Knjiga Tehnologija I Poznavanje Robe

UNIVERZITET U BEOGRADU
TEHNIKI FAKULTET U BORU

NADA TRBAC

TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE
ROBE

BOR, 2007. GOD.

Autor: Dr Nada trbac, vanredni profesor Tehnikog fakulteta u Boru,
Univerziteta u Beogradu

Recenzenti:

Dr ivan ivkovi, redovni profesor Tehnikog fakulteta u Boru,

Dr Radmilo Nikoli, redovni profesor Tehnikog fakulteta u Boru,

Izdava : Tehniki fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu
Za izdavaa: prof. Dr Desimir Markovi, dekan Tehnikog fakulteta u
Boru

Reenjem dekana Tehnikog fakulteta u Boru od 21.11.2007. godine pod
brojem II/10-1371 tampano kao osnovni univerzitetski udbenik

Priprema za tampu : Borka Ili i prof. dr Nada trbac.

Sva prava zadrava izdava.
Tira : 200 primeraka.
ISBN 978-86-80987-54-5
tampa: tamparija Punta Ni

I

S A D R A J

DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE 1

1.1. Podela i klasifikacija robe 1
1.2. Tehnologija i zatita ivotne sredine 4
1.3. Kvalitet robe i njegovo odreivanje 9
1.4. Standardi i ostali propisi za regulisanje kvaliteta proizvoda 11
1.4.1. Meunarodni standardi 14
1.4.1.1. Standardi serije ISO 9000 15
1.4.1.2. Standardi serije ISO 14000 17
1.4.2. HACCP sistem 22
1.4.3. Nacionalni standardi 23
1.4.4. Deklaracija robe, oznake za kvalitet, geografska oznaka
porekla i zatitni znak
25
1.4.5. Oznake na proizvodima 28
1.4.5.1. CE oznaavanje 29
1.4.5.2. EAN sistem oznaavanja 30
1.4.5.3. Bezbedonosni simboli 32
1.4.5.4. Internacionalni ENERGY STAR program 35
1.4.5.5. Simbol "e" 37
1.5. Ambalaa i pakovanje 37
1.5.1. Funkcija i podela ambalae 37
1.5.2. Materijali za izradu ambalae 42
1.5.3. Kvalitet ambalae 44
1.6. Transport , skladitenje i kontrola robe 47
1.6.1. Simboli za transport 51
1.6.2. Transport opasnih materija 55
1.6.3. Kontrola robe u transportu 58

II DEO: POSEBNI DEO POZNAVANJA ROBE 61

2. Tehnologija vode 61
2.1. Pokazatelji kvaliteta robe 63
2.2. Voda za pie 65
2.3. Voda u industriji i njena priprema 67
II
2.4.Otpadne vode 71
3. Goriva 75
3.1. Energija i izvori energije 75
3.2. Podela goriva 77
3.3. vrsta goriva 78
3.4. Tena goriva 83
3.4.1. Prirodna tena goriva 83
3.4.2 Vetaka tena goriva 86
3.5. Gasovita goriva 94
3.5.1 Prirodna gasovita goriva 94
3.5.2 Vetaka gasovita goriva 95
3.6. Nuklearna energija 96
3.7 Alternativni izvori energije 99
4. Hemijski proizvodi 105
4.1. Podela hemijske industrije 105
4.2. Osnovni neorganski hemijski proizvodi 106
4.2.1. Neorganske kiseline 106
4.2.2 Neorganske baze 111
4.2.3. Neorganske soli 113
4.3. Proizvodi organske hemije 116
4.3.1. Ugljovodonici 116
4.3.2. Alkoholi i fenoli 119
4.3.3. Aldehidi i ketoni 121
4.3.4. Karboksilne kiseline 122
4.3.5. Estri 122
4.4. Farmaceutski proizvodi 123
4.5.Parfimerijski i kozmetiki proizvodi 128
4.6. Sapuni i deterdenti 135
4.6.1. Sapuni 135
4.6.2. Deterdenti 139
5. Agrohemijski proizvodi 143
5.1. Vetaka ubriva 143
5.2. Sredstva za zatitu bilja 147
6. Metali i proizvodi metalurgije 151
6.1.Uvod 151
6.2. Proizvodi crne metalurgije 152
6.2.1. Gvoe 152
6.2.2. elik 155
6.3. Proizvodi obojene metalurgije 157
6.3.1. Cink 157
III
6.3.2. Olovo 160
6.3.3. Bakar 164
6.3.4. Aluminijum 166
7. Drvo i proizvodi od drveta 171
7.1. Mehanika prerada drveta 173
7.2. Hemijska prerada drveta 175
8. Proizvodi industrije nemetala 181
8.1. Graevinski materijali 181
8.2. Keramika 186
8.3. Staklo 189
8.4. Vatrostalni materijali 196
9. Plastine mase, kauuk, guma i njihovi proizvodi 199
9.1. Plastine mase 199
9.1.1. Plastine mase na bazi prirodnih makromolekula 201
9.1.2. Plastine mase na bazi celuloze 202
9.1.3. Plastine mase na bazi belanevina 202
9.1.4. Sintetike plastine mase 203
9.1.5. Simboli za oznaavanje plastike 206
9.2. Kauuk i guma 207
9.2.1. Kauuk 207
9.2.2. Guma 210
10. Proizvodi od tekstila 213
10.1. Tekstilne sirovine 213
10.2. Prediva 223
10.3. Gotovi tekstilni proizvodi 224
10.3.1. Tkanine 225
10.3.2. Trikotaa 228
10.3.3. Specijalni(ostali ) tekstilni proizvodi 229
10.4. Tekstilna konfekcija 230
11. Proizvodi od koe i krzna 233
11.1. Sirovine koarske industrije 233
11.2. tavljenje koe 234
11.3. Vrste gotovih koa 235
11.4. Vetaka koa 238
11.5. Kona obua 238
11.6. Kona galanterija 239
11.7. Kona konfekcija 239
11.8. Ostali proizvodi od tavljene koe 240
11.9. Krzna i krznarska konfekcija 240
243
IV
12. Prehrambeni proizvodi
12.1. Osnovni pojmovi o ivotnim namirnicama 243
12.2. Konzervisanje prehrambenih proizvoda 253
12.3. itarice i mlinski proizvodi 258
12.4. Voe i proizvodi od voa 264
12.5. Povre i proizvodi od povra 270
12.6. Mleko i proizvodi od mleka 272
12.7. Meso i proizvodi od mesa 280
12.8. Ribe i proizvodi od riba 286
12.9. Skrob 294
12.10. eer i proizvodi od eera 295
12.10.1. Konditorski proizvodi 297
12.11. Masti i ulja 300
12.12. Alkoholna pia 303
12.12.1. Vino 303
12.12.2. Pivo 309
12.12.3. Jaka alkoholna pia 310
13. Duvan 317
13.1. Duvanske preraevine 318
14. Kafa 321
14.1. Trgovake vrste kafe 322
15. aj 325
15.1. Trgovake vrste aja 327
16. Zaini 329
17. Literatura 333
18. Prilozi 345
18.1. Meunarodni standardi i meunarodne organizacije za
standardizaciju

345
18.2. Oznake na proizvodima 346

PREDGOVOR

Udbenik TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE je napisan prema
nastavnom planu i programu Tehnikog fakulteta u Boru. Sadraj
udbenika je podeljen u 16 poglavlja , a sainjavaju ga opti deo i
posebni deo poznavanja robe. Poglavlja se sastoje iz sledeih oblasti : a)
Podela i klasifikacija robe; b) Tehnologija i zatita ivotne sredine; c)
Kvalitet robe i njegovo odreivanje; d) Standardi i ostali propisi za
regulisanje kvaliteta robe; e) Ambalaa i pakovanje; f)Transport i
skladitenje robe; g) Tehnologija vode; h) Goriva; i) Hemijski proizvodi;
j) Agrohemijski proizvodi; k) Metali i proizvodi metalurgije; l) Drvo i
proizvodi od drveta; lj) Proizvodi industrije nemetala; m) Plastine mase,
kauuk, guma i njihovi proizvodi; n) Proizvodi od tekstila, nj) Proizvodi
od koe i krzna i o) Prehrambeni proizvodi.

Udbenik je namenjen studentima Tehnikog fakulteta u Boru, a korisno
moe posluiti i studentima srodnih fakulteta, na kojima se prouava ovaj
ili srodni predmeti .

Autor se zahvaljuje Ili Borki i doc. dr Mihajlovi Ivanu na pomoi u
realizaciji i pripremi ovog rukopisa.
Posebnu zahvalnost autor duguje recenzentima prof. dr ivkovi ivanu i
prof. dr Nikoli Radmilu, na korisnim savetima u toku izrade ovog
rukopisa.

Autor se unapred zahvaljuje na eventualnim primedbama i sugestijama,
koje bi ovaj udbenik uinile kvalitetnijim.

U Boru, oktobra 2007. god. Autor

TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE

1

. DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE

1 1. PODELA I KLASIFIKACIJA ROBE

Roba je proizvod rada namenjen tritu.Ako neki proizvod
ljudskog rada postane predmet razmene,to je uvek sluaj sa
industrijskom proizvodnjom, naziva se roba. Roba je svaki predmet ili
stvar kao produkt ljudskog rada, koja svojim svojstvima zadovoljava
potrebe ma koje vrste, a moe da bude predmet robnog prometa.
Najznaajniji faktori kod izuavanja robe su sledei: prouavanje
sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, osnovne karakteristine
promene u toku procesa prerade, najvanije karakteristike grae,
ambalairanje, transport, skladitenje i uvanje gotovih proizvoda.
U procesu prouavanja robe potrebno je obratiti panju na itav
niz faktora koji mogu imati bitan uticaj na kvalitet robe , kako u pogledu
njenog racionalnog korienja, tako i u pogledu poboljanja tehnolokog
procesa prerade, kao i proirenja asortimana.
Prilikom prouavanja robe koristi se itav niz disciplina, kao to je
na primer : fizika, hemija i biologija. Kod prouavanja naina prerade,
mogunosti uvanja, uslova transporta, kao i drugih faktora koji se
pojavljuju prilikom manipulisanja robom, mogue je pravilno postupiti
ako se znaju svojstva materijala, kao i promene koje su utvrene
odreenim zakonitostima.Takoe dominantan znaaj ima i tehnoloki
proces prerade, jer tada roba dobija osobine, koje odreuju njena svojstva
i konaan izgled.
Poznavanje robe se najee prouava kroz opti i posebni
(specijalni) deo.
Opti deo obrauje sistematizaciju robe, kvalitet robe,
ambalairanje, nain manipulacije, transport i skladitenje robe.Posebni
deo poznavanja robe se bavi prouavanjem konkretne robe ili skupom
roba, odnosno obrauje sva pitanja koja proizilaze iz specifinosti
konkretne robe.
Podela robe se moe izvriti na vie naina, zavisno od usvojenih
pokazatelja i to najee:
DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE

2
a)prema ekonomskoj nameni,
b)prema domaoj klasifikaciji,
c)prema pojavnom obliku robe,
d) prema stepenu obrade i
e) prema kvalitetu.
Prema ekonomskoj nameni roba se deli u sledee grupe :
a) proizvodi za reprodukciju ,
b) proizvodi za investicije i
c) proizvodi za iroku potronju .
Proizvodi za reprodukciju obuhvataju sirovine, pogonska goriva i
gotove proizvode za reprodukciju, dok proizvodi za investicije obuhvataju
razliite pogonske maine, poljoprivredne maine, transportna sredstva i
ostale maine i ureaje.
Proizvodi iroke potronje se dele u dve osnovne grupe :
a) Prehrambeni proizvodi, koji obuhvataju sledee grupe :
-itarice,mlinski proizvodi, hleb i peciva,
-voe, povre i njihove preraevine,
-meso i mesne preraevine,
-ribe i riblje preraevine,
-mleko i mleni proizvodi,
-alkoholna pia, duvan, kafa, aj, kakao i
-ostale ivotne namirnice.
b) Neprehrambeni proizvodi, koji obuhvataju sledee proizvode :
-tekstil, trikotaa i konfekcija,
-koa, obua i njihovi proizvodi,
-gvoarska i druga metalna roba,
-elektrotehniki materijal i aparati,
-ogrevno drvo i ugalj,
-boje, lakovi i razna hemijska roba i
-papir, knjige i ostali neprehrambeni proizvodi.
Prema domaoj klasifikaciji proizvodi se dele na proizvode
industrije, poljoprivrede i umarstva, koji se dalje dele na proizvode
odgovarajuih privrednih grana.
S obzirom na stepen obrade, razlikuju se sirovine, poluproizvodi i
gotovi proizvodi. Treba naglasiti da ovakva podela ima relativno
znaenje, poto jedan isti proizvod moe biti u jednoj fabrici gotov
proizvod, dok u drugoj moe biti osnovna sirovina.
Prema kvalitetu, roba se deli na pravu (originalnu) robu, surogate i
falsifikovanu robu.

3
Surogati su proizvodi koji zamenjuju pravu robu, imaju slina
svojstva, kao i prava roba, ali je po kvalitetu ova roba slabija i na tritu
se obino javlja kada nedostaje prave robe. Prodaja i upotreba surogata je
zakonom dozvoljena uz uslov da na ambalai budu vidno obeleeni
podaci, kako bi potroa bio upoznat da je u pitanju surogat, a ne prava
roba.
Prava roba je roba koja poseduje sve elemente kvaliteta, pa se
naziva i originalna roba.
Na tritu se nezakonito javlja falsifikovana roba, sa ciljem da se
potroa obmane i na taj nain stekne protivpravna zarada. U svetu se
falsifikuje gotovo svaki proizvod koji se uspeno pozicionira na tritu,
kao na primer: patike, sportska odea, farmaceutski preparati, alkoholna
pia, kozmetiki preparati, plemeniti metali i drago kamenje. Na primer,
zna se za mnoge sluajeve infekcije koe ili oka, zbog upotrebe lanih
higijenskih proizvoda. Falsifikuju se i prehrambeni proizvodi i pia, pa je
metil- alkohol prodavan sa markom alkoholnih pia, a posledice tih
sluajeva bili su slepilo, pa ak i smrt.U rizinu kategoriju krivotvorenih
proizvoda mogu se jo svrstati i falsifikovani faermaceutski proizvodi i
lani delovi za avione i motorna vozila.Prisutna je takoe filmska, video i
kompjuterska piraterija.
Falsifikovanje je unosna i plodna delatnost koja ozbiljno ugroava
one koji prave proizvode sa robnom markom. Veliku tetu od
krivotvorene robe trpe nosioci prava, jer to smanjuje potranju za
originalnim proizvodima, opada prihod od prodaje, a poto je re o
proizvodima loijeg kvaliteta, umanjuje se i rejting firme.Inspekcija ima
ovlaenje da zapleni falsifikovanu robu, ali i da podnese krivinu prijavu
protiv poinilaca, a nakon sprovedenog sudskog postupka da uniti
oduzetu robu ukljuujui i alate i opremu koja je posluila u proizvodnji
falsifikata, to je u saglasnosti sa stavom Svetske trgovinske organizacije.
Pored unitenja, sam postupak predvia mogunost da se roba ukloni iz
uobiajenih trgovakih tokova bez naknade, reciklaom i slino.
U logistici se roba po pravilu razvrstava u odnosu na obeleja koja
su od znaaja za realizaciju skladitenja, pretovara i transporta, pri emu
je dominantan kriterijum razvrstavanja, pojavni oblik robe. Pri tome,
pojavni oblik predstavlja kompleksno obeleje sa skupom karakteristika
koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa rukovanja robom
(zahvatanja, odlaganja, uvanja i sl.). Imajui reeno u vidu, roba se
razvrstava u sledee kategorije: komadna roba, rasuta roba, tena roba i
gasovita roba.

4
Komadna roba je roba koja se pojavljuje u jedinici i moe se
brojati. Postoje izvorno komadne robe (odea, obua, elektrini poret,
televizor i slino) i robe koje u svom izvornom stanju mogu biti tene,
gasovite, rasute (prakaste, zrnaste i sl.) a koje se pakovanjem u
odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik. Asortiman komadne
robe koja se moe pojaviti je izuzetno irok.
Danas se retko koja proizvodnja ne zavrava, a da se roba ne
pripremi na adekvatan nain za sve operacije koje e se na njoj deavati
do konane potronje. Najea priprema robe za otpremu se obavlja
njenim pakovanjem u odgovarajuu ambalau. Operacijom pakovanja
obino se ostvaruje uobiajena koliina robe koja je najprihvatljivija za
krajnjeg korisnika.
Rasuta roba se pojavljuje kao rastresit materijal, sa glavnom
osobinom da se moe grabiti ili sipati.Ona je prisutna u velikim
koliinama, a po strukturi moe biti krupnije ili sitnije granulacije. Rasuti
materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju niz
specifinosti koje, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija
za manipulaciju, transport i skladitenje.
Tena roba, oznaava razliite vrste materija u tenom
agregatnom stanju, koje se uvaju u skladinim rezervoarima, pretovaraju
sistemima cevnog transporta i transportuju u cisternama.Tipino za tene
robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama (zapaljive tenosti:
nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije: kiseline i baze) za
koje vae posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta, koji imaju za
cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenata sa neeljenim posledicama.
Robe u gasovitom agregatnom stanju (gasovi), s obzirom na malu
gustinu, u procesima skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se
uvek u nekom od sledeih oblika: komprimovani, utenjeni ili smrznuti
gasovi, u cilju poveanja koliine gasa u jedinici zapremine, odnosno da
se omogui racionalnije korienje ovih materija.Poto se gasovite robe u
prometu sreu iskljuivo kao komprimovane, utenjene ili smrznute, one
se uvek svrstavaju u kategoriju opasnih materija.

1.2. TEHNOLOGIJA I ZATITA IVOTNE SREDINE

Tehnologija je odigrala znaajnu ulogu u ovekovoj egzistenciji
od praistorijskog doba do dananjih dana.Kako se razvoj tehnike i
tehnologije prvenstveno odrazio na poveanje materijalne proizvodnje, to
su tehnika i tehnologija neposredno i direktno uslovili razvoj drutva.

5
Tehnika (gr. techne-vetina, umetnost) u savremenom smislu
predstavlja skup svih sredstava za rad, kao i svih radnih procesa koje
ovek koristi u proizvodnji, dok tehnologija (gr. tehne i logos-nauka) u
slobodnom prevodu znai nauka o vetinama i zanatima.U savremenom
smislu , pod tehnologijom se podrazumeva nauka ili skup znanja o
fizikim, hemijskim i drugim procesima obrade i prerade sirovina,
polupreraevina i preraevina sa ciljem dobijanja sredstava za
proizvodnju i proizvoda.
Imajui u vidu injenicu da sirovina prilikom prerade prolazi kroz
razliite faze obrade , tehnologija se deli na:
-mehaniku tehnologiju, koja se bavi preradom sirovina kod koje
se menja samo njihov oblik i
-hemijsku tehnologiju, koja se bavi preradom sirovina kod koje se
menja njihov unutranji sastav.
Hemijska tehnologija spada u primenjene nauke i ima za cilj
ispitivanje i poboljanje industrijskih postupaka za dobijanje
poluproizvoda ili gotovih proizvoda, uz korienje hemijskih reakcija, a
deli se na :
-optu hemijsku tehnologiju (hemijsko inenjerstvo) i
-specijalnu hemijsku tehnologiju, koja opisuje procese
proizvodnje pojedinih proizvoda i prikazuje primenu rezultata opte
hemijske tehnologije u industrijskoj proizvodnji odreenih proizvoda.
Svaki industrijski hemijski proces projektovan je da, kroz seriju
operacija, na ekonomian nain proizvede eljeni proizvod iz razliitih
polaznih materijala. Na slici 1.1 je prikazan tipian sluaj. Sirovine se
podvrgavaju izvesnom broju fizikih operacija, u cilju prevoenja u oblik
koji omoguuje njihovo hemijsko reagovanje, a zatim prolaze kroz
hemijski reaktor.Dobijeni proizvodi reakcije moraju se podvrgnuti daljoj
fizikoj obradi (odvajanju, preiavanju), da bi se dobio eljeni konaan
proizvod.

Slika 1.1. Tipian hemijski proces[1]

6

Tehnoloki procesi se dele na dve grupe:
-glavni tehnoloki procesi i
-sporedni tehnoloki procesi.
Glavni tehnoloki procesi obuhvataju one operacije kroz koje
prolazi odreena materija , da bi se na kraju dobio eljeni proizvod, dok
sporedni tehnoloki procesi, prate glavne tehnoloke procese i omoguuju
njihovo nesmetano odvijanje (proizvodnja vodene pare, distribucija
potrebne energije i dr.)
Najvanije tehnoloke operacije koje se primenjuju u razliitim
tehnologijama su:
-prijem i uskladitenje sirovina,
-priprema sirovina,
-proces prerade sirovina,
-dorada ili rafinacija proizvoda i
-uskladitenje , pakovanje i otpremanje gotovih proizvoda.
Treba napomenuti, da se sirovine koje uestvuju u proizvodnom
procesu mogu podeliti na :
-osnovne sirovine,
-pomone sirovine i
-pogonske sirovine.
Osnovne sirovine se unose u tehnoloki proces u cilju dobijanja
krajnjeg proizvoda, dok pomone sirovine imaju zadatak da poboljaju
osobine gotovog proizvoda.
Tehnoloki napredak oznaava sve promene u funkciji
proizvodnje koje se odnose na procese i postupke, to omoguavaju da se
sa manjim ulaganjem-inputima postigne vii stepen delotvornosti i bolji
kvalitet autputa-proizvoda i usluga.To podrazumeva i nove proizvode i
usluge kao rezultate primene tehnolokih znanja.Re je o svojevrsnom
stvaralakom spoju elemenata tehnike sa elementima tehnologije.
Tehnoloka dostignua se prenose izmeu samostalnih tehnolokih
subjekata, izmeu matinih preduzea i njihovih organizacionih jedinica,
izmeu nacionalnih privreda itd. Takvo prenoenje naziva se tehnoloka
saradnja.U tesnoj vezi sa tehnolokom saradnjom je i pojam transfer
tehnologije, koji oznaava proces prenosa tehnologije, razvijene i/ili
primenjene u jednoj zemlji ili preduzeu u drugu zemlju, odnosno
preduzee. Ovaj se proces po pravilu odvija izmeu tehnoloki razvijenih
i tehnoloki manje razvijenih zemalja, ali i izmeu razvijenih zemalja.
Prenos tehnologije obavlja se kupoprodajom licenci i opreme potrebne za

7
njenu primenu,direktnim stranim investicijama, proizvodnom
kooperacijom i poslovno-tehnikom saradnjom.
Razvijenost tehnologije odnosno tehnolokih inovacija najbolje
dolazi do izraaja u novoj tehnici, tehnolokom znanju, tehnolokim
postupcima, u novoj tehnolokoj organizaciji, novoj tehnologiji
upravljanja, novoj tehnologiji obrazovanja, kao i u promenama u
procesima delovanja te u odnosima i ponaanju ljudi. U tom kontestu
vanu ulogu mogu odigrati i nauni ili tehnoloki parkovi koji se
pojavljuju u gotovo svim razvijenim zemljama, a koji mogu biti od
izuzetne koristi i slabije razvijenim zemljama sveta.
Proces naunih istraivanja na liniji istraivanje-proizvodnja
prolazi kroz tri faze pri emu se u svakoj od njih ostvaruje pojedina vrsta
nauno-istraivake aktivnosti.U tom smislu postoje sledei oblici :
-fundamentalna nauna istraivanja,
-primenjena nauna istraivanja i
-razvojna istraivanja.
Fundamentalna nauna istraivanja su usmerena na nauno
saznanje i njihovo teorijsko uobliavanje, dok su primenjena istraivanja
usmerena na praksu.U fazi razvojnih istraivanja se rezultati primenjenih
istraivanja, kao sistema znanja, koriste, na primer pri izradi maina,
ureaja ili novih tehnologija, nove organizacije i novih metoda
upravljanja. Fundamentalna istraivanja su po pravilu dugorona i nisu
direktno primenljiva.
Istraivanje i razvoj su znaajni element usavravanja poslovanja
preduzea, iji je cilj da usavravanjem pojedinih delova proizvodnog
procesa povea obim proizvodnje, pobolja kvalitet proizvoda, smanji
cena kotanja proizvoda i dr.
Nagli razvoj industrije dovodi u pitanje ouvanje radne i ivotne
sredine, usled sve vee zagaenosti vazduha, zemljita i vode. Globalni
problemi u oblasti ivotne sredine su sledei:

-promena klime,
-smanjenje ozonskog omotaa u stratosferi,
-acidifikacija,
-troposferski ozon,
-gubitak biodiverziteta,
-upravljanje slatkovodnim resursima,
-morsko i obalno zagaenje,
-propadanje uma,
-degradacija zemljita,

8
-upravljanje otpadom,
-veliki incidenti,
-hemijski rizik,
-opasnost od genetski modifikovanih organizama,
-opasnost od zraenja i
-urbani stres.
Proces globalizacije u protekloj deceniji ukazao je na sve veu
meuzavisnost privreda u svetu i kvaliteta ivotne sredine. Dobro
upravljanje u oblasti ivotne sredine, stvarano u ranim danima nastanka
ekoloke svesti, kada su problemi prvenstveno vieni kao lokalni i zavisni
od tehnologije, je usled svega toga slabo i usitnjeno i nedostaju mu
odgovarajue struno znanje, resursi, ovlaenja i legitimitet. Ekoloka
iskuenja sa kojima je oveanstvo sada suoeno, kao to su klimatske
promene, ugroenost ozonskog sloja, zagaenje okeana i reka, troenje
prirodnih resursa, jasno pokazuju stepen meuzavisnosti i meusobne
povezanosti . Potrebno je stvoriti novi mehanizam upravljanja u oblasti
ivotne sredine koji e omoguiti i olakati saradnju na nacionalnom,
regionalnom i globalnom planu. Krajnji rezultat reforme upravljanja
ivotnom sredinom treba da bude bolje upravljanje naim meusobnim
zavisnostima ekolokim, ekonomskim i socijalnim, podjednako.
Posledice neodrive ljudske potronje postaju sve oitije kroz
regionalne i globalne ekolke probleme kao to su promena klime,
troenje ozona u stratosferi, acidifikacija, nestanak biolokog diverziteta,
ekoloki incidenti, porast koncentracija ozona u troposferi, zagaenje
svee vode, degradacija uma i tla, problemi u priobalnim zonama,
uvoenje genetski modifikovanih organizama i stvaranje sve veih
koliina otpada.
Neophodno je da svi ovi problemi ivotne sredine budu predmet
reavanja, da se smanje ili ak eliminiu. Dok se posmatraju odnosi
izmeu ivotne sredine i ljudskih delatnosti, i obratno, zakljuuje se da
degradacija ivotne sredine moe imati ozbiljne implikacije na ljudsko
zdravlje, siromatvo, ekonomski razvoj, pa ak i nacionalnu bezbednost.
Meutim, ozbiljnost posledica degradacije ivotne sredine prema ranije
pobrojanim aspektima jo nije potpuno poznata, pa je samim tim esto
potcenjena.


9
1.3. KVALITET ROBE I NJEGOVO ODREIVANJE

Kvalitet je merilo upotrebne vrednosti nekog proizvoda. Pod
kvalitetom robe se podrazumeva stepen njene upotrebljivosti, kao i skup
svih osobina koje imaju bitan uticaj na njenu upotrebnu vrednost.
Prilikom odreivanja kvaliteta robe, primenjuju se dve vrste
metoda :
- organoleptike metode i
- laboratorijske metode.
Organoleptike metode se nazivaju i subjektivne, a ostvaruju se
iskljuivo posredstvom ljudskih ula.Organoleptike metode prethode
laboratorijskim ispitivanjima,a upotrebljavaju se i onda kada je primena
laboratorijskih metoda nemogua,a najee pri utvrivanju mirisa
parfema, boja tkanina i dr.Meutim organoleptike metode imaju najvei
znaaj kada se radi o utvrivanju arome, ukusa, mirisa, estetskih osobina i
izgleda robe.Kao pozitivna strana ovih metoda moe se navesti
jednostavnost postupaka, dok se kao nedostatak moe navesti relativno
visok stepen subjektivnosti.
Laboratorijske ili objektivne metode se ostvaruju kroz
mikroskopska, fizika, hemijska i mikrobioloka ispitivanja, a dobijeni
rezultati se izraavaju jedinicama SI sistema ili konkretno fiziko-
hemijskim pokazateljima.
Mikroskopska analiza se primenjuje prilikom istraivanja prirode i
strukture materijala, a prema dobijenim podacima se sastavlja kvalitetna
karakteristika ispitivanog objekta, koja se obino popunjava njegovim
crtanjem ili mikrofotografijom.
Mikrobioloki metod ispitivanja robe se primenjuje prilikom
istraivanja uslova za uvanje i duine trajanja pojedinih kategorija robe.
Fiziko-mehanika ispitivanja se vre razliitim laboratorijskim
metodama, pri emu se dobijene vrednosti izraavaju u jedinicama
Meunarodnog sistema SI. Najee se vre sledea ispitivanja:
odreivanje gustine, zapreminske mase, poroznost, viskozitet, specifina
toplota, higroskopnost, topljivost, isparljivost, tvrdoa, vrstoa,
elastinost, plastinost, krtost i dr.
Gustina () predstavlja jednu od bitnih fizikih veliina koja
karakterie fluid.Gustina predstavlja masu fluida u jedinici zapremine:

10
= m / V [ kg / m
3
] (1.1.)
gde je m-masa, V-zapremina, a izraava se u kg/m
3
i g/cm
3
.
Specifina teina()predstavlja teinu fluida u jedinici zapremine :
=G/V (1.2.)
gde je G-teina(sila), a izraava se u kp/m
3
. Specifna teina se po nekim
autorima naziva zapreminska teina, da bi se pravila razlika od relativne
specifine teine, koja predstavlja neimenovan broj, kiji pokazuje koliki
je odnos teina posmatranog fluida prema teini iste zapremine vode na
4C.
Stiljivost se kod fluida pod dejstvom pritiska esto izraava
relativnim smanjenjem zapremine.Ako je tenost pre dejstva pritiska
imala zapreminu V
1
, a pod pritiskom zapreminu V
2
, tada je relativno
smanjenje zapremine :
V
1
-V
2
/V
1
(1.3.)
Ako je F-sila koja savladava unutranje trenje i deluje u pravcu kretanja
slojeva;A-povrina slojeva;u-relativna brzina slojeva; x-rastojanje izmeu
slojeva, onda je:
F=
x
u A
(1.4.)
gde je koeficijenat proporcionalnosti, koji zavisi od prirode fluida,
temperature i pritiska, a naziva se koeficijent viskoziteta, odnosno
apsolutni ili dinamiki viskozitet.Izraava se u poazima(P-poise).
Kinematski viskozitet = / izraava se u jedinicama
kinematskog viskoziteta(stoks, St-stokes). Ponekad se viskozitet izraava
kao relativan viskozitet, tj. kao odnos viskoziteta posmatranog fluida i
viskoziteta vode: =
fl
/
vode.
U laboratorijskoj praksi, viskozimetri su
esto graduisani u Englerovim stepenima. Viskozitet fluida se menja sa
temperaturom i to tako to viskozizet kod tenosti opada, a kod gasova
raste sa porastom temperature.
Odnos razmenjene koliine toplote i promene temperature sistema
definie specifinu toplotu sistema. Za jedinicu mase sistema speciina
toplota je data izrazom:
c =q /t [kJ/kg K (1.5.)

11
Specifina toplota je koliina toplote koju je potrebno dovesti
jedinici mase, zapremine ili koliini materije da bi se njena temperatura
promenila za 1K. Razlikuje se masena specifina toplota [J/kg K],
zapreminska specifina toplota [J/m
3
K] i molarna specifinu toplota
[J/mol K].
Zavisnost specifine toplote od temperature se prikazuje funkcijom , koja
ima oblik polinoma:
c = +t+t
2
+t
3

(1.6.)
Higroskopnost (gr. hygros-vlaan) predstavlja upijanje vlage iz
okoline (na primer iz vazduha). Higroskopne se materije upotrebljavaju u
eksikatorima, u kolonama za suenje i dr.
Toplota isparavanja je koliina toplote potrebna da se jedan gram
neke tenosti pri konstantnom pritisku , prevede iz tenog u gasovito
stanje, iste temperature.
Toplota topljenja je koliina toplote potrebna da se jedan gram
nekog vrstog tela , koje je zagrejano do take topljenja, prevede u teno
stanje, bez poveanja temperature.
Zapreminska masa Q je masa jedinice zapremine poroznog
uzorka. Ona se razlikuje od gustine po tome to se ovde odreuje sumarna
zapremina uzorka i pora u njemu, dok se kod gustine odreuje samo
zapremina uzorka, bez zapremine pora.
Porozitet uzorka :

Q
(1.7.)
Masa jedinice zapremine rastresitog uzorka naziva se nasipna
masa. Kod odreivanja nasipne mase u zapreminu ulazi: 1)-zapremina
istog uzorka, 2) -zapremina pora i 3) -zapremina prostora izmeu zrna i
komada uzoraka.
Hemijski metod se primenjuje prilikom odreivanja hemijskog
sastava, sadrine primesa, sadraj suvih materija, kiselost, sadraj suve
materije i dr.

1.4. STANDARDI I OSTALI PROPISI ZA
REGULISANJE KVALITETA PROIZVODA

Standard (engl. standard) je svaka zakonom utvrena mera,
merilo, odnosno neto to vai kao uzor, obrazac .Standard je dokument

12
za optu i viekratnu upotrebu, donesen konsenzusom i odobren od
priznatog tela, koji sadri pravila, smernice ili karakteristike aktivnosti ili
njihove rezultate i koji ima za cilj postizanje optimalnog stepena
ureenosti u datom kontekstu.
Standard predstavlja obrazac (merilo) pomou koga se mogu
uporeivati predmeti ili postupci. Standardizacija robe predstavlja
propisom utvrenu i dokumentovanu razradu elemenata kao to su:
kvalitet robe, nain ispitivanja, nain oznaavanja, pakovanja,
transportovanja i odravanja.
Standardi sadre naziv, krau definiciju i klasifikaciju robe.
Standardni proizvod mora unapred da zadovolji odreene
postavljene zahteve:
- fizike i mehanike osobine,
- dimenzije,
- spoljanji izgled,
- hemijski sastav,
- trajnost i dr.
Donoenje i primenjivanje standarda i normi se vri iz sledeih
razloga:
- obezbeuje se jedinstvo trita, jedinstvo tehnikih i
tehnolokih sistema,
- razvija se i unapreuje proizvodnja, promet, usluge i druge
delatnosti,
- tite se potroai, prvenstveno u pogledu bezbednosti pri
upotrebi proizvoda, pouzdanosti, trajnosti i drugih
karakteristika proizvoda od interesa za potroae.

Standardizacija je proces utvrivanja i primene odreenih pravila
radi sreivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz uee
svih zainteresovanih strana, a naroito radi ostvaranja sveoptih
optimalnih uteda, uzimajui u obzir funkcionalnu namenu i zahteve
tehnike bezbednosti (definicija prema ISO standardu-ISO International
Standardization / Standards Organization).
Predmet standardizacije mogu biti :proizvodi, metode ispitivanja,
mere, veliine , opti pojmovi i dr.
U naoj zemlji je na snazi Zakon o standardizaciji , koji je osnovni
oblik zakonskog regulisanja kvaliteta.Kvalitet se jo regulie i drugim
zakonima i propisima , kao to su na primer: Zakon o sistemu mera,
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte
upotrebe, Zakon o trgovini i dr.

13
Osnovni dokumenti koji se javljaju kao posledica zakonskog
regulisanja kvaliteta su standardi, a takoe postoje i drugi kao to su
:norme kvaliteta, razni pravilnici, atesti, garantni listovi i dr.
Pravilnici o kvalitetu su jedan od oblika propisivanja kvaliteta i
standardizacije. Pravilnik se obino odnosi na grupu proizvoda srodnog
sastava i namene. Ovim pravilnicima se ne vri potpuna
standardizacija,ve se normiraju samo najvaniji elementi kvaliteta, kao
to je osnovni sastav proizvoda, vrste i koliine dodataka, postupci
obrade, deklaracija i dr., a mogu se navesti sledei primeri: Pravilnik o
kvalitetu ita, mlinskih i pekarskih proizvoda; testenina i brzo smrznutih
testa, Pravilnik o kvalitetu zaina, ekstrakata zaina i meavina zaina;
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pia; Pravilnik o
kvalitetu i drugim zahtevima za osveavajua bezalkoholna pia, sirupe i
prakove za osveavajua bezalkoholna pia i soda-vodu, Pravilnik o
kvalitetu i drugim zahtevima za sirovu kafu, proizvode od kafe i surogate
kafe; Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa;
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pelinje
proizvode, preparate na bazi meda i drugih pelinjih proizvoda; Pravilnik
o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlene proizvode, kompozitne
mlene proizvode i starter kulture i dr.
Proizvoaka specifikacija je akt koji donosi proizvoa pre
poetka proizvodnje i stavljanja u promet novih proizvoda, a odnosi se na
sastav proizvoda, tehnologiju obrade, pakovanje i druge faktore vezane za
kvalitet.
Tehniki normativi su vrsta propisa koji reguliu mere zatite i
sigurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom skladitenju, transportu i
uvanju. Tu spadaju propisi o prevozu opasnih materija , zatiti od poara,
i dr.
Garantni list je dokument kojim se proizvoa , odnosno uvoznik,
pismeno obavezuje da e o svom troku otkloniti nedostatke do kojih
doe, ili pak zameniti neispravni proizvod, u odreenom vremenskom
roku.
Servisiranje i rezervni delovi moraju biti obezbeeni ne samo u
garantnom roku, ve u vremenu koje je proizvoa predvideo kao vek
trajanja proizvoda pri normalnim uslovima upotrebe.
Atest o kvalitetu je dokument (uverenje) kojim se potvruje da je
dati proizvod ispitan na propisan nain, i da po osobinama odgovara
zahtevima odreenog dokumenta o kvalitetu, a izdaje ga ovlaena
institucija,odnosno laboratorija. Takoe postoji i fabriki atest, kojim

14
kontrolna laboratorija proizvoaa ili njen institut potvruje da je
proizvod ispitan i da ispunjava uslove u pogledu karakteristika kvaliteta.
Nivoi standardizacije mogu biti :
a)interni (lokalni),
b) grupni,granski, ili resorski,
c)nacionalni ,
d)regionalni i
e)meunarodni.
Interni standardi se odnose na jednu u fabriku, preduzee, granu ili
grupaciju, dok grupni, granski ili resorski vae na nivou jedne proizvodne
grupacije, grane ili resora.
Nacionalni standard je standard, dostupan javnosti, koji je usvojilo
neko nacionalno telo za standarde. Kao primeri nacionalnih standarda se
mogu navesti, DIN (nemaki), GOST (ruski), ASTM (ameriki), (BSI)
britanski i SRPS (srpski standardi) umesto SCS i JUS .
Regionalni standard je standard koji je usvojila neka regionalna
organizacija za standardizaciju/standarde. Najpoznatiji regionalni
standardi su evropski standardi (EN), koji vae u zemljama Evropske
unije, ali i u drugim zemljama.
Meunarodni standard je standard, dostupan javnosti, koji je
usvojila meunarodna organizacija za standardizaciju/standarde.

1.4.1. MEUNARODNI STANDARDI

Meunarodna organizacija za standardizaciju, ISO, je svetski
savez nacionalnih organizacija za standardizaciju. ISO definie
doborvoljne tehnike standarde da bi se omoguila meunarodna razmena
roba i usluga, i razvila saradnja u oblastima intelektualnih, naunih,
tehnolokih i ekonomskih aktivnosti. Ti standardi doprinose da
projektovanje, proizvodnja, i isporuka roba i usluga budu efikasniji,
bezbedniji i istiji, a da meunarodna trgovina bude laka i pravednija.
Standarde definiu strunjaci iz industrijskih, tehnikih i privrednih
sektora, zajedno sa predstavnicima dravnih agencija i laboratorija za
testiranje.
Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) ima
administrativni centar u enevi,a pojedinane zemlje postaju njene
lanice preko svoje nacionalne ustanove (u naoj zemlji je to Institut za
standardizaciju Srbije).
Zadaci Meunarodne organizacije za standardizaciju su
unapreenje standardizacije u svetu, prevenstveno da se olaka

15
meunarodna razmena dobara i usluga i da se putem standardizacije
razvija uzajamna saradnja u oblasti tehnolokih, privrednih i
intelektualnih aktivnosti. Njen cilj je usvajanje i uvoenje jedinstvenih
standarda irom sveta, da bi se olakala meunarodna razmena proizvoda
i intenzivirao zajedniki rad i razvoj na naunom, tehnikom i privrednom
polju.
Osnov za izradu nacionalnih standarda su meunarodni (ISO,
IEC), evropski (EN) i u posebnim sluajevima i drugi standardi.
Nacionalni instituti su lanovi Meunarodne organizacije za
standardizaciju (ISO) i Meunarodne komisije za elektrotehniku (IEC),
evropskih organizacija za standardizaciju: Evropski komitet za
standardizaciju (CEN), Evropski komitet za standardizaciju u
elektrotehnici (CENELEC), Evropski institut za standarde
telekomunikacija (ETSI) i Ameriko drutvo za ispitivanje i materijale,
ASTM International (USA).

1.4.1.1. STANDARDI SERIJE ISO 9000

Standardi pruaju osnovu za sistem obezbeivanja kvaliteta koja
obuhvata sve faze poslovnog procesa, od konstatacije neke potrebe,
odnosno elja, do zadovoljenja potreba, oekivanja i zahteva korisnika.
Meunarodna organizacija za standardizaciju je 1987. godine usvojila
ISO 9000 seriju standarda:
ISO 9000-upravljanje kvalitetom i obezbeivanje kvaliteta-
uputstvo za izbor i upotrebu,
ISO 9001-sistem kvaliteta u dizajnu-razvoju, proizvodnji, ugradnji
i servisiranju,
ISO 9002-sistem kvaliteta- model obezbeenja kvaliteta u
proizvodnji i ugradnji,
ISO 9003-sistem kvaliteta-model za obezbeenje kvaliteta u
zavrnoj kontroli i ispitivanju,
ISO 9004-elementi upravljanja kvalitetom i elementi kvaliteta-
uputstvo.
Naa zemlja je usvojila svoje standarde u skladu sa ovim pod
imenom JUS ISO. Radi jednostavnijeg funkcionisanja i meusobnog
priznanja sistema testiranja, sertifikacije i registracije organizacija, EU je
kreirala seriju standarda EN 45000. Ovim standardima se definiu:
kriterijumi za testiranje, spesificifikaciju i registraciju firmi i stvaraju
uslovi za meusobno priznavanje dokumenata.

16

Sistem kvaliteta obuhvata sledee faze (spirala kvaliteta):
- marketing i istraivanje trita,
- izrada projekta,
- nabavka,
- planiranje i razvoj procesa,
- proizvodnja,
- kontrolisanje, ispitivanje i proveravanje,
- pakovanje i skladitenje,
- prodaja i distribucija,
- ugradnja i putanje u pogon,
- tehnika pomo i odravannje,
- uklanjanje proizvoda posle korienja.

ISO 9000 serija standarda utvruje kako se moe uspostaviti,
dokumentovati i odrati efikasan sistem kvaliteta koji e dokazati
kupcima sposobnost organizacije da zadovolji njihove zahteve za
kvalitetnim proizvodima i uslugama. Da bi neka organizacija mogla da
plasira svoje proizvode/usluge u zemlje EU neophodno je da ispuni
sledei uslov: mora posedovati registrovan i proveren sistem kvaliteta
prema seriji standarda ISO 9000. Treba napomenuti, da e ubudue jedini
nain opstanka i poslovanja svake znaajnije organizacije, biti
organizovanost prema seriji standarda ISO 9000.
Standardi pruaju osnovu za sistem obezbeivanja kvaliteta koja
obuhvata sve faze poslovnog procesa, od konstatacije neke potrebe,
odnosno elja, do zadovoljenja potreba, oekivanja i zahteva korisnika.
Sistem upravljanja kvalitetom se dopunjava drugim sistemima
upravljanja (zatita ivotne sredine, bezbednost i zatita na radu, sigurnost
podataka i informacija,...) i prerasta u integrisani sistem upravljanja, koji je
instrument za ukupno poslovanje organizacije (slika 1.2).

17

Slika 1.2. Integrisani sistem upravljanja [9]

Standard BSI OHSAS 18001:1999 se odnosi na upravljanje u
kompanijama na takav nain, da se obezbedi to efikasnija zatita i
bezbednost na radu( Occupational Health and Safety Management
System).

1.4.1.2. STANDARDI SERIJE ISO 14000

Upravljanje zatitom ivotne sredine eko-menadment prema
standardima ISO 14000 je upravljenje organizovanim ljudskim
aktivnostima (u preduzeima i drugim organizacijama) radi smanjivanja
negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Upravljanje atitom ivotne
sredine se ne moe posmatrati odvojeno od upravljanja kvalitetom.
Osnovna svrha standardizacija ISO 14000 je da promovie
efektivnije upravljanje ivotnom sredinom u preduzeima u konceptu
odrivog razvoja.Odrivi razvoj je generalno usmerenje, tenja da se
pored smanjenja siromatva, odnosno izbalansiranog razvoja i potronje
ostvari prosperitet oveanstva bez zapostavljanja potreba sadanjih
generacija, ali uz istovremeno ouvanje prirodnih bogastava nae planete
za budue generacije.

18
Dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine, kao deo okvira
efikasnog/dobrog upravljanja, dobija sve vie na znaaju. Sve vei broj
kompanija primenjuje razliite instrumente upravljanja zatitom ivotne
sredine (EMS, EMAS, LCA i dr., to im omoguava utede energije i
minimiziranje koliine nastalog otpada i rasutog materijala, ime se
ostvaruje vea konkurentnost.
ISO 14000 je serija meunarodnih , dobrovoljnih standarda u
oblasti upravljanja ivotnom sredinom, koji se odnose na potrebe
organizacija u celom svetu, stvaraju i zajedniki okvir za reavanje pitanja
u oblasti ivotne sredine. Standardi su razvijani sa ciljem da uvere
potroae, proizvoae, vlade i druge organizacije da su u aktivnostima i
poizvodima partnera u trgovini uzeta u obzir pitanja ivotne sredine.
Serija ISO 14000 standarda odnosi se na sledee aspekte
upravljanja ivotnom sredinom:
Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS);
Ekoloka revizija i Relevantna istraivanja (EA&RI);
Ekoloke nalepnice i deklaracije (EL);
Procena ekolokih performansi (EPE);
Procena ivotnog ciklusa (LCA); i
Termini i definicije (T&D).
Oekuje se da e se instrumenti za upravljanje ivotnom sredinom
koji su ovde pobrojani najvie korisiti na nivou kompanija za proizvodnju
i usluge. Meutim, mnogi od njih mogu da se koriste, i koriste se, u
dravnim i meudravnim agencijama, asocijacijama, i nevladinim
organizacijama..
Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS) su uvedeni kao
pomo proizvodnim kompanijama i drugim organizacijama u njihovim
naporima da na sistematian i efikasan nain upravljaju uticajima na
ivotnu sredinu koji su pod njihovom kontrolom.


19

Slika 1. 3.Ciklus unapreenja prema ISO 14000[4 ]

iroko korieni meunarodni standardi za EMS su sledei:
ISO 14001; EMS Specifikacija sa smernicama za upotrebu
lansirana je 1996. godine kao osnovni standard u okviru standarda serije
ISO 14000 o ivotnoj sredini. Osnovne karakteristike ovog standarda su
sledee: to je dobrovoljni standard koji se, kao i u sluaju standarda
kvaliteta i ostalih standarda, nadgleda preko nacionalnih organizacija za
standarde, vaei u celom svetu i primenjiv na svaku organizaciju koja
ima sopstvenu funkciju i upravu (npr. proizvodne kompanije, usluge kao
to su hoteli ili garae, ali isto tako i policijske stanice, optine,
univerziteti, itd.).

EMAS, ema ekonomskog upravljanja i revizije (Eco-
management and Auditing Scheme) usvojena je od strane vlada i
organizacija za standardizaciju zemalja lanica Evropske Unije, i
otvorena za uee svim kompanijama od 1995. godine; izmenjena je
2000. godine. Ta ema je u veini pitanja slina standardu ISO 14001,
osim to zahteva tampanu izjavu o ekolokim performansama, dok ISO
14001 zahteva samo da se politika ivotne sredine neke kompanije uini
dostupnom javnosti. EMAS se primenjuje samo na industrijska
postrojenja i odnosi se na konkretnu lokaciju. Meutim, jedna od izmena
koja je usvojena 2001. godine odnosi se na proirenje njene primene i na

20
druge sektore privredne aktivnosti, ukljuujui i organe lokalne uprave.
Ima zakonsku osnovu a vai samo u Evropskoj Uniji.
Ekoloko obeleavanje (EL) i deklaracije su trino zasnovan i
dobrovoljan instrument.On je povezan sa injenicom da potroai u
mnogim zemljama postaju svesniji ekolokih i zdravstvenih uticaja raznih
proizvoda koje kupuju. Ekoloko obeleavanje ima dva osnovna cilja:
da promovie dizajn, proizvodnju, marketing i korienje roba i
usluga iroke potronje koji tokom upotrebe (u ivotnom ciklusu) imaju
smanjen uticaj na ivotnu sredinu i
da potroae bolje obavesti o ekolokom kvalitetu roba i usluga,
i da im time pomogne pri donoenju odluke o kupovini.

Slika 1.4. Ekoloko obeleavanje u EU [4]

Proizvodi koji zadovoljavaju ekoloke kriterijume stiu pravo da
koriste specifian logo na svom pakovanju. Taj logo (npr. zeleni cvet u
EU Okvir, okrugli peat u Slovakoj, ili labud u Norvekoj) marketinki
je instrument koji potroau pokazuje da dotini proizvod ima visoke
ekoloke performanse. Ekoloko obeleavanje se zasniva na primeni
LCA, koja je neophodna za poreenje i rangiranje ekolokih uticaja vie
razliitih proizvoda, kako bi se oznaka dodelila onim proizvodima sa
najboljim ekolokim performansama.
S ciljem da se sprovede usklaivanje kriterijuma u oblasti ivotne
sredine u njenoj strukturi jedinstvenog trita, EU je uspostavila sopstveni
sistem za ekoloko obeleavanje zasnovan na LCA (1992). EU takoe
planira da potroaima obezbedi bolju informisanost o uticaju proizvoda
na ivotnu sredinu.
Da bi se obezbedila pouzdanost obeleavanja neophodno je
ustanoviti formalne aranmane, ukljuujui i mehanizme. Sisteme

21
stavljanja obeleja obino osmiljavaju i njima upravljaju vlade ili
institucije koje objedinjavaju vie zainteresovanih strana (na
meunarodnom i dravnom nivou); na primer, oni definiu kriterijume,
vre procenu prijava, daju nalepnice i nadgledaju ispunjavanje zahteva.
EL se zatim moe primeniti na svakom nivou: meunarodnom (npr. EU
oznaka, Norveki labud), nacionalnom (npr. Plavi aneo u Nemakoj), ili
na nivou kompanije (npr. vedski Anglamark).(Slika 1.5 i 1.6)

Slika 1.5. Program "Nordic Swan"( Norveki labud) koji je upotrebi
u u Finskoj u vedskoj i Danskoj[4]

Slika 1.6. Nemaki Eco-label - "Der Blaue Engel" ( Nemaki
plavi aneo)[4]
Ekoloko obeleavanje pozitivno utie na razvoj trita jer
podstie istraivanje i razvoj inovativnih, istih tehnologija.
Ukljuivanjem raznih zainteresovanih strana (ukljuujui potroae), ono
stvara jednu odgovarajuu platformu za uticaj na proizvodne procese i
osmiljavanje ekolokih kriterijuma za grupe proizvoda. Jo jedna korist
od ekolokog obeleavanja je da ono doprisnosi irenju ekoloke svesti.
U praksi postoje mnogobrojne ekoloke oznake koje nisu
zatiene i koje se slobodno koriste, i dovode do zabune kod potroaa.
Proizvodnja i korienje svakog proizvoda stvara uticaje na ivotnu
sredinu u celom ivotnom ciklusu proizvoda, poev od eksploatacije
osnovnih sirovina do kraja ivotnog ciklusa proizvoda i odlaganja
ostataka nakon korienja. U okviru LCA, analizira se svaka faza u

22
ivotnom ciklusu nekog proizvoda, jer svaka faza ima drugaije uticaje na
ivotnu sredinu sa razliitim stepenom ozbiljnosti. Drugim reima, cilj
analize LCA jeste da odgovori na osnovno pitanje: koji proizvodi su bolji
sa stanovita ivotne sredine, odnosno koji imaju manje ili nikakve uticaje
na ivotnu sredinu.

1.4.2. HACCP SISTEM

HACCP je sastavni preventivni pristup identifikaciji rizika u
postupanju sa hranom, a koji prua jasne metode utvrivanja naina
kontrole tih rizika. Razvijen je kao deo sistema upravljanja zdravstvenom
ispravnou namirnica, sa ciljem prevencije rizika i spreavanja irenja
bolesti koje se prenose hranom:
H Hazard (opasnost)
A Analysis (analiza )
C Critical (kritina )
C Control (kontrolna )
P Point ( taka ).
HACCP sistem se primenjuje na kompletan lanac hrane, od
proizvodnje sirovina do finalnog proizvoda, t.j. od uzgoja , berbe, prerade,
proizvodnje, transporta i distribucije, do pripreme i konzumiranja u
ugostiteljskim objektima. Odnosi se na sve organizacije koje se bave
hranom, ukljuujui :
-proizvoae primarnih poljoprivrednih proizvoda,
-prehrambenu industriju,
-transport poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda,
-proizvoae ambalae,
-trgovinu,
-organizacije koje se bave pripremom i dostavom hrane i
-restorane i hotele.
Prednosti za fabrike koje imaju uveden HACCP sistem su sledee:
a) vii standard kvaliteta u prehrambenoj industriji, b)zadovoljenje
pravnih propisa o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, c) smanjenje broja
sluajeva trovanja hranom i pritubi potroaa, d)smanjenje rasipanja
materijala i proizvoda usled kvarenja namirnica, e) poveanje
zadovoljstva potroaa/kupaca, f) nadgledanje rada i kontrolnih
paramatara na licu mesta, g )mogunost identifikacije i otklanjanja
postojeih i predvienih opasnosti i rizika, h) preduzimanje korektivnih
mera pre nastanka ozbiljinih problema, i) ukljuivanje zaposlenih u
organizaciji u brigu o zdravstvenoj sigurnosti proizvoda, j) vea

23
pouzdanost ispravnosti proizvoda, k) nadopunjavanje sastava upravljanja
kvalitetom (na primer ISO 9001), l) sposobnost prihvatanja uvedenih
promena (na primer : napredak u primeni nove opreme, poboljanja u
proizvoda i dr.).

1.4.3. NACIONALNI STANDARDI

Nacionalni standardi su standardi dostupni javnosti, koje je
usvojilo nacionalno telo za standardizaciju.Odluka o osnivanju Instituta
za standardizaciju Srbije(ISS), sa seditem u Beogradu je doneta shodno
zakonu o standardizaciji i Zakonu o Vladi, a objavljena je u Slubenom
glasniku Republike Srbije.Institut je pravni sledbenik Zavoda za
standardizaciju(2006-2003), Saveznog zavoda za standardizaciju (2003-
1978), Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju (1978-1962), i Savezne
koimisije za standardizaciju(1962-1946).
Delatnost Instituta obuhvata poslove u vezi sa donoenjem srpskih
standarda i srodnih dokumenata, kao i druge poslove koji su povezani sa
standardima i standardizacijom, odnosno obavlja sledee poslove:
1) donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjuje i povlai srpske
standarde i srodne dokumente;
2) obezbeuje usaglaenost srpskih standarda i srodnih
dokumenata sa evropskim i meunarodnim standardima i srodnim
dokumentima;
3) vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata,
obuhvatajui sve faze razvoja;
4) uestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i meunarodnih
standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i meunarodne
organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i
interesi Republike Srbije, a za koje se oekuje
preispitivanje ili donoenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;
5) sarauje sa evropskim i meunarodnim organizacijama za
standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju zemalja potpisnica
odgovarajuih sporazuma iz oblasti standardizacije;
6) izvrava druge zadatke u skladu sa obavezama iz meunarodnih
ugovora u oblasti standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju;
7) obezbeuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih
dokumenata, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajuih
evropskih i meunarodnih organizacija i drugih zemalja i vri njihovu
prodaju;
8) daje osnovu za izradu tehnikih propisa;

24
9) priprema programe i godinje planove donoenja srpskih
standarda;
10) deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima
predvienim odgovarajuim meunarodnim sporazumima i obavezama
koje proizilaze iz lanstva u odgovarajuim evropskim i meunarodnim
organizacijama za standardizaciju;
11) predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti
standardizacije u evropskim i meunarodnim organizacijama za
standardizaciju, kao i u njihovim telima;
12) odobrava upotrebu znaka usaglaenosti sa srpskim
standardima i srodnim dokumentima u skladu sa svojim pravilima;
13) promovie primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata i
14) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije .
Reenjem o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u
Republici Srbiji, se utvruje da se standardi i srodni dokumenti koje
donosi Institut za standardizaciju Srbije, tj. srpski standardi i srodni
dokumenti oznaavaju oznakom koja poinje skraenicom SRPS.Takoe,
saglasno vaeim propisima se utvruje da e skraenica SCS u oznaci
postojeih srpsko-crnogorskih standarda i srodnih dokumenata, kao i
skraenica JUS u oznaci postojeih jugoslovenskih standarda i srodnih
dokumenata, biti zamenjena skraenicom SRPS najkasnije na dan njihove
revizije. Skraenica SRPS predstavlja skup slova koji ine prva tri slova
rei srpski (ili srpska) i prvog slova rei standard (ili
standardizacija).
Institut je lan sledeih meunarodnih i evropskih organizacija za
standardizaciju:
1) Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO,
International Organization for Standardization),
2) Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC, International
Electrotechnical Commission),
3) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN, Comit Europen
de Normalisation) i
4) Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike
(CENELEC, Comit Europen de Normalisation Electrotechnique).
Imajui u vidu ukupan broj evropskih standarda koji se moraju
preuzeti(sada oko 17000, a u narednim godinama taj broj e se uveati) i
period u kojem ih treba preuzeti( na primer do 2012 godine), treba
oekivati da e se u naoj zemlji u budunosti evropski standardi
preuzimati preteno metodom pretampavanja( mogue i metodom
proglaavanja), da bi se svake godine moglo preuzeti izmeu tri i etiri

25
hiljade standarda i srodnih dokumenata. Pri tome treba imati u vidu da
zemlje punopravni lanovi CEN-a i CENELEC-a (tj. Zemlje lanice
Evropske unije i EFTA) imaju obavezu da svaki evropski standard ( ija
oznaka poinje skraenicom EN, koja potie od francuskog termina
Europen Norm (evropski standard), obavezno preuzmu kao svoje
nacionalne standarde, sa identinim tekstom (na primer, kao standardi
DIN EN u Nemakoj, BSI EN u Velikoj Britaniji, SIST EN u Sloveniji).

1.4.4. DEKLARACIJA ROBE, OZNAKE ZA KVALITET,
GEOGRAFSKA OZNAKA POREKLA I
ZATITNI ZNAK

Deklaracija podrazumeva sve pisane oznake, trgovaku oznaku,
naziv marke, zatitni znak, naziv i adresu proizvoaa, naziv i adresu
sedita uvoznika odnosno zemlju porekla ako se proizvod uvozi, naziv i
adresu pravnog i fizikog lica koja proizvod stavlja u promet, propisane
toksikoloke i ekoloke oznake i uputstvo za korienje kada je to
potrebno radi pravilnog korienja. Deklaracija se stavlja na ambalau u
obliku nalepnica ili privesnica ili na sam predmet opte upotrebe, a
podaci na deklaraciji moraju biti vidljivi i trajni.
Za pojedine vrste predmeta opte upotrebe vaeim pravilnikom
su propisani dodatni podaci koje deklaracija mora da sadri..
Deklaracija za prehrambene proizvode, shodno pravilnicima o
kvalitetu, mora da sadri:
1. naziv proizvoda i njegovo trgovako ime (ako ga proizvod ima),
2. naziv i sedite proizvoaa,
3. datum proizvodnje i rok upotrebe ili podatak upotrebljivo do,
4. neto koliinu (masa ili zapremina) proizvoda,
5. osnovne sastojke proizvoda (prema opadajuem redosledu
upotrebljenih koliina),
6. funkcionalnu grupu upotrebljenih aditiva i njihov naziv ili
brojanu oznaku aditiva,
7. uslove skladitenja i
8. druge podatke od interesa za potroae.

Kod konfekcijskih proizvoda se mora oznaiti sirovinski sastav
meterijala od koje je proizvod izraen.
Oznake za kvalitet mogu biti prikazane na razne naine :
brojevima, ispisanim reima, oznakom sastava robe i dr., a njihova
primena zavisi od vrste robe.Najee se pojavljuju sledee oznake :

26
-roba izuzetno dobrog kvaliteta ( extra klasa) ,
-roba dobrog kvaliteta ( I, prva klasa) ,
-roba srednjeg kvaliteta ( II, druga klasa) i
-roba slabijeg kvaliteta (III, trea klasa).

Geografska oznaka porekla je pravo kojim se tite oznake porekla
i geografske oznake kojima se obeleavaju proizvodi koje fizika ili
pravna lica proizvode na odreenom geografskom podruju.
Oznaka porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili mesta
kojim se oznaava proizvod koji iz njih potie i iji su kvalitet i posebna
svojstva iskljuivo ili preteno uslovljeni geografskom sredinom koja
obuhvata prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada ili
dorada odvijaju na odreenom ogranienom podruju. Oznaka porekla
predstavlja i naziv koji nije administrativni geografski naziv odreene
zemlje, regiona ili mesta, a koji je dugom upotrebom u prometu postao
opte poznat. Oznake porekla koje nisu registrovane u skladu sa vaeim
zakonskim propisima uivaju zatitu kao geografske oznake.
Geografska oznaka je geografski naziv koji se upotrebljava da
oznai da odreeni proizvod potie iz odreene zemlje, regiona ili mesta.
Geografske oznake porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirodnih,
poljoprivrednih, zanatskih i industrijskih proizvoda i proizvoda domae
radinosti. Geografsku oznaku porekla mogu koristiti samo lica koja su
kao ovlaeni korisnici te geografske oznake porekla upisana u
odgovarajui registar.
Ovlaeni korisnik geografske oznake porekla ima pravo da koristi
geografsku oznaku porekla za obeleavanje proizvoda na koji se ta
oznaka odnosi. Pravo obuhvata i upotrebu geografske oznake porekla na
sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim
oblicima ponuda, uputstvima, fakturama, korespodenciji i drugim
oblicima poslovne dokumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda sa tom
geografskom oznakom porekla. Ovlaeni korisnik geografske oznake
porekla ima pravo da svim licima koja nisu upisana kao ovlaeni
korisnici zabrani korienje geografskog naziva zatienog odreenom
geografskom oznakom porekla, ak i ako taj geografski naziv predstavlja
njegovo ime, deo firme ili ranije registrovani ig. Povredom geografske
oznake porekla smatra se svako neovlaeno korienje geografske
oznake porekla od strane bilo kog uesnika u prometu.
Zakonom o igovima ureuju se nain sticanja i zatita prava na
znak u prometu robe, odnosno usluga. ig je pravo kojima se titi znak
koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog

27
ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili
pravnog lica.
ig moe biti individualni ili kolektivni. Kolektivni ig imaju
pravo da koriste vie lica za obeleavanje svoje robe, odnosno usluga u
prometu. Korisnik kolektivnog iga ima pravo da koristi taj ig samo na
nain predvien optim aktom o kolektivnom igu. igom ne smatraju se
peat, tambilj i punc ( slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala,
mera i sl.).
igom se titi znak koji slui za razlikovanje robe, odnosno usluga
u prometu, koji se moe grafiki predstaviti. Znak se moe sastojati na
primer od rei, slogana, slova, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja,
trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzikih
fraza koje se mogu grafiki prikazati. Nosilac iga ima iskljuivo pravo
da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na
koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak
neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga.
Pravo obuhvata i upotrebu znaka zatienog igom na sredstvima za
pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim oblicima ponude,
na uputstvima, fakturama, u korespondenciji i u drugim oblicima
poslovne dokumentacije, kao i na uvezenoj robi, odnosno uslugama.
Povredom iga ili prava smatra se svako neovlaeno korienje
zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu, neovlaeno
raspolaganje zatienim znakom, kao i podraavanje zatienog znaka.
Veina zemalja danas priznaje da je intelektualna svojina
zatitni znakovi, patenti, dizajn, autorska prava- zaista svojina u pravom
smislu rei, i samim tim vlasnicima, se priznaje pravo na takvu
imovinu.Drugo, pojam robe sa markom, se znatno proirio i danas
obuhvata i usluge i druge manje opipljive vrste ponuda.Marke usluga
danas uglavnom uivaju ista zakonska prava , kao i marke proizvoda. Po
britanskim zakonu o zatitnim znakovima iz 1994, zatitni znak se
definie kao bilo kakav znak koji moe da se predstavi grafiki i napravi
razliku izmeu dobara ili usluga drugog preduzea. Zatitni znak moe da
sadri rei (ukljuujui lina imena), crtee, slova, brojeve, ili oblik robe
ili njene ambalae.
Dok se u praksi zatitni znakovi uglavnom sastoje od jedne ili vie
rei, logotipa, etiketa ili kombinacije ovih elemenata, takoe mogu da
sadre sledee: slogane, oblike, zvukove, mirise i fiziki izgled samog
proizvoda.


28
Zatitni znak ima tri funkcije :
-da napravi razliku izmeu robe ili usluga jednog i robe ili usluga
drugog preduzea,
-da nagovesti izvor ili poreklo robe ili usluga,
-da ukae na dosledan kvalitet robe ili usluga.
Registracijom vlasnik stie iskljuiva prava na zatitni znak robe
ili usluga koje prua. Tako vlasnik sudskim putem moe spreiti
neovlaenu upotrebu svog zatitnog znaka.
Pravilna upotreba zatitnih znakova obuhvata sledee :
-kad god se pojavi u tekstu, zatieno ime treba da se razlikuje od
ostalih rei tako to e se , na primer, pisati velikim slovima, kurzivom,
masnim slovima, drugaijom bojom ili izmeu navodnika,
-iza zatitnih znakova uvek treba da stoji i generiki naziv
proizvoda ili usluge- na primer, ,,Xerox
,,
kopir aparati,
-zatitni znakovi treba da se upotrebljavaju kao pridevi, a ne kao
imenice i glagoli,
-zatitni znakovi uvek treba da se piu na isti nain i u istom
formatu,
-vlasnik treba da obavesti javnost da polae pravo na dati zatitni
znak tako to e koristiti simbol TM (TM) trade mark ako znak nije
registrovan, odnosno R u krugu, ( ), ako jeste. Takoe se preporuuje
da se u pisani tekst ubaci komentar da je ,,X ( registrovan) zatitni znak
kompanije Y.

1.4.5. OZNAKE NA PROIZVODIMA

Na proizvodima se mogu nalaziti razliite oznake, a kada je u
pitanju rukovanje i transport opasnim materijama, oznake su uzete prema
preporukama Evropske federacije za pakovanje (EPF-European
Packaging Federation). Radi se o listicama za pravilno rukovanje robom,
odnosno o razliitim bezbedonosnim simbolima. Takoe postoje listice za
opasne materije u transportu, koje se postavljaju na ambalau svakog
proizvoda i na transportno vozilo (transportni simboli).
Postoji veliki broj razliitih oznaka, pri emu e u ovom
poglavlju biti navedene samo neke od njih (oznake koje ukazuju da
odreeni proizvodi zadovoljavaju specifikacije programa za tednju
energije, oznaka koja ukazuje da proizvoa, distributer ili uvoznik
garantuje da se u oznaenom pakovanju, u proseku nalazi koliina koja je
nominalno naznaena na pakovanju, ekoloke oznake na proizvodima
(EL), CE znak, bar-kod i dr.

29

1.4.5.1. CE OZNAAVANJE

CE znak je obavezna vidljiva oznaka na proizvodu za koji postoji
direktiva.To nije oznaka porekla, niti znak kvaliteta i referenca ka
standardu.CE oznaka ne sme da se postavlja na proizvode koji nisu
obuhvaeni direktivama novog pristupa.Direktive novog pristupa
zabranjuju postavljanje oznaka scinih CE oznaci koje mogu dovesti u
zabunu kupca. Nove Evropske direktive (usklaivanje tehnikih
normativnih dokumenata i tehnikog zakonodavstva) postavljaju temeljne
sigurnosne zahteve koji moraju biti zadovoljeni kako bi se proizvodi
slobodno distribuirali unutar Evropske unije. One zamenjuju nacionalnu
regulativu i postavljaju nova pravila za organizacije koje distribuiraju
proizvode u Evropsku uniju, otvarajui mogunost slobodnog trinog
delovanja na tom velikom tritu [26].
Njime se pokazuje da proizvod zadovoljava sve temeljne zahteve
donesene pojedinom direktivom i odgovarajuim usklaenim evropskim
normama, odnosno potvruju da je potovana procedura za sertifikaciju
usaglaenosti sa odgovarajuom direktivom.

Slika1.7.Izgled CE znaka[37]

Proizvodom sa CE znakom i izjavom dobavljaa moe se trgovati
u svakoj zemlji lanici EU. Proizvod koji ispunjava temeljne zahteve CE
znakom oznaava proizvoa ili njegov zakonski predstavnik u EU koji
su tada za taj proizvod i odgovorni.
CE znak ne zamenjuje druge znakove i nije usmeren prema
korisniku, nego prema nadzornim organima ili institucijama za nadzor
trita u zemljama EU.
CE oznaka mora da bude postavljena na sledee proizvode:
-sve nove proizvode bez obzira da li su proizvedeni u dravama
lanicama EU ili treim zemljama,
-sve koriene proizvode, proizvode iz druge ruke uvezene iz
treih zemalja i

30
-sutinski modifikovane proizvode obuhvaene direktivama novog
pristupa, tako da se mogu smatrati novim proizvodima.

1.4.5.2. EAN SISTEM OZNAAVANJA

EAN sistem je jedinstven meunarodni sistem ifriranja,
simbolizacije i identifikacije. Nastao je kao evropski sistem (European
Article Numbering - Evropsko numerisanje artikala), ali je ubrzo
prihvataen od strane mnogih zemalja irom sveta.
Predstavnici proizvoaa i distributera dvanaest evropskih zemalja
1974. godine formirali su Savet sa ciljem da ispita mogunost razvoja
jednoobraznog i standardnog sistema numerisanja za Evropu, slinog
sistemu UPC koji je vec bio u funkciji u SAD i Kanadi. Kao rezultat toga,
1977. godine, stvorena je asocijacija European Article Numbering kao
neprofitna meunarodna asocijacija sa Generalnim sekretarijatom, sa
seditem u Briselu.
Baziran na jednom od najprihvaenijih metoda automatske
identifikacije, razvio je standarde ija primena predstavlja bitan element
automatizacije poslovanja i efikasne komunikacije izmeu razliitih
poslovnih partnera na nacionalnom i meunarodnom nivou. Sainjavaju
ga multisektorski standardi za jedinstvenu nedvosmislenu identifikaciju
proizvoda (potroakih, zbirnih, transportnih pakovanja), usluga i
lokacija. Osnovni cilj EAN-a je razvoj globalnog, multisektorskog
standarda za identifikaciju proizvoda, usluga i lokacija radi obezbeenja
zajednikog jezika u meunarodnoj trgovini.
EAN sistem je prvobitno formiran sa ciljem stvaranja jedinstvenog
identifikacionog sistema. Svaki objekat oznaavanja - predmet, usluga ili
lokacija primenom ovog sistema dobija jedinstvenu, oveku itljivu
oznaku - EAN ifru i njegovu mainski itljivu interpretaciju u vidu bar
koda. Optikim oitavanjem koda ( prelaskom snopa svetlosti preko
pruga) koje se zasniva na razlici u refleksiji svetlosti svetlih i tamnih zona
simbola, vri se automatska identifikacija oznaenog objekta ime je
obezbeen ulaz u bazu podataka raunara gde se nalaze sve bitne
informacije o tom objektu.
EAN oznaka je jedinstvena u svetu i njeno pravilno korienje
onemoguuje dodelu iste oznake razliitim objektima, a time i zabunu i
probleme koji bi u tom sluaju nastali. Iako je, na poetku, sistem bio
osmiljen da se koristi za numerisanje, simbolizaciju i identifikaciju
artikala ( prvenstveno za potrebe trgovine i proizvodnje), njegova primena

31
se vremenom izuzetno irila. Danas je gotovo nemogue nai oblast gde
se sistem ne moe primeniti.
Struktura EAN koda je standardna : sastoji se od grupe brojeva
koji sadre podatak o: zemlji porekla robe, proizvoau i samom
proizvodu. U standardnom EAN 13 kodu, pored 12 brojeva ,trinaesti broj
je kontrolni broj. EAN 8 je bar kod koji ima iste standarde kao EAN 13,
samo umesto 13 ima 8 oznaka i njegov je kapacitet u EAN sistemu
ogranien s idejnim reenjem ambalae budueg proizvoda, jer on se
dodeljuje proizvodima koji su tako mali da na njih fiziki ne moe da
stane EAN 13.

EAN/UCC-13 struktura bar koda (12 + 1) Kontrolni broj
N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12 N13

Slika1.8. Primer EAN bar koda u prirodnoj veliini. Dimenzije EAN
bar koda ( mm) [24]

Oblasti primene EAN sistema su praktino neograniene.
Prednosti njegove primene u razvijenom svetu uveliko se koriste u

32
trgovini, proizvodnji, transportu, zdravstvu, skladitenju, bankarstvu kao i
u mnogim drugim delatnostima i pojedinanim poslovima.

1.4.5.3. BEZBEDNOSNI SIMBOLI
Da bi se potroaima ukazalo na bezbednost pri upotrebi tetnih i
opasnih proizvoda, postoji niz simbola i upozorenja koji ukazuju na
bezbedno i pravilno korienje takvih proizvoda..[21]. Na slikama 1.9-
1.20 su prikazani najvaniji bezbedonosni simboli.

Slika1.9. Obrnuti epsilon

Ovaj simbol se nalazi na sprej bocama i znai da je oznaavanje u skladu
sa zahtevima. To su proizvodi koji se moraju koristiti oprezno, zato to su
npr. zapaljivi i slino.

Slika1.10. Zapaljivo

Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili visoko zapaljivi.
Uobiajen na bocama za lakove, boje i sl.
Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake:
F - visoko zapaljivo,
F+ - ekstremno zapaljivo i
O - oksidirajue, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim upstancama.

Slika1.11. Andrejev krst

Ovaj simbol se nalazi na proizvodima klasifikovanim kao tetnim ili da
mogu delovati iritirajue. To su obino lakovi koji su tetni po zdravlje.
Xn - tetno, opasno i
Xi iritantno.

33

Slika1.12. Mrtvaka glava

Oznaka za veoma rizine i otrovne proizvode.
T - visoko toksino i
T+ - jako toksino.

Slika1.13. Ekplozivno

Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava supstance koje
mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili trenja.

Slika1.14. Korozivno

Ovaj simbol oznaava supstance koje mogu unititi organske materije u
dodiru sa njima.

Slika1.15. Opasno za ivotnu sredinu

Ovaj simbol oznaava supstance koje su tetne za ivotnu okolinu.

.
Slika1.16. Ozonski nekodljivo


34
Proizvodi oznaeni ovim simbolom (sprej boce) su punjene gasom koji je
nekodljiv za ivotnu sredinu. Obino se za rasprivanje koristi butan i
zato se na tim proizvodima obino nalazi i simbol "zapaljivo", to znai
da se mora koristiti sa datim preporukama.

Slika1.17. Opipljivo upozorenje

Da bi slepe osobe uoili tetnost i opasnost upotrebe nekog proizvoda,
evropska je direktiva da se takvi prozvodi oznae ovim simbolom. To je
trougao veliine oko 18 mm, ispupen da bi ga slepa osoba osetila pod
prstima.

Slika1.18. Zatitni/sigurnosni ep

Proizvodi koji imaju razne rizike po zdravlje ako se ne koriste ispravno,
npr. od strane dece, imaju zatitni ep koji obezbeuje da se proizvod
moe koristiti tek nakon ispravnog otvaranja epa.

Slika 1.19. Pre upotrebe promukati

Ovaj simbol znai da oznaeni proizvod treba pre upotrebe promukati da
bi se razbio stvoreni talog i uravnoteila njegova gustina (boje, lakovi i
sl.).

Izgled listice za materije sa izraenim radioaktivnim i otrovnim
osobinama i za radioaktivne materije III grupe su prikazani na slici 1.20.

35

a) b)

Slika1.20. Izgled listice za materije sa izraenim radioaktivnim i
otrovnim osobinama (a) i za radioaktivne materije III grupe(b)

Da bi se istakli njihova vanost i znaenje, takvi simboli su po
pravilu vei od ostalih, nalaze se jedan pored drugog i to je mogue vie
udaljeni od ostalog teksta i ilustracija na etiketi/ambalai.

1.4.5 .4. INTERNACIONALNI ENERGY STAR PROGRAM
Globalno otopljavanje i drugi globalni problemi ivotne sredine su
u bliskoj vezi sa korienjem energije. Poslednjih godina se odigralo
drastino poveanje potronje energije u razvijenim zemljama.U takvim
okolnostima, krajem 1995. godine, pokrenut je internacionalni ENERGY
STAR program baziran na dogovoru Japana i SAD. To je bio skup
kriterijuma za smanjenje potronje energije kod kancelarijske opreme sa
prvenstvenim ciljem ouvanja ivotne sredine. Kasnije su i druge zemlje (
Australija, Novi Zeland, Tajvan i Kanada) podrale i pristupile ovom
programu, a takoe i zemlje EU.

Slika1.21.Internacionalni ENERGY STAR program[37]
Na tritu se ovaj program manifestuje tako to ENERGY
STAR oznaka na proizvodima ukazuje da ti proizvodi zadovoljavaju
specifikacije programa za tednju energije i da se time, bez obzira na
njihovu cenu, potroaima ukae na prednosti takvih proizvoda u odnosu

36
na ouvanje ivotne sredine sa stanovita tednje energije. Oznaka se
moe nalaziti na proizvodu, ambalai ili pripadajuoj dokumentaciji.
Potroai su podravanjem ovog programa u situaciji da direktno
utiu na ouvanje ivotne sredine i da ostvare znaajne utede u
trokovima za energiju, a proizvoai, veletrgovci i prodavci su
stimulisani da na osnovu toga vie proizvode i prodaju takve proizvode i
znaajnije rade na njihovoj promociji. Danas su pored prvobitno
utvrenih kriterijuma za kancelarijsku opremu, specificirani kriterijumi i
za neke druge grupe proizvoda: bela tehnika, oprema za kunu
klimatizaciju, audio-video tehnika i kancelarijska oprema .Samo najbolji
aparati u svojoj klasi dobijaju znak "Energetske zvezdice".
Prema Zakonu Evropske unije, svi novi elektrini ureaji i aparati
za domainstvo, koji se na tritu Evropske unije prodaju, iznajmljuju ili
kupuju, moraju imati oznaku energetskog razreda, koja pokazuje
prosenu potronju elektrine energije pri korienju ureaja i aparata.Da
bi se ureaji za domainstvo prodavali u zemljama lanicama Evropske
unije, ak i katalozi za naruivanje potom, oglasi na Internetu i pratea
dokumentacija proizvoaa moraju da sadre ove informacije. Bez obzira
na injenicu to zakonska regulativa u naoj zemlji ne zahteva da
pomenuti proizvodi imaju oznake energetskog razreda, veina proizvoda
na naem tritu ima ove oznake.
Na slici 1.22 je prikazan izgled nalepnice za oznaavanje
energetskog razreda aparata za domainstvo.

Slika 1.22. Nalepnica za oznaavanje energetskog razreda aparata za
domainstvo[43]

37
Skala energetskih razreda prikazana je strelicama sa slovnim
oznakama od "A " do "G" , pri emu su strelice razliite duine i
boje.Energetski razred "A" je oznaen strelicom zelene boje, koja je i
najkraa.Dua strelica znai i veu potronju energije.Energetski razred "G"
oznaava ureaj sa najveom potronjom energije, odnosno najmanje
energetski efikasan ureaj.

1.4.5.5 SIMBOL "e"

Simbol "e" na proizvodima oznaava da proizvoa, distributer ili
uvoznik garantuje da se u oznaenom pakovanju, u proseku nalazi
koliina koja je nominalno naznaena na pakovanju. Ovaj simbol je
prvenstveno ustanovljen za nesmetan protok roba izmeu zemalja lanica
EU, a kasnije je poeo da se primenjuje i u drugim zemljama. Simbol "e"
se po pravilu nalazi u istoj liniji sa oznakom nominalne koliine( primer:
250g ).

Slika1.23. Izgled "e" simbola[37]

1.5. AMBALAA I PAKOVANJE

1.5.1. FUNKCIJA I PODELA AMBALAE

Naziv ambalaa potie od francuske rei amballage to znai
pakovanje, upakivanje, pribor za pakovanje, a paket(fr. paquet, ital.
pacchetto, nem. pack) predstavlja sveanj , robu sloenu i zavijenu u
hartiju, kutiju i dr. Ambalaa je sredstvo koje prihvata proizvod i titi ga
do upotrebe.Pakovanje je tehnoloki proces stavljanja proizvoda u
ambalau.
Pakovanje je zavrna faza proizvodnje i ima za cilj, pored
ostalog, da omogui finalnom proizvodu laku, pouzdaniju i sigurniju
manipulaciju, skladitenje i transport do kupca.Pakovanje je tehnoloki
proces postavljanja proizvoda u ambalau. Praeno je operacijama kao to
su : priprema, razdeoba, odmeravanje proizvoda, podeavanje odnosa
komponenta, razlivanje, ubacivanje, zatvaranje ambalae, obeleavanje
jedininih pakovanja, zbirno pakovanje, etiketiranje i paletizacija.

38
Ciklus pakovanja je sloen proces i obuhvata sledee osnovne
procese :
-prihvat pomonih materijala, ambalanih materijala i ambalae,
njihovo pravilno skladitenje i pripremu za liniju pakovanja,
- priprema proizvoda za postavljanje u ambalau,
-izvoenje niza operacija na liniji pakovanja i
-rad na sprovoenju unutranjeg transporta, skladitenje gotovih
proizvoda, pakovanje proizvoda u transportnu ambalau na palete i u
kontejnere namenjenje za transport vozom, brodom, kamionima i
avionom.
Pakovanje moe biti runo, mainsko, poluautomatsko,
automatsko, diskontinuirano i kontinuirano, a tip pakovanja zavisi od
koliine proizvoda i ekonominosti samog procesa pakovanja.
Pakovanje prehrambenih proizvoda se moe izvoditi kao :
-pakovanje proizvoda pri atmosferskim uslovima,
-pakovanje proizvoda sa odstranjivanjem vazduha iz ambalae i
sadraja(vakuumsko pakovanje),
-pakovanje proizvoda sa zatitnim gasovima i
-aseptino pakovanje , koje se primenjuje kod prehrambenih i
farmaceutskih proizvoda.
Ambalaa ima sledee osnovne funkcije :
-da prihvati proizvod, bez njegovog rasipanja ,
-da titi proizvod od spoljanjeg uticaja,
-da je lepo oblikovana , i da svojim dizajnom i estetskim izgledom
pomae prodaju proizvoda,
-da prilagodi i prezentira proizvod prema uslovima trita,
standardu potroaa, obiajima i navikama naroda,
-da je jednostavna i praktina u primeni,
-da je ekonomina,
-da se uklapa u savremeni automatizovani proces proizvodnje,
-da odgovara svim propisima :sanitarnim, pravnim, i trgovakim,
-da prua sve informacije o proizvodu kao i nainu njegove
upotrebe,
-da ima datum i rok upotrebe sadraja,
-da je na deklaraciji oznaena masa proizvoda i cena, ako se to
zahteva.
Primarna funkcija ambalae namirnica, tj. zatita proizvoda na
njenom putu od izvora do potroaa, ne sme se preputati sluaju.
Ambalaa je zbog svoje prirode i funkcije neodvojivi deo proizvoda. Prvi
zahtev vezan za ambalau je da ni u jednom pogledu ne dovodi u

39
opasnost zdravlje potroaa. To je posebno vano za ambalau koja dolazi
u neposredan kontakt s namirnicama. , a upravo ambalaa postaje vitalan
i neodvojiv deo proizvoda. Zbog te vanosti, u veini zemalja postoje
opseni zakoni koji se odnose na ambalau, posebno stoga da bi se
potroai zatitili od hrane loeg kvaliteta i promenjenih svojstava.
Zatitna funkcija ambalae podrazumeva : a) zatitu od
mehanikih sila (naprezanje vertikalnih sila, naprezanje horizontalnih
sila i naprezanje od udaraca) i b) zatitu od klimatskih uslova (spoljanji
i unutranji klimatski uslovi, svetlost, korozija, delovanje insekata i
glodara).
Ambalaa mora biti tako konstruisana da u okviru svoje upotrebne
funkcije omogui: lako otvaranje, pripremu robe za upotrebu ,
uzimanje potrebne koliine robe bez rasipanja i ponovno zatvaranje
ambalae , ukupno estetsko delovanje ambalae i robe u njoj i upotreba
ispranjene ambalae.
Podela ambalae se moe izvriti prema :
-vrsti ambalanih materijala,
-odnosu ambalae na upakovani proizvod,
-trajnosti i vrednosti ambalae,
-funkciji ambalae u prometu,
-mestu transporta ambalae ,
-upotrebi sredstava za transport,
-nameni i
-obliku.
Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali: papir, metal,
drvo, staklo, tekstil, plastika, aluminijumska folija, plastina folija i dr.
Takoe, ambalaa moe biti od kombinacije razliitih materijala
(kompleksna ambalaa). Pri ambalairanju pojedinih vrsta robe koriste se
i neki drugi pomoni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se
dobijaju buntovi ili bale.
Ambalaa se prema vrsti ambalanih materijala deli na sledee
grupe:
- papirna i kartonska ambalaa,
- drvena ambalaa,
- metalna abalaa,
- staklena ambalaa,
- tekstilna ambalaa,
- plastina ambalaa,
- keramika ambalaa,
- kompleksna (vieslojna) ambalaa i

40
- pomoni materijalli za pakovanje.
Podela ambalae u odnosu prema sadraju se moe izvriti na :
-primarnu (neodvojivu) ambalau, koja je u stalnom dodiru sa
sadrajem i
-sekundarnu (odvojivu) ambalau koja se koristi za skladitenje i
transport.
Podela ambalae prema vrednosti se vri na :
-krupnu (investicijsku) ambalau, koja je trajnosti vee od 12
meseci i pripada osnovnim sredstvima ,
-sitnu ambalau, koja ima isti tretman kao i sitan inventar.
Ambalaa se prema trajnosti i nainu upotrebe deli na sledee
grupe :
-povratnu ambalau koja se moe koristiti vie puta za pakovanje
istih ili slinih sadraja (boce, kontejneri , transportna ambalaa),
-nepovratnu ambalau koja se koristi samo jednom, a nakon
odbacivanja se moe koristiti kao sekundarna sirovina (kartonske kutije,
kutije od valovite lepenke, kompleksna ambalaa)
Prema nameni ambalaa se deli na sledee grupe :
- ambalaa za prehrambene i konditorske proizvode,
- ambalaa za tekstilnu robu,
- ambalaa za farmaceutske proizvode ,
- ambalaa za hemijsku industriju,
- ambalaa za metalopreraivaku industriju,
- ambalaa za industriju obue i
- transportna ambalaa od valovitog kartona.

Ambalaa se prema obliku deli na sledee grupe : kese, sanduci,
vree, kutije, limenke, kante,boce, baloni,tube, folije, tegle, burad i dr.
Prema mestu transporta upakovanih sadraja, ambalaa se deli na :
-kontinentalnu i
-prekomorsku ambalau.
Podela ambalae prema funkciji u prometu se vri na sledei
nain:
-prodajna ambalaa i
-zbirna ambalaa ,
-transportna ambalaa.
Prodajna ambalaa je u sutini primarna (neodvojiva). Zbirna
ambalaa objedinjuje vie jedinica primarne ambalae , a transportna
ambalaa objedinjuje vie jedinica zbirne ili prodajne ambalae. Prodajna
ambalaa se koristi kod pakovanja robe iroke potronje i ona prezentuje

41
robu potencijalnom kupcu.Na njoj se moraju nai podaci o sastavu i
svojstvima robe u svakoj prodajnoj jedinici i bar-kod, a njena uloga je da
titi robu i garantuje odreenu koliinu i kvalitet robe u predvienom
roku.
Zbirna ambalaa slui za pakovanje veeg broja prodajne
ambalae.Zbirna ambalaa se moe posmatrati i kao prodajna, jer se u
prodaji vrlo esto nalazi uz prodajnu.
Transportna ambalaa slui za zajedniko pakovanje vie jedinica
prodajne ili zbirne ambalae. Njena uloga je da zatiti robu od oteenja
prilikom transporta, skladitenja i manipulacije, a njen izgled nije
presudan za prodaju, imajui u vidu da najee ne dolazi u kontakt sa
potroaima.
Podela ambalae prema upotrebi sradstava za transport , se moe
izvriti na ambalau koja se koristi za transport roba : kamionima i
hladnjaama, vozom, brodom i avionom.
Proizvodnja ambalae se vri u sledeim segmentima :
-proizvodnja valovitog(talasastog) papira i kartona odnosno
ambalae od papira i kartona,
-proizvodnja ambalae od plastike,
-proizvodnja ambalae od upljeg stakla,
-proizvodnja ambalae od drva,
-proizvodnja ambalae od lakih metala i
-proizvodnja ambalae od elika.
Kriterijumi koji su od relevantnog znaaja pri odluivanju da li
e se neki materijal koristiti za izradu ambalae , se mogu svrstati u
sledee grupe :
-tehnika svojstva (zavisno od vrste ambalae: fizika, hemijska i
mehanika),
-spoljni izgled (estetska komponenta, dizajn),
-sposobnost zatite (vreme za koje ambalaa moe da uva
proizvod),
-funkcionalnost ambalae (lako zatvaranje i otvaranje, da je
povratna ili da se lako unitava),
-mogunost konstantne izrade ambalae (da postiji siroviona za
duu proizvodnju) i
-cena ambalae.
Ambalaa za jedan proizvod ne moe biti reenje zauvek, a
najpouzdaniji izbor ambalae je na osnovu propisa, standarda ili ugovora.
Estetska prihvatljivost ambalae ne zavisi samo od vrhunskog dizajna,
nego i od vrste materijala koji se koristi za izradu ambalae.

42

1.5.2. MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAE

Razvojni put ambalanih materijala i ambalae kao i pakovanja
prehrambenih i drugih proizvoda je vrlo dug. Osnovni cilj je uvek bio isti,
da pripremjene i konzervisane proizvode sa nepromenjenim svojstvima,
kao i proizvode u sveem , osuenom, pothlaenom i smrznutom stanju
ouva za dui period.
Vaniji (najei) materijali za izradu ambalae su lim, staklo,
papir, plastine mase i drvena ambalaa.
Za izradu papirne ambalae koriste se obian, specijalni i natron
papir, talasasti karton i vieslojni karton.
Za izradu metalne ambalae koriste se razliiti metali i legure.
Ova vrsta ambalae ima izvanredne fizike osobine, a nedostatak nekih je
nedovoljna hemijska otpornost, podlonost koroziji, vea masa i cena u
odnosu na papirnu, drvenu, plastinu i tekstilnu ambalau.
Za izradu drvene ambalae koristi se rezana graa etinara i
liara, po pravilu jeftinije vrste, kao i proizvodi prerade drveta (per
ploa, furniri i dr.). Drvena ambalaa se pojavljuje u razliitim oblicima i
po pravilu je nepovratna, odnosno za jednokratnu upotrebu.
Staklo ima iroku primenu u izradi potroake i komercijalne
ambalae. Ima veliku hemijsku otpornost, ne stvara toksine proizvode,
ne daje miris, otporno je na atmosferske uticaje i nepropustljivo je za
mikroorganizme, gasove i tenosti. Osnovni nedostatak je laka lomljivost,
relativno velika teina i slaba zatita od uticaja suneve svetlosti. Osim za
pojedine robe (kisela voda, osveavajua pia i sl.), ova ambalaa je po
pravilu nepovratna. Staklo je visokovredan i znaajan ambalani
materijal, koji istovremeno uva i titi materijal.Nepropusno je i mirisi i
arome ne mogu ui i izai iz stakla. ivotne namirnice upakovane u staklu
ostaju apsolutno nepromenjene, prirodne i svee.Za razliku od drugih
ambalanih materijala, staklo je mogue u potpunosti reciklirati i ponovo
ga upotrebiti vie puta, uz nepromenjeni kvalitet.
Tekstilna ambalaa se proizvodi od vlakana biljnog, ivotinjskog i
sintetikog porekla. Od ove ambalae proizvode se uglavnom vree
razliitih dimenzija, razliite gustine tkanja sa razliitim nainom
vezivanja i zatvaranja, to je predmet posebnih standarda. Ova ambalaa
je po pravilu nepovratna.
Zahvaljujui svojim specifinim osobinama, plastina ambalaa
je vrlo brzo osvojila trite. Ona se relativno lako proizvodi, sa malim
utrokom energije i vremena, poseduje mogunost postizanja specifinih

43
svojstava, najrazliitijih oblika i dimenzija. Tipini oblici ambalae od
plastinih masa su boce, gajbe, korpe, baloni, kante, burad i dr., a od folija
se proizvode tube, vree i sl. Po pravilu se koristi kao nepovratna
ambalaa.
Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa
pakovanja doveo je do pojave novih oblika, odnosno kombinovane
(kompleksne) ambalae koja je nastala spajanjem kartonske i plastine
ambalae koji polako potiskuje konvencionalne oblike kartonske
ambalae.
Kombinovani materijali(laminati) su relativno noviji ambalani
materijali.Sastavljeni su od vie meusobno vrsto spojenih ambalanih
materijala u obliku folija. Kao slojevi laminata upotrebljavaju se manje ili
vie fleksibilni materijali: razne vrste papira, tanji kartoni, celofani,
aluminijumske folije i folije razliitih plastinih masa. Svaki sloj prenosi
svoja dobra svojstva ovom vieslojnom materijalu i prekriva loa svojstva
ostalih slojeva, pa se na taj nain dobije ambalani materijal sa
odgovarajuim svojstvima za pakovanje razliitih roba. Pravilnim
odabirom pojedinih slojeva, mogue je uz povoljnu cenu dobiti laminat
ija svojstva najbolje odgovaraju odreenoj robi i zahtevima trita. S
obzirom na veliki broj moguih kombinacija slojeva, mogue je dobiti
laminate s vrlo razliitim svojstvima i razliitim podrujima primene.
Prema broju slojeva, ne raunajui pri tom slojeve veziva i slojeve
za oplemenjivanje, laminati mogu biti: dvoslojni, troslojni i vieslojni.
Prema prozirnosti ovi materijali se na tritu pojavljuju kao : prozirni i
neprozirni.
Pri izboru folija za izradu laminata, prvo se bira folija koja
laminatu daje osnovna mehanika svojstva. Za neprozirne laminate to su
obino papiri ili tanji kartoni, ali moe biti i aluminijumska folija zbog
svojih odlinih mehanikih osobina, a kao osnovne folije za prozirne
laminate uzimaju se polietilenske, polipropilenske ili neke druge plastine
folije. Nakon izbora osnovne folije biraju se ostale, vodei pri tom rauna
o svojstvu osnovne folije i potrebnim svojstvima laminata. Redosled
slojeva odreuje se prema svojstvima robe i zahtevima trita. Za
spoljanji sloj uzima se folija koja ima povoljna svojstva kao i svojstva od
kojih zavisi estetski izgled ambalae.Na gornjem sloju se obino nalazi
odtampana deklaracija. Za donji ili unutranji sloj se koristi folija koja
ima najmanju propustljivost za gasove i vodenu paru. Posebno treba
voditi rauna pri izboru donjeg sloja za ambalau u koju se pakuju
namirnice ili agresivne robe. On mora biti netoksian, i bez mirisa i ukusa

44
a za agresivne robe, on mora biti otporan na agresivnost odreene vrste
robe.
Odabrane folije mogu se meusobno spajati u jednu kompaktnu celinu:
kairanjem i ekstruzionim laminiranjem, a koji e postupak biti
primenjen zavisi od vrste odabrane folije.
Kairanje je postupak za spajanje dve folije uz upotrebu sila
adhezije, odnosno sredstava za spajanje. Kao adheziv mogu sluiti
dvokomponentna sintetika lepila, prirodna lepila i voskovi. Prema vrsti
upotrebljenog adheziva razlikuju se tri postupka kairanja: suvo kairanje
, mokro kairanje i termokairanje.Termokairanje je postupak spajanja
prilikom koga se adheziv tokom spajanja zagrevanjem otopi. Kao
adhezivi se upotrebljavaju: voskovi, parafini, smole i slini materijali .
Materijali koji su dobijeni ovim postupkim se odlikuju nepropusnou za
gasove i vodenu paru, fleksibilni su, postojani prema uljima i mastima i
dobro podnose niske temperature, ali ne podnose visoke temperature.
Ekstruzionim laminiranjem se dva materijala oslojavaju
izlivanjem tankog meusloja polietilenske ili druge smole, ime se vri
spajanje razliitih materijala ovravanjem dodatog meusloja. Ovaj
postupak se primenjuje najee za spajanje hartije i aluminijumske folije.
Pravilnik o zdravstvenom nadzoru nad predmetima opte upotrebe
postavlja odreene uslove za ambalau prehrambenih proizvoda .Predmeti
opte upotrebe jesu materijali i predmeti koji dolaze u neposredan dodir s
hranom i predmeti iroke potronje. Posebni zahtevi u pogledu
zdravstvene ispravnosti propisani ovim Pravilnikom odnose se na
ambalau koja dolazi u neposredan dodir sa kozmetikim proizvodima i
sa dezinficijensima Ambalaa mora biti izraena od materijala koji ne
utiu nepovoljno na organoleptika, hemijska ili fizika svojstva
predmeta opte upotrebe sa kojima su u neposrednom dodiru, ne sadre,
niti otputaju materije koje mogu biti tetne za zdravlje ili u koliinama
tetnim za zdravlje, odnosno ne utiu nepovoljno na odravanje predmeta
opte upotrebe u zdravstveno ispravnom stanju. Boje i punila koja se
koriste u proizvodnji ambalae moraju biti zdravstveno ispravna.
Aluminijum za izradu ambalae mora biti istoe najmanje 99,5% i
mora biti prevuen zatitnim lakom, odnosno zatien folijom od
zdravstveno ispravnog polimernog materijala.

1.5.3. KVALITET AMBALAE

Radi utvrivanja kvaliteta ambalae i ambalanih materijala vre
se razliita ispitivanja , u zavisnosti od vrste upotrebljenog ambalanog

45
materijala. Tako na primer, kod ispitivanja metalne ambalae vre se
sledea odreivanja: odreivanje debljine i odreivanje sastavnih
komponenti legure, odreivanje poroznosti prevlake laka, provera
otpornosti laka,ispitivanje limenki na mehaniku otpornost prema dejstvu
unutranjeg pritiska i vakuuma i dr. Kod staklene ambalae ispituje se
otpornost stakla prema kiselinama i alkalijama,ispitivanje termike
otpornosti staklene ambalae, ispitivanje na udar, odreivanje
rastvorljivosti stakla, dimenzionalna kontrola staklene ambalaei dr.
Kod papira i kartona vri se odreivanje sadraja vlage razliitim
metodoma,odreivanje pepela u papiru,odreivanje propustljivosti
vazduha kod papira i kartona i otpornost na delovanje ulja i masti .
Kod plastine i kombinovane ambalae vri se ispitivanje
ambalae prema dejstvu spoljneg pritiska, odreivanje hermetinosti
ambalae, odreivanje propustljivosti gasova i vodene pare ambalanih
materijala, odreivanje rastvorljivosti ambalanih materijala, razdvajanje i
rastvaranje slojeva kod kombinovanih materijala.
Najee se ispituje se prazna ambalaa, ambalaa napunjena
robom i ambalaa napunjena robom u uslovima transporta, a primenjuju
se mehanika i hemijska ispitivanja ambalae.
Mehanikim ispitivanjima utvruje se vrstoa, tvrdoa u odnosu
na debljinu materijala, uticaj vlage i promene temperature. Hemijskim
ispitivanjima utvruju se hemijske promene materijala za ambalau..
Kod razliitih vrsta folija ispituje se vrstoa materijala, prekidno i
proporcionalno istezanje, otpornost na kidanje,otpornost na udar ili
ilavost, zavarljivost, odnosno sposobnost plastine folije da se spaja
zavarivanjem, nepropustljivost vodene pare, nepropustljivost masnoa i
ulja i nepropustljivost gasova (arome, mirisa). Meri se nepropustljivog
kiseonika, azota, ugljen- dioksida, kao i razliitih aroma i mirisa, koji se
nalaze u prehrambenim, kozmetikim i drugim proizvodima. Odrejuje se
takoe i maksimalna i minimalna temperatura upotrebljivosti (granine
temperature kod kojih folija jo ima zadovoljavajua svojstva i moe
ispuniti svoju funkciju ), hemijska otpornost odnosno otpornost na
odreene vrste kemikalije ) i dimenzionalna stabilnost pod uticajem vlage
i temperature.
Ambalaa mora biti zdravstveno ispravna, kako ne bi nepovoljno
uticala na sastav i senzorne karakteristike upakovanog prehrambenog
proizvoda. U direktnom kontaktu ambalae sa upakovanim sadrajem
moe doi do migracije komponenata ambalae u upakovanu namirnicu.
Migrirane komponente mogu da izazovu fizike, hemijske i senzorne
promene upakovanih namirnica. Postoji nekoliko tipova migracije :

46
- prelaz sastojaka ambalae u namirnicu,
- propusnost gasova, vodene pare i isparljivih organskih jedinjenja
ambalae i namirnice i
- prelaz sastojaka namirnice u ambalani materijal .
Migracijski sastojci mogu biti monomerni i polimerni aditivi,
ukljuujui produkte hemijske razgradnje tokom procesa obrade a
ukoliko je njihovo prisustvo u namirnici u koliini veoj od doputene, u
najgorem sluaju mogu biti toksini ili mogu na proizvod prenositi
neprihvatljive mirise i ukuse. Treba imati na umu da svaka interakcija
proizvoda i ambalanog materijala predstavlja jedinstven sluaj koji
zahteva posebno prouavanje.
Kada prestane da se upotrebljava, ambalaa postaje otpad.
Nekontrolisano i neracionalno odlaganje nerazgradljivog ambalanog
otpada, odnosno isputanje opasnih materija i tekih metala ugroava
ivotnu sredinu. Ova kontaminacija ima negativne posledice i na lanac
ishrane.
Ambalaa u znaajnoj meri utie na promenu prirodnih odnosa u
ivotnoj sredini. Njen uticaj poinje korienjem sirovina, nastavlja se
postupcima proizvodnje, primene i ne zavrava se korienjem
upakovanog proizvoda. U toj fazi ambalai prestaju funkcionalne
karakteristike i ona postaje ambalani otpad. Iskoriena i odbaena
ambalaa moe estetski naruiti ivotnu sredinu. Pored toga, ona u svim
fazama moe uticati na zagaenje vazduha, vodotokova i zemljita, to je
posebno izraeno u neadekvatnim postupcima sa odbaenom ambalaom.
U svakom sluaju, kod svih vrsta ambalae opravdano je iz ekolokih
razloga primeniti sve mogue postupke ponovne prerade u cilju smanjenja
mase za odlaganje u deponije.
Ambalaa koja se primenjuje u prehrambenoj industriji, mora da
ispuni visoke zahteve u pogledu zdravstvene ispravnosti. Vaan zahtev
Direktive 94/62/EC evropskog zakonodavstva o ambalai i ambalanom
otpadu se odnosi na ukupan nivo koncentracije kadmijuma,
estovalentnog hroma, olova i ive u ambalai ili komponentama
ambalae, s obzirom na injenicu da njihovo prisustvo moe ugroziti
zdravlje potroaa i ivotnu okolinu.
Oblast upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom karakterie
uspostavljanje sloenog sistema koji obuhvata selektivno sakupljanje,
transport, skladitenje, tretman i odlaganje ambalanog otpada.
Da bi omoguila sigurnost prehrambenih proizvoda , ambalaa
mora da :
- zadovolji sve zahteve s obzirom na sastav materijala,

47
- ne bude oteena od vremena pakovanja do trenutka upotrebe,
- omogui zatitu od mikroorganizama ,insekata, glodara i ostalih
tetoina,
- zadovolji rigorozne zahteve tokom proizvodnje, distribucije i
skladitenja,.
- sprei promenu ukusa i mirisa,
- omogui adekvatnu zatitu od vlage, kiseoniika i uticaja
svetlosti,
- omogui oznaavanje koje prua informacije, ukljuujui
identifikaciju marke proizvoda, teinu, ime proizvoaa, adresu i kodove,
datum pakovanja, uputstva za pripremanje, hranjive vrednosti itd.,
- vidljivost sastojaka ( samo u nekim sluajevima)
- mogunost jednostavnog otvaranja, ponovnog zatvaranja,
sigurnog rukovanja itd.
Oigledno je da postoje veoma mnogobrojni razliiti zahtevi
pravilne primene ambalae kod prehrambenih proizvoda, koji moraju biti
zadovoljeni.
Osim vane uloge ambalae u odravanju sigurnosti i zdravstvene
ispravnosti proizvoda, oznaavanje je takoe znaajan elemenat. Godine
1979. usvojena je Smernica Evropske unije (79/112) za oznaavanje na
ambalai. Prema Smernici, oznaavanje mora biti jednoznano, odnosno
ne sme zbunjivati kupca i mora jasno da sadri :
- ime pod kojim se proizvod prodaje,
- sastojke,
- koliinu/teinu,
- rok upotrebe i nain uvanja,
- ime i adresu proizvoaa,
- poreklo i
uputstva za rukovanje.
Razliito od Smernice EU, ameriki propisi ukljuuju i zahtev za
isticanjem hranjivih vrednosti na veini prehrambenih proizvoda.

1.6. TRANSPORT, SKLADITENJE I KONTROLA
ROBE

Transport robe se moe vriti razliitim transportnim sredstvima,
a najee su u primeni :teretna motorna vozila, transport eleznicom,
brodom i avionom.

48
Transport vodenim putem se obavlja teretnim brodovima koji
mogu biti razliite konstrukcije.
eleznicom se roba prevozi u otvorenim ili zatvorenim teretnim
vagonima.
Drumski saobraaj ima odreenih prednosti u odnosu na druge
vrste saobraaja, a one se ogledaju u tome to se u toku jednog dana
moe obaviti dopremanje lako kvarljivih namirnica do odreenog
odredita i da se kamion u toku jednog istog dana vrati na poetno
odredite.
Avionski prevoz je privredna delatnost prevoza, prenosa,
premetaja robe i putnika, svim vrstama aviona i letilica, na svim
vazdunim putevima.
IATA (International Air Transport Association) je meunarodna
organizacija za vazduni prevoz.To je organizacija koja predstavlja
udruenje svih svetskih redovnih vazdunih kompanija, a njen glavni
zadatak je da se vazduni saobraaj odvija najveom moguom brzinom,
sa sigurnou, udobnou , efikasnou i ekonominou.
Prema nameni postoje sledee vrste aviona : putniki avioni ,
teretni avioni i avioni opte namene .
Avionskim prevozom se transportuju sledee vrste poiljki :
- hitne poiljke(vakcine, vani dokumenti i ugovori, rezervni
delovi za postrojenja bez kojih oni ne bi mogli da rade i sl.)
-poiljke koje imaju visoku vrednost u odnosu na svoju
teinu(zlato, dijamanti, nakit, vredni metali, vrednosni papiri, novac i
robe za koje poiljalac izjavi da imaju vrednost veu od 1000 USD/kg.
-redovne (uobiajene) poiljke, koje se dele na: pokvarljive i
nepokvarljive poiljke.Pokvarljive poiljke su poiljke iji je ivotni vek
kratak, pa je potrebno da se skrati vreme izmeu procesa proizvodnje i
krajnje potronje to moe omoguiti samo vazduni prevoz (cvee,
morski plodovi, nesezonsko voe i povre, novine, filmovi i dr.) U
nepokvarljive redovne poiljke se ubraja visokovredna lomljiva roba,
osetljiva optika roba, elektronska roba i sl., tekstil, poluproizvodi
potrebni za nastavak proizvodnje, mikroipovi i dr.
Prevoz opasnih materija spada u granu specijalnog tereta koji se
prevozi avionom, pa zahteva specifian postupak prilikom otpremanja,
jer takve materije svojim hemijskim i fizikim osobinama mogu da
ugroze posadu, transportno sredstvo, teret i druge osobe koje dolaze u
dodir sa takvim teretom.Opasne materije se prevoze u avionima za
prevoz tereta ili avionima, koji su specijalno namenjeni za prevoz
opasnih materija, a vrlo retko u putnikim avionima. Utovar i istovar

49
opasnih materija se ne sme vriti za vreme atmosferskih neprilika, koje bi
mogle izazvati eksploziju, poar, unitenje ili prosipanje opasne materije,
kao i za vreme punjenja aviona gorivom. Ostale specijalne poiljke koje
se prevoze avionom su: lako pokvarljiva roba, tenosti, svee meso,
posmrtni ostaci, teki tereti (tereti iznad 150 kg), vrednosne poiljke
(zlato, drago kamenje, nakit i sl.), diplomatske poiljke, ive ivotinje,
opasne ivotinje, cvee i dr.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju kod skladitenja , transporta i
ostalih faza distribucije su :
- odravanje odgovarajuih klimatskih, tehnolokih i
organizacionih uslova u skladitu , transportu i celokupnoj distribuciji
proizvoda,
-odgovarajue pakovanje i
-potovanje tehnologije rukovanja robom.
Distribucija podrazumeva sva skladitenja, utovare, pretovare i
istovare, odnosno transporte kojima je proizvod podvrgnut na svom putu
od proizvoaa do potroaa. Transportno pakovanje je tehnologija koja
treba da obezbedi sigurnu i jeftinu distribuciju nekog proizvoda.
Distribucija se odnosi na sva skladitenja i transporte proizvoda; od
fabrike gde je proizveden, preko veleprodaje i maloprodaje, do krajnjeg
kupca . Opasni proizvodi moraju biti transportno zapakovani i oznaeni
prema zakonskim propisima.
Skladitenje robe je veoma vana faza , pri emu ukoliko uslovi
skladita i uvanja robe nisu adekvatni, odnosno optimalni, moe doi do
oteenja ili ak potpunog unitenja robe.
Postoje zajednika pravila skladitenja i zakonski propisi za
pojedine vrste robe (zapaljiva roba, otrovna roba, prehrambeni proizvodi).
Na robu u skladitu mogu tetno uticati sledei faktori:
- vlaga,
- temperatura,
- suneva svetlost,
- strani mirisi,
- prisustvo mikroorganizama,
- insekti, glodari i dr.

Skladita mogu biti zatvorena, poluzatvorena ili potpuno otvorena,
za skladitenje robe vee mase i veih dimenzija, kao i za odreene vrste
robe koje treba da se sue.
Prema prostoru skladita se dele na :
- zatvorena (skladita u uem smislu) i
Slika 3. Obavijest kapetanu

50
- otvorena (skladita u irem smislu).

Skladita se prema znaenju dele na : glavna skladita i priruna
skladita, a prema predmetu uskladitenja na: opta (meovita) skladita i
specijalna skladita (silosi, za eksplozivnu robu, za otrovnu robu)
U odnosu na grupu predmeta, skladita se dele na:
- skladita u industrijskim preduzeima,
- skladita u trgovinskim preduzeima,
- skladita alata i
- skladita ambalae.
U zavisnosti od vrste robe, razlikuju se skladita za:
-poljoprivredno-prehrambene proizvode,
-metale i metalne proizvode,
-goriva i maziva,
-graevinske materijale,
-drvo i proizvode od drveta,
-hemijske proizvode,
-tekstilne proizvode,
-gumu i plastine mase,
-maine,alate i instrumente,
-elektrotehnike proizvode i
-lakoisparljive hemijske proizvode.

Veoma je vazno obratiti panju na to koje vrste robe se mogu
skladititi u istom skladitu da ne bi dolo do tetnih pojava uticajem
jedne robe na drugu. Savremeni uslovi proizvodnje zahtevaju izgradnju
skladita , koja su uklopljena u celokupni lanac manipulacije i transporta
robe.Savremena skladita su opremljena odgovarajuim ureajima za
prihvatanje i slaganje robe.
Osnovni zahtevi koji moraju biti ispotovani prilikom skladitenja
robe su :istoa skladita, temperatura skladita i vazduh sa normalnom
relativnom vlanou.Takoe prisutne komponente u vazduhu , kao to
su sumpor-dioksid, vodonik-sulfid i pare kiselina, mogu u veoj ili
manjoj meri , veoma nepovoljno da utiu na robu koja se nalazi u
skladitu.
Tokom skladitenja pojedinih vrsta robe, naroito je vano obratiti
panju koje vrste robe se mogu skladititi u istom skladitu , kako ne bi
dolo do tetnih pojava uticajem jedne robe na drugu.

51
Takoe moraju biti primenjene zakonom propisane mere koje se
moraju potovati tokom skladitenja, u sluaju pojave tetoina,na primer
moljaca na proizvodima od vune, branenog moljca i crvia, glodara i dr.
Ugovorom o uskladitenju se skladitar obavezuje da primi i
uva odreenu robu, i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi
njenog ouvanja u odreenom stanju, odnosno da je preda na zahtev
ostavodavca ili druge ovlaene osobe, a ostavodavac se obvezuje da mu
za to plati odreenu naknadu.
Skladitar je duan da upozori ostavodavca na mane ili prirodna
svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalau usled kojih moe doi do
tete na robi.On je duan da primljenu robu osigura, ako je to precizirano
ugovorom. Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati
osiguranje, skladitar je duan da osigura robu od uobiajenih rizika.
Naknadu tete koju je skladitar duan da plati zbog propasti, umanjenja
ili oteenja robe od prihvatanja do predaje, ne moe da pree stvarnu
vrednost robe, osim ako je tetu uzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom. Pored naknade za uvanje skladitar, ima pravo na naknadu
trokova koji su bili potrebni za ouvanje kvaliteta robe.

1.6.1. SIMBOLI ZA TRANSPORT
Transportna pakovanja i ambalaa su oznaena raznim simbolima
koji ukazuju na nain rukovanja, uvanja i drugih manipulacija sa njima .
Da bi se pravilno rukovalo odreenim proizvodima u prilogu su prikazani
neki uobiajeni simboli i njihovo znaenje.[21,37]

Slika1.24. Zapaljivo.
Drati dalje od izvora plamena i drugih arnih tela.

Slika1.25. Ova strana gore.

52
Ukazuje koja strana pakovanja treba da je okrenuta na gore.

Slika 1.26 .Ne koristiti kuku.
Oznaava osetljivu ambalau za iju manipulaciju ne treba koristiti kuke,
aklji i sl.

Slika1.27. Reciklirajue ili reciklirano.
Oznaka da se ambalaa moe reciklirati ili da je napravljena od
recikliranog materijala.

Slika1.28. Lomljivo, rukuj paljivo.

Oznaava da je sadraj pakovanja lomljiv i da treba rukovati paljivo
kako se ne bi otetio sadraj pakovanja.

Slika1.29. Drati na suvom.

Ambalaa ili sadraj pakovanja je osetljiv na vlagu. Drati na suvom i
nedostupnom atmosferskim padavinama.

53

Slika1.30. Okaiti ovde, mesto kaenja.
Oznaava mesto gde se pakovanje moe zakaiti radi podizanja na visinu.

Slika1.31. Centar gravitacije.
Oznaava centar gravitacije pakovanja i samim tim ukazuje na potrebno
paljivo rukovanje u smislu pravilnog odravanja poloaja pakovanja.

Slika1.32. Tea strana.

Oznaava teu stranu pakovanja kod neizbalansiranog sadraja.

Slika1.33. Ne kotrljaj, ne rolaj.

Oznaava da pakovanje ne treba kotrljati, rolati.


54
Slika1.34. Kolica ovde.

Oznaava preporueno mesto pod koje se mogu podvui kolica za prenos
pakovanja.

Slika1.35. Drati zamrznuto.

Pakovanje sadri zamrznute proizvode i treba ih drati u hladnjai, tj.
zamrzivau.

Slika 1.36. Drati dalje od zamrzavanja.

Sadraj pakovanja ne podnosi zamrzavanje.

Slika1.37. Drati dalje od toplote.

Sadraj pakovanja ne podnosi vie temperature, ne drati na suncu i dalje
od izvora toplote.

55

Slika1.38. Drati dalje od hladnoe.

Sadraj pakovanja ne podnosi nie temperature, ne drati na hladnom.

1.6.2. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA

Svako vozilo koje uestvuje u saobraaju predstavlja odreenu
opasnost. Rizik od posledica nesree je mnogo vei ako vozilo prevozi
robu koja je, na primer, eksplozivna ili otrovna.Neke materije su same po
sebi opasne, na primer samozapaljive, tako da i bez saobraajne nesree
mogu da izazovu tetu i povreivanje.
Na prevoz opasnih materija, uslove i radnje koje su u vezi sa tim
prevozom, osim nacionalne zakonske regulative, primenjuje se i
Evropski sporazum o drumskom prevozu roba u meunarodnom
saobraaju (ADR) i propisi koji se odnose na meunarodni prevoz
opasnih materija eleznicom (RID), Meunarodna konvencija o zatiti
ljudskih ivota na moru (SOLAS)-glava 7-prevoz opasne robe, kodeks
opasnih tereta Meunarodne pomorske organizacije (IMCO), Pravila
evropskih odredbi o meunarodnom prevozu opasnog tereta na
unutranjim plovnim putevima (ADN), Meunarodna konvencija o
civilnom vazdunom saobraaju, Tehnike instrukcije za siguran
transport opasnih materija vazdunim putem (ICAO) i Tehnika pravila o
prevozu opasnih materija avionima (IAT) i akti Svetskog potanskog
saveza (UPU).
Opasnim materijama se nazivaju materije koje mogu da izazovu
materijalnu tetu, povreivanje ljudi ili da ugroze ivotnu sredinu. Prema
meunarodnom sporazumu ADR, kao i prema naim propisima koji
reguliu prevoz ovih materija, one su na osnovu njihovih osnovnih
osobina razvrstane u devet klasa. Za svaku klasu postoje pravila koja
odreuju kako se obavlja njihov transport, s tim da i za svaku materiju
posebno mogu da postoje dodatna uputstva. Uz to, mnoge materije imaju
takve osobine da se mogu svrstati u vie grupa, pa se na njih istovremeno
primenjuju pravila za sve te grupe. Amonijak je, na primer, gas, i prema
tome spada u grupu 2, ali je i otrovan pa se na njega primenjuju pravila
grupe 6.1. Osim razvrstavanja u grupe, svaka opasna materija ima i
sopstvenu oznaku, zvanu UN broj, koji se sastoji od etiri cifre. On se,

56
izmeu ostalog, upisuje na table kojima se obeleavaju vozila koja
prevoze opasne materije i slue za jednostavnije identifikovanje materija
u meunarodnom transportu. Za prevoznike koji se inae ne bave
prevozom opasnih materija, vano pitanje je kako uopte da znaju da li je
ono to prevoze opasna materija, pogotovo kada se ima u vidu da neke
naizgled bezazlene materije predstavljaju opasnost.

Klase opasnih materija
Klasa 1.Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama
Klasa 2. Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni
pod pritiskom,
Klasa 3.Zapaljive tenosti
Klasa 4.1. Zapaljive vrste materije, samoreaguje materije i
vrsti desenzitivisani eksplozivi
Klasa 4.2. Materije sklone samozapaljenju
Klasa 4.3. Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove
Klasa 5.1 Oksidirajue materije
Klasa 5.2. Organski peroksidi
Klasa 6.1. Otrovne materije
Klasa 6.2. Infektivne materije
Klasa 7. Radioaktivni materijali
Klasa 8. Korozivne ( nagrizajue) materije
Klasa 9. Ostale opasne materije

Postupanje sa opasnim materijama regulie Zakon o prevozu
opasnih materija i Uredba o prevozu opasnih materija. Uz to, postupanje
opasnim materijama reguliu i drugi propisi, kao to su Zakon o oruju i
municiji i Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, a takoe i
vie pravilnika. Nai propisi o prevozu opasnih materija su u velikoj meri
bazirani na evropskim propisima, to jest na sporazumu ADR koji
primenjuje veina zemalja u Evropi.
Za prevoz opasnih materija se koriste razliita vozila, od
automobila, preko kombija i manjih kamiona, do velikih tegljaa. Ona se
po konstrukciji i priboru manje ili vie razlikuju od obinih vozila, to
zavisi od toga koju vrstu opasnih materija prevoze.
Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduzea i
preduzetnici kojima je to delatnost.Sva vozila koja prevoze opasne
materije moraju da budu posebno obeleena. Za to se koriste dve vrste
oznaka - listice opasnosti i tabla za obeleavanje vozila, ije su dimenzije

57
i izgled odreeni pravilima ADR-a. Listica ima oblik " nagnutog"
kvadrata i na njoj je simbolima prikazana vrsta i stepen opasnosti. Tabla
za obeleavanje je narandasta, sa crnim okvirom, i horizontalno je
podeljena na dva polja. U gornjem se sa dve ili tri cifre obeleavaju vrste
opasnosti, a u donjem je brojana oznaka materije prema nomenklaturi
ADR-a. Na osnovu podataka sa table, strune ekipe u sluaju nesree
znaju kako treba da postupaju, zbog ega ona mora biti napravljena tako
da podaci mogu da se proitaju i ako je tabla bila 15 minuta u plamenu.
(slika 1.39)
Za obeleavanje opasnih materija postoje i oznake koje se
stavljaju na ambalau da bi skrenule panju na opasnosti pri rukovanju.
Ove oznake ne treba meati sa oznakama za vozila, odnosno ne treba ih
koristiti za obeleavanje vozila koja transportuju opasne materije.

Slika 1.39. Transportne informacije[65]

Za vozila koja prevoze opasne materije, osim optih pravila
saobraaja, vae i neka posebna. Jedno od njih je da je brzina kretanja
ograniena na 80 odsto od dozvoljene brzine za druga vozila i da, u

58
svakom sluaju, ne sme da bude vea od 70 km/h, a pri prevozu otrova -
od 60 km/h. Vozilo ne treba da se zaustavlja ako za to nema stvarnog
razloga, a ako se zaustavi - treba da bude postavljeno tako da ne ugroava
bezbednost. Zavisno od vrste materije, postoje i tano odreena pravila za
parkiranje, pa se, na primer, vozilo sa eksplozivom ne sme ostaviti bez
nadzora. Propisima o prevozu je odreeno i kako se kojom materijom
rukuje pri utovaru i istovaru. Veina opasnih materija se moe utovarati i
istovarati samo na posebno pripremljenim punktovima, i
prema striktno odreenoj proceduri. Za svaki prevoz opasne materije
pravi se i plan za sluaj nesree. Ako do nesree doe, voza treba da
postupi prema tom uputstvu, a jedno od osnovnih pravila je da to pre o
nesrei obavesti policiju.

1.6.3. KONTROLA ROBE U TRANSPORTU

Roba u toku transporta podlee odreenim promenama, pri emu
joj se menja kvalitet. Veoma je vano znati koji su uzronici promene
kvaliteta robe. Neki od uzronika su vlaga, svetlost, temperatura,
atmosferalije, duina skladitenja, transport, nain manipulisanja i dr.
Nain vrenja kontrole regulisan je odgovarajuom zakonskom
regulativom i propisima. Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju se
regulie prekogranini promet robe i usluga, u skladu sa pravilima
Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
Izvoz, uvoz i tranzit robe podlee ispunjenju sanitarnih,
veterinarskih i fitosanitarnih uslova, ako je to propisano zakonom. Roba
koja se uvozi mora da zadovolji tehnike propise i propise za stavljanje u
promet .
Tehniki propis, utvruje obavezne kriterijume za stavljanje robe
u promet, u cilju zatite bezbednosti, ivota, zdravlja i sigurnosti ljudi,
biljaka i ivotinja, kao i zatite ivotne sredine. Tehniki propisi
primenjuju se bez obzira na poreklo robe i obuhvataju osobine, tehnike
specifikacije, terminologiju, simbole, pakovanje, oznaavanje, kao i
proces ili metod proizvodnje robe.
Poljoprivredna inspekcija vri kontrolu kvaliteta svih
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih preraevina u uvozu
i izvozu. Veterinarsko-sanitarna inspekcija kontrolie poiljke ivotinja,
proizvoda, sirovina i otpadaka ivotinjskog porekla i drugih predmeta
kojima se moe prenositi zarazna bolest.

59
Fitosanitarna inspekcija kontrolie poiljke bilja, koje se mogu
izvoziti, uvoziti i provoziti samo preko odreenih graninih prelaza, a
shodno Zakonu o zatiti bilja .
Republika granina sanitarna(zdravstvena) inspekcija nadlena
je za vrenje zdravstvene odnosno sanitarne kontrole namirnica i
predmeta opte upotrebe. ivotne namirnice, koje podleu kontroli ove
inspekcijske slube, shodno Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih
namirnica i predmeta opte upotrbe, podrazumevaju sve to se
upotrebljava za hranu ili pie u preraenom ili nepreraenom stanju dok
predmeti opte upotrebe u smislu navedenog zakona podrazumevaju : 1)
posue, pribor, postrojenja, ureaji i ambalaa za namirnice; 2) deije
igrake; 3) sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i
tela i 4), duvanske preraevine ;5)pribor za puenje; i 6) odreeni
predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredni dodir sa koom ili
sluznicom.
Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska, ekoloka ili
fitopatoloka kontrola ili kontrola kvaliteta moe se uvoziti ili privremeno
uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Ministarstvo za nauku i zatitu
ivotne sredine Uprava za zatitu ivotne sredine, je nadleni organ za
otrovne materije, otpad ( Bazelska konvencija), izvore jonizirajueg
zraenja, supstance koje oteuju ozonski omota ( Beka konvencija i
Montrealski protokol), zatiene biljne i ivotinjske vrste ( CITES
konvencija).Shodno navedenim nadlenostima Ministarstva, granina
ekoloka inspekcija na graninim prelazima, bez obzira na mesto
carinjenja, obavezno vri proveru nivoa radioaktivne kontaminacije, i to
svih roba poreklom sa podruja koja su bila izloena velikoj radioaktivnoj
kontaminaciji nakon ernobilske havarije (sve drave biveg SSSR,
Poljska, Maarska, Rumunija i Bugarska) i metala, ruda, graevinskog
materijala ( sve vrste kamena, keramiki proizvodi, opekarski proizvodi) i
otpada, bez obzira na dravu porekla.


60


61

II. DEO: POSEBNI DEO POZNAVANJA ROBE

2. TEHNOLOGIJA VODE

Hidrologija je nauka o osobinama, raspodeli i ponaanju vode u
prirodi.U obliku svetskog okeana, kopnenih mora, jezera, reka i movara,
voda pokriva preko 2/3 ukupne povrine planete.Meutim, iz brojnih
razloga, mnogi delovi sveta se danas suoavaju sa veoma ozbiljnom
nestaicom vode i po svim prognozama, ona bi trebalo da bude osnovni
strateki resurs u buduem periodu.
Najvea koliina vode se u prirodi nalazi u okeanu (preko 97 %), a
ona se zbog visokog sadraja soli, za veinu namena moe koristiti tek
posle prerade, koja je esto tehnoekonomski neopravdana.Takoe, treba
napomenuti da se ak oko 3/4 ukupne koliine slatke vode nalazi
zarobljeno u obliku lednika i stalnog snenog pokrivaa.Uprkos
postojanju tehnikih uslova za eksploataciju ove vode, ona je jo uvek
stvar budunosti.
Globalna potronja slatke vode u periodu od 1900. do 2000.
godine rasla je dva puta bre od porasta broja stanovnika na
Zemlji.Resursi vode koriste se bre nego to se obnavljaju.
Poveana urbanizacija izaziva znaajan porast potronje vode i
namee velike zahteve na infrastrukturu snabdevanja vodom, koja
najee nema dovoljan kapacitet da zadovolji i postojee potrebe. Ovaj
problem je posebno izraen u velikim gradovima zemalja u razvoju, kod
kojih poveani obim urbanog otpada i neadekvatna zatita izvorita vode,
poveava njihovo zagaenje.
Voda je sastavni deo svakog ivog bia i neophodna je u svim
aspektima ivota.
Za odrivi razvoj, potrebno je uzeti u obzir drutvene, ekoloke i
ekonomske dimenzije vode i njeno vienamensko korienje.Iz navedenih
razloga, menadment vodom zahteva integralni pristup. Takoe je
znaajna uloga vode u procesu proizvodnje.Gotovo da ne postoji ni jedna
industrijska grana u iji proces ne ulazi voda kao osnovna ili pomona
sirovina .
I DEO: POSEBNI DEO POZNAVANJ A ROBE

62
U prirodi se voda nalazi kao:
-povrinska(okeani, mora, reke),
-podzemna (izvori, vrela) i
-atmosferska (kia, sneg i dr.).
Voda u sebi sadri sledee sastojke :
-rasvorene gasove (
2 2 2
N , CO , O ),
-mineralne soli (karbonate, silikate, hloride,sulfate),
-organske materije ,
-mineralne materije u suspendovanom obliku (pesak, krenjak) i
-estice u obliku koloidnog rastvora (humusne maerije, masti,
ulja).

Na slici 2.1. je prikazan pregled najeih neistoa koje se nalaze
u vodi:

Slika 2.1. Pregled neistoa koje se nalaze u vodi[13]

Kiseonik,
azot,
ugljendioksid,
amonijak
NEISTOE U VODI
Gasovi Suspendovane i koloidne
estice
Rastvorene soli Organski sastojci
estice gline i peska,
skeleti biljaka
Org.kiseline, eer,
alkoholi, humusne
supstance, tresetne
supstance,
mikroorganizmi
Soli koje ine tvrdou Soli koje ne ine tvrdou

63
2.1. POKAZATELJI KVALITETA VODE

Kvalitet vode zavisi od mnogih faktora, a kod pregleda vode
koriste se sledea ispitivanja: organoleptika, fizika,hemijska i bioloka.
U organoleptike pokazatelje spadaju sledea svojstva vode: ukus,
miris, boja, bistrina (zamuenost). Ova svojstva vode treba da budu
karakteristina za vodu i ukoliko su ona izmenjena ukazuju na prisustvo
neistoa i takve vode se pre upotrebe moraju preraditi.
Temperatura vode kao fiziki pokazatelj zavisi od mesta nalaenja
i godinjeg doba. Podzemne vode karakterie stalnost temperature koja se
kree oko 10 C
, sem ako nisu termalne vode (temperatura iznad 37 C
).
Povrinske vode karakterie pomenljivost temperature od 0 C
do 30 C
.
Hemijska ispitivanja se sastoje iz odreivanja suvog ostatka,
gubitka arenjem, pH-vrednosti, alkaliteta, aciditeta, slobodne ugljene
kiseline, prolazne i ukupne tvrdoe, hlorida, aktivnog hlora, potronje
hlora, fluorida, sulfata, nitrata, nitrita, amonijum-jona, kalcijuma,
magnezijuma, eleza, mangana, kiseonika, biohemijske potronje
kiseonika posle pet dana(BPK), hemijske potronje kiseonika(HPK), i
utroka kalijum-permanganata .
Pored navedenih, mogu se ispitivati i mnogi drugi sastojci vode, u
zavisnosti od toga za kakvu upotrebu voda treba da slui. Kod
industrijskih otpadnih voda odreuju se i oni sastojci koji su
karakteristini za dotinu industriju.
Suvi ostatak pokazuje koliko ima u vodi neorganskih i organskih
materija, bilo da su rastvorene ili suspendovane.
Voda za pie treba da reaguje neutralno do slabo alkalno(pH=7,0-
7,4).Kisele vode nagrizaju vodovodne cevi , dok alkalne stvaraju talog.
Alkalitet ine hidroksidi, karbonati i bikarbonati alkalnih i
zemnoalkalnih metala, uglavnom natrijuma, kalijuma, kalcijuma i
magnezijuma.
Aciditet prirodnih voda potie od ugljene kiseline, a ponekad i od
humusnih kiselina. Aciditet otpadnih voda moe poticati od mineralnih
kiselina ili hidrolizovanih soli.
Pod tvrdoom vode se podrazumeva sadraj kalcijumovih i
magnezijumovih jona.Kalcijum i magnezijum se u prirodnim vodama
nalaze u obliku bikarbonata, sulfata, hlorida ili nitrata. Ove soli reaguju sa
sapunima, gradei nerastvorna jedinjenja.Pored toga one se taloe po
zagrejanim povrinama kotlova i cevi.

64
Prolaznu tvrdou vode ine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma,
a stalnu tvrdou ine preteno sulfati, hloridi i nitrati kalcijuma i
magnezijuma.Kod ispitivanja tvrdoe vode odreuje se ukupna i
karbonatna tvrdoa vode. Nekarbonatna tvrdoa se dobija iz razlike i to
jedino kad je ukupna tvrdoa vea od karbonatne.
Tvrdoa vode se izraava u mg CaCO
3
u jednom litru ili u
stepenima :

a) Nemakim: 10 mg CaO / dm
3
vode,
b) Francuskim: 10 mg CaCO
3
/ dm
3
vode i
c) Engleskim: 10 mg CaCO
3
/ 0,7 dm
3
vode .
Prema ukupnoj tvrdoi vode, voda se moe klasifikovati na sledei
nain (tabela 2.1) :

Tabela 2.1. Kategorizacija vode prema tvrdoi (izraena u nemakim
stepenima) [67]
0 4
o
vrlo meka
4-8
o
meka
8-12
o
srednje tvrda
12-18
o
prilino tvrda
18-30
o
tvrda
30
o
vrlo tvrda

Hemijska potronja kiseonika (HPK) oznaava potrebnu koliinu
kiseonika za oksidaciju organskih supstanci, a slui da bi se procenio
stepen zagaenosti vode organskim materijama.
Biohemijska potronja kiseinika( BPK) predstavlja koliinu
kiseonika koja se utroi za oksidaciju organskih supstanci pod dejstvom
aerobnih mikroorganizama u izmerenoj zapremini ispitivane vode u toku
5 dana na 20 C.
Sadraj pojedinih hemijskih elemenata i jedinjenja, u zavisnosti od
primene vode, regulisan je odgovarajuim propisima. Tako kvalitet vode
za pie i za proizvodnju ivotnih namirnica propisan je Pravilnikom o

65
higijenskoj ispravnosti vode za pie. Po njemu sadraj pojedinih supstanci
ne sme prei tano definisane i propisane granice.
Bioloki pokazatelji kvaliteta vode odreuju vrste i broj
mikroorganizama koji ive u prirodnoj vodi. Njihovo prisustvo zavisi od
hemijskih i fizikih karakteristika voda. Prirodne vode normalno sadre
nepatogenu mikrobioloku populaciju. Sa otpadnim vodama se unose i
patogene bakterije, virusi, paraziti koji su uzronici raznih oboljenja.

2.2. VODA ZA PIE

Specifina potronja vode za pie, kao i specifina proizvodnja
otpadne vode iz domainstva, na globalnom nivou variraju u irokim
granicama, zavisno od niza faktora. Meu njima je svakako najuticajniji
stepen ekonomske razvijenosti sredine.za racionalno korienje prirodnih
vodnih resursa izuzetno je znaajno da se oni , kad god je to mogue,
vienamenski koriste.
Kvalitet vode, zahvaene iz prirodnog vodnog resursa, podzemne
izdani, a pogotovu iz reke ili jezera, danas veoma retko omoguava njeno
direktno koienje za veinu njenih potencijalnih namena, pa se ona zato
mora prethodno podvrgnuti odgovarajuem stepenu preiavanja,
odnosno preradi u odgovarajuem postrojenju, do zakonom ili tehnikim
uslovima propisanog kvaliteta.
Kvalitet prirodne vode pre svega zavisi od vrste njenog izvorita i
njihovih karakteristika. Generalno gledano, budui da su mnogo manje
izloene zagaivanju od povrinskih voda, najkvalitetnije su podzemne
vode.Njih karakterie stabilna temperatura i, po pravilu, odsustvo
bakteriolokog zagaenja, suspendovanih materija i mutnoe i relativno
nizak sadraj organskih materija.S druge vstrane, ovim vodama svojstveni
su poveani sadraji eleza i mangana i poveana tvrdoa.
Pijaa voda se dobija i neslanih kopnenih voda, dok se veoma
mala koliina dobija desalinacijom slanih voda.
Voda za pie treba da poseduje sledea svojstva:
- da je bistra, bezbojna i bez mirisa
- da ne sadri organske primese
- da je ukusna; da nije suvie tvrda
- da je mikrobioloki ispravna
U prirodi se retko nalazi voda koj bi odgovarala svim uslovima za
pijau vodu. Zato se, zavisno od prisutnih primesa, primenjuju razliiti
postupci za preiavanje vode, kao to su aeracija, bistrenje, ceenje i
dezinfekcija.

66
Aeracija se primenjuje za smanjenje soli eleza i mangana i
smanjenje sadraja
2
CO . Najee se kroz vodu produvava vazduh ili se
rasprskava, pri emu je poboljaju kontakt izmeu vode i vazduha. Pri
tome se sa kiseonikom iz vazduha oksiduju prisutni katjoni
2 2
iMn Fe u
3
Fe i
4
Mn , koji se taloe kao nerastvorni hidroksidi:

2 3 2 2 2 3
CO 8 ) OH ( Fe 4 O H 2 O ) HCO ( Fe 4 (2.1.)

2 4 2 2 2 3
CO 4 ) OH ( Mn 2 O H 2 O ) HCO ( Mn 2 (2.2.)
Dobijeni talog se odstranjuje ceenjem kroz peano cedilo.
Bistrenje i ceenje se obavlja najee pomou peanih cedila.
Najpre se voda bistri koagulacijom tako to joj se dodaje odreena
koliina nekog sredstva koji sa njom reaguje pri emu se obrazuje
voluminozan talog koji adsorbuje suspendovane primese i time
omoguava njihovo bre i potpunije taloenje. Najee se dodaju Na-
aluminat, Al-sufat ili feri-hlorid, koji reaguju saa vodom ili sa kalcijum-
bikarbonatom iz vode.

NaAlO
2
+ 2 H
2
O = Al(OH)
3
+ NaOH (2.3.)
Al
2
(SO
4
)
3
+ 3 Ca(HCO
3
)
2
= 2 Al(OH)
3
+ 6CO
2
+ 3 CaSO
4
(2.4.)
2 FeCl
3
+ 3 Ca(HCO
3
)
2
=2 Fe(OH)
3
+6CO
2 +
3 CaCl
2
(2.5.)

Dobijeni volumenozan talog Al-hidroksida i feri-hidroksida
doprinosi brem i potpunijem taloenju suspendovanih primesa.
Dezinfekcija prestavlja zavrnu fazu pripreme pijae vode. Cilj
dezinfekcije je unitavanje patogenih mikroorganizama. Dezinfekcijom se
isto tako popravlja ukus i miris vode, a oksiduju se eventualno zaostale
primese.
Najee se koriste sledee metode:
1 - dezinfekcija toplotom (termika dezinfekcija se obavlja na
povienoj temperaturi i ovo je najstariji metod),
2 dezinfekcija hemijskim agensima (najee je u primeni zbog
jednostavnosti, a kao agensi se najee koriste hlor, hlorna jedinjenja,
ozon i vodonik- peroksid).
Hlor reaguje sa vodom i daje hipohlorastu kiselinu, ijim se
razlaganjem dobija nascentni kiseonik koji unitava bakterije.U najveem
broju sluaja dovoljo je 0.0002-0.0005 g hlora na 1 dm
3
vode.
Radi profilakse zubnog karijesa, vodi za pie se mogu dodavati
fluoridi, u koliini od 0.1 - 1.1 mg/dm
3
vode.


67
2.3. VODA U INDUSTRIJI I NJENA PRIPREMA

U industriji se primenjuju sledee vrste vode: procesna voda,
tehnoloka voda i kotlovska napojna voda.
Procesna voda uestvuje u proizvodnom procesu ili se koristi kao
sirovina. U prehrambenoj industriji ona mora ispunjavati sve uslove
higijenske i mikrobioloke ispravnosti, a ponekada se obrada vri
postupcima omekavanja.
Tehnoloka voda se najee koristi za pranje postrojenja i
sirovina i takoe mora posedovati kvalitet vode za pie.
Voda koja se koristi za napajanje parnih kotlova(kotovska napojna
voda) obavezno podlee procesu omekavanja.
S obzirom na razliitu upotrebu vode u industriji, razumljivo je da
postoje i razliiti zahtevi u pogledu kvaliteta vode i naina njene primene.
Tvrdoa vode je nepoeljna, zato to prisutne soli kalcijuma i
magnezijuma negativno utiu na pojedine procese ili reaguju sa drugim
prisutnim jedinjenjima.
U tabeli 2.2 su prikazani razliiti postupci za omekavanje vode.

Tabela 2.2. Postupci za omekavanje vode [67]
GRUPA POSTUPAKA POSTUPAK
TERMIKI
Zagrevanje
Destilacija
HEMIJSKI
Kreno-sodni postupak
Fosfatni postupak
IZMENOM JONOVA
Zeolitni postupak
Permutitni postupak
Organski jonski izmenjivai

esto se za pripremu vode kombinuje nekoliko razliitih
postupaka da bi se sa to manjim trokovima dobila voda eljenog
kvaliteta.

Termiki postupci pripreme vode
Zagrevanjem vode na oko 100
C se odstranjuje prolazna tvrdoa

poto se bikarbonati kalcijuma i magnezijuma razlau i taloe:
O H CO CaCO ) HCO ( Ca
2 2 3 2 3
(2.6.)
Destilacijom se uklanja ne samo tvrdoa ve i sadraj svih ostalih
soli. Ipak se ovaj postupak ne primenjuje esto zato to je skup.

68

Hemijski postupci pripreme vode
Omekavanje vode hemijskim postupcima se obino zasniva na
tome da se dodatkom pogodnih reagenasa Ca i Mg joni staloe i na taj
nain odstrane iz vode.
Kreno-sodni postupak
Na vodu se prvo dejstvuje kreom pri emu se odstranjuje
prolazna tvrdoa:

Ca(HCO
3
)
2
+ Ca(OH)
2
= 2 CaCO
3
+ 2 H
2
O (2.7.)
Mg(HCO
3
)
2
+ 2Ca(OH)
2
= Mg(OH)
2 +
2 CaCO
3
+ 2 H
2
O (2.8.)

Istovremeno se preostale magnezijumove soli prevode u
magnezijum-hidroksid koji se taloi. Na primer:

MgCl
2
+ Ca(OH)
2
= Mg(OH)
2
+ CaCl
2
(2.9.)
Zatim se dejstvuje sodom, pri emu se sve kalcijumove soli prevode u
nerastvorni kalcijum-karbonat :

CaCl
2
+ Na
2
CO
3
= CaCO
3
+ 2 NaCl (2.10.)
CaSO
4
+ Na
2
CO
3
= CaCO
3
+ Na
2
SO
4
(2.11.)

Postrojenje za omekavanje vode prikazano je na slici 2.2. Voda
za omekavanje, kre i soda dodaju se na vrhu cevi, meaju i potiskuju
nanie. Omekana voda se odvodi iz gornjeg dela cilindrinog suda, a
talog se povremeno isputa kroz otvor pri dnu suda.

69

Slika 2.2. Postrojenje za omekavanje vode kreno-sodnim
postupkom[67]

Omekavanje izmenom jonova
Organski jonski izmenjivai mogu da menjaju svoje jonove za
jonove iz rastvora sa kojim su u dodiru. Zavisno od toga da li menjaju
katjone ili anjone, dele se na katjonske i anjonske izmenjivae. Organski
jonski izmenjivai su najee sintetike smole koje mogu da sadre
razliite aktivne grupe.
Proputanjem tvrde vode preko katjonskog i anjonskog
izmenjivaa mogu se odstraniti sve prisutne soli (dakle i natrijumove soli,
a ne samo soli kalcijuma i magnezijuma kao prilikom omekavanja vode
kreno-sodnim, fosfatnim ili zeolitskim postupkom). Prilikom
proputanja vode preko katjonskog izmenjivaa u vodoninom obliku,
katjoni se vezuju za izmenjiva, a u vodi ostaju rastvorene kiseline. Na
primer :
H izmenjiva + NaCl Na - izmenjiva + HCl (2.12.)
H izmenjiva +
4
CaSO Ca - izmenjiva + H
4 2
SO (2.13.)
H izmenjiva +
2
MgCl Mg - izmenjiva + HCl (2.14.)

Omekana
voda
Talog
2
) OH ( Ca
3 2
CO Na
Tvrda voda

70
Dobijene kiseline se odstranjuju proputanjem kroz anjonski izmenjiva :

Izmenjiva OH +HCl Izmenjiva Cl + O H
2
(2.15.)
Izmenjiva OH + H
4 2
SO Izmenjiva
4
SO + O H
2
(2.16.)

Katjonski izmenjivai se mogu regenerisati pomou neke
razblaene kiseline (HCl ili H
4 2
SO ), a anjonski pomou razblaenog
rastvora neke baze (NaOH) tako da ponovo mogu da se upotrebe za
omekavanje nove koliine tvrde vode.
Potpuna demineralizacija vode (uklanjanje svih rastvorenih soli)
moe se izvesti pomou postrojenja koje je prikazano na slici 2.3.
Kretanje vode je oznaeno debljom linijom, a kretanje rastvora za
regeneraciju izmenjivaa tanjim linijama. Prilikom prooputanja vode
preko katjonskog izmenjivaa oslobaa se izmeu ostalih i ugljena
kiselina (npr. H-izmenjiva + Ca(HCO
2 3
) Ca-izmenjiva +
3 2
CO H )
koja se pre proputanja vode preko anjonskog izmenjivaa moe
odstraniti u degasifikatoru.

Slika 2.3. Postrojenje za demineralizaciju vode pomou organskih
jonskih izmenjivaa [66]

Degasifikacija
Katjonski
izmenjiva
Anjonski
izmenjiva
Demineralizovana voda
NaOH Kiselina Sirova voda

71
2.4. OTPADNE VODE

Pri korienju vode za snabdevanje stanovnitva i industrije, kao i
pri njenom korienju za razliite specifine namene, njen kvalitet se
menja. Pored promene temperature, u nju se unose i razliite materije, pa
tako postaje upotrebljena ili otpadna voda. Pre vraanja ove vode u
prirodni vodni resurs ili pre njene direktne upotrebe za odgovarajuu
namenu, ona se mora podvrgnuti preradi u odgovarajuem postrojenju.
Na taj nain se sadraj zagaujuih materija svodi na neophodne nivoe,
koji su odreeni zakonom ili tehnikim propisom. Do zagaivanja vodnih
resursa moe doi i prirodnim putem, nezavisno od ovekove
aktivnosti.Najee se radi o produktima raspadanja ostatka flore i faune i
erozijom zemljita pod dejstvom povrinskog oticanja.
Potencijalne zagaujue materije vode se mogu svrstati u sledee
kategorije :
-bioloki agensi,
-energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti,
-toksina hemijska jedinjenja,
-fiziki agensi(ukljuujui toplotu i suspendovane materije)
-radioaktivne otpadne materije i
-neorganske soli, kiseline i baze.
Pod biolokim agensima se podrazumevaju patogeni
mikroorganizmi (bakterije, vieelijski paraziti i virusi), koji su
potencijalni sastojci humanih ekskremenata, ili potiu od obolelih
ivotinja iz klanica ili iz pogona za preradu mesa, i procesa prerade voa i
povra.
Znaajan je uticaj porasta temperature na smanjenje sadraja
rastvorenog O
2
u vodi, a takoe toplota ubrzava mikrobioloku razgradnju
organskih materija u vodi.
Suspendovane i talone materije umanjuju fiziki kvalitet vode,
inei je mutnom, a na povrini suspendovanih estica se mogu
akumulirati pesticidi.
U vodama se mogu nai i neorganska toksina jedinjenja(arsen,
kadmijum,hrom VI, olovo, arsen, iva, bakar, hrom III, cink i cijanidi) i
organska toksina jedinjenja (DDT, benzol, fenol, polihlorovani bifenili).
Povieni aciditet i alkalnost vode nepovoljno utiu na ive
organizme koji ive u vodi i ograniavaju njenu upotrebljivost od strane
oveka.Neke industrijske otpadne vode karakterie ili visoki aciditet (pH
vrednost oko 2) ili visoka alkalnost (pH vrednost oko 11).

72
Osnovni cilj procesa prerade, odnosno preiavanja svake
prirodne ili otpadne vode je podizanje njenog kvaliteta, do nivoa koji
odgovara njenoj buduoj nameni.
Nain obrade otpadnih voda zavisi od vrste i koliine zagaenja.
Proces prerade vode je veoma sloen i sastoji se od nekoliko osnovnih
linija, a svaka od njih od nekoliko osnovnih procesa prerade. Izbor
osnovnih procesa i linija prerade, odnosno odgovarajue opreme, ureaja
i objekata i njihovo komponovanje u sistem za preradu vode, vri se na
osnovu karakteristika sirovine i karakteristika krajnjeg proizvoda, ime se
obezbeuje tehno-ekonomska optimalnost procesa.
Proces preiavanja svake prirodne ili otpadne vode se najee
sastoji iz tri faze.U prvoj, odnosno primarnoj separacionoj fazi iz nje se
izdvajaju svi oni zagaivai, koji su u njoj prisutni u separabilnom obliku,
a direktnom primenom separacije vrsto-teno.Druga, sekundarna faza
obrade se sastoji iz dva dela, konverzione faze, tokom koje se prvobitno
neseparabilne otpadne materije, primenom odgovarajuih konverzionih
procesa, prevode u separabilni ili u ekoloki prihvatljivi oblik i
sekundarne separacione faze, tokom koje se vri fiziko izdvajanje ovih
prvih, opet primenom separacije vrsto-teno.
Tercijarna faza predstavlja zavrno doterivanje kvaliteta vode.
Trea osnovna linija prerade namenjena je uklanjanju zagaivaa koji su
u vodi prisutni u obliku pravog rastvora (gasovi, neorganski nutrijenti,
elektroliti i refraktorne organske materije) i mikrobiolokog zagaenja.
Proizvodnja i prerada vode i snabdevanje naselja higijenski i
bakterioloki ispravnom vodom za pie, kaoi prikupljanje gradskih
otpadnih i atmosferskih voda sa urbanog i kanalisanog podruja
naseljenih mesta spada u delokrug rada gradskih vodovoda, korienje
podzemnih voda i upotrebu savremenih ureaja za crpljenje, potiskivanje
i razvoenje vode do rezervoara i potroaa. Vodovodno preduzee je
sloen vodoprivredni sistem koji se sastoji iz niza kompleksnih
hidrotehnikih objekata.
- Izvorita
-Transport sirove vode
-Postrojenja za preiavanje vode
-Distributivni sistem: primarni transport ( tunelski sistem), vodovodna
mrea, crpne stanice i rezervoari
Voda se preiava u vie postrojenja za preiavanje: vode i
prerauju podzemnu vodu. Primenjuju se tehnoloki postupci:
aeracija,retenzija(zadravanje), filtracija i hlorisanje, a koriste se i
postrojenja koja prerauju renu vodu.

73
Na proizvodnim postrojenjima primenjuje se savremena
tehnologija prerade rene vode sledeim tehnolokim procesima:
-Predozonizacija
-Bistrenje
-Glavna ozonizacija
-Filtracija na dvoslojnim peanim filterima
-Filtracija na filterima sa aktivnim ugljem
-Dezinfekcija vode hlorisanjem.

Prvi stepen kontrole vode vri se u svim proizvodnim pogonima
putem fizikohemijskih analiza po fazama tehnologije do finalnog
proizvoda, u kratkim vremenskim intervalima od 1-2 asa, a drugi stepen
kontrole se najee vri u ovlaenim laboratorijama.Potrebno je da u
svim fazama prerade i distribucije, voda iz vodovoda treba da bude
podvrgnuta stalnoj viestepenoj kontroli kvaliteta.


74


75

3. GORIVA

3.1. ENERGIJA I IZVORI ENERGIJE

Energija je sposobnost materije da obavlja neki rad. Najvaniji
izvori energije koji se koriste u procesu proizvodnje su :

1) oveja i ivotinjska snaga,
2) vodena snaga (reke, slapovi, plima-oseka),
3) snaga vazdunih strujanja,
4) jedinjenja u kojima je akumulirana hemijska energija (goriva ,
eksploziv),
5) energija akumulirana u atomskom jezgru i
6) suneva energija.

Treba naglasiti da se tokom razliitih vremenskih perioda, pa sve
do danas, najvaniji izvor energije je bila hemijska energija sadrana u
gorivima, dok se u novije vreme sve vea koliina energije proizvodi
pomou vodenih turbina. Podreenu ulogu ima snaga vazdunih strujanja,
a takoe, se kao prirodni izvor energije, poela koristiti kinetika energija
masa morske vode, koja nastaje pri plimi i oseci.[68]
Znaajni gubici energije nastaju, prilikom pretvaranja energije
jednog oblika u energiju drugog oblika, zbog nesavrenosti ureaja za
pretvaranje, pa se mora raunati sa stepenom iskorienja. Stepen
iskorienja predstavlja odnos dobijene energije prema utroenoj energiji i
iznosi 0,85-0,98.
Goriva predstavljaju materije koje procesom sagorevanja razvijaju
velike koliine toplote upotrebljive za praktine svrhe, a moraju ispuniti
sledee uslove:
1 da ih ima u dovoljnim koliinama,
2 da su lako pristupana i jeftina,
3 da su u normalnim uslovima postojana prilikom transporta i
skladitenja,
4 da im taka paljenja nije previsoka i
5 da im gasoviti produkti sagorevanja nisu suvie kodljivi.
Osnovna goriva supstanca kod svih goriva je ugljenik, a kod
velike veine goriva i vodonik. vrsta, a u manjoj meri i tena goriva,
sadre esto kao gorivu supstancu i sumpor. Kiseonik koji je potreban pri

76
sagorevanju u praksi se obino uzima iz vazduha. Pri potpunom
sagorevanju ugljenik iz goriva daje sa kiseonikom CO
2
, vodonik daje
vodu, a sumpor SO
2
prema jednainama:
C + O
2
= CO
2
(3.1.)
2H
2
+ O
2
= 2H
2
O (3.2.)
S + O
2
= SO
2
(3.3.)
Jedna od najvanijih karakteristika svakog goriva je njegova
toplotna vrednost (toplotna mo, energetska vrednost), koja predstavlja
koliinu toplote koja se dobija pri potpunom sagorevanju odreene
koliine goriva. Toplotna vrednost nekog goriva se u praksi najvie
odreuje eksperimentalnim putem i izraunavanjem iz podataka
elementarne analize. Razlikuje se gornja i donja toplotna mo. Gornja
toplotna vrednost je ona koliina toplote koja se dobija potpunim
sagorevanjem masene ili zapreminske jedinice goriva, uz uslov da se
nakon sagorevanja voda nalazi u tenom stanju, tj. da se proizvodi
sagorevanja ohlade na poetnu temperaturu. Donja toplotna vrednost je
koliina toplote koja se dobija potpunim sagorevanjem masene ili
zapreminske jedinice goriva, pri emu voda odlazi u obliku pare. Za
praksu samo donja toplotna vrednost predstavlja onu koliinu toplote koja
se iz tehnikih razloga iskoriava. Toplotna vrednost vrstih i tenih
goriva se izraava u kJ/kg, a toplotna vrednost gasovitih goriva u kJ/m
3
.
Razlika izmeu gornje i donje toplotne vrednosti postoji samo kod
goriva koja sadre vodonik. Kod koksa ili drvenog uglja ta je razlika
minimalna i zanemaruje se (zbog neznatnog sadraja vodonika).
Pregled obnovljivih i neobnovljivih izvora energije je dat u
tabeli 3.1

Tabela3. 1. Izvori energije [69]
Neobnovljivi (iscrpljivi) Obnovljivi (neiscrpljivi)
- Energija fosilnih goriva - Hidroenergija
(ugalj; nafta; zemni gas; bituminozni
kriljci), (uljni kriljci, naftni
kriljci)
- Nuklearna energija
(fisija i fuzija)
- Geotermalna energija (toplota
stena, vode i vodene pare u
unutranjosti zemlje)
- Suneva (solarna)
energija
- Energija vetra
- Energija plime i oseke
- Energija morskih talasa
- Toplotna energija okeana


77
injenica, da od ukupnih rezervi fosilnih goriva oko 80% pripada
ugljevima, samo oko 18% nafti, kao i da su rezerve nafte i sadanja
proizvodnja pred neposrednim padom i iscrpljenjem, zahteva hitno
traenje reenja o obezbeenju sirovinske baze svih privrednih grana.
Zato se danas, kada se problem energije, zajedno sa problemom ishrane
stanovnitva, kao prvorazredni svetski problem, ine izraziti napori za
iznalaenje novih energetskih izvora.

3.2. PODELA GORIVA

Goriva se prema agregatnom stanju dele na vrsta, tena i
gasovita, a svaka grupa se prema poreklu, deli na prirodna i vetaka
(tabela 3.3.).

Tabela 3.2. Podela goriva [68]
Prirodna Vetaka

VRSTA
Drvo
Treset
Lignit
Mrki ugalj
Kameni ugalj
Antracit
Ugljena praina
Koks
Drveni ugalj (umur)
Briketirani ugljevi

TENA

Nafta
Destilacioni proizvodi nafte
Destilacioni proizvodi katrana
kamenog uglja
Destilacioni proizvodi katrana
mrkog uglja
Sintetiki benzin
Benzen
piritus

GASOVITA

Zemni
(prirodni) gas
Generatorski gas
Vodeni gas
Gas iz visokih pei
Gas iz koksara
Gas za osvetljenje
Vodonik
Acetilen
Propan
Butan


78
3.3. VRSTA GORIVA

Prirodna vrsta goriva su sve ona gorive materije koje se mogu
nai u prirodi i za iju proizvodnju nije uloena nikakva druga vea
delatnost, izuzev ekstraktivna, a vetaka su sve one gorive materije koje
se dobijaju preradom prirodnih goriva ili drugih materija, pri emu dolazi
do promene oblika, a esto i do supstancijalne promene polazne materije.

Drvo
Upotreba drveta kao goriva potie jo iz davnih vremena. Od
pojave prve vatre pa sve do danas, drvo slui kao gorivo ne samo za
kune potrebe, nego i kao tehniko gorivo u procesu proizvodnje.
Drvo se mnogo racionalnije i ekonominije iskoriava preradom
u graevinsko drvo, raznovrsne drvene predmete, celulozu ili pomou
suve destilacije u hemijske proizvode.
Glavni sastojak drveta je celuloza i lignin. U drvetu se jo u
srazmerno velikim koliinama nalazi voda; vee ili manje koliine
ugljenih hidrata, masti, smola, voskova i drugih organskih jedinjenja.
Suenjem na vazduhu, sadraj vode opada sa 60-40% na 20%. Zbog
velikog sadraja vlage nergetska vrednost svee oborenog drveta iznosi
svega priblino 6300 kJ, dok suvo drvo ima proseno blizu 14600 kJ.

Ugalj

Ugalj kao energetsko gorivo, ovek poznaje i koristi jo od davnih
vremena. O postanku ugljeva postavljene su brojne hipoteze i teorije.
Neosporno je meutim, ustanovljeno da je ugalj organskog porekla.
Polaznu supstancu ine ostaci preteno biljnog carstva, a manjim delom i
ivotinjskog. Proces stvaranja treseta, koji u drugoj fazi postepeno prelazi
u ugalj. Na proces stvaranja ugljeva uticali su u prvom redu vreme,
pritisak i temperatura.
U toku ugljenisanja opada sadraj kiseonika i vodonika a raste
sadraj ugljenika, tako da se stepen ugljenisanja moe pratiti preko
promene sadraja ugljenika.


79
Tabela 3.3. Sadraj ugljenika i donja toplotna vrednost vrstih
goriva [68]
vrsto gorivo Sadraj ugljenika
(%)
Toplotna vrednost
(kJ/kg)
Drvo 50 15.500 16.000
Treset 55 60 16.300 21.000
Lignit 45 65 16.800 21.000
Mrki ugalj 65 75 25.000 29.300
Kameni ugalj 75 92 31.400 35.600
Antracit 90 - 96 36.000

Kada se govori o sastavu ugljeva, razlikuju se tri osnovna sastavna
dela: a) ista goriva supstanca, b) pepeo i c) voda.
istu gorivu supstancu ine elementi ugljenik, vodonik, kiseonik,
azot i sumpor. Ugljenik je osnovni element svih goriva. on je glavni
nosilac toplote vrstih goriva, tako da sa porastom sadraja ugljenika raste
i toplotna vrednost goriva (tabela 3).
Vodonik je takoe vaan sastavni deo goriva. U uglju se nalazi
vezan sa ugljenikom, gradei razliita jedinjenja, i sa kiseonikom, gradei
vodu (vezani vodonik). Slobodni vodonik (deo vodonika vezan za
ugljenik) uestvuje u sagorevanju, graei vodu i oslobaajui toplotu.
Kisoenik je nepoeljan element u gorivu. Veui za sebe deo gorivih
elemenata (H
2,
C) on smanjuje energetsku vrednost goriva, dok u procesu
sagorevanja uestvuje tako to zamenjuje deo kisonika potrebnog za
sagorevanje.
Azot se u gorivu nalazi u manjim koliinama. U procesu
sagorevanja dolazi u elementarnom stanju i ne razvija toplotu, pa prema
tome smanjuje energetsku vrednost goriva. Sumpor se u ugljevima nalazi
u slobodnom obliku (deo sumpora vezan u obliku sulfida-piritni sumpor i
sumpor vezan za organsku materiju) koji u procesu sagorevanja se
transformie do SO
2
i vezanom obliku (vezani sumpor) koji predstavlja
sumpor vezan u sulfatnim jedinjenjima i ne uestvuje u sagorevanju, jer je
ve vezan sa kiseonikom. Sumpor se smatra vrlo tetnim sastojkom u
ugljevima. Sagorljivi sumpor stvara SO
2
koji nagriza metalne delove sa
kojima doe u dodir, a dimni gasovi koji sadre SO
2
tetno utiu na ljude,
ivotinje i biljke.
Pepeo ine nesagorljive mineralne supstance, koje su gotovo
redovni sastojak svakog goriva.


80
Klasifikacija ugljeva

Lignit se odlikuju vrlo dobro ouvanom drvovinom. Boja im je
bledomrka, ili ak ukasta, ili crna. Za razliku od mrkih ugljeva oni su na
niem stepenu ugljenifikacije. Ugljenik sadre 57-67%, kiseonika od
25-36%, vodonika vie od 5%, a vlage od 40 45%. Koliina isparljivih
materija kree se od 54 64%. ista organska masa razvija toplotnu
vrednost od 15 000 kJ.
Mrki ugljevi se odlikuju slabije ouvanom vegetalnom strukturom.
Ogrev na porculanskoj ploici je najee mrk, a boja ugljeva mrka do
crna. Sadraj isparljivih materiija je u granicama od 45 54%; ugljenika
ima od 67 75%, kisoenika od 18 25%, a vodonika 4,55,5%. Mrki
ugljevi su vrlo esto razliiti po svojim fiziko-hemijskim osobinama, a
takoe i po geolokoj starosti. Za razliku od lignita, oni se karakteriu
veim stepenom izmena biljnih ostataka i veim sadrajem ugljenika.
Toplotna vrednost pravih mrkih ugljeva iznosi od 25105 do 29289 kJ na
istu organsku masu.
Kameni ugljevi su kompaktni i vrsti. Boje su crne. Najee su
sjajni. Sadraj ugljenika se kree od 80-90%, vodonika oko 5%, kiseonika
oko 5%, volatila (koliina isparljivih materija) do 30%, C-fix do 60% i
pepela od 0,5% do 40%. Toplotna vrednost varira od 29289 37657 kJ
(ugalj bez pepela i vlage).
Antraciti su po svojim osobinama slini kamenim ugljevima, a
postoji dosta prelaznih oblika izmeu njih i kamenih ugljeva. Boja im je
crvenkasta, a sjajnost metalina. Sadre isparljive materije 3-10%, C-fix
30%, ugljenika oko 90-95%, vodonika 2-5% i kiseonika oko 11%.
Toplotna vrednost se kree od 33473-38493 kJ (bez vlage i pepela).
Ugalj se u zemljinoj kori nalazi u slojevima, koji se nalaze na
razliitim dubinama, pokriveni sedimentnim slojevima. to je ugalj starije
geoloke formacije, nalazi se na veoj dubini. Slojevi mrkog uglja retko
se nalaze na veoj dubini od 100 m, a naslage kamenog uglja se prostiru
sve do 2000 m. Otkopavanje uglja iz leita na velikim dubinama je
veoma teko zbog izuzetno visokih temperatura, sloenog i tekog
provetravanja i oteanog odvodnjavanja jama rudnika.
Ugalj koji se dobija otkopavanjem iz kopova nije ist. On sadri u
sebi zemlju, kamen i vodu, koji su pri transportu nekoristan balast, i
naziva se rovni ugalj. Zbog toga se ugalj podvrgava procesima pripreme
koji se sastoje od odvajanja grubih neistoa (jalovine) i klasificiranju
uglja po veliini komada.

81
Za racionalno iskoriavanje, potrebno je da ugalj bude sortiran
prema veliini komada. Asortimani uglja prema krupnoi su odreeni
standardima, koji su u razliitim dravama razliiti.
Klasirani ugalj je ugalj koji se razvrstava prema krupnoi
materijala i moe biti u vidu: komada, graha, kocke, oraha i sitnijih
asortimenata.
Skladitenju uglja treba posvetiti dosta panje. Stajanjem na
vazduhu, ugalj polako oksidie, pri emu gubi na energetskoj vrednosti,
isparljivim materijama i sposobnosti koksovanja. Uz te procese vezano je
i povienje temperature uglja, pa moe doi do samozapaljenja. Zbog
svega toga, treba izbegavati skladitenje u visokim slojevima
(maksimalno do 4 m) i na otvorenom prostoru. Potrebna je takoe stalna
kontrola temperature u unutranjosti sloja, pri emu kod dostizanja
kritine temperature uglja na skladitu od 50 60 C, treba odmah
pristupiti razgrtanju sloja.

Vetaka vrsta goriva

Goriva dobijena operacijama pripreme jo uvek se smatraju
prirodnim gorivima, dok se ostala goriva dobijena bilo kakvom daljom
preradom nazivaju vetakim gorivima.
Prerada moe biti mehanika (termomehanika), pri emu se
dobijaju novi, za tehniko iskoriavanje podesniji oblici goriva (briketi,
ugljena praina, koloidno gorivo) ili moe podrazumevati razgradnju i
hemijsku promenu gorive supstance, pri emu se uz nova vrsta goriva
(koks, drveni ugalj) dobijaju jo i vrlo vani proizvodi (katran, amonijak,
i dr.).

Vetaka vrsta goriva dobijena mehanikom preradom prirodnih vrstih
goriva

1. Briketi

Sitniji asortimani, koji nastaju prilikom dobijanja i pripreme
prirodnih fosilnih goriva, mogu se racionalno iskoristiti primenom
briketiranja. Pomou visokog pritiska i poviene temperature, mogu se
sitne estice goriva meusobno slepiti, gradei tako krupnije komade.
Kod nekih goriva potrebno je dodavanje nekih vezivnih sredstava.
Dobijeni proizvodi nazivaju se briketima. Ovaj metod se moe primeniti i

82
kod sitnijih vrsta vetakih vrstih goriva (koks, vel-koks, drveni ugalj),
otpadaka drveta i dr.
Najvei ekonomski znaaj ima dobijanje briketa slabijih vrsta i
sitnijih asortimana mrkog i kamenog uglja.

2. Ugljena praina

Kao sirovina mogu se upotrebiti sve vrste kamenog i mrkog uglja i
treset. Proces dobijanja se sastoji u sitnjenju, suenju i finoj meljavi, pri
emu dimenzije dobijenih estica iznose od 0,04 do 0,06 mm. Prednosti
ovog postupka se sastoje u tome to se dobijena praina lako mea sa
vazduhom i lako se postie potpuno i brzo sagorevanje, sa relativno
manjim vikom vazduha.

3. Koloidno gorivo

Koloidno gorivo predstavlja finu suspenziju sitnih estica uglja u
ulju, a dobija se u specijalnim koloidnim mlinovima, pri emu se njegova
stabilizacija poveava dodatkom koloida (sapuni, dekstrini i dr.).

Vetaka vrsta goriva dobijena hemijskom preradom prirodnih vrstih
goriva

Pri zagrevanju vrstih goriva bez prisustva vazduha dolazi do
termike razgradnje polazne materije, a proces se naziva suva destilacija.
Tokom ovog procesa stvaraju se iz polazne materije isparljivi proizvodi, a
zaostaje neki vrsti ostatak (koks, drveni ugalj). Isparljivi proizvodi se
nakon hlaenja razvrstavaju na teni deo (kondenzat) i gasoviti deo.
U zavisnosti od vrste polazne materije, postoji suva destilacija
kamenog uglja, mrkog uglja i drveta.
Suvom destilacijom kamenog uglja dobija se metalurki koks.
Metalurki koks se dobija u komorama, zagrevanjem kamenog uglja bez
prisustva vazduha. Tada se iz uglja izdvajaju razliiti isparljivi proizvodi,
a u peima ostaje sivocrvena speena masa koksa. Usled prethodnog
odstranjenja isparljivih materija, koks sagoreva skoro bez plamena, to ga
ini naroito pogodnim za dobijanje metala iz ruda. Dobar metalurki
koks ima srebrno-sivu boju sa metalnim sjajem. Mora biti tvrd i vrst. Ne
sme da sadri vie od 9 % pepela i 1 % sumpora. Glavni potroa
metalurkog koksa je metalurgija (troi oko 90 % ukupne proizvodnje), a
ostatak otpada na razliite industrije. Vani sporedni proizvodi

83
koksovanja su katran kamenog uglja (koji slui kao sirovina za dobijanje
niza organskih materijala), amonijak i koksni gas.
Suva destilacija mrkog uglja (velovanje) se izvodi pri nioj
temperaturi, a glavni proizvod je katran, koji je po sastavu slian nafti, pa
se ranije koristio za proizvodnju benzina, petroleja i plinskog ulja.
Suvom destilacijom drveta dobija se kao glavni proizvod drveni
ugalj (umur), a iz vodenog destilata se posebnim postupcima izdvajaju
siretna kiselina, metil-alkohol i aceton. U mnogim dravama je ova
proizvodnja svedena na minimum ili obustavljena, imajui u vidu da
drveta ima sve manje, a da se siretna kiselina, metil-alkohol i aceton
proizvode iz derivata nafte po niim cenama.

3.4. TENA GORIVA

Tena goriva zauzimaju veoma vano mesto u savremenim
procesima proizvodnje, a od posebnog je znaaja i mogunost njihove
upotrebe za pogon motora sa unutranjim sagorevanjem. Jedna od
prednosti u odnosu na vrsta goriva je da se lako prevode u gasovito
stanje, a takoe i injenica da ne sadre gotovo ni malo pepela ni vode,
odnosno sastoje se skoro iz iste gorive supstance.
Prema poreklu, tena goriva se dele na: prirodna i vetaka
goriva. Prirodna obuhvataju razliite vrste nafte, a u vetaka goriva se
ubrajaju:
- tena goriva dobijena preradom nafte (benzin, petrolej, dizel
gorivo, lo ulje),
- tena goriva dobijena preradom destilacionih i drugih
rafinerijskih proizvoda (gazolin, benzen),
- katrani dobijeni suvom destilacijom vrstih goriva i katranska
ulja i
- tena goriva dobijena nekim posebnim postupkom (alkohol)

3.4.1. PRIRODNA TENA GORIVA

Nafta

Naziv potie od persijske rei nafada, to znai znojiti se
(znojenje zemlje). To je naziv za prirodni teni mineral, obino mrke,
crne, ponekad ute boje (postoje jo i nazivi petrolej, kameno ulje,
zemljino ulje, a ponekad i mineralno ulje). U dravama anglosaksonskog
jezikog podruja nafta se naziva petroleum, a na germanskom jezikom

84
podruju zemljino ulje (erdl). Kod nas je uglavnom odomaen izraz
sirova nafta (ponekad i zemljino ulje), ali treba imati u vidu da se u
praksi, uglavnom sve ree, naziv nafta upotrebljava za tano definisan
proizvod prerade sirove nafte t.j. za dizel gorivo.
Naftu i njen prirodni proizvod asfalt ovek je odavno poznavao i
upotrebljavao za gorenje, kao sredstvo za osvetljavanje, kao sredstvo za
konzerviranje, kao lek i u graevinarstvu.
Sirova nafta fluorescira zelenkasto, ponekad plavkasto. To je
smea raznih gasovitih, tenih i vrstih ugljovodonika, koji se razlikuju
po hemijskom sastavu, taki kljuanja ili topljenja i po specifinoj teini i
esto sadri sumporna i organska jedinjenja.
Postoje dve hipoteze koje objanjavaju postanak nafte u zemlji, i
to: neorganska i organska.
Neorgansku teoriju postavio je poznati ruski hemiar Mendeljejev,
prema kojoj je nafta nastala u velikoj dubini zemlje delovanjem
pregrejane vodene pare na metalne karbide. Meutim, pomou ove teorije
nije mogue objasniti dokazano postojanje visoko molekularnih jedinjenja
kao to su holesterol, hormoni, hlorofil, i dr.
Danas preovlauje organska (Engler-Hferova i bioloka) teorija o
postanku nafte, prema kojoj su u prvoj fazi postanka nafte, odluujuu
ulogu igrali bioloki procesi, a nafta je nastala iz planktona, ostataka
sitnih lebdeih jednoelijskih morskih ivotinja i biljaka, masnih algi,
rakova, riba i drugih organizama koji ive u vodi.
Nafta se pod zemljom nalazi upijena u slojevima poroznog
materijala, kao to su pesak, krenjak i dolomit.

Slika 3.1. ematski prikaz preseka kroz naftonosne
slojeve [68]


85
Dubina naftonosnih slojeva je vrlo razliita i kree se od nekoliko
metara pa do 3000 m i vie. to je vea dubina, nafta se nalazi pod veim
pritiskom slojeva koji moe da iznosi i do 10 MPa. Vie naftonosnih
slojeva se nalazi na razliitim dubinama, jedan iznad drugog, inei
naftonosne horizonte na mnogim mestima.
Vrlo retko zemni gas i nafta izbijaju sami kroz pukotine iz zemlje,
i zato je potrebno prethodno izvriti vrlo precizna geofizika merenja, na
osnovu kojih bi se moglo zakljuiti da na odreenom podruju ima nafte.
Kad buotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i zemni gas naviru u
buotinu, pri emu, kad je pritisak u naftonosnom sloju dovoljno veliki,
nafta kroz buotinu izbija na povrinu. Nafta koja dolazi iz buotine nije
ista. Osim rastvorenih gasova, ona sadri u sebi suspendovanu vodu,
mulj i pesak, pa se zbog toga najpre uvodi u cilindrine rezervoare, gde se
vri njihovo taloenje i odvajanje gasa.
Skladitenje nafte se vri u elinim rezervoarima, a za transport
se upotrebljavaju razliita prevozna sredstva: eleznike cisterne, tankeri,
naftni cevocodi prenika do 30 cm kroz koje se transportuje nafta
pumpama pod pritiskom od 5 do 10 Mpa.
Po hemijskom sastavu nafta je smea velikog broja ugljovodonika
(83-86 % ugljenika vezano je sa vodonikom u ugljovodonike), pri emu
su prisutna i jedinjenja kiseonika, sumpora i azota. Hemijska analiza
sirove nafte pokazuje njen vrlo promenljiv sastav: ugljenika 81-87 %,
vodonika 10-14 %, sumpora 0-6 %, kiseonika 0,1-7 % i azota 0-2 %.
Neke nafte sadre neznatne koliine fosfora (oko 0,01 %) i u tragovima
Fe, Ni, K, V, Na, Ca, Mg, i dr.
Najvanije grupe ugljovodonika zastupljenih u nafti su:

a) zasieni ugljovodonici parafinskog reda (parafini, alkani),
b) nezasieni ugljovodonici reda olefina (olefini, alkeni),
c) zasieni ciklini ugljovodonici (nafteni, cikloparafini) i
d) aromatini ugljovodonici (areni).

Treba napomenuti i da sve navedene grupe ugljovodonika ne
uestvuju u jednakom odnosu u sastavu pojedinih vrsta nafte, pa na
osnovu njihove pretene zastupljenosti postoje:

a) nafte parafinske baze,
b) nafte naftenske baze i
c) nafte meane baze.


86
Toplotna vrednost nafte se kree od 40000 do 48000 kJ/kg, i
zavisi od hemijskog sastava. Gustina nafte varira u irokim granicama, a
najee iznosi od 700 do 1000 kg/m
3
.

Ozokerit i asfalt

Ozokerit (mineralni vosak, zemni vosak, fosilni vosak, gr.
ozokeros - miris voska) u prirodi se obino nalazi uz naftu, a po
hemijskom sastavu je smea ugljovodonika, uglavnom su to vii lanovi
metanovog niza. Oien bezbojni ili ukasti ozokerit slian je pelinjem
vosku i tada se naziva cerezin. Upotrebljava se kao zamena za vosak, u
industriji koe, hartije, u kozmetici.
Asfalt je po hemijskom sastavu smea viih lanova
ugljovodonika, a sadri i kiseonik, azot i sumpor. Prirodni asfalt nastaje
polimerizacijom i oksidacijom ostataka posle isparavanja lakih sastojaka
nafte. To je obino tamnosmea ili crna masa koja moe biti vrsta ili
polutena. Poznata su bogata nalazita asfalta na ostrvu Trinidadu, u Siriji
(Mrtvo more), Venecueli, na Uralu i Kavkazu. Zbog svojih osobina,
prirodni asfalt se u smei sa drugim komponentama koristi za prekrivanje
puteva i ulica, u proizvodnji lakova i izolacionih materijala.

3.4.2. VETAKA TENA GORIVA

Prerada i derivati nafte

Nakon odvajanja mehanikih neistoa (peska, mulja i vode) i
oslobaanja lakih benzinskih para i zemnog gasa u posebnim ureajima
procesom degazolinae, kojim se kondezuju pare lakih benzina kao
zaseban proizvod, nazvan prirodni benzin ili gazolin, tako stabilizovana
nafta se transportuje u rafinerije na preradu.
Kod prerade nafte i njenih proizvoda primenjuju se sledei
osnovni procesi:

1. frakciona destilacija,
2. krekovanje i
3. polimerizacija,

dok se preiavanje dobijenih proizvoda vri razliitim postupcima
rafinacije.

87
Prerada nafte u rafinerijama zapoinje frakcionom destilacijom
(kondenzacijom), koja se vri u frakcionim kolonama, a srednje granice
temperatura pri destilaciji u kojima se izdvajaju pojedine faze (delovi) su:

- do 200 C izdvaja se benzin,
- od 150 do 280 C izdvaja se petroleum (petrolej, kerozin, gas) i
- od 250 do 350 C izdvajaju se plinska ulja (dizel gorivo), a
destilacijom ostatka na temperaturi iznad 350 C (u vakuumu da
ne doe do raspadanja viih ugljovodonika) dobijaju se razna
maziva ulja, parafin, vazelin, bitumen i dr., u zavisnosti od
hemijskog sastava nafte.

Proizvodi koji se dobijaju destilacijom raznih vrsta sirove nafte
nisu u procentu uvek isti, odnosno dobija se do 40 % benzina, 5-70 %
petroleuma i plinskog ulja i do 20 % ulja za loenje.
Proces krekovanja (engl. cracking cepanje) se sastoji u
razgradnji veih molekula ugljovodonika (sa velikim brojem ugljenikovih
atoma) od kojih su graene tee frakcije nafte, upotrebom viih
temperatura, u molekule sa malim brojem ugljenikovih atoma koje
sainjavaju benzin. Proces krekovanja obuhvata veliki broj hemijskih
reakcija, koje menjaju strukturu prvobitnih molekula pod uticajem visokih
temperatura, pritiska i katalizatora.
Proces polimerizacije je u sutini suprotan proces krekovanju, pri
kome se manji molekuli nezasienih ugljovodonika vezuju svojim
dvostrukim vezama u vee molekule. Proizvodi polimerizacije su benzin,
maziva ulja i smole. Polimerizacioni benzin se odlikuje visokim
oktanskim brojem, pa se upotrebljava za pogon avionskih motora.
Reformiranje (reforming proces) je proces termikog odnosno
katalitikog krekovanja benzina radi dobijanja goriva veeg oktanskog
broja. Najee se primenjuje katalitiko reformiranje u struji vodonika uz
platinu kao katalizator (platforming). Ovaj proces je veoma znaajan,
jer omoguuje dobijanje bezolovnog benzina, a samim tim se smanjuje
upotreba tetraetil-olova kao antidetonatora benzina, ija primena ima
tetne posledice po ivotnu okolinu.
Nakon primene odreenih metoda prerade nafte, dobijeni
proizvodi se moraju podvrgnuti odreenim postupcima rafinacije
(ienja). Rafinacijom se iz dobijenih proizvoda uklanjaju nepoeljne
smolaste materije koje daju tamnu boju, nezasiena jedinjenja koja

88
proizvode ine nepostojanim na vazduhu i svetlosti, a takoe i sumporna i
druga korozivna jedinjenja koja nagrizaju rezervoare i delove motora.

Proizvodi prerade nafte

a)Benzin predstavlja najniu (prvu) frakciju nafte koja destilie u
intervalu teke kljuanja do 200 C. Prema granicama destilacije benzini
se dele na sledee grupe:

1. Laki benzin (destilie u granicama od 30 do 120 C).
Upotrebljava se u medicini kao sredstvo za dezinfekciju, kao
ekstrakciono sredstvo za ulja i masti i kao rastvara za gumu i u
hemijskim istionicama.,
2. Srednji benzini (50-130 C). Upotrebljavaju se kao pogonsko
gorivo (motorni i avionski benzini) i
3. teki benzini (110-120 C). Upotrebljavaju se u hemijskoj
industriji kao rastvarai za lakove, smole, voskove i dr.

Kod primene srednjih benzina u pogonske svrhe, veoma je bitna
njegova otpornost prema pojavi detonacije t.j. prema naglom
eksplozivnom sagorevanju, pri emu se javljaju visoki pritisci i
temperature. Dobar rad motora sa unutranjim sagorevanjem
podrazumeva mirno, postupno i jednolino sagorevanje smee goriva i
vazduha, iako to sagorevanje mora biti vrlo brzo.
Otpornost na detonaciju se izraava oktanskim brojem. Ispitivanje
oktanskog broja se vri u naroito normiranim motorima, uporeujui
sagorevanje benzina koji se ispituje sa sagorevanjem smee izooktana i
normalnog heptana. ist, normalni heptan detonira ve kod malih
pritisaka i njegova oktanska vrednost oznaena je sa 0, a isti izooktan
podnosi velike pritiske i njegova oktanska vrednost je oznaena sa 100.
Vrednost motornog benzina e se nalaziti izmeu tih ekstremnih
vrednosti, a savremeni benzinski motori koji rade pod visokom
kompresijom moraju imati visoke oktanske brojeve od 93 do 100.
Radi poboljanja oktanskog broja, benzinu se dodaju dodaci
(antidetonatori) kao to su: nikal (IV)-karbonil, olovo (IV)-etil i jedinjenja
na bazi mangana ili se benzin mora podvrgnuti postupku reformiranja.
Petroleum (petrolej, kerozin, gas) je destilacioni proizvod nafte
(150-300 C), odnosno druga frakcija nafte koja se ranije iskljuivo
upotrebljavala za rasvetu. Danas se petrolej (kerozin) upotrebljava za
mlazne avione kao gorivo.

89
Dizel gorivo (plinsko ulje) je po sastavu smea ugljovodonika,
koje destilie izmeu 200 i 350 C i slui kao pogonsko gorivo za dizel
motore. U saglasnosti sa standardima, proizvode se sledei tipovi dizel
goriva:

- vrlo lako D-1,
- lako D-2,
- srednje D-3 i
- teko D-4.

Dizel gorivo se jo moe dobiti pri kreking procesima ili iz katrana
kamenog ulja, hidriranjem nekih proizvoda dobijenih iz uglja i dr.
U dizel motorima sagoreva na taj nain to se u cilindar ubrizgava
vazduh zagrejan na 550 do 800 C, pri emu se ubrizgano gorivo pali
samo od sebe. Sposobnost t.j. brzina paljenja dizel goriva izraava se
cetanskim brojem (za brzohodne motore mora da iznosi najmanje 45, a za
sporohodne 30 do 35).
Sposobnost paljenja goriva koje se ispituje uporeuje se sa
paljenjem smee cetana i -metil-naftalina. ist cetan ima cetanski broj
100, a zapaljivost -metil-naftalina oznaava se brojem 0.
Maziva (maziva ulja, mazive masti) su proizvodi kojima se
podmazuju pokretni delovi maina radi smanjenja trenja. Mazivo izmeu
taruih povrina obrazuje tanak sloj koji spreava direktan dodir metalnih
povrina. Najznaajnije osobine koje u prvom redu uslovljavaju
mogunost upotrebe nekog sredstva radi podmazivanja su: mazivost t.j.
sposobnost da dobro prijanjaju uz metalne i druge povrine i viskoznost.
Nakon to se destilacijom pod normalnim pritiskom i pri
temperaturi od 350 C izdvoje benzin, petroleum i dizel gorivo, zaostane
vie ili manje gusta tenost koja se moe preraditi u maziva ulja. Najbolje
mazive osobine pokazuju jedinjenja koja u svojim molekulima sadre
benzenske i naftenske prstene, kombinovane sa parafinskim lancima.
Maziva se sastoje iz visokomolekularnih, esto komplikovano graenih
jedinjenja, koja su osetljiva na visoku temperaturu, i zato se ne mogu
dobiti obinom destilacijom pod normalnim pritiskom, jer bi porast
temperature iznad 350C uzrokovao njihovu termiku razgradnju
(krekovanje). Zbog toga se primenjuje vakuum-destilacija, a u ureajima
za vakuum-destilaciju pritisak iznosi od 10 do 100 Pa.
U grupu maziva spada vei broj mazivih ulja i masti, koji se
iroko primenjuju:


90
- vretenska ulja, za podmazivanje vretena tekstilnih maina,
centrifuga, ventilatora i drugih maina sa velikim brojem obrtaja,
- leina ulja, za podmazivanje leita, obrtnih ili kliznih delova
raznih maina, transmisija itd.,
- motorna ulja, za podmazivanje motora sa unutranjim
sagorevanjem,
- turbinska ulja, za podmazivanje parnih i gasnih turbina,
- izolaciona ulja, za punjenje elektrinih transformatora i elektrinih
prekidaa,
- vazelinska ulja, za medicinske, kozmetike i farmaceutske
potrebe,
- osovinska ulja, za podmazivanje vagonskih osovina,
- cilindarska ulja, za podmazivanje cilindara, u prvom redu parnih
maina,
- ulja koja se koriste pri mehanikoj obradi metala za podmazivanje
i istovremeno hlaenje pri buenju, rezanju i drugim vrstama
obrade metala,
- konzistentne masti, za podmazivanje raznih taruih povrina kod
maina, u raznim uslovima rada.

Maziva ulja imaju gustinu od 860 do 950 kg/m
3
, a u reflektovanoj
svetlosti pokazuje uvek zelenu ili plavu fluorescenciju. Svetlija boja je
znak jae rafinacije. Meutim, boja ulja nije vana i pouzdana
karakteristika u procenjivanju kvaliteta ulja.
Mazivost i viskoznost (viskozitet) su vrlo vane karakteristike
svakog maziva. U praksi se upotrebljavao Englerov viskozimetar, a
stepen viskoziteta se izraava u Englerovim jedinicama (E), a predstavlja
odnos viskoznosti vode na datoj temperaturi i viskoznosti tenosti na istoj
temperaturi. Meutim, ovaj nain merenja, odnosno izraavanja stepena
viskoznosti je zvanino izbaen iz upotrebe, a stepen viskoznosti se
izraava kao kinematika (St-stoks) ili kao dinamika viskoznost (P-
poaz).
Maziva moraju biti ista, odnosno ne smeju da sadre vodu i
vrsta mehanika oneienja koja zaepljuju vodove ureaja za mazanje
i ubrzavaju troenje dodirnih povrina. Tokom stajanja podlona su
oksidaciji, pri emu se stvaraju kiseline i asfalt. Navedene promene su
naroito izraene tokom rada na povienoj temperaturi i pritisku u
prisustvu vode i vazduha, a u praksi se nazivaju starenjem. Ulje se nakon
odreenog vremena mora zameniti novim uljem. Postupci za regeneraciju
otpadnih maziva obuhvataju sledee:

91
- filtriranje i centrifugiranje prethodno zagrejanog maziva na 80 C,
to omoguuje otklanjanje mehanikih neistoa,
- uklanjanje koloidnih suspenzija vodenim rastvorom vodenog
stakla i
- uklanjanje proizvoda hemijskih promena (asfalti, smole i kiseline)
iz maziva rafinacijom pomou sumporne kiseline.

Ulja za loenje (lo ulja) su proizvodi frakcione destilacije u
vakuumu. Upotrebljavana su kada je bilo potrebno postii vrlo visoke
temperature koje se teko mogu postii upotrebom drugih goriva, a esto
samo kao dopunsko gorivo kod lokomotiva. Kao pogonsko gorivo se
upotrebljavaju kod parnih kotlova, brodskih motora, industrijskih pei i
kao gorivo u domainstvima.
Mazut je ostatak destilacije nafte, a upotrebljava se kao gorivo za
parne kotlove, naroito u pomorstvu.
Parafin se dobija hlaenjem iz tekih frakcija nafte i pri destilaciji
katrana kamenog uglja. Na trite dolaze uglavnom dve vrste parafina:

- vrsti parafin (sa temperaturom topljenja od 50 do 56 C) i
- meki parafin (sa temperaturom topljenja od 30 do 50 C).

Tvrdi parafin, uz dodatak stearinske kiseline, koristi se za
proizvodnju svea, dok se meki parafin upotrebljava za impregnaciju
tkanina, u medicini i u industriji ibica.
a) Vazelin se dobija iz neisparenog zaostatka destilacije nafte. To je
amorfna meavina vrstih i tenih parafina, a vrlo esto preovlauju
zasieni ugljovodonici C
22
H
46
i C
23
C
48
. Upotrebljava se u farmaceutskoj
industriji za proizvodnju maziva u kozmetici, medicini i u koarskoj
industriji.
b) Gudron predstavlja ostatak nakon vakuum destilacije asfaltnih
nafti, koji se zbog svoje vie ili manje vrste konzistencije ne mogu vie
upotrebljavati kao ulje za loenje. Na trite dolaze pod imenom gudron,
bitumen ili petrol-asfalt i slue kao dodatak prirodnom asfaltu, koji time
postaje mekaniji i elastiniji.
c) Petrol-koks predstavlja ostatak pri destilaciji sirove nafte. Nastaje
tako to se teki ostaci nafte destiliraju dalje dok svi isparljivi sastojci ne
izau, a u kotlu zaostaje upljikav koks, kao posledica termikog raspada
jednog dela tekih ugljovodonika. Upotrebljava se za proizvodnju
elektroda u elektrohemijskoj industriji.


92
Tena goriva dobijena iz uglja (katran). Uljni kriljci

Katrani su teni ili poluteni proizvodi suve destilacije uglja,
drveta i nekih drugih organskih materija. Destilacijom katrana kamenog
uglja dobija se lako, srednje i teko ulje. Iz lakog ulja se preiavanjem i
ponovnom destilacijom dobija benzol i tuluol, iz srednjeg fenol i naftalin,
a iz tekog ulja se izdvajaju zaostale manje koliine naftalina i
antracensko ulje. Posle destilacije antracenskog ulja u retorti zaostaje crna
masa koja nosi naziv katranska smola, koja se najee upotrebljava u
graevinarstvu kao izolacioni materijal i za proizvodnju briketa.
Bituminozni (uljni) kriljci su lisnate ovrsle mase glinasto-
krenih sedimenata sa organskim materijama, koje sadre i bituminozni
pesak, ali samo u obliku smee. Uljni kriljci se nalaze na podrujima gde
su se nekada nalazila plitka jezera ili mora i pretpostavlja se da su nastali
iz, kao i nafta, planktona, algi i drugih jednostavnih organizama koji su tu
iveli.
Prerada uljnih kriljaca je slina velovanju mrkog uglja. Uljni
kriljci se usitnjavaju mlevenjem i zagrevaju do 500 C u ureajima za
suvu destilaciju. Na temperaturi od 350 do 480 C uljni kriljci se razlau
na gasovita i tena goriva. Tena frakcija se podvrgava frakcionoj
kondenzaciji pri emu se dobija:

- lako ulje (do 150 C) iz koga se dobija 40-50 % benzina i
- teko ulje (iznad 150 C).

Iz bituminoznog peska se uklopljena nafta termiki ekstarhuje
vodom ili parom, pri emu se iz priblino 2 t uljnog peska proizvede 164 l
nafte.

Proizvodnja tenih goriva metodom katalitike hidrogenizacije pod
visokim pritiskom

Hidrogenizacija (hidriranje) predstavlja adiciju vodonika u
organska jedinjenja, uz korienje katalizatora.
Benzin dobijen ovim postupkom naziva se hidrir-benzin, i on
poseduje dobre osobine motornih benzina. Tehnolokim postupkom
hidrogenizacije uglja dobija se teko ulje, srednje ulje, benzin i neto
gasova. Srednje ulje se moe upotrebiti za pogon dizel motora, ili se
hidrogenizacijom moe dobiti benzin.


93
Sinteza benzina po Fier-Tropovoj metodi

Fier-Tropova sinteza je postupak za sintetiko dobijanje
benzina. Teni produkti dobijeni ovim postupkom sadre benzin, srednja
ulja i meki parafin. Kao polazna sirovina slui vodeni gas (smea
vodonika i ugljenmonoksida), koji se na temperaturi od oko 200 C i pri
odreenom pritisku prevodi preko specijalnih katalizatora od Ni, Co, Fe i
njihovih oksida.
Postupci hidrogenizacije uglja i sinteze uglja po Fier-Tropovoj
metodi imaju strateki znaaj za drave koje nisu bogate naftom.

Alkoholi

Metil-alkohol i etil-alkohol se mogu dobiti na razliite naine, i
imaju raznovrsnu upotrebu.
Metanol se moe upotrebiti kao gorivo u smei sa benzinom, dok
se denaturisani (sa metil-alkoholom i piridinskim bazama) etanol koristi
kao gorivo u piritusnim grejalicama. Etanol pomean sa benzinom i
benzenom daje odlino motorno gorivo.

Ispitivanje tenih goriva

Vana osobina koja se ispituje kod motornih benzina je oktanski
broj, a kod dizel goriva cetanski broj.
Takoe je vrlo znaajna karakteristika, ponaanje benzina
prilikom zagrevanja, koje u mnogome zavisi od sastava benzina. Osim
toga odreuje se spoljanji izgled, gustina, viskozitet, toplotna mo,
elementarni sastav i dr.

Transport i skladitenje tenih goriva

Tena goriva se transportuju pomou cevovoda, brodova cisterni,
eleznikih cisterni, auto cisterni i u metalnim buradima.
Kod svih vidova transporta postoji opasnost pojave poara, kao i
gubitka u gorivu, koji su karakteristini za pojedine vrste transporta.
Derivati nafte se skladite u podzemnim rezervoarima koji su
izraeni od elinog lima. Naroito, opasnost od poara nastaje ako se u
blizini skladita vri autogeno zavarivanje. Kod benzinskih pumpi nije
dozvoljeno korienje otvorenog plamena.

94
Postoje propisi koji reguliu transport opasnih materija u
saobraaju, odnosno transport eksplozivnih, lako zapaljivih, otrovnih,
zaraznih i drugih materija.

3.5. GASOVITA GORIVA

Gasovita goriva obuhvataju sve one gasove koji se u industriji
upotrebljavaju kao gorivo za proizvodnju toplote. Ova goriva imaju niz
prednosti pri poreenju sa tenim i vrstim gorivima:

- visoka toplotna mo (37000 kJ/m
3
42000 kJ/m
3
),
- nema vrstog ostatka (pepela) nakon sagorevanja,
- loita su vrlo jednostavna i zauzimaju malo prostora,
- u velikim koliinama se koriste za razliite sinteze.

Po svom poreklu, gasovita goriva se dele na prirodna i vetaka.
Od prirodnih gasovitih goriva, najvaniji je prirodni (zemni) gas, a od
vetakih: generatorski gas, meani gas, vodeni gas, koksni gas, acetilen,
vodonik i dr.

3.5.1. PRIRODNA GASOVITA GORIVA

Zemni gas je najvanije prirodno gorivo, koji se skuplja u
poroznim mineralnim naslagama, obino uz naftu. Sastavljen je od
meavine zasienih ugljovodonika metanskog reda. Najvie je zastupljen
metan (do 90 %), a takoe etan, butan, propan i heksan. Pratee
komponente su: H
2
S; H
2
O; N
2
; CO
2
i dr. Suvi zemni gas se sastoji
preteno od metana, dok se vlani gas sastoji jo iz para viih
ugljovodonika (pentana, heksana i heptana). Iz nafte se izdvajaju prilikom
njene stabilizacije. Proces proizvodnje zemnog gasa se sastoji iz tri
osnovne faze:

- dobijanje zemnog gasa i njegovo sakupljanje,
- transport gasa kroz glavni gasovod i
- transport gasa do potroaa.

Sirovi gas sadri neistoe, pa se pri uvoenju u gasovod mora
oistiti. U tom se cilju gas iz buotina skuplja u zajedniki kolektor, gde
se isti, sui i redukuje mu se pritisak na 5,5 6,0 Mpa, a zatim ubacuje u
gasovod.

95
U strukturi trokova eksploatacije gasa, najvei udeo imaju
trokovi transporta (preko 60 %). Imajui u vidu ostale prednosti, gas se
smatra ekonominim gorivom, ak i kada se doprema gasovodima duine
od nekoliko hiljada kilometara.
Primena zemnog gasa je velika. Upotrebljava se kao gorivo za
loenje i rasvetu, kao gorivo u crnoj metalurgiji, u proizvodnji cementa,
keramike i stakla, a takoe i kao vana hemijska sirovina za dobijanje
vodonika, metanola i niza drugih hemijskih jedinjenja.

3.5.2. VETAKA GASOVITA GORIVA

Vetaka gasovita goriva se najee dobijaju termikom
razgradnjom vrstih i tenih goriva, gasifikacijom vrstih goriva ili
kombinacijom oba postupka.
Generatorski gas se dobija u visokom tornju (generatoru) tako to
se kroz sloj uglja, koji na dnu sagoreva, provodi vazduh. U generatoru
vlada visoka temperatura od 1400 1600 C, a generatorski gas izlazi sa
temperaturom od 800 1000 C. Sastoji se u proseku od: CO (30-32 %),
H
2
(5%), CO
2
(5%) i azota. Najveu primenu ima za loenje industrijskih
pei, npr. za proizvodnju elika, koksa, stakla i dr.
Vodeni gas se proizvodi slino kao i generatorski gas, samo to se
umesto vazduha na uareno gorivo uvodi vodena para. Sastav vodenog
gasa zavisi od temperature u generatoru. Proseni sastav vodenog gasa se
kree u sledeim granicama: H
2
(50-55 %), CO (33-42 %), N
2
(3-7 %),
CO
2
(2-6 %), CH
4
(0-2 %) i O
2
(0-1 %).
Meani gas se dobija na taj nain to se kroz generator
istovremeno uvodi i vazduh i vodena para, pa se dobija meavina
generatorskog i vodenog gasa.
Gas visokih pei (grotleni gas) nastaje prilikom proizvodnje
sirovog gvoa u visokim peima. Preteno se sastoji iz CO, CO
2
i azota.
Jedan deo se koristi za predgrejavanje vazduha koji se uvodi u visoke pei
tokom procesa proizvodnje sirovog gvoa, a drugi deo se koristi u
ostalim pogonima elezare.
Koksni gas nastaje prilikom koksovanja, odnosno suvom
destilacijom kamenog uglja. Koristi se za zagrevanje pei u samom
pogonu, ali i za razliite vrste sinteza. Prosean sastav koksnog gasa je
sledei: H
2
(55-60 %), CH
4
(22-25 %), CO (6-8 %), CO
2
(2-3 %), O
2
(0,4-
0,6 %) i N
2
(5-7 %).
Acetilen se moe dobiti delovanjem vode na kalcijum-karbid, a
poslednjih godina se sve vie dobija direktnim spajanjem ugljenika i

96
vodonika. ist acetilen je bezbojan gas i dosta prijatnog mirisa. Na
povienoj temperaturi i pritisku acetilen pri najmanjem udaru eksplodira.
Pod veim pritiskom moe biti stabilan ali samo rastvoren u acetonu -
disugas. Acetilen se upotrebljava za zavarivanje (pri sagorevanju u
meavini sa kiseonikom razvija temperaturu od 3000 C), kao gas za
osvetljenje, u industriji plastinih masa i za dobijanje velikog broja
organskih jedinjenja. Acetilen kao potpuno ist (pod nazivom narcilen)
koristi se u medicini za narkozu.
Vodonik se moe dobiti na vie naina: elektrolizom vode,
delovanjem metala na kiseline, prilikom proizvodnje acetilena iz
ugljovodonika, a takoe i prilikom krekovanja nafte.
Upotreba vodonika kao gorivog gasa je vrlo ograniena i
prvenstveno se koristi za autogeno zavarivanje i rezanje metala. Velike
koliine vodonika troe se za proizvodnju amonijaka, za dobijanje
sintetikog kauuka i za procese hidrogenizacije uglja, nafte, ulja i dr.

Transportovanje i skladitenje gasovitih goriva

Transportovanje gasovitih goriva se obavlja pomou cevovoda ili
u elinim bocama. Gasovodi se primenjuju prvenstveno za transport
visokokalorinih gasova (zemni gas, koksni gas) dok se niskokalorini
gasovi (generatorski gas, gas visokih pei) troe na mestu proizvodnje.
Sve eline boce u kojima se skladite gorivi gasovi su opasne
zbog toga to je gas u njima pod pritiskom. Da bi se spreilo oteenje
sigurnosnih ventila na bocama, oni su snabdeveni poklopcima za
pokrivanje. Najvei kapacitet jednog skladita moe biti 3000 elinih
boca, pri emu u svakoj prostoriji moe biti smeteno najvie 500 boca.
eline boce sa zapaljivim gasovima mogu se uskladititi zajedno samo
sa bocama u kojima se nalazi inertni gas, a nikako sa bocama sa
kiseonikom.
Pri ispitivanju kvaliteta gasovitih goriva odreuju se sledei
parametri: izraunavanje kalorine vrednosti iz hemijske analize,
gustina, udeo ukupnog sumpora, sadraj amonijaka, vode i alkalija, miris
i dr.

3.6. NUKLEARNA ENERGIJA

Nuklearna energija se oslobaa u nuklearnim procesima, tj.
procesima koji se odvijaju u atomskim jezgrima, a korienjem ovih
procesa kao energetskih izvora bavi se nuklearna energetika. Materijali

97
koji sadre atomska jezgra elemenata koji omoguuju ostvarivanje
nuklearnih procesa u nuklearnom reaktoru nazivaju se nuklearna goriva.
Uran je otkriven 1789. godine i dobio je ime po planeti Uranu,
koja je takoe otkrivena u to vreme, a radioaktivnost uranovih jedinjenja
je utvrdio Bekerel 1896. godine.
Otkriem nuklearne energije uran je postao gorivo velike
energetske vrednosti. Od tri elementa koji mogu da slue kao izvor
nuklearne energije putem fisije atomskog jezgra, jedino se uran nalazi u
prirodi, a ostala dva su produkt bombardovanja urana.
Prirodni uran se sastoji iz tri izotopa u sledeim koncentracijama:

- U-238 99,24 %,
- U-235 0,71 %,
- U-234 0,05 %.

Izotop U-235 u prirodnoj koncentraciji ili obogaen u prirodnom
uranu, predstavlja gorivo za reaktore. Uran predstavlja gorivo izvanredno
koncentrisane energije, ali je ta njegova energija najpre iskoriena za
izradu atomske bombe.
Sa veom primenom nuklearne energije u mirnodopske svrhe,
uran postaje gorivo koje otvara nove mogunosti u razvoju oveanstva.
Usavravanjem reaktora za korienje i izotopa U-238 (koga najvie ima
u prirodnom uranu) kao goriva, poveava se mnogostruko energetska
vrednost urana.
U svetu su u eksploataciji klasine nuklearne elektrane:

1. Nuklearne elektrane koje koriste gorivni ciklus sa obogaenim
uranom, tzv. lakovodne elektrane LWR (Light Water Reactor), kojih
ima dva tipa:

1.1. Nuklearne elektrane koje koriste reaktor koji se hladi prirodnom
vodom pod pritiskom, tj. PWR (Presurizid Water Reactor), snage
600 1300 MW i
1.2. Nuklearne elektrane koje koriste reaktor koji se hladi prirodnom
vodom koja kljua, tj. BWR (Boiling Water Reactor), snage 600
1300 MW,
2. Nuklearne elektrane koje koriste gorivni ciklus sa prirodnim uranom,
tzv. tekovodne elektrane, koje koriste reaktor sa tekom vodom za
hlaenje i fisiju, tj. HWR (Heavy Water Reactor), snage 750 MW.


98
Poznato je oko 200 minerala urana, a tehnoloke karakteristike se
uglavnom zasnivaju na osobinama U
3
O
8
(pehblende). Sadraj urana u
pojedinim mineralima je razliit, a rude urana koje se danas eksploatiu i
prerauju sadre oko 0,1 % urana. S obzirom na relativno nizak sadraj
urana u rudama, one se podvrgavaju rudarskom predkoncentrisanju i
metalurkom koncentrisanju u cilju proizvodnje tehnikih uranovih soli,
kao metalurkih koncentrata (sa 70-80 % U
3
O
8
) koji slue kao sirovina za
proizvodnju metala. Sledea faza je proizvodnja uran metala, koja
obuhvata preradu tehnike soli koncentrata do finalnog produkta
metala.
Kod prerade rude se razlikuju sledee faze:

- luenje, tj. prevoenje minerala urana u rastvorni oblik,
- odvajanje tene od vrste faze i
- dobijanje tehnikog koncentrata urana, koji obino sadri 70-80 %
U
3
O
8
(tzv. uti kola).

Proizvedeni metalni uran i/ili uran-dioksid nuklearne istoe ne
mogu se kao takvi neposredno koristiti kao nuklearno gorivo, ve se
moraju prethodno pripremiti. U industrijskoj praksi najiru primenu je
naao postupak hladnog presovanja sa naknadnim sinterovanjem.
Nuklearna energetska postrojenja se sastoje od nuklearnog
reaktora i delova koji omoguuju korienje, u reaktoru fisijom
osloboene, energije u obliku toplotne, mehanike ili elektrine energije
(sl. 3.2.).

Slika 3.2. Osnovna ema nuklearne elektrane sa PWR reaktorom [72]

99
Nuklearna kao i ostala vea energetska postrojenja predstavljaju
odreenu potencijalnu opasnost za ljude i okolinu. Najopasnije dejstvo
radioaktivnog zraenja na ljudski organizam je bioloki efekat koje ono
izaziva. Bioloki efekat ovog zraenja sastoji se u jonizaciji materije
ivog organizma i raspadanju elija u njemu.
Po jaini, radioaktivna zraenja se dele u tri stepena:

- nivo visoke radioaktivnosti (preko 3,7 10
10
Bq),
- nivo srednje radioaktivnosti (od 3,7 10
10
do 3,7 10
7
Bq) i
- nivo niske radioaktivnosti (ispod 3,7 10
7
Bq).

Nivo visoke radioaktivnosti karakterie rad nuklearnog reaktora.
Zatita od ovakvog zraenja su betonski zidovi debljine 1 2,5 m.
Takoe, pri izgradnji postrojenja za preradu ruda i koncentarta moraju se
obezbediti sve mere zatite radi spreavanja kontaminacije. Uklanjanje
radioaktivnih otpadaka se takoe mora izvriti na zadovoljavajui nain.

3.7. ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

Intenzivan tehnoloki razvoj i stalni porast ukupne svetske
populacije uzrokuju porast potranje primarne energije. Imajui u vidu da
su rezerve fosilnih i nuklearnih goriva ograniene, a takoe sve izraenije
zahteve za zatitom ivotne sredine, moe se oekivati da e se u
budunosti deficit primarne energije reiti korienjem alternativnih
izvora energije (obnovljivi nekonvencionalni izvori energije).
Cena energije dobijene iz alternativnih izvora energije u proseku
je via nego ona jedinica istog oblika energije dobijene iz fosilnih goriva,
to je posledica pre svega skupljih tehnologija koje koriste alternativne
izvore energije.
Gotovo svi obnovljivi izvori energije svoj uzrok imaju u
sunevom zraenju. Krajnjem korisniku oni stoje na raspolaganju u
razliitim oblicima :

- kao toplotna energija neposredno iz sunevog zraenja (toplotna
energija sunca) ili iz zemljine kore (geotermalna energija),
- kao mehanika (kinetika) energija vetra, vodenog toka, plime i
oseke, talasa, i dr.,
- kao elektrina energija direktno iz svetlosnog dela sunevog
zraenja (foto elije) ili indirektno iz toplotne energije sunca,
biomase, vetra, hidroenergije, i dr.,

100
- kao hemijska energija, odnosno energija akumulirana u vrstim,
tenim ili gasovitim gorivima dobijenim na bazi biomase.

Energija Sunca

Neposrednim korienjem energije Sunca uklonile bi se ili bar
delimino ublaile nepoeljne posledice korienja fosilnih goriva i
svetska energetska kriza, a takoe bi se uklonio i problem aerozagaenja.
Suneva energija je dostupna svima, ima je u izobilju i praktino je
neiscrpna. Nedostatak sunevog zraenja kao izvora energije je izostanak
zraenja tokom noi i smanjenje intenzitata tokom hladnijih godinjih
perioda.
Na slici 3.3. je prikazan solarni sistem za grejanje zgrada i
sanitarne vode.

Slika 3.3. Solarni sistem za grejanje zgrada i sanitarne vode [72]
Sunevo zraenje se moe iskoristiti na tri razliita naina:

1. putem zagrevanja nekog medijuma (vode, vazduha, pomou
kolektora),
2. neposrednom transformacijom u elektrinu energiju i
3. fotosintezom i drugim hemijskim reakcijama.


101
Geotermalna energija
Pod geotermalnom energijom se podrazumeva unutranja toplotna
energija zemlje. Geotermalni energetski izvori, s obzirom na
termodinamike i hidroloke karakteristike, se dele na sledee grupe:

1. hidrogeotermalna energija izvora vrue vode,
2. hidrogeotermalna energija izvora vodene pare,
3. hidrogeotermalna energija vrele vode u velikim dubinama i
4. energija vruih suvih stena (petrotermika energija).

Korienje geotermalne energije, odnosno korienje toplote
zemljine unutranjosti, se vri na dva naina, odnosno direktno i
indirektno. Direktno znai korienje vrue vode koja izbija iz
podzemlja, dok indirektno znai dobijanje elektrine struje. Ovde se
princip rada ne razlikuje bitno od klasinih termoelektrana na ugalj ili
mazut, osim naina na koji se dobija vodena para. Prednost ovog
izvora energije je to je jeftin, stabilan i trajan, nema potrebe za
gorivom, a takodje nema ni tetnih emisija. Iako ima dosta
nedostataka, geotermalna energija je posle hidroenergije, najznajaniji
obnovljivi izvor energije.
Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije koji veoma malo
zagadjuje ovekovu okolinu. Elektrane na bazi geotermalne energije
ne sagorevaju fosilna goriva, tako da je njihov nivo emisije tetnih
gasova veoma nizak.
Savremene tehnologije primene geotermalne energije znatno
umanjuju trokove njene eksploatacije, pa se samim tim i cene
njihovih krajnjih proizvoda sniavaju.

Energija biomase

Pod pojmom biomase se podrazumeva praktino celokupna i
raznovrsna organska materija, koju ine otpaci see i prerade drveta,
trava, slame, otpaci kod proizvodnje eera (melasa), stajsko ubrivo,
organski i komunalni otpaci.
Biomasa se moe javiti u vie biolokih oblika, koji se tehnoloki
razliito mogu koristiti. Na slici 1. su prikazane razliite mogunosti
korienja biomase.


102

Na osnovu prikazanih rezultata (slika 3.4.) moe se videti da se
biomasa kao izvor energije moe koristiti na dva naina:

- sagorevanjem suvog materijala neposredno ili nakon mehanike
pripreme (poljoprivredni otpaci, strugotina drveta, slama i
stabljike biljaka) i
- prevoenjem u nova goriva koja su po sastavu i nainu
korienja slina fosilnim gorivima i njihovim derivatima.
Biomasa moe da se koristi kao hrana, djubrivo, za proizvodnju
papirnih vlakana i kao gorivo. Koncept upotrebe biomase obuhvata veliki
broj izvora kao to su:
- poljoprivredni otpaci: slama, lie, delovi voaka itd.,
- poljoprivredne itarice, razliite vrste eerne repe, eerna
trska, kukuruz, itd.,
- umski otpaci: neiskorieno drvo, ostaci klada i piljevina i dr.,
- gradski otpad: papir, biljni ostaci i dr.

BIOMASA
Uljarice Ugljenohidraatne
sirovine
Vlani otpaci
Drvo,
slama
Uljana repica,
suncokret
Kukuruz,
itarice, eerna
repa
Drveni ugalj,
tena goriva,
gasovita goriva
Lignoceluloza
Briketi, bale Tena goriva Alkohol Biogas
Slika 3.4. Vrste i mogunosti korienja biomase [7]


103
Biomasa je vaan izor obnovljive energije i moe biti u obliku na
primer:
- biomase koriene u sistemu za sagorevanje kao to je
poljoprivredni i umski otpad, bilo u obliku briketa ili u obliku
rastresite mase,
- biodizela iz biljnih ulja, kao to je suncokretovo, seme uljane
repice, seme soje, seme pamuka itd.,
- bioetanola i izvora kao to je eerna trs,a kukuruz, krompir i
drugi proizvodi bogati skrobom.

Biodizel je motorno gorivo, koje se dobija iz ulja uljane repice ili
drugih biljnih ulja esterifikacijom sa metil-alkoholom. Ima svojstva
jednaka onima koje ima klasian dizel dobijen iz mineralnih ulja, a koristi
se kao zamena mineralnog dizela ili u odredjenoj smei sa njim. Dananji,
sve zahtevniji ekoloki standardi, kao i obaveze smanjivanja emisije
gasova koji izazivaju efekat staklene bate, daju snaan podsticaj njegovoj
proizvodnji i primeni u skoro svim zemljama u Evropi i svetu.
Danas se od svih postupaka ove vrste najee koristi anaerobno
vrenje u specifinim bioreaktorima-digestorima, a kao proizvod se dobija
biogas, iji je glavni sastojak metan i ugljen-dioksid. Kao sirovine za
dobijanje biogasa se najee koriste komunalne otpadne vode, stajsko
ubrivo, biljna masa i otpadne vode prehrambene industrije.


104


105

4. HEMIJSKI PROIZVODI

4.1. PODELA HEMIJSKE INDUSTRIJE

Hemijska industrija je industrijska grana koja primenom raznih
hemijskih postupaka proizvodi hemijske proizvode. Prilikom dobijanja
nekog hemijskog proizvoda, obino dolazi do sutinskih promena
sirovina, tj. krajnji proizvodi i sirovine se dosta razlikuju po svom
sastavu, strukturi i osobinama.
Razvoj hemijske industrije u velikoj meri zavisi od nauno-
istraivake delatnosti.
Proizvodi hemijske industrije imaju iroku primenu u razliitim
oblastima: poljoprivredi, tekstilnoj industriji, prehrambenoj industriji,
mainskoj industriji i dr. U hemijskoj industriji se koriste supstance koje
su vrlo agresivne i deluju koroziono na visokim temperaturama i
pritiscima, pa se za izradu aparata i ureaja koriste materijali koji su
otporni na njihovo dejstvo.
Podela hemijske industrije se moe izvriti na vie naina. Prema
jednoj podeli, hemijska industrija se deli na neorgansku i organsku.
Organska hemijska industrija obuhvata proizvodnju i preradu onih
proizvoda u kojima se preteno nalaze ugljenikova jedinjenja (organske
boje, farmaceutski proizvodi, sredstva za zatitu bilja, sintetika sredstva
za pranje, sintetiki kauuk i dr.).
Neorganska hemijska industrija obuhvata proizvodnju onih
supstanci, u kojima nisu prisutna ugljenikova jedinjenja (sumporna,
azotna i hlorovodonina kiselina, natrijum-hidroksid, vetaka ubriva i
dr.).
Prema poreklu i hemijskom sastavu, sve sirovine koje se koriste u
hemijskoj industriji se dele u sledee grupe:
- nemetalne sirovine,
- metalne sirovine,
- karbohemijske sirovine,
- petrohemijske sirovine i
- biomasa.
Nemetalne mineralne sirovine obuhvataju sledee sirovine:
natrijum-hlorid, sirove fosfate, sumpornu kiselinu, kvarcni pesak i dr.

106
Metalne sirovine se koriste u hemijskoj industriji kao pigmenti za
proizvodnju boja, za proizvodnju metalnih soli i kao katalizatori. Koriste
se kao iste soli, kao metalne sirovine ili kao metalni otpaci koji nastaju
tokom procesa proizvodnje.
Karbohemijske sirovine obuhvataju ugalj i proizvode primarne
prerade uglja, kao to su: koks, katran kamenog uglja, gasovi koji nastaju
pri suvoj destilaciji uglja i dr.).
Petrohemijske sirovine se dobijaju iz nafte i zemnog gasa, a
najvanije su: acetilen, eten, propen, aromatski ugljovodonici i dr.
Neiskoriene i otpadne supstance (otpaci prehrambene industrije,
slama, otpaci pri preradi drveta, smee i razne vrste trava) se nazivaju
biomasa. Primena biomase je raznovrsna, na primer za sagorevanje, pa
sve do sloenijih hemijskih postupaka. Ove sirovine imaju perpsektivu,
imajui u vidu injenicu da se prirodni resursi sve vie iscrpljuju.

4.2. OSNOVNI NEORGANSKI HEMIJSKI
PROIZVODI

4.2.1. NEORGANSKE KISELINE

Sumpor i sumporna kiselina

Sumpor (S) se u prirodi nalazi u elementarnom i vezanom obliku.
U slobodnom stanju se nalazi u obliku vulkana, dok se u vezivnom obliku
nalazi najee u obliku sulfida i sulfata.
U prirodnim leitima (Sicilija, Teksas, Poljska) sumpor je
zaprljan stranim primesama, pa se vri njegovo preiavanje.
Sumpor je vrlo reaktivan i prilikom sagorevanja na vazduhu daje
slabo vidljiv plamen, pri emu prelazi u sumpor-dioksid. Na tritu se
pojavljuje u obliku komada ili u obliku finog praha (t.z.v. sumporni cvet).
Upotrebljava se u vinarstvu, kao fungicid, u industriji boja, hartije, pri
vulkanizaciji gume i za dobijanje razliitih jedinjenja.
Sumporna kiselina (H
2
SO
4
) je jedan od osnovnih proizvoda bazne
hemijske industrije. To je bezbojna, vrlo korozivna tenost, bez mirisa.
Soli sumporne kiseline se nazivaju sulfati.
Sumporna kiselina se dobija najee na tri naina:

- metoda olovnih komora,
- metoda tornjeva (razvijena iz metode olovnih komora) i

107
- kontaktni (katalitiki) postupak.

Veliki broj nedostataka postupka sa olovnom komorom
(nedovoljna reakciona povrina, velika potronja olova i dr.) je doveo do
razvitka toranjskih postupaka, kod kojih su olovne komore zamenjene
reakcionim tornjevima.
Kod svih postupaka razlikuju se tri faze:

1)dobijanje i preiavanje sumpor-dioksida,
2)katalitika oksidacija sumpor-dioksida u sumpor-trioksid i
3)vezivanje sumpor-trioksida za vodu.

Kod svih nitroznih postupaka (postupak olovnih komora i
toranjski postupci), hemijske reakcije oksidacije sumpor-dioksida su iste,
razlika je samo u postrojenju. Kod nitroznih postupaka, katalizator,
odnosno prenosilac kiseonika su vii oksidi azota, a svi procesi se
odvijaju u parnoj i tenoj fazi (homogena kataliza).
Kod kontaktnih postupaka, proces oksidacije sumpor-dioksida se
odvija na povrini (na kontaktu) vrstog katalizatora vanadijum-
pentoksida (heterogena kataliza).
Principijelna ema dobijanja sumporne kiseline kontaktnim
postupkom, prikazana je na slici 4.1. Gasovi koji nastaju u pei (A),
prolaze redom kroz suvi eloektrofiltar (B), kroz stub za vlaenje (C),
vlani elektrofiltar (D), kroz stub za suenje (E), kontaktnu pe (F), koja
sadri katalizator oksidacionog procesa i kroz apsorpcioni stub (G). Iz
donjeg dela poslednjeg stuba, uzima se dobijeni oleum (sumporna
kiselina u kojoj je rastvoren sumpor-trioksid), a sa vrha odlaze otpadni
gasovi.

Slika 4.1. ema dobijanja sumporne kiseline po kontaktnom
postupku | 84 |
Osnovna reakcija kod kontaktnog postupka se moe predstaviti
sledeom jednainom:

108
3
2SO
2
O
2
SO 2

+ , uz oslobaanje toplote od 194 kJ (4.1.)

Kao katalizatori upotrebljavaju se najvie platina i vanadijum (V) oksid.
itav proces kod kontaktnog postupka se moe podeliti u sledee faze:

1 ienje gasova dobijenih prenjem pirita ili spaljivanjem
sumpora,
2 regulacija temperature nastalih gasova,
3 konverzija SO
2
u SO
3
u kontaktnim kotlovima i
4 hlaenje konverzionih gasova i apsorpcija SO
3
u sumpornoj
kiselini.

Upotreba sumporne kiseline je viestruka. Velike koliine sumporne
kiseline se upotrebljavaju za dobijanje vetakih ubriva, u naftnoj
industriji i industriji eksploziva. U hemijskoj industriji slui za dobijanje
razliitih organskih i neorganskih kiselina; razliitih vrsta sulfata (bakar-
sulfat, fero-sulfat) i dr. U metalurgiji slui za ienje povrina razliitih
metala i legura i kao elektrolit pri dobijanju i rafinaciji metala. Takoe se
upotrebljava u tekstilnoj industriji, u prehrambenoj industriji, koarstvu i
industriji papira (pergament-papir).

Azotna kiselina

Azotna kiselina spada meu veoma vane mineralne sirovine. To je
providna, bezbojna ili uta tenost. Deluje koroziono. Pare su joj otrovne.
Razorno deluje na sve organske materije i metale. Po svojoj irokoj i
znaajnoj primeni ova kiselina spada u red najvanijih kiselina. Koristi se
u proizvodnji vetakih ubriva, u organskoj sintezi, u industriji boja i
eksploziva, u metalurgiji, u medicini, za dobijanje nitrata i u mnogim
drugim oblastima.
Industrijskim putem se azotna kiselina dobija uglavnom oksidacijom
amonijaka. Proces se zasniva na sledeim reakcijama:

I O O NH
2 2 3
6H 4NO 5 4 + = + (katalitika oksidacija NH
3
(4.2.)
II
2
2NO
2
O NO 2

+ (oksidacija azot-monoksida) (4.3.)
III NO
3
2HNO O
2
H
2
NO 3 +
+ (apsorpcija azot-dioksida) (4.4.)


109
Apsorpcija dobijenog azot-dioksida vri se u vodi ili u razblaenoj azotnoj
kiselini u nekoliko visokih tornjeva ispunjenih poprenim materijalom.
Na slici 4.2. je dat ematski prikaz proizvodnje azotne kiseline.

Slika 4.2. ematski prikaz proizvodnje azotne kiseline
oksidacijom amonijaka[2]

U prometu se azotna kiselina nalazi u nekoliko oblika:

- koncentrovana tehnika azotna kiselina (sadraj azotne
kiseline je 98 %),
- razblaena tehnika azotna kiselina (sa sadrajem azotne
kiseline od 45 do 55 %) i
- ista azotna kiselina (pro analysi) koja sadri najmanje 95 %
azotne kiseline, a sadraj drugih materija je veoma mali.

Hlorovodonina kiselina (HCl)

Rastvaranjem gasovitog hlorovodonika (HCl) u vodi dobija se
hlorovodonina (sona) kiselina. Smea koncentrovane azotne i
koncentrovane hlorovodonine kiseline naziva se carska voda. Ona
dejstvuje znatno energinije nego svaka od ovih kiselina zasebno. U njoj
se rastvaraju lako zlato i platina, dajui odgovarajue hloride.
Poetak industrijske proizvodnje hlorovodonine kiseline je vezan
za proizvodnju sode po Leblancu. U poektu je to bio nusproizvod koji se
putao u vazduh.
Da bi se dobila hlorovodonina kiselina, najpre se u prvoj fazi
dobija gasoviti hlorovodonik, koji se zatim apsorbuje u vodi. Gasoviti
hlorovodonik se moe dobiti na tri naina:

110
- delovanjem sumporne kiseline na kuhinjsku so,
- direktnom sintezom hlora i vodonika,
- dobijanje gasovitog hlorovodonika kao sporednog proizvoda
prilikom hloriranja u organskoj hemijskoj industriji.

Apsorpcija hlorovodonika u vodi je druga faza u proizvodnji
hlorovodonine kiseline, pri emu se u tornjevima za apsorpciju
primenjuje sistem protivstrujnog strujanja, tj. sa jedne strane ulazi voda za
apsorpciju, a sa druge strane ulazi gasoviti hlorovodonik.
Sona kiselina se primenjuje u metalurgiji za ienje metala, u
industriji boja, u proizvodnji skroba i tutkala. Gasoviti hlorovodonik se
koristi u velikim koliinama za proizvodnju polivinil-hlorida.
Hlorovodonina kiselina u promet dolazi kao:

- tehnika (sadri najmanje 31% rastvorenog hlorovodonika) i
- ista hlorovodonina kiselina, u tri stepena istoe: pro
analysi, purissimum i purum, sa sadrajem 35 do 37 %
hlorovodonika, a sadraj neistoa je odreen prema
stepenima istoe.

Isporuuje se u staklenim sudovima i balonima od 50 kg. U veim
koliinama se transportuje u keramikim sudovima zapremine 1000 do
2000 l ili u elinim rezervoarima koji su obloeni sa unutranje strane
hemijski otpornim materijalom. Ne sme se skladititi u podrumskim
prostorijama, zbog razvijanja jako otrovnih para.

Fosforna kiselina (H
3
PO
4
)

Fosforna kiselina (ortofosforna kiselina) je najvanija kiselina
fosfora. Dobija se najveim delom iz minerala fosforita i apatita raznog
sastava. Iz prirodnih fosfata (fosforita i apatita) fosforna kiselina se dobija
na dva naina:

a) Suvi postupak zapoinje redukcijom fosfatnog jona od
fosfora, zatim se vri sagorevanje fosfora u fosfor-pentoksid i
njegovo rastvaranje u vodi;
b) Mokri postupak podrazumeva razlaganje fosfata
sumpornom kiselinom i odvajanje fosforne kiseline od taloga
kalcijum-sulfata.


111
Fosforna kiselina ima raznovrsnu primenu. Fosfati natrijuma se
primenjuju za proizvodnju deterdenata, za omekavanje vode,
impregnaciju tkanina i dr. Fosforna kiselina se upotrebljava za povrinsku
obradu metala, dobijanje vetakih ubriva, za proizvodnju osveavajuih
pia i dr.

4.2.2. NEORGANSKE BAZE

Najvanije neorganske baze koje se proizvode industrijski su kre,
kaustina soda i amonijak.

Kre (CaO)

Kalcijum oksid (kre, ivi kre) se dobija peenjem krenjaka.
Krenjak je jedna od glavnih sirovina za proizvodnju cementa, zatim za
dobijanje stakla i keramikog materijala, a takoe se upotrebljava u
metalurgiji kao topitelj. Osim u hemijskoj industriji, gaeni kre se vrlo
mnogo koristi kao vezivno sredstvo u graevinarstvu, najee u obliku
krenog maltera, u smei sa peskom i vodom (videti poglavlje graevinski
materijali).

Natrijum -hidroksid (NaOH)

Natrijum-hidroksid (NaOH) kaustina soda, kamena soda, masna
soda, iva soda) je vaan industrijski proizvod. To su beli, kristalni
komadi ili ljuspice, koji stajanjem na vazduhu apsorbuju vlagu i ugljen-
dioksid iz vazduha. Vodeni rastvor reaguje bazno. To je vrlo jaka baza sa
najirom praktinom primenom. tetno deluje na kou i razara organske
materije.
Dobija se na vie naina, danas uglavnom elektrolizom kuhinjske
soli. Velike koliine dobijaju se procesom kaustifikacije, koja se bazira na
tome to delovanjem krenog mleka na sodu najstaje natrijum-hidroksid,
a taloi se kalcijum karbonat.

( )
3
CaCO 2NaOH
2
OH Ca
3
CO
2
Na + + (4.5.)

Dobijeni kalcijum-karbonat se nakon preiavanja ponovo vraa
u proces, pri emu se najpre ari, a zatim koristi za dobijanje krenog
mleka.

112
Proces elektrolize vodenog rastvora kuhinjske soli se sastoji u
tome, to u vodenom rastvoru kuhinjske soli Na
+
joni idu na katodu, a
joni Cl
idu na anodu. Meutim, disocijacijom vode naastaju jo i H

+
joni
i OH
joni. Joni hlora se na anodi izluuju u elementarnom stanju, dok se

joni vodonika izluuju na katodi takoe u elementarnom stanju.
Natrijumovi joni (Na
+
joni) sa OH
jonima iz vode grade natrijum-

hidroksid (NaOH).
Ukoliko anodni prostor ne bi bio odvojen od katodnog prostora,
dolo bi do reakcije izmeu NaOH i Cl
2
, i pri tome bi nastali sekundarni
produkti elektrolize-hipohloriti i hlorati. Zbog toga se katodni prostor
odvaja od anodnog prostora, na razliite naine. Vodonik, koji nastaje na
katodi kao nusprodukt prilikom dobijanja NaOH, se koristi za hidriranje
ulja, dobijanje HCl i dr. Hlor, koji nastaje takoe kao nusproizvod u
procesu elektrolize, se koristi za proizvodnju HCl, plastinih masa,
hlornih derivata, za dobijanje sintetikog kauuka, u inudstriji boja i za
sterilizaciju vode za pie.
Natrijum-hidroksid je vrsta, neprozirna bela masa. Vrlo je krt i
higroskopan. U dodiru sa koom stvara opekotine koje teko zarastaju.
Razara vunu, sluzokou, kao i mnoge druge organske supstance.
Natrijum-hidroksid se na tritu pojavljuje u sledeim oblicima:
- tehniki vrst NaOH, u razliitim oblicima: blokovima,
granulama, ljuspicama, izlomljenim komadima, sa sadrajem
najmanje 95% NaOH,
- elektrolitiki NaOH u vodenom rastvoru (45% NaOH) i vrst
koji mora da sadri najmanje 97% NaOH (kvalitet A) ili 95%
NaOH (kvalitet B),
- hemijski ist proizvod, u obliku tapia i loptica.

Upotrebljava se pri raznim procesim neutralizacije u domainstvu,
u medicini, za dobijanje mnogobrojnih natrijumovih jedinjenja, u
industriji nafte, u tekstilnoj industriji, u proizvodnji detedrenata i sapuna,
u industriji hartije, gume, u rafinaciji jestivih ulja i td.

Amonijum hidroksid i amonijak

Amonijak (NH
3
) je jedinjenje azota i vodonika. To je bezbojan gas
karakteristinog prodornog mirisa. Otrovan je. Udisanje vrlo malih
koliina izaziva kaalj a deluje nadraujue na sluzokou i na oi. Lako se
rastvara u vodi i pri tome gradi amonijum-hidroksid (NH
4
OH).

113
Industrijski se dobija na vie naina, ali danas uglavnom po Haber-
Boovom postupku, odnosno sintezom iz elemenata prema reakciji:

3
2NH
2
H 3
2
N

+ (4.6.)

u prisustvu katalizatora, na visokim pritiscima (70-90 MPa) i niim
temperaturama.
Amonijak se u prometu nalazi kao:

- sintetiki amonijak, u tenom obliku komprimovan, u elinim
bocama,
- amonijana voda, (sadri 20 do 25% NH
3
) prevozi se u
staklenim bocama i cisternama.

Amonijak ima raznovrsnu primenu. Koristi se kao radno sredstvo
u rashladnim ureajima, u proizvodnji sode, u proizvodnji vetakog
ubriva i dr.
Amonijum-hidroksid taloi mnoge metalne hidrokside iz rastvora
njihovih soli. Upotrebljava se u industriji vetakih ubriva, u tekstilnoj
industriji, u industriji gume, u farmaceutskoj industriji i dr.

4.2.3. NEORGANSKE SOLI

Natrijum hlorid (NaCl)

Najvanija prirodna nalazita kuhinjske soli (NaCl) su nalazita
kamene soli i slani izvori, morska voda i voda slanih jezera.
Kuhinjska so se moe dobiti:

a) rudarskim putem (vaenjem kamene soli),
b) isparavanjem dubinske slane vode i
c) isparavanjem morske vode ili vode slanih jezera.

So koja se dobija isparavanjem slanih rastvora na povienim
temperaturama naziva se varena so. Slani rastvor se isparava u plitkim
gvozdenim otvorenim kazanima koji se zagrevaju neposredno plamenom.
U novije vreme isparavanje se vri i u vakuumu. Najpre kristaliu primese
koje se odvajaju, a zatim natrijum-hlorid. So se zatim filtrira i sui. Radi

114
spreavanja guavaosti stanovnitva, so se jodira dodatkom kalijum-
jodida (0,5-1g na 100 kg soli).
U cilju dobijanja morske soli, morska voda se puta u velike
bazene, u kojima se najpre izbistri, odnosno vri se taloenje mehanikih
neistoa.Zatim se voda prebacuje postupno u plie bazene, sa veom
povrinom, gde delovanjem suneve toplote i vetra voda isparava, a
rastvor se postepeno sve vie koncentrie. Kad koncentracija rastvora
dostigne odreenu granicu, matini lug se isputa u more, a so se zgre
na gomile.

Natrijum-karbonat (Na
2
CO
3
)

Natrijum-karbonat (soda, amonijana soda, kalcinisana soda,
obina soda) je poznat i upotrebljiv od najstarijih vremena.
U prirodi se soda nalazi u razliitim mineralima ili rastopljena u
nekim mineralnim vodama. Izvor prirodne sode moe biti i pepeo nekih
biljaka. Meutim, velike potrebe za sodom se podmiruju dobijanjem sode
hemijskim putem:

- po Leblankovom (Nicolas Leblanc) postupku, koji je zastareo i
slui jedino za dobijanje natrijum-sulfata,
- po amonijanom ili Solvejevom (E. Solvay) postupku i
- iz natrijum-hidroksida dobijenog elektrolizom.

Osnovne sirovine za proizvodnju sode po Solveyevom postupku
su: kuhinjska so, amonijak, voda, ugljen-dioksid (iz krenjaka) i
tehnoloko gorivo. Proces proizvodnje se odvija kroz sledee faze:

- priprema vodenog rastvora kuhinjske soli,
- apsorpcija amonijaka u vodenom rastvoru kuhinjske soli,
- uvoenje ugljen-dioksida, tj. karbonatizacija,
- filtriranje i ispiranje natrijumovog bikarbonata,
- kalcinacija natrijum-bikarbonata i
- regeneracija amonijaka.

Solveyev postupak se zasniva na reakciji:

Cl
4
NH
3
CO
2
Na
3
HCO
4
NH NaCl + + (4.7.)


115
Zagrevanjem izdvojenog bikarbonata na temperaturi 180-250
o
C u
rotacionim peima se dobija soda:

O
2
H
2
CO
3
CO
2
Na
3
NaHCO 2 + + (4.8.)

Regeneracija amonijaka se obavlja u specijalnim kolonama, sa
dodatkom krenog mleka, a osloboeni gasoviti amonijak se ponovo
vraa u proces:

( ) O
2
H 2
2
CaCl
3
2NH
2
OH Ca Cl
4
NH 2 + + + (4.9.)
Na slici 4.3. je dat ematski prikaz proizvodnje kalcinirane sode
po Solvejevom postupku.

Slika 4.3. ematski prikaz proizvodnje kalcinirane sode
po Solvejevom postupku[2]

Natrijum-karbonat je bela, vrsta, kristalna higroskopna supstanca,
rastvorljiva u vodi. Stajanjem na vazduhu apsorbuje CO
2
iz vazduha i
prelazi u Na-bikarbonat. Na trite dolazi kao kalcinirana (bezvodna) sa
najmanje 98% Na
2
CO
3
i kristalna soda (Na
2
CO
3
10H
2
O). Kalcinirana
soda u promet dolazi u vreama od plastinih masa ili od natron-papira
neto mase 50 + 1 kg. uva se u suvim i od vlage zatienim prostorijama.
Koristi se kao sirovina za proizvodnju stakla, proizvodnju sapuna;
deterdenata, kao i za proizvodnju drugih natrijumovih jedinjenja. Takoe
je nala primenu u industriji papira, tekstilnoj industriji, industriji
aluminijuma, za dobijanje vodenog stakla i dr.


116
4.3. PROIZVODI ORGANSKE HEMIJE

Podela na neorgansku i organsku hemiju vodi poreklo od
klasifikacije hemijskih jedinjenja koja je ranije vrena na osnovu njihovog
porekla. Po toj podeli supstance dobijene iz mineralnog sveta nazivale su
se neorganskim, a one dobijene iz ivog organizma biljaka i ivotinja,
nazivane su organskim. Danas se organskom hemijom naziva hemija
ugljenikovih jedinjenja, bez obzira da li stoje ili ne stoje u vezi sa
ivotnim procesima.
Ogroman broj organskih jedinjenja ne bi bilo mogue izuavati,
kad ne bi bilo dosledno sprovedene klasifikacije.

4.3.1. UGLJOVODONICI

Ugljovodonici su jedinjenja koja su sastavljena samo iz ugljenika i
vodonika i predstavljaju najjednostavnija i u stvari osnovna jedinjenja
organske hemije iz kojih se mogu izvesti sva ostala jedinjenja.
Prema nainu vezivanja ugljenkovih atoma, vrsti veze izmeu C-C
atoma, razlikuju se:

a) aciklini ili alifatini ugljovodonici sa otvorenim nizom i
b) ciklini ugljovodonici prstenastog oblika.

Mogu biti gasoviti (nii lanovi od 1 do 5C-atoma) teni (srednji
lanovi od 5 do 15 C-atoma) i vrsti (lanovi sa vie od 15 C-atoma u
nizu).
Ugljovodonici se dele na tri glavne grupe, a svaka grupa na
odgovarajui broj podgrupa:

I. Zasieni ugljovodonici:
a) otvorenog niza alkani (parafini);
b) ciklini cikloalkalni (cikloparafini).

II. Nezasieni ugljovodonici:

a) otvorenog niza
- sa jednom dvogubom vezom alkeni,
- sa dve dvogube veze alkadieni i
- sa vie dvogubih veza polieni.


117
b) ciklini sa jednom i vie dvogubih veza u prstenu: ciklo-
alkeni, cikloalkadieni i td.

III. Aromatini ugljovodonici:

Ugljovodonici se nalaze u sirovoj nafti i iz nje se i dobijaju. Za
dobijanje aromatinih ugljovodonika kao izvor slui katran kamenog
uglja.
Zasieni ugljovodonici su ona jedinjenja koja se sastoje iz
ugljenika i vodonika, a kod njih je mo zasiivanja ugljenikovih atoma
dostigla svoju graninu vrednost.
Osnovni lan zasienog reda ugljovodonika je metan i iz njega se
mogu izvesti svi ostali zasieni ugljovodonici. Prva etiri lana
homologog reda zasienih ugljovodonika nose naziv: metan, etan, propan
i butan. Poevi od petog lana sa 5C-atoma, nazivi su izvedeni iz imena
grkih ili latinskih brojeva koji odgovaraju broju ugljenikovih atoma u
molekulu, prema IUPAC nomenklaturi: pentan, heksan, heptan, oktan,
nonan, dekan i dr. (IUPAC je skraenica za International Union for Pure
and Applied Chemistry Internacionalna unija za istu i primenjenu
hemiju).
Metan (CH
4
) se nalazi u zemlji iz koje kao gas izlazi i zove se
zemni gas. Metan je gas bez boje i mirisa, gori slabo plaviastim
plamenom, a njegova smea sa vazduhom je eksplozivna (uzroci
eksplozija u rudnicima). Upotrebljava se kao gorivo i to u smei sa
drugim gasovitim gorivima, za dobijanje drugih organskih jedinjenja i dr.
Etan (C
2
H
6
) je bezbojan gas, bez mirisa, laki je od vazduha i
zapaljiv je. Dobija se frakcionom destilacijom iz prirodnog gasa. Najee
se upotreljava kao gorivo, u organskoj sintezi i u tehnici rashladnih
ureaja.
Nezasieni ugljovodonici otvorenog niza sa jednom dvogubom
vezom (alkeni) su dobili ime olefini po tome to se prilikom delovanja
hlora ili broma na ova jedinjenja dobijaju uljaste tenosti.
Opta formula im je CnH
2
n, a nazivi alkena su izvedeni iz imena
odgovarajuih alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma zamenom
nastavka-AN nastavkom EN.
Alkeni se u prirodi nalaze u neznatnim koliinama kao sastojci
nafte. Nii alkeni su u gasovitom, a vii u tenom i vrstom agregatnom
stanju.

118
Eten je bezbojan gas, zapaljiv. Uopotrebljava se za dobijanje
sintetikog etanola, kao narkotiko sredstvo, kao sirovina u industriji
plastinih masa, u proizvodnji deterdenata i dr.
Alkini (acetileni) su nezasieni ugljovodonici sa jednom ili vie
trogubih veza. Po enevskoj nomenklaturi ova grupa jedinjenja ima
nastavak IN koji se dodaje osnovici imena zasienog ugljovodonika.
Alkini su vrlo nestabilna jedinjenja i eksplozivno se raspadaju. Imaju
veoma sline fizike osobine (agregatno stanje i rastvorljivost) sa
alkenima i alkanima sa istim brojem ugljenikovih atoma.
Etin (acetilen), C
2
H
2
, je gas bez boje, teko rastvoljiv u vodi, a
lako se rastvara u acetonu. Upotrebljava se za zavarivanje, kao gas za
osvetljenje, u industriji plastinih masa, za dobijanje velikog broja raznih
organskih jedinjenja.
Osnovni predstavnik grupe aromatinih ugljovodonika je benzen.
Ova grupa je zbog karakteristinog mirisa prvobitno nazvana aromatini
ugljovodonici. Aromatini ugljovodonici (areni) su ciklini ugljovodonici
velike stabilnosti.
Benzen (benzol), C
6
H
6
, je najjednostavniji aromatini
ugljvodonik. Na sobnoj temperaturi benzen je bezbojna tenost
karakteristinog mirisa. Benzen je otrovan i vrlo zapaljiv i gori aavim
plamenom. Upotreba mu je vrlo iroka: slui kao polazna sirovina za
dobijanje niza aromatinih jedinjenja. Koristi se kao rastvara, kao
pogonsko gorivo, u industriji vetakih boja. U poslednje vreme se
upotreba benzena izbegava jer je utvreno da ima kancerogena svojstva.
Ksilen (ksilol), C
6
H
4
, ima tri izomerna oblika (meta-, orto i
paraksilen). Meta-ksilen je bezbojna tenost karakteristinog mirisa i
zapaljiv je. Dobija se frakcionom destilacijom nafte i destilacijom katrana
kamenog uglja. Upotrebljava se kao rastvara, u industriji boja, u
proizvodnji vetakih mirisa.
Naftalen (naftalin), C
10
H
8
, obino se nalazi u obliku kristalnih
listia, karakteristinog mirisa. Lako isparava i sublimuje. Dobija se iz
katrana kamenog uglja. Upotrebljava se u industriji boja i lakova, u
farmaceutskoj industriji, kao sredstvo protiv nekih tetoina (moljaca) i u
organskoj sintezi kao polazna sirovina za dobijanje znaajnih hemijskih
jedinjenja.

Halogeni derivati ugljovodonika

Postoji vie grupa halogenih derivata ugljenika:


119
a) halogeni derivati zasienih ugljovodnika,
b) halogeni derivati nezasienih ugljovodonika,
c) halogeni derivati aromatinih ugljovodonika.

Ovde se navodi nekoliko karakteristinih jedinjenja koji imaju
upotrebu u razliitim granama industrije.
Metil-hlorid (hlor-metan), CH
3
Cl, je bezbojan gas karakteristinog
mirisa. Dobija se od metil-alkohola i hlorovodonine kiseline u prisustvu
sumporne kiseline. Upotrebljava se u industriji boja, u farmaceutskoj
industriji, u medicini, u organskoj sintezi i u tehnici rashladnih ureaja.
Hloroform (tri-hlor-metan), CHCl
3
, je tenost prijatnog mirisa.
Nastaje hloriranjem metana. Upotrebljava se kao sredstvo za
preiavanje nekih antibiotika, dok se ranije koristio kao sredstvo za
narkozu.
Etil-hlorid (dihlor-etan), CH
2
ClCH
2
Cl, je bezbojna uljasta tenost.
Upotrebljava se kao rastvara u industriji boja i lakova, u proizvodnji
lepkova, u organskoj sintezi, za suvo ienje tekstilnih proizvoda i u
druge svrhe.
Vinil-hlorid (hloreten), CH
2
CHCl, je bezbojan gas, prijatnog
mirisa. Odlikuje se velikom polimerizacinom sposobnou-proizvod ove
polimerizacije je polivinil-hlorid. Upotrebljava se u industriji plastinih
masa i u organskoj sintezi.
Lindan, C
6
H
6
Cl
6
, beo, kristalan prah karakteristinog mirisa.
Dobija se hlorisanjem benzena. Upotrebljava se kao insekticid. Lindan je
heksahlor-cikloheksan, o -izomer.

4.3.2. ALKOHOLI I FENOLI

Pod imenom alkohola podrazumeva se ona grupa jedinjenja u
kojoj su vodonikovi atomi u zasienim ugljovodonicima zamenjeni sa
OH-grupom. Prema broju OH-grupa u molekulu, alkoholi se dele na
jedno-, dvo-, tri- i poli-hidroksilne alkohole. Osim ove podele, alkoholi se
dele i po tome na kome se ugljenikovom atomu nalazi hidroksilna grupa:
na primarne, sekundarne i tercijarne alkohole.
Metanol (metil-alkohol) , CH
3
OH, je prvi lan homologog reda
zasienih jednohidroksilnih alkohola. To je bezbojna, bistra,
lakoisparljiva, otrovna tenost. Dobija se suvom destilacijom drveta, a
moe se dobiti i sintetiki, prevoenjem vodenog gasa preko katalizatora.
Zapaljiv je. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za denaturisanje etanola,

120
kao gorivo, kao rastvara, za proizvodnju antifriza itd. Metanol je vrlo
otrovan i manje koliine mogu da prouzrokuju slepilo pa i smrt.
Etanol (etil-alkohol), C
2
H
5
OH, u istom stanju je bezbojna,
higroskopna tenost, vrlo prijatnog mirisa. Dobija se alkoholnim vrenjem
eera pri emu glukoza C
6
H
12
O
6
, prelazi pri toj reakciji u ugljen-dioksid
i etanol po jednaini:

C
6
H
12
O
6
2CO
2
+ 2CH
3
CH
2
OH (4.10.)

Sam proces stvaranja alkohola iz glukoze je mnogo
komplikovanji, a gore navedena formula predstavlja samo krajnji rezultat
reakcije. Radi se ovde o tipinom enzimskom procesu, gde enzimi igraju
ulogu organskih katalizatora, a te enzime proizvode kvaeve gljivice.
Etilen-glikol (glikol), CH
2
OHCH
2
OH je bezbojna, bistra viskozna
tenost, otrovna i zapaljiva. Upotrebljava se kao rastvara, u
farmaceutskoj industriji, u proizvodnji vetakih smola, u kozmetici, za
sniavanje take mrnjenja vode (antifriz), u industriji boja, u organskoj
sintezi i td.
Glicerol (glicerin) C
3
H
5
(OH)
3
, je najjednostavniji trovalentni
alkohool. Masti iulja su najvanija sirovina za dobijanje glicerola, a iz
ovih sirovina se glicerol dobija saponifikacijom.To je bezbojna ili
svetlouta bistra, sirupasta tenost, bez mirisa, slatkog ukusa. Moe se
dobiti i fermentacijom eera, a sintetiki se dobija iz propilena.
Upotrebljava se u kozmetici i medicini, i kao sredstvo za konzervisanje.
Ima veliku primenu u proizvodnji eksploziva (trinitro-glicerol).
Fenoli su derivati aromatinih ugljovodonika u kojima je jedan ili
vie vodonika zamenjen hidroksilnom grupom. Hidroksilna grupa u
aromatinom jezgru pokazuje izvesne specifine osobine. Fenoli se od
alkohola razlikuju time to imaju kisele osobine.
Najjednostavniji predstavnik ove grupe je fenol. Po njemu je
itava grupa aromatinih oksi-jedinjenja dobila svoje ime. U obinom
ivotu fenol se naziva i karbolnom kiselinom, a u vezi sa kiselim
osobinama ovih jedinjenja.
Fenol, C
6
H
5
OH, je kristalno jedinjenje. Ima karakteristian miris,
u vodi se rastvara i rastvor reaguje kiselo. Deluje kao jako antiseptino
sredstvo. Moe se dobiti iz katrana kamenog uglja, ali i sintetiki.
Upotrebljava se u industriji boja, u industriji plastinih masa, u organskoj
sintezi, u proizvodnji fungicida i insekticida i dr.
Krezol (metil-fenol), CH
3
C
6
H
4
OH; na trite pod ovim imenom
dolazi smea tri izomera: meta- orto- i parakrezola. Nalazi se u katranu

121
kamenog uglja, a upotrebljava se kao dezinfekciono sredstvo. To je
bezbojna ili svetlouta uljasta tenost, karakteristinog mirisa.
Upotrebljava se u industriji plastinih masa, u industriji boja i lakova, u
organskoj sintezi, kao flotacioni reagens.
Hidrohinon (p-dihidroksibenzol), C
6
H
4
(OH)
2
je kristalno
jedinjenje i dobija se redukcijom hinona. To je jako redukciono sredstvo i
kao takvo se upotrebljava u fotografiji kao razvija. Upotrebljava se jo u
inudstriji boja, u medicini i td.
Etri nastaju delovanjem dehidratacioih sredstava na alkohole.
Najznaajniji im je predstavnikl etil-etar (dietil-etar). To je bezbojna, lako
pokretljiva tenost karakteristinog mirisa.
Lako je upaljiv i sa vazduhom daje eksplozivne smee. U medicini
se etar upotrebljava kao narkotiko sredstvo u hirurgiji.

4.3.3. ALDEHIDI I KETONI

Aldehidi i ketoni su organska jedinjenja sa kiseonikom, koja u
svom molekulu sadre karbonilnu grupu kao funkcionalnu grupu.
Aldehidi su jedinjenja kod kojih se pored karbonilne grupe nalazi jo
jedan vodonik, a etvrta valenca je vezana sa jednim ostatkom
ugljovodonika. Ketoni su jedinjenja koja sadre karbonilnu grupu, na koju
su vezana dva ostatka ugljovodonika.
Aldehidi oksidacijom prelaze u organske kiseline. Imena aldehida
u velikom broju sluajeva se grade tako to se ispred aldehid stavi
poetni deo latinskog imena one kiseline koja nastaje oksidacijom
odgovarajueg aldehida. Na primer form-aldehid (formaldehid
oksidacijom prelazi u mravlju kiselinu).
Formaldehid (metanal), HCHO, je najjednostavniji aldehid.Dobija
se katalitikom oksidacijom metil-alkohola u gasovitom stanju. To je
bezbojan gas, prodornog, neprijatnog mirisa. Otrovan je. U trgovinu
obino dolazi kao 40%-tni vodeni rastvor pod imenom formolili
formalin. Upotrebljava se kao dezinfekciono sredstvo u medinici i za
konzervisanje anatomskih preparata. Vaan je za mnoge organske
sinteze. Formaldenid daje sa fenolima i sa kazeinom plastine mase.
Upotrebljava se takoe i u industriji boja, industriji tekstila, koe i hartije.
Aceton (dimetil-keton, propanon), CH
3
COCH
3
, je najjednostavniji
keton. To je bezbojna, lako isparljiva tenost, prijatnog mirisa. Pripada
grupi vrlo zapaljivih tenosti. Ime potie od toga, to nastaje iz siretne
kiseline. Dobija se iz tenog destilata suve desetilacije drveta ili od
kalcijum-acetata. Moe se dobiti i redukcijom siretne kiseline (u

122
prisustvu katalizatora) a takoe i sintetikim putem. Upotrebljava se kao
dobar rastvara i za razne sinteze. Koristi se u industriji boja, industriji
plastinih masa, u proizvodnji nekih eksploziva, u proizvodnji vetakih
vlakana i td.

4.3.4. KARBOKSILNE KISELINE

Organska jedinjenja koja sadre karboksilnu grupu nazivaju se
karboksilne kiseline. Karboksilne kiseline se u prirodi mogu nai u
slobodnom stanju. Tako na primer, mravlju kiselinu lue mravi, a moe se
nai i u koprivi. Mlena kiselina se nalazi i u mleku, a buterna u maslacu
(buter).
U praksi se veoma esto koriste trivijalna imena za karboksilne
kiseline, i to: za metansku kiselinu-mravlja, za etansku siretna, za
butansku buterna, heksadiensku palmitinska, za oktadekansku
stearinska i za etan dikiselinu oksalna kiselina.
Mravlja kiselina H-COOH se upotrebljava u tekstilnoj industriji, u
koarstvu, u proizvodnji vetake svile, u prehrambenoj industriji, u
farmaceutskoj industriji i dr.
Siretna kiselina, CH
3
-COOH, je bezbojna tenost,
karakteristinog mirisa. Na trite najee dolazi u koncentraciji 70-80%
(pod nazivom esencija), a u vrlo razblaenom stanju (4%) koristi se u
domainstvu (sire). tetno deluje na organizam. Siretna kiselina i njene
soli acetati su tehniki i medicinski vana jedinjenja. Upotrebljava se u
tekstilnoj industriji, u organskoj sintezi, u farmaceutskoj industriji i dr.
Oksalna kiselina (HOOC-COOH 2H
2
O) kristalie sa dva
molekula vode. Ova se kiselina nalazi u mnogim biljkama u obliku soli.
Otrovna je, kao i njene soli. Upotrebljava se za dobijanje drugih
organskih jedinjenja, pri bojenju tekstila, u koarstvu i td.

4.3.5. ESTRI

Estri su jedinjenja koja nastaju delovanjem alkohola na kiseline.
Proces stvaranja estara naziva se esterifikacija, a obratni proces,
razlaganje estara naziva se saponifikacija. Ime saponifikacija uzeto je od
razlaganja masti i ulja kao prirodnih estara na njihove komponente,
glicerin i vie masne kiseline, odnosno alkalne soli viih masnih kiselina
koje se zovu sapuni.

123
Estri su u prirodi vrlo rasprostranjeni. Oni su glavni sastojci masti,
ulja i voskova. Miris voa i povra potie od karakteristinih estara. Po
IUPAC nomenklaturi, naziv estra se sastoji od dve rei.
Prva je naziv alkil-grupe alkohola, a druga odgovara nazivu soli
karboksilne kiseline, na pr.: metil-etanoat (metil-acetat); metil-nitrat; etil-
etanoat (etil-acetat) itd.
Etil nitrat je estar azotne kiseline sa trohidroksilnim alkoholom
glicerolom, a poznat je pod hemijski pogrenim imenom nitroglicerol.
Eksplodira i na najmanji udar i zbog toga se mea sa infuzorskom
zemljom da mu se ta osobina svede na minimum. Smea nitroglicerola sa
infuzorskom zemljom zove se dinamit i slui kao eksploziv. U medicini
se upotrebljava u obliku 1% alkoholnog rastvora kao sredstvo koje
sniava pritisak.
Etil-acetat (CH
3
COO C
2
H
5
) je estar siretne kiseline, dobija se iz
siretne kiseline i etil-alkohola. To je bezbojna, bistra i isparljiva tenost.
Upotrebljava se kao rastvara, u proizvodnji vetakih mirisa, za izradu
vetake koe, u industriji boja, organskoj sintezi i medicini.

Oksikiseline (alkoholne kiseline i fenolne kiseline)

Oksikiseline su takve supstituisane kiseline u kojima se osim
karboksilne grupe nalazi jo i hidroksilna grupa koja moe da bude
alkoholna ili fenolna. Zovu se i hidroksi-kiseline. U nomenklaturi
oksikiselina mnogo se upotrebljavaju trivijalna imena.
Najznaajnije su mlena kiselina, jabuna kiselina, vinska
kiselina, limunska kiselina, salicilna kiselina i dr.
Mlena kiselina se upotrebljava u koarstvu, u prehrambenoj
industriji, u tekstilnoj industriji i u industriji plastinih masa. Jabuna
kiselina se upotrebljava u medicini, a vinska u tekstilnoj industriji
(moila), u farmaceutskoj industriji i za konzervisanje belanevina.
Limunska kiselina se upotrebljava u medinici, u proizvodnji
osveavajuih pia i pri bojenju tekstila.

4.4. FARMACEUTSKI PROIZVODI

Po raznovrsnosti i karakteristikama proizvoda, farmaceutska
industrija spada meu najvanije grane hemijske industrije. Farmaceutska
industrija je specifina, jer se u njoj dobijaju proizvodi koji slue za

124
odravanje i poboljavanje ljudskog zdravlja. Sasvim je razumljivo, da je
kvalitet i bezbednost dobijenih proizvoda veoma znaajan, pri emu je
kontrola proizvoda, na svim nivoima, u ovoj industrijskoj grani takoe
veoma vana.
Upotreba lekovitih sredstava je bila poznata ve vrlo davno, a bila
je zasnivana na istoj empiriji (iskustvu). Pojedini lekovi su se zadrali do
dananjih dana (narodni lekovi), ali je zabeleena i upotreba pojedinih
sredstava, koja su imala i tetno dejstvo po ovekovo zdravlje.
Smatra se da je Paracelzus roen krajem 15-veka, koji je radio u
laboratoriji kao lekar, prvi uveo leenje pomou hemijskih sredstava
(hemoterapija), a kao lekove je primenjivao neorganske supstance.
Razvoj farmaceutske industrije, u velikoj meri zavisi od nauno-
istraivakog rada, naroito u oblasti sintetike i drugih grana hemije ali i
od razvitka medicinskih i drugih nauka.
Farmakologija je nauka o lekovima i njihovom dejstvu na ovekov
organizam. Farmakoterapija je nauka o upotrebi lekova u leenju bolesti,
dakle grana farmakologije.
Farmakopeja (gr. farmakon-lek i poiein-poznavanje,injenje)
predstavlja slubeni popis svih lekova koji daje odgovarajui nauni,
struni dravni organ.
Napredna farmako-hemijska industrija sintezom proizvodi svake
godine sve vei broj novih lekova, poznatog hemijskog sastava i
postojanog fiziolokog dejstva, koji imaju i tu prednost to se mogu tano
dozirati i bolesniku davati na vie naina. Revolucionarni pronalasci
slavnog Pastera (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine, serume i
fermente. Organska hemija uvodi u terapiju sve vei broj novih organskih
sintetikih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog
fiziolokog dejstva. Lekovi imaju mnoge prednosti, odnosno lako i tano
se mogu dozirati, dugo se uvaju i mogu se davati bolesnicima u
razliitim oblicima.
Tehnologija farmaceutskih proizvoda obuhvata upoznavanje
osnovnih principa, tehnolokih operacija i procesa proizvodnje
farmakoloki aktivnih supstanci prirodnog porekla, ukljuujui
polusintetike supstance i galenske preparate.
Farmakoloki aktivne supstance se preteno proizvode hemijskom
sintezom. Meutim, pored sintetikih supstanci, u znaajnoj meri se
koriste i prirodne farmakoloki aktivne supstance koje se mogu dobiti na
jedan od sledeih naina:

a) ekstrakcijom iz sirovina biljnog porekla,

125
b) ekstrakcijom iz sirovina ivotinjskog porekla i
c) biotehnolokim putem.
Ovde se mogu svrstati i polusintetiki preparati, koji se dobijaju
hemijskim i/ili biohemijskim transformacijama prirodnih farmakolokih
aktivnih supstanci, ime se postie poboljanje lekovitog delovanja.
Galenski preparati pripadaju specifinoj grupi lekova, koja se kod
nas u najveem broju sluajeva svrstava u pomona lekovita sredstva.
Naziv ovih preparata potie od znamenitog rimskog lekara Klaudija
Galenusa. Oni se ne dobijaju hemijskim procesima, ve mehanikim,
odnosno fizikim postupcima (meanje, ekstrahovanje, filtriranje).
Galenski preparati su osnova za pripremanje lekova u apotekama, kao i za
proizvodnju gotovih lekova u farmaceutskoj industriji.
U nizu sluajeva galenski preparati imaju odreene prednosti nad
sintetikim preparatima, zbog sinergistikog delovanja prisutnih
komponenti smee. Mogu biti oficinalni i neoficinalni. Za prve
farmakopeja propisuje sastav i nain izrade, kao i uslove kojima moraju
da odgovaraju. Za druge se ti i postupci nalaze u farmaceutskoj literaturi-
prirunicima i drugoj strunoj literaturi.
Magistralni lekovi se izrauju po propisu lekara (prema receptu) i
to u veini sluajeva ex tempore (lat: svea priprema po potrebi).
Magistralno se mogu izraivati i lekovi po nekom opte poznatom
propisu koji esto imaju odreeno ime (prema autoru ili prema dejstvu).
Pod pojmom gotov lek podrazumevaju se lekovi proizvedeni u
razliitim farmaceutskim oblicima (tablete, draeje, kapi, masti injekcije
itd.) koji su propisno zapakovani, stavljeni u promet. Mnogi od njih nose
posebno zatiteno ime. Lek sa zatienim nazivom je bilo koji gotovi lek
stavljen na trite pod posebnim nazivom i u posebnom pakovanju.
Njihova proizvodnja i stavljanje u promet mora biti u potpunom skladu sa
vaeom zakonskom regulativom.
Organopreparati su farmaceutski proizvodi, ija se proizvodnja
zasniva na sporednim proizvodima klanine industrije: lezde sa
unutranjim luenjem, drugi organi bez unutranjeg luenja i sekreti. U
hemijskom pogledu, organopreparati ne ine jedinstvenu grupu
proizvoda, jer su veoma heterogeni u pogledu hemijskog sastava. Takoe,
oni u tehnolokom pogledu ne pripadaju jedinstvenoj grupi, a najee su:
a) isueni i pulverzovani organi ivotinja, koji su najee
prethodno samo obezmaeni,
b) ekstrakti (delimino preieni i ugueni), koji su dobijeni
primenom razliitih rastvaraa i

126
c) iste farmakoloki aktivne supstance predstavljaju detaljno
preiene ekstrakte sirovina ivotinjskog porekla, koji se
mogu primenjivati i parenteralno (unoenje u organizam
putem vakcinacije, injekcija, trljanja, a ne kroz eludac).

Farmaceutski proizvodi se na tritu pojavljuju kao:

- gotovi lekovi, koji sadre antibiotike, hormone, alkaloide i dr.
- lezde i ostali organi za organoterapeutske svrhe , sueni,
ukljuujui i u prahu; ekstrakti od lezda i ostalih organa i
njihovih sekreta za organo-terapeutske svrhe; ostale ljudske i
ivotinjske materije pripremljene za terapeutske ili
profilaktike svrhe,
- ljudska krv; ivotinjska krv pripremljena za upotrebu u
terapeutske, profilaktike ili dijagnostike svrhe; anti-serum i
ostale frakcije krvi i modifikovani imunoloki proizvodi, bilo
da su dobijeni putem biotehnolokih procesa ili ne; vakcine,
toksini,kulture mikroorganizama i slini proizvodi,
- vata, gaza, zavoji i slini proizvodi za medicinske, hiruke,
zubarske ili veterinarske svrhe,
- kontrasna sredstva za radiografska ispitivanja; dijagnostiki
reagensi namenjeni za upotrebu kod pacijenata,
- zubarski cement i ostala zubarska punila; cementi za
rekonstrukciju kostiju,
- razliite vrste reagenasa (na pr. za odreivanje krvnih grupa),
- gel-preparati namenjeni za upotrebu u ljudskoj ili veterinarskoj
medicini, za mazanje, pojedinih delova tela kod hirurkih
operacija, fizikalnih pregleda ili kao kontaktno sredstvo
izmeu tela i medicinskog instrumenta,
- kutije i setovi za prvu pomo.
Gotovi lekovi mogu da budu meavine ili se sastoje od jedne
supstance koja je pomeana sa nosaem, rastvorom za zaslaivanje,
povezivanje (aglomerniju) i dr.
Farmaceutski proizvodi koji se koriste u humanoj medicini se dele
u dve grupe:

a) lekovi za infektivne bolesti i citostatici, a ovoj grupi
pripadaju: antibiotici, antivirusni i antigljivini lekovi,
sulfonamidi i uroantiseptici, antiparazitni lekovi i citostatici, i

127
b) lekovi za neinfektivne bolesti, gde se ubrajaju lekovi koji utiu
na rad pojedinih organa, lekovi za kardio-vaskularna oboljenja
(bolesti srca i krvnih sudova), sedativi (sredstva za umirenje),
analgetici i antipiretici i dr.
Farmaceutski proizvodi se u promet stavljaju u razliitim
oblicima:

a) vrsti farmaceutski oblici (tablete, film-tablete, dvoslojne
tablete, efervescentne (koje izazivaju kipljenje) tablete,
draeje, prakovi, granule, kapsule i pelete,
b) teni farmaceutski oblici (kapi, suspenzije i sirupi),
c) polu-vrsti farmaceutski oblici (masti, kreme, gel, supozitorije,
paste i dr.) i
d) sterilni farmaceutski oblici (infuzioni rastvori, praak za
injekcije, ampulirani rastvori, injekcione suspenzije;
injekcione emulzije).

Svaki lek u prometu, prema vaeoj zakonskoj regulativi, mora
biti obeleen na srpskom jeziku u skladu sa dozvolom za stavljanje leka u
promet i sa saetkom karakteristika leka.
Lek u prometu, na spoljnjem pakovanju, mora imati najmanje
sledee podatke:
1) ime leka i internacionalni nezatieni naziv svake aktivne
supstance( INN), koje je definisala Svetska zdravstvena organizacija,
2) aktivne supstance, izraene kvalitativno i kvantitativno po
jedinici doziranja;
3) farmaceutski oblik i pakovanje;
4) spisak onih pomonih supstanci koje imaju potvreno dejstvo, a
za lekove u obliku injekcija, lekove za lokalnu primenu i preparate za oi
obavezno se navode sve pomone supstance;
5) nain primene leka;
6) upozorenje da se lek mora uvati van domaaja dece, kao i
druga potrebna upozorenja;
7) datum isteka roka upotrebe leka (mesec/godina);
8) nain uvanja leka, ako postoje posebni uslovi uvanja;
9) posebne predostronosti kod odlaganja i unitavanja lekova;
10) naziv i adresu proizvoaa, kao i nosioca dozvole za stavljanje
leka u promet;
11) broj dozvole za stavljanje leka u promet ,
12) broj serije leka i EAN - kod;

128
13) Klasifikacija leka (ATC) i
14) nain za korienje lekova iji je reim izdavanja bez recepta.
Lek u prometu, na unutranjem pakovanju, mora imati najmanje sledee
podatke:
1) naziv leka i internacionalni nezatieni naziv aktivne supstance;
2) jainu leka i farmaceutski oblik;
3) naziv nosioca dozvole za stavljanje leka u promet;
4) datum isteka roka vanosti upotrebe leka (mesec/godina) i
5) broj serije leka.
ATC klasifikacija (engl.= Anatomical Therapeutic Chemical -
Anatomsko Terapijsko Hemijski) klasifikacioni sistem prihvaen je od
strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za humane lekove. Za
novoregistrovane lekove ATC kod po Internacionalno Nezatienim
Imenima (INN) utvruje Kolaborativni centar SZO za metodologiju
statistike lekova u Oslu. Za preparate koji se upotrebljavaju u
veterinarskoj medicini koristi se ATCvet klasifikacioni sistem. U ATC
Indeksu za humane lekove i ATCvet Indeksu imena preparata imaju
pripadajui kod (ifru) od sedam slovno-brojanih znakova koji
karakteriu pet nivoa klasifikacije. Lekovi za humanu upotrebu
klasifikovani su prema glavnoj terapijskoj primeni u 14 a ATCvet u 15
grupa.

Na lekovima namenjenim za spoljanju upotrebu mora stajati
vidljiva oznaka: za spoljanju upotrebu.
Kvalitet farmaceutskih proizvoda se ispituje fiziko-hemijskim i
analitikim metodama i instrumentalnim na najsavremenijoj opremi, u
skladu sa potovanjem predvienih propisa.

4.5. PARFIMERIJSKI I KOZMETIKI PROIZVODI

U ovu grupu proizvoda se ubrajaju proizvodi za negu lica i tela,
odravanje higijene tela i ulepavanje i po nameni i sastavu su vrlo
raznovrsni . Industrija kozmetikih proizvoda se brzo razvija, tako da se
na tritu pojavljuje veliki broj proizvoda. Takoe, treba naglasiti, da je
proizvodnja ovih proizvoda vrlo unosna, zbog ega je predmet estih
falsifikovanja.
Za parfimerijske proizvode se moe rei da se odlikuju izraenim
dejstvom na ulo mirisa, dok kozmetiki proizvodi, osim mirisa, imaju
uticaj na samu kou, odnosno imaju i medicinsko dejstvo.

129
Za proivodnju kozmetikih i parfimerijskih proizvoda koristi se
veliki broj razliitih materija , koje se mogu svrstati u nekoliko grupa :

1. mirisne materije,
2. masnoe,
3. voskovi,
4. proizvodi koji su po sastavu smee viih ugljovodonika (parafin,
vazelin),
5. vie masne kiseline i alkoholi (glicerin, etil-alkohol, i dr.)
6. polen, vitamini i hormoni ,
7. boje,
8. smole i balzami i
9. stabilizatori, antioksidansi, konzervansi i voda.

Mirisne materije se odlikuju prijatnim i ugodnim dejstvom na ulo
mirisa. Prema poreklu mogu biti biljne, ivotinjske i sintetike.
Etarska ulja su supstance koje imaju karakteristian i prijatan miris, a
dobijaju se iz biljnog materijala. Nalaze se u razliitim delovima biljaka :
cvetu, listu, kori i korenu. Proizvode se ulja od alfije, ruzmarina,
kamilice, nane, kleke, korijandera , lavande, jasmina i dr.
Aromatino bilje je od najdavnijih vremena privlailo panju
oveka i on ga je poeo upotrebljavati za lek, zain, za aromatizaciju
raznih napitaka , kozmetikih ulja i smola za ulepavanje i u druge svrhe.
Isparljivost, miris i jo neke druge fizike osobine uinile su da su ove,
hemijski heterogene smee, svrstane u jednu praktinu tehnoloku grupu.
Hemijski, etarska ulja su sloenog sastava i strukture, a sastoje se iz
estara, alkohola, kiselina, ketona, aldehida, ugljovodonika i drugih klasa
organskih jedinjenja.
Iz biljnih ulja etarska ulja se izoluju na razliite naine :
presovanjem, destilovanjem sa vodenom parom , ekstrakcijom pomou
organskih rastvaraa i dr.
Mnoge mirisne biljke, zbog svojih lekovitih sastojaka,
upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. Znatno vee
koliine mirisnih biljaka potroi industrija etarskih ulja.
Etarska ulja se primenjuju u parfimerijskoj i kozmetikoj industriji
i industriji sredstava za odravanje higijene : za proizvodnju kolonjskih
voda, parfema, sapuna, pasta za zube, kozmetikih krema, dezodoranasa i
dr. Upotrebljavaju se jo i u prehrambenoj industriji( zaini, esencije,
mirisi za kolae), u industriji duvana i u medicini.

130
Mirisne materije ivotinjskog porekla se dobijaju kao produkti
luenja lezda nekih ivotinja, a poznati su : mous, ambra i cibet.
Mirisne materije koje se nalaze u nekim ivotinjama su u upotrebi ve
hiljadama godina.Najstariji pomen o mousu potie iz Kine, i star je oko
5500 godina.Ove materije imaju ulogu feromona , a za ljude veoma
prijatan miris, zbog kojih su pojedine ivotinje skoro istrebljene, a njihov
lov je danas zabranjen.
Mous se dobija najee od mousnog jelena, mousnog
goveeta, mousne kornjae, i mousnog pacova( bizamski pacov), , dok
ambra nastaje kao luevina kitova.
Ambra se javlja u obliku votane mase, koja pliva u tropskim
morima i skuplja se mreama.
Cibet se dobija od cibetske make ( cibetka), koja ivi u tropskim
predelima Afrike i na Filipinima.
Danas se celokupna koliina jedinjenja sa mirisom mousa dobija
sintetikim putem, i kao relativno jeftini mirisi se dodaju proizvodima
koji su u svakodnevnoj upotrebi: ukljuujui sapune, deterdente,
omekivae, osveivae vazduha, kreme, parfeme i dr.Zbog dokazanih i
potencijalnih rizika po zdravlje ljudi, udruenih sa pojavom
bioakumulacije i perzistentnosti u prirodi, proizvodnja nitromousa je u
sve veem opadanju, dok sinteza makrociklinih mousa dobija sve vie
na znaaju. Naime, nedavno je saopteno da su nitromousi i policiklini
mousi , kao uostalom i druga aromatina jedinjenja, bioakumulativni,
slabo degradabilni i lipofilni. Takoe je saopteno da su detektovani u
ljudskom masnom tkivu, u mleku, u ivom svetu mora, kao i u atmosferi.
Sve masovnija upotreba i velika postojanost sintetikih aromatinih
mousa dovela je do toga da se i ova jedinjenja nau na listi onih
zagaivaa koji se dugo zadravaju u ivotnoj sredini.
Anetol, C
3
H
5
C
6
H
4
OCH
3
,je etarsko jedinjenje i osnovni je sastojak
prirodnog anisovog ulja. Moe se dobiti sintetiki ( od
krezola).Upotrebljava se u parfimeriji, u organskoj sintezi i dr.
Benzaldehid, C
6
H
5
CHO, je najjednostavniji aromatini aldehid. U
prirodi se nalazi u koticama nekih plodova, a vetaki se moe dobiti na
vie naina, a najee oksidacijom toluola ili hidrolizom benzal-hlorida.
Upotrebljava se u organskoj sintezi , kao rastvara za ulja i smole, u
proizvodnji vetakih mirisa, u medicini i dr.
Benzil-acetat, (fenil-metil-acetat), C
6
H
5
CH
2
OOCCH
3
, se dobija od
benzoil-hlorida i kalijum-acetata. Upotrebljava se u parfimeriji, u
industriji sapuna i u proizvodnji vetakih smola.

131
Citral (geranijum-aldehid, geranial), C
10
H
16
O, je svetlouta,
lakoisparljiva tenost, po mirisu slina limunu.Ima ga u mnogim etarskim
uljima, a dobija se i sintetiki. Upotrebljava seu proizvodnji raznih
miriljavih preparata.
Eugenol, C
3
H
5
C
6
H
3
(OH)OCH
3
, je etarsko ulje prijatnog mirisa
koji podraava miris karanfila. Upotrebljava se u parfimeriji, i u
zubarstvu, kao antiseptik.
Geraniol, (CH
3
)
2
CCH(CH
2
)
2
C(CH
3
)CHCH
2
OH, je nezasien
terpenski alkohol, dobija se redukcijom citrala. Upotrebljava sa u
parfimeriji.
Jonon, C
13
H
20
O, je svetlo uta ili bezbojna tenost prijatnog
mirisa, slinog mirisu ljubiice. Upotrebljava se u parfimeriji i u sintezi
vitamina A.
Fenil - etil - alkohol (benzil - karbinol, fenetil - alkohol),
C
6
H
5
CH
2
CH
2
OH, je bezbojna tenost prijatnog mirisa, a dobija se od
etilen-oksida i fenil-magnezijum-bromida. Upotrebljava se u organskoj
sintezi, u parfimeriji, u kozmetici i u industriji sapuna.
Linalol, C
10
H
17
OH, je bezbojna tenost prijatnog mirisa, nalazi se
u mnogim etarskim uljima i upotrebljava se u parfimeriji.
Masnoe, ulja i voskovi, koji ulaze u sastav kozmetikih proizvoda
su veoma razliitog sastava i porekla.
Prirodne smole su vrste, amorfne ili poluvrste guste materije,
dobijene u vidu sekrecija od izvesnih vrsta biljaka. Obino se nalaze u
drvenoj masi biljke, liu i kori, dok se ambra nalazi kao fosilna naslaga.
Upotreba prirodnih smola je vrlo iroka, a najee se primenjuju u
industriji boja i lakova, u proizvodnji sapuna, hartije i dr.
Balzami su proizvodi koje lue neke vrste drveta. Po svom sastavu
su smee smolastih materija, etarskih ulja i nekih kiselina. Stajanjem na
vazduhu balzami postaju smolaste konzistencije i prijatnog su mirisa.
Najee se koriste u medicini i parfimeriji.
Kiseline koje ulaze u sastav kozmetikih proizvoda su : limunska,
askorbinska i mlena, a imaju ulogu konzervansa i antiseptika.
Od alkohola se najvie upotrebljavaju : etil-alkohol, glicerin, sorbitol i dr.
Povrinski aktivne materije olakavaju emulgovanje vode i masti
u prepratima za negu, dok konzervansi i antioksidansi stabilizuju
poizvode i spreavaju procese razlaganja dobijenih proizvoda.
U parfimerijske proizvode se ubrajaju parfemi, kolonjske vode i
dezodoransi.
Kolonjske vode i parfemi predstavljaju smese prijatnog mirisa,
koji se sastoje od tri glavna sastojka :

132
-mirisnih supstanci,
-razreivaa ( rastvaraa) i
-fiksatera, odnosno supstanci koje spreavaju suvie brzo
isparavanje.
Pod parfemima se obino podrazumevaju smese sa veom
koncentracijom mirisnih supstanci.
Mirisna kompozicija(,, mirisni kompleks,,), kolonjskih voda i
parfema je sastavljena iz veeg broja razliitih vrsta etarskih ulja, istih
supstanci, sintetikih i polusintetikih proizvoda i fiksatera.
Fiksateri (fiksiri, fiksatori) su supstancije koje se dodaju
parfemima radi postojanosti i pojaanja mirisa. Oni ujednaavaju
isparenje pojedinih mirisnih komponata i spreavaju njihovo brzo
isparavanje, tako da miris ostaje due konstantan. U fiksatere spadaju
neke smole, benzol, tirak, benzil-benzoat, prirodni mous i ambra.
Kao rastvara za kolonjske vode i parfeme se najee koristi isti,
posebno rafinisani etil-alkohol. On ne reaguje sa mirisnim supstancama, a
kao relativno lako isparljiv doprinosi razvijanju mirisa.
Kvalitetni parfemi su kombinacija veeg broja mirisnih supstanci i
drugih dodataka.
Dezodoransi su sloene meavine, a pojavljuju se u obliku
tenosti, praha, tapia, losiona ili krema. Sadre mirisne komponente i
druge sastojke koji imaju zadatak da spreavaju znojenje i da otklanjaju
neprijatne mirise koji nastaju pri bakteriolokom razlaganju znoja.
Dezodoransi se mogu pakovati i u sprej boicama, u kojima
nalazi proizvod koji se upotrebljava nalazi kao aerosol, odnosno nanosi
se rasprskavanjem. Tenost koja se nalazi u boici pod pritiskom je nekog
pokretakog fluida-gasa ili lako isparljive tenosti( slika 4.4).

Slika 4.4. Izgled sprej-boice [66]

133

Boice su izraene od nekog lakog metala, plastine mase ili
stakla, i snabdevene su jednom cevi koja dopire do dna, a koji je na vrhu
u vezi sa jednim siunim otvorom-,, diznom,, za rasprskavanje.
Pritiskom na dugme otvara se ventil i otvor-dizna se oslobaa.
Potiskivanje tenosti i njeno rasprskavanje se postie pomou
pokretakog fluida, koji se u bocu dodaje pri punjenju zajedno sa tenim
proizvodom, a pri pritisku na dugme tera tenost navie u cevi do otvora,
gde se ona rasprskava. Pokretaki fluid je kod veine sprejova najskuplji
sastojak. Pokretaki fluidi mogu da budu : nii ugljovodonici( propan,
butan), ili njihovi hlorno-fluorni derivati, ili azot, azot-suboksid ili ugljen-
dioksid.Za ovu svrhu su upotrebljavani i freoni, koji predstavljaju
metanove derivate fluora i hlora, i koji su nali primenu kao sredstva za
hlaenje u rashladnim ureajima, ureajima za smrzavanje i klimatizaciju,
a odlikuju se osobinama da nisu zapaljivi ni eksplozivni. Kako je ira
industrijska primena freona poela otprilike 1935. godine, prve koliine
tih gasova su stigle u stratosferu tokom pedesetih godina. Tek 1974.
godine dva amerika klimatologa su iznela hipotezu da ovi gasovi
dospevaju do stratosfere i tamo oslobaaju hlor, koji razara ozon.
Razaranje ozonskog omotaa i pojavljivanje ,,ozonskih rupa,,,predstavlja
jedan od najznaajnijih ekolokih problema, ije reenje zahteva brzu i
odlunu akciju ekolokog menadmenta na svim nivoima upravljanja i
odluivanja, od meunarodne zajednice do preduzea. U meuvremenu,
korienje freona kao potisnog gasa za sprejeve, praktino je svedeno na
minimum, za neke specijalne primene.
Na proizvodima koji ne sadre gasove koji tete ozonskom
omotau, nalazi se sledea oznaka:

Slika 4.5. Ozonski nekodljivo[21]

Proizvodi oznaeni ovim simbolom (sprej boce) su punjene gasom
koji je nekodljiv za ivotnu sredinu. Obino se za rasprivanje koristi
butan i zato se na tim proizvodima obino nalazi i simbol "zapaljivo", to
znai da se mora koristiti sa datim preporukama.
Prema primeni, kozmetiki proizvodi, dele se na :
a) proizvode koji dolaze u dodir sa sluznicom , u koje se ubrajaju :


134
1. proizvodi za ienje i negu zuba i usne upljine,
2. proizvodi za uvrivanje zubnih proteza,
3 proizvodi za ulepavanje i bojenje podruja oko oiju i
4. proizvodi za intimnu higijenu.
b) proizvode koji ostaju due vreme na koi :
1. proizvodi za negu i zatitu koe i vlasita;
2. proizvodi za izbeljivanje i tamnjenje koe;
3. proizvodi za bojenje i ulepavanje lica i tela;
4. proizvodi za parfimiranje tela;
5. dezodoransi i antiperspiranti (sredstva za smanjenje znojenja).
c) proizvode koji se nakon kratkog vremena odstranjuju s koe ili kose, ili
se koriste za ulepavanje, negu i bojenje kose, odnosno noktiju:
1. proizvodi za pranje i ienje lica i tela;
2. proizvodi za brijanje i depiliranje;
3. proizvodi za pranje i negu kose;
4. proizvodi za bojenje i ulepavanje kose;
5. proizvodi za bojenje, negu i ulepavanje noktiju.

U grupu kozmetikih proizvoda se ubrajaju sledei proizvodi :
kreme i pomade, kozmetika mleka, kreme za brijanje, puderi i minke,
maske za lice, sredstva za pranje i negovanje kose, sredstva za bojenje i
beljenje kose, sredstva za negu usta i zuba, sredstva za negu noktiju,
depilatori, preparati za sunanje, soli za kupanje i dr.
Kozmetiki proizvodi mogu se stavljati u promet samo u ambalai
koja omoguuje pravilnu upotrebu a pri tome omoguujui zdravstvenu
ispravnost proizvoda.
Deklaracija kozmetikog proizvoda mora da sadri sledee
podatke :
1. naziv i/ili vrstu proizvoda, naziv i sedite proizvoaa,
2. nominalni sadraj u vreme pakovanja izraen u jedinicama
mase ili zapreminski, osim za pakovanja manja od 5 grama ili 5 mililitara,
pakovanja za jednokratnu upotrebu, kao i za proizvode koji se prodaju
kao vei broj komada u jedininom pakovanju s time da je naznaen broj
komada;
3. rok trajanja za proizvode ije je trajanje manje od 30 meseci;
rok trajanja navodi se na primarnoj i sekundarnoj ambalai i to na ovaj
nain: Najbolje upotrebiti do kraja..., a zatim taan mesec i godinu

135
isteka roka ili datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili upozorenje
na mesto na ambalai na kojem je oznaen rok trajanja;;
4. posebne uslove uvanja, ako je potrebno;
5. uslove primene i upozorenja potroau;
6. broj proizvodne are ili kontrolni broj koji je oznaava;(ovi
podaci se stavljaju na sekundarnu ambalau kada to zbog veliine
pakovanja nije mogue);
7. sastav proizvoda tj. popis sastojaka prema opadajuem udelu u
proizvodu pisan INCI-nazivom (INCI International Nomenclature of
Cosmetic Ingredients) s time da se kod sastojaka ije se delovanje
posebno naglaava u nazivu proizvoda, mora navesti i njihova koliina
izraena u procentima ili mernim jedinicama.
Pojedini proizvodi moraju imati uputstvo za upotrebu (proizvodi
za hladno trajno kovrdanje, depilatori, boje za kosu, kolor amponi,
neutralizatori i sl.) a proizvodi koji se stavljaju u promet u aerosolnom
pakovanju i upozorenje o opasnostima koje mogu nastati zbog
nepravilnog rukovanja pri upotrebi.

4.6. SAPUNI I SINTETIKI DETERDENTI

4.6.1. SAPUNI

Sapuni( u uem smislu rei) su alkalne soli viih masnih kiselina,
najee kiselina s 12-18 ugljenikovih atoma. Alkalni sapuni se rastvaraju
u vodi koloidno i, smanjujui povrinski napon izmeu estica prljavtine,
masti i ulja i vode, omoguavaju bolje kvaenje koe, tkanine ili drugog
materijala, i njihovo ienje. Primese se emulguju i suspenduju i tako
udaljavaju.
Proizvodnja i potronja sapuna je sve do devetnaestog veka bili
neznatna , odnosno sve do pojave industrijske sode. Samo alkalne soli
viih masnih kiselina su rastvorne. Zbog toga tvrda voda nije pogodna za
pranje sapunom.Kalcijum i magnezijum iz vode taloe masne kiseline u
obliku nerastvornih soli i tako dobrim delom spreavaju dejstvo sapuna.
Osim za pranje i ienje, sapuni imaju i veliku primenu u
industriji koa, tekstilnoj industriji, metalurgiji, hemijskoj industriji itd.
Sapuni su soli viih masnih kiselina. Obino se pod imenom
sapuna smatraju samo kalijumove i natrijumove soli viih masnih
kiselina, poto se samo one rastvaraju u vodi i imaju sposobnost da pene.

136
Ako se saponifikacija vri natrijum-hidroksidom, dobija se vrst
natrijumov sapun, dok saponifikacija sa kalijum-hidroksidom daje mek ili
poluvrst kalijumov sapun.Kao drugi vaan produkt dobija se pri
saponifikaciji glicerol.Vodeni rastvor sapuna se taloi dodatkom natrijum-
hlorida. Radi se o isoljavanju poto je rastvor sapuna koloidan rastvor.
Delovanje sapuna potie od elektrino naelektrisanih koloidnih
estica. Koloidne estice sapuna na svojoj povrini adsorbuju i neistoe a
i podlogu na kojoj se nalaze neistoe( na pr, tkanina). Stoga i neistoe i
podloge postaju naelektrisane istoimenim elektricitetom i zbog toga
nastaje elektrosrtatiko odbijanje izmeu prljavtine koja se eli ukloniti i
podloge na kojoj se prljavtina nahvatala. Ovo elektrostatiko odbijanje
olakava uklanjanje neistoa od podloge.
Sirovine za proizvodnju sapuna su masti i ulja, ili slobodne masne
kiseline i alkalije (alkalni hidroksidi i karbonati). Kao sirovine se mogu
upoterbiti i sintetike masne kiseline. Kao dodatne sirovine pri
proizvodnji sapuna se koriste : sredstva za beljenje, boje, mirisi i
punioci(kaolin, talk, skrob, elatin, vodeno staklo i dr. ), a u izvesnim
sluajevima i specijalni dodaci kod izrade medicinskih sapuna. Sredstva
za beljenje se najee dodaju u vidu raznih oksidacijskih sredstava na
primer persulfita, dok su boje uglavnom organskog porekla. Alkalije
potrebne za saponifikaciju su: alkalni hidroksidi (natrijum-hidroksid
NaOH) za izradu vrstih sapuna, a kalijum-hidroksid KOH za izradu
mekih sapuna.
Postoje dva postupka za proizvodnju sapuna i to :
a) saponifikacija masti i ulja i
b) neutralizacija slobodnih masnih kiselina.
Po prvom postupku se vri stapanje masnih kiselina sa manjom
koliinom razblaenog hidroksida, a nakon toga se doda ostatak alkalija i
rastvor ukuvava do odreene konzistencije. Na kraju se doda kuhinjska so
radi isoljavanja sapuna, a u vodenom sloju ostaju glicerol, eventualni
viak alkalija i so.
Drugi postupak podrazumeva da se najpre masti i ulja hidrolizuju
u slobodne masne kiseline, koje se nakon preiavanja neutraliu
pomou izraunate koliine sode radi dobijanja sapuna :

2RCOOH + Na
2
CO
3
= 2 RCOONa + CO
2
+ H
2
O (4.11.)
2C
15
H
31
COOH + Na
2
CO
3
= 2C
15
H
31
COONa + H
2
O + CO
2
(4.12.)

Sam tehnoloski proces dobijanja sapuna se sastoji iz sledeih faza
:

137
a )saponifikacija ili kuvanje sapuna,
b) isoljavanje, bistrenje i hlaenje sapuna ,
c) suenje i
d) obrada sapunske mase(rezanje, utiskivanje oznaka i imena
proizvoaa).
Saponifikacija se moe izvriti i na hladnom, samo se
zagrevanjem ovaj proces ubrzava. Zagrevanje kotlova se vri parnim
cevima a meanje se postie direktnim uvoenjem vodene pare.Kod
hladne sponifikacije se masnoe najpre zagreju na 70-80 C, a zatim se
dodaje rastvor alkalije uz neprestano meanje.
Po zavrenoj saponifikaciji dobija se homogena smea sapuna,
glicerina, vode i vika alkalija. Dodavanjem kuhinjske soli vri se
isoljavanje sapuna i izdvajaju se u dva sloja. Posle hlaenja, sapun se
uhvati na povrini u obliku debele kore(sapunsko jezgro) , a donji sloj je
vodeni rastvor glicerina, kuhinjske soli i vika natrijum- hidroksida. Donji
sloj naziva se podluinska masa, i ona se odnosi na dalju preradu u cilju
izdvajanja glicerina.
Suenje prethodno oblikovane , sapunske mase se obavlja u
suarama pomou toplog vazduha, a nakon toga se vri obrada sapunske
mase i pakovanje.
Prema konzistenciji i sastavu, sapuni se mogu podeliti na :
1. meke sapune (kalijumovi sapuni ) i
2. vrste sapune ( natrijumovi sapuni ).
Meki-mazivi sapuni
Za izradu mekih sapuna koriste se ulja (sojino, laneno,
konopljino) koja se kuvaju sa kalijum -hidroksidom. Po zavrenoj
saponifikaciji, ne vri se isoljavanje, nego se celokupna topla sapunska
masa u tenom stanju lije u posude, gde se vri ovravanje. Ovrsnuti
sapuni sadre oko 40% vezanih masnih kiselina i svu podlunicu (vodu,
glicerin i slobodne alkalije) i mogu biti ute do zelene boje, koja potie od
raznih stepena istoe upotrebljenih ulja. Mekim sapunima se dodaju
punila kao: talk, kreda, kaolin i dr.

vrsti( natrijumovi sapuni)
vrsti ili natrijumovi sapuni nastaju saponifikacijom masti i ulja
natrijum-hidroksidom ili natrijum-karbonatom. Dele se na na dve grupe :
jezgro-sapuni i polujezgro- sapuni.Tvrdi natrijumovi sapuni dobijeni iz
istih masti i ulja uz potpuno isoljavanje se nazivaju jezgro- sapuni, a
polujezgro sapuni se dobijaju slino jezgro- sapunima, ali se kod njih ne
vri potpuno isoljavanje.

138
Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta i razvrstavanje sapuna su :
- tehnoloki postupak saponifikacije i dalje obrade sapunske mase,
- vrsta osnovnih i pomonih sirovina,
- koliina ukupnih masnih kiselina u gotovom proizvodu.
- procenat vlage i isparljivih supstanci,
- sadraj slobodnih alkalija,
- sadraj neosapunjivih sastojaka,
- sadraj supstanci nerastvornih u vodi,
- sadraj soli.i.t.d.
Prema nameni se sapuni mogu svrstati u sledee grupe :
1. sapuni za pranje ,
2. toaletni sapuni ,
3. sapunski praak i
4.ostali sapuni .
Pri proizvodnji sapuna za pranje koriste se jeftinije sirovine(
tehnike masnoe slabijeg kvaliteta), a u nekim sluajevima se ne
primenjuje isoljavanje. Mogu biti parfimisani sa nekim jeftinijim
mirisom.
Za proizvodnju toaletnih sapuna koriste se najkvalitetnije sirovine
koje moraju biti vrlo iste. Toaletni sapuni se dobijaju tako to se osnovna
sapunska masa izmea sa mirisima , bojom, sredstvima za beljenje,
konzervansima, izgnjei i presuje u komade. Kvalitet im uglavnom zavisi
od vrste masnoe iz koje je dobijena osnovna sapunska masa,
kompozicije dodatog mirisa i primenjenog tehnolokog procesa.Toaletni
glicerinski sapuni imaju staklast izgled i providni su , a u stvari su vrsti
natrijumovi sapuni sa dodatkom glicerina.
Sapunski praak je smea sapuna, sode (Na
2
CO
3
), vodenog stakla
i sredstava za beljenje, na pr. natrijum-perborata .Dobijene sirovine se
kuvaju i po dobijanju tvrdog sapuna mase se melju ili polveriziraju
raspraivanjem. Na tritu se pojavljuje kao: sapun za pranje sa dodacima,
kalijumov mazivi sapun i dr.
Ostali sapuni obuhvataju sledee grupe proizvoda : laki sapuni ,
sapuni za brijanje , medicinski sapuni , teni sapuni, tekstilni sapuni,
metalni sapuni i sapuni sa rastvaraima.

Laki-plivajui sapuni
Ovi sapuni se izrauju uduvavanjem vazduha u sapunsku masu,
radi postizanja upljikavosti. Na ovaj nain se dobija upljikava masa koja
uobliavanjem daje sapun koji pliva na vodi.Dodaju im se male koliine
mirisa, a na tritu se pojavljuju pod imenom dejeg sapuna.

139
Sapuni za brijanje se dobijaju hladnom ili polutoplom saponifikacijom
preienih masnoa pomou kalijum-hidroksida ili smee kalijum-
hidroksida i natrijum-hidroksida. Oni se izrauju od masnoa sa veim
sadrajem stearinske kiseline, s obzirom da njene alkalne soli, daju gustu i
trajnu penu koja se sporo sui.
Medicinski sapuni proizvode se od obinog toaletnog sapuna uz
dodatak dezinfekcijskih ili lekovitih sredstava. Prodaju se pod trgovakim
imenima koja najee potiu od imena dodatog medicinskog sredstva.
Teni sapuni su meki kalijumovi sapuni razreeni sa
alkoholom i vodom, a sapuni sa rastvaraima su sredstva za pranje koja
sadre sapune pomeane sa raznim organskim rastvaraima , koji dobro
rastvaraju masnu i drugu prljavtinu.Upotrebljavaju se uglavnom kao
tehnika sredstva za pranje.
Tekstilni sapuni mogu biti vrsti natrijumovi ili meki kalijumovi
sapuni. Prema upotrebi oni se dele na: sapune za pranje vune, prirodne
svile i dr.
Metalni sapuni predstavljaju sapune zemnoalkalnih i tekih
metala, koji se malo ili uopte ne rastrvaraju u vodi. Tako se npr. olovni
sapuni zbog svoje lepljivosti koriste za proizvodnju medicinskih flastera,
izolir-traka, aluminijski sapuni za impregniranje tkanina, manganov i
kobaltov sapun za proizvodnju firnisa itd.

4.6.2. DETERDENTI

To su sintetika sredstva za pranje, koji smanjuju povrinski
napon i pomau moenje i emulgiranje, skidaju neistou i stvaraju penu.
Materije sa ovim spomenutim osobinama ne spadaju u grupu sapuna i
nazivaju se deterdenti ( od latinske rei detergere brisati ).
Prvi sintetiki proizvodi potiu iz 1860. g. Po hemijskom sastavu
to su bila sulfidna ulja, koja su dobijena delovanjem sumporne kiseline na
ricinusovo ulje. Meutim, tek 1930. god. moe se smatrati godinom u
kojoj poinje razvitak i proizvodnja deterdenata, s obzirom da je onda
proizvedena nova povrinski aktivna materija, tako da proizvodnja
deterdenata raste, naroito za vreme drugog svetskog rata, zbog oskudice
u mastima i uljima. To je bilo sasvim razumljivo jer su se deterdenti
proizvodili od znatno jeftinijih sirovina.
Prema hemijskom sastavu dele se u tri grupe :
-deterdenti sa anjonskom aktivnom grupom (anjonski
deterdenti),

140
-deterdenti sa katjonskom aktivnom grupom (katjonski
deterdenti) i
-nejonski deterdenti.
Od anjonskih deterdenata najznaajniji su sulfonati i sulfati
masnih kiselina, a od katjonskih kvaternarne amonijum soli ili derivati
piridina. Deterdenti koji su na tritu poznati pod mnogobrojnim
razliitim komercijalnim imenima su u stvari, anjonski deterdenti
pomeani sa sodom, boraksom i dr. Katjonski deterdenti se u veini
sluajeva koriste za dezinfekciju, dok se nejonski uglavnom koriste u
industrijske svrhe.
Deterdenti su po hemijskom sastavu obino soli natrijuma i
organskih sulfokiselina, sa optom formulom RCH
2
SO
2
ONa gde je R
alifatini ili aromatini radikal, a koji se odlikuje velikim afinitetom
prema masnoama sa kojima se vezuje, dok je ostatak CH
2
SO
2
ONa sam
deterdent.
Deterdentima se dodaju odredjene supstance koje poveavaju
aktivnost, a jeftine su kao: natrijum-sulfat, fosfati, kao i natrijum- silikat
koji spreava korozivno delovanje na ureaje za pranje. Pored toga,
upotrebljavaju se i drugi dodaci, koji poveavaju suspenzijsku i
emulgacijsku mo deterdenta, kao i boja koja daje belinu i naroiti sjaj.
Za razliku od sapuna koji imaju niz nedostataka, koji se i ogledaju
u gubicima pri pranju u tvrdoj vodi, i koji se ne mogu upotrebiti u
morskoj vodi i kiselim rastvorima i koji troe za svoju proizvodnju dosta
masti i ulja, deterdenti imaju niz prednosti i upotrebljavaju se u svim
sluajevima gde je primena sapuna ograniena.Takoe, jedna od prednosti
deterdenata u odnosu na sapune je mnogo vei asortiman proizvodnje, a
pranje se sa uspehom moe obaviti i u slanoj vodi. Dobra strana
deterdenata je da nemaju miris ni ukus, pa su zbog toga nali primenu za
pranje ambalae u kojima se uvaju pia i razni prehrambeni proizvodi,
koji imaju sposobnost da prime miris i ukus sredine u kojoj se nalaze.
Deterdenti daju praktino neutralno vodene rastvore i stvaraju
rastvorljive kalcijumove i magnezijumove soli, te se mogu upotrebiti i u
tvrdoj vodi. Prodaja deterdenata se vri u prahu ili rastvoru. Njihova je
primena velika. Upotrebljavaju se u kozmetici, farmaciji, domainstvima,
u tekstilnoj industriji, industriji koa, automobila i dr.
U praksi je uobiajeno da termin deterdent podrazumeva samo
sintetike deterdente, odnosno industrijske proizvode, koji osim
povrinski aktivnih supstanci sadre i druge sastojke, koji ulaze u sastav
deterdenata koji dolaze na trite.

141
U komercijalnim sredstvima za pranje( koja se nazivaju
deterdentima), povrinski aktivna supstanca je samo jedan od sastojaka.
Njoj se dodaju supstance , uglavnom neorganskog porekla, kojima se jako
poveava i poboljava aktivnost deterdenta, a neke od njih mogu imati i
sinergetsko dejstvo.Komercijalni deterdenti, osim povrinski aktivne
supstance, sadre jo i : natrijum-tripolifosfat( Na
5
P
3
O
10
), natrijum-sulfat,
natrijum-silikat i sodu, natrijum-perborat, zatitni koloid, stabilizator
pene, optiko belilo, mirise i dr.
Osnovne grupe deterdenata su :
1. sredstva za pranje (deterdenti za tekstil i posue)
2. pomona sredstva za pranje (sredstva za predpranje i omekavanje
rublja)
3. sredstva za cienje (u ugostiteljstvu).
U trgovini deterdenti dolaze u razliitom obliku : u prahu, u
tenom obliku ili u obliku paste . Pakuju se u kartonske kutije, vree od
plastinih masa ili tekstila ili boce od plastinih masa, a skladitenje
deterdenata se vri u suvim i provetrenim prostorijama.
Takoe, treba naglasiti da je jedna od veoma vanih osobina
deterdenata , njihova bioloka degradabilnost( biorazgradivost), odnosno
sposobnost da se razlau u uslovima prirodnog preiavanja
voda.Prisustvo fosfata u otpadnim vodama prouzrokuje neeljene pojave,
a takoe i suvie velike koliine lako razgradljivih supstanci, mogu da
zagauju vodu, poto dolazi do naglog razmnoavanja mikroorganizama i
do bre potronje kiseonika, nego to se obnavlja rastvaranjem iz vazduha
i fotosintezom algi i vodenih biljaka.


142


143

5. AGROHEMIJSKI PROIZVODI

5.1. VETAKA UBRIVA

Biljkama su za rast i normalan razvitak potrebni suneva svetlost,
voda i ugljen-dioksid. Pored njih, potrebno je prisustvo jedinjenja mnogih
elemenata, a prvenstveno azota, fosfora, kalijuma i kalcijuma. Takoe, za
normalan razvitak biljaka vaan je i niz drugih faktora, kao to je sadraj
humusa, temperatura, fizika struktura zemljita, pH-vrednost zemljita i
druge fizike, hemijske i bioloke karakteristike zemljita.
Mineralne materije imaju viestruku ulogu u ivotu biljaka,
odnosno ulaze u sastav brojnih organskih jedinjenja, uestvuju u katalizi
biohemijskih reakcija, odnosno posredno ili neposredno uestvuju u svim
ivotnim procesima biljaka.Do sada je u biljnim tkivima utvreno oko
sedamdeset elemenata, a njihova zastupljenost u biljkama je razliita.
Na osnovu kriterijuma zastupljenosti u biljkama, elementi se
grupiu na sledei nain :
-makroelementi, iji je sadraj u suvoj materiji biljke od 2 do 60
mg/g, iskljuujui ugljenik, kiseonik i vodonik,
-mikroelementi, sa sadrajem od 1 g/g do 1 mg/g u suvoj materiji
biljke,
-ultramikroelementi, iji je sadraj manji od 1 g/g.
Treba napomenuti da ovakva podela ne oznaava i njihovu ulogu
u metabolizmu biljaka. Elementi koji ulaze u sastav biljaka, se prema
znaaju mogu podeliti na neophodne (esencijalne) elemente, korisne
elemente (Na, Si,Co,Se i Al) i ostale elemente, koji se nalaze u biljkama i
koji u malim koncentracijama ne utiu na metabolizam, dok u veim
koncentracijama mogu delovati toksino (Pb, Cd i Hg).Esencijalni
elementi su elementi bez kijih biljka ne moe zaokruiti ivotni ciklus, a u
ovu grupu se ubrajaju: C, H, O, N, P, K, Ca, Mg, S, F, B, Mn, Cu, Zn, Cl,
Mo i Ni.
Biljke se uglavnom ovim elementima snabdevaju iz zemljita na
kome rastu, tako da postepeno ova zemljita postaju siromanija, pa je
neophodno u cilju ouvanja njihove plodnosti, dodavati hemijska

144
jedinjenja pomenutih elemenata, odnosno moraju se zemljita ubriti.
ubrenjem se biljka hrani, a takoe se poboljavaju fiziko-hemijske i
bioloke osobine zemljita.
U procesu biljne proizvodnje bez primene ubriva nemogu je
uspean uzgoj kultivisanih biljaka. Naime, prirodne zalihe hranjivih
materija u zemlji ne mogu se stalno iscrpljivati, a da se pri tom oduzete
hranjive materije ne nadoknade, odnosno da se ne izvri ubrenje. Uloga
ubriva u irem smislu usko je vezana za proizvodnju poljoprivrednih
proizvoda u koliinama dovoljnim za ishranu oveanstva, a imajui u
vidu i trend porasta populacije u svetu. Uprkos tome vie od 800
miliona ljudi ili 13% svetske populacije jo uvek nema dovoljno hrane.
Organizacija za hranu i poljoprivredu( FAO) smatra da se treba poveati
proizvodnja hrane i predvia da se 2/3 potrebnog poveanja proizvodnje
moe ostvariti boljim korienjem kultiviranih podruja uz primenu
ubriva u koliinama koje su blizu poznatih optimuma. Meutim,
nepravilna primena ubriva moe dovesti do negativnih uticaja na
okolinu.
Koliina i sastav ubriva se podeavaju prema vrsti biljne kulture
i prema vrsti i osobinama zemljita, iji sastav mora biti poznat.
Prekomerna upotreba ubriva moe imati negativne posledice.
Po poreklu i sastavu vetaka ubriva mogu biti : mineralna(azotna,
fosforna, kalijumova, kalcijumova i sloena), organska, organo-mineralna
i bakterijalna ubriva.
Kao organska ubriva koriste se stajska ubriva i drugi organski
materijali , kao to su treset, prevrele smese(komposti), riblje brano i
guano,koje predstavlja proizvod prerade otpadaka i izmeta nekih vrsta
riba i ptica.Stajsko ubrivo se upotrebljava od davnina i sadri vrlo
korisne organske sastojke, a takoe sadri i hranljive mineralne
supstance.Bakterijalna ubriva su bogata mikroorganizmima, a svojom
aktivnou doprinose plodnosti zemljita.
U svojstvu mineralnih ubriva se koriste azotna, fosforna,
kalijumova, kalcijumova i sloena ubriva.
Azotna ubriva su vana za sintezu amino-kiselina i preko njih
belanevina, a najee se koriste: amonijum-nitrat, amonijum-sulfat,
karbamid, kalcijum-cijanamid i natrijum-nitrat(ilska alitra).
Amonijum-nitrat(amonijumova alitra), NH
4
NO
3
, se dobija
delovanjem amonijaka na azotnu kiselinu.Zbog higroskopnosti i

145
eksplozivnosti, najee se mea sa kalcijum-karbonatom i upotrebljava
kao kreni amonijum-nitrat (KAN) ili sa amonijum-sulfatom.
Amonijum-sulfat,( NH
4
)
2
SO
4
, se dobija uvoenjem gasovitog
amonijaka u sumpornu kiselinu, a u velikim koliinama se koristi kao
vetako ubrivo i za dobijanje drugih amonijum-soli .
Karbamid(urea), CO(NH
2
)
2
, je po hemijskom sastavu diamid
ugljene kiseline, a upotrebljava se kao vetako ubrivo, kao sirovina za
karbamidne smole, u proizvodnji nekih lepkova i dr.Preimustvo
karbamida je u sporijem oslobaanju azota, pa prema tome i duoj
efikasnosti, i u njegovom velikom sadraju azota(46,7%) zbog ega su i
transportni trokovi manji.
Kalcijum-cijanamid, CaCN
2
, se dobija od polazne sirovine
kalcijum-karbida, a u jednom periodu je imao neto vei znaaj u primeni.
Natrijum-nitrat, NaNO
3
, se u prirodi nalazi u vrlo velikim
naslagama u pustinjskim predelima ilea, a na trite dolazi kao sirov ili
kao ist proizvod, u kristalnom obliku.Upotrebljava se kao azotno
ubrivo, a takoe za dobijanje azotne kiseline, u industriji eksploziva i dr.
Kao sirovine za fosforna ubriva koriste se rsazliiti materijali, a
najee prirodni fosfati-apatiti, fosforiti, kosti i guano, koji ima lokalnog
znaaja(podruje Perua). Najvanija fosforna ubriva su superfosfat i
Tomasovo brano.
Superfosfat je najvanije fosforno ubrivo , a proizvodi se
meanjem 65-75% sumporne kiseline sa samlevenim sirovim fosfatom, a
po sastavu je smea primarnog kalcijum-fosfata i kalcijum-sulfata, i sadri
16-18% P
2
O
5
.Ako se sirovi fosfat umesto sumpornom, razlae fosfornom
kiselinom, dobija se proizvod sa dvostruko do trostruko veom koliinom
fosfor-pentoksida(42-48% P
2
O
5
).
Tomasovo brano (Tomasova zgura) se dobija pri proizvodnji
elika po Tomasovom postupku i sadri 16-18% P
2
O
5.
i upotrebljava se
kao vetako ubrivo.
Kao kalijumova ubriva primenjuju se kalijum-hlorid, kalijum-
sulfat i kalijum-nitrat(kalijumova ili indijska alitra).
Kalijum-hlorid, KCl, se u prirodi nalazi kao mineral silvin i kao
sastavni deo minerala karnalita.Sadri u sebi 48-60% K
2
O i osim za
proizvodnju vetakih ubriva, upotrebljava se za dobijanje drugih
kalijumovih jedinjenja, u farmaceutskoj industriji i dr.
Kalijum-sulfat, K
2
SO
4
, se dobija delovanjem sumporne kiseline na
kalijum-hlorid.Sadri 48-52% K
2
O i pored primene kao vetakog

146
ubriva, upotrebljava se u medicini, industriji stakla i kao reagens u
analitikoj hemiji.
Kalijum-nitrat, KNO
3
, se industrijski dobija od natrijum-nitrata i
kalijum -hlorida i veoma je kvalitetno azotno i kalijumovo
ubrivo.Upotrebljava se i u pirotehnici, u industriji ibica, u proizvodnji
eksploziva i drugim granama.
Uloga kalcijumovih ubriva je prvenstveno u podeavanju
hemijskih i fizikih osobina zemljita, a upotrebljavaju se najee
krenjak, kre, dolomit i gips Uglavnom se dodaju kiselim zemljitima, u
cilju smanjenja kiselosti.
Dolomit , CaMg(CO
3
)
2
, je po hemijskom sastavu magnezijum-
kalcijum-karbonat, a nalazi se u krevitim oblastima, i od njega mogu biti
izgraeni kompleksi sedimentnih stena.
Sloena ubriva se sastoje iz dve ili vie vrsta pojedinanih
ubriva, a dele se na meana i kompleksna ubriva.
Meana ubriva se dobijaju mehanikim meanjem pojedinanih
ubriva, a za njihovu proizvodnju se pojedina ubriva najpre melju i
klasiraju, a zatim se meaju u obrtnim doboima.Na tritu se javlja veliki
broj sloenih ubriva, a oznaavaju se kao NP, NK, PK ili NPK, prema
sastavu.Za njihovu proizvodnju se koristi amonijum-nitrat, amonijum-
sulfat, karbamid, kalcijum-karbonat i dr.
Kompleksna ubriva predstavljaju proizvode koji sadre dve, tri
ili vie hranljivih materija, i to tako da su u njima ove materije hemijski
vezane.Kompleksna ubriva se proizvode u granulovanom obliku, ime
se obezbeuje ravnomerno rasturanje ubriva i njihovo maksimalno
delovanje.Sastav ovih ubriva se izraava preko udela azota, fosfora i
kalijuma, a kao primer navode se sledee vrste kompleksnih ubriva : 15 :
15 : 15; 17 : 13 : 10; 7 : 14 : 21 i dr.
Kvalitet mineralnih ubriva mora odgovarati propisanim
standardima, a pri kontroli se ispituju sledei parametri :
-koliina i vrsta aktivne materije,
-finoa meljave i veliina granula,
-sadraj vlage i
-sadraj tetnih sastojaka u mineralnim ubrivima.
Pakovanje mineralnih ubriva se najee vri u plastinim
vreama mase 50 kg.Skladita moraju da omogue potpunu zatitu od
atmosferskih uticaja a takoe potrebno je izvriti posebno skladitenje
pojedinih vrsta ubriva.

147
5.2. SREDSTAVA ZA ZATITU BILJA (PESTICIDI)

Pesticidi(eng. pest-kuga,napast i lat. caedere-ubiti) su supstance
koje se upotrebljavaju za zatitu biljaka od bolesti i drugih tetnih uticaja,
a njihova proizvodnja predstavlja znaajnu granu hemijske industrije.
Primena pesticida je raznovrsna, a u najveem obimu se koriste u
poljoprivredi. Takoe se koriste kod dezinfekcije i dezinsekcije, za
impregnaciju kod drvne industrije, kao bioloko oruje i dr. Pod
sredstvima za zastitu bilja podrazumevaju se proizvodi hemijskog ili
biolokog porekla namenjeni za:
- spreavanje, suzbijanje i unitavanje organizama tetnih za bilje,
biljne proizvode i plodove, drvo i proizvode od drveta (u zatvorenom i
otvorenom prostoru), kao i suzbijanje ili unitavanje nepoeljnih vrsta
biljaka (korov, alge, mahovine i liajevi);
- privlaenje i odbijanje tetnih insekata, ptica i sisara (atraktanti i
repelenti);
- izazivanje ili remeenje normalnog ponaanja insekata
(feromoni), osim feromonskih klopki koje se koriste za praenje leta
insekata;
- delovanje na ivotne procese biljaka razliito od naina
delovanja sredstava za prihranjivanje (regulatori razvoja i rasta biljaka);
- izazivanje prevremenog opadanja lisa (defolijanti);
- ubrzano suenje lia i drugih nadzemnih delova (desikanti);
- spreavanje rasta biljaka (retardanti);
- spreavanje klijanja merkantilnih biljnih delova, pojave
zaperaka, preranog opadanja plodova, kao i proreivanje mladih plodova,
lakeg ubiranja plodova i alelopatskih efekata na biljku (alelopati);
- zatitu biljnih proizvoda tokom skladitenja, koja se primenjuju
posle etve, odnosno berbe i prehrambenih proizvoda biljnog porekla;
- poboljanje delovanja pesticida (sinergisti, protektanti, auvanti i
drugi).
Pod pesticidima, podrazumevaju se i mikroorganizmi (bakterije,
gljive i virusi), predatori i parazitoidi, toksini mikrobiolokog, biljnog ili
ivotinjskog porekla, koji se koriste za suzbijanje tetnih organizama.
Pesticidi se mogu klasifikovati prema dejstvu ili primeni, prema
svojoj hemijskoj prirodi i prema nainu prodiranja i dejstvu.

148
Prema dejstvu, odnosno primeni, pesticidi se dele na sledee
grupe:
-akaricidi (za unitavsaje krpelja),
-algicidi(za unitavanje algi ),
-antibiotici(za unitavanje razliitih vrsta mikroorganizama),
-baktericidi i virocidi(za unitavanje bakterija i virusa),
-fungicidi(za unitavanje gljivica),
-rodenticidi(za unitavanje raznih vrsta glodara),
-insekticidi(za unitavanje insekata),
-nematocidi(za unitavanje valjkastih glista),
-herbicidi(za unitavanje korova) i
- limacidi(za unitavanje pueva).
Prema nainu prodiranja i dejstvu, pesticidi se dele na :
-kontaktne(unitavaju tetoine dodirom),
-digestivne(prodiru preko eludano-crevnog trakta) i
-sistemske(unitavaju tetoine preko nekog od njegovih sistema).
Pesticidi po svojoj hemijskoj prirodi pripadaju razliitim klasama
jedinjenja. Od elemenata, primenjuje se sumpor, od neorganskih
jedinjenja(plavi kamen, kre, fosfidi zemnoalkalnih metala), a takoe se
primenjuje veoma veliki broj organskih jedinjenja.
Imajui u vidu hemijsku prirodu pesticida i njihovu primenu, na
tritu se javljaju sledee vrste pesticida:
-elementarni sumpor, koji se koristi kao fungicid,
-neorganski polisulfidi, koji se koriste kao fungicidi, a
najznaajniji su barijum-polisulfid i kalcijum-polisulfid,
-jedinjenja na bazi bakra (plavi kamen se primenjuje u
vinogradarstvu kao fungicid),
-jedinjenja ive se primenjuju kao fungicid za zatitu semena,
-jedinjenja cinka se koriste kao fungicidi,
-hlorovani ugljovodonici se primenjuju kao insekticidi, a
najpoznatiji su DDT(dihlor-difenil-trihloretan) i lindan,
-pesticidi na bazi karbamida i tiokarbamida predstavljaju veliku
grupu fungicida, insekticida i herbicida,
-derivati fosforne kiseline se primenjuju kao insekticidi,
-heterociklini pesticidi su nali primenu kao herbicidi,
-prirodni pesticidi, a najpoznatiji su nikotin(sastojak ekstrakta
lia duvana) i piretrin(dobijen ekstrakcijom biljke buha).

149
Razliiti pesticidi poseduju brojne fizioloke aktivnosti u odnosu
na biljke. Uticaj pesticida na biljke poinje od momenta kontakta i
prodora kroz lie, stablo i korenje.Veina insekticida i herbicida su
sistemskog delovanja i dosta brzo prodiru i kreu se po biljki,
ispoljavajui opti uticaj na ceo biljni organizam.Organohlorni preparati
se slabo razlau u vodi i zemljitu, poseduju sposobnost akumulacije u
organizmima biljaka i ivotinja, pa njihova dugotrajna primena u
neogranienim koliinama ispoljava znaajna dejstva na
biocenoze.Znaajna naruavanja u biocenozama registruju se pri
sistematskoj primeni visokotoksinih pesticida.
U procesu proizvodnje i prometa pesticida neophodno je
organizovati i sprovoditi propisane mere zatite.
Zastita bilja omoguuje otkrivanje i praenje, spreavanje pojave
irenja, suzbijanje i iskorenjivanje tetnih organizama na bilju, biljnim
proizvodima i biljnim stanitima, na ambalai u koju je upakovano bilje,
zemlji koja se nalazi na bilju i oko bilja i predmetima kojima se mogu
prenositi tetni organizmi.Prognozno-izvetajne poslove ine: 1) prognoza
pojave tetnih organizama, koja obuhvata: praenje razvoja gajenih
biljaka; prikupljanje meteorolokih podataka; praenje razvoja i dinamike
populacije tetnih i korisnih organizama na gajenim biljkama; izradu
dugorone i kratkorone prognoze pojava tetnih organizama;
signalizaciju za suzbijanje tetnih organizama; prikupljanje podataka o
prometu i potronji pesticida i 2) sistematska kontrola, koja obuhvata:
obim priinjenih teta; rairenost i spektar rezistentnosti tetnih
organizama; stepen i obim zagaenosti hrane, zemljita, vode i vazduha
pesticidima; izloenost ljudi pesticidima (u procesu proizvodnje, prometa,
uvanja i primene); informisanje, koje obuhvata formiranje baze podataka
i razmenu informacija.
Na deklaraciji svakog pakovanja semena koje je podvrgnuto
dezinfekciji, odnosno dezinsekciji moraju biti navedeni podaci o tome
kojim je pesticidom izvrena dezinfekcija, odnosno dezinsekcija, kao i
klauzula: "Seme je zatrovano ". Poiljke bilja i drugih proizvoda i
predmeta kojima se mogu prenositi tetni organizmi mogu se uvoziti
samo ako su snabdevene meunarodnim uverenjem o zdravstvenom
stanju ( fitocertifikat), koje izdaje nadleni organ za zastitu bilja zemlje
izvoznice, u skladu sa Meunarodnom konvencijom za zatitu bilja.
Skladita pesticida i ubriva moraju ispunjavati propisane
sanitarno-tehnike i druge uslove kojima se obezbeuje pravilno i

150
bezbedno rukovanje pesticidima i ubrivima.Skladita pesticida i ubriva
moraju imati: 1) prostorije za smetaj pesticida i ubriva, sa izgraenim
rafovima (paletama); 2) posebnu prostoriju za pesticide i ubriva koji su
razvrstani u I grupu otrova (jak otrov), odnosno koji mogu tetno delovati
(nagrizajue, eksplozivno, oksidativno, zapaljivo, samozapaljivo), ili
poseban deo ograen zianom pregradom; 3) radnu prostoriju za rad
strunjaka.
Pre stavljanja u promet, pesticid, odnosno ubrivo moraju imati
deklaraciju i uputstvo za upotrebu u skladu sa izdatim reenjem o
izdavanju dozvole za stavljanje u promet pesticida, odnosno ubriva, kao
i drugim propisima kojima se ureuje stavljanje u promet opasnih
materija. Pesticid, odnosno ubrivo moe se staviti u promet samo u
originalnoj ambalai propisane vrste za namene odreene u dozvoli za
njegovo stavljanje u promet, kao i na nain odreen u uputstvu za
upotrebu. Ako je odreenom pesticidu, odnosno ubrivu istekao rok
upotrebe oznaen na deklaraciji, a ne moe se preformulisati i ponovo
staviti u promet, mora se unititi na propisan nain.


151

6. METALI I PROIZVODI METALURGIJE

6.1. UVOD

Metalurgija je nauka o metalima i postupcima pomou kojih se
metali dobijaju iz ruda i drugih sirovina. Osnovne osobine metala su :
a)dobri provodnici toplote i elektriciteta b)na sobonoj temperaturi su
vrsti (osim Hg), c)njihovi oksidi sa vodom grade baze d)zagrevanjem
prelaze iz vrstog u teno stanje na temperaturi topljenja e)mogu se
oblikovati (livenjem, kovanjem, presovanjem i dr.).
Upotreba metala je u razliitim granama industrije: metalnoj
industriji (izrada aparata, maina, ureaja) , domainstvu (predmeti iroke
potronje) , graevinarstvu, poljoprivredi , metalopreraivakoj industriji
i dr.
Osnovni proizvodi metalurgije su metali, legure i poluproizvodi na
bazi dobijenih metala i legura.
Osnovna podela metalurgije je podela na a) ekstraktivnu
metalurgiju i b) preraivaku metalurgiju .
Ekstraktivna metalurgija prouava dobijanje metala i legura iz
ruda i drugih primarnih i sekundarnih sirovina, dok preraivaka
metalurgija se bavi preradom metala i legura u poluproizvode i gotove
proizvode. Ekstraktivna metalurgija obuhvata:
1) Pirometalurke postupke (na visokim temperaturama uz utroak
goriva)
2) Hidrometalurke postupke (najmanje jedna faza se izvodi u
vodenom rastvoru)
3) Elektrometalurke postupke (dobijanje i rafinacija metala
primenom elektrine struje)
Preraivaka metalurgija obuhvata: livenje, plastinu deformaciju,
sinterovanje, termiku obradu idr.
U odnosu na vrstu metala koja se dobija odreenim tehnolokim
postupkom, metalurgija moe biti :
-crna metalurgija, koja obuhvata dobijanje sirovog gvoa i elika,
i
-obojena metalurgija, koja obuhvata metalurgiju ostalih
(neeleznih) metala i deli se na :

152
- Metalurgiju tekih obojenih metala,
- Metalurgiju lakih metala,
- Metalurgiju retkih metala i
- Metalurgiju plemenitih metala .
Metali i legure,dobijeni iz sekundarnih sirovina, po svojim
osobinama,moraju biti adekvatni proizvodu,koji je dobijen iz primarne
sirovine. Postoji niz prednosti,pri uporeivanju proizvodnje metala iz
sekundarnih sirovina u odnosu na dobijanje metala iz primarnih sirovina,
a osnovna su : niska kapitalna ulaganja veoma razvijena tehnologija
prerade,posebno kvalitetne sekundarne sirovine znatno manja potronja
energije , smanjena potreba za pronalaenjem novih resursa mineralne
sirovine .i smanjenje zagaenja okoline

6.2. PROIZVODI CRNE METALURGIJE

6.2.1. GVOE

elezo iji sadraj ugljenika ne prelazi 2,14%, se definie kao
elik, a naziv gvoe rezervisan je za legure tehnikog eleza, sa vie od
2,14% ugljenika.Evropske norme definiu elik kao elezni materijal
pogodan za toplu preradu. elezo(Fe) u istom obliku nije za tehniku
upotrebu i slui samo za specijalne namene.[87].elik, u poreenju sa
istim elezom, ima bitno bolja mehanika svojstva i ire podruje
primene u svim industrijskim granama.
elezo se u rudi nalazi ili u obliku oksida (bilo kao hematit Fe
2
O
3
ili kao magnetit Fe
3
O
4
) ili u obliku oksihidrata tj. u obliku limonita
(Fe
2
O
3
nH
2
O) ili kao karbonat tj. siderit (FeCO
3
).
elezne rude redovno sadre i okside drugih metala koji se
nazivaju jalovina. Jalovina se uglavnom sastoji od silicijum-
dioksida(SiO
2
), glinice(Al
2
O
3
), krea(CaO) i magnezijum-oksida(MgO),
ali u njoj obino preovladava SiO
2
.U eleznim rudama se takoe nalaze i
razne koliine primesa, koje tetno deluju na kvalitet dobijenog metala,a
najee je re o jedinjenjima sumpora i fosfora.
Metal se dobija iz rude redukcijom njegovih oksida, a kao
sredstvo za redukciju rude koristi se ugljenik ili ugljen-monoksid. Ako se
Fe
2
O
3
redukuje sa CO na dovoljno visokim temperaturama, tada se
redukcija vri prema sledeim osnovnim reakcijama :
3 Fe
2
O
3
+ CO = 2 Fe
3
O
4
+ CO
2
(6.1.)
Fe
3
O
4
+ CO = 3 FeO + CO
2
(6.2.)
FeO + CO = Fe + CO
2
(6.3.)

153
Osloboeno elezo , uz prisutstvo ugljenika i ugljen-monoksida,
moe da se jedini sa ugljenikom u elezo-karbid (Fe
3
C) prema
reakcijama:
3 Fe + 2 CO = Fe
3
C + CO
2
(6.4.)
3 Fe + C = Fe
3
C (6.5.)
a obrazovani karbid se rastvara u elezu.
U visokoj pei se elezna ruda na relativno visokim
temperaturama vrlo intenzivno redukuje, a osloboeno elezo, u velikoj
meri rastvara obrazovani elezo-karbid, odnosno ugljenik, pa se u visokoj
pei dobija legura sa veim sadrajem ugljenika, odnosno gvoe i to u
tenom stanju.
Na slici 6.1. je dat ematski prikaz rada visoke pei, iji je
kapacitet 5000 tona gvoa dnevno. Unutranje granice radnog prostora
visoke pei odreuju njen profil. Najnii cilindrini deo visoke pei zove
se peica(gnezdo), a iznad nje je sagraen proiren konini deo koji se
naziva sedlo.Iznad sedla se nalazi cilindrini deo sa najveim prenikom
pei, tzv. trbuh. Iznad trbuha je sagraen suen visok konini deo , koji
se naziva trup, a na vrhu pei se nalazi cilindrini deo tzv. drelo., na
kome su privreni svi ureaji za punjenje pei.

Slika 6.1. ematski prikaz rada visoke pei [88]


154
I .Istovar sirovina : 1-grabilica, 2- transportna kola, 3- ruda, 4- koks, 5-
baterija bunkera, 6- pokretna vaga, 7- levak za punjenje kolica(skipa),
II. Predgrevai vazduha : 8- zagrevanje aparata, 9- kanal za sagorevanje,
10- reetka od vatrostalnih opeka, 11- tipian oblik vatrostalne opeke, 12-
izlaz sagorelih gasova, 13- zagrevanje vazduha, 14- ulaz hladnog
vazduha, 15- izlaz zagrejanog vazduha, 16- dovod gasa.
III. Visoka pe : 17- punjenje kolica(skipa), 18- dizalica za kolica, 19-
istovar kolica, 20- prihvatni levak, 21- malo zvono(konus), 22- veliko
zvono(konus), 23- prstenasta cev za predgrejan vazduh, 24- duvnice, 25-
troska, 26- otvor za isputanje troske, 27- gvoe, 28- otvor za isputanje
gvoa, 29- odvodni kanal za gvoe, 30- prenosna mealica za gvoe,
31- odvodni kanal za trosku, 32- kazan za trosku, 33- prostor za livnicu,
34- vru visokopeni gas , 35- ciklon za odvajanje praine iz
visokopenog gasa.
IV. Dalja prerada gvoa: 36- ureaj za livenje gvoa u poluge, 37-
kazan sa tenim gvoem, 38- prskalice, 39- poluge sirovog gvoa , 40-
punjenje tenog gvoa u SM-pe.

Pe se puni arom, odnosno gorivom, rudom i topiteljima, koji se
dodaju odreenim redom, a u gornji deo peice se uduvava vazduh, koji
je prethodno zagrejan na 800 C, a u nekim sluajevima i vie.
Visokopeni gas naputa pe sa temperaturom od 200 do 400 C kroz
drelo pei, a elezo dobijeno redukcijom se kretanjem kroz pe
postepeno naugljeniava. Gvoe se topi i skuplja na dnu peice, a troska
koja je specifino laka, pliva na gvou.
U visokoj pei se izrauju gvoa razliitog kvaliteta, ali
uglavnom dve vrste :
-gvoa koja su predviena za dalju preradu u elik i
-gvoa koja se samo pretope u livnikim peima i zatim u
livnicama odliju u finalne produkte.
U visokoj pei se izrauju i ferolegure(ferosilicijum sa 8 do 14 %
Si i feromangan sa 70 do 82 % Mn ) i neke specijalne vrste gvoa ( sa
poveanim sadrajem mangana i silicijuma).
Belo gvoe se koristi u metalurgiji elika, a sivo se prerauje u
livnicama . Belo gvoe je gvoe kod koga se ugljenik izluuje u obliku
cementita(Fe
3
C ), to mu na prelomu daje belu boju. Sivo je ono kod
koga se ugljenik izluuje u obliku grafita(SiC), a na prelomu je siva boja.
Metalurka troska je rastop koji sadri nemetalne ukljuke i
neistoe i uvek za 50-100 C je toplija od metala, odnosno ima viu
temperaturu. Troske visokih pei se uglavnom sastoje iz CaO, Al
2
O
3
i

155
SiO
2
, iji zbir najee iznosi 90 %. U njima se nalaze takoe i
MgO,MnO, FeO, BaO, SiO
2
, TiO
2,
P
2
O
5
, i dr.
Gasovi sadre veliku koliinu praine, pa se moraju preiavati.Oni
sadre sledee komponente : CO, CO
2
, CH
4,
H
2
i N
2
.
Cilj savremene tehnologije dobijanja gvoa je poveati
proizvodnju, utedeti gorivo i pri tome ne naruiti kvalitet dobijenog
gvoa. Drugi agregat po vanosti u metalurgiji gvoa su elektropei,
odnosno agregati gde se kao izvor energije topljenja meavine za
proizvodnju gvoa koriste elektrina energija, a najee se koriste
elektrolune pei.
Postupci za direktnu proizvodnju elika- direktna redukcija i
postupci koji upotrebljavaju razliite vrste ugljeva.Postupci sa ugljem su
INRED; ELRED I KR postupak.Zajedniko svim postupcima koji
upotrebljavaju ugalj jeste injenica da je konaan produkat (gvoe ili
elik) zaprljan sa prilino velikim koncentracijama sumpora, je potrebna
dodatna operacija odnosno odsumporavanje metala izvan agregata.
Proces proizvodnje na visokoj pei je potpuno automatizovan. Pe
je visoka 63 metara. Sa kauperima i pomonim agregatima teka je vie
od 30000 tona. Dnevna proizvodnja visoke pei iznosi 2000 tona sirovog
gvoa. Maksimalno godinje proizvodi 750 000 tona sirovog gvoa.
U proizvodnji gvoa je visoka pe dominantan agregat .Proces je
baziran na jednostavnim empirijskim principima, pri emu se zasipni
materijali ariraju na vrhu pei, a teni metal isputa na dnu. Kako je
visokopeni proces danas ve toliko usavren , da se pribliava svojim
teoretskim granicama, u pogledu potronje energije i proizvodnosti,
sigurno je da e ova tehnologija jo dugi niz godina predstavljati osnovu u
ekstrakciji eleza uz njegovih ruda.

6.2.2. ELIK

elik se danas proizvodi gotovo iskljuivo indirektnim nainom,
odnosno najpre se proizvede gvoe, a zatim se ono rafinacijom prerauje
u elik. Oksidacijom se rastvorene koliine razliitih elemenata(C, Si,
Mn, P, S i dr. ) umanje na eljene i dozvoljene procente u eliku. Takoe
se elik dobija pretapanjem otpadnog elika, a i kombinacijom uloka iz
tenog gvoa i starog gvoa.
Uloga elika je danas u svetu ogromna, i predstavlja nezamenljiv
materijal u razliitim oblastima ivota.
elici se oznaavaju prema nameni, na primer : graevinski
elici, konstrukcioni elici, alatni elici, elici za opruge i t.d.Specijalni

156
elici se dobijaju po posebnom postupku, a prema glavnim dodatnim
elementima, dele se na : nikl elike, hrom-nikl elike, molibdenove elike
i t.d. Legirani elici(sadre osim eleza i ugljenika i druge elemente), se
dele na slabo- ili niskolegirane elike, srednjelegirane i visokolegirane
elike.
Prema nainu dobijanja, elici se dele na : Tomasov, Besemerov,
SM- ili Martenov elik, Elektroelik i dr.
Sistematizacija elika se vri prema nainu proizvodnje,
hemijskom sastavu, stepenu dezoksidacije, nainu livenja, mikrostrukturi,
podruju primene, svojstvima i dr.
Prema Evropskoj normi EN 10027-1 iz 1991. godine, oznaavanje
elika se vri slovnim oznakama i brojevima, koji izraavaju primenu i
glavne osobine elika( na primer mehanika i fizika svojstva i hemijski
sastav).Oznake elika se sastoje iz tri dela : glavne oznake, dodatne
oznake za elik i dodatne oznake za proizvode od elika.Glavne oznake
prema njihovoj nameni , mehanikim i fizikim svojstvima, definisane su
kroz 11 grupa elika. Glavne oznake kod oznaavanja elika prema
hemijskom sastavu su definisane kroz etiri grupe.Dodatne oznake za
elik su podeljene u dve grupe.

Poetak savremene metalurgije elika smatra se 1855. godina,
kada je Henri Besemer prijavio postupak dobijanja elika u kiselom
konvertoru,odnosno posudi izidanoj kiselom vatrostalnom oblogom. U
Engleskoj 1879. godine G. Tomas prijavljuje postupak za dobijanje elika
u baznom konvertoru.Oba ova procesa su bila energetski izbalansirana, a
ujedno nisu dozvoljavala nikakav toplotni debalans, odnosno dodatak
starog gvoa.
Zatim je uveden Simens-Martinov postupak , koji omoguuje
preradu uloka, koji je baziran na delu starog gvoa i delu tenog
gvoa.
Posle drugog svetskog rata u Austriji zapoinje proizvodnja elika
u konvertorima koji imaju zatvoreno dno, a produvavaju se kiseonikom.
Razvijaju se LD postupak, Rotor i Kaldo postupak.
U poslednjih dvadesetak godina dolo je do bitnih promena u
proizvodnji elika. Kiseonini konvertori i elektrolune pei su potpuno
istisnuli ostale postupke proizvodnje elika( SM postupak).Proizvodnja
elika u SM pei je izgubila svoj uticaj zbog niske produktivnosti i
ekolokih zahteva.Dalja poboljanja na postojeim agregatima za
proizvodnju elika oekuju se u pravcu smanjenja potronje energenata,
kraih vremena rafinacije i jo veeg stepena rafinacije.

157
Livenje elika se vri putem kontinuiranog livenja, a svaki konti
sistem se sastoji iz nekoliko osnovnih delova: razdelnik, primarna kokila,
sekundarna kokila, valjci za izvlaenje ile, valjci za ravnanje ile i
rezalica. Kod konti sistema je vana i temperatura livenja, koja se mora
odravati u strogim granicama, a isto tako i sastav elika.

Vanost proizvodnje elika u svetu potvruje injenica da je
proizvodnja elika jedno od najznaajnijih merila ekonomske snage svake
zemlje.

6.3. PROIZVODI OBOJENE METALURGIJE

6.3.1. CINK (Zn)

Cink je zahvaljujui svojim osobinama naao veoma raznovrsnu
primenu, u prvom redu za pocinkovanje elinih limova i cevi (radi
zatite od korozije), u obliku raznih legura i jedinjenja ( mesing,
bronze,antifrikcione legure i dr.).
Cink najee ne obrazuje samostalne rude, ve ulazi u sastav
polimetalinih olovno - cinkovih ili bakarno - cinkovih ruda. U ovim
rudama, pored sfalerita nalaze se sulfidi olova, kadmijuma, srebra, arsena,
antimona, kobalta i dr. U sulfidnim rudama cink se najee nalazi u
obliku sfalerita( ZnS), vurcita( ZnS) , a ree u obliku marmatita
(nZnS mFeS).
U tabeli 6.1 su prikazani najznaajniji minerali cinka.

Tabela 6.1. Najvaniji minerali cinka [89]
Naziv menerala Hemijska formula Sadraj cinka u %
Sfalerit ZnS 67.1
Vurcit ZnS 67.1
Marmatit mFeS nZnS 60
Cinkit ZnO 80.3
Smitsonit

3
ZnCO
52
Hidrocinkit

3 2
2 3 ZnCO OH Zn
promenljivo
Cinkozit

4
ZnSO
40.51
Goslarit
O H ZnSO
2 4
7
28.2
Nizak sadraj cinka (1-3%) i sloenost sastava cinkovih ruda
uslovljavaju neophodnost njihovog prethodnog obogaivanja. Selektivna

158
flotacija polimetalinih ruda omoguuje dobijanje visokokvalitetnih
cinkovih koncentrata koji sadre do 55% Zn. Osnovna sirovina za
dobijanje cinka su flotacioni koncentrati cinka, sledeeg sastava :
% 55 50 Zn , % 32 30 S , % 3 1 Pb , % 10 5 Fe ,
% 2 do Cu , i ostatak CaO, MgO,
2
SiO , Sb Co As O Al , , ,
3 2
i drugo
Radi dobijanja cinka iz koncentrata, primenjuju se dva postupka:
pirometalurki (destilacioni) i hidrometalurki (elektrolitiki) postupak.
Prva faza u pirometalurkoj preradi je prenje koncentrata, koje se
obino vri u dva stadijuma. U prvom stadijumu se dobija prenac sa oko
% 10 sumpra. Drugi stadijum prenja obuhvata otklanjanje zaostalog
sumpora i sinterovanje materijala, pa se naziva aglomeraciono prenje.
Glavna reakcija prenja je:
2 ZnS + 3O
2
= 2 ZnO + 2 SO
2
(6.6.)

Gasovi koji nastaju pri prenju sadre SO
2
i koriste se za dobijanje
sumporne kiseline.
Pirometalurki postupak se zasniva na redukciji cinka iz oksida.
Redukcija oksida cinka do metala sa ugljenikom i CO odvija se na
temperaturi iznad 1000 - 1100C, uz stvaranje gasovitog cinka, t.j.
njegovih para. Kondenzacijom para dobija se tean metalni cink.

ZnO + C = Zn + CO (6.7.)
ZnO + CO = Zn + CO
2
(6.8.)

Gasovi iz retorti prelaze u kondenzator, u kome se cink
kondenzuje. Cink se iz kondenzatora periodino isputa. Jedan deo
cinkovih para, ne uspeva da se kondenzuje u kondenzatoru, ve prelazi u
eleznu posudu, alonu, gde se kondenzuje u obliku fine cinkove praine.
Dobijeni cink nosi naziv sirovi cink, jer u sebi sadri okside olova,
kadmijuma i druge. Nakon ukljanjanja primesa, rafinacijom , dobija se
rafinisani metal. Nedostaci pirometalurkog postupka su: velika potronja
energije, vatrostalnog materijala, teki uslovi rada, nizak kvalitet cinka,
neophodna rafinacija cinkaU svim sluajevima, cink dobijen
pirometalurkim postupkom sadri izvesnu koliinu metala - primesa koji
isparavaju zajedno sa njim pri destilaciji i dospevaju u kondenzat sa
mehanikim primesama iz are. Iz tih razloga, neophodno je izvriti
rafinaciju dobijenog cinka.
ema pirometalurkog postupka dobijanja cinka je prikazana na
slici 6.2..

159
prenje
hvatanje praine
destilacija
rafinacija
dobijanje Cd
cinkov koncentrat
prenac
gas+praina
gasovi
fabrika H
2
SO
4
pena rajmovka
rafinisani cink
sirovi cink
praina
prerada

Slika 6.2. ema pirometalurkog postupka dobijanja cinka[95]
Oko jedne treine proizvedenog cinka pirometalurkim nainom
odnosi se na destilaciono topljenje u ahtnim peima ISP procesom
(Imperial Smelting Proces). Karakteristika procesa je zajednika prerada
cinkovih i olovnih koncentrata ili olovo cink kolektivnog koncentrata sa
odnosom Zn: Pb = 2:1. Ovaj proces je postao iroko rasprostranjen
zahvaljujui pre svega mogunosti prerade kolektivnih koncentrata i
velikoj proizvodnosti agregata: 200 t/dan cinka i 100 t/dan olova
U sadanje vreme, hidrometalurkim postupkom se proizvodi vie od
70% cinka. U osnovi ovog postupka je luenje oksida cinka iz prenog
cinkovog koncentrata sa razblaenom sumpornom kiselinom:
ZnO + H
2
SO
4
= ZnSO
4
+ H
2
O (6.9.)
Nakon luenja vri se preiavanje rastvora od primesa, pri emu
nastaje bakar kadmijumov mulj, koji se alje na proizvdnju kadmijuma.
Cink se iz rastvora izdvaja putem elektrolitike redukcije na katodi.
Istovremeno, na katodi se regenerie H
2
SO
4
, to omoguava korienje
povratnog elektrolita za luenje prenca cinka.. Rastvor se preiava, pri

160
emu se odstranjiju nepoeljne primese. Cink se iz rastvora izdvaja putem
elektrolize. Katode su od aluminijuma a anode od olova.
U procesu elektrolize odvija se sledea reakcija:
ZnSO
4
+ H
2
O = Zn + H
2
SO
4
+ 0.5O
2
(6.10.)
Na slici 6.3. je prikazana ema hidrometalurkog postupka
dobijanja cinka.
prenje
hvatanje praine
luenje
purifikacija od Fe,
Cu, Cd, As, Sb,
Co
elektroliza
prerada
cinkov koncentrat
prenac
gas+praina
gasovi
fabrika H
2
SO
4
cinkov kek rastvor
precicen rastvor
prerafinisan
rastvor
katodni
cink
praina

Slika 6.3. ema hidrometalurkog postupka dobijanja cinka[95]

Dobijeni katodni cink se pretapa u plamenim ili indukcionim
peima i lije.

6.3.2. OLOVO (Pb)

Olovo se u svojim jedinjenjima se nalazi u dvovalentnom i
etvorovalentnom stanju. Lo je provodnik elektrine energije i toplote, a
dobar je izolator. Obrazuje legure sa skoro svim metalima osim sa
gvoem. Olovo poseduje visoka antikoroziona svojstva. Olovo je nalo

161
raznovrsnu primenu, pri emu se znatan deo koristi za proizvodnju
akumulatora.Zbog korozione otpornosti se koristi za zatitu kablova i u
hemijskoj industriji. Takoe je nalo primenu za proizvodnju tetra-etil
olova kao antidetonatora , za proizvodnju cevi limova , u nuklearnoj
tehnici radi zatite od gama zraenja, u vojnoj tehnici za municiju, u
proizvodnji boja, lakova, industrijskih guma, keramike , stakla i dr.
Najvea nalazita olova nalaze se u : Americi, Rusiji, Meksiku, Kanadi,
Iranu, Bugarskoj i u naoj zemlji u Trepi(Kosovska Mitrovica).
U tabeli 6.2 su prikazani najznaajniji minerali olova .

Tabela 6.2.Najznaajniji minerali olova[93]

Skoro celokupna koliina olova se dobija iz sulfidnih ruda, koje
sadre 0,5 - 10% Pb. Osnovna sirovina za proizvodnju olova je
polimetalina ruda, koja osim olova sadri Zn, Cu, Fe, Cd, Bi, Sn, Ag,
Au, As, Sb, Te, Ge i dr. U sulfidnim rudama vie od 85 - 90% olova se
sadri u obliku galenita (PbS), dok je u oksidnim rudama olovo prisutno u
obliku cerusita (PbCO
3
) i anglezita (PbSO
4
). Imajui u vidu da je sadraj
olova u rudama nedovoljno visok za njihovu direktnu preradu, vri se
njihovo obogaivanje, pri emu ukupno iskorienje olova iz rude u
flotaciji iznosi 83 - 94%, u zavisnosti od sadraja i forme pojavljivanja
olova u rudi. Koncentrati, ijom se preradom dobija olovo, su uglavnom
sulfidni, a ree meoviti (oksidni i sulfidni). Priblino 1/3 olova se dobija
preradom sekundarnih sirovina: starih akumulatora, kablova, legura i
drugih otpadaka iz industrije.
Industrijska proizvodnja olova se bazira na pirometalurkim
postupcima. Hidrometalurki postupci prerade olovnih koncentrata se ne
Naziv menerala Hemijska formula Sadraj cinka u %
Galenit PbS 86,6
Bulanerit

3 2
3 S Sb Pbs
58,8
Burnonit 3 2
2 S Sb CuS PbS
42,4
Demsonit 3 2
2 S Sb PbS
50,65
Cerusit

3
PbCO
77,55
Anglezitt

4
PbSO
68,3
Fozgenitt

2 3
PbCl PbCO
76
Krekoit
4
PbCrO
64,1
Vulfenit
4
PbMoO
58,38

162
primenjuju u industrijskom obimu zbog tehnolokih nedostataka i ne
ekonominosti.
Pirometalurki postupci dobijanja olova iz sirovina se ostvaruju
primenom redukcionog topljenja sa prethodnom aglomeracijom ili
reakcionim topljenjem.
Redukciono topljenje je zasnovano na sposobnosti ugljeninih
reducenata (CO i C) da redukuju olovo iz njegovih oksida:

PbO + CO = Pb + CO2 (6.11.)
PbO + C = Pb + CO (6.12.)

ahtno topljenje ima niz prednosti, to je uslovilo njegovu iroku
primenu (oko 90% proizvedenog olova se dobija ovim postupkom).
Prilikom topljenja dobijaju se sledei produkti: a)sirovo olovo koje u sebi
sadri jo i bakar, antimon, arsen, srebro, bizmut i dr., b)ljaka, c) gasovi,
d) praina, a takoe mogu nastati i meuprodukti , kao to su pajza i
kamenac.
Na slici 6.4 je prikazana ema dobijanja olova postupkom
redukcionog topljenja.


163
flotacioni olovni
sulfidni koncenrati
oksidaciono-aglomeraciono prenje
(sinterovanje)
aglomerat gasovi sa SO
2
i prainom
redukciono topljenje
otpraivanje, filteri
koks
ljaka sirovo olovo gasovi
gas sa SO
2
za H
2
SO
4
praina
halda ili
prerada
rafinacija
otpraivanje, filteri
rafinisano olovo Ag, Au, Bi
gasovi
praina
atmosfera
trite
ostali korisni
meuproizvodi
topitelji
vazduh
vazduh

Slika 6.4. ema dobijanja olova postupkom redukcionog
topljenja[93]

ljaka se formira od jalovinskih oksida olovnog koncentrata i
topitelja. Po svom sastavu ova ljaka je rastop sistema
2
SiO CaO ZnO FeO iji zbir iznosi % 90 pa i vie. pajza se u
peici rasporeuje izmeu olova i kamenca. Obrazuje se retko, ukoliko
ara sadri vee koliine As i Sb. Predstavlja meavinu arsenida i
antimonida bakra, eleza , nikla i kobalta.
Kamenac predstavlja rastop meavine sulfida bakra, nikla, kobalta,
eleza, cinka. Pored sulfida, olovni kamenac sadri i rastvorene metale u
elementarnom stanju: olovo, bakar, elezo, srebro i zlato. On je
nepoeljan produkat topljenja, poto zahteva dodatnu preradu, odnosno
dopunsku potronju energije i materijala. Praina pored olova i cinka
sadri i kadmijum, selen, telur, germanijum i dr. Prainu ine
lakoisparljiva jedinjenja i mehaniki ponete sitne estice are. Praina se

164
prerauje radi dobijanja korisnih komponenti.Gasovi se nakon
otpraivanja isputaju u atmosferu, a sadre N
2
, CO
2
, CO, H
2
i
ugljovodonike.
Ukupni sadraj primesa u sirovom olovu iznosi 2 - 10%.
Neophodnost rafinacije sirovog olova je uslovljena injenicom da prisutne
primese menjaju fizike i hemijske osobine olova, a takoe je mogue
izdvajanje korisnih metala u vidu komercijalnih proizvoda. Proces
rafinacije sirovog olova obuhvata niz operacija iji redosled zavisi od
osobina primesa i jedinjenja koja tom prilikom nastaju.

6.3.3. BAKAR (Cu)

Bakar je bio poznat poznat jo u drevnoj prolosti poto se nalazi
u samorodnom obliku. On je crvenkasto sjajne boje, a stajanjem na
vazduhu se prevue tankim slojem baznog karbonata (patina).Poseduje
veliku elektrinu i toplotnu provodljivost.
Poznato je vie od 250 minerala bakra, pri emu ndustrijski znaaj
za dobijanje bakra imaju pre svega jedinjenja bakra sa sumporom i
kiseonikom. Najvaniji minerali bakra su : kovelin( CuS), halkozin
(Cu
2
S) ,halkopirit (CuFeS
2
), bornit( Cu
5
FeS
4
), enargit (Cu
3
AsS4 ),
kuprit( Cu
2
O) , tenorit( CuO ), halkantit( CuSO
4
5H
2
O) i dr.

U tabeli 6.3. su prikazani najvaniji minerali bakra.

Tabela 6.3.Najvaniji minerali bakra[95]
Naziv minerala
Hemijska
formula
Sadraj bakra,
%
Kovelin CuS 66,5
Halkozin Cu
2
S 79,9
Halkopirit CuFeS
2
34,60
Bornit Cu
5
FeS
4
63,30
Kubanit CuFe
2
S
3
23,50
Enargit Cu
3
AsS
4
48,40
Malahit CuCO
3
Cu(OH)
2
57,40
Azurit 2CuCO
3
Cu(OH)
2
55,10
Kuprit Cu
2
O 88,80
Tenorit CuO 79,90
Halkantit CuSO
4
5H
2
O 25,50
Hrizokola CuSiO
3
2H
2
O 36,20

165
Svi postupci koji se danas primenjuju za proizvodnju bakra iz
primarnih sirovina, svrstavaju se u dve osnovne grupe: pirometalurki,
kojima se prerauju sulfidni koncentrati, hidrometalurki postupci, putem
kojih se dobija bakar iz oksidnih i oksidno - sulfidnih ruda i
elektrometalurki postupci (elektrolitka rafinacija ili izdvajanje bakra iz
rastvora soli).
Pirometalurkim postupcima se danas u svetu dobija oko 85, a
hidrometalurim oko 15% bakra iz primarnih sirovina. Obzirom na
relativno nizak sadraj bakra u rudama (0,7 - 2% Cu), neophodno je
izvrti prethodno obogaivanje postupkom flotacije, pri mu se dobija
koncentrat bakra (oko 20% Cu).
Na slici 6.5. je prikazana ema pirometalurkog postupka.

Slika 6.5. ema pirometalurkog postupka za dobijanje bakra [89]

Elektrolitiki rafiisani bakar
Koncetrat
Prenje
Prenac
Bakrenac
Blister bakar
Plamena rafinacija
Plameno rafinisani bakar
Elektrolitika rafinacija
Ruda
bakra
Jalovina
Bogata ruda bakra
Aglomeracija Topljenje u ahtnoj
pei
Troska
Konvertorska
troska
Topljenje
Konvertorovanje
Obogaivanje

166
Procesi topljenja sulfidnih koncentrata bakra se mogu razvrstati u pet
osnovnih tipova:
a) ahtno topljenje (6%), b) plameno - peno topljenje (30%), c)
topljenje u elektropeima (4%), d) topljenje u lebdeem stanju (45%) i e)
topljenje u rastopu (15%).Prva tri tipa procesa nazivaju se
konvencionalni, a druga dva novi ili autogeni procesi. Zajednika
karakteristika svih autogenih procesa je da u istom metalurkom agregatu,
objedinjuju procese prenja, topljenja i delimino, ili u celini
konvertovanja.
Autogeni procesi topljenja se mogu podeliti na: a) autogene
procese topljenja bakarnih ari u lebdeem stanju (Outokumpu, Inco,
KFP) i b) autogene procese topljenja u rastopu (Noranda, Mitcubishi,
Proces plavki Vanjukova).
Osnovni procesi hidrometalurkog dobijanja bakra ukljuuju
sledee postupke:

- dobijanje bakra iz oksidnih ruda,
- dobijanje bakra iz siromanih oksidnih i sulfidnih ruda i
- dobijanje bakra iz sulfidnih koncentrata.

Zbog svojih osibina, naao je primenu u elektrotehnici (izrada
kablova, grejaa, kotlova) , u metalurgiji za izradu legura, a takoe se
upotrebljava i za zatitu bilja (fungicidna sredstva).

6.3.4. ALUMINIJUM (Al)

Boksiti su najvanija aluminijumova ruda iz koje se dobija preko
90 % svetske proizvodnje glinice. Hemijski sastav boksita, a takoe i
fizike osobine su veoma razliite, a sadre 35-70 % Al
2
O
3
. Aluminijum
se u boksitima nalazi u obliku hidroksida: diaspora i bemita
(monohidratni) i gipsita ili hidrargilita (trihidratni). Deo aluminijuma u
boksitima se nalazi u obliku korunda, kaolinita i drugih minerala. Ukupno
u sastav boksita, u obliku razliitih jedinjenja, ulazi 42 hemijska
elementa. Najvaniji minerali aluminijuma su :korund (Al
2
O
3
), diaspor i
bemit (Al
2
O
3
H
2
O), gipsit (hidrargilit) (Al
2
O
3
3H
2
O), kaolinit (Al
2
O
3
2SiO
2
2H
2
O), sericit , alunit nefelin , anortit i dr.


167
U tabeli 6.4 su prikazani najvaniji minerali aluminijuma.
Tabela 6.4. Najvaniji minerali aluminijuma [94]
Naziv menerala Hemijska formula Sadraj aluminijuma u %
Korund 3 2
O Al
100
Diaspor, bemit AlOOH 85,0
pinel
MgO O Al
3 2

71,0
Gipsit, hidragilit

3
OH Al
65,4
Andaluzit, silimanit 2 3 2
SiO O Al
63,2
Nefelin

2 3 2 2
2 , SiO O Al O K Na
33,2
Kaolinit
O H SiO O Al
2 2 3 2
2 2
39,5
Kriolit 3
3 AlF NaF
24,3

Tehnoloki proces dobijanja aluminijuma se sastoji iz sledeih faza:
-prerada boksita do glinice i
-elektrolitiko dobijanje aluminijuma.

Na slici 6.6. je prikazana ema dobijanja aluminijuma po Bayer-
ovom postupku.

168

Slika 6.6.Tehnoloka ema dobijanja aluminijuma po Bayer-ovom
postupku [94]

Najiru primenu i najvei znaaj u industrijskoj praksi proizvodnje
glinice ima hidrometalurki (Bayerov) postupak. Prva faza se sastoji iz
pripreme boksita, a koja se realizuje kroz sledee faze: obogaivanje,
drobljenje , fino mlevenje suenje i u nekim sluajevima prenje boksita.
U veini sluajeva boksiti se na rudnicima ne obogauju i direktno idu na
izvlaenje glinice. Druga faza predstavlja luenje boksita, a proces se
svodi na obradu izmlevene rude sa natrijum- hidroksidom ili povratnim
alkalnim rastvorom. Hemizam luenja se moe predstaviti sledeim
jednainama :
AlOOH + NaOH = NaAlO
2
+H
2
O (6.13.)
Al(OH)
3
+ NaOH = NaAlO
2
+ 2 H
2
O (6.14.)

169
Nakon razblaivanja, vri se razlaganje aluminatnog rastvora
prema sledeoj reakciji :

NaAlO
2
+ 2 H
2
O = NaOH + Al(OH)
3
(6.15.)

Kalcinacija aluminijum-hidroksida je zavrna operacija u
tehnologiji proizvodnje glinice, kako po postupku Bajera, tako i po
drugim postupcima. Vri se na temperaturi 1150-1200 C
0
.Strukturni
preobraaji pri kalcinaciji se mogu prikazati sledeom jednainom :

Hidrargilit
3
OH Al
225
bemit AlOOH
500

3 2
O Al

1200 950
3 2
O Al (6.16.)

Glinica kalcinirana pri niskim temperaturama je veoma
higroskopna. Aluminijum se industrijski dobija elektrolizom glinice
rastvorene u istopljenom kriolitu odnosno , elektrolizom rastopa glinice i
kriolita. To je poznati Hall - Heroultov postupak, prisutan u industrijskoj
praksi priblino stotinu godina, za to vreme neprekidno je usavravan i
danas je, sa procesno - tehnolokog stanovita, skoro, doveden do
teorijskog optimuma. Osnovne komponente elektrolita su: kriolit
(Na
3
AlF
6
), aluminijum fluorid (AlF
3
), natrijum - fluorid (NaF) i glinica
(Al
2
O
3
). Anode su od ugljenika, a aluminijum se skuplja na dnu elije .
Nakon elektrolize je nekada neophodna rafinacija.
Upotreba aluminijuma je veoma raznovrsna. Upotrebljava se za
izradu razliitih legura, za izradu razliitih proizvoda (delovi automobila,
aviona, eleznikih vagona), za izradu artikla za kunu upotrebu, za
elektrine provodnike i dr.


170


171

7. DRVO I PROIZVODI OD DRVETA

Od najstarijih vremena, drvo je igralo veoma znaajnu ulogu u
ivotu oveka, pri emu se upotrebljavalo za izradu orua, alata, oruja i
kao graevinski materijal. Drvo je najvaniji biljni materijal, koji se danas
upotrebljava u ogromnim koliinama za razliite svrhe.
Drvo je srazmerno visoka biljka, a sastoji se iz podzemnog dela
(korena) i nadzemnog dela (stabla), pri emu se stablo sastoji iz srednjeg
dela (deblo) i kronje. Najkvalitetnijim se smatra ono drvo koje ima oblik
valjka (ravnomernost debljine), prav rast i srazmerno veu istou stabla.
istoa stabla je veoma vana osobina, a zavisi od tipa stabla i od starosti,
jer to je stablo starije, istoa je vea. Stablo koje ima ravnomernu
debljinu moe se ekonominije preraditi i od njega dobiti bolja i
kvalitetnija graa.
Hemijska analiza drveta pokazuje da se drvo sastoji iz sledeih
elemenata: ugljenika (50%), vodonika (6%), kiseonika (43%) i azota
(1%), dok su najvanija hemijska jedinjenja u drvetu sledea: celuloza
(53%), lignin (29), vlaga (16,5) i ostalo (1,5%). Sadraj vlage u drvetu
varira, pri emu svee seeno drvo sadri 40-60% vlage, dok drvo sueno
na vazduhu sadri ispod 25% vlage. Pored navedenih osnovnih jedinjenja,
u drvetu je prisutan jo i tanin, smola, boja i mineralne supstance.
Drvo poseduje estetske, mehanike i fizike osobine. Estetske
osobine su: boja, sjaj, miris drveta, tekstura i finoa drveta. U mehanike
osobine drveta se ubrajaju: tvrdoa, vrstoa, cepljivost, elastinost i
ilavost drveta. Fizike osobine drveta su masa, provodljivost zvuka,
toplote, elektriciteta i svetlosti.
Nakon see drveta, koja otpoinje obaranjem stabla, vri se
skidanje kore oborenog stabla, a zatim se vri razmeravanje. Treba
nastojati da se prilikom razmeravanja dobiju to vredniji sortimenti, a
greke drveta je potrebno ukloniti. Osnovni je zahtev da se procenat
otpadaka svede na minimum i da se dobije to vee iskorienje na
tehnikom drvetu.
Oborena stabla se, prema standardima, dele na deblovinu,
granjevinu, sitnu granjevinu i panjevinu. Deblovima je slobodan deo
stabla (bez panja), bez granja i ogranaka, granjevina su grane koje imaju

172
prenik iznad 7 cm, dok su panjevi delovi stabla sa ilama, koji nakon
obaranja ostaju u zemlji.
Prema vremenu see, oborena stabla se dele na: a) drvo zimske se
i b) drvo letnje see (koje je oboreno u vremenu od 1.IV. do IX.).
Prema nainu upotrebe drvo se deli na:
1. drvo za tehniku upotrebu (tehniko drvo),
2. drvo za hemijsku preradu i
3. drvo za ogrev (ogrevno drvo)
Tehniko drvo se deli na oblo, tesano i cepano drvo. Primenjuje se
za brodove, vagone, nametaj, rudnike, graevine i dr.Trupci i obla graa
se dele na razrede i podrazrede prema debljini.
Oblo tehniko drvo su delovi stabla, koji su zadrali svoj prirodni
oblik i posle izrade. Ova vrsta drveta slui kao sirovina za dalju preradu
ili kao ve gotov proizvod koji se kao takav ugrauje (telegrafski stubovi,
rudniko drvo i dr.). Oblo tehniko drvo se deli na: trupce, oblu grau i
sitno tehniko drvo.
U tesano drvo spadaju umski sortimenti koji se izrauju
tesanjem, a namenjeni su za neposrednu upotrebu (tesane grede i
elezniki pragovi).
Drvo za hemijsku preradu obuhvata: drvo za celulozu i drvenjau,
taninsko drvo i drvo za suvu destilaciju. Drvo za celulozu i drvenjau se
koristi za dobijanje celuloze. Taninsko drvo se upotrebljava za dobijanje
taninskog ekstrakta. Tanin se koristi kao sredstvo za tavljenje koe.
Drvo za ogrev je drvo koje nije tehniki upotrebljivo i koje se
koristi samo za gorivo.

Podela sortimenata prema upotrebi

U ovu grupu spadaju sve vrste drva koja imaju razliitu primenu, a
koja se prema preradi drveta mogu podeliti na rezano, cepano, tesano,
seeno i ljuteno.
Vaniji sortimenti prema upotrebi su: jarboli, ipovi, brodska
graa, rudniko drvo, tunelsko drvo, stubovi za skele, drvo za vunu, sitno
tehniko drvo, kolarsko drvo, trupci za furnir, trupci za ljutenje, trupci za
ibice, trupci za pragove, trupci za rezanje, drvo za hemijsku preradu i
graevinsko drvo, koje se isporuuje kao tesana i rezana graa. Tesana
graa etinara dolazi u trgovinu u vidu greda i gredica, dok se rezana
graa doprema kao: rezana graa hrasta, bukova rezana graa, borova
rezana graa i jelova i smrekova rezana graa (pomeana jelova i
smrekova graa bez obzira na koliinski odnos jedne vrste prema drugoj).

173
Rezana graa se proizvodi kao neokrajena, poluokrajena i
okrajena graa.

7.1. MEHANIKA PRERADA DRVETA

Mehanika prerada drveta se vri u strugarama koje su obino
smetene u blizini veih umskih kompleksa ili na pogodnom mestu sa
razvijenim saobraajem. Izraeno drvo u pilanama se najpre podvrgava
procesu suenja, koje se obavlja postepeno, prirodnim ili vetakim
putem. Vetako suenje se najee obavlja u komornim ili u tunelskim
sunicama.
U finalne proizvode strugara, se pored raznih vrsta rezane grae,
ubraja jo i: vezano drvo (perploe, panel-ploe, lesonit-ploe), parketi,
drvna vuna, sanduci i briketi.
Furniri su tanki listovi (debljine od 0,2 do 8 mm) koji se mogu
dobiti seenjem i ljutenjem. Trupci koji se koriste za njihovu izradu
moraju da poseduju odgovarajui sjaj, boju i teksturu. Prema upotrebi
furniri se dele na plemenite i slepe furnire. Plemeniti furniri se koriste za
izradu lica nametaja, za oblaganje ukrasnih predmeta, dok se slepi
(konstrukcioni) furniri upotrebljavaju za izradu perploa, za ambalau i
oblaganje unutranjih delova nametaja. Furnir se pakuje u svenjeve,
(najee 32 lista, u zavisnosti debljine furnira), a svenjevi u okvire.
perloe se dobijaju vezivanjem neparnog broja furnirskih ploa,
tako da se vlakna seku pod pravim uglom. Slepljivanje se ranije vrilo
tutkalom, kazeinom i albuminom, dok se danas kao lepilo za perploe za
unutranju upotrebu koristi karbamid-formaldehidna lepila, a za perploe
za spoljanju upotrebu melamin-formaldehidna i fenol-formaldehidna
lepila.Upotreba perploa je veoma iroka i raznovrsna, a kao prednost
perploa u odnosu na puno drvo se moe navesti sledee: postojanost
oblika, vea savitljivost, otpornost na pucanje prilikom buenja i dr.
Panel-ploe se sastoje iz srednjeg sloja koji se sastoji iz tankih
letvica ili daica, a preko kojih se stavlja furnir od finijeg drveta.
Debljina panel-ploa iznosi 13-14 mm. Ove ploe slue za izradu veih
porvrina kao to su vrata, pregradni zidovi, nametaj, oblaganje zidova i
drugo. Dobre osobine panel-ploa se ogledaju u injenici da su lagane, da
su dobri izolatori zvuka i toplote, a takoe nisu podlone izvijanju i
vitoperenju.
Haeraklit-ploe (lake graevinske ploe) izrauju se od drvene
vune i mineralnih veziva. Drvena vuna se izrauje u komadima odreene
duine (najmanje 80 mm), irine (3-6 mm) i debljine (0,2-0,5 mm) na

174
specijalnim mainama. Kao vezivo se koristi cement kome se dodaje 3%
kalcijum-hlorid i peeni magnezit. Ove ploe imaju primenu kod
izgradnje pregradnih zidova, montanih kua i dr.
Medijapan-ploe su nale primenu za izradu nametaja, izgradnju
montanih kua, za ureivanje enterijera i pokazuju znaajne prednosti u
odnosu na iverice jer imaju veu vrstou na savijanje, manje bubre i
mogu se mehaniki obraivati. Dobijaju se o drvenih vlakana, koja se
sue, a nakon toga se dodaju sredstva za vezivanje i formiranje ploe,
pomou presovanja.
Lesonit-ploe se dobijaju od drvenih vlakana sa dodatim vezivnim
sredstvima, ili bez njih, pomou presovanja. Mogu se tokom proizvodnog
procesa dodavati razna sredstva iji je cilj poboljanje mehanikih
osobina, a takoe i u svrhu poveane otpornosti protiv vlage, vatre,
insekata i dr. Nale su primenu u graevinarstvu, pri izradi graevinske
stolarije, za izolaciju toplote i zvuka i dr.
Ploe od iverice se dobijaju od isitnjenih iverica, koje se presuuju
u ploe uz dodatak vezivnog sredstva. Nale su primenu pri proizvodnji
nametaja (pregradni zidovi, vrata), u graevinarstvu, brodogradnji i dr.
Parketi su tanki i kratki komadi drveta, sa obe strane rendisani,
snabdeveni perom i lebom, da bi se mogli vezivati jedni za druge.
Upotrebljavaju se za izradu podova, a najee se izrauju od hrastovog,
bukovog i jasenovog drveta.
elezniki pragovi se izrauju rezanjem i tesanjem drveta (obini
pragovi) ili samo rezanjem (mostovski pragovi za izradu eleznikih
mostova).
Drvna vuna se uglavnom upotrebljava kao ambalani materijal a
dobija se preradom drveta u vlakna debljine od 0,6-0,7 mm, irine 1-6
mm a duine od 450-520 mm.
Ambalani materijal izraen u obliku drvenih sanduka i briketi
(dobijeni presovanjem piljevine) se takoe svrstavaju u finalne proizvode
strugara.
Drvenjaa (mehanika celuloza) je vlaknasta masa koja je
dobijena mehanikom defbricijom drveta, koja se vri u specijalnim
aparatima pomou rotirajuih brusnih kamenova. Prema nainu prerade
razlikuje se bela, smea i hemijska drvenjaa. Dobijena sirova drvenjaa
sadri krupne i nerastvorne estice, a prebrana drvenjaa se podvrgava
procesu odvodnjavanja na specijalnim sitima. Proizvodi se u velikim
koliinama i znatno je jeftinija od hemijske celuloze.


175
7.2. HEMIJSKA PRERADA DRVETA

Celuloza je prvi put dobijena 1853 godine iz slame, a prva fabrika
za proizvodnju celuloze je izgraena 1860. godine u Pensilvaniji. Ona ima
iroku primenu kao osnovna sirovina u industriji hartije, kartona i
lepenke, vetakih vlakana, plastinih materija, lakova i dr.
Celuloza je nastala u prirodi fotosintezom i na nju otpada oko 50%
od ukupno svih jedinjenja koja grade zidove elija drveta i trave. Da bi se
celuloza dobila, potrebno je primeniti takav rastvara, koji e rastvoriti
sve navedene sastojke drveta, a da pri tome celuloza ostane nerastvorna.
Dobijanje celuloze iz drveta i drugih biljnih sirovina se vri tako
to se najpre prethodno pripremljeno drvo kuva pod pritiskom u
rastvorima jedinjenja koja delimino ili potpuno rastvaraju necelulozne
sastojke drveta, a najkon toga se celuloza odvaja od tenog dela, a zatim
ispira u bazenima pomou vode, zatim beli, sortira i po potrebi sui.
Osnovne faze i operacije u tehnolokom procesu dobijanja
celuloze su:

1) Priprema drveta koja se sastoji od ienja kore i seenja u
sitne komade priblinih dimenzija 2 x 2 cm;
2) - Kuvanje drveta vri se u kotlovima pod povenim pritiskom i
temperaturom i
3) - Obrada celulozne mase (ceenje, pranje, ienje od primesa,
sortiranje po veliini vlakanaca, beljenje i suenje.

Postupci za dobijanje celuloze se mogu podeliti na dve glavne
grupe tj. na kisele i bazne postupke. Prilikom kiselih postupaka
primenjuju se kiseli rastvarai radi odstranjivanja lignina (delignifikacija)
i drugih neceluloznih jedinjenja, a prilikom baznih, bazni rastvarai. Od
kiselih postupaka njvaniji je sulfitni postupak, a od baznih sulfatni i
natronski postupak.
Drvo koje sadri vee koliine smole se ne moe preraivati po
sulfitnom postupku, dok se po sulfatnom mogu preraivati sve vrste
drveta, kao i stabljike jednogodinjih biljaka.
Po sulfitnom postupku, iseckano drvo se kuva sa bisulfitnim
lugom, koji se sastoji od kalcijum-bisulfita, koji je rastvoren u
sumporastoj kiselini i slobodnog SO
2
.
Kuvanje celuloze (delignifikacija) se obavlja u kotlovima od elinog
lima koji su iznutra obloeni materijalom otpornim na delovanje kiselina.
Kapacitet kotla moe iznositi i do 400 m
3
. Prilikom proizvodnje sulfitne

176
celuloze temperatura u kotlu se kree od 125-145
o
C, pritisak se kree od
7,3 10
5
N/m
2
, a sam proces kuvanja traje do 6 asova. Nakon toga se vri
preiavanje celuloze, a zatim uobliavanje celuloze na mainama, pri
emu se iz celuloze uklanja najvei deo vode, a zatim se celuloza odvodi
u suare. Osuena i uobliena celuloza se isporuuje u obliku kartona sa
sadrajem 10-20 % vlage.
Proces proizvodnje sulfatne celuloze(sulfatni postupak) je u prvim
fazama slian procesu proizvodnje sulfitne celuloze. Pripremljeno drvo se
kuva sa rastvorom 10% NaOH, u autoklavima zapremine do 200 m
3
.
Kuvanje se najee obavlja na temperaturi od 175
o
C , pri pritisku od 6,9-
11,8 10
5
N/m
2
u trajanju od 2 do 5 asova. Poto je natrijum-hidroksid
skup kao rastvara, to se po ovom postupku obavezno vri regeneracija, a
takoe i zbog ouvanja vodenih tokova, odnosno ivotne sredine.
Dalji postupci preiavanja i uobliavanja celuloze su slini kao
kod sulfitne celuloze.
Na slici 7.1 je dat ematski prikaz proizvodnje celuloze po
sulfitnom postupku.

Slika 7.1. ematski prikaz proizvodnje celuloze po sulfitnom
postupku 2

Dobijanje celuloze po natronskom postupku, je u principu isto
kao i sulfatni postupak, sa razlikom to se kod natronskog postupka za
regenaraciju koristi natrijum-karbonat, umesto natrijum- sulfata.

177
Poluceluloza je proizvod koji se dobija deliminim hemijskim
razlaganjem neceluloznih sastojaka drveta, tako da pored celuloze sadri
jo i znatne koliine hemiceluloze i lignina.Iseeni komadi drveta se
kuvaju do 2 asa na temperaturi od 160-180
o
C, pri emu drvo omeka, pa
se zatim defibrira na specijalnim ureajima za defibraciju. Razlika izmeu
poluceluloze i drvenjae je u tome to kod hemijske drvenjae pretani
deo procesa obrade otpada na mehaniku obradu. Ova vrsta proizvoda se
najee koristi za proizvodnju jeftinijih vrsta papira (karton, ambalani
papir, roto-papir i dr.).
Na tritu se mogu nai sledei tipovi celuloze i proizvoda slinih
celulozi:

- sulfitna nebeljena,
- sulfitna beljena,
- sulfatna nebeljena,
- sulfatna beljena,
- celuloza za viskozu,
- poluceluloza i
- drvenjaa
Beljena sulfitna celuloza ne sadri skoro uopte lignina, kao ni
neceluloznih ugljenih hidrata, i prvenstveno se koristi za dobijanje
viskoznih vlakana. Najvee koliine sulfitne celuloze se koriste za
proizvodnju papira, viskozne svile, plastinih masa, lakova, celuloznih
derivata i dr.Sulfatna celuloza se koristi za proizvodnju raznih vrsta
papira i viskozne svile.
Skladitenje celuloze se vri u zatvorenim skladitima, u kojima je
relativna vlanost oko 70%, a temperatura se kree u granicama od 15 do
20
o
C.

Proizvodnja papira

Papir je proizvod koji nastaje slepljivanjem i ukrtanjem
celuloznih vlakana, uz dodatak punila, sredstva za slepljivanje i
eventualno boja.
Osnovne faze tehnolokog procesa dobijanja papira su:

- priprema papirne mase iz vlakana i dodataka u obliku pulpe,
- prerada kaaste suspenzije do finalnog proizvoda, koja se
sastoji iz oblikovanja papirnog lista i dorade papira.


178
Kao osnovne sirovine za dobijanje papira koriste se drvenjaa i
celuloza ( u nekim sluajevima moe se koristiti i stari papir i prethodno
pripremljeni tekstilni otpaci), dok se kao pomone sirovine dodaju punila,
sredstva za slepljivanje i sredstva za bojenje.
Kao punila se najee upotrebljavaju kaolin i gips (papir je
kompaktniji, poveava mu se glatkoa i lake upija mastilo). Mogu se
upotrebljavati kod posebnih vrsta papira, i kreda, talk, azbest i dr. U
zavisnosti od vrste papira, punila se mogu dodavati papirnoj masi u
koliini do 40%. Dodatak punila ima i ekonomsku opravdanost s obzirom
na injenicu da su jeftinija od vlakana. Ako se kao punilo dodaje MgCO
3
,
onda se postiu specifina svojstva ( kao primer se moe uzeti gorenje
tinjanjem cigaretnog papira).
Sredstva za slepljivanje povezuju celulozna vlakna, poveavaju
hidrofobnost papira (smanjuje se razlivanje sredstava za pisanje),
mehanike osobine i poboljavaju izgled. U ovu svrhu dodaju se biljna ili
sintetika lepila (kolofonijum i dr.).
Kod odreenih vrsta papira dodaju se sredstva za bojenje, a
uglavnom su to sintetike boje.
Mlevenje sirovina za papir se sastoji u mehanikoj preradi u
posebnim postrojenjima. Pripremljena papirna pulpa se dovodi iz
prijemnika, iz koga kontinuirano dotie na beskonano (iano) sito, na
kome se vri oblikovanje papirnog lista, preplitanjem vlakana. Nakon
toga se vri njegovo odvodnjavanje (filtracijom i presovanjem), glaanje,
hlaenje i namotavanje na valjke, a zatim rezanje na odreene formate. U
toku procesa proizvodnje papira, moe se izvriti utiskivanje vodenog
znaka, prolaenjem kroz sistem valjaka, na ijim su sitima privreni
metalni oblici tj. crtei.

Vrste papira u prometu

Papir se moe razvrstavati prema razliitim kriterijumima, kao to
su vrste upotrebljenih sirovina, nain proizvodnje, upotrebi i dr. Osnovne
vrste papira prema nameni su:

- novinski li roto-papir,
- papir za pisanje i tampanje,
- papir za pakovanje i zamotavanje,
- papir za specijalne svrhe i
- karton i lepenka.


179
Novinski (roto) papir se koristi za tampanje dnevnih i nedeljnih
informativnih listova, a moe da sadri 60-80% drvenjae i ima malo
punila i sredstva za slepljivanje. Poseduje malu trajnost i vrstou, a zbog
veeg sadraja drvenjae pod uticajem svetlosti pouti i postane krt.
Papir za pisanje i tampanje obuhvata sledee vrste papira:

- papir za izradu novanica, vrednosnih papira i obrasce,
- papir za tampanje knjiga (grafiki papir)
- pisai papir,
- kartografski papir (izrada geografskih karata i atlasa),
- papir za izradu renika i edicija u malom formatu koji je
veoma tanak.

Papir za pakovanje i zamotavanje se proizvodi u raznim
kvalitetima, debljinama i bojama, a pojavljuje se kao svileni papir, votani
papir i pergamentni papir.

Papir za specijalne svrhe obuhvata veliki broj raznih vrsta papira,
od kojih su:

1. papir za industriju (filter-papir i natron-papir ija je upotreba
kod kablova u elektroindustriji);
2. Papir za crtanje i precrtavanje (paus-papir);
3. Svileni papir i papir za cigarete i dr.
Karton i lepenka se proizvode kao i obini papir, samo od
nebeljenih grubih sirovina, a prvenstveno se koristi za izradu kutija i
knjiga. Finije vrste kartona (karton za razglednice) ne sadre drvenjau.
Prema masi kvadratnog metra (g/m
2
), odnosno gramaturi
proizvodi industrije papira se dele na: papire, kartone i lepenke.
Literaturni podaci 1, 2 najee navode sledeu podelu na:

- papir (8 150 g/m
2
)
- debeli papir (polukarton); tanki papir (150 250 g/m
2
)
- karton (250 500 g/m
2
)
- debeli karton i tanka lepenka (500 600 g/m
2
)
- lepenka (600 5000 g/m
2
)

Osnovne karakteristike papira, kartona i lepenke, kao finalnih
proizvoda su:


180
- gramatura, debljina i gustina,
- format,
- vlaknasti sastav,
- vlanost i sadraj punila,
- dvostranost (izgled i osobine gornje i donje strane papira).

Njihov kvalitet se odreuje primenom mehanikih, fizikih,
hemijskih i mikroskopskih metoda ispitivanja. Pri hemijskom ispitivanju
najee se odreuje sadraj vlage i pepela.
Prilikom skladitenja papir treba uvati od vlage, direktne suneve
svetlosti i tetoina.


181

8. PROIZVODI INDUSTRIJE NEMETALA

8.1. GRAEVINSKI MATERIJALI

Graevinski materijali su materijali koji se upotrebljavaju u
graevinarstvu za konstrukcije i zavrne radove. U ovu grupu se
svrstavaju materijali razliitog porekla, naina proizvodnje i sastava, a
uglavnom su to proizvodi industrije nemetala, koji ine sledee
industrijske proizvode:
1 - graevinska veziva,
2 - opeka i crep,
3 - porculan i slini keramiki proizvodi,
4 - vatrostalni materijali,
5 - brusna sredstva (abrazivi) i
6 - ostali nemetalni neorganski materjali.
Proizvodnja razliitih grupa nemetala ima dosta zajednikih
tehnoloko - ekonomskih karakteristika, uz odreene specifinosti.
Sirovine se pripremaju za preradu mehanikim operacijama (drobljenjem,
mlevenjem, sejanjem, meanjem) u suvom ili mokrom stanju, pri emu
dobijanje proizvoda ine termiki procesi. Mehanika svojstva dobijenih
proizvoda zavise od vrste i istoe upotrebljivih sirovina a takoe i od
temperaturnog reenja tehnolokog procesa prerade.
Graevinskim materijalima se moe uspeno rukovati, ukoliko se
poznaju njihove osobine (fizike, mehanike, hemijske i tehnoloke),
nain proizvodnje i mogunost obrade.
Hemijske osobine se uglavnom svode na hemijski sastav.
Poznavanje hemijskih osobina graevinskih materijala je veoma znaajno,
s obzirom da hemijski sastav uslovljava njegovu primenu za odreene
konstrukcije, kao i mogunost meanja materijala, radi dobijanja
materijala sa kvalitetnijim svojstvima. esto su fizike (zapreminska
masa, specifina teina, proznost, akustine osobine, izolaciona svojstva)
i mehanike osobine (smicanje, savijanje, pritisak) blisko povezane i u
veini sluajeva se ispituju zajedno, u cilju njihovog odreivanja.
Graevinski materjali se ne proizvode samo u industriji nemetala,
nego i u okviru metalurgije i metalopreraivake industrije, hemijske i

182
drvne industrije. Takoe se u stambenoj gradnji u novije vreme, naroita
panja poklanja toplotnoj izoloaciji materjala.
Otpadni mineralni produkti drugih industrija su takoe sve vie
interesantni kao graevinski materjali, a najee se upotrebljavaju: troska
visokih pei i pepeo iz termoelektrana. Njihova upotreba doprinosi
ekonominijem iskoriavanju mineralnih sirovina, a takoe zatiti radne
i ivotne sredine.
Graevinski materjali se dele prema sastavu, nainu proizvodnje i
upotrebi.
Prema nainu proizvodnje graevinski materjali se dele na prirodne i
vetake. Prirodni graevinski materjali su materjali koji se neposredno
ili nakon mase obrade mogu upotrebljavati (pesak, ljunak, drvo, kamen i
dr.), dok se vetaki graevinski materjali dobijaju mehanikom ili
hemijskom preradom odreenih sirovina, a nakon toga se primenjuju u
graevinarstvu (cement, staklo, kre, cigla, gips, metali i dr.).
Graevinski materijali se prema upotrebi dele na: konstrukcijske,
vezivne i izolacijske (tabela 8.1).
Vezivni graevinski materjali su najee:
a) vazduna veziva, odnosno veziva koja nakon ovravanja nisu
otporna prema delovanju vode (ilovaa i kre i gips) i
b) hidraulina veziva koja su otporna prema vodi nakon
stvrdnjavanja (cement, malter, beton i dr.)

Tabela 8.1. Gradjevinski materijali i hemijska sredstva [72]

GRAEVINSKI MATERJALI

1. VEZIVA

2.KONSTRUKCIJSKI
MATERJALI
- MINERALNA (HIDRAULINA
I VAZDUNA)
- BITUMENSKA
- POLIMERNA

- BETON
- ELIK
- KAMEN
- OPEKA I CREP
- DRVO

3. IZOLACIJSKI MATERJALI
TERMOIZOLACIJSKI
MATERJALI
HIDROIZOLACIJSKI
MATERJALI
AKUSTINI
IZOLACIJSKI
MATERJALI

183

- LAKI BETON
- PROIZVODI NA
BAZI DRVETA I
DR. BILJNIH
MATERJALA
- KAMENA I
STAKLENA
VUNA
- EKSPANDIRANI
POLIMENI
MATERIJALI

- BITUMEN I
KATRAN
- PLASTINE
FOLIJE
- METALNI
LIMOVI
- HEMIJSKA
SREDSTVA

- PROIZVODI
NA BAZI
MATERIJAL
A KOJI SE
KORISTE
KAO
KONSTRUKC
IJSKI
- PLOE OD
GIPSA
- PROIZVODI
NA BAZI
GUME I
TEKSTILA

Vezivni graevinski materjali su prirodni ili vetaki proizvedeni
materjali, koji pomeani sa vodom obrazuju testo koje ima sposobnost da
se nakon odreenog vremena stvrdne i dobije vrstou kamena usled
fizikih i hemijskih promena.
Vezivni graevinski materjali poseduju sposobnost ovravanja
sa drugim sastavnim komponentima konstrukcijskih ili izolacijskih
materjala.

Mineralna veziva

Mineralna veziva su proizvodi tehnoloke prerade odgovarajuih
mineralnih sirovina sa svojstima stvrdnjavanja u kontaktu sa vodom. Prvo
upotrebljivo mineralno vezivo bilo je blato od ilovae, a takoe su od
davnina bili upotrebljavani kre i gips.

Graevinski kre

Graevinski kre spada u najvanija vazduna veziva, a sastoji se
uglavnom od kalcijum-oksida. Kao sirovina za dobijanje krea najvie se
upotrebljava krenjak koji je dovoljno vrst. Za peenje krenjaka
upotrebljavaju se jamaste ili rotacione pei.
U jamaste pei krenjak se ubacuje zajedno sa ugljem ili koksom
(oko 10 % od mase are) koji sagoreva u samoj jami dajui potrebanu
toplotu za reakciju. Postoje i pei, kod kojih je loite sa strane, odvojeno

184
od are krenjaka, tako da se u njima dobija bolji kre, jer se ne mea sa
pepelom od goriva. Temperatura u pei je oko 1200
C.
U novije vreme za peenje krenjaka upotrebljavaju se i
cilindrine rotacione pei, iji kapacitet moe biti oko 100 t dnevno.
Pri peenju krenjaka na visokim temperaturama, krenjak se raspada na
kalcijum-oksid i ugljen-dioksid.

2 3
CO CaO CaCO (8.1.)

Prema asortimanu, ivi kre se deli na ivi kre u obliku komada
(isporuuje se u zatvorenim transportim sredstvima) i ivi kre u prahu
(isporuuje se u papirnim vreama bruto mase 50kg). Dobijeni proizvod
je bele do belo ute boje i vrlo je higroskopan, pa se zato uva na suvom
mestu.
U graevinski kre se svrstavaju sledee vrste :
1. ivi kre (nastaje peenjem krenjaka, a sastoji se preteno od
CaO)
2. Hidratisani gaeni kre(nastaje gaenjem komadastog krea sa
minimalno
potrebnom koliinom vode, a sastoji se uglavnom od kalcijum-
hidroksida

2 2
) OH ( Ca O H CaO (8.2.)
pri emu se pri gaenju oslobaa velika koliina toplote.
3. Kreno testo (nastaje gaenjem komadastog krea ili
hidratisanog krea u prahu sa odgovarajuom koliinom vode.
Kreni malter se pravi meanjem gaenog krea sa peskom i
vodom, odnos peska i krea je 3:1 do 6:1, a upotrebljava se za vezivanje
opeka. Pesak ne uestvuje hemijski u procesu ovravanja maltera, ali je
potreban poto ini masu poroznom i pristup vazduha (odnosno
2
CO )
ini lakim. Kreni malter ovrava vezivanjem ugljen-dioksida iz
vazduha, pri emu se dobija kalcijum-karbonat, a odputa voda:
O H CaCO CO ) OH ( Ca
2 3 2 2
(8.3.)
Kre se vrlo mnogostruko primenjuje. U mnogim hemijskim
industrijama predstavlja osnovnu ili pomonu sirovinu. arenjem ivog
krea sa koksom dobija se kalcijum-karbid koji slii za dobijanje etina, a
u industriji cementa slui kao sirovinska komponenta. Takoe
upotrebljava pri dobijanju Na-karbonata, papira po sulfitnom postupku,
kao topitelj u metalurkim peima, u tehnologiji vode za omekavanje
vode, u industriji mineralnih ubriva, freskoslikarstvu i dr.

185

Graevinski gips

Gips se u graevinarstvu koristi kao pomoni i osnovni materijal
za razne graevinske elemente, a takoe i cele konstrukcije.
Gips, kao mineralno vezivo se dobija prenjem sirovog gipsa, koji je po
hemijskom sastavu kalcijum-sulfat sa dva molekula vode -
Ca O H 2 SO
2 4
. U prirodi je sirovi gips esto oneien primesana (glina,
krenjak, pesak), pri emu se pojavljuje takoe i anhidrid, odnosno
kalcijum-sulfat bez vode (prilikom proizvodnje ga treba odstraniti jer
predstavlja balast).
Dobijanje graevinskog gipsa iz sirovog gipsa se obavlja
procesom suenja, odnosno peenja na odreenim temperaturama. Za
peenje gipsa se koriste razliite pei. Zagrevanjem na temperaturi od
120-170
C sirovi gips gubi svoje kristalne vode i prelazi u hemihidrat :

O H 5 . 1 O H 5 . 0 CaSO O H 2 CaSO
2 2 4
t
2 4

(8.4.)
Mehanizam povezivanja i otvrdavanja peenog gipsa se sastoji u tome to
dobijeni peeni gips pomean sa vodom vee izgubljenu vodu i prelazi u
dihidrat.
Za peenje gipsa se primenjuju kotlovi ili cilindrine rotacione
pei, ije se loite nalazi ispod pei ili se gorivo ubacuje direktno u pe
(slino proizvodnji cementnog klinkera). Prenik ovih pei iznosi do 25
m, a duina do 30 m.
Prema temperaturi peenja, odnosno u zavisnosti da li je izvrena
delimina ili potpuna dehidratacija, razlikuju se sledee vrste gipsa:
- tuk - Gips (pee se na temperaturi do 180 C
)
- Alabaster Gips,
- Modelarski Gips,
- Malterski Gips,
- Estrih Gips (pee se na temperaturi do 900-1100 C
, tako da se
iz sirovog gipsa potpuno ukloni voda).
Pojedine vrsrte gipsa koje dolaze u promet moraju ispunjavati
odreene uslove koji su propisani. Poetak vezivanja za sve vrste gipsa,
osim estrih gips, treba da je nakon 5 minuta, a kod estrih gipsa nakon
120 minuta. Kraj vezivanja za sve vrste gipsa, osim estrih gipsa treba da
je nakon najvie 25 minuta, a kod estrih gipsa najvie nakon 36 sati.
Gips koji ne odgovara odgovarajuim uslovima kvaliteta, stavlja se u
promet kao gips nieg kvaliteta i mora se u deklaraciji navesti za koje
radove se moe upotrebiti.

186
Najee se kod gipsa vre sledea ispitivanja: poetak i kraj
vezivanja, vrstoa, zapreminska masa, potpuna ili delinina hemijska
analiza i dr.

8.2. KERAMIKA

Proizvodnja keramikih proizvoda potie iz najstarijih periode
razvoja ljudske civilizacije, a i jedna je od najstarijih ljudskih delatnosti..
Prvi keramiari stvarali su nezavisno jedan od drugoga u Egiptu,
Engleskoj, Americi itd. Nakon pada Rimske imperije, primat u keramici
preuzimaju panci. Posebno se na ostrvu Majorka razvila proizvodnja
ploica i vaza, sa odreenom glazurom i dekorom (zlatnom ili plavom
bojom), te se otud i pominje naziv majolika. S druge strane fajansa je
dobila ime po italijanskom gradiu Faenca u kome su se proizvodili
glazirani porozni keramiki proizvodi. Francuzi su od XII veka postali
majstori keramikog zanata, sve do XVII veka, kada iz Nemake dolazi
tajna o proizvodnji porcelana.
Naziv porekla za keramiku potie od grke rei keramios , to
znai zemljani. Danas se pod keramikom podrazumeva grana tehnologije
koja se bavi dobijanjem keramikih proizvoda najrazliitijih osobina i
primene.
Keramika se moe podeliti na vie naina, od kojih su najei:
prema poroznosti, prema kvalitetu i prema primeni( tabele 8.2, 8.3 i 8.4).

Tabela 8.2. Podela keramike prema poroznosti.
POROZNA NEPOROZNA
-Neglazirana
cigla
crep
-Glazirana
grnarija
fajans (porozna keramika
masa)
-Majolika

-Porcelan
-Kamenina (neporozna keramika
masa)


187

Tabela 8.3. Podela keramike prema kvalitetu
Fina Gruba
-Ploice
-Sanitarni proizvodi
-Porcelan
-Elektroporcelan
(steatit, kordijerit)
-Kamenina
-Vatrostalno posue

-Opeka
-Drenane cevi
-Crep
-Kamenina
-Vatrostalni materijali

Tabela 8.4. Podela keramike u zavisnosti od primene[2]
iroka
potronja
Graevinska
keramika
Vatrostalni
proizvodi
Tehniki
proizvodi
Abrazivna
keramika
-zemljani
proizvodi
-terakota
-fajansa,
majolika
-kamenina
-vatrostalno
posue
-porcelan
-tvrdi
-meki
-kotani (sa
Ca-fosfatom)
-opeka
-ploice
-cevi
-zidne ploice
-silika (dinas)
-amot
-magnezitni
-magnezitno-
hromitni
-dolomitni
-Si-karbidni
proizvodi
-Korundni
proizvodi
-tvrdi
porcelan
-steatitni
proizvodi
-kordijeritni
proizvodi
-Si-karbid
-korundni
proizvodi

Specijalna keramika obuhvata iroku grupu raznovrsnih proizvoda, a
najpoznatiji su :
mulitni porcelan, cirkonski porcelan, B-karbid porcelan, Si-karbid
sinterovani,. W-karbid, Zr i Ti-karbid ,vatrostalni nitridi, proizvodi od
safira (sinterovani Al
2
O
3
, istoe 99,8%), karborundum i korund.
Osnovna sirovina za dobijanje keramike je glina, sa sastojkom kaolinitom
(Al
2
O
3
2SiO
2
2H
2
O).Glavna osobina gline je da upija vodu i postaje
plastina, lako se oblikuje, a peenjem postaje tvrda, vrsta i otporna na
hemikalije i temperaturu.


188

Dodatne sirovine za proizvodnju keramike su:
1) antiplastine materije koje spreavaju pucanje tokom peenja
(keramiki kr, posna glina sa dosta CaCO
3
, pesak, kreda i dr.),
2) topitelji koji olakavaju sinterovanje estica u toku peenja
(feldspati, staklo, liskun, Fe
2
O
3
)
3) boje, a mogu se primeniti: oksidi metala ili metali.
4) glazure su lako - topiva stakla. Provlaenjem keramikih
predmeta kroz glazuru i peenjem glazura se uvlai u pore i stvara glatku
i sjajnu povrinu.
Na slici 8.1 je prikazana ema proizvodnje keramikih proizvoda.

Slika 8.1 ema proizvodnje keramikih proizvoda[7]
Suenje
Odleavanje mase
Oblikovanje proizvoda
Priprema sirovina
Peenje (sinterovanje)
Dorada (glaziranje, bojenje, dekoracija)
Peenje (sinterovanje)

189

Osnovne faze proizvodnje obine keramike su:
a) priprema sirovina obuhvata mlevenje, dodavanje vode i
meanje ,
b) oblikovanje, koje se obavlja istiskivanjem mase kroz otvore
razliitog oblika,
c) suenje (uklanjanje vika vode, da ne bi dolo do pucanja pri
peenju)
d) peenje, koje se obavlja u peima razliite konstrukcije

8.3. STAKLO

Najstariji poznati stakleni predmeti potiu iz Egipta, jo iz 3500
godina pre nove ere. Prvo providno staklo proizvode Rimljani poetkom
nae ere. Staklarstvo se zatim naroito razvilo u Vizantiji, a kasnije u
Veneciji, ekoj i drugim zemljama.
Proizvodnja stakla naglo je porasla tek kada je pronaen jeftin
postupak za dobijanje sode (krajem XVIII veka, Leblan). Danas
proizvodnja stakla predstavlja veoma znaajnu industrijsku granu. Staklo
se koristi u ogromnim koliinama za graevinske svrhe, primenjuje se kao
ambalani, konstruktivni i osnovni materijal za optike instrumente, za
ukrasne predmete, u industriji saobraajnih sredstava i dr.
U tehnikom staklu mora silicijum-dioksid (SiO
2
) biti vezan za
najmanje dva oksida:
-jedan mora biti CaO (ili MgO, BaO, PbO, ZnO, Al
2
O
3
, Fe
2
O
3
) i
-drugi alkalni oksid (natrijumov ili kalijumov).Obine vrste stakla
se sastoje iz natrijum - oksida, kalcijum - oksida i silicijum - oksida.
Meutim, u praksi se ne koriste oksidi, ve jedinjenja koja u toku procesa
prerade prelaze u odgovarajue okside.
Staklo se dobija topljenjem polaznih sirovina, a zatim se stopljena
masa ohladi do ovravanja, ali tako da ne dolazi do kristalizacije. Staklo
je vrst, fiziki homogen i amorfan kompaktan materijal sastavljen od
neorganskih jedinjenja.
Razne vrste stakla se meusobno razlikuju po hemijskom sastavu.
Staklo se ne rastvara u vodenim rastvorima kiselina izuzev u
fluorovodoninoj.


190

Proizvodnja stakla

Osnovne sirovine za proizvodnju stakla su: kvarcni pesak (SiO
2
),
kalcijum-karbonat (CaCO
3
), natrijum-karbonat (Na
2
CO
3
), natrijum-sulfat
(Na
2
SO
4
), kalijum-karbonat (K
2
CO
3
) i olovo-oksid (Pb
3
O
4
).
U koliko se ele dobiti specijalne vrste stakla sa specifinim
osobinama, onda se pored osnovnih sirovina dodaju jo i oksidi
aluminijuma, bora, cinka, i dr.U proizvodnji stakla koriste se jo i
pomone sirovine, a to su: sredstva za bojenje, sredstva za bistrenje i
obezbojavanje i sredstva za nagrizanje i matiranje.
Kao sredstva za bojenje koriste se razni oksidi metala, soli metala
ili sami metali. Tako na primer, jedinjenja Fe (II) daju plavkasto-zeleno
obojenje, Fe (III) jedinjenja uto-zeleno do mrko-crveno, CO (II) i CO
(III)-jedinjenja tamnoplavo. Cu (II)-jedinjenja plavozeleno, Mn (II) i Mn
(IV)-jedinjenja daju ljubiasto obojenje a elementarno zlato crveno.
Sredstva za obezbojavanje se upotrebljavaju radi uklanjanja boje
koja potie od primesa, a sredstva za bistrenje oslobaaju na temperaturi
topljenja stakla gasove koji izlazei iz stopljene mase povlae sa sobom
nestopljene delie. Kao sredstva za bistrenje se najee dodaju ilska
alitra (NaNO
3
) i mangan-dioksid.
Od sredstava za nagrizanje i matiranje stakla najee se koristi
ili fluorovodonina kiselina ili kvarcni pesak pod pritiskom.
U zavisnosti od hemijskog sastava i vrste sirovina koje su
upotrebljavane u proizvodnji stakla, sve vrste stakla se dele u sledee
vrste:
1) Natrijum-kalcijumova stakla (sadre okside natrijuma,
kalcijuma i silicijuma) se koriste za izradu prozorskog stakla, stakla za
izloge i robe iroke potronje,
2) Kalijum-kalcijumova stakla (sadre okside kalijuma, kalcijuma
i silicijuma) slue za izradu laboratorijskog posua i staklenih ukrasnih
predmeta,
3) Kalijum-olovna stakla (sadre okside kalijuma, olova i
silicijuma) slue za izradu optikih instrumenata i ukrasnih predmeta i
4) Bor-aluminijumova stakla (sadre okside bora (B
2
O
3
) i
aluminijuma (Al
2
O
3
)). Osnovna osobina ovih stakla je da su otporni na
temperaturne promene i hemijske uticaje, primenjuju se za izradu
laboratorijske opreme.
Proizvodnja stakla se sastoji iz nekoliko faza :
- priprema sirovina,

191
- topljenje sirovina,
- uobliavanje stakla i
-dorada staklenih predmeta.

Na slici 8.2 je prikazana ema proizvodnje stakla.

Slika 8.2. ema proizvodnje stakla[7]

Pripremljene sirovine u odreenom odnosu se podvrgavaju
drobljenju, sejanju i na kraju se dobro izmeaju. Osnovni zahtev koji se
postavlja kad je u pitanju kvarcni pesak je sadraj primesa. Zbog toga se
on najpre ispira u sonoj kiselini da bi se uklonila jedinjenja eleza koja
mogu da oboje staklo. Nakon izvrene pripreme, sirovine podvrgavaju
procesu topljenja, koji se moe izvriti u peima sa loncima ili koritastim
peima.
Pe sa loncima (slika 8.3) se koristi u proizvodnji manjih koliina
specijalnog stakla (u prvom redu optikih stakala) ili za proizvodnju vie
vrsta stakla. Lonci su izraeni od najbolje vatrostalne gline uz dodatak
amotnog brana. Lonci napunjeni materijalom se stavljaju u pe, a jedan
proizvodni ciklus traje oko 24 asa.

Zavrna obrada staklenih proizvoda
Topljenje
Oblikovanje staklene mase
Priprema sirovina

192

Sl. 8.3. Pe za topljenje stakla u loncima[72]

Koritaste pei su vrsta plamenih pei, a upotrebljavaju se za
masovnu proizvodnju stakla .Pripremljena smesa se unosi u pe pri emu
dolazi do topljenja mase. U srednjem delu pei je temperatura najvia i
ovde se vri bistrenje i obezbojavanje staklene mase, dok se u treem delu
pei staklena masa ohladi na tempetaturu koja je podesna za uobliavanje
staklene mase (temperatura topljenja iznosi i do 1500C a dalja prerada
se vri na temperaturi od 700-1000C). Koritaste pei se zagrevaju
generatorskim gasom ili mazutom, a temperatura se kontrolie pomou
pirometra (instrumenta za merenje visokih temperatura). Kapacitet im je i
do 1500 tona materijala.
Elektrine pei se takoe mogu koristiti za proizvodnju stakla a
osnovna prednost im je jednostavnija regulacija temperature i manji
kapaciteti (do 150 tona materijala).
Proces uobliavanja istopljene staklene mase moe se izvriti na
vie naina:
- duvanjem,
- presovanjem,
- valjanjem i
- izvlaenjem.

193
Jedan od najstarijih naina prerade stakla je duvanje (obino
ustima) pomou naroite duvaljke. Jedan kraj duvaljke (lule) se zamoi u
staklenu masu, izvadi i izduva u malu kruku koja se zatim oblikuje
daljim duvanjem, eventualno uz korienje metalnih kalupova. Ovaj nain
prerade se primenjuje i danas u sluajevima kada se ne moe zameniti
mainskom preradom (izrada luksuznog upljeg stakla). Duvanje se danas
primenjuje u industrijskoj praksi za masovnu proizvodnju boca
mainskim putem.
Presovanje se vri tako to se istopljena staklena masa nabija
pomou epova dok potpuno ne ispuni upljine kalupa. Ova metoda se
sve vie upotrebljava za izradu predmeta iroke potronje kao to su:
tanjiri, inije, pepeljare, ae i dr.
Proces valjanja se vri na taj nain to se rastopljena staklena
masa valja na specijalnom stolu pomou naroitih valjaka. Ukoliko su
valjci gravirani tada se proizvodi gravirano (ornamentno) staklo. Ovim
metodom se proizvode staklene ploe za izradu izloga, ogledala i
armiranog stakla.
Izvlaenje je metod uobliavanja stakla, pri emu se pomou
specijalnih valjaka vri izvlaenje staklene ploe odgovarajue debljine,
iz rastopljene staklene mase. Ovim postupkom se proizvodi ravno staklo
za prozore i izloge, staklena vuna, stakleni tapii, staklene cevi.
Veina staklenih predmeta se podvrgava zavrnoj fazi obrade, iji je cilj
osposobljavanje za odgovarajuu upotrebu ili ukraavanje radi lepeg
izgleda. Najee se primenjuju sledei naini dorade: bruenje,
graviranje, matiranje i slikanje.
Bruenje se primenjuje kod staklenih ploa koje su dobijene
metodom valjanja, pri emu sa obe strane imaju hrapave i neravne
povrine. Za grubo bruenje koristi se meavina otrog kvarcnog peska i
vode. Nakon toga sledi fino bruenje i poliranje (upotrebljavaju se ploe
presvuene filcom). Duboko bruenje se primenjuje za ukraavanje
luksuznih predmeta: inija, vaza i dr, koji se sastoje iz olovnog stakla.
Graviranje je slino dubokom bruenju, samo su ukrasi i crtei plii.
Ovim se postupkom na staklo nanose fine linije i crtei na primer cvee,
likovi ljudi, ivotinja i td.
Matiranjem se omoguuje da povrina stakla postane fino
hrapava, pri emu se sa hrapavih stranica svetlost odbija difuzno
raspreno i ini staklo neprovidnim. Postupak matiranja se moe izvriti
mainskim ili hemijskim putem. Mehaniki se matira pomou mlaza
kvarcnog peska, a hemijski se matira metodom nagrizanja (gasoviti
fluorovodonik reaguje sa staklom stvarajui silicijum-tetrafluorid).

194
Slikanje se obavlja pomou finog praha sastavljenog od ulja i
prozirnih ili neprozirnih razliito obojenih lako topljivih stakala.
Naslikano staklo se zatim ari na temperaturi od 700C, pri emu ulje
sagori, a lako topivo obojeno staklo se stopi sa povrinom.
Greke u staklu.Kod gotovih staklenih povrina se esto pojavljuju
izvesni nedostaci koji se nazivaju mane stakla. Greke najee nastaju
usled loe pripremljene sirovinske meavine ili usled nepravilnog voenja
procesa. Najee mane koje se javljaju su:
1) stvaranje mehuria, koje potie od zaostalih gasova u staklenoj
masi,
2) pojava nabora i niti , a potie od vatrostalnog materijala slabog
kvaliteta kojim je pe obloena,
3) pojava kamenia koji predstavljaju neprovidne ukljuke raznih
primesa na povrini stakla ili u njegovoj masi,
4) zamuenost nastaje pod uticajem vlage ili usled neravnomernog
hlaenja pri proizvodnom procesu i
5) ogrebotine na povrini staklene ploe koje potiu od spoljnjih
mehanikih uticaja.
Vrste stakla u prometu. Prema spoljanjem izgledu i nameni
staklena roba se deli u tri grupe: ravno staklo, uplje staklo i specijalno
staklo.
1) Ravno staklo obuhvata sve vrste staklenih ploa koje su
proizvedene mainskim putem, izvlaenjem staklene mase u ploe
ravnomerne debljine, a najpoznatiji proizvodi su: prozorsko staklo, staklo
za izloge i ogledala i specijalno staklo. Klasifikacija ravnog stakla se
odreuje na osnovu vrste, boje, veliine i poloaja dozvoljenih greaka u
njemu koje potiu od proizvodnih postupaka.
a) Prozorsko staklo je natrijum-kalcijumovo staklo dobijeno
izvlaenjem. U prometu se javlja u sledeim dimenzijama: debljine: 2,3 i
4 mm; irine: 26, 120 i 180 cm a duine: 160, 180 i 300 cm. Prema
kvalitetu se dele na eriri klase.
b) Staklo za izloge i ogledala je po sastavu natrijum-kalcijumovo
staklo i kalijum-kalcijumovo staklo sa 1-2% olova. Debljine 5-6 mm i
spada u grupu ravnog stakla izuzetnog kvaliteta.
c) Pod terminom sigurnosno staklo se podrazumevaju sve vrste
stakla koje su toplotno obraena ili kombinovana sa drugim materijalima,
da bi se smanjila opasnost od povrede putnika prilikom prskanja ili
razbijanja stakla u vozilima. Njima se zastakljuju automobilski, avionski,
vagonski i drugi prozori, od njega su nainjene zatitne naoare, ijim
lomljenjem ne moe da doe do povrede.U ovu grupu spada i armirano

195
staklo koje se sastoji od staklene ploe koja je nalivena oko metalne
mree, koja pri razbijanju zadrava delie stakla.
2) uplje staklo obuhvata sve vrste staklene robe koja je uobliena
procesom duvanja i presovanja.Po hemijskom sastavu ovo staklo je
najee natrijum-kalcijumovo staklo (ambalae i predmeti iroke
potronje) i kalijum-kalcijumovo (umetniki izraene vazne, ae,
pepeljare, pehari i dr.).Posebnu vrstu stakla predstavlja farmaceutsko
ambalano staklo (hemijski neutralno staklo-neutro staklo) koje mora
odgovarati posebnim propisima u pogledu dimenzija i debljine.
3) U specijalna stakla se ubrajaju: optika stakla, hemijska stakla,
filter stakla, konstruktivni stakleni materijal, kvarcno staklo, staklena
vuna i vodeno staklo.
Optiko staklo sadri i do 80% olova. Kod ovih stakala je veoma
vano da sirovine moraju biti iste jer se trai da ovo staklo ima veliku
mo prelamanja svetlosti. Optiko staklo se koristi za izradu lupa,
mikroskopa, projekcionih aparata, naoara i dr.
Hemijsko staklo je otporno prema uticaju hemikalija a takoe i
prema temperaturnim promenama. Ovo staklo se primenjuje u hemiji i
medicini a poznato je pod nazivom Jena, Pyrex i dr.
Filter stakla su karakteristina po tome to pojedine svetlosne
zrake odreenih talasnih duina proputaju ili ih apsorbuju.
Konstruktivni stakleni materijal nalazi iroku primenu u
graevinarstvu za izradu ploa za podove, blokova, ploica, armiranog
stakla i dr. Proizvodi su od providnog, obojenog ili neprovidnog stakla to
zavisi od namene.
Kvarcno staklo je po sastavu silicijum-dioksid, SiO
2
(99,8%) i
odlikuju se velikom otpornou prema temperaturskim promenama. Ovo
staklo je vrlo otporno prema visokoj temperaturi, naglim temperaturnim
promenama, a takoe i na hemikalije, jedino ga nagriza fluorovodonina
kiselina. Ovo staklo je nalo primenu u hemiji.
Staklena vuna se sastoji od beskrajnih ili tankih staklenih vlakana,
oblikuje se velikom sposobnou izolacije, otporna je prema mineralnim
kiselinama i ima visoku vatrostalnost. Nalazi iroku primenu u
graevinarstvu kao izolacioni materijal.
Vodeno staklo je natrijum ili kalijum-silikat (Na
2
O SiO
2
ili K
2
O
SiO
2
) koji je u vodi rastvorljiv. Vodeno staklo se koristi za impregnaciju
tkanina, drveta, papira, u industriji sapuna, u industriji boja i lakova i dr.
Skladitenje stakla. Staklo je otporno na vazduhu u normalnim
uslovima. Otporno je i prema kiselinama i alkalijama, jedino ga nagriza
fluorovodonina kiselina. Ipak duim stajanjem usled dejstva vlage i

196
alkalija na pojedinim mestima se javljaju zamuenja, pa se staklo mora
skladititi u suvim skladitima koja se provetravaju.

8.4. VATROSTALNI MATERIJALI

Pronalazak vatrostalnih materijala je star koliko i pronalazak i
korienje vatre. Arheoloka istraivanja pokazuju da je u starom Egiptu i
Asiriji bila ve poznata izrada glinenih opeka, to svedoi da je tada bila
vrlo razvijena zanatska vetina izrade vatrostalnog materijala.
Metalurki procesi se izvode na relativno visokim temperaturama,
pa odgovarajui ureaji moraju biti obloeni takvim materijalima, koji
mogu sigurno izdrati temperature koje trai savremeni nain rada, bar u
tolikoj meri da njihov radni vek ostane u ekonomski prihvatljivim
granicama.
Vatrostalni materijali se primenjuju u gotovo svim granama
industrije. Osim u metalurgiji, nali su primenu u nuklearnoj industriji i
raketnoj industriji..
Paralelno sa razvitkom energetike ide i razvoj vatrostalnih
materijala. Kada se kao gorivo koristilo drvo, vatrostalni materijali su se
proizvodili od crvene graevinske gline. Pri sagorevanju kamenog uglja
(drvenog uglja), vatrostalni materijali su se proizvodili od glina, kaolina,
kvarcita. Sa primenom nafte, koksa i prirodnog gasa, osnovna sirovina je
bila dolomit, magnezit, grafit i visokoglinine rude. Kod plazmenih
postrojenja, atomske i reaktivne tehnike, primenjuju se isti tekotopljivi
oksidi, karbidi i nitridi.
Uopteno se moe rei da se materijal, koji bez deformacija izdri
temperaturu od 1600 C naziva vatrostalnim, dok se onaj koji se
deformie iznad 1750 C naziva visokovatrostalnim.
Dobar vatrostalni materijal je onaj materijal koji poseduje sledee
osobine:

- da se ne topi na visokim temperaturama,
- da je dovoljno vrst, jer se koristi kao konstrukcioni materijal,
- da je hemijski otporan (da ne reaguje sa troskom, prainom i
gasovima u pei),
- da je dovoljno otporan prema mehanikom troenju (habanju) na
niskim i visokim temperaturama,
- da je dovoljno stabilan prema naglim temperaturnim promenama
ili naprezanjima prouzrokovanim toplotom i

197
- da je dovoljno jeftin (skupi vatrostalni materijali se koriste samo u
specijalnim sluajevima).

Vatrostalni materijali se mogu podeliti na vie naina, ali se
najee koristi podela sa mineralokog i sa hemijskog gledita.
Najvanije osnovne sirovine za izradu vatrostalnih materijala su:

- kvarc (SiO
2
) koji ima temperaturu topljenja 1728 C,
- glinica (Al
2
O
3
) sa temperaturom topljenja 2050 C,
- kalcijum-oksid (CaO) i magnezijum-oksid (MgO) sa
temperaturama topljenja od 2750 C i 2800 C,
- hromit (FeO Cr
2
O
3
) sa temperaturom topljenja na 2250 C,
- cirkonijum-oksid (ZrO
2
) sa temperaturom topljenja na 2750 C i
- ugljenik koji sublimuje na 3630 C.

Vatrostalni materijali koji se koriste su uglavnom smee, tako da
omekavaju u odreenom temperaturnom podruju, ali redovno sadre i
primese koje jako utiu na njihove razliite osobine.
Sa hemijskog gledita, vatrostalni materijali se dele na kisele,
bazne, amfoterne i neutralne, u zavisnosti od vrste oksida koja u njima
preovladava. Pri radu sa baznom troskom, moe se kao obloga koristiti
samo bazni vatrostalni materijal, i obrnuto, jer bi u suprotnom dolo do
njihovog meusobnog reagovanja.
Treba napomenuti da ne postoji vatrostalni materijal koji bi
potpuno zadovoljio sve zahteve u praksi, pa je izuzetno vano da se on
pravilno odabere za svaki pojedinani sluaj, uz voenje rauna o
uslovima i ekonomiji.
Vatrostalni materijali se upotrebljavaju u:

- uoblienom stanju (normalne pravougaone opeke, klinaste opeke,
lune i vezne opeke, delovi za livne kazane, kanalske opeke, ploe
i razni drugi specijalni oblici) i
- mlevenom stanju (kao brano) za izradu maltera koji povezuje
vatrostalne opeke, uz dodatak raznih vezivnih sredstava
(magnezijumove soli, tutkalo, i dr.).
Osnovne faze pri izradi vatrostalnog materijala su (slika 8.4) :
- priprema sirovine (kopanje, drobljenje i mlevenje sa
prosejavanjem sirovina),
- meanje sirovina,

198
- uobliavanje sirovina, pri emu se u zavisnosti od primenjenog
postupka dobijaju peene opeke, nepeene opeke ili livene opeke.

Slika 8.4. ema proizvodnje vatrostalnih materijala[7]

Postoji vie osnovnih grupa vatrostalnih materijala:

a) grupa vatrostalnog materijala ija je osnova glina (obian amot i
amot sa poveanim sadrajem glinice),
b) grupa vatrostalnog materijala ija je osnova kvarc (silika opeke,
specijalne vrste silika opeka i silikatna veziva),
c) grupa vatrostalnog materijala ija su osnova karbonati
(magnezitne opeke, dolomitne opeke),
Priprema sirovina,
mlevenje, pranje,
obogaivanje
Meanje po vrsti i
granulaciji i dodavanje
vode i veziva
Oblikovanje
Suenje
Peenje
Prethodni termiki
tretman (glina,
magnezit, dolomit)
Nabojne mase
Direktno korienje u
peima
VATROSTALNI PROIZVODI

199
d) forsteritna grupa vatrostalnog materijala (opeke izraene od
forsterita Mg
2
SiO
4
),
e) spinelidna grupa vatrostalnog materijala (hromitne opeke, hrom-
magnezitne opeke, magnezit-hromitne opeke),
f) vatrostalni materijali ija je osnova ugljenik (ugljenini i grafitni
vatrostalni materijali) i
g) grupe specijalnih vatrostalnih materijala (cirkonijumova grupa,
karbidna grupa i oksidna grupa).

U tabeli 8.2. su prikazane osobine nekih vatrostalnih opeka.

Tabela 8.2. Osnovne osobine vatrostalnih opeka [88]
Vrsta opeke
Hemijski
sastav u %
Temperatura
topljenja, C
Zapremins
ka masa,
t/m
3

Najvia
temperatura
upotrebljivosti,
C
Silika opeke
95-98 SiO
2

<1,5 Al
2
O
3

<2,0 Fe
2
O
3

<3,5 CaO
1750 1,8-2,0 1650-1700
amotne
polukisele
opeke
70-80 SiO
2

28-32 Al
2
O
3

<3,0 Fe
2
O
3

1630-1710 1,8-1,9 1100-1300
amotne
bazine opeke
55-65 SiO
2

35-45 Al
2
O
3

<3,0 Fe
2
O
3

1690-1750 1,8-2,0 1250-1400
Visoko
aluminozni
amot
54-51 SiO
2

45-48 Al
2
O
3

<1,0 Fe
2
O
3

1750-1790 1,9-2,1 do 1550
Mulitne
(silimanitne)
opeke
26-35 SiO
2

62-72 Al
2
O
3

<1,0 Fe
2
O
3

1850-1880 2,4-2,7 priblino 1800
Korundmulitne
opeke
ost. SiO
2

70-80 Al
2
O
3

<1,5 Fe
2
O
3

1830-1880 2,5-2,9 do 1700
Korundne opeke 99-99,7 Al
2
O
3
>2000 3,4-3,7 -
Dolomitne
opeke
12-16 SiO
2

<3,0 Al
2
O
3

<3,0 Fe
2
O
3
45-48 CaO
28-32 MgO
>2000 -
do
najviih
temperatura
Forsteritne
opeke
28-38 SiO
2

1-2 Al
2
O
3

8-14 Fe
2
O
3
1900 2,9-3,0 -

200
1-2 CaO
50-55 MgO
Magnezitne
opeke
1-4 SiO
2

1 Al
2
O
3

1-4 Fe
2
O
3
2-4 CaO
>88 MgO
>2300 2,8-3,0
do
najviih
temperatura
Hrom-
magnezitne
opeke
3 SiO
2

10-13 Al
2
O
3

10-12 Fe
2
O
3
1-2 CaO
40-45 MgO
18-35 Cr
2
O
3

>2000 2,8-3,2 priblino 1800
Hromitne opeke
6-7 SiO
2

12-18 Al
2
O
3

12-15 Fe
2
O
3
16-25 MgO
30-45 Cr
2
O
3

1880 3,2-3,5 priblino 1950
Ugljenini
vatrostalni
materijal
92-93 C
7-8 pepeo
1880 1,3-1,4 -
Cirkon opeke ZrO
2
, SiO
2
2430 - -


199
9. PLASTINE MASE, KAUUK, GUMA I NJIHOVI
PROIZVODI

9.1. PLASTINE MASE

Mnogi makromolekularni (polimerni) materijali, zahvaljujui
svojoj hemijskoj grai i velikoj molekulskoj masi, poseduju izuzetne
osobine, na kojima se i zasniva njihova primena. Ovi materijali mogu da
budu na bazi prirodnih makromolekula, ali se mogu dobiti i potpuno
sintetiki i u praksi se nazivaju vetakim (sintetikim) smolama.sa druge
strane, termin plastine mase se odnosi na materijale u kojima je neki
polimerni proizvod velike molekulske mase (vetaka smola) glavni
sastojak
Osnovna karakteristika hemijske grae vetakih smola jesu dugi
nizovi koji ine ,,kostur,, makromolekula. Makromolekuli ili polimeri
nastaju postepenim spajanjem velikog broja (od 100 pa sve do na desetine
hiljada) osnovnih monomernih molekula male molekulske mase, koji
mogu biti usmereni i povezani na razliite naine. Osnovni kostur moe
biti nizgraen samo od ugljenikovih atoma, ali moe da sadri i kiseonik,
kao u poliestrima, ili azot, kao u poliamidima, a moe dabude i bez
ugljenika, kao to je sluaj sa silikonima.
Po fizikim osobinama plastine mase se dosta razlikuju i
svrstavaju se u sledee grupe :
a) termoplastine mase, kojima se ponovnim zagrevanjem moe
povratiti plastinost,
b) termostabilne(termoreaktivne) mase, nakon hlaenja ovrsnu u
tvrdu mas u, koja ponovnim zagrevanjem ne moe omekati i ponovo se
uobliavati i
c) elastomeri, mase koje trajnije zadravaju elastinost kauuka.
Prva plastina masa dobijena je 1869. god. od nitroceluloze i
kamfora rastvorenog u etanolu, a nazvana je celuloid. Nakon toga su
proizvedeni bakelit i itav niz drugih plastinih masa: karbamid-
formaldehidne, vinilne, akrilne i alkidne smole.
Plastine mase su organska hemijska jedinjenja koja se dobijaju
meanjem prirodnih i vetakih visokomolekularnih jedinjenja sa raznim
dodacima. Poseduju sposobnost da su u toku poizvodnje plastine, a
tokom prerade ovrsnu i tokom upotrebe ne menjaju oblik. One nemaju
meusobno veih hemijskih slinosti, ali imaju niz fizikih, elektrinih i
mehanikih osobina, koje ih ine primenljivim u razliitim oblastima.
I DEO: POSEBNI DEO POZNAVANJA ROBE

200
Zahvaljujui svojim osobinama, plastine mase su nale iroku primenu u
mnogim granama industrije. Na tritu se pojavljuju pod razliitim
imenima, pri emu nazivi esto potiu od imena polimera, ali i od naziva
firmi koja ih proizvodi ili su uzeta sasvim proizvoljno.
Plastine mase dobijene procesima polimerizacije i
polikondenzacije, spadaju u grupu sintetikih plastinih masa.
Polusintetike plastine mase se dobijaju iz prirodnih visokomplekularnih
jedinjenja, koji se specijalnim postupcima prerade modifikuju, a u ovu
grupu spadaju plastine mase na bazi celuloze i belanevina.
Prema upotrebljenoj osnovnoj sirovini i nainu dobijanja,
plastine mase se dele na sledee osnovne grupe :
1. Plastine mase na bazi bazi hemijski modifikovanih prirodnih
polimera (plastine mase na bazi celuloze i plastine mase na bazi
belanevina),
2. Proizvodi polimerizacije (polietilen, polipropilen, polivinil-
hlorid, polistiren, poliakrilati i politetrafluoreten(teflon)),
3.Proizvodi polikondenzacije (fenoplasti, poliamidi, silikoni,
poliuretan, epoksi smole i dr.).
4. Proizvodi poliadicije(poliuretani).

Prilikom ispitivanja osobina plastinih masa , u cilju njihove
upotrebe u razliite svrhe, vre se sledea ispitivanja:
-gustina plastinih masa (kree se u granicama od 0,9 do
2,2 g/cm
3
),
-jaina na kidanje i modul elastinosti,
-jaina na udar,
-linearni koeficijent irenja,
-toplotna provodljivost,
-maksimalno dozvoljena temperatura upotrebe u neoptereenom
stanju i
-hemijska postojanost.
Pored osnovnih sirovina (polimerna supstanca) , za proizvodnju
plastinih masa upotrebljavaju se i pomona sredstva i to: punila,
omekivai (plastifikatori), katalizatori, stabilizatori, materije za
podmazivanje, boje i antistatici .
Punila (punioci) se dodaju radi postizanja odreenih mehanikih
osobina gotovih proizvoda, kao i radi sniavanja njiove cene. Izbor i
koliina punila se regulie shodno osobinama koje se ele postii kod
odreenog proizvoda, a dodaju se najee: kreda, talk, kaolin, barit,
glinica, tekstilna vlakna, drvno brano i dr.

201
Plastifikatori imaju zadatak da dovedu plastinu masu u stanje
koje je najpodesnije za preradu u odreeni proizvod, a koriste se najee
: estri viebaznih aromatinih kiselina, glicerol, parafinsko ulje i dr.
Katalizatori( ubrzivai, akceleratori) ubrzavaju ovravanje,
polimerizaciju ili polikondenzaciju raznih plastinih masa i poveavaju
vrstou, a primenjuju se: organske i neorganske kiseline, amonijak,
metalni oksidi i t.d.
Materije za podmazivanje se dodaju pri mehanikoj obradi
plastinih masa, odnosno pri izradi razliitih predmeta, da bi se spreilo
lepljenje gotovog proizvoda za matrice, kalupe ili druge forme.
Upotrebljava se lako mainsko ulje, vazelin, parafin, voskovi i sapuni,
odnosno kombinacije ovih materija.
Boje se dodaju u cilju poboljanja estetskih svojstava, a plastine
mase se mogu bojiti povrinski ili u masi. Koriste se: cink-oksid, titan-
oksid, a, soli cinka, hroma i eleza.
Plastine mase su nale primenu za izradu razliitih proizvoda,
kao to su: proizvodnja filmova i folija, lepkova, lakova, sredstava za
impregniranje,vetake koe, izolacionih materijala u elektrotehnici , za
proizvodnju predmeta iroke potronje, za specijalne svrhe u medicini, u
graevinarstvu, u hemijskoj industriji, za izradu delova maina i za mnoge
druge svrhe.
Prilikom upotrebe plastinih masa, bilo u konstruktivne svrhe, bilo
za proizvode svakodnevne potronje, moraju da se ispitaju osobine
plastinih masa i promene koje nastaju tokom izlaganja atmosferskim
uticajima, odnosno ultraljubiastoj svetlosti. Osnovna svojstva materijala
na bazi plastinih masa, koje ih ine primenljivim u razliitim oblastima
su :postojanost prema koroziji, mala specifina teina , dobri su izolatori
toplote i zvuka i lako se boje.
206
9.1.1. PLASTINE MASE NA BAZI PRIRODNIH
MAKROMOLEKULA

U poetku su plastine mase dobijane samo podeavanjem
osobina prirodnih proizvoda, kao to su celuloza, kazein i kauuk. Ove
vrsta proizvoda se jo uvek dosta proizvode i upotrebljavaju, bez obzira
na pronalazak i proizvodnju sintetikih plastinih masa.


202

9.1.2. PLASTINE MASE NA BAZI CELULOZE

Najvanije mase na bazi celuloze su: celuloid, celon, celofan i
vuklafiber.
Celuloid se dobija iz celuloznog nitrata i kamfora u alkoholnom
rastvoru. Vrlo je zapaljiv, pa su ga iz tog razloga potisnule druge plastine
mase. Upotrebljava se u industriji lakova i eksploziva, proizvodnju
filmova, izradu biuterijske robe.
Celon je plastina masa koja se dobija od celuloznog triacetata, a
upotrebljava se za izradu fotografskih filmova, folija, lakova i robe iroke
potronje, a takodje za impregniranje tkanina i papira.
Vuklanfiber se dobija provlaenjem papira ili celuloze kroz
zasieni rastvor cink-hlorida, a koristi se kao izolator u elektroindustriji,
za izradu koefera, zupanika i dr.
Celofan se dobija na taj nain to se zreo rastvor viskoze istiskuje
kroz irok, a tanak prorez u kiselo kupatilo (zakiseljeni rastvor raznih soli)
i pri tome se ponovo oslobadja (regenerie celuloza) u obliku tankog lista
(folije) debljine 0,02-0,04 mm. Na slici 9.1. je prikazan proces dobijanja
celofana.

Slika 9.1. Dobijanje celofana. [67]

9.1.3. PLASTINE MASE NA BAZI BELANEVINA

Galatit je plastina masa dobijena iz mlene belanevine kazeina i
formaldehida. Koristi se za proizvodnju robe iroke potronje ili kao
izolator u niskofrekventnoj elektrotehnici.


203

9.1.4 SINTETIKE PLASTINE MASE

Sintetike plastine mase se dobijaju polimerizacijom i
polikondenzacijom.
Polimerizacija je hemijska reakcija pri kojoj se veliki broj osnovnih
molekula (monomera) postepeno spaja u molekule velike molekulske
mase makromolekule (polimere), a pri tome se ne oslobaaju nikakvi
sporedni proizvodi.Dobijeni polimeri predstavljaju polufabrikate, od
kojih se uz dodatak pomonih materijala proizvode razliiti predmeti.
Polikondenzacija je reakcija u kojoj se monomeri zahvaljujui
svojim reaktivnim funkcionalnim grupama, kondenzuju spajaju u
makromolekule, pri emu se istovremeno izdvaja i neki sporedni
niskomolekularni proizvod (najee voda).Kondenzacioni polimer nema
isti sastav kao monomer, dok je empirijska formula polimera ista kao i
monomera, s obzirom da se ne eliminiu nikakvi sporedni proizvodi.
Poliadicija se moe izdvojiti kao poseban reakcioni tip za dobijanje
polimernih materijala jer u izvesnom smislu predstavlja kombinaciju
karakteristika polimerizacije i polikondenzacije. Tokom navedenog
procesa spajaju se monomerni molekuli u makromolekule i pri tome se ne
oslobaaju nikakvi proizvodi, a dobijeni proizvodi su po strukturi slini
polikondenzatima, a reakcija se moe prekidati i nastavljati.

Plastine mase dobijene polimerizacijom

Najvanije plastine mase dobijene procesom polimerizacije su :
polietilen, polipropilen, polivinil-hlorid, polistiren i akrilne plastine
mase.

Polietilen(PE)

Polieten (polietilen) (- CH
2
CH
2
-)n, dobija se polimerizacijom istog
etena.Polimerizacija se moe izvoditi na vie naina, pri emu de dobijaju
razliiti tipovi etilena :
a) Polietilen male(niske ) gustine, se dobija na visokom pritisku
(100-300 Mpa) i na temperaturi preko 200C (PENG polietilen niske
gustine ili LDPE- Low Density Polyethylene).
b) Polietilen velike gustine se dobija na niskom ili umerenom
pritisku (do 20 MPa) i temperaturi od 80 C u prisustvu razliitih

204
katalizatora (PEVG polietilen visoke gustine ili HDPE- High Density
Polyethylene).
Polietilen je naao veliku primenu u pakovanju namirnica, s obzirom da
nema mirisa i ukusa, postojan je i fizioloki bezopasan. Takoe se
upotrebljava kao izolacioni materijal, za izradu boca, cevi, hemijskog
posua i kao izolator elektrine struje.

Polivinil-hlorid(PVC). Polivinil-hlorid (- CH
2
CHCl -)n se dobija
polimerizacijom vinil-hlorida . U zavisnosti od voenja procesa
polimerizacije, kao i od vrste pomonih materija, dobija se tvrdi i meki
polivinil-hlorid.Tvrdi polivinil-hlorid je vrlo otporan na hemikalije, pa se
koristi kao konstruktivni materijal za izradu raznih aparatura i delova
aparatura, a koristi se i za pakovanje prehrambenih i drugih proizvoda.
Meki polivinil-hlorid se dobija iz polivinil-hlorida uz dodatak omekivaa
i do 40%.
Koristi se za oblaganje elektrinih vodova i za izradu pokrivaa za
podove.

Poliakrilati. Estri akrilne kiseline i metakrilne kiseline se vrlo lako
polimerizuju i kopolimerizuju, a dobijeni proizvodi se lako prerauju jer
su termoplastini.
Metakrilne plastine mase se primenjuju za izradu pleksi-stakla koje se
upotrebljava umesto stakla u avionima, kao zatitno staklo kod raznih
maina, za izradu svetlosnih reklama i dr.Na trite dolazi pod razliitim
imenima: organsko staklo, pleksiglas i oroglas.

Polistirol(PS).Polistiren(polistirol) je polimerizat stirena , koji se dobija
iz benzena i etena. Otporan je prema vodi, kiselinama, bazama i
alkoholima, ali se rastvara u organskim rastvaraima. Primenjuje se za
izradu toaletnih predmeta, igraaka, medicinskih ureaja, delova
televizijskih aparata i zidnih ploica.

Politetrafluoreten ili teflon, (-CF
2
-CF
2
-)n je plastina masa na bazi
tetrafluor-etena, CF
2
=CF
2
, koji je vrlo sklon sklon polimerizaciji. Ovaj
proizvod je termoplastian, hidrofoban, kristalast i hemijski je vrlo
postojan. Dobar je izolator i koristi se za izradu razliitih ambalaa.
Postojan je na temperaturama preko 300 C i na niskim temperaturama
ispod 100 C. Poseduje dobre mehanike osobine i dobar je izolator.


205

Plastine mase dobijene kondenzacijom

Fenoplasti su plastine mase dobijene na bazi fenola i njihovih
derivata. Dobijaju se polikondenzacijom razliitih fenola s aldehidima.
Bakelit je vrsta vetake , termoreaktivne , tvrde, nerastvorne smole koja
se dobija kondenzacijom fenola i formaldehida. Nazvana je po
pronalazau Beklandu, koji je prvi put dobio bakelit 1908. godine. Dobar
je toplotni i elektrini izolator, otporan prema dejstvu vlage i hemikalija, a
moe se zagrevati i do 300 C. Znaajna mu je primena u radiotehnici i
elektrotehnici. Upotrebljava se za izradu robe iroke potronje, kutija za
ambalau, za izradu prekidaa i utikaa, nakita i dr.
Aminoplasti su proizvodi koji nastaju polikondenzacijom
formaldehida i raznih amina. U ovoj grupi plastinih masa najznaajniji
su proizvodi koji nastaju polikondenzacijom karbamida sa formaldehidom
i melamina sa formaldehidom.
Karbamidne plastine mase se dobijaju polikondenzacijom karbamida i
formaldehida u prisutvu kiselih ili baznih katalizatora. Upotrebljavaju se
za izradu posua i drugih predmeta iroke potronje.
Melaminske plastine mase su otporne na povienim temperaturama, a
upotrebljavaju se za izradu kuhinjskog posua i izradu ambalae
kozmetikih proizvoda.
Poliamidi se dobijaju polikondenzacijom dikarbonskih kiselina i
diamina. Odlkuju se velikom vrstoom i ilavou, a najznaajniji su
najlon i perlon.Primenjuju dosta u tehnici, a takoe za izradu vlakana.
Poliestri (PES) se dobijaju polikondenzacijom dvohidroksilnih i
polihidroksilnih alkohola i dikarbonskih kiselina. Najpoznatiji je poliestar
koji se dobija polikondenzacijom glikola i tereftalne kiseline. Ovako
dobijena smola slui za proizvodnju vlakna(trevira, diolen i sl.), a
upotrebljava se jo i za proizvodnju folija i drugih proizvoda.
Alkidne smole po hemijskoj prirodi predstavljaju jedan tip poliestera, a
upotrebljavaju se za izradu zatitnih premaza, u proizvodnji lakova i
lepila i dr.
Epoksidne smole se dobijaju kondenzacijom fenola, acetona i dihlor-
hidrina.Poseduju dobru hemijsku otpornost prema atmosferskim
uticajima, prema udaru i habanju. Osim u proizvodnji lakova,
upotrebljavaju se kao lepila, u elektrotehnici, ili u smei sa drugim
vetakim smolama.

206
Silikoni se dobijaju polikondenzacijom organskih jedinjenja
silicijuma. U hemijskom i tehnolokom pogledu silikoni imaju specifian
poloaj u smislu osnovne klasifikacije i nalaze se izmeu izrazito
neorganskih jedinjenja(silikata) i tipino organskih jedinjenja
(ugljovodonika). Postojani su prema toploti i prema vodi(hidrofobni su) ,
atmosferskim uticajima i hemijskom dejstvuUpotrebljavaju se kao
prevlaka drugih materijala, a slue i za izradu izolacionih materijala,
lepila, silikonskog kauuka i dr.

Plastine mase dobijene poliadicijom

Poliuretani se dobijaju poliadicijom diizocijanata i diola, diamina,
dikarbonskih kiselina i dr. Upotrebljavaju se za proizvodnju vlakana,
lepila i lakova. Poseban tip proizvoda je poliuretanska pena, a
upotrebljava se za izradu jastuka, sunera, dueka, delova nametaja, kao
toplotni izolator i dr.

9.1.5 SIMBOLI ZA OZNAAVANJE PLASTIKE
Plastine boce, posude i druga ambalaa imaju jedan od najstarijih i
najrazraenijih sistema za oznaavanje. Iako se u svetu koriste vie
sistema oznaavanja, moe se rei da se svi oni uglavnom baziraju na
standardu ISO 1043-1 i sa malim modifikacijama izgledaju kako je to
dato u tabeli br.
Simboli imaju dvostruku ulogu. Potroaima oni uglavnom ukazuju da se
ambalaa moe reciklirati, a onima upuenijima i onima koji se bave
reciklaom ukazuju i na vrstu primenjene plastike. Tabelarni prikaz
najvie korienih simbola koji se koriste kod oznaavanja plastike, je dat
u tabeli br.


207

Tabela 9.2. Simboli za oznaavanje plastike[37]
Simbol Znaenje

Polyethylene Terephthalate (PETE)
Najrairenijia vrsta plastike jer se uglavnom koristi za boce za
vodu, sokove i sl, posude za prehrambene proizvode, ostalu
ambalau.

High Density Polyethylene (HDPE)
Koristi se za boce za mleko, jogurt, sokove, vodu, deterdente i
druge hemijske preparate ...

Polyvinyl Chloride (PVC)
Koristi se za boce za deterdente, ampone i druge hemijske
preparate, kablove i drugi graevinski materijal ...

Low Density Polyethylene (LDPE)
Koristi se za fleksibilne boce, kese za hleb, smrznutu hranu ...

Polypropylene (PP)
Koristi se za boce za jogurt, sirupe, keap, medicinske boce,
zatvarae za boce ...

Polystyrene (PS )
Koristi se za vru ambalau, tanjire, ae, kutije za lekove ...

Ostalo
Plastina ambalaa i drugi proizvodi gore ne pomenuta

9.2. KAUUK I GUMA

9.2.1. KAUUK

Kauuk je osnovna sirovina za preradu predmeta od gume.
Prirodni kauuk se dobija iz mlenog soka-lateksa, koji se dobija
zasecanjem stabla tropskih biljaka, meu kojima je najvanija Hevea
Brasiliensis iz podruja Amazona. Drvo se zaseca u obliku slova V,

208
a iz ovih zasekotina curi lateks koji se hvata, a zatim podvrgava procesu
koagalucije, tj. taloenja (dodatkom organskih kiselina: mravlje, siretne i
dr.) i ispiranju sa vodom. Koagulirani kauuk se pakuje i alje na dalju
preradu.
Osnovna osobina svih vrsta kauuka je relativno velika
elastinost, pa se nazivaju elastomeri. To su makromolekulska jedinjenja,
sastavljena iz velikog broja monomera. Njihove osobine zavise od vrste i
rasporeda atoma, kao i od veliine i oblika makromolekula. Po svom
poreklu mogu biti prirodni i sintetiki.
Na tritu se sirovi kauuk pojavljuje kao proizvod razliite
istoe, kvaliteta i pod razliitim trgovakim imenima. Sirovi kauuk na
temperaturama ispod 0
o
C postaje tvrd i krt, dok poviene temperature
dovode do toga da postaje lepljiv i mek, pri emu se na temperaturi od
180
o
C topi.
Prirodni kauuk (NR) predstavlja makromolekulske lance velikog
broja monomera izoprena, pa mu odgovara formula:
n CH C C CH
H
CH
|
|
|
.
|
\
|
=
,
2
|
2
3
, gde je n broj molekula u jednom
makromolekulskom lancu, a kree se od n= 20000 40000.

Sve do 1960. godine prirodni kauuk je po potronji bio na prvom
mestu, da bi sa pojavom novih tipova sintetikih kauuka njegova
primena poela da opada. Meutim, prirodni kauuk i dalje zauzima
visoko mesto u proizvodnji pojedinih proizvoda od gume.
Osnovni nedostaci prirodnog kauuka su nedovoljna otpornost
prema starenju i toploti, mogunost kontaminacije zbog naina dobijanja i
pojava otvrdnjavanja tokom odleavanja usled postepenog umreavanja.
Nagli razvoj sintetikog kauuka poinje izmeu dva svetska rata,
tako da dolazi do sinteze mnogih vrsta sintetikih kauuka, sa razliitim
osobinama i mogunou iroke primene.
Sintetiki kauuk se deli na dve osnovne grupe:

- sintetiki kauuk opte namene, koji je po hemijskom sastavu i
osobinama blizak prirodnom kauuku i
- sintetiki kauuk specijalne namene, koji se zahvaljujui
svojim specifinim svojstvima koristi za specijalne svrhe.


209
Osnovni tipovi sintetikog kauuka opte namene su:

a) stirol butadienski kauuk (SBR) je kopolimer stirola i
butadiena. Na trite dolazi pod nazivom buna S kauuk.
Osobine ovog kauuka su veoma sline osobinama prirodnog
kauuka, ali je optorniji na starenje i dejstvo povienih
temperatura, otporniji je na habanje, istiji je i uniformnijeg
kvaliteta, kompatibilan je sa drugim kauucima i veoma je
jeftin. Koristi se za izradu pneumatika, tehnike gumene robe,
kablova i dr.
b) Polibutadienski kauuk (BR) se dobija polimerizacijom
butadiena u rastvoru u prisustvu katalizatora (buna-kauuk).
Poseduje fiziko-mehanike osobine koje mu daju visoko
mesto u primeni za proizvodnju autoguma, a to su: izuzetno
velika otpornost na habanje (na prvom je mestu meu
kauucima opte namene) i ostaje elastian i na veoma niskim
temperaturama. Pored toga koristi se za izradu transportnih
traka, kao i drugih proizvoda od kojih se zahteva velika
otpornost na habanje. Ove vrste kauuka se esto meaju sa
prirodnim kauukom ili izmeu sebe i slue za izradu razliitih
proizvoda.
c) Poliizoprenski kauuk (IR) se dobija proizvodnjom izoprena u
rastvoru u prisustvu kompleksnog katalizatora. Veoma je
blizak prirodnom kauuku i koristi se kao njegova zamena.
Najvanije vrste kauuka specijalne namene su:

a) Butilni kauuk (iiR) se dobija kopolimerizacijom izobutena i
izoprena. Ovaj proizvod poseduje toplotnu postojanost i veliku
nepropustljivost za vazduh, pa je veoma pogodan za izradu
unutranjih guma. Poseduje takoe i otpornost na delovanje
vlage i hemikalija. Naao je primenu takoe i za izradu
pneumatskih cevovoda i vazdunih jastuka.
b) Halogeno-butilni kauuci (CiiR) se dobijaju dodatkom
halogena (Cl ili Br) butilnom kauuku, pri emu se osobine
kauuka poboljavaju u smislu vee otpornosti na visokim
temperaturama. Takoe poseduju i dobru otpornost na
savijanje. Koriste se za izradu tubeles pneumatika, a takoe i
za izradu spoljanjih guma za teka vozila i autobuse.
c) Silikonski kauuk (Q) se dobija polikondenzacijom organskih
jedinjenja silicijuma. Ova vrsta kauuka poseduje veliku

210
postojanost prema ozonu, toplom vazduhu, ultraljubiastom
zraenju, a takoe je elastian na niskim temperaturama.
Fizioloki je neutralan i dobar je elektrolizator. Zahvaljujui
navedenim osobinama naao je iroku primenu.
d) Nitrilni kauuk (NBR) se dobija polimerizacijom butadiena i
akrilonitrila. Koristi se za izradu gumenih amaca, cisterni,
montanih hala, imajui u vidu da poseduje dobru hemijsku
otpornost i postojanost.

Ove vrste sintetikog kauuka se primenjuju u oblastima gde
obini kauuk ne zadovoljava po osobinama, pa se u veini sluajeva
koriste samo za specijalne svrhe.

9.2.2. GUMA

Vulkanizacijom kauuka, gumu je prvi dobio Amerikanac Gudjir
(Goodyear) 1839. godine, poto je jedan sat zagrevao smeu kauuka i
sumpora (oko 5%) na temperaturi od 130 do 140
o
C.
Pri procesu vulkanizacije atomi sumpora se preko dvogubih veza
molekula kauuka veu i tako nastaje jedinjenje sumpora i kauuka.
Tehnoloki proces prerade kauuka u gumene proizvode se sastoji
iz sledeih faza:

1. Mastifikacija,
2. Meanje kauuka sa dodacima,
3. Oblikovanje i
4. Vulkanizacija

Najpre se vri mastifikacija, odnosno kauuk se iznenzivno
mehaniki obrauje uz zagrevanje, radi poveanja plastinosti i
mogunosti dobrog meanja sa dodacima, odnosno dobijanje homogene
meavine kauuka sa razliitim viskozitetima. Postupak masticiranja se
uglavnom ograniava na prirodni kauuk, poto se kod sintetikih
kauuka odgovarajuim voenjem polimerizacije dobijaju eljeni
viskoziteti.
Uloga dodataka je ne samo olakavanje prerade kauuka i
postizanja eljenih osobina, nego i snienje cene.
Punila su takvi dodaci koji osim to poboljavaju mehanike
osobine gume i to prvenstveno na habanje i kidanje (aktivna punila)
takoe i sniavaju cenu proizvoda (neaktivna punila), jer se skuplji

211
elastomer razblauje jeftinijim materijalom. Punila se dele prema boji na
crna i bela. Kao aktivno punilo najvie se primenjuje a, odreene vrste
cinkovog belila, kaolin i oksida kalcijuma, magnezijuma i olova, a kao
neaktivno punilo najvie se upotrebljava kreda, talk, barit i td.
Omekivai (plastifikatori) se dodaju radi ouvanja plastinosti
kauuka za vreme prerade i eksploatacije.Najee korieni omekivai
su mineralna ulja, parafini i estri masnih kiselina.
Akceleratori (ubrzivai) su materijali koji ubrzavaju proces
vulkanizacije, omoguujui da se on izvede za krae vreme i na niim
temperaturam. Njihovom primenom se ostvaruje niz prednosti, kao to je
poveanje produktivnosti i smanjenje cene, poveanje izdrljivosti
proizvoda zbog; smanjenja koliine sumpora, sniavanja temperature
vulkanizacije i injenice da neki ubrzivai imaju svojstva antioksidanata.
Kao organski ubrzivai koriste se anilin, tiokarbamid i dr. Takoe se
dodaju i aktivatori, odnosno materijali koji poveavaju efikasnost
ubrzivaa.
Antioksidaciona sredstva se dodaju da se sprei starenje gume.
Postoje brojni faktori koji utiu na starenje kauuka, a najznaajniji su:
kiseonik, toplota, svetlost i ozon. U uslovima eksploatacije obino deluje
vie faktora odgovornih za degradaciju, ali se smatra da dejstvo kiseonika
i ozona ima najvee posledice na starenje proizvoda. Posledica starenja je
ta da guma gubi na mehanikim osobinama, odnosno postaje manje
otporna i elastina, pa se najee dodaju amini i fenoli.
Kao boje se mogu upotrebljavati boje organskog i neorganskog
porekla, s tim to je potrebno da budu otporne na visokim temperaturama
pri vulkanizaciji.
Regenerati su proizvodi prerade istroenih i otpadnih gumenih
proizvoda, a prvenstveno od automobilskih guma. Regeneracija se izvodi
dejstvom toplote i primenom hemijskih agenasa. Poto regenerat u sebi
sadri kauuk, njegovom primenom se smanjuje potrebna koliina
kauuka u smei, to dovodi do pojeftinjenja smee.
Vulkanizacija se moe izvoditi toplim i hladnim postupkom.
Topla vulkanizacija se odvija u autoklavima pri emu se uoblieni
predmeti kojima je dodat sumpor izlau dejstvu toplote (135-140
o
C).
Hladna vulkanizacija se obavlja tako to se predmeti potapaju u rastvor
sumpor-dihlorida u ugljen-disulfidu.
U zavisnosti od koliine dodatnog sumpora moe se proizvoditi tvrda i
meka guma. Kod meke gume sadraj sumpora se kree do 3%, a ako je
sadraj sumpora znatno vei od 30%, dobija se ebonit (tvrda guma).


212
Proizvodi od gume se dele na sledee grupe proizvoda:
1 gumena obua (lovaka, zatitna, ribarska; dr.),
2 pneumatika roba (spoljanje i unutranje gume razliite vrste
vozila: putnike, poluteretne i teretne gume, gume za industrijska i
poljoprivredna vozila i dr.),
3 gumena tehnika roba (gumene cevi i profili, lopte,gumene
trake za transportere, gumeni proizvodi iroke potronje i
4 ostali proizvodi od gume (rukavice, razna zatitna sredstva i
dr.).
Gumena roba podlee procesu starenja tokom stajanja na
vazduhu poto se sumpor na vazduhu vee sa kiseonikom, usled ega gubi
na kvalitetu, odnosno gubi elastinost i postaje krta, odnosno lako puca.
Zbog toga se gumena roba titi upotrebom zatitnih premaza, koji na
povrini gumenih proizvoda stvaraju tanke zatitne filmove.


213

10. PROIZVODI OD TEKSTILA

Tekstilna industrija predstavlja industrijsku proizvodnju koja
ukljuuje sve vrste prerade vlakna i pree (prediva), kao i preradu tekstila,
odnosno tkanina i raznih pletiva sa ciljem da se dobiju gotovi odevni
predmeti.
Tekstilna roba se sa aspekta namene i stepena tehnoloke obrade,
moe podeliti na sledee grupe :

1) tekstilne sirovine,
2) prediva i konac,
3) tkanine i metrana trikotaa,
4) specijalni tekstilni proizvodi ( tepisi, ilimi, pozamanterija,
ipke, filc i dr.),
5) konfekcija od tkanina i trikotae.

10.1. TEKSTILNE SIROVINE

Sirovine koje se koriste u tekstilnoj industriji, mogu biti osnovne i
pomone. Osnovne sirovine tekstilne industrije su tekstilna vlakna, a
pomone tekstilne sirovine su : sredstva za pranje, beljenje i bojenje,
sredstva za apreturu i dr.
Sva tekstilna vlakna se dele u dve grupe: prirodna tekstilna vlakna
i hemijska tekstilna vlakna (slika 10.1.).


214

Slika 10.1. Opta podela tekstilnih vlakana[2]

Prirodna tekstilna vlakna se na osnovu porekla dele na: vlakna
biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla.
Vlakna biljnog porekla se dobijaju od razliitih delova biljaka, pa
se dele u sledee grupe:

- vlakna dobijena od semena: pamuk, kapok, biljna svila ili
akon,
- vlakna dobijena od plodova: kokosovo vlakno,
- vlakna dobijena od lia: manilska konoplja (abaka),
novozelandski lan, rafija,
- vlakna dobijena iz stabljike: lan, konoplja, juta.

Vlakna ivotinjskog porekla se dele na oviju vunu i dlake ostalih
ivotinja: kozja dlaka, kamilja dlaka, zeja dlaka i govea dlaka.
U mineralna vlakna se ubraja azbest.
Hemijska tekstilna vlakna se proizvode industrijskim putem, a
svrstavaju se u tri grupe:

- vlakna dobijena od prirodnih polimera,
- vlakna dobijena od sintetikih polimera i
tekstilna vlakna
prirodna vlakna hemijska vlakna
biljna
stabljike
semenke,
plodovi,
list
ivotinjska
dlake,
svile
mineralna
azbest
vetaka
na bazi
celuloze
na bazi
proteina
sintetika
polimeri-
zaciona
polikon-
dezaciona

215
- vlakna dobijena od neorganskih jedinjenja (staklena vuna,
vlakna od metalnih niti, kvarcna vlakna).

Vlakna dobijena od prirodnih polimera (vetaka vlakna) se dele
na tri grupe:

- vlakna dobijena od celuloze-celulozni regenerati,
- vlakna dobijena od belanevina mleka i biljnih belanevina,
- vlakna dobijena od kauuka gumena vlakna.

Vlakna dobijena od sintetikih polimera (sintetika vlakna) se
dobijaju od niskomolekularnih, prvenstveno organskih jedinjenja tj.
monomera, koji procesima polimerizacije, polikondenzacije i poliadicije
daju visokomolekularna jedinjenja tj. polimere. U ovu grupu spadaju:
polivinilna, poliamidna, poliesterska, polipropilenska i druga vlakna.
Najvanije osobine tekstilnih vlakana su:
Duina vlakana u velikoj meri utie na kvalitet vlakana. Prema
duini hemijska vlakna se izrauju u dva oblika: filamenti i tapel vlakna.
Filamenti su vlakna neograniene duine, regulisane samo veliinom
namotaja na kalemu ili kanuri. Ona se mogu odmah upotrebljavati za
tkanje ili pletenje, ili se od njih izrauju seena vlakna.tapel vlakna su
vlakna ograniene duine dobijena seenjem ili kidanjem kablova. Ona se
izrauju u sluajevima kada je hemijsko vlakno namenjeno izradi
tekstilnog proizvoda koji bi izgledom trebalo da podsea na odgovarajue
proizvode od prirodnih vlakana, ili pak ono predvieno za meanje sa
prirodnim tekstilnim sirovinama.
Debljina (finoa vlakna) ima veliki uticaj na kvalitet vlakna,
naroito kod prirodnih vlakana. Ako vlakna imaju presek priblino u
obliku kruga, onda se debljina izraava u mikrometrima, dok kod vlakana
koja nemaju presek priblian nepravilnog preseka, debljina se izraava
masom na jedinici duine, (tj. TEX = g na 1000 m duine).
Gustina vlakna ima takoe uticaja na opip kao i na cenu tekstilnih
proizvoda. Najlaka su neka sintetika vlakna (npr. propilenska
relativna gustina 0,91), a najtea su mineralna vlakna ija relativna
gustina iznosi i do 2,6.
Elastinost vlakna je sposobnost da se pri razvlaenju ili pritisku
oprui, a nakon delovanja sile vlakno se ponovo vraa u prvobitno stanje.
Elastinija vlakna su kvalitetnija jer se manje guvaju.
vrstoa vlakna se kree u vrlo irokim granicama od 10 do
70 kg/mm
2
(najveu vrstou imaju sintetika vlakna a najniu vetaka).

216
Vlakna koja imaju veu vrstou su kvalitetnija, imajui u vidu da se
lake mehaniki obrauju i da daju vra prediva i tkanine.
Sjaj vlakna je vano svojstvo naroito kod prirodnih vlakana.
Razlikuje se: jak, slab, svilen, staklen sjaj.
Higroskopnost vlakana je vana osobina tokom prerade vlakana,
ali ima i veoma znaajnu ulogu tokom korienja tekstilnih proizvoda.
Sva prirodna vlakna, kao i vlakna dobijena iz regenirasane celuloze i od
belanevina su higroskopna, dok su sintetika vlakna malo higroskopna.
Prirodna boja vlakna zavisi od porekla. Vlakno koje je manje
obojeno se lake moe bojiti tokom prerade u svim nijansama.
Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta vlakna su: izduenje (%) u
suvom i mokrom stanju; otpornost na kidanje; higroskopnost (upijanje
vode); otpornost na uticaj svetlosti, hemijskih agenasa, visokih i niskih
temperatura, atmosferskih agenasa, mikroorganizama; gustina; otpornost
na starenje; elastinost; otpornost na viestruka naprezanja i trenja;
elektro-statike osobine i tehnoloke osobine( predivost, bojenje i dr.).

Prirodna vlakna

Osnovni sastojak biljnih vlakana je celuloza, dok pojedina vlakna
sadre i lignin, pektinske materije, smole, masti i mineralne materije.
Pamuk se dobija od zrelih ahura pamukove biljke. Pamuno drvo
raste kao jednogodinja ili viegodinja biljka. Najkvalitetnija vlakna daju
jednogodinje biljke.
Gaji se u tropskim i suptropskim predelima. Stablo pamuka je
uspravno i granato, a plod je u obliku ahure sa tri do pet pregrada.Kada
pamuk sazri, ahura puca i na pukotinama se pojavljuje pamuk. Posle
branja ahure se odvajaju od semena, na kome se nalaze vlakna i seme se
podvrgava suenju. Vlakna se pre predenja moraju odvojiti od semena na
odgovarajuim ureajima ,a dobijena pamukova vlakna se presuju u bale
standardnih dimenzija i mase.
Pamuno vlakno je po hemijskom sastavu skoro ista celuloza
(88-96% celuloze). U trgovini se pamuk klasira prema elementima
kvaliteta, pri emu se pri proceni pamuka se uzimaju sledei faktori:
duina vlakna, istoa pamuka, boja, sjaj, jaina na kidanje i elastinost.
Lan je jedna od najstarijih biljaka koja se koristila jo pre 6000
godina za dobijanje vlakana i za izradu odee. Kultivisani lan je
jednogodinja zeljasta biljka koja se gaji u umerenom pojasu Amerike,
Evrope i Azije. Ima vie varijeteta lana, ali su najvanije kulturne odlike:
dugaki lan, koj ima razgranato stablo i koji se gaji zbog finog, jakog i

217
dugakog vlakna (tekstilni lan) i niski lan, koji je vrlo razgranat i daje
mnogo semena, a loe vlakno (uljevni lan). Njabolja lanena vlakna se
dobijaju iz lana koji je na poetku zrenja, pri emu se dobijaju vrlo fina i
sjajna vlakna.
Lanena vlakna se nalaze u kori stabljike i vezana su pektinskim
materijama, koje se razaraju procesom moenja, hemijskim ili
mehanikim putem. Pre nego to se pristupi procesu moenja, potrebno je
lanene stabljike sortirati.Nakon procesa moenja vri se suenje lanene
stabljike, prirodnim ili vetakim putem. Kada je proces suenja zavren
vri se odstranjivanje drvenastog dela stabljike od vlakana. Dobijeno
laneno vlakno se podvrgava procesu grebenanja, i koje ima za cilj da se
odvoje kratka vlakna; ostaci drvenastog dela stabljike.
Pri proceni kvaliteta lana prate se sledei parametri: boja, procenat
kratkih vlakana, duina, jaina na kidanje i td.
Konoplja je jednogodinja zeljasta biljka, i moe se gajiti u
podrujima sa razliitom klimom i kvalitetom zemljita. Kada donji deo
stabljike pone da uti vri se etva, pri emu se konoplja vee u snopove,
podvrgava procesu suenja u periodu od 8 do 10 dana. Odvajanje vlakana
od pektinskih materija se moe vriti mehanikim postupkom ili
procesom moenja. Nakon zavrenog moenja vri se mehanika prerada
konoplje po slinim postupcima kao kod konoplje. Najvee koliine
konopljinog vlakna se upotrebljavaju za proizvodnju uadi, vrea,
ambalanog materijala. Kuina se upotrebljava za ienje maina za
zamotavanje cevovoda i td.
Juta je jednogodinja biljka, sa ravnim i glatkim stablom. Nakon
etve juta se ree u snopove, ostavlja da se prosui a zatim se podvrgava
moenju, u cilju razgranavanja pektinskih materija i oslobaanja vlakana
od drvenastog dela. Juta se najvie koristi za proizvodnju ambalanog
materijala, za izradu pogonskog remenja, a otpaci jute se koriste za
proizvodnju papira.
Vuna spada u najvanije vlakno ivotinjskog porekla. Dobija se
striom ovaca. Vuna se obino skine sva u jednom komadu koji se zove
runo, koje se pakuje u bale. Po hemijskom sastavu vuna je izgraena od
vrste vrstih belanevina koja se zove keratin i u sebi sadri sumpor.
Vuna je dosta otporna prema delovanju kiselina, ali je neotporna prilikom
delovanja baza.
Kvalitet vunenih vlakana zavisi od niza faktora, a najvaniji
pokazatelji su:


218
- finoa vune koja se izraava u mikrometrima, a predstavlja
prosenu debljinu odreenog broja vlakana iz jednog uzorka;
- duina vlakna predstavlja prosenu duinu odreenog broja
vlakana;
- vrstoa vlakna je sposobnost vlakna da izdre odreeno
optereenje do momenta kidanja;
- kovrdavost (vijugavost) vlakna se izraava brojem vijuga na
jedinici duine vlakna bez obzira na oblik kovrda;
- izduenje vlakna je sposobnost vunenih vlakana da se izdue
do momenta kidanja (izraava se u cm ili u %).
- prirodna boja i sjaj vune su takoe vani pokazatelji kvaliteta
vunenog vlakna.

Randman (prinos) vune je odnos mase iste vune sa dozvoljenim
propisanim dodacima prema ukupnoj masi neprane ili prane vune, a
izraava se u %.
Klasifikacija vune se vri na razliite naine, a najvanija je
srednjoevropska (abecedna) klasifikacija, pri emu se za osnovu uzima
debljina vunenih vlakana. Ovom klasifikacijom se slue sve evropske
zemlje. Postoji i Bratfordska (Engleska) klasifikacija, kojom se slue
gotovo sve prekomorske zemlje.
U vunu se jo ubrajaju vlakna dobijena striom angorske i
kamirske koze.
Angorska vuna se dobija striom angorskih koza, najee je bele
boje i u promet dolazi pod nazivom moher. Koristi se za proizvodnju
plia, polusvilenih tkanina i finih eljanih tkanina.
Kamirska vuna se dobija striom kamirske i tibetanske
koze.Vlakna su sjajna i kovrdava, a boja je razliita od bele, ukaste do
crvene. Slui za izradu finih vunenih tkanina, kamirskih alova i eira.
Tabaka vuna se koristi za izradu manje kvalitetnih i grubljih
vunenih proizvoda (tepiha, ebadi), a dobija se skidanjem vune sa
zaklanih i uginulih ivotinja, primenom razliitih hemijskih sredstava.
Regenerat vuna se dobija od starih vunenih tkanina raupavanjem
ili od otpadaka koji nastaju tokom prerade ili pri izradi konfekcije, a
koriste se za proizvodnju jeftinijih vunenih tkanina.
Prirodna svila (pitoma, plemenita svila ) je traena sirovina u tekstilnoj
industriji, mada je potiskuju vetaka vlakna. Gajenje svilene bube je u
Kini uvano kao tajna i tek je u VI veku prenesena u Vizantiju.
Vlakna sirove svile se sastoje iz dva dela: od unutranje svilaste
materije, koja se zove fibroin, i od spoljanje, lepljive materije koja se

219
zove sericin. Omotavanjem svilenkaste niti oko sebe gusenica izrauje
ahuru ili kokon. Pre nego to se izvri odmotavanje svile sa ahura, vri
se njihova klasifikacija prema veliini, boji i oteenju. Klasifikovani
kokoni se potapaju u vodu zagrejanu na 70
o
C u kojoj je rastvorena
odreena koliina baza, to omoguuje omekavanje sericina, vlakna se
lake odmotavaju. Da bi se otklonio gornji sloj i omoguilo nalaenje
poetka srednjeg sloja, tj. prave svile kokoni se udaraju etkicama. Zatim
se vri namotavanje svile, a potom suenje tako da procenat vlage iznosi
maksimalno 11%. Ovako dobijena svila se zove sirova svila ili gre svila.
Da bi svila dobila fini sjaj, elastinost i mekou, potrebno je
ukloniti sericin, odnosno izvriti degumiranje svile, koje se obavlja na taj
nain to se sirova svila kuva u sapunskom rastvoru tokom ega se sericin
rastvara, a zaostaje samo fibroin, koji ima lep sjaj i elastinost. Nakon
toga svila se pere u istoj vodi i sui. Degumiranjem sirova svila gubi na
teini 20-30%. Da bi se degumiranoj svili vratila teina i da bi se pri tome
dobile voluminozne niti, vri se oteavanje svile, a povrine tkanina
postaju guste i dobro padaju. Oteavanje svile bazira na tome da fibroin,
kao belanevina, se moe vezivati sa raznim organskim i neorganskim
supstancama, pri emu je oteana svila manje otporna na povienoj
temperaturi i lako se kida.
Tkanine od prirodne svile se koriste za izradu enskih odevnih
predmeta (rublja, kostima, koulja, marama), izradu mukih odela i
ureenje enterijera (zavese, mebl-tofovi i dr.).
Azbest je nastao raspadanjem serpentinskih i amfibolnih stena, pa
se razlikuje serpentinski i amfibolni azbest. Naziv mu potie od grke rei
asbestos, to znai koji ne gori.U promet dolazi u prirodnom stanju-
krudum, kao azbestno vlakno i kao azbestno brano. Azbestno vlakno se
dobija mehanikom preradom azbestne rude, dok azbestno brano
predstavlja sitne komade azbesta koji zaostaju nakon procesa klasiranja
azbestnog vlakna.
Tkanine za vatrogasna odela se dobijaju od meavine pamuka i
azbesta. Takoe se proizvode i odela za radnike koji rade kod
industrijskih pei.

Vlakna dobijena od prirodnih polimera (vetaka ili polusintetika
vlakna)

Imajui u vidu injenicu da je potranja za prirodnom svilom sve
vie rasla, krajem devetnaestog veka su razraeni postupci za dobijanje

220
vetakih vlakana, pa je industrijska proizvodnja acetatne svile otpoela
1920 godine.
U ovu grupu, pored vlakana dobijenih od celuloze tj. celuloznih
regenarata, spadaju i vlakna dobijena od belanevina mleka i biljnih
belanevina.
Pri dobijanju ovih vlakana, najpre se prirodni polimer prevede u
teno-viskozno stanje, rastvaranjem pomou razliitih hemikalija. Nakon
toga se masa podvrgava procesu filtracije kako bi se uklonile nerastvorne
estice, a zatim se dovodi u posebne ureaje gde se izlae visokom
vakuumu, da bi se iz mase odstranili mehurii vazduha. Pripremljena
masa se istiskuje kroz dizne i dobijaju se beskonano duga vlakna. U
poslednjoj fazi se vlakna ovravaju, s obzirom da nemaju dovoljnu
vrstou. To se postie na razliite naine, u zavisnosti od toga kako je
dobijena viskozna masa.
Najvanija vlakna dobijena od celuloze (celulozni regenerati) su:

- nitro (ardone) svila,
- bakarna svila,
- viskozna i
- acetatna svila

Nitro-svila je prvo vetako vlakno proizvedeno industrijskim
putem. Proizvodnja ove svile je bila skupa, a dobijena svila je bila gruba i
koristila se za izradu grubih stvari. Takoe u toku procesa proizvodnje
stvara se celulozni nitrat, koji ima eksplozivne osobine (smea celuloznih
nitrata se naziva praskavi pamuk).
Bakarna svila se proizvodi od prethodno oienog lintersa, koji
se rastvara u vajcerovom reagensu (tenost dobijena rastvaranjem bakar-
hidroksida u amonijum-hidroksidu). Izvlaenje vlakana se obavlja kroz
dizne, a ovravanje se vri tako to se vlakna provode kroz razblaeni
rastvor sumporne kiseline ili natrijum-hidroksida. Nakon toga se vri
pranje vlakana. Vlakna dobijena na ovaj nain su najslinija prirodnim
vlaknima. Poseduju lep izgled, mekoui veliku jainu.
Acetatna svila je veoma postojana na povienim temperaturama,
kao i pri delovanju baza i kiselina. Proces acetiliranja se obavlja tako to
se na pripremljeni linters deluje sa siretnom kiselinom, anhidridom
siretne kiseline i sumpornom kiselinom, a dobijeni produkat se naziva
primarni acetat. Primarni acetat se rastvara u hloroformu i nakon zrenja
nastaje sekundarni acetat. Nakon rastvaranja i odleavanja sekundarnog

221
acetata, vri se potiskivanje kroz dizne, a izvuene niti ovravaju u
struji toplog vazduha.
Viskozna svila se dobija od beljene celuloze iz drveta (min. 91%
-celuloze i max 5,5% -celuloze), koja se u obliku ploa potapa u 18-
20% NaOH, pri emu nastaje alkalna celuloza. Presovanjem se odstrani
viak NaOH, a dobijena ispresovana alkalna celuloza se ostavi da stoji na
temperaturi oko 22
o
C u trajanju od 24 do 36 asova (postupak zrenja).
Sazrela alkalna celuloza se doprema u ureaje sa mealicama, pri
emu joj se dodaje ugljen-dislufid (CS
2
) i nastaje celulozni ksantogenat.
Dobijeni celulozni ksantogenat se rastvara u razblaenom NaOH, a potom
se ostavi da stoji u vremenu od 8 do 10 asova (naknadno zrenje).
Izbistreni rastvor se potiskuje kroz dizne a formirano vlakno ovrava u
kiselom kupatilu, koje se sastoji od razblaene sumporne kiseline,
natrijum-suflata i cink-sulfata. Dobijena vlakna se namotavaju, ispiraju,
bele i sue.

Slika 10.2. Dobijanje viskoznih vlakana[80]

Od ukupne proizvodnje hemijskih vlakana, oko 50% otpada na
viskoznu svilu. Viskozna svila pod uticajem direktne suneve svetlosti
gubi jainu na kidanje posle dueg izlaganja, a takoe nije postojana na
truljenje.

222
Vetake svile se tokom skladitenja ne smeju izlagati direktnom
sunevom svetlu. Suvie suva i suvie vlana skladita, nepovoljno utiu
na kvalitet svile.

Vlakna dobijena od sintetikih polimera (sintetika vlakna)

Sintetika vlakna se dobijaju od monomera, koji procesom
polimerizacije, polikondenzacije i poliadicije, daju visokomolekularna
jedinjenja, tj. polimere. Imaju prednost to se lako peru i odravaju, a u
nekim elementima kvaliteta nadmauju prirodna tekstilna vlakna, na
primer u pogledu vrstoe, otpornosti na habanje, u pogledu elastinosti,
u pogledu otpornosti na atmosferilije. Meutim mala higroskopnost
sintetikih vlakana, ima za posledicu da su odevni predmeti od sintetike
katkad fizioloki neugodni. Takoe, kao nedostatke sintetikih vlakana
treba pomenuti i nedovoljnu otpornost prema toploti i pojavu statikog
elektriciteta.
Sintetika vlakna se dele na dve grupe: polimerizaciona i
polikondenzaciona vlakna.

Osnovni tipovi polimerizacionih vlakana su:
- akrilonitrilna vlakna, gde spadaju orlon i slina vlakna,
- vlakna dobijena na bazi vinil-polimera, meu kojima su
najpoznatija:
PC vlakno, saran i dr.

- poliolefinska vlakna, od kojih je najvanije polipropilensko.

Osnovni tipovi polikondenzacionih vlakana su:

- poliamidna, gde spadaju najlon i perlon,
- poliestarska vlakna terilen, trevira, tergal, diolen i druge
marke,
- ostala polikondenzaciona vlakna poliuretanska i druga.

Hemijska vlakna se mogu oblikovati na vie naina:

- oblikovanje vlakana iz rastopa se primenjuje za dobijanje
vlakana od termoplastinih polimera. Najpre se vri zagrevanje
polimera do stapanja, a potom se viskozna masa potiskuje kroz
mlaznice vrlo malih otvora u sredinu u kojoj e tanki meki

223
mlazevi ovrsnuti. Oblikovana vlakna ne poseduju dovoljnu
jainu, pa se podvrgavaju istezanju, a zatim toplotnoj obradi i
fiksiranju, pri emu vlakno dobija stabilnu strukturu i opip.
- oblikovanje vlakana iz rastvora se vri tako to se polimeri
rastvaraju u pogodnim rastvaraima a zatim proputaju kroz
odgovarajue mlaznice,
- oblikovanje vlakana iz folija se sastoji u seenju tankih folija,
a dobijene uske trake se nekad istezanjem uvru i dobijaju
izgled vlakna.

Proces dobijanja sintetikih vlakana se sastoji iz sledeih faza:

- pripremanje polimera za oblikovanje u vlakno,
- formiranje vlakna,
- istezanje svee formiranog vlakna,
- toplotna obrada vlakna i
- pakovanje vlakna, kao zavrna faza.

tapelna vlakna se pakuju u bale standardne mase, a filament se
namotava na kalemove ili se snuje na osnovno vratilo koje se isporuuje
tkanicama ili trikotaama, ime se postie laka dalja prerada filamenta i
sniavaju transportni trokovi.

10.2. PREDIVA

Pree (prediva) prestavljaju tekstilne poluproizvode koji se
dobijaju predenjem. Prednjem se vlakna dovedu u paralelan poloaj,
jedno uz drugo, a potom se uvrnu, pa se na taj nain dobije nit, odnosno
prea karakteristinih osobina. Prediva predstavljaju meuproizvod,
izmeu tekstilnih vlakana, kao osnovne sirovine i gotovih tekstilnih
proizvoda.
Osnovne faze tehnolokog procesa proizvodnje prediva su :
1.priprema sirovine za predenje, koja obuhvata niz pripremnih
radnji koje se sastoje od ienja, grebenanja i eljanja,
2.predenje i
3. zavrna obrada prediva (faza dorade), koja obuhvata mehanike
i hemijske postupke radi poboljanja osobina dobijenog prediva. Ovi
postupci se sastoje iz sledeih operacija: gaziranje(smuenje), apretiranje

224
(provlaenje prediva kroz odreeni rastvor radi poveanja sjaja, jaine i
elastinosti), merceriziranje, namotavanje, numerisanje i pakovanje.
Mercerizacija predstavlja hemijski postupak oplemenjivanja, koji
se primenjuje kod pamuka, a sastoji se u njegovoj obradi u rastvoru
natrijum-hidroksida , pri emu se poveava njegova vrstoa, a predivo
dobija sjaj i bolju sposobnost bojenja.
Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta i razvrstavanje prediva su :
1) sastav vlakna,
2)finoa ( numeracija) prediva,
3) vrstoa kidanja,
4)stepen i pravac upredenosti,
5) ravnomernost debljine i upredenosti,
6)karakter tehnoloke pripreme vlakana (grebenana vlakna,
eljana vlakna) i
7) sadraj vlage i dr.
Podela prediva se moe izvriti prema sastavu, odnosno vrsti
vlakna od koga je izraeno , na :
-pamuna prediva,
-vunena prediva,
-prediva od viskoznih (kratkih) vlakana,
-viskozni rejon,
-prediva i rejon (filament) od ostalih vlakana,
-meana prediva (pamuno-viskozna,pamuno-sintetika,
pamuno-vunena, vuneno-sintetika, vuneno-viskozna i dr.)
Kvalitet dobijenog prediva ima direktnog uticaja na kvalitet
ostalih tekstilnih proizvoda, koji se od njega dobijaju.

10.3. GOTOVI TEKSTILNI PROIZVODI

Gotovi tekstilni proizvodi su proizvodi koji se plasiraju na tritu
iroke potronje, a izraeni su na razne naine od prediva ili neposredno
iz vlakana (netkani tekstil).Takoe se na tritu mogu javiti prediva ,
konac za ivenje, prediva i konac za vezenje i sl.

U trgovini se tekstilna roba deli na etiri osnovne grupe :
-tkanine,
-trikotana roba( pletiva),
-specijalni tekstilni proizvodi (mreice, pozamanterija, ipke,
netkani tekstil i dr.),

225
-konfekcija od tkanina.

10.3.1. TKANINE

Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih povrina, koji se
komercijalno pojavljuju kao metrana roba, a dobijaju se naroitim
sistemom prepletanja dve vrste ica- osnove i potke. Osnova predstavlja
sistem ica koje se prostiru u smeru duine tkanine, a potku predstavljaju
ice koje se prostiru normalno na duinu tkanine.
Operacije koje se primenjuju kod izrade tkanina, se dele u tri
osnovne faze:1) pripremne radnje, 2) tkanje i 3) dorada tkanina.
Pripremne radnje obuhvataju pripremu osnove i potke i uvoenje
ica u razboj.Da bi se pojaale ice osnove, kako bi mogle da izdre
naprezanje prilikom tkanja, vri se njihova obrada skrobom ili sintetikim
polimerima, u cilju ovravanja.
Tkanje je postupak izrade tkanine na razbojima, a sastoji se u
preplitanju niti osnove i potke, kroz sledee operacije :
-snovanje,
-stvaranje zeva, razdvajanjem niti osnove,
-prolazak unka sa potkom i
-zbijanje potke brdom.
U savremenoj tekstilnoj industriji primenjuje se veliki broj
razboja, razliite konstrukcije i proizvodnih mogunosti.
Zavrna obrada tkanina se obavlja nakon tkanja, a nain dorade i
oplemenjivanja zavisi od vrste tkanine.U zavisnosti od naina i sredstava
koja se pri doradi primenjuju, razlikuje se mehanika i hemijska dorada
tkanina. Njom su obuhvaeni svi naknadni postupci obrade radi
formiranja eljenog kvaliteta i spoljneg izgleda tkanine.
Mehanika dorada obuhvata sledee postupke: pregledavanje i
popravljanje, pranje i suenje,odstranjivanje rubei (smuenje),
upavljenje, valjanje, glaanje (kalandrovanje) i dekatiranje. Najvanije
operacije hemijske dorade su : beljenje, bojenje, tampanje i apretura.
Postupci oplemenjivanja predstavljaju nanoenje apreture na
tkaninu, a vri se hemijskim sredstvima (voskovi, sapuni, derivati
celuloze i dr.) , nanoenjem na povrinu tkanine ili natapanjem. Koriste se

226
sledee vrste apretura : apretura protiv skupljanja i guvanja, apretura za
poveanje ili smanjenje sjaja tkanine, antistatika apretura, apretura za
zatitu od insekata i dr.Impregnacija tkanina je vrsta dubinske apreture,
pri emu tkanina postaje nepropustljiva ili malo propustljiva za razliite
tenosti.
Kvalitet tkanine se utvruje ispitivanjem osnovnih karakteristika :
1.desen, boja, sjaj, opip, i opti izgled (organoleptiko-estetske
osobine),
2. sirovinski sastav prediva,
2. dimenzije tkanine(irina i duina),
3. vrsta prepletanja,
3.debljina tkanine,
4.gustina tkanja,
6.opip i greke tkanine
7.masa kvadratnog (g/m
2
) ili duinskog metra,
8. skupljanje pri pranju , kvaenju, peglanju i hemijskom ienju,
9. trajnost, postojanost boja i dr.

Sastav tkanine predstavlja vrstu i koliinu vlakana od kojih je
tkanina izraena, a izraava se u procentima. Za utvrivanje sastava
tkanina koriste se laboratorijske analize.Ispitivanje se sastoji u
utvrivanju vrste vlakna i utvrivanju koliine pojedinog vlakna, ako je u
pitanju meavina.
Za ispitivanje i identifikaciju tekstilnih vlakana mogu se koristiti
mikroskopske i hemijske metode, a najee se koristi njihova
kombinacija. Mikroskopsko ispitivanje se vri tako to se uzorak
posmatra pomou mikroskopa sa razliitim uvelianjima, a uporeenjem
izgleda vlakana pod mikroskopom sa zbirkom crtea(etalona) odreuje
se priblizno vrsta tekstilnog vlakna.
Da bi se pravilno izvrila identifikacija tekstilnih vlakana,
potrebno je poznavati njihovu hemijsku prirodu, osobine i ponaanje
razliitih tekstilnih vlakana. Najee se primenjuju sledee metode :
proba sagorevanjem, suva destilacija i ponaanje prema hemikalijama
(conc. H
2
SO
4
, conc. HNO
3
, rastvoru NaOH, mravljoj kiselini i dr.).
Tkanine se razvrstavaju na osnovu sledeih kriterijuma: prema
sirovinskom sastavu i prema osnovnoj nameni. Prema sirovinskom
sastavu, tkanine se razvrstavaju na : vunene tkanine, pamune
tkanine,tkanine od celuloznih vlakana, tkanine od sintetikih vlakana
tkanine od meavina osnovnih vlakana i tkanine od ostalih vlakana(
svilene, lanene i dr.).

227
Tkanine se prema osnovnoj nameni razvrstavaju na : a) tkanine za
odeu, b) tkanine za opremanje domainstva i c) tehnike tkanine.
Tkanine za odeu su : tkanine za rublje, tkanine za odela, tkanine
za enske haljine, tkanine za postave i dr.
Tkanine za opremanje domainstva su : tkanine za posteljinu i
jastuke, pekiri, dekor tkanine za ureenje interijera, zavese, tapisoni,
tepisi , ilimi i druge vrste prostiraa.
U tehnike tkanine ubrajaju se tkanine koje se upotrebljavaju za
razne tehnike svrhe , kao to su :tkanine za izradu ambalae, tkanine za
izradu sita i cedila, remenje, knjigovezaka platna, kord platna za gume i
dr.

Simboli za oznaavanje uslova odravanja tekstilnih proizvoda

Na slici 10.3 su prikazani najznaajniji simboli koji se koriste
kod oznaavanja uslova odravanja tekstilnih proizvoda i koji su obavezni
delovi deklaracije.

A.Oznake za uslove pranja i centrifugiranja

Doputeno pranje u vreloj (kljualoj) vodi.Nepotrebna
predostronost u odnosu na temperaturu vode.

Doputeno pranje u srednje zagrejanoj vodi. Potrebna izvesna
predostronost.
Preporuuje se pranje u mlakoj vodi. Potrebna posebna
predostronost u odnosu na temperaturu.
Dozvoljeno samo runo pranje.
Zabranjeno pranje.
Nema restrikcija uodnosu na temperaturu centrifugiranja posle
procesa pranja.
Centrifugiranja posle procesa pranja mogue na nioj
temperaturi60Cmaksimalno).

228
Ne centrifugirati
B. Oznake za peglanje

Doputeno peglanje vruompeglom( oko 200 C) bez posebne
predostronosti.
Peglati na oko 150 C. Potrebna posebna predostronost.
Peglati na oko 115 C. Potrebna posebna predostronost.
Zabranjeno peglanje.

C.Simboli za uslove ienja

ienje u svim rastvaraima normalno korienim za ienje sa
normalnom procedurom.

ienje u svim rastvaraima, osim trihloretilena, normalno
korienim za ienje sa normalnom procedurom. Samostalno ienje
mogue.

Mogu se koristiti samo rastvarai na bazi petroleja , sa
normalnom procedurom.

Ne istiti - ne otklanjati mrlje sa rastvaraem.

Slika 10.3. Pregled najvanijih oznaka kojima se na deklaraciji
preporuuju uslovi odravanja tekstilnih proizvoda[37]

10.3.2. TRIKOTAA

Trikotani proizvodi se dobijaju pletenjem od raznih vrsta prediva.
Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog proizvoda od jedne ili vie niti,
koje se pomou igala, na trikotanim mainama, oblikuju u petlje.

229
Na tritu se pletena roba pojavljuje u obliku gotovih proizvoda-
trikotane konfekcije, ali i kao trikotana metrana roba, slina
tkaninama.
Trikotani proizvodi se dobijaju pletenjem od raznih vrsta prediva,
a sam proces pletenja se dosta razlikuje od tkanja. Naime, pri pletenju
nema osnove i potke, nego pletivo nastaje od jedne ice ili od sistema
istih ica, koje se povezuju na bazi stvaranja zamki-petlji, kroz koje se
provlai predivo. Na kraju se ovi proizvodi podvrgavaju odreenim
operacijama dorade, kako bi dobili konaan oblik, izgled i poboljale
izvesne osobine.Primenjuju se sledee metode : pregledanje, bojenje,
apretura i fiksiranje .Fiksiranje se sastoji u obradi gotovog proizvoda
pomou tople vode ili rastvora, sa ciljem da se pletenom proizvodu daje
stabilna forma, koja se bitnije nee izmeniti posle pranja i peglanja.
Na tritu se pojavljuju sledei trikitani proizvodi: arape, muka
trikotaa , enska trikotaa , deja trikotaa i trikotano rublje.
Kvalitet trikotanih proizvoda je veoma bitan, a utvruju se
sledei parametri .
-boja, sjaj, opip, reljef pletenja i opti izgled proizvoda,
-sirovinski sastav,
-otpornost na izduenje i guvanje,
-skupljanje pri pranju, kvaenju i suenju,
-postojanost boje,
-elastinost proizvoda,
-kvalitet izrade i
-stabilnost forme, odnosno otpornost protiv deformacije u toku
noenja.
Komadna roba obuhvata sledee proizvode : eiri i kape, kravate,
alovi, marame i maramice, rukavicei dr.Ova vrsta proizvoda se prodaje
kao gotov proizvod.

10.3.3. SPECIJALNI (OSTALI) TEKSTILNI PROIZVODI

U ovu grupu proizvoda se ubrajaju sledei proizvodi : mreice(til),
vezovi i ipke, netkani tekstil(filc i dr.), i pozamanterija.
Pozamanterija predstavlja proizvode izraene od pamunih i
sintetikih prediva kao i od vetake svile, a izrauju se tkanjem,
pletenjem ili vezivanjem.

230
Mogu se upotrebljavati kao samostalni predmeti ili kao ukrasni predmeti
na odei, tapacirnom nametaju i dr. Osnovni proizvodi koji pripadaju
ovoj grupi su : .pantljike , gajtani , lastii, vrpce, ipke , kope, patent
zatvarai, pribadae, metalna i druga dugmad.

10.4. TEKSTILNA KONFEKCIJA

Konfekcijska tekstilna roba obuhvata sve tekstilne proizvode
dobijene krojenjem i ivenjem, koji dolaze u trgovinu u gotovom stanju i
slue za odevanje, a proizvode se serijski.
Konfekcija se trgovini razvrstava prema razliitim kriterijumima :
-prema vrsti odevnog predmeta, odnosno prema njegovoj nameni,
-prema uzrastu , starosti i polu potroaa,
-prema masi tkanine i funkciji odevnog predmeta,
-prema sirovinskom sastavu.
Najvanije vrste konfekcijskih proizvoda su : koulje, bluze,
pidame, enske haljine, rublje, mantili i kombinezoni, muki sakoi,
muke i enske pantalone, suknje i enski kostimi, zimski kaputi. Takoe
se proizvodi sportska odea i odea za posebne namene( veernja odea ,
venanice) i profesionalna odea (radna odea) odnosno profesionalna
konfekcija za ugostiteljstvo, hotelijerstvo , profesionalna konfekcija za
zdravstvene radnike i HTZ odea.
Prema polu, uzrastu i dobu potroaa, razlikuje se sledee grupe
proizvoda:

a) muka konfekcija i b) enska konfekcija.
Muka konfekcija se razvrstava na sledee grupe .
-deja, za decu od 2 do 10 godina starosti,
-deaka, za uzrast od 11 do 16 godina,
- muka, za odrasle preko 16 godina starosti.

enska konfekcija se razvrstava na sledee grupe:
-deja, za decu od 2 do 10 godina starosti,
-devojaka, za uzrast od 11 do 16 godina,
- enska, za odrasle preko 16 godina starosti.
Prema masi tkanine i njenoj osnovnoj nameni, konfekcija se deli
na: laku, poluteku i teku.
Laka konfekcija obuhvata sve vrste mukog i enskog rublja.
U poluteku konfekciju se ubrajaju predmeti koji su izraeni od
lakih tkanina i upotrebljavaju se kao gornja, odnosno spoljna odea ispod

231
a upotrebljavaju se kao gornja, odnosno spoljna odea (letnja odela,
mantili, enske bluze) i dr.
Predmeti izraeni od tkanina teih od 160 g/m
2
, spadaju u teku
konfekciju. U ovu grupu se ubrajaju sve vrste mukih i enskih zimskih
kaputa, sakoa, pantalona i dr.
Osnovni parametri koji imaju uticaja na kvalitet dobijene
konfekcije su :
-kvalitet tkanine,
-kvalitet izrade i
-savremenost kroja i desena,
-lakoa odravanja i dr.
Za pakovanje tekstilnih proizvoda upotrebljava se dvostruka
ambalaa. Unutranja ambalaa se sastoji od folija izraenih od
polietilena, celofana, a spoljanja ambalaa je sastavljena od kartonskih
kutija, drvenih sanduka i dr.
U toku skladitenja tekstilnih proizvoda, moraju se zadovoljiti
propisani uslovi, koji se odnose na temperaturu i vlanost . Mikrobioloki
procesi na tekstilnim materijalima , koji se manifestuju u vidu truljenja i
raspadanja, nastaju ako se materijal due dri u sredini sa velikom
vlanou.Glodari koji se mogu pojaviti u skladitima, takoe mogu da
nanesu veliku tetu. Pojedine tekstilne proizvode mogu da napadnu i
insekti i mikroorganizmi, koji mogu prouzrokovati razliita oteenja.


232


233

11. PROIZVODI OD KOE I KRZNA

Koa predstavlja tanki omota koji pokriva telo kimenjaka. Na
preseku sirove koe uoavaju se tri glavna sloja: gornji sloj (epiderm,
pokoica), srednji sloj (derm) i donji sloj (hipoderm, potkono tkivo-
mesina). Pokoica je za koarske svrhe neupotrebljiva, pa se u toku
prerade odstranjuje. Donji deo koe, se uklanja pre tavljenja, i moe se
upotrebiti za proizvodnju tutkala. Srednji sloj sirove koe je sa aspekta
koarstva najznaajniji i on se dalje prerauje. Skidanje dlaka i mesine se
izvodi runo ili mainski, a oieni srednji sloj koe se naziva golica.

11.1. SIROVINE KOARSKE INDUSTRIJE

Sirovine koje se koriste u koarskoj industriji, se svrstavaju u tri
grupe :
a) sirove koe,
b)sredstva za tavljenje i
c) pomone materije.

Sirove koe
Zadatak prerade sirove koe je da se sauva njena trajnost , a
samim tim sprei truljenje, pri emu se zahteva da koa sauva svoju
elastinost i nepromoivost.Sirove koe su osuene ili na drugi nain
konzervisane koe raznih ivotinja, bez neke naknadne obrade.
Konzervisanje sirovih koa se moe izvriti na vie naina, a najee su
u primeni: soljenje, suenje, ili kombinacija napred navedenih postupaka.
Za soljenje se upotrebljava denaturisana so (so pomeana sa
bezvodnim natrijum-sulfatom) ili zasien rastvor soli.
Suenje se najee primenjuje za suenje sitnih koa, a obavlja se
tako da se ravnomerno osue spoljni i unutranji delovi koe. Najee se
sue prethodno usoljene koe (kombinovani postupak).
Podela sirovih koa se moe izvriti prema stepenu i nainu
konzervisanja, prema poreklu i prema nameni.
Na osnovu stepena i naina konzervisanja, koe se dele na: svee,
suve i suvo-slane.
Svee koe predstavljaju koe , koje nisu niim konzervisane i
sadre 65 % vlage.Slane koe sadre 45 % vlage i 12 % kuhinjske soli od

234
ukupne mase sirove koe. Suva sirova koa je koa koja je konzervisana
suenjem i sadri 17 % vlage, a ne sadri nikakva sredstva za
konzervisanje. Suvo-slane koe su koe koje sadre 17 % vlage i 18 %
kuhinjske soli od ukupne mase sirove koe.
Kvalitet sirovih koa zavisi od: vrste, rase, pola i starosti ivotinja,
naina gajenja, klimatskih uslova, naina konzervisanja i dr.
Prema poreklu sirove koe se dele na sledee grupe :
- telee i govee koe
-konjske koe
- svinjske koe
-ovije, jagnjee i kozje koe,
- zmijske i koe ostalih reptila i
- ostale vrste koa( koe jelena, kunia, pasa i dr.).
Prema nameni koe se mogu podeliti na sledei nain :
1) gornja koa,
2) onska koa,
3) koa za remene i druga tehnika koa.

11.2. TAVLJENJE KOE

Sredstva za tavljenje

tavljenje koe se sastoji u tretiranju pripremljene golice sa tavnim
materijalima. tavne materije su sredstva koja sirovu kou, ine
postojanom prema kvarenju i raspadanju, pri emu joj se istovremeno
menjaju fizike i mehanike osobine. Mogu se podeliti u sledee grupe:
biljne, mineralne, masne i sintetike.
Biljna tavila su sloena organska jedinjenja koja u vodi grade
koloidne rastvore, a najee su na bazi tanina. Mogu se dobiti iz kore
drveta( hrast, breza, omorika, vrba) , iz drvne mase, iz plodova, lia ili iz
korena.
U svojstvu mineralnaih tavila upotrebljavaju se soli hroma,
aluminijuma i eleza. Od hromnih soli upotrebljava se hrom-kalijum-
sulfat (hromna stipsa), CrK(SO
4
)
2
12 H
2
O, pomean sa sumpornom
kiselinom. Za belo t.z.v. glaze tavljenje, upotrebljava se aluminijum-
kalijum-sulfat, Al
2
(SO
4
)
3
K
2
SO
4
24 H
2
O, i kuhinjska so.
Sintetika tavila obuhvataju materije koje se dobijaju hemijskim
putem, a upotrebljavaju se kao dodatak drugim tavilima, pri emu koi
daju svetliju nijansu.


235
Pomone sirovine u koarstvu
Kao pomone sirovine pri preradi koe se koriste :a) boje,
b)sredstva za maenje koe,c) rastvarai, razreivai i omekivai i d)
sredstva za apretiranje.
Boje koje se upotrebljavaju u koarstvu mogu biti prirodnog
porekla( biljne, ivotinjske i mineralne) i vetake ili anilinske boje.
Odreene vrste boja ne mogu bojiti direktno, ve se upotrebljavaju
moila, odnosno rastvori u kojima se vri potapanje materijala, pre
bojenja.
Kao sredstva za maenje koe koriste se mast i masna ulja
ivotinjskog i biljnog porekla, voskovi i mineralna ulja.Maenje koe
ima za cilj da povea gipkost, otpornost, izdrljivost i nepromoivost.
Najei postupci tavljenja koji se primenjuju u koarstvu su:
1) biljno (crveno) tavljenje koje se izvodi u jamama i rotacionim
bavama,
2) mineralno tavljenje (aluminijumsko tavljenje i hromno
tavljenje),
3) semiovanje (masno) tavljenje- pomou suivih ulja, koja
imaju osobinu da se oksidiu kad se upiju u kou, i tom prilikom tave
kou ,
5) kombinovano tavljenje (biljno tavljenje sa semiovanjem) i
6) sintetiko tavljenje gotovim preparatima.

Nakon tavljenja pristupa se zavrnoj obradi koe, jer koa nakon
procesa tavljenja sadri ostatke tavnih materija i ima naboran
izgled.Gornje koe se dorauju sledeim mehanikim i hemijskim
postupcima: ispiranje, suenje, struganje, izravnavanje, bruenje, bojenje,
maenje, lakiranje i apretura. onska koa ne zahteva veliki broj
operacija kao dorada gornje koe, ali s obzirom na injenicu da su meke i
da upijaju vei procenat vode, mora se prethodno impregnisati.
Gotove koe se prodaju po povrini i po teini. S obzirom na
injenicu da tavljene koe imaju nepravilan oblik, to se za merenje
povrine u koarama primenjuju specijalni aparati, koji automatski
pokazuju povrinu i debljinu koe.

11.3. VRSTE GOTOVIH KOA

Prema upotrebi , gotove koe se mogu podeliti na sledee grupe:
-koa za obuu,
-sarako-tanerske koe,

236
-tehnike i
-ostale vrste koa.

Koe za obuu obuhvataju donje(onske) i gornje( koe za lice).
Donje koe se izrauju od koa tekih preko 25 kg( koe volova,
bikova i ree krava), a kvalifikacija kvaliteta se vri na osnovu tehnikih
uslova i prema prirodi i mestu oteenja.
Koe za lice se izrauju od teleih, juneih, kravljih, konjskih,
sitnih koa, koa gmizavaca i divljai. Kod ovih koa je zahtev da budu
meke, nepromoive i da pri savijanju ne pucaju. One se ee tave
hromnim, a ree biljnim tavilom. Od gornjih goveih koa poznate su:
masna kravina, boks, nepromoiva koa, juhtovina i nubuk.
Boks je hromno tavljena , maena, bojena i apretirana sirova
koa mladih goveda ili junadi, do 18 kg mase golice. Lice boksa treba da
je glatko, a nalije mora da bude brueno.
Masna kravina je biljno tavljenja i ivotinjskim masnoama
maena sirova koa golice, do 22 kg mase, koja se upotrebljava za izradu
gornjih delova obue.
Nepromoiva koa se primenjuje za proizvodnju tekih sportskih
cipela, a izrauje se od goveih i juneih koa, hromno ili biljno tavljena
i dobro namaena.
Juhtovina se izrauje od goveih, juneih ili teleih koa, biljno
tavljenih sa brezovom korom, dok je nubuk govea ili telea koa,
hromno tavljena i sa lica malo bruena, a upotrebljava se za imitaciju
antilopa.
Velur je hromno tavljena telea koa, koja je sa mesnate strane
strugana, tako da je lice velura fino brueno i elastino.
evro su hromno tavljene kozje i jaree koe, a biljno tavljena
kozja koa se naziva safijan.Crno obojeni safijan nosi naziv maroken.
Ovije i jagnjee koe, koje su hromno tavljene, nazivaju se evro
koe.
Konjske koe se izrauju kao konjski boks i konjski evro. Konjski
boks se hromno tavi, a manje je izdrljivosti od goveeg i teleeg boksa.
Lak-koa se izrauje od svih vrsta koa koje su tavljene hromnim
tavilom i sa lica se lakiraju.
Svinjske koe se hromno tave, a najveu upotrebu su nale za
sarake i tanerske proizvode.


237
Sarako-tanerske koe
U ovu grupu proizvoda se svrstavaju blank i vaet koe. Blank se
dobija biljnim tavljenjem , maenjem i apretiranjem goveih koa, ija
je masa izmeu 25 i 35 kg. Izrauje se kao crni blank, koji se koristi za
sarako-sedlarske proizvode, i galanterijski blank, koji je naao primenu u
proizvodnji kofera, torba i dr. Vaet koe su hromno tavljene koe krava,
volova, junadi ili konja, a upotrebljavaju se za prekrivanje nametaja i za
postave.
Tanerske koe se mogu proizvoditi od svih vrsta koa koje se
koriste za izradu lica obue, a tavljenje moe biti izvreno biljnim,
hromnim ili kombinovanim postupkom.
Tehnike koe
Ova grupa proizvoda obuhvata :
1) koe za pogonsko (transmisiono) remenje ,
2) koe za ivae i
3) knjigovezake koe.
Koe za pogonsko remenje se dobijaju primenom biljnog
tavljenja prvoklasnih goveih koa mase golice preko 35 kg, i to od
lenog dela.
Koe za ivae (kajas, oputa) dobijaju se od kravljih koa
tavljenih hromnim tavilima. Dolaze u trgovinu u obliku uzanih traka i
slue za ivenje pogonskog remenja i za izradu konih pertli.
Knjigovezake koe se dobijaju od svinjskih, ovijih i drugih sitnih
koa, a primenjuje se biljno tavljenje. Zahtev je da boja koe bude
postojana prema razliitim uticajima .
Ostale vrste koa
Ostale vrste koa obuhvataju sledeu grupu proizvoda :
1 )koe za rukavice,
2 )koe za odeu i postave,
3) ortopedske koe,
4) koe za ienje i
5 )pergament koe.
Koa za rukavice se dobija hromnim tavljenjem, bojenjem i
maenjem jagnjee i jaree koe. Moe se dobiti i od ovijih, konjskih,
teleih , svinjskih i koa jelena, srne i antilope. Odlikuju se mekoom i
elastinou.
Koa za odeu i postave je meka i nepromoiva, a dobija se
hromnim tavljenjem ovije i kozje koe.
Ortopedske koe moraju biti meke, plastine i otporne na pranje.
Dobijaju se semiovanjem teleih, ovijih i kozjih koa.

238
Koe za ienje su meke i otporne na vodu, a dobijaju se od
jagnjee i ovje koe preraene semi tavom ( semi koe).
Pergament koe se upotrebljvaju za izradu bubnjeva, a ova vrsta
koe predstavlja suenu golicu, koja nije tavljena.
Luksuzne koe se koriste za dobijanje cipela i luksuznih torbarskih-
tanerskih proizvoda. Proizvode se od koa aligatora, zmija, gutera i dr.

11.4.VETAKA KOA

Pod terminom vetaka koa, u trgovini se javljaju proizvodi
dobijeni na bazi plastinih masa i drugih polimera, koji su po osobinama
slini koi.
U sadanje vreme se prirodna koa vrlo uspeno zamenjuje
vetakom koom, koja ima odreenih preimustva u odnosu na prirodnu
kou : otpornija je na habanje, elastinija je, ne upija vodu, lako se pere i
ima veu otpornost prema hemikalijama .
Najvanije komercijalne vrste vetake koe se izrauju na bazi
polivinil-hlorida , a pojavljuju se u dva osnovna tipa :
a) obina vinil-koa i
b) ekspandirana vinil-koa ili skaj.
Vetaka koa na bazi vinil-hlorida se primenjuje za galanterijske
svrhe, za tapaciranje, za obuu i odeu .
Radi utvrivanja kvaliteta koe, primenjuju se fizike i hemijske
metode ispitivanja.
Fizike metode ispitivanja obuhvataju: merenje gotove koe,
ispitivanje boje, vrstoe na kidanje, stepena tavljenja, nepromoivosti
i dr.

11.5. KONA OBUA

Pri proizvodnji obue, osim koe, koriste se i sledei materijali :
tekstilna tkanina , konac za ivenje, lepila, ekseri, boje, vetaka koa,
onovi od gume i plastike i dr.
Izrada obue se odvija kroz nekoliko faza: a)izrada modela,
b)krojenje, obrada i oblikovanje gornjeg dela, c) izrada donjeg dela, d)
spajanje gornjeg i donjeg dela, e)zavrna obrada. Gornji i donji deo se
mogu spajati sledeim postupcima: ivenje, lepljenje, kovanje,
vulkanizacija i kombinacija ovih postupaka.


239
Podela obue se moe izvriti na osnovu razliitih kriterijuma:
a) prema tehnologiji spajanja gornjeg i donjeg dela (lepljena,
ivena idr.),
b)prema polu i uzrastu (muka, enska, deaka, devojaka,
deja),
c)prema kvalitetu koe i izrade (klase I i II),
d)prema dubini- plitka, poluduboka i duboka,
e)prema sezoni- letnja i zimska i
f)prema sirovinama: kona, kombinovana (kono-plastina,
kono- gumena idr.
U trgovini se obua razvrstava na sledee grupe: zatitna obua,
modna obua i
graanska obua, a proizvodi se najee kao: cipele, izme, sandale i
papue, obua za sport i rekreaciju i dr.
Kvalitet obue se utvruje pregledom i primenom
laboratorijskih metoda, a obua mora da zadovolji sledee zahteve:
a)izrljivost pri noenju (trajnost), b)prilagoenost nozi, c)udobnost,
d)zdavstvena podobnost i e)savremenost modela i materijala od koga je
izraena (estetska svojstva).
Pakovanje obue se vri na taj nain to se svaki komad
pojedinano pakuje, a zatim se stavljaju u kartonsku kutiju. Podaci o
veliini, modelu i proizvoau obue se nalaze na etiketi koja je
prilepljena na svakom pakovanju.

11.6. KONA GALANTERIJA

Kona galanterija se uglavnom proizvodi od koa za lice, koje
su tavljene hromnim ili biljnim tavilom.U galanteriju se svrstavaju
sledei proizvodi: enske i muke tane, torbe, novanici, sitna kona
galanterija (privesci za kljueve, podmetai za ae), kone futrole (za
olovke, upaljae, adresare i dr.).

11.7. KONA KONFEKCIJA

Kou su kao materijal za izradu odee ljudi upotrebljavali od
najranijih vremena, i dugo vremena je bila osnovni materijal za izradu
odee.
Od koe se izrauju uglavnom predmeti za gornju odeu, koji se
ubrajaju u teku konfekciju. Najvaniji proizvodi kone konfekcije su:

240
dugaki kaputi, kratki kaputi, muki sakoi, enski kostimi, suknje, haljine,
pantalone, mantili, odea za avijatiare, vozae i druga zatitna odea.
U izradi kone konfekcije koristi se dva tipa koe: glatka koa i
velur koa (kozji, oviji i govei velur).
Proizvodi kone konfekcije se svrstavaju u dve grupe :
-klasina konfekcija i
-modna konfekcija.
Klasina konfekcija obuhvata proizvode koji se izrauju od koa
debljine 0,8 do 1,2 mm, dok laka konfekcija koristi kou debljine 0,6 do
0,8 mm.U proizvode klasine konfekcije se ubrajaju: muki dugaki
kaputi, muki kratki kaputi, vozake garniture i dr.
Modna konfekcija obuhvata: muke i enske dugake kapute,
muke sakoe, enske jakne, enske kostime i haljine, pantalone i dr.

11.8. OSTALI PROIZVODI OD TAVLJENE KOE

U ovu grupu proizvoda svrstavaju se razliiti predmeti koji se
upotrebljavaju u tehnike svrhe, a to su pre svega : pogonsko remenje,
opute za vezivanje i koa za tapetarske svrhe.Proizvodi iz ove grupe
moraju da zadovoljavaju odreene uslove u pogledu elastinosti i otpora
na kidanje.

11.9. KRZNA I KRZNARSKA KONFEKCIJA

Krzna predstavljaju utavljene i doraene koe zajedno sa
dlakom, nekih domaih i divljih ivotinja .Krzno se tavi samo sa mesne
strane, pazei da se ouva dlaka. Za tavljenje se koriste mineralna
tavila, a nakon toga se krzna dorauju, najee upanjem, ianjem,
bojenjem i davanjem sjaja.
Komercijalne vrste krzna koje se pojavljuju u trgovini su :
1) jagnjee krzno,
2)jaree krzno,
3)lisije krzno,
4)krzno vidre,
5)krzno kune ,
6)zeje krzno i
7)ostale vrste krzna( krzna vukova, foka, dabrova, risova i dr.).

241
Jagnjee krzno se upotrebljava za proizvodnju bundi, kapa,
postava i dr. Astrahan je najkvalitetnije jagnjee krzno, i koristi se za
izradu skupocenih bundi i kapa.
Lisija krzna se prema boji dlake razvrstavaju na sledee grupe : a)
krzno crvene lisice, b) krzno crne lisice, c) krzno srebrne lisice, d) krzno
sive lisice i e) krzno plave (bele) lisice.Upotrebljavaju se za uzradu bundi,
postave, kapa i dr.
Krzno vidre je tamnosmee boje i najvie se upotrebljava za izradu
bundi.
Najznaajnije karakteristike krzna su: gustina, sjaj, boja, mekoa,
povrinska masa i trajnost krzna.
Povrinska masa krzna je vaan pokazatelj kvaliteta na osnovu koga
se krzna razvrstavaju u sledee kategorije :

1) izuzetno teka krzna (1600-3000 g/m
2
),
2) teka krzna (1100-1500g/m
2
),
3) srednje teka krzna (700-1100 g/m
2
) i
4) laka krzna (250-650 g/m
2
).

Krzna se najee upotrebljavaju za izradu konfekcije.
Pod krznarskom konfekcijom se podrazumeva konfekcija koja sa
spoljne strane ima krzno, a sa unutranje strane postavu. Najee se
izrauju ubare, bunde, jakne i drugi proizvodi. Kvalitet izraenih
proizvoda zavisi od kvaliteta upotrebljenog krzna i primenjenog postupka
obrade.
Krznarski proizvodi se moraju zatititi od moljaca tokom transporta,
skladitenja i upotrebe korienjem odgovarajuih hemijskih sredstava ili
uvanjem na nioj temperaturi, na kojoj je onemoguen razvoj ovih
insekata.


242


243

12. PREHRAMBENI PROIZVODI

12.1. OSNOVNI POJMOVI O IVOTNIM
NAMIRNICAMA

Da bi se biloki procesi kod svih ivih bia normalno odvijali,
postoji primaran nagon za hranom. U svakodnevnom ivotu se koristimo
hranljivim namirnicama, koje u obliku vrstih ili tenih materija, biljnog,
ivotinjskog ili mineralnog porekla, unosimo u organizam. Najvaniji
elementi koji uestvuju sa 90% u izgradnji biljnih i ivotinjskih
organizama su: ugljenik, vodonik, kiseonik i azot.
Osnovne funkcije hrane su: izgradnja elija, proizvodnja energije i
snabdevanje tela zatitnim supstancama.Samo raznovrsna hrana moe
zadovoljiti potrebe pravilne ishrane.Dnevna potreba hranljivih materija je
prikazana u tabeli 12.1.

Tabela 12.1. Dnevna potreba hranljivih materija[90]
cal. dula belanevine masti ugljeni
hidrati
Mukarac

Laki rad 2400 10080
Srednje naporan rad 2800 11760 70 40 450
Teak rad 3400 14280 100 50 610

Odrasla ena

Laki rad 2200 9240 60 35 410
Srednje naporan rad 2500 10500 80 40 430
Teak rad 2800 11760 85 70 440

Deca i omladina

2 godine 900 3780 25 30 130
10 godina 1800 7560 60 40 300
14 godina 2600 10920 90 50 450
18 godina 3200 13440 100 60 365

Starije osobe 1800 7560 40 25 300

244
Prehrambeni proizvodi predstavljaju grupni naziv za sve
proizvode koji se upotrebljavaju kao hrana, bilo da su u nepreraenom ili
preraenom stanju, kao i za sirovine i za razne dodatke, koji se
upotrebljavaju u njihovoj obradi ili preradi. Prehrambeni proizvodi u
uem smislu se mogu podeliti na nepreraene (sirove) proizvode
(poljoprivredni proizvodi, proizvodi lova i ribolova) i industrijsko-
prehrambene.
Klasifikacija prehrambenih proizvoda prema standardnoj
meunarodnoj trgovakoj klasifikaciji (SITC) je prikazana u tabeli 12.2.

Tabela 12.2. Klasifikacija prehrambenih proizvoda prema
Standardnoj meunarodnoj trgovakoj klasifikaciji [7]
odsek (sekcija) 0; hrana i ive ivotinje (namenjene ishrani)
001 ive ivotinje
011 meso, svee, hlaeno i smrznuto
012 meso, sueno, usoljeno ili dimljeno, u hermetikom i
nehermetikom pakovanju
013 ostale preraevine od mesa, bez obzira na hermetiko ili
nehermetiko pakovanje
022 mleko i krem proizvodi (kajmak, pavlaka, sladoled i dr.)
023 maslac (buter)
024 sirevi i gru
025 jaja
031 ribe, svee i jednostavno konzervisane
032 proizvodi od riba (riblje preraevine)
041 penica i napolica, nemleveni
042 pirina
043 jeam, nemleven
044 kukuruz, nemleven
045 ostale nemlevene itarice
046 penina prekrupa i brano
047 prekrupe i brano ostalih itarica
048 preraevina od itarica i brana i skroba, voa i povra
051 svee voe i kotunjavi plodovi (orasi, lenici, badem) svei i
sueni
052 sueno voe (ukljuujui i vetaki sueno)
053 konzervisano voe i vone preraevine
054 povre, svee, smrznuto ili jednostavno konzervisano; jestivo
korenje, gomolji (krompir) i ostalo jestivo povre
055 proizvodi od povra (konzervisani i preraeni)

245
061 eer i med
062 poslastice i ostali proizvodi na bazi eera (osim okoladnih)
071 kafa
072 kakao
073 okolada i ostali proizvodi na bazi kakaoa
074 aj i mate
075 zaini
081 stona hrana (bez nemlevenih itarica)
091 margarin i ostale kulinarske masnoe
099 ostali napred nepomenuti prehrambeni proizvodi
odsek (sekcija) 1; pia i duvan
111 bezalkoholna pia (koja nisu ukljuena u prehrambene proizvode)
112 alkoholna pia
121 duvan (nepreraen)
122 duvanske preraevine

S obzirom na prehrambenu funkciju, odnosno na sadrinu
hranljivih materija, podela ivotnih namirnica se vri u dve grupe:

a) hranljive materije neophodne za normalno funkcionisanje
organizma;
b) sredstva za uivanje (imaju vrlo malo hranljivih materija ili ih
uopte nemaju). Ova sredstva su nala iroku primenu u
savremenoj ishrani, a najee se koriste: kafa, aj, kakao,
zaini i td.

Hranljive materije su potrebne organizmu jer slue za rast i
izgradnju tela, za obnavljanje utroenih materija i daju organizmu
energiju za rad, kao i toplotu.
Belanevine (proteidi) predstavljaju osnovni materijal za izgradnju
elija ljudi i ivotinja. Samo biljke mogu graditi belanevine iz
jednostavnih sastojaka, dok ovek i ivotinje nisu u stanju sami da
sintetiu belanevine, ve moraju da ih uzimaju gotove iz prirode.
Belanevine predstavljaju grupu jedinjenja koja su esto vrlo
razliita po svom spoljanjem izgledu i ostalim fizikim osobinama. Dele
na dve glavne grupe:

1) na grupu proteina, koji pri hidrolizi daju kao proizvode
hidrolize samo amino-kiseline i

246
2) na grupu proteida ili sloenih belanevina, koje se pri hidrolizi
razlau na amino-kiseline ali i na druge supstance koje nemaju
karakter amino-kiselina. Nebelanevinasti deo proteida moe
da bude eer, fosforna kiselina, nukleinske kiseline, boje i
lipidi. I enzimi spadaju u grupu proteida. U molekulu proteida
se nebelanevinasta komponenta naziva i prostetinom
grupom.

U proste belanevine ubrajaju se: albumini, globulini, globini,
prolamini, glutelini, histoni, protamini, skleroproteini (kolageni i
keratini).
U proteide se ubrajaju: fosforproteidi, nukleoproteidi,
glikoproteidi, hromoproteidi i lipopreoteidi. Grupa enzima moe se
smatrati belanevinama, ali se ova grupa obino odvojeno obrauje.
Masti i ulja su izvor energije i za biljke i za ivotinje. U ovejem
organizmu, masti se najpre enzimatskom saponifikacijom (uticaj enzima
lipaze) razlau, pa ih tek onda sam organizam izgrauje u one masti koje
mu najvie odgovaraju. Masti i ulja, pored toga to slue kao energetski
izvor, imaju i izvestan znaaj za pravilno raenje i razvijanje organizma.
Lipidi se dele na dve grupe:

1) prosti (jednostavni) lipidi i
2) sloeni lipidi.
Prosti lipidi su estarski produkti izgraeni iz viih masnih kiselina
i raznih alkohola. U proste lipide spadaju: gliceridi, ceridi (voskovi) i
steridi.
Sloeni lipidi su jedinjenja estarskog karaktera koji pored alkohola
i kiselina sadre i druga jedinjenja. U sloene lipide spadaju: fosfolipidi,
glukolipidi, sulfolipidi.
Ulja sadre viestruko nezasiene masne kiseline, koje prelaze
stajanjem na vazduhu usled oksidacije i polimerizacije u vrstu masu.
Ovaj se produkt naziva firnajz i u tehnici bojadisanja se mnogo
upotrebljava (lakovi i uljane boje). Ovakva ulja se nazivaju suiva ulja, za
razliku od nesuivih ulja, koja se na vazduhu bitno ne menjaju i ostaju
tena.
Ugljenim hidratima se naziva veliki broj prirodnih proizvoda, ija
je bruto formula C
x
(H
2
O)
y
. Ugljeni hidrati igraju vrlo vanu ulogu u
biljnom i ivotnjskom organizmu. U industriji predstavljaju vrlo vanu
sirovinu, kao to je na primer: industrija eera, skroba, industrija hartije i

247
industrija vetakih vlakana. Celuloza je po koliini najraprostranjenije
organsko jedinjenje i glavni sastojak drveta.
Prema tome, iz koliko su molekula monosaharida izgraeni
ugljeni hidrati, oni se dele na monosaharide, na oligosaharide (izgraeni
su iz dva do deset monosaharida) i polisaharide (koji su izgraeni iz vie
od deset monosaharida. Oligosagaridi se, prema tome iz koliko su
molekula monosaharida izgraeni, nazivaju di-, tri-, tetra-, penta-, heksa i
hepta saharidi.
Enzimi ili fermenti su organske supstance ivog organizma, koje
deluju kao katalizatori hemijskih reakcija. Kao i neorganski katalizatori, i
ovi katalizatori se pri tim reakcijama ne menjaju. Za razliku od
neorganskih katalizatora, enzimi su nepostojani i pri jaem zagrevanju
potpuno gube dejstvo. Sve manifestacije i hemijske promene koje su u
organizmu vre u vezi su sa aktivnou enzima. Iako su enzimi proizvodi
organizma, oni svoju funkciju mogu da vre i van organizma. To je
dokazao jo Buchner sa isceenim sokom kvaevih gljivica, koji i bez
prisustva ive elije pretvara eer u alkohol.
Danas je poznat znatan broj enzima u istom ili skoro potpuno
istom stanju. Na osnovu ispitivanja strukture enzima konstatovano je da
se i oni analoglno belanevinama dele na enzim-proteine i enzim-
proteide. Prvi su izgraeni samo od belanevine, dok kod drugih pored
belanevine ima jo i jedan termostabilan deo, koji se naziva prostetina
grupa, koenzim ili koferment.
Enzimi se dele na sledee grupe :

1) Hidrolaze,
2) Transferaze,
3) Dezmolaze i
4) oksido-reduktaze

Postoje i supstance koje spreavaju i unitavaju dejstvo enzima.
Te supstance nose naziv inhibitori, a nazivaju se i otrovi enzima.
Hrana koju organizam prima sastavljena je iz tri glavne grupe
jedinjenja :masti, ugljenih hidrata i belanevina.Osim ovih grupa
jedinjenja, dolaze jo u obzir i mineralne soli.Ve je dosta davno uoeno
da za pravilnu ishranu nije dovoljno da se u organizam hranom unose
produkti koji e organizmu dati dovoljnu kalorinu vrednost, ve da je za
pravilan razvoj organizma potrebno da se organizmu pruaju i izvesni
drugi sastojci, u vrlo malim koliinama, bez kojih nema pravilne ishrane.
U novije vreme je utvrena tesna veza izmeu vitamina i enzima i

248
konstantovano u mnogo sluajeva da se vitamini nalaze kao koenzimski
sastojci raznih enzima.
Vitamini pripadaju raznim grupama organskih jedinjenja i zbog
toga njihova klasifikacija nije hemijska.Nazivi se svode na nazive sa
dodatkom imenu vitamin jo velikog slova abecede.Na primer: vitamin A,
vitamin C, vitamin D, pored oznake vitamin B stoji jo i dodatak broja uz
B: B
1
,B
2,
B
12
i t.d.Hemijska imena vitamina nisu se zasad jo odomaila,
iako postoji mogunost njihovog hemijskog naziva, poto se kod veine
vitamina radi o strukturno potpuno poznatim jedinjenjima.
Vitamini se obino dele po tome da li se rastvaraju u vodi ili se
rastvaraju u lipidima, na hidrosolubilne i liposolubilne.U grupu
liposolubilnih vitamina spadaju vitamin A, vitamin D, vitamin E, vitamin
K i vitamin F.U grupu vitamina koji se u vodi rastvaraju, spadaju vitamin
B
1
,vitamin B
2
, vitamin B
6
, nikotinska kiselina i njen amid(niacin), biotin
ili vitamin H, pantotenska kiselina, folna kiselina, p-aminobenzojeva
kiselina, vitamin B
12
ili cijanokobalamin, vitamin C ili askorbinska
kiselina.
Vitamin A, akseroftol ili retinol. Nedostatak vitamina A
prouzrokuje razne patoloke promene, kao to su zastoji u raenju,
ono oboljenje poznato kao kseroftamija, pa je zbog toga i dobio ime
akseroftol.
Izmeu vitamina A i karotina, postoji bliska hemijska i
biohemijska veza. Iz biljnog pigmenta karotina naime moe lako da
nastane vitamin A , te se otuda karotini i nazivaju provitamini A.Vitamin
A se pored vitamina D nalazi u ribljem ulju.-Karotin se nalazi u
znatnijim koliinama u argarepi, zelenom liu, kupusu,
spanau,vou(banane, kajsije), mleku i mlenim proizvodima.
Vitamin D ili kalciferol.Nedostatak vitamina D u organizmu
manifestuje u oboljenju poznatom pod imenom rahitis(nedovoljna
kalcifikacija kostiju).Nalazi se u itaricama, ribljem ulju, lososu, sardini i
povru.
Vitamin E ili tokoferol (antisterilitetni vitamin).Vitamin E je jedan
od najvie rairenih vitamina. Nalazi se najvie u sojinom ulju, u klici
penice i kukuruza.U ivotinjskim organima najvie vitamina E se nalazi
u prednjem renju hipofize, placenti i miima.Njegov nedostatak izaziva
prerano starenje, probleme sa venama, slabu toniranost miia i dr.
Vitamin K
1
i K
2.
Ovaj se vitamin naziva i filokinon, koagulacioni
vitamin, protrombinski faktor i antihemoragini vitamin. Ova dva
vitamina su derivati naftalena. U liu spanaa, kelja i drugog povra
nalazi se vitamin K
1
dok je vitamin K
2
izdvojen iz raznih

249
mikroorganizama, naroito iz bakterija.Po svom dejstvu ovi vitamini
deluju na koagulaciju krvi i antihemoragino deluju na poremeaje u
mehanizmu zgruavanja krvi.

Vitamin F. Pod ovim imenom se podrazumevaju izvesne masne
kiseline nezasienog karaktera, kao to su linolna, linolenska i
arahidonska kiselina.I one su vane kiseline bez kojih se ne moe
organizam pravilno da razvija i imaju karakter vitaminski.,
Vitamin B
1
, tiamin ili aneurin.Nedostatak ovog vitamina izaziva
oboljenje beri-ber, umor, stres i prerano starenje.i.Izdvojen je iz ljuske
pirina, a nalazi se i u kvascu .Danas se dobija sintetikim putem.
Vitamin B
2
, riboflavin ili laktoflavin.Vitamin B
2
predstavlja faktor
raenja i nalazi se u organizmu dosta rasprostranjen(jetra, srce,
bubrezi).Nalazi se i u mleku, jajima a ima ga i u raznim kvascima.
Nedostatak vitamina B
2
rezultira oteenjima i promenama na koi i
sluznici, suenjem i pucanjem usana te konjuktivitisom i keratitisom,zbog
ega oi pojaano suze i smeta im svetlo.
Nikotinska kiselina i nikotinamid.Ove dve supstance nose naziv
PP faktor(Palagra preventive factor), zbog toga to spreavaju i lee
bolest pelagru- bolest koja se ogleda crvenilom i svrabom koe.
Vitamin B
6
ili piridoksin.Nedostatak ovog vitamina za posledicu
ima hormonalni disbalans ,sporo zaceljivanje koe, pojavu ekcema i
zadravanje vode u organizmu.Nalazi se u mahunarkama,bezmasnom
mesu i kvascu.
Pantotenska kiselina.Pantotenska kiselina igra znaajnu ulogu u
ishrani oveka, ali se pod normalnim uslovima retko javlja nedostatak ove
supstance. Doprinosi stvaranju nekih hormona i. prema nekim
istraivanjima , ini se da pomae i u borbi protiv infekcija.
Vitamin H ili biotin.Ovaj se vitamin nalazi u znatnijim koliinama
u jetri, u kvascu i u umancu jaja. .Nedostatak izaziva anemiju, slab
metabolizam i depresiju.
Folna kiselina(B9).Folna kiselina ima znaaja kao sredstvo protiv
izvesnih anemija.Ima znaaja kao supstanca potrebna za stvaranje
krvi.Nalazi se u liu spanaa, jetri i u raznim kvascima.
Vitamin B
12
ili cijankobalamin. Nalazi se naroito u jetri, odakle je i
izdvojen.Danas se dobija iz ostataka posle fabrikacije antibiotika.Vaan je
za leenje anemije.Nedostatak izaziva preuranjeno starenje, umor,
nesanicu i slabu koncentraciju.
Vitamin C ili askorbinska kiselina.Vitamin C spada u grupu u vodi
rastvorljivih vitamina.Njegov nedostatak u hrani izaziva skorbut, pa je
zbog toga i dobio ime ime askorbinska kiselina Najvie ga ima u junom

250
vou i u zelenom povru.Vitamin C je termolabilan i duim kuvanjem na
100 C, gubi vitaminsko delovanje.
Mineralne materije uestvuju u izgradnji miinog i kotanog
tkiva, a takoe se nalaze u telesnim tenostima.Nedostatak bilo kog
elementa dovodi do poremeaja normalnog funkcionisanja organizma.
Makroelementi su oni elementi iji je sadraj u organizmu vei od
0,1 %, odnosno za kijima je dnevna potreba organizma od 0,2 do 2 g, a
najznaajniji su :Ca, Na, K, Mg i P. Mikroelementi su sastojci organizma
reda veliine od 0,01 do 0,001 %.U ovu grupu spadaju: Fe,J, Cu,Mn, Se,
Zn, Co, F i dr
Natrijum (Na) u ljudskom organizmu odrava osmotski pritisak,
kiselo-baznu ravnoteu, normalnu osetljivost miia i propustljivost elija
i regulie metabolizam vode.Nedostatak natrijuma u organizmu dovodi do
pada krvnog pritiska, malaksalosti, nesanice, greva ruku i nogu i
psihikih poremeaja. Pri poveanom unosu kuhinjske soli dolazi do
poveanja krvnog pritiska.
Kalcijum (Ca) je neophodan za funkciju miia, a vanu ulogu
ima za formiranje zdravih kostiju i zuba. Nalazi se u mleku, u branu ,
itaricama, vou i povru. Bolest nepravilnog okotavanja, rahitis, nastaje
usled nedovoljnog sadraja kalcijuma, fosfora i vitamina D, ili
neuravnoteenosti ova dva elementa u ishrani.
Kalijum (K) se nalazi u plodovima mora, bananama, suvom vou,
ulju i drugim proizvodima. On uestvuje u funkciji niza enzima, a
naroito je vaan za metabolizam ugljenih hidrata. Nedostatak izaziva
slabost u miiima, suvu kou i dermatitis.
Fosfor (P) je tesno vezan za metabolizam kalcijuma. U organizmu
se nalazi u obliku neorganskih fosfata u kostima i zubima, telesnim
tenostima, a u obliku organskih jedinjenja sastavni je deo proteina,
ugljenih hidrata i lipida. Fosforom su bogati riblje branno, badem, sir,
pasulj, orah, lenik, graak i razne vrste mesa.
Bakar (Cu) zajedno sa elezom uestvuje u procesima graenja
krvi( hemoglobina), elijskom disanju, a osim toga bakar ulazi u sastav
velikog broja enzima i proteina.Bakrom su naroito bogate klice zrna,
bubrezi, ampinjoni, jetra, riba i crno brano.
Cink (Zn) se nalazi u hrani iz mora, gljivama i mahunarkama.
Bioloka uloga cinka odreuje se njegovom neophodnou za normalan
rast, razvitak, polno sazrevanje,odravanje reproduktivne funkcije, kao i
za normalan tok zarastanja rana.
Jod (J) se nalazi u morskoj ribi, soji, repi, kelju. Glavni fizioloki
znaaj joda se sastoji u aktivnom ueu graenja tiroksina, hormona

251
titaste lezde. Endemska struma (guavost) nastaje zbog nedovoljnog
unoenja joda, ija dnevna potreba iznosi 0,1 mg, a u tu svrhu se najee
jodira kuhinjska so, pri emu se dodaje 10 mg KJ na 1 kg soli.
Magnezijum (Mg) se nalazi u suvom vou, mahunastom povru,
orasima, itaricama i hrani iz mora.On ulazi u sastav niza enzima, a u
organizmu, slino kalcijumu ima ulogu u kontrakciji miia.Nedostatak
izaziva slabu vitalnost, razdraljivost i probleme sa koom.
Selen (Se) u nedostatku u organizmu izaziva preuranjeno starenje,
gubitak elastinosti koe i perut,. Nalazi se u belom luku, paradajzu,
itaricama i tunjevini.
Silicijum (Si)izaziva u nedostatku pojavu slabih noktiju i slabe kose.
Sumpor (S) se nalazi u kupusu, luku, jabukama, ribi i brusnici.
Izaziva u nedostatku ekcem, slabe nokte i lomljivu kosu.
elezo (Fe) je vitalan deo hemoglobina, sastojka crvenih krvnih
zrnaca koji raznosi kiseonik po telu. Resorpciju eleza potpomae i
askorbinska kiselina (vitamin C), omoguavajui prelaz trovalentnog
eleza u dvovalentno. Nedostatak eleza u organizmu manifestuje se
anemijom. Glavni izvori eleza su meso i mesni proizvodi, jaja, orah i
povre.
Fluor (F) ima vanu ulogu u zatiti zuba od karijesa, zatim
formiranju dentina i zubnog emajla. Fluor je zastupljen u svim
namirnicama biljnog i ivotinjskog porekla, ali u veoma malim
koliinama. Za profilaksu karijesa preporuuje se fluorisanje vode za
pie, ili tablete fluora u cilju prevencije.
Voda je jedan od najvanijih sastavnih delova organizma. Voda
stalno cirkulie kroz organizam nosei elijama supstance neophodne za
normalan ivot i rad, a s druge strane odnosi iz organizma nepotrebne
materije koje su nastale kao proizvod razgradnja i izbacuje ih u vidu urina
i znoja.
Sadraj vode u raznim ivotnim namirnicama se kree u irokim
granicama: itarice sadre oko 14 % vode, povre od 80 do 97 % vode,
meso od 57 do 78 % vode i t.d.
Aditivi su supstance koje se normalno ne konzumiraju, niti su tipian
sastojak neke namirnice, bez obzira na prehrambenu vrednost, ali se iz
tehnolokih razloga dodaju prehrambenom proizvodu u tehnolokom
postupku pripreme,tokom prerade, obrade, prerade, oblikovanja,
pakovanja, transporta i uvanja, pri emu sami postaju njegov sastojak.
Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena kategorija
aditiva, njegov pun naziv i odreena E oznaka .Upotreba aditiva odnosno
njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet,

252
kvalitet (istoa), ogranienja upotrebe, oznaavanje i drugi zahtevi su
zakonski regulisani.
Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli
za upotrebu aditiva.Zajedniki ekspertski komitet Svetske zdravstvene
organizacije(WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu(FAO)
Ujedinjenih nacija, donosi hemijske specifikacije i vri procene
zdravstvene bezbednosti aditiva. Na osnovu tih podataka komisija Codex
Allimentarius preko svog komiteta donosi standarde i preporuke za
njihovo korienje. Ove standarde i preporuke zemlje lanice UN
ugrauju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva
harmonizovana regulativa vezana za hranu u Evropskoj uniji, koja je
uvela koncept E brojeva za oznaavanje aditiva.
Domaa zakonska regulativa u potpunosti je usaglaena sa
evropskom, kroz Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i
njihove meavine za prehrambene proizvode. Na pozitivnoj listi se nalazi
313 aditiva podeljenih u 22 kategorije. Propisano je da se aditivi u
prehrambenim proizvodima oznaavaju navoenjem kategorije i naziva ili
E broja aditiva, npr. konzervans ( natrijum-benzoat) ili konzervans ( E
211). Ogranienja upotrebe aditiva data su u posebnim pravilnicima o
kvalitetu namirnica. Pozitivna lista predstavlja listu aditiva koje je, prema
dosadanjim saznanjima, bezbedno koristiti pod zakonom propisanim
uslovima.
Aditivi u namirnicama, prema vaeem pravilniku, razvrstani su
na sledee kategorije:
1) boje,
2) konzervansi,
3) antioksidansi,
4) kiseline,
5) regulatori kiselosti,
6) zgunjivai,
7) stabilizatori,
8) emulgatori,
9) emulgujue soli,
10) sredstva za eliranje,
11) humektanti,
12) sredstva za dizanje testa,
13) uvrivai,
14) sredstva protiv zgrudvavanja,
15) pojaivai aroma,
16) sredstva protiv stvaranja pene,

253
17) sredstva za glaziranje,
18) sredstva za tretiranje brana,
19) propelenti,
20) zaslaivai,
21) sredstva za poveanje zapremine i
22) modifikovani skrobovi.
Aditivi se koriste za sledee namene: 1) za ouvanje hranljive
vrednosti namirnice, osim kada namirnica nije bitan elemenat uobiajene
ishrane a aditiv je neophodan u proizvodnji namirnica za grupe sa
posebnim dijetetskim zahtevima; 2) za obezbeivanje neophodnih
sastojaka ili konstituenasa za proizvode namenjene osobama sa posebnim
dijetetskim zahtevima; 3) za poboljanje i ouvanje kvaliteta, stabilnosti
ili organoleptikih osobina proizvoda pri emu aditiv ne sme da menja
prirodu, sastav i kvalitet proizvoda; 4) za obezbeivanje pomoi u
proizvodnji, preradi, pripremi, tretiranju, pakovanju, transportu ili uvanju
proizvoda, pri emu aditiv ne sme da se upotrebljava za prikrivanje
neispravnih sirovina, loih (ukljuujui i nehigijenskih) tehnolokih
postupaka ili prakse.
Arome su materije koje se koriste ili su namenjene za korienje
pri proizvodnji prehrambenih proizvoda da bi im se dao miris, odnosno
ukus, a obuhvataju aromatine supstance, aromatine preparate, arome
termikog tretmana, arome dima i njihove meavine.
Aromama mogu da se dodaju razliite supstance, materijali,
namirnice, aditivi i pomona sredstva u proizvodnji za potrebe:
razblaivanja, rastvaranja, uvanja i korienja, s tim da kvalitet odgovara
posebnim propisima o kvalitetu i da u upotrebljenoj koliini nisu tetni po
zdravlje ljudi.Arome koje se koriste u prehrambenim proizvodima koji se
stavljaju u promet u originalnom pakovanju oznaavaju se na deklaraciji
navoenjem rei "aroma" ili trgovakim imenom ili opisom arome
(senzorna svojstva).

12.2. KONZERVISANJE PREHRAMBENIH
PROIZVODA

Prehrambeni proizvodi se lako kvare i zato se moraju
konzervisati.Postupkom konzervisanja se tite namirnice od nepoeljnih
fiziko-hemijskih procesa i mikrobioloke razgradnje, pri emu tokom
procesa konzervisanja ne sme doi do promena organoleptikih svojstava,
a takoe ni do smanjenja hranljive vrednosti prehrambenih proizvoda.

254
Najranije metode koje su se primenjivale u cilju konzervisanja su metode
suenja, soljenja i dimljenja. Prvo konzervisanje namirnica je otpoelo u
devetnaestom veku i veoma se brzo razvilo, imajui u vidu njegov
izuzetan znaaj za pravilnu ishranu ljudi.
Osnovni uzronici kvarenja ivotnih namirnica su biohemijski i
mikrobioloki faktori.Biohemijske promene izazivaju enzimi koji su
prisutni u samoj ivotnoj namirnici, dok mikrobioloke promene izazivaju
mikroorganizmi, odnosno bakterije, kvasci i plesni.Postupcima
konzervisanja se ostvaruju takvi uslovi pri kojima se usporava delovanje
mikroorganizama ili se oni u potpunosti unitavaju.
Treba napomenuti da ne postoji univerzalna metoda koja e
omoguiti konzervisanje svih namirnica na uniforman nain, ve se
primenjuje itav niz metoda , to u prvom redu zavisi od vrste ivotne
namirnice i od vremenskog intervala u kome se eli da namirnica zadri
potrebna svojstva, odnosno bioloku i energetsku vrednost.
Sve metode konzervisanja koje se primenjuju u prehrambenoj
industriji se mogu podeliti na dve grupe, odnosno na fizike i hemijske
metode konzervisanja.
U fizike postupke konzervisanja se ubrajaju sledei postupci :
hlaenje, smrzavanje, pasterizacija, sterilizacija, suenje, filtriranje i
koncentrisanje(ukuvavanje).
Hlaenje je postupak konzervisanja pri emu se u termalnom
centru proizvoda postie temperatura od 0 C do +4 C. Prilikom
hlaenja prehrambenih proizvoda usporava se ili spreava razvoj
mikroorganizama, a najee se hladi meso, mleko, ribe, voe i povre.
Smrzavanje je postupak konzervisanja pri emu se u termalnom
centru proizvoda postie temperatura do -18C. Postupkom smrzavanja se
najee konzervie meso, ribe, povre i voe.
Toplotna obrada je postupak konzervisanja proizvoda na
temperaturama pasterizacije, kuvanja i sterilizacije. Kuvanje je postupak
konzervisanja proizvoda na temperaturi kljuanja vode ili na vioj
temperaturi. Sterilizacija je postupak konzervisanja proizvoda na
temperaturi vioj od 110C, a visoka sterilizacija je sterilizacija proizvoda
na temperaturi vioj od 120C, a ovim postupkom se konzervie meso,
preraevine od voa i povra, i drugo. Ovim postupkom unitavaju se svi
mikroorganizmi i njihove spore, a u mnogim sluajevima dolazi do
potpunog ili deliminog unitavanja fermenata i vitamina.
Pasterizacija je postupak konzervisanja proizvoda na temperaturi
nioj od take kljuanja vode, pri emu je u termalnom centru proizvoda
ostvarena temperatura od najmanje 70C, a koristi se za konzervisanje

255
namirnica u tenom stanju. Najee se pasterizuju mleni proizvodi i
pivo.
Suenje je postupak konzervisanja proizvoda oduzimanjem vlage
pri normalnom atmosferskom pritisku, odnosno u vakuumu Prilikom
suenja iz ivotnih namirnica se uklanja vei deo vode, tako da prisutni
mikroorganizmi ne mogu da se razvijaju. Ovim postupkom se poveava
koncentracija eera, kiselina i mineralnih soli u nanirnicama, pa se ne
mogu odvijati ni procesi fermentacije, a primenjuje se za preradu voa,
povra, mesa, ribe, testenine i dr.
Procesima ukuvavanja se smanjuje procenat vode u ivotnim
namirnicama, a primenjuje se kod prerade vonih preraevina i dobijanja
koncentrata od povra.
Filtriranje se najvie primenjuje prilikom konzervisanja vonih
sokova i vina, a obavlja se na specijalno konstruisanim filterima, koji
zadravaju mikroorganizme odreenih dimenzija.
Metodom zraenja se mogu potpuno unititi razni insekti i druge
tetoine, koje se nalaze u ivotnim namirnicama.
Hemijske metode konzervisanja obuhvataju sledee postupke : soljenje,
suenje na dimu, kiseljenje, konzervisanje pomou razliitih sredstava.
Soljenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom
kuhinjske soli, odnosno zamene za so. Soljenje se moe izvoditi pomou
vrste soli ili salamurenje , a dodatak soli , u zavisnosti od koliine,
usporava delovanje ili unitava mikroorganizme. Metodom soljenja i
salamurenja najee se konzervie meso, sir, riba, povre i dr.
Salamurenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom soli
za salamurenje ( homogene meavine kuhinjske soli, odnosno zamene za
so, sa nitritima, odnosno nitratima u skladu sa pravilnikom o kvalitetu i
uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive
i njihove meavine).
Suvo salamurenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom
soli za salamurenje u vrstom stanju a vlano salamurenje je postupak
konzervisanja proizvoda upotrebom salamure, pri emu meso moe da
bude potopljeno u salamuru, odnosno salamura moe biti ubrizgana u
meso, posle ega moe biti primenjen odgovarajui postupak mehanike
obrade. Salamura je vodeni rastvor soli za salamurenje, u koji mogu biti
dodati aditivi, eeri, zaini i belanevinasti proizvodi.
Dimljenje je postupak konzervisanja proizvoda dimom ili
upotrebom aroma dima pri odgovarajuoj temperaturi, i to do 25C -
hladno dimljenje, do 60
o
C - toplo dimljenje i na temperaturi veoj od
60C - vrue dimljenje. Dim je proizvod dobijen kontrolisanom pirolizom

256
tvrdog drveta u generatorima za proizvodnju dima ili na loitima.
Suenje na dimu se koristi kod konzervisanja mesa, ribe i njihovih
preraevina. Dimljenjem se sniava koliina vode u namirnicama, a
organske materije iz dima deluju toksino na mikroorganizme.
Kiseljenje se zasniva na injenici da mikroorganizmi ne podnose
kiselu sredinu. Kiseline nastaju u hrani usled vrenja ili se namirnicama
dodaje siretna kiselina.Primenjuje se kod konzervisanja povra.
Za konzervisanje voa se primenjuje alkohol, koji se moe
dodavati ili nastaje procesom fermentacije. Konzervisanje pomou eera
se primenjuje kod voa i njihovih preraevina, a sadraj ukupnog eera ,
prema vaeim pravilnicima, se moe kretati do 60 ili 65 %.
Konzervisanje pomou hemijskih konzervanasa se takoe
upotrebljava, a najee se koriste sumporasta , benzoeva , mravlja i
askorbinska kiselina, pri emu njihov dodatak unitava bakterije i gljive
ili spreava njihov rast.Vrste hemijskih konzervanasa, kao i njihove
koliine u odreenim ivotnim namirnicama su regulisani posebnim
propisima.
Zdravstveno neispravna hrana moe da prouzrokuje tetne uticaje
na zdravlje ljudi, a njeno stavljanje na trite nije dozvoljeno, u
saglasnosti sa vaeim zakonskim propisima. Pri odluivanju je li neka
hrana zdravstveno neispravna, uzimaju se u obzir: uslovi u svakoj fazi
proizvodnje, prerade i distribucije hrane a takoe i uslovi uvanja i
dranja do prodaje krajnjem potroau, kao i uslovi za pripremanje i
konzumiranje u skladu s njenom namenom, a takoe i informacije koje
su dostupne krajnjem potroau, ukljuujui podatke na deklaraciji.
tetnom za zdravlje ljudi smatra se hrana ako:
1) sadri mikroorganizme ili parazite opasne za zdravlje ljudi ili
druge mikroorganizme ili parazite iznad doputenih granica,
2)sadri ostatke pesticida, veterinarskih lekova, metale ili druge
materije tetne za zdravlje ljudi iznad doputenih granica,
3) sadri prehrambene aditive iznad doputenih koliina,
4)sadri radionuklide iznad propisane granice ili ako je ozraena
iznad doputene granice,
5)ambalaa sadri mikroorganizme ili druge materije koje mogu
tetno delovati na zdravlje ljudi i
6)ako je proizvedena od uginulih ili bolesnih ivotinja.
Treba napomenuti da se u novije vreme sve vie obraa panja na
kvalitet hrane, pa su u upotrebi termini: organska hrana (Organic Food),
zdrava hrana (zdravstveno bezbedna hrana), i dr.

257
Organska proizvodnja se zasniva na prirodnim procesima i
upotrebi organskih materija. U organskoj proizvodnji je iskljuena
primena sredstava za zatitu bilja (pesticida) i sredstava za ishranu bilja
(ubriva) sintetiko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva. U
organskoj proizvodnji se ne mogu koristiti genetski modifikovani
organizmi.
Proizvodi dobijeni od genetiki modifikovanih organizama su
poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji su proizvedeni od genetiki
modifikovanih organizama ili sadre genetiki modifikovane organizme
ili kombinaciju genetiki modifikovanih organizama. Proizvoa,
odnosno uvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobijenih od
genetiki modifikovanih organizma obavezan je da u deklaraciju unese
tekst sledee sadrine: "Ovaj proizvod sadri genetiki modifikovan
organizam".
Proizvoa, odnosno uvoznik obavezan je da ambalau,
pakovanje, nalepnicu i privesnicu proizvoda oznai logom odgovarajue
veliine u obliku jednakostraninog trougla. Trougao je oivien debelom
linijom crvene boje. Unutranje polje je uto a u sredini polja je jasno
uoljivim irilinim ili latininim slovima crne boje ispisana re: ""
ili "GMO". Ako deklaracija nije tampana kolor tehnikom, umesto ute,
unutranje polje je bele boje.
Proizvodi organske poljoprivrede, su proizvodi biljnog i
ivotinjskog porekla dobijeni metodama organske proizvodnje, i to:
nepreraene biljke i biljni proizvodi, ivotinje i nepreraeni proizvodi
ivotinjskog porekla; sakupljeni umski plodovi i lekovito bilje i
ivotne namirnice dobijene preradom gore navedenih proizvoda .
Navedeni proizvodi pakuju se, po pravilu, u ambalai od prirodnog
materijala, a samo izuzetno u ambalai od sintetikog materijala. Ako se
koristi ambalaa od sintetikog materijala, ona ne sme da sadri tetne
materije koje bi prelazile na zapakovane proizvode. Prilikom pakovanja
proizvoda organske poljoprivrede ne moe se koristiti ambalaa
proizvedena od polivinil-hlorida (PVC) i drugih plastinih materija koje
sadre hlor.
Proizvodi organske poljoprivrede skladite se u posebnim
prostorijama skladita. Ako su proizvodi organske poljoprivrede
upakovani i obeleeni, mogu se uvati u istom skladitu sa proizvodima
konvencionalne poljoprivrede, u posebnom delu koji je obeleen. Ako su
proizvodi organske poljoprivrede upakovani i vidno obeleeni, oni se
mogu prevoziti sa proizvodima konvencionalne poljoprivrede.

258
Osnovni zadatak svih proizvoaa hrane je da proizvedu i
plasiraju na trite proizvode koji nee tetno delovati na zdravlje
potroaa, a to je mogue ostvariti sveobuhvatnim pristupom kontroli
hrane, ukljuujui najnovija nauna istraivanja. Postoje brojne metode
sprovoenja nadzora nad proizvodnim procesom koje se koriste sa
manjim ili veim uspehom. To su sloene procedure koje zahtevaju
angaovanje velikog broja ljudi i znatna materijalna sredstva. Zato se
otpoelo s primenom HACCP - koncepcije. HACCP ( prema engl. Hazard
Analysis Critical Control Point) je analiza opasnosti i odreivanje
kritinih kontrolnih toaka u cilju prevencije i kontrole mogue
kontaminacije proizvoda. HACCP sistem omoguuje proizvoaima
osiguranje zdravstvene ispravnosti hrane kontrolom proizvodnog procesa
od njegovog poetka do kraja. Ovaj koncept odnosi se na sve faze
prehrambenog lanca od uzgoja, etve, prerade, distribucije i pripreme
hrane za potronju. HACCP sistem razvijen je radi identifikacije rizika
po zdravlje ljudi i za uspostavljanje strategije spreavanja njihove pojave.
Omoguava prevenciju i kontrolu u svim fazama proizvodnje, a ne samo
kroz ispitivanje gotovih proizvoda.Takoe, treba napomenuti da izrada
planova nadzora i proces implementacije HACCP sistema zahteva
timski rad strunjaka razliitih profila (mikrobiologa, hemiara i
veterinara.

12.3. ITARICE I MLINSKI PROIZVODI

ovek je poeo da gaji itarice jo u davna vremena. itarice se
sastoje iz sledeih delova: korena, stabljike i ploda. Na preseku itarica se
razlikuju tri sloja: omota (ljuska), endosperm i klica. U toku procesa
mlevenja uklanjaju se svi delovi ljuske, i od njih se dobijaju mekinje.
Penino zrno u endospermu sadri skrob, manje koliine eera i
jedinjenja, u iji sastav ulazi azot, a sastavni su deo glutena (lepka), od
ije koliine i kvaliteta zavisi i kvalitet brana.
Razliite vrste itarica imaju razliit hemijski sastav, a sadre
vodu, belanevine, masti, skrob, celulozu i dr. itarice su veoma vana
sirovina u industriji. Pored toga u znaajnoj meri se koriste i za ishranu.
Najpoznatije vrste itarica koje se prerauju u mlinske proizvode,
a takoe koriste i u ishrani su: penica, ra, jeam, ovas, kukuruz, pirina,
proso, heljda, dr.
itarice predstavljaju veoma vanu sirovinu za industrijsku
proizvodnju, poto se koriste za dobijanje skroba, glukoze, alkohola, piva
i dr.

259
Kvalitet itarica, od kojih zavisi njihova upotrebna vrednost kao
sirovine u mlinske proizvode za ljudsku ishranu ili neposrednu ljudsku
potronju, je odreen sledeim pokazateljima:

- botanikom pripadnou,
- organoleptikim svojstvima,
- koliinom i vrstom primesa,
- koliinom vode,
- odreenih fizikim svojstvima,
- hektolitarskom masom,
- prisutnou tetoina,
- prisutnou mikrooganizama i njihovih tetnih metabolita i
- prisutnou ostataka pesticida i drugih otrovnih materijala.

Izgled, boja, oblik i sjaj, kao i ukus i miris ita moraju biti
svojstveni odreenoj sorti, odnosno vrsti.
Pod primesama se podrazumevaju sve strane materije, a dele se u
tri osnovne grupe:

a) neistoe stranog porekla,
b) zrna drugih ita i
c) oteena zrna.

Neistoe stranog porekla, koje mogu biti u osnovnoj masi ita,
su: neistoe biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla i ostale neistoe.
Neistoe biljnog porekla su ostaci slame, pleva, ljuske, zrna korova i dr.
Neistoe ivotinjskog porekla su: insekti, delovi insekata i glodara.
Pesak, praina i kamenii su neistoe mineralnog porekla. U svojstvu
neistoa se takoe moe pojaviti kanap, konac, papir i slino.
Zrna drugih ita su zrna koja ne pripadaju osnovnoj masi odnosne
vrste ita, a u oteena zrna se ubrajaju: polomljena zrna, sitna zrna, zrna
neodgovarajue boje, zrna oteena vetakim suenjem, zrna zaraena
gljivicama i plesniva zrna, izgriena zrna, proklijala zrna.
Koliina vode u itu koje se stavlja u promet, saglasno vaeim
pravilnicima, ne moe biti vea od 15%.
Pod hektolitarskom masom ita se podrazumeva masa jednog
hektolitra ita, izraena u jednom kilogramu. Za jeam ova vrednost
iznosi 65, za ra 72, za ovas 50, a za penicu za kuvanje 76.

260
ito za meljavu mora biti oieno i pripremljeno (suvim ili
vlanim postupkom), tako da proizvodi mlevenja u pogledu kvalitet i
higijenske ispravnosti ispunjavaju odgovarajue uslove.

Mlinski proizvodi
Mlinski proizvodi su proizvodi dobijeni meljavom oienog i
pripremljenog ita, bez posebne obrade ili uz odgovarajuu dalju obradu.
Mlinski proizvodi ne smeju da imaju nikakve strane mirise i ukuse.
Tipovi mlinskih proizvoda se odreuju prema koliini mineralnih
materija (pepeo) izraenoj u procentima i preraunatoj na suvu materiju
odnosnog mlinskog proizvoda, a izraavaju se brojem koji se dobija
mnoenjem odnosnog procenta sa 1000.
Proizvoa mlinskih proizvoda je duan da proizvode koje stavlja
u promet snabde izvetajem o laboratorijskom ispitivanju, koji sadre
sledee podatke: oznaku laboratorijskog nalaza, datum proizvodnje,
koliinu vode, koliinu pepela, stepen kiselosti i tip brana.
ita i mlinski proizvodi se uvaju u istim prostorijama koje se
mogu provetravati ili u specijalnim silosima za ita i brano. U
skladitima se vri stalna kontrola vlage i temperature tih proizvoda, vlage
i temperature vazduha u skladitu, kontrola pojave plesnivosti i tetoina i
dr.
Mlinski proizvodi od penice su:

- brano,
- prekrupa,
- griz (krupica),
- klice za ljudsku ishranu,
- mekinje za ljudsku ishranu,
- sterilizovano brano,
- sterilizovani griz,
- brano i griz za brzo pripremanje jela (instant proizvodi),
- namensko brano i
- namenski griz (krupica).

Penino brano je proizvod dobijen mlevenjem oiene i
pripremljene penice. Namensko brano i namenski griz (krupica) su
mlinski proizvodi sa posebnim karakteristikama, koji su po kvalitetu
prilagoeni specifinim zahtevima za odreene vrste finalnih proizvoda.
Tipovi griza i brana od penice, saglasno vaeim pravilnicima,
su:

261
1) griz (krupica) tipa 400,
2) brano tipa 500, tipa 850 i tipa 1100,
3) namensko brano i
4) namenski griz.

Sadraj pepela, raunato na suvu materiju, kod brana tipa 500
iznosi od 0,46% do 0,55%, kod brana tipa 850 se kree od 0,80% do
0,90%, a kod brana tipa 1100 se kree u granicama od 1,05% do
1,15%. Namensko brano sadri od 0,40 do 2,00% pepela.
Stepen kiselosti mlinskih proizvoda od penice mora biti:
a) griza tipa 400 do 2,5;
b) brana tipa 500 do 3;
c) brana tipa 850 do 3,3 ;
d) brana tipa 1100 do 3,5 ;
e) namenskog brana od 2,2 do 5, zavisno od tipa brana.

Rok obaveznog odleavanja peninog brana pre dana stavljanja
u promet, mora da iznosi najmanje osam dana od dana proizvodnje.

Pekarski proizvodi

Za proizvodnju pekarskih proizvoda, kao osnovne sirovine mogu
se upotrebljavati penino, raano, kukuruzno, jemeno, ovseno, i
heljdino brano, prekrupa ita, voda ili druga dozvoljena tenost, pekarski
kvasac i kuhinjska so. U svojstvu dodatnih sirovina, za proizvodnju
pekarskih proizvoda, mogu se upotrebljavati razliite vrste brana,
mekinje, pahuljice razliitih vrsta itarica, mleko, jaja, kakao proizvodi,
eer, med, masti biljnog i ivotinjskog porekla, zaini i druge sirovine.
Pri proizvodnji pekarskih proizvoda upotrebljavaju se i aditivi: sredstva
za emulgovanje, sredstva za vezivanje i zgunjavanje, enzimska sredstva,
jestive organske kiseline, sredstva za konzervisanje, prirodne i sintetike
arome, prirodne boje i dr.
Prema vrsti upotrebljenih sirovina, pekarski proizvodi se mogu
stavljati u promet kao:
a) osnovne vrste hleba i peciva,
b) specijalne vrste hleba i peciva i
c) druge vrste pekarskih proizvoda.
Osnovne vrste hleba i peciva su:
1) penini hleb i penino pecivo,
2) raeni hleb i raeno pecivo,

262
3) hleb i pecivo od brana hibrida rai i penice,
4) kukuruzni hleb,
5) heljdin hleb,
6) meani hleb i meano pecivo.
Prema tipu upotrebljenog peninog brana, penini hleb i
penino pecivo, mogu se proizvoditi i stavljati u promet kao:

1) beli hleb i belo pecivo, umeeni od brana tipa 500,
2) polubeli hleb i polubelo pecivo, umeeni od brana tipa
850,
3) crni hleb i crno pecivo, umeeni od brana tipa 1100, i
4) graham hleb i graham pecivo, umeeni od prekrupe.
Najvanije vrste specijalnog hleba i specijalnog peciva su:

1) hleb sa ovsenim pahuljicama,
2) mleni hleb i mleno pecivo,
3) hleb sa masnoama i pecivo sa masnoama,
4) hleb sa jajima i pecivo sa jajima,
5) hleb i peciva sa zainima, suvim groem, voem ili
proizvodima od voa,
6) hleb produene sveine,
7) hleb i pecivo za dijetalnu ishranu,
8) obogaeni hleb i pecivo,
9) hleb i pecivo sa peninim klicama,
10) hleb i pecivo sa peninim mekinjama,
11) dvopek, mleni dvopek i ajni dvopek i
12) druge vrste specijalnog hleba i peciva.

Prema vrsti upotrebljenih sirovina, kao i nainu izrade, druge vrste
pekarskih proizvoda su: punjeno pecivo, pogaice, krofne, mekike,
grisini, hlebne mrvice, pereci, evreci i drugo.
Testenine su proizvodi dobijeni meanjem i oblikovanjem
peninog griza ili namenskog brana sa vodom (obina testenina) ili
meanjem i oblikovanjem osnovnih sirovina uz korienje dodatnih
sirovina, (testenina sa dodacima i srodni proizvodi). Testenine u promet
dolaze u sveem, polusuenom, osuenom i peenom stanju. Na tritu se
pojavljuju sledee vrste proizvoda:


263
1) obina testenina (testenina bez dodataka),
2) testenina sa dodacima (testenina sa jajima, testenina sa
mlekom, testenina sa sojinim i kukurunim branom, testenina
sa proizvodima od povra i voa, punjena testenina).
3) srodni proizvodi (listovi za pite i savijae).

Brzo smrznuta testa su proizvodi dobijeni meanjem i
oblikovanjem peninog brana, namenskog peninog brana, peninog
griza ili namenskog peninog griza sa vodom, uz korienje dodatnih
sirovina i pojedinih aditiva. Ovi proizvodi su brzo smzrnuti primenom
niskih temperatura (ispod 35%
o
C) i uvani u uslovima niskih
temperatura (ispod 18
o
C), a u promet samo u originalnom pakovanju.
Proizvode se kao: lisnato testo, testo za savijae, testo sa kvascem, testo
za hleb i pecivo i dr.

Fini pekarski proizvodi su keks i srodni proizvodi i poslastiarski
proizvodi:

Keks i srodni proizvodi su proizvodi od brana ita i drugih
mlinskih proizvoda, eera, masti i ulja (masnoa), namirnica sa
sadrajem belanevina i drugih namirnica, karakteristine strukture,
termiki obraeni, sa rokom trajanja od najmanje trideset dana.
Prema sastavu i nainu obrade keks i srodni proizvodi se u
prometu pojavljuju kao:

1) keks,
2) kreker,
3) ajno pecivo,
4) medenjak,
5) trajni slatki kola,
6) biskvit,
7) vafel (vafel list i vafel proizvod) i
8) slana peciva.

Keks, ajno pecivo, medenjak, trajni slatki kola i biskvit mogu
biti: punjeni, preliveni, delimino preliveni i ukraeni.
Poslastiarski proizvodi su proizvodi izraeni od razliitih vrsta
testa, eera, i drugih dodataka, termiki ili na drugi nain obraeni, sa
rokom trajanja do 30 dana.

264
Prema sastavu i nainu obrade, poslastiarski proizvodi se
stavljaju u promet kao:

1) kolai i
2) ostali poslastiarski proizvodi.

a) ita za doruak su instant proizvodi od ita, a prema sastavu i
nainu obrade, stavljaju se u promet kao:

1) korn fleks, instant pahuljice, mekinje i srodni proizvodi,
2) musli proizvod,
3) desert na bazi ita, koji se u promet stavljaju kao: punjeni,
preliveni, delimino preliveni, ukraeni i snek proizvodi (ips,
flips, ekspandirani proizvodi i dr.).

itarice se skladite u vreama ili u rasutom stanju. Za
skladitenje u rasutom stanju, najee se koriste tri tipa skladita:
privremena skladita (prihvataju itarice prilikom otkupa), stalna podna
skladita (uvanje itarica u duem vremenskom periodu) i silosi (uvanje
veih koliina itarica) u duem vremenskom periodu.
Osnovni cilj prilikom skladitenja itarica se ogleda u uvanju
itarica od kvarenja i poboljanju tehnolokih osobina itarica.
Prilikom ispitivanja kvaliteta itarica, odreuju se sledei
elementi: utvrivanje mirisa, koliine vlanog lepka i kvaliteta lepka,
stranih primesa, prisustva grinja u penici, koliini vode, hektolitarska
masa, pepeo i apsolutna masa zrna penice (masa 1000 zrna penice
izraena u gramima).

12.4. VOE I PROIZVODI OD VOA

Pod voem se podrazumeva plod voa sve, suen ili ouvan
hlaenjem, zdrav, bez znakova kvarenja, sa odgovarajuim stepenom
zrelosti, koji sadri sve bitne sastojke potrebne za jelo i za industijsku
preradu.
Prema klimatskim uslovima voe se moe podeliti na :
I) Kontinentalno voe:
a) jabuasto voe: jabuke, kruke, dunje, mumule i oskorue;
b) kotiavo voe: ljive, breskve, kajsije, trenje, vinje;
c) jagodiasto-bobiasto voe: jagode, maline, kupine, groe,
ribizle, borovnice,ipak, i dr;

265
d) jezgrasto voe ili voe u ljusci: orasi, lenici, kesten, badem i
e) bostan: dinje i lubenice.
II) Juno voe:
a) agrumi: limun, pomoranda, mandarine, i grejpfurt i
b) ostalo juno voe: banane, urme,ananas i dr. .
Od svih hranljivih materija u vou je najvie zastupljen voni i
groani eer, a osim toga, voe sadri i vitamine, organske kiseline i
mineralne materije. Od vitamina prisutni su vitamin C, vitamin B, vitamin
A, a u nekim vrstama voa i vitamin E.
Procenat vode u pojedinim vrstama voa se moe kretati i do 85% , pa je
njihova kalorina vrednost relativno mala.
Voe koje se stavlja u promet ili se koristi za industrijsku preradu
mora ispunjavati sledee uslove:1) da je zdravo i svee;2) da je u fazi
tehnoloke zrelosti;3) da nema strani miris i ukus;4) da je bez stranih
primesa i 5) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu bilja iznad
maksimalno dozvoljenih koliina utvrenih propisom.
Pod proizvodima od voa , podrazumevaju se:

1) smrznuto voe,
2) smrznuta kaa od voa,
3) pasterizovano voe,
4) pasterizovana kaa od voa,
5) matini voni sok,
6) voni sok,
7) koncentrisan voni sok,
8) voni sirup,
9) kompot,
10) slatko,
11) dem,
12) marmelada,
13) pekmez,
14) voni ele,
15) voni sir,
16) kandirano voe,
17) sueno voe,
18) voni sok u prahu ,
19) meani proizvodi od voa i povra,
20) niskokalorini proizvodi od voa;
21) citrus baze i
22) ostali proizvodi od voa.

266

Smrznuto voe je proizvod dobijen smrzavanjem sveih posebno
pripremljenih plodova voa ili delova voa na temperaturi od -30
o
C ili
nioj. Smrznuto voe moe da se stavi u promet samo u smrznutom
stanju. U zavisnosti od brzine smrzavanja, naina pripreme i proizvodnje,
smrznuto voe se stavlja u promet kao: smrznuto voe, brzo smrznuto
voe, trenutno smrznuto voe, smrznuto voe sa eerom, brzo smrznuto
voe sa eerom, trenutno smrznuto voe sa eerom, smrznuto voe u
sirupu, brzo smrznuto voe u sirupu i trenutno smrznuto voe u sirupu.
Naziv smznutog voa je npr. jagoda - brzo smrznuta ili jagoda sa eerom
- trenutno smrznuta.
Pod vonim sokom, podrazumeva se proizvod dobijen
mehanikom preradom voa, konzervisan iskljuivo fizikim postupcima,
koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju i koji ima
karakteristinu boju, aromu i ukus tipine za voe od koga potie.Pod
vonim sokom, , podrazumeva se i proizvod dobijen iz koncentrisanog
vonog soka.Voni sok se stavlja u promet kao.

1) bistri voni sok;
2) mutni voni sok,
3) kaasti voni sok.

Voni sok se stavlja u promet kao : sok od jabuke, sok od kruke,
sok od dunje, sok od kajsije, sok od breskve, sok od vinje , sok od
jagode, sok od maline, sok od kupine, sok od borovnice, sok od ljive,
sok od groa, sok od trenje, sok od ipurka, sok od drenjine , sok od
pomorande, sok od mandarine i dr.
Pod koncentrisanim vonim sokom , podrazumeva se proizvod
dobijen iz vonog soka, matinog vonog soka ili vone kae fizikim
uklanjanjem odreene koliine prirodno sadrane vode, konzervisan
iskljuivo fizikim postupcima.Koncentrisani voni sok moe se
proizvoditi kao: bistar, mutan i kaast.
Voni sirup je proizvod sirupaste konzistencije dobiven po
odgovarajuem postupku od matinog vonog soka ili koncentrisanog
vonog soka sa dodatkom eera ili eernih sirupa.Voni sirup se moe
proizvoditi i od citrus baza i drugih vonih baza.Citrus baze i druge vone
baze koje se koriste za proizvodnju vonih sirupa ne smeju da sadre
hemijske konzervanse.
Slatko je proizvod dobijen ukuvavanjem celih plodova ili delova
plodova sveeg voa, ujednaene tehnoloke zrelosti u gustom eernom

267
sirupu. Za proizvodnju slatka mogu se upotrebiti krunini listii rue ili
kora od lubenica i drugi delovi biljaka koji nisu voni plod. Deklaracija za
slatko mora da sadri podatak o vrsti voa od koga je slatko proizvedeno.
Dem je elirani proizvod dobijen ukuvavanjem sveih, smrznutih
ili polupreraenih celih plodova voa ili delova plodova voa ujednaene
tehnoloke zrelosti, sa dodatkom eera ili eernog sirupa. Plodovi ili
delovi plodova moraju biti u gotovom proizvodu u takvom stanju da se
organoleptiki moe utvrditi koje je to voe.
Marmelada je elirani proizvod dobijen ukuvavanjem sveih ili
polupreraenih pasiranih plodova voa sa dodatkom eera ili eernog
sirupa. Dozvoljava se proizvodnja marmelade od vie vrsta voa. Takva
marmelada nosi naziv "meana marmelada". Marmelada od vie vrsta
voa mora ispunjavati uslove propisane za marmeladu.
Pekmez je proizvod dobijen ukuvavanjem pasiranog ili
nepasiranog voa, bez dodatka eera, a sa dodatkom do 20% eera u
odnosu na vonu masu, proizvodi se zaslaeni pekmez .
Kandirano voe je proizvod dobijen natapanjem celih plodova ili
delova plodova gustim eernim sirupom.Kandirano voe moe se
prevui eernom ili pektinskom skramom (prevlakom) ili posuti
eerom.
Niskokalorini proizvodi od voa su proizvodi kod kojih je
sadraj suve materije najmanje za 20% nii od sadraja suve materije za
klasine proizvode. Smanjenje sadraja suve materije obuhvata samo
dodati eer. Deklaracija za niskokalorine proizvode od voa mora da
sadri i podatak o sadraju ukupne suve materije, koliini dodatog eera i
kalorinoj vrednosti u 100 g proizvoda.
Citrus baze su proizvodi dobijeni meanjem koncentrisanog soka
odgovarajue vrste citrus voa i homogenizovanog vrstog ostatka ploda
(kora i pulpa). Citrus bazama se mogu dodati potrebna prirodna sredstva
za popravku boje, mirisa, ukusa i konzistencije.
Osveavajua bezalkoholna pia, sirupi i prakovi za osveavajua
bezalkoholna pia, soda-voda i mineralna voda
Osveavajua bezalkoholna pia , su proizvodi dobijeni posebnim
tehnolokim postupkom od vode za pie, mineralne vode, eera,
hidrolizata skroba, vonog soka, koncentrisanog vonog soka, soka od
povra, ita i proizvoda od ita, soje i proizvoda od soje, hmelja i
proizvoda od hmelja, drugih prehrambenih proizvoda iji je kvalitet
propisan odgovarajuim propisima o kvalitetu, kao i aroma i aditiva i
ugljen-dioksida.

268
Ako je sadraj kofeina u osveavajuim bezalkoholnim piima vei od
150 mg/l u deklaraciji mora biti naveden podatak da nije za osobe mlae
od 18 godina, za osobe sa sranim problemima, trudnice, dojilje, kao i da
se ne preporuuje konzumiranje u kombinaciji sa drugim piima koja
sadre kofein (npr. kafa, aj i sl.).
Osveavajua bezalkoholna pia mogu se proizvoditi i stavljati u
promet i bez dodatka ugljen-dioksida i tad se naziv proizvoda dopunjava
reju "negazirano", na sledei nain: "negazirano osveavajue
bezalkoholno pie".
Osveavajua bezalkoholna pia deklariu se nazivom proizvoda
"osveavajue bezalkoholno pie", a naziv proizvoda se moe dopuniti
reima "sa ukusom" i navesti karakteristian skup proizvoda (npr.
"osveavajue bezalkoholno pie sa ukusom narande").
Osveavajua bezalkoholna pia mogu se proizvoditi i stavljati u
promet i kao osveavajua bezalkoholna pia bez dodatka eera, i kao
niskoenergetska osveavajua bezalkoholna pia to mora biti istaknuto u
nazivu proizvoda. Niskoenergetska osveavajua bezalkoholna pia su
pia koja imaju energetsku vrednost koja je najmanje 30% nia u odnosu
na osveavajua bezalkoholna pia i normalne energetske
vrednosti.Deklaracija za niskoenergetska osveavajua bezalkoholna pia,
pored ostalih podataka, mora da sadri i podatak o sadraju suve materije
u procentima, vrstu i koliine sredstava za zaslaivanje, kao i preporuenu
koliinu za dnevno konzumiranje po kilogramu telesne mase.
Sirupi za spravljanje osveavajuih bezalkoholnih pia su
proizvodi koji su dobijeni po odgovarajuem tehnolokom postupku od
sirovina, aroma i aditiva namenjeni krajnjem potroau, a na osnovu
uputstva datog na deklaraciji, uz dodatak vode, daju osveavajua
bezalkoholna pia.Kod ovih proizvoda nije dozvoljena upotreba
zaslaivaa. Deklaracija sirupa za osveavajua bezalkoholna pia, pored
ostalih podataka , mora da sadri i podatke o uputstvu za upotrebu,
odnosno postupak i stepen razblaenja sa vodom kojim se dobija
odgovarajue osveavajue bezalkoholno pie.
Prakovi za osveavajua bezalkoholna pia su proizvodi ijim se
rastvaranjem u vodi sa dodatkom eera ili zaslaivaa ili bez tih
dodataka, prema uputstvu na deklaraciji, dobijaju osveavajua
bezalkoholna pia.Prakovi za osveavajua bezalkoholna pia mogu biti
komprimovani u obliku tableta (pastila). Deklaracija mora da sadri i
uputstvo o nainu spravljanja odgovarajueg osveavajueg
bezalkoholnog pia.

269
Pod soda-vodom podrazumeva se proizvod dobijen direktnom
impregnacijom vode za pie ugljen-dioksidom.
Prirodna mineralna voda je voda koja potie iz podzemnih
slojeva ili nalazita odakle dolazi na povrinu preko jednog ili vie
prirodnih ili buenih izvora. Prirodna mineralna voda razlikuje se od
obinih pijaih voda prema sadraju minerala, oligoelemenata ili drugih
sastojaka koji deluju povoljno na organizam. Moe se stavljati u promet
samo u originalnom pakovanju i to u bocama, metalnoj ambalai ili
ambalai od drugog pogodnog materijala koji obezbeuje ouvanje
kvaliteta vode.
Prirodna mineralna voda koja se stavlja u promet u originalnom
pakovanju mora na sudu, omotu ili etiketi imati deklaraciju. Deklaracija
mora da sadri:1) naziv prirodne mineralne vode i trgovaki naziv, ako
ga voda ima; 2) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa koji proizvodi
i puni prirodnu mineralnu vodu; 3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili
rei "upotrebljivo do"; 4) podatak o karakteristinim sastojcima dobijen
hemijskom analizom, kao i datum izvrene analize; 5) neto koliinu
(masu/ili zapreminu) i 6) druge podatke od interesa za potroae. Prirodna
mineralna voda sa jednog izvora moe da nosi samo jedan trgovaki
naziv.
U promet se moe staviti i prirodna mineralna voda iz koje je
fizikim putem delimino ili potpuno odstranjen ugljen-dioksid i koja u
nazivu mora da ima i sledee rei: "delimino degazirana" ili "potpuno
degazirana".
Prema ukupnom sadraju minerala, prirodna mineralna voda moe
biti:
1) prirodno slabomineralna voda, kod koje sadraj mineralnih soli
(raunat kao suvi ostatak na 180
o
C) nije vei od 500 mg/l;
2) prirodna vrlo slaba mineralna voda, kod koje sadraj mineralnih
soli (raunat kao suvi ostatak na 180
o
C) nije vei od 50 mg/l;
3) prirodna mineralna voda, kod koje je sadraj mineralnih soli
(raunat kao suvi ostatak na 180
o
C) nije vei do 500 mg/l ako je manji od
1 500 mg/l;
4) prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima, kod koje je
sadraj mineralnih soli (raunat kao suvi ostatak na 180
o
C) vei od 1 500
mg/l.
Prema sadraju karakteristinih sastojaka, prirodna mineralna
voda moe biti: bikarbonatna, sulfatna, hloridna, kalcijumova,
magnezijumova, fluorna, gvoevita i natrijumova i kisela( kod koje je
sadraj slobodnog ugljen-dioksida vei od 250 mg/l).

270

12.5. POVRE I PROIZVODI OD POVRA

Pod povrem se podrazumevaju plodovi ili delovi povrtarskih
biljaka koji su namenjeni za ljudsku ishranu. Povre se moe podeliti
prema delu biljke koji se koriste kao hrana na :
a) glaviasto i lisnato pove: kupus, kelj, salata, spana i dr.
b) povre od plodova: crveni patlidan, plavi patlidan, paprika,
krastavci, bundeve i dr.
c) plodovi zelenih mahunarki-leguminoze: boranija, zeleni grasak
i zeleni bob.
d) Korenasto - krtolasto povre ili povre stabla: argarepa,
rotkve, rotkvice, celer, perun, krompir i keleraba,
e) lukovice: crni i beli luk i praziluk,
f) povre cveta: karfiol i artioka,
g) variva (zeleni plodovi leguminoza): pasulj, graak, soivo, bob
i soja.
U sastav povra ulazi voda (65-90%), ugljeni hidrati, masti
belanevine, mineralne soli i vitamini(A, B, C).

Povre koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati
sledee uslove: da je u stadijumu tehnoloke zrelosti, da je svee i zdravo,
da nema stranih primesa, da nema strani ukus i miris, da ne sadri vie
od od 8% oteenih plodova i da ne sadri vidljive ostatke sredstava za
zatitu bilja i tragove mehanike neistoe.
Pod proizvodima od povra podrazumevaju se:
1) smrznuto povre,
2) sterilisano povre,
3) pasterizovano povre,
4) marinirano povre (povre u siretu),
5) bioloki konzervisano povre,
6) sok od povra,
7) koncentrisani sok od povra,
8) sueno povre,
9) umak od povra i
10) ostali proizvodi od povra. (pire u pahuljicama, krompir-pire i
ips).
Smrznuto povre je proizvod dobijen od sveih plodova ili delova
plodova povra, posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih

271
temperatura (smrzavanjem). Temperatura smrzavanja mora biti -35
o
C ili
nia tako da se u sreditu proizvoda, odnosno jedinice pakovanja obrazuje
temperatura od -15
o
C ili nia. Odmrznuto povre treba da sadri svoje
prvobitne glavne sastojke i svojstva.
Prema brzini smrzavanja, smrznuto povre se moe proizvoditi:
smrzavanjem, brzim smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem. Smrzavanje
je postupak kojim se smrzavanje proizvoda postie u vremenu duem od
1 asa. Brzo smrzavanje je postupak kojim se smrzavanje postie u
vremenu od 10 do 60 minuta. Trenuto smrzavanje je postupak kojim se
smrzavanje proizvoda postie u vremenu kraem od 10 munuta.
Sterilisano povre je proizvod konzerviran iskljuivo postupkom
toplotne sterilizacije plodova povra ili njihovih delova u hermetiki
zatvorenoj ambalai. Ovaj proizvod se moe upotrebiti neposredno za
ishranu ili dalju preradu. U grupu sterilisanog povra spadaju: graak,
boranija, mrkva, uve, pargla i dr. U proizvodnji sterilisanog povra
mogu se upotrebiti kuhinjska so, jestivo ulje, eer, prirodni zaini,
ekstrakti prirodnih zaina, macerati prirodnih zaina i dr.
Pasterizovano povre je proizvod dobijen konzervisanjem
plodova povra ili njihovih delova putem pasterizacije u hermetiki
zatvorenoj ambalai. Proizvod se moe upotrebiti neposredno za ishranu
ili za dalju preradu. U ovu grupu se ubrajaju sledei proizvodi: krastavac,
paprika, cvekla, feferoni, ajvar i meane salate.
Marinirano povre (povre u siretu) je proizvod dobijen
konzerviranjem plodova ili delova sveih plodova ili bioloki
konzerviranog povra siretnom kiselinom.
Bioloki konzervirano povre je proizvod dobijen konzerviranjem
povra mlenom kiselinom, koja se stvara fermentacijom eera iz
plodova ili delova povra koje se konzervira. U grupu bioloki
konzerviranog povra spadaju: kupus, krastavac, paprika, zeleni paradajz
i ostalo povre. Pri proizvodnji bioloki konzerviranog povra mogu se
upotrebiti: kuhinjska so, eer, zaini, kao i ekstrakti prirodnih zaina i
odgovarajua koliina sorbinske kiseline. Naziv proizvoda od povra
sastoji se od imena povra kome se dodaje "bioloki konzerviran", osim
kupusa koji moe nositi naziv "kiseli kupus".
Sok od povra je proizvod dobijen preradom sveeg ili smrznutog
povra, doradom kae od povra ili bistrog matinog soka od povra, kao
i razreivanjem koncetrisanog soka od povra koji je prethodno
konzervisan fizikim postupkom. Prema sadraju nerastvorljivih sastojaka
povra, sok od povra moe biti: bistar, mutan ili kaast. Naziv (ime)
proizvoda je "sok od povra", sa naznaenjem vrste povra. Naziv

272
meanog soka od povra mora da sadri podatke o svim upotrebljenim
vrstama povra, po redosledu upotrebljenih koliina.
Koncentrisani sok od povra je proizvod dobijen koncentrisanjem
soka iz sveeg ili zamrznutog povra ili koncentrisanjem sirovog ili
matinog soka koji je prethodno konzerviran fizikim postupkom.
Umak od povra i keap su proizvodi dobijeni odgovarajuim
tehnolokim postupkom od usitnjenih delova povra i dodatnih sastojaka
za postizanje karakteristinih mirisa i ukusa.
Limenke u kojima se nalazi konzervisano voe i povre ne smeju
biti deformisane, spoljanja povrina limenke mora biti ista i bez
znakova korozije a unutranje povrine limenke zatiene prevlakom laka
koji mora biti hemijski otporan na delovanje sadraja limenkeImajui u
vidu injenicu da se svee voe i povre brzo i lako kvari, potrebno je
obezbediti brz transport, da bi se izbegao proces kvarenja. Skladitenje i
uvanje voa i povra se moe obavljati na razliite naine, u zavisnosti
od vrste i sorte , a takoe i od tehnikih mogunosti. U toku skladitenja u
vou mogu nastupiti fizike, hemijske i mikrobioloke promene. Fizike
promene se manifestuju gubitkom vlage, hemijske u smanjenju organskih
kiselina i poveanju suve materije, a mikrobioloke pojavom plesni u
unutranjosti i po povrini ploda.

12.6. MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA

Pod mlekom se podrazumeva proizvod mlene lezde, dobijen
neprekidnom i potpunom muom zdravih, pravilno hranjenih i redovno
muenih krava najmanje 15 dana pre i 5 dana posle teljenja, kome se ne
sme nita dodati niti oduzeti. Prema vrsti muzne stoke od koje je
dobijeno, mleko se stavlja u promet kao: kravlje mleko, ovije mleko,
kozje mleko i bivolje mleko.Na deklaraciji proizvoda se jedino kod
kravljeg mleka ne navodi poreklo. Mleko se dobija runom ili mainskom
muom, sa obaveznom predmunom probom.
Mleko mora da ispunjava sledee zahteve: da ne sadri kolostrum,
da su miris, ukus i boja svojstveni i da sadri najmanje 3,2 % mlene
masti i 2,9 % proteina. Ukupan broj mikroorganizama ne sme da prelazi
1000000 u jednom mililitru mleka, a ukupan broj somatskih elija
400000 u jednom mililitru mleka.
Pod mlenim proizvodima i kompozitnim mlenim proizvodima
podrazumevaju se:
1) pasterizovano mleko i kompozitno pasterizovano mleko;
2) sterilizovano mleko i kompozitno sterilizovano mleko;

273
3) mleni napici i kompozitni mleni napici;
4) fermentisani mleni proizvodi i kompozitni fermentisani mleni
proizvodi;
5) kondenzovano mleko i kompozitno kondenzovano mleko;
6) mleko u prahu i kompozitno mleko u prahu;
7) pavlaka;
8) maslac i maslac od surutke;
9) maslac sa smanjenim sadrajem masti i kompozitni maslac sa
smanjenim sadrajem masti;
10) mlaenica i mlaenica u prahu;
11) maslo;
12)anhidrovana mlena mast;
13) kajmak ili skorup;
14) sir i kompozitni sir;
15) topljeni sir i kompozitni topljeni sir;
16) mleni puding i kompozitni mleni puding;
17) mleni dezert i kompozitni mleni dezert;
18) mleni namaz i kompozitni mleni namaz;
19) surutka i proizvodi od surutke;
20) kazein, kazeinati i koprecipitati;
21) smea za sladoled, sladoled, sladoledni dezerti, funkcionalni
sladoled i funkcionalni sladoledni dezerti.
Pod kompozitnim mlenim proizvodima, , podrazumevaju se
proizvodi na bazi mleka kod kojih su mlene komponente dominantne.
Nemlene komponente nemaju ulogu potpune supstitucije bilo koje
komponente mleka.
Pod pasterizovanim mlekom , podrazumeva se mleko koje je
najkasnije 48 asova posle mue zagrevano odreeno vreme na
temperaturi ispod 100 C
jednim od postupaka pasterizacije i neposredno posle toga ohlaeno na
temperaturi od 1-4 C. Pasterizovano mleko stavlja se u promet kao
homogenizovano i nehomogenizovano. Efekat homogenizacije treba da je
takav da se u toku 24 asa ne stvara vidljiv sloj pavlake.
Pod sterilizovanim mlekom podrazumeva se mleko, koje je
ohlaeno na temperaturi od 4 do 1 C , preieno i najkasnije 24 asa
posle mue zagrevano na temperaturi od 135 do 150 C, za vreme kojim
se obezbeuje sterilizacija, hlaeno i punjeno u aseptinim uslovima.
Sterilizovano mleko mora biti homogenizovano.
Pasterizovano i sterilizovano mleko se stavljaju u promet sa
najmanje 3,2 % mlene masti. Mleko sa manje od 3,2 % i vie od 0,5%

274
mlene masti se naziva delimino obrano odnosno obrano ukoliko sadri
najvie 0,5% mlene masti.
Na osnovu proizvoake specifikacije moe se proizvoditi
pasterizovana i sterilizovana mleka i drugog sastava : obogaena
mlenim proteinima, kazeinima i koncentratima mlenih proteina,
mineralnim materijama, vitaminima, enzimski obraeno sa probiotskim
mikroorganizmima i probiotskim dodacima, prirodnim i prirodno
identinim aromama.
Mleni napici su proizvodi na bazi pasterizovanog ili
sterilizovanog mleka, delimino obranog pasterizovanog ili
sterilizovanog mleka, mlaenice i surutke uz dodatak eera, kakaoa,
okolade, kafe, voa, proizvoda od voa i drugih slinih prirodnih
dodataka i aroma. Pri proizvodnji mlenih napitaka mogu se upotrebiti
aditivi saglasno vaeim pravilnicima. Mleni napici se proizvode prema
proizvoakoj specifikaciji.
Pod fermentisanim mlenim proizvodima, podrazumevaju se
sledei proizvodi:
1) jogurt ( teni i vrsti) ,
2) zaslaeni jogurt,
3) aromatizovani jogurt,
4) kiselo mleko,
5) kefir,
6) fermentisani mleni proizvodi sa probiotskim bakterijama i
7) ostale vrste fermentisanih mlenih proizvoda.
Jogurt se proizvodi od: pasterizovanog mleka, koncentrovanog
mleka, pasterizovanog delimino obranog mleka, koncentrovanog
delimino obranog mleka, pasterizovanog obranog mleka,
koncentrovanog obranog mleka, pasterizovane pavlake ili kombinacijom
dva ili vie napred navedenih proizvoda.
Kiselo mleko je proizvod dobijen mleno kiselinskom
fermentacijom termofilnih ili mezofilnih bakterija mlene kiseline, od
mleka i proizvoda od mleka. Kiselo mleko moe da se proizvodi od:
kravljeg, ovijeg, kozjeg, bivoljeg ili meanog mleka.
Jogurt i kiselo mleko moraju da sadre najmanje 3,0 % mlene
masti i najmanje 8,2 % suve materije mleka bez masti. Proizvodi od
delimino obranog mleka sadre manje od 3,0 % do 0,5 % mlene masti,
a od obranog mleka najvie 0,5 % mlene masti.U proizvodnji
aromatizovanih jogurta mogu se koristiti eeri i drugi zaslaivai, mleko
u prahu, obrano mleko u prahu, proteini mleka i surutke, koncentrati
proteina surutke, proteini mleka rastvorljivi u vodi, jestivi kazein,

275
kazeinati proizvedeni iz pasterizovanih proizvoda. Aromatizovani jogurt
se stavlja u promet kao voni jogurt i aromatizovani jogurt sa dodatkom
meda, okolade i drugih aroma.
Kefir je proizvod dobijen fermentacijom mleka i proizvoda od
mleka izuzev pasterizovane pavlake, uz dodatak mezofilnih i termofilnih
bakterija mlene kiseline i odreenih sojeva kvasca.Moe se proizvoditi
od kravljeg, ovijeg, kozjeg, bivoljeg ili meanog mleka.
Fermentisani mleni proizvodi sa probiotskim bakterijama su
proizvodi dobijeni fermentacijom mleka i proizvoda od mleka, a
fermentacija se obavlja dejstvom probiotskih bakterija ( mlene kiseline)
ili kombinacijom probiotskih bakterija sa drugim bakterijama mlene
kiseline.
Kondenzovano mleko je proizvod dobijen izdvajanjem dela vode
iz mleka, delimino obranog mleka ili obranog mleka, sa dodatkom ili bez
dodatka eera.
Kondenzovano mleko stavlja se u promet kao:
1) kondenzovano zaslaeno mleko,
2) kondenzovano zaslaeno punomasno mleko,
3) kondenzovano zaslaeno delimino obrano mleko,
4) kondenzovano zaslaeno obrano mleko,
5) kondenzovano mleko,
6) kondenzovano delimino obrano mleko,
7) kondenzovano obrano mleko i
8) ostali kondenzovani proizvodi.
Mleko u prahu je proizvod dobijen suenjem mleka. Prema
koliini mlene masti, mleko u prahu stavlja se u promet kao: mleko u
prahu, delimino obrano mleko u prahu i obrano mleko u prahu.
Pavlaka je proizvod dobijen koncentrisanjem masti iz mleka i
zadrava oblik emulzije koju mast ima u mleku.
Prema sadraju mlene masti pavlaka se stavlja u promet kao:
1) pavlaka ( sadri najmanje 18% mlene masti),
2) polumasna pavlaka ( sadri 10% do 18% mlene masti),
3) pavlaka za lupanje, odnosno lupana pavlaka sa sadrajem
najmanje 28% mlene masti,
4) punomasna pavlaka za lupanje, odnosno punomasna lupana
pavlaka (sadri najmanje 35% mlene masti),
5) ekstra masna pavlaka sa sadrajem najmanje 45% mlene
masti.
Pavlaka se stavlja u promet kao :
1) pasterizovana pavlaka,

276
2) pasterizovana lupana pavlaka,
3) pasterizovana lupana zaslaena pavlaka,
4) zamrznuta lupana pasterizovana pavlaka,
5) zamrznuta lupana pasterizovana zaslaena pavlaka,
6) sterilizovana pavlaka,
7) sterilizovana lupana pavlaka,
8) sterilizovana lupana zaslaena pavlaka,
9) kisela pasterizovana pavlaka,
10) jogurtna kisela pasterizovana pavlaka,
11) termizirana jogurtna kisela pavlaka,
12) termizirana kisela pavlaka i
13) ostale vrste pavlaka.
Maslac je proizvod od mlene masti proizveden iskljuivo od
pasterizovane pavlake. Maslac od surutke je proizvod od mlene masti
proizveden od pasterizovane pavlake iz surutke, a u njegovoj proizvodnji
se moe se koristiti i pasterizovana pavlaka.
Maslac i maslac od surutke u proizvodnji i prometu moraju da
ispunjavaju sledee zahteve: da imaju svojstven miris, ukus i boju; da su
lako mazivi , homogene konzistencije bez vidljivih kapljica vode; da
sadre najmanje 82 %, odnosno 80 % mlene masti i najvie 16 % vode.
Maslac sa smanjenim sadrajem masti stavlja se u promet kao:
1)trietvrt masni maslac( sadri od 59 % do 61 % mlene masti)
2) polumasni maslac ( sadri od 39 % do 41 % mlene masti) i
3) niskomasni maslac sa sadrajem od 24 % do 26 % mlene
masti.
U proizvodnji ovih vrsta maslaca se koriste dodaci kao to su:
med, eer, kakao, kikiriki, zaini i zainske smee.
Mlaenica i mlaenica od surutke su proizvodi koji se dobijaju
pri proizvodnji maslaca i maslaca od surutke. Proizvod dobijen suenjem
mlaenice naziva se mlaenica u prahu
Maslo je proizvod dobijen iz maslaca, pavlake ili kajmaka ili
skorupa iz kojih je izdvojena skoro sva voda i bezmasni suvi ostatak sa
dodatkom aditiva.
Anhidrovana mlena mast predstavlja koncentrat mlene masti, a
dobija se od svee pavlake ili maslaca. Sadri najmanje 99,8 % mlene
masti i najvie 0,1 % vode.
Kajmak ili skorup je proizvod koji se dobija kao masni sloj ili kora
koja se odvaja sa kuvanog i ohlaenog mleka. Nainom prerade, zrenja i
starenja stvara se specifian proizvod. Proizvodi se od kravljeg, ovijeg ili
meanog mleka. Vrsta mleka osim kravljeg mora biti oznaena.

277
Prema stepenu zrelosti, kajmak ili skorup se stavlja u promet kao mladi
kajmak ili skorup ili kao zreo kajmak ili skorup.
Sir je zreo ili sve vrst ili poluvrst proizvod dobijen
koagulacijom: mleka, obranog mleka, delimino obranog mleka, pavlake,
surutke, surutkine pavlake, mlaenice, ili bilo koje kombinacije
naznaenih sirovina, delovanjem sirila ili drugih agenasa koagulacije (
kao to su siretna kiselina, limunska kiselina, mlena kiselina i druge
organske kiseline), kao i deliminim izdvajanjem surutke prouzrokovane
procesom koagulacije. Dodaci koji se koriste u proizvodnji sira moraju
biti jasno deklarisani ine mogu imati ulogu supstitucije bilo koje
komponente sira, ve se mogu koristiti u koliinama potrebnim samo za
korekciju ukusa, tako da sir ostaje jedina osnovna sirovina.
Sirevi se dele na:
1) sireve sa zrenjem,
2)sireve sa plesnima,
3) sireve u salamuri,
4)sireve parenog testa i
5) sireve bez zrenja.
Sirevi bez zrenja dele se na: svee sireve, svee sireve za
specijalne namene, sirne namaze, sirne dezerte, svee bele sireve i svee
sireve parenog testa.
Svei sirevi u proizvodnji i prometu moraju da ispunjavaju sledee
zahteve: da se odlikuju mekom konzistencijom, prijatnim blagim do
mleno kiselim ukusom i belom bojom. Do potronje se mogu uvati u
surutki. Ako se svei beli sirevi ne stave u promet neposredno nakon
izrade, mogu se podvri zrenju u salamuri ime prelaze u grupu sireva u
salamuri, ili se mogu izmrviti i sabiti radi obavljanja zrenja bez prisustva
vazduha.
Prema koliini mlene masti u suvoj materiji sir se deli na:
1) ekstra masni ako sadri najmanje 60 % masti,
2) punomasni ako sadri najmanje 45 % masti,
3) polumasni ako sadri najmanje 25 % masti i
4) niskomasni ako sadri najmanje 10 % masti.
5) obrani ako sadri manje od 10 % masti.
Prema reolokim karakteristikama sirevi sa zrenjem stavljaju se u
promet kao:
1) ekstra tvrdi sirevi,
2) tvrdi sirevi,
3) polutvrdi sirevi i
4) meki sirevi.

278
Topljeni sir je proizvod dobijen mlevenjem, meanjem, topljenjem
i emulgovanjem jedne ili vie vrsta sireva uz dodatak proizvoda od mleka,
putem zagrevanja i upotrebom sredstava za emulgovanje, a tokom
prpizvodnje mogu se i koristiti i aditivi. Topljeni sir je uto-bele boje, a
prema konzistenciji topljeni sir moe da bude toljeni sir za mazanje i
topljeni sir za rezanje ( blok ili listii). Prema vrsti dodate ivotne
namirnice ili zaina, topljeni sir se stavlja u promet kao: topljeni sir sa
unkom, topljeni sir sa ribom, topljeni sir sa paprikom i dr. Topljeni sir
moe da bude dimljeni topljeni sir, ako je pre ili posle topljenja i punjenja
bio podvrgnut procesu dimljenja.
Mleni puding je proizvod koji se dobija pasterizacijom ili
sterilizacijom smee mleka, proizvoda od mleka i skroba, a mogu se
koristiti dodaci i aditivi. Mleni puding proizvodi se prema proizvoakoj
specifikaciji.
Mleni dezert je proizvod koji se dobija pasterizacijom ili
sterilizacijom i aeracijom smee mleka, proizvoda od mleka i
skroba.Mleni dezert se proizvodi po proizvoakoj specifikaciji, a
moe se stavljati u promet i kao kombinovani mleni dezert.
Mleni namaz se proizvodi po proizvoakoj specifikaciji po
posebnom tehnolokim postupkom od mleka i proizvoda od mleka
Surutka je proizvod dobijen pri proizvodnji sira i kazeina, a kazein
je proizvod dobijen koagulacijom i precipitacijom kazeina iz obranog
mleka protelitikim enzimom, kiselinom ili kiselomlenom
fermentacijom.
Smea za sladoled je zaslaeni proizvod dobijen od proteina i
emulgovanih masti uz dodatak aditiva . Smea za sladoled se proizvodi u
tenom ili prakastom stanju. Namenjena je za pripremanje i proizvodnju
sladoleda.
Sladoled je proizvod koji se priprema od smee za sladoled koja se
podvrgava uduvavanju i zamrzavanju, a skladiti se i stavlja u promet u
zamrznutom stanju na - 18 C. U proizvodnji smee za sladoled i
sladoleda u cilju obogaivanja proizvoda, mogu se koristiti pored
osnovnih sastojaka i dodatni sastojci kao to su: voe i proizvodi od voa,
prirodni zaslaivai, konditorski proizvodi, kafa i proizvodi od kafe,
povre i proizvodi od povra, jestiva so, itarice i proizvodi od itarica, i
ostali proizvodi namenjeni ljudskoj ishrani. Koliine dodatih sastojaka
treba da budu u skladu sa proizvoakom praksom. Ako je u proizvodnji
korien jedan ili vie dodataka, proizvoa je duan da u tekstu
deklaracije navede vrstu i koliinu dodataka.
Smea za sladoled i sladoled proizvode se i stavljaju u promet kao:

279
1) smea za sladoled,
2) sladoled,
3) sladoledni dezerti i
4) funkcionalni sladoled.
Sladoled se stavlja u prometu kao:
1. krem sladoled,
2. mleni sladoled i
3. niskomasni sladoled.
Sladoledni dezert je proizvod dobijen od smee za sladoled i
smee voa ili aroma voa, eera i vode i podvrgnut uduvavanju vazduha
i zamrzavanju.
Sladoledni dezert stavlja se u promet kao:
1. krem sladoledni dezert;
2. laki sladoledni dezert;
3. niskomasni sladoledni dezert;
4. voni sladoledni dezert;
5. aromatizovani voni sladoledni dezert;
6. vodeni sladoledni dezert.
Funkcionalni sladoledi i funkcionalni sladoledni dezerti se stavljaju u
promet kao:
1. funkcionalni sladoled za dijabetiare i funkcionalni sladoledni
dezert za dijabetiare;
2. funkcionalni sladoledni dezert bez masti;
3. funkcionalni sladoledni dezert bez eera i bez masti;
4. funkcionalni sladoled sa probiotikim kulturama i funkcionalni
sladoledni dezert sa probiotikim kulturama.
Proizvodi dobijaju naziv prema karakteristinom dodatku ( npr. krem
sladoled sa jagodom, krem sladoled sa aromom jagode, krem sladoledni
dezert sa vanilom i kandiranim voem, krem sladoled sa jogurtom, krem
sladoled sa probiotskom kulturom i sl.).
Sladoled, sladoledni dezerti i funkcionalni sladoledi u originalnom
pakovanju dre se u opremljenim rashladnim ureajima koji obezbeuju
temperaturu niu od - 18 C.
Starter kulture su kulture jednog ili vie sojeva jedne vrste ili vie
sojeva dve ili vie vrsta koje svojom aktivnou usmeravaju tehnoloki
proces proizvodnje fermentisanih proizvoda od mleka.
Kvalitet mleka se odreuje na osnovu organileptikih osobina(boja, ukus i
miris), hemijskog sastava i bakterioloke ispravnosti. Specifina teina
mleka odreuje se pomou laktodenzimetra(vrsta areometra), a procenat

280
masti u mleku odreuje se metodom po Gerberu. Bakterioloki pregled se
obavlja pomou mikrpskopa i utvruje se prisustvo mikroorganizama.
Proizvodi od mleka se mogu prevoziti samo transportnim
sredstvima koja obezbeuju ouvanje njihovog kvaliteta. Proizvodi se do
upotrebe moraju uvati, odnosno skladititi na nain kojim se obezbeuje
ouvanje njihovog kvaliteta. Ureaji i ambalaa moraju da budu izraeni
tako da se mogu lako istiti, prati, dezinfikovati i ispravno zatvarati.

12.7. MESO I PROIZVODI OD MESA

Upotreba mesa u ishrani ljudi stara je koliko i ljudski rod. Stvaran
nutritivni znaaj mesa u ishrani ljudi definisan je tek polovinom prolog
veka.. Da postoji veza izmeu ishrane i zdravlja zakljueno je davno. Kraj
dvadesetog i poetak dvadesetprvog veka odlikuju i este, une,
diskusije o naoj ishrani a naroito o upotrebi mesa u ishrani ljudi.
Pod mesom se podrazumeva skeletna muskulatura sa uraslim
masnim i vezivnim tkivom, krvnim i limfnim sudovima, limfnim
vorovima i ivcima, a kod svinjskog mesa i pljuvanim lezdama.
Sastav mesa varira u zavisnosti od vrste,rase, polai starosti .Meso
sadri oko 73% vode, 18% proteina, 1,5% neproteinskih azotnih
jedinjenja, 5% lipida, 1% ugljenih hidrata i 1% neorganskih materija
.Meso je jedan od najvanijih izvora masti u ishrani velikog dela ljudske
populacije. U organizmu mast slui kao izvor energije a takoe uestvuje
u transportu vitamina A, D, E i K i soli .
U proizvodnji proizvoda od mesa upotrebljavaju se meso, masna i
vezivna tkiva i iznutrice zaklanih papkara (goveda, bivola, ovaca, koza,
svinja), kopitara (konja, mula, mazgi, magaraca), ivine (kokoi, uraka,
morki odnosno biserki, gusaka, plovaka), ptica (pitomih golubova i
nojeva), kunia i odstreljene divljai.
U proizvodnji dimljenih i suvomesnatih proizvoda od svinjskog i
ivinskog mesa, pod mesom se podrazumevaju i pripadajue kosti sa
rskavicama, kao i pripadajui deo koe sa potkonim masnim tkivom. U
proizvodnji proizvoda od mesa mogu da se upotrebljavaju i mehaniki
otkoteno meso svinja, goveda i ivine, kao i krv, krvna plazma i krvni
serum.
Meso papkara i kopitara razvrstava se prema koliini masnog i
vezivnog tkiva na etiri kategorije:


281
I kategorija: meso butova, slabina, lea i drugih delova trupa,
oieno od masnog i vezivnog tkiva, veih krvnih sudova i limfnih
vorova, koje sadri do 5% masti,
II kategorija: meso grubo oieno od masnog i vezivnog tkiva,
koje sadri do 20% masti,
III kategorija: meso sa pripadajuim masnim i vezivnim tkivom,
koje sadri do 35% masti ("mesni obresci") i
IV kategorija: meso koje sadri do 50% masti ("masni obresci"),
meso glava sa masnim i vezivnim tkivom, meso sa mesta razdvajanja
glave i vrata i krvavo meso.
Jestivi unutranji organi -iznutrice ( jetra, miini deo srca, jezik,
jednjak, plua, mozak, kimena modina, slezina i bubrezi) se
upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda od mesa koji se konzerviu
toplotnom obradom.
U proizvodnji proizvoda od mesa kao dodatni sastojci mogu da se
upotrebljavaju aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima
upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove
meavine, arome u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima
za arome za prehrambene proizvode, enzimi u skladu sa Pravilnikom o
kvalitetu i drugim zahtevima za enzimske preparate za prehrambene
proizvode, zaini i ekstrakti zaina, kuhinjska so i zamene za so, ugljeni
hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i druge namirnice.
Proizvodi od mesa su proizvodi koji su dobijeni usitnjavanjem,
soljenjem, salamurenjem, meanjem, hlaenjem, smrzavanjem,
mariniranjem, emulgovanjem, punjenjem, pakovanjem, dimljenjem,
fermentacijom, suenjem, ekstrakcijom i toplotnom obradom razliitih
vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i krvi, kojima se prema
potrebi dodaju kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti
zaina, arome, enzimi, ugljeni hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i
namirnice.
Proizvodi od mesa mogu da se stavljaju u promet kao:
a) usitnjeno meso,
b) kobasice,
c)dimljeni proizvodi,
d) suvomesnati proizvodi,
e)jela od mesa,
f) konzerve,
g) slanina i
h) masti.

282
Usitnjeno meso je nesalamureni proizvod dobijen mlevenjem ili
usitnjavanjem na druge naine razliitih vrsta mesa, kojem mogu biti
dodati aditivi, zaini, ekstrakti zaina, voda, belanevinasti proizvodi,
vlakna i namirnice.
Upakovani proizvodi uvaju se na temperaturi do +4 C najvie do
48 sati, a na temperaturi od -18 C najvie do 60 dana. Pod datumom
proizvodnje usitnjenog mesa smatra se datum usitnjavanja, odnosno
mlevenja mesa.
Usitnjeno meso se dobija i stavlja u promet kao: mleveno meso,
usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.
Mleveno meso je proizvod dobijen mlevenjem ohlaenog mesa
goveda i svinja. Mleveno meso se dobija i stavlja u promet kao mleveno
meso I kategorije i mleveno meso II kategorije. U deklaraciji se navodi
vrsta i kategorija mesa. Mleveno meso mora da ima stabilnu ruiastu do
ruiasto-crvenu boju i miris i ukus koji su svojstveni vrsti upotrebljenog
mesa.
Usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno
oblikovano meso su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa, u koji
mogu biti dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, zaini, ekstrakti
zaina, aditivi, belanevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.Ovi proizvodi
moraju da imaju stabilnu ruiastu do ruiastocrvenu boju i miris i ukus
koji su svojstveni vrsti upotrebljenog mesa i na zaine.
Usitnjeno oblikovano meso moe da se proizvodi i stavlja u
promet kao evapii, pljeskavica i hamburger, a mogu da se proizvode i
druge vrste srodnih proizvoda.
evapii su proizvod dobijen od mesa papkara, vode, kuhinjske
soli, zamene za so, aditiva, zaina i ekstakata zaina.Kod proizvodnje
pljeskavice moe biti dodato do 10% usitnjenog crnog luka. Hamburger je
proizvod dobijen od mesa goveda, u koji prema potrebi mogu biti dodati
kuhinjska so, zamene za so ili aditivi.
Kobasice su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta i koliina mesa,
iznutrica, krvi, masnog i vezivnog tkiva razliitog stepena usitnjenosti, a
mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini,
ekstrakti zaina, ugljeni hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i
namirnice, koji se posle razliitih vidova obrade i prerade i punjenja u
prirodne ili vetake omotae i drugu ambalau konzerviu
odgovarajuim postupcima.
Na osnovu sastava, tehnolokog postupka proizvodnje i naina
konzervisanja, kobasice mogu da se proizvode i stavljaju u promet kao:
1) fermentisane kobasice,

283
2)barene kobasice,
3)kuvane kobasice i
4) svee kobasice.
Fermentisane kobasice su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta
mesa i vrstog masnog tkiva razliitog stepena usitnjenosti, a mogu im se
dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina, eeri i
starterkulture, koji se posle punjenja u odgovarajue prirodne ili vetake
omotae konzerviu postupcima fermentacije i suenja, sa dimljenjem ili
bez dimljenja. Proizvod koji nije dimljen nosi oznaku "suen na
vazduhu".
Na osnovu stepena suenja i zrenja, fermentisane kobasice mogu
biti:
- fermentisane suve kobasice (Kulen, Zimska salama, Sremska
kobasica, Njeguka kobasica, Suduk i dr.)
- fermentisane polusuve kobasice (Panonska kobasica i ajna
kobasica) i
- fermentisane kobasice za mazanje (ajni namaz).
Barene kobasice su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa,
masnog i vezivnog tkiva razliitog stepena usitnjenosti, a mogu im se
dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina,
ugljeni hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, u kojima je
deo nadeva obraen kao mesno testo, odnosno mesna emulzija i koje se,
posle punjenja u prirodne ili vetake omotae ili kalupe, konzerviu
postupkom pasterizacije, sa dimljenjem ili bez dimljenja. Barene kobasice
se uvaju na temperaturi do +4 C.
Na osnovu sastava proizvoda, naina proizvodnje i stepena
usitnjenosti, barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet kao
- fino usitnjene barene kobasice,
-grubo usitnjene barene kobasice,
- barene kobasice sa komadima mesa i
- mesni hlebovi.
Fino usitnjene barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet
kao hrenovka frankfurter, parizer i bela kobasica, a mogu da se proizvode
i druge vrste srodnih proizvoda.
Grubo usitnjene barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet
pod nazivom kranjska kobasica, tirolska kobasica, rotiljska kobasica i
mortadela, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Barene kobasice sa komadima mesa su proizvodi dobijeni od
razliitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, a mogu im se dodati voda,
kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina, ugljeni hidrati

284
i belanevinasti proizvodi, iji se nadev sastoji od komada salamurenog
mesa, mesnog testa, odnosno mesne emulzije i usitnjenog masnog tkiva.
Barene kobasice sa komadima mesa se proizvode i stavljaju u promet pod
nazivom unkarica, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih
proizvoda.
Mesni hlebovi su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa,
masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i mehaniki otkotenog mesa, a mogu
im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini i ekstrakti
zaina, ugljeni hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, koji
su konzervisani toplotnom obradom u kalupima. Mesni hlebovi koji
sadri vie od 5% jetre, nose naziv jetreni hlebovi.
Kuvane kobasice su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa,
masnog i vezivnog tkiva i iznutrica, koji mogu u toku proizvodnje biti
obraeni toplotom, kao i od krvi, a mogu im se dodati bujon, supa, voda,
kuhinjska so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina, ugljeni
hidrati, belanevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, koji se posle
punjenja u omotae ili posude konzerviu toplotnom obradom. Kuvane
kobasice mogu da se stavljaju u promet i bez omotaa ako su upakovane.
Prema vrsti upotrebljenih sirovina i nainu proizvodnje, kuvane kobasice
se proizvode i stavljaju u promet kao: jetrene kobasice i patete, krvavice
i kobasice sa eleom (vargla i kavurma ).
Svee kobasice su nesalamureni proizvodi dobijeni od razliitih
vrsta mesa i masnog tkiva, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so,
zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina, vlakna i namirnice, koji se
posle punjenja u jestive omotae konzerviu postupcima hlaenja ili
smrzavanja. Proizvod moe na dan proizvodnje da se kratkotrajno dimi po
hladnom postupku, a u nazivu kobasice navodi se re "dimljena". Svee
kobasice se proizvode i stavljaju u promet pod nazivom kobasica za
peenje, a mogu da se proizvode druge vrste srodnih proizvoda.
Upakovani proizvodi uvaju se na temperaturi do +4 C najvie do 48
sati, a na temperaturi do -18 C najvie do 60 dana.
Dimljeni proizvodi su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa u
komadima sa pripadajuim kostima, potkonim masnim tkivom i koom
ili bez njih, sa razliitim vrstama dodataka.Kao postupci za konzervisanje
koriste se salamurenje, dimljenje i pasterizacije.
Dimljeni proizvodi od svinjskog mesa stavljaju se u promet pod nazivom
dimljena unka, dimljena pleka i dimljena peenica, a mogu da se
proizvode i druge vrste proizvoda. uvaju se na temperaturi do +4 C.
Suvomesnati proizvodi su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta
mesa u komadima sa pripadajuim kostima, potkonim masnim tkivom i

285
koom ili bez njih i doacima, koji su konzervisani postupcima soljenja,
salamurenja i suenja, sa dimljenjem ili bez dimljenja. Proizvod koji nije
dimljen nosi oznaku "suen na vazduhu". Suvomesnati proizvodi uvaju
se na temperaturi do +15 C, a upakovani naresci proizvoda na
temperaturi do +10 C.
Suvomesnati proizvodi od svinjskog mesa proizvode se i stavljaju
u promet pod nazivom suva unka (prut), suva unka bez kosti, suva
pleka, suva pleka bez kosti, suva pruta i suvi vrat.
Jela od mesa su nesalamureni proizvodi dobijeni od razliitih
vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica, kuhinjske soli, zamene za
so, aditiva, zaina i ekstrakata zaina, sa dodatkom ili bez dodatka
ugljenih hidrata, belanevinastih proizvoda, vlakana i namirnica.
Jela od mesa se proizvode i stavljaju se u promet pod nazivom koji
odgovara vrsti mesa, a u promet se stavljaju kao polupripremljena i
pripremljena jela. Polupripremljena jela se proizvode i stavljaju u promet
kao polupripremljena sirova jela i polupripremljena delimino toplotom
obraena jela. Pripremljena jela se proizvode i stavljaju u promet kao
peenja, pripremljena topla jela, pripremljena hladna jela i pripremljena
smrznuta jela.
Konzerve su proizvodi dobijeni od razliitih vrsta mesa, masnog i
vezivnog tkiva i iznutrica.Kao dodaci se mogu koristiti : voda, kuhinjska
so, zamene za so, aditivi, zaini, ekstrakti zaina, ugljeni hidrati,
belanevinasti proizvodi i namirnice.Ovi proizvodi se posle razliitih
vidova obrade i prerade pune i hermetiki zatvaraju u posude ili
odgovarajue omotae i konzerviu postupcima sterilizacije, kuvanja i
pasterizacije.
Sterilisane konzerve uvaju se na temperaturi do +25 C, kuvane
konzerve na temperaturi do +10 C, pasterizovane konzerve na
temperaturi do +4 C, a visokosterilisane konzerve na temperaturi vioj
od +40 C.
Prema vrsti upotrebljene sirovine i nainu proizvodnje, konzerve
se proizvode i stavljaju u promet kao: konzerve od mesa u komadima,
konzerve od mesa u sopstvenom soku, konzerve od usitnjenog mesa,
kobasice u konzervi i jela u konzervi.
Slanina je proizvod dobijen od vrstog masnog tkiva ili masnog
tkiva svinja, sa koom ili bez koe, u koji mogu biti dodati kuhinjska so,
aditivi, zaini i voda. Konzervisanje se vri postupcima soljenja,
salamurenja, suenja, dimljenja, peenja, barenja ili kuvanja.Slanina se
proizvodi i stavlja u promet kao sirova soljena slanina, sirova salamurena
slanina, suva slanina, peena slanina, dimljena slanina i kuvana slanina.

286
Sirova soljena slanina je proizvod dobijen od lene slanine i kuhinjske
soli, a sirova salamurena slanina (bekon) je proizvod dobijen od mesnate
slanine, kuhinjske soli, aditiva i eera.
Masti su proizvodi dobijeni topljenjem masnog tkiva, sala i
oporaka svinja i goveda. Prema vrsti ivotinje od koje potie masno tkivo,
masti se proizvode i stavljaju u promet kao : svinjska mast i govei loj.
Kobasice, konzerve, dimljeni i suvomesnati proizvodi, jela od mesa,
slanina, varci i drugi proizvodi pakuju se u povratnu ili nepovratnu
transportnu ambalau. Topla gotova jela mogu da se stavljaju u promet u
sudovima od aluminijuma ili slinoj ambalai, koji mogu da se zatvaraju.
Mast se pakuje u plastine posude, limenu burad ili kartonske kutije, koji
iznutra moraju biti obloeni folijama od vetakih masa, u limenke ili
posude od aluminijuma, vetake omotae, omote od pergamentne hartije
ili u druge ambalane materijale.

12.8. RIBE I PROIZVODI OD RIBA

Ribarstvo je gajenje, lov i zatita riba u ribolovnim vodama,
ribnjacima, ograenim delovima ribolovnih voda i kavezima, kao i
promet i korienje ulovljenih riba. Gajenje riba obuhvata proizvodnju
ikre, mlai i ribe u ribnjacima, ograenim delovima ribolovne vode i
kavezima u ribolovnoj vodi.
Riblje meso su ljudi koristili jo od najranijih perioda civilizacije,
bavei se lovom i ribolovom. Riblje meso je bogato belanevinama.
Takoe je bogato fosforom i kalcijumom(od 100 do 400 mg na 100 g
mesa), a takoe sadri i znaajne koliine fosfora i vitamine:A, B
1
, B
2 ,
B
6,
B
12,
C, D
3
, H i K.
Riba koja nije svea ima jak neprijatan miris, ljuska se lako
odvaja, oi su bez sjaja i upale, a krge su potpuno tamne i suve. Meso
ribe moe da bude, izmeu ostalih inilaca, higijenski neispravno i zbog
prisustva parazita i njihovih razvojnih oblika u njemu. Pri tome razlog
higijenske neispravnosti mogu da budu promene senzornih osobina mesa
ribe. Mnogo ei razlog higijenske neispravnosti je prisustvo u mesu riba
parazita koji mogu da izazovu oboljenja ljudi.
Proizvodi ulova i akvakulture koji se stavljaju u promet ne smeju
da sadre zagaujue materije iz svoje vodene okoline, kao to su teki
metali i organohlorna jedinjenja, u koliinama veim od maksimalno
dozvoljenih.

287
Za ocenjivanje sveine i kvaliteta ribe koriste se mikrobioloka
ispitivanja, hemijska ispitivanja (dokazivanje prisustva odreenih azotnih
jedinjenja) i fizike metode ispitivanja.
Morske ribe ive u morima, a najpoznatije su: arbun, golub,
jegulja, knez, list, lubin, osli, raa, skua, karpina, tunj, zubatac, dok su
slatkovodne ribe beli amur, crvenperka, deverika, grge, keiga, klen,
mrena, pastrmka, smu, aran, tolstobik, som i dr. Ostali plodovi voda su:
glavonoci (hobotnica, lignja, sipa), rakovi (jastog, kamp, hlap, kosmelj,
rakovica, potoni rak), koljke (dagnja, kamenica) i puevi (vinogradarski
pu, umski pu i volak).
Nakon ulova pristupa se obradi ribe koja se sastoji iz pranja,
razvrstavanja, hlaenja i primarne obrade.
Prema nainu obrade ribe, ona se u promet moe staviti kao:
-iva i mrtva,
-primarno obraen trup,
-obraeni trup,
-naresci od ribe i
- fileti od riba.
Proizvodi ulova (morske ili slatkovodne ivotinje, odnosno
njihovi delovi, ukljuujui i ikru) i proizvodi akvakulture (vodeni
organizmi roeni ili uzgajeni u kontrolisanimm uslovima , do njihovog
stavljanja u promet u vidu proizvoda) koji se ivi stavljaju u promet,
moraju se stalno drati u uslovima koji su najprikladniji za njihovo
odravanje u ivotu.
Riba se moe konzervisati na vie naina, a najei su:
konzervisanje zamrzavanjem, soljenje, dimljenje i suenje.
Zamrzavanje je postupak koji se vrlo esto koristi za
konzervisanje mesa riba naroito ribe koja je namenjena meunarodnom
prometu. Ovaj postupak inaktivie parazite ribe i njihove razvojne oblike
ukoliko su temperature zamrzavanja dovoljno niske i traju odreeno
vreme. Efikasnost postupaka soljenja odnosno mariniranja za inaktivaciju
parazita riba zavisi od koncentracije soli odnosno od vrste marinade kao i
duine primene ovih postupaka. Toplotna obrada je vrlo efikasan
postupak u inaktivaciji parazita u mesu riba a najcee se i uobiajeno
koristi za pripremu mesa ribe za jelo. Temperatura od 50 C do 60 C za
nekoliko minuta inaktivie parazite u mesu ribe.
Prilikom sprovoenja postupaka konzervisanja, filetiranja,
dimljenja, soljenja, mariniranja, kuvanja rakova i koljaka, suenja ribljeg
mesa, odnosno naknadne mehanike prerade ribljeg mesa, mora se
izbei svaka mogua kontaminacija proizvoda. Pakovanje se takoe mora

288
obavljati u higijenskim uslovima, kako bi se izbegla kontaminacija
proizvoda, a materijali koji se koriste za pakovanje ne smeju da promene
organoleptika svojstva proizvoda ili da na proizvode prenesu materije
koje su tetne po ljudsko zdravlje.
Proizvodi od riba su: riblje konzerve, riblje polukonzerve i ostali
proizvodi od riba.Kao dodaci se koriste:maslinovo i biljna ulja, sosovi, so,
sire, vino, povre , voe i dr.Ostali proizvodi od riba su dimljena i suena
riba, ikra, kavijar i dr.
Riblje konzerve se proizvode od riba i delova riba, a dobijaju se
toplotnom obradom u hermetiki zatvorenim posudama, na
temperaturama od najmanje 100 C. Riblje polukonzerve se proizvode uz
dodatak raznih vrsta marinada (sire, vino, so i razliiti zaini).
Proizvodi se prilikom skladitenja moraju uvati na propisanim
temperaturama, i
to:
- svei ili odmrznuti proizvodi , kuvani i ohlaeni rakovi i koljke:
od 0C do +
4C;
- zamrznuti proizvodi, osim ribe zamrznute u salamuri i
namenjene konzervisanju: do - 18 C,
- preraeni proizvodi: na temperaturama navedenim u
proizvoakoj specifikaciji i
- sueni proizvodi: od 0C do + 15C, u prostorijama u kojima je
osigurano pojaano provetravanje. Proizvodi se ne smeju skladititi i
prevoziti sa drugim proizvodima koji bi ih mogli kontaminirati ili uticati
na promenu njihovih organoleptikih osobina.
Vozila u kojima se obavlja prevoz proizvoda od ribe moraju biti
posebno prilagoena, opremljena ureajem koji osigurava odravanje
propisane temperature, sa stranicama koje se mogu lako istiti, prati i
dezinfikovati.
U proizvodnji proizvoda od ribe, rakova, koljkaa, morskih
jeeva i morskih krastavaca mogu se koristiti kuhinjska so, zaini i
njihovi ekstrakti. Dodatni sastojci koji se mogu koristiti u proizvodnji
proizvoda od ribe su: belance, umance, hlebne mrvice, izolovani i
koncentrovani proteini soje, krv i krvna plazma, kukuruzno brano i griz,
mleko i proizvodi od mleka, peurke, povre, penino brano, vino,
itarice i dr.
Riba se stavlja u promet po poreklu, vrsti i pecaturi.
Pod pecaturom se smatra broj riba u jednom kilogramu, ili masa
ribe izraena u kilogramima.

289
Prema poreklu, riba se stavlja u promet kao morska i slatkovodna.
Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledeim
nazivima:
1) sitna plava riba,
2) krupna plava riba,
3) bela riba,
4) landovina i
5) meana morska riba.
Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, u tri kategorije, a
u ovu grupu spadaju: Inun-brgljun, Igla, Papalina, Plavica-lokarda ,
Skua i Sardela .
Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti u dve kategorije
a ovde spadaju: Gof-orhan, Iglun-sabijan , Lampuga, Lica , Palamida ,
Rumbac (trup) i Tuna.
Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi u tri kategorije,
a u ovu grupu se ubrajajaju sledee vrste: Arbun-rumenac, Bukva,
Gavun, Gira oblica, Gira otljura ,Glavo Grb, Kantar, Lastavica-kokot,
Listovi , Lovrata, Lovrata Modrak, Murina i Osli.
Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi u tri
kategorije a ovoj grupi pripadaju: Drhtulja, Golub, Kostelj , Rae, Sklat i
utulja-unj.
Glavonoci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi u dve
kategorije a ovoj grupi pripadaju : Hobotnica , Liganj, Lignjii ,
Muzgavac, Sipa i Sipice.
Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao
slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.
Slatkovodna riba iz ribnjaka se stavlja u promet bez obzira na
masu, ako to nije drugim propisom ogranieno. Stavlja se u promet prema
vrsti, a najznaajnije su sledee vrste ribe : kalifornijska pastrmka, aran ,
beli amur, beli tolstolobik , sivi tolstolobik, som , smu , tuka , kara
i ostala bela riba.
Slatkovodna riba iz otvorenih voda obuhvata sledee vrste koje se
stavljaju u promet : pastrmke-salmonide, moruna , jesetra , keiga,
jegulja , smu, som , aran , tuka , mani, beli amur , beli tolstolobik,
sivi tolstolobik i dr.
Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i
slatkovodni rakovi. Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i
pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti. Morski rakovi stavljaju
se u promet prema vrsti i pecaturi u tri kategorije a ovde se ubrajaju:
Hlap, Jastog , Kozice, Vabi i ostali srodni rakovi.

290
Prema vrsti, slatkovodni rakovi stavljaju se u promet kao reni
rakovi i movarski rakovi .
koljkai se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, u etiri
kategorije a najpoznatije vrste su: Kamenica, Dagnja , Prstac (datulja),
Sranka, Kunjka i ostali srodni koljkai.
a ljudsku ishranu mogu se stavljati u promet samo morski puevi
puzlatka, volak , ogrci, prilepak i kopneni puevi-veliki vinogradarski
pu, ivini pu, vrtni pu i drugi srodni puevi. Puevi se mogu stavljati
u promet ivi i sa neoteenom kuicom, a takoe i kao meso od pua
prokuvano i naknadno smrznuto.
Proizvodi od ribe su razvrstani u sledee grupe :
1) riblje konzerve,
2) riblje polutrajne konzerve,
3) smrznuti proizvodi od ribe i
4) ostali proizvodi od ribe
Riblje konzerve su proizvodi od ribe dobijeni preradom pojedinih
vrsta ribe po odgovarajuem tehnolokom postupku. Konzerve se
termiki obrauju u hermetiki zatvorenim sudovima ili omotaima.
Termika obrada konzervi se obavlja na temperaturi iznad 100
o
C i pri
uslovima koji obezbeuju sterilnost proizvoda, pri uvanju na sobnoj
temperaturi. Pri proizvodnji ribljih konzervi kao naliv moe se koristiti:
ulje, sos, salamura sa kuhinjskom solju i vino.
Prema vrsti ribe, konzerve od sitne plave ribe stavljaju se u promet
kao sardine, konzerve od papaline, konzerve od inuna, konzerve od
skua, konzerve od meane sitne plave ribe i konzerve od komadia,
odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribe. Usitnjenim mrvicama
smatraju se mesni delovi sitne plave ribe kod kojih nije sauvana
struktura tkiva.
Sardine su konzerve dobijene preradom sardela sa dodatkom ulja,
sosa ili salamure. Prema vrsti naliva, sardine se stavljaju u promet kao
sardine u ulju, sardine u sosu i sardine u salamuri. Prema kvalitetu,
sardine se stavljaju u promet kao sardine ekstra kvaliteta i sardine.
nzerve od krupne plave ribe stavljaju se u promet pod nazivom
konzerve od tunja. Konzervama od druge morske ribe , smatraju se
konzerve od girica, konzerve od bukvi, konzerve od njura, konzerve od
ugotica, konzerve od iglica, konzerve od ostale bele morske ribe i
konzerve od glavonoica. Konzerve od ostale bele morske ribe stavljaju
se u promet pod nazivom one vrste ribe od koje je konzerva izraena (npr.
konzerva od oslia). Konzerve od morske ribe sa povrem, voem,

291
peurkama ili itaricama su konzerve proizvedene preradom morske ribe i
povra, voa, peurki ili itarica, sa dodatkom ulja ili sosa.
Prema koliini povra, voa, peurki ili itarica, konzerve od
morske ribe sa povrem, voem, peurkama ili itaricama stavljaju se u
promet kao:
1) riba sa povrem, voem, peurkama ili itaricama, ako sadri
najmanje 50% mesa u odnosu na neto masu konzerve,
2) povre sa ribom, voe sa ribom, peurke sa ribom ili itarice sa
ribom ako sadri 25-50% mesa ribe u odnosu na neto masu konzerve i
3) riblja pateta od povra i morske ribe, ako sadri najmanje 25%
mlevenog mesa morske ribe u odnosu na neto masu konzerve.
Konzerve od slatkovodne ribe stavljaju se u promet kao konzerve
od ukljeva, konzerve od dimljenog arana, konzerve od dimljenog
tolstolobika, konzerve od dimljene slatkovodne bele ribe, konzerve od
slatkovodne bele ribe sa povrem, voem, peurkama ili itaricama i
riblje patete od slatkovodne ribe.
Riblje polutrajne konzerve su proizvodi dobijeni preradom
pojedinih vrsta ribe prema odgovarajuem tehnolokom postupku, ija
upotrebljivost ne moe biti dua od 18 meseci. Obrauju se u hermetiki
zatvorenim sudovima ili omotaima na temperaturi nioj od 100
o
C.
Riblje polutrajne konzerve proizvode se kao:
1) pasterizovane polutrajne konzerve i
2) nepasterizovane polutrajne konzerve.
Prema poreklu ribe, riblje polutrajne konzerve stavljaju se u
promet kao polutrajne konzerve od morske ribe i polutrajne konzerve od
slatkovodne ribe.
Pod proizvodima od slane ribe, podrazumevaju se polutrajne
konzerve dobijene preradom soljenih inuna ili sardela, sa dodatkom ulja,
sosa ili salamure. Proizvodi od slane ribe stavljaju se u promet kao:
prueni fileti, smotani fileti, oiena sardela u ulju, sosu ili salamuri,
delimino oiena sardela i delimino oien inun u ulju, sosu ili
salamuri i sardelna pasta.
Polutrajne konzerve od slatkovodne ribe stavljaju se u promet kao
kavijar i riblja ikra. Kavijar je polutrajna konzerva proizvedena preradom
riba iz porodice Acipenseridae (jesetra, moruna, pastruga i keiga).
Riblja ikra je proizvod proizveden od ikre slatkovodne ribe, kao i od ikre
morske ribe. Riblja ikra stavlja se u promet sa naznakom vrste ribe od
koje je proizvedena.
Smrznuti proizvodi od ribe su proizvodi od ribe, komada ribe i
usitnjenog mesa ribe, koji se pre smrzavanja mogu podvri usitnjavanju,

292
meanju, formiranju, termikoj obradi i oblaganju , a zatim smrznuti i
uskladititi na temperaturi ne vioj od -18 C. Pri proizvodnji se mogu
koristiti odreene vrste aditiva, ako je njihova upotreba tehnoloki
opravdana.
Smrznuti proizvodi od ribe stavljaju se u promet kao panirana
riba, smrznuta riba i ostali smrznuti proizvodi od ribe. Panirana riba
stavlja se u promet kao riblji tapii, riblji komadii, fileti i odresci od
ribe. Deklaracija za smrznute proizvode od ribe mora na originalnom
pakovanju sadrati i uputstvo za pripremu.
Ostali proizvodi od ribe su : soljena riba, dimljena riba , suena
riba i gotova jela od ribe.
Proizvodi od rakova, koljkaa, morskih jeeva i morskih
krastavaca
Za proizvodnju : a) proizvoda od rakova upotrebljavaju se
slatkovodni i morski rakovi, smrznuti rakovi i smrznuti repovi morskih
rakova; b) proizvoda od koljkaa mogu se upotrebiti ive dagnje i druge
vrste ivih koljkaa i c) proizvoda od morskih jeeva moe se upotrebiti
samo ivi hridinasti morski je.
Proizvodi od aba, kornjaa i pueva
Za proizvodnju : a) proizvoda od aba mogu se upotrebiti samo
bataci zelene abe i male smee abe sa kojih je prethodno skinuta koa ;
b)proizvoda od kornjaa mogu se upotrebiti samo grka anara, evropska
kornjaa iz ribnjaka, bara i movara i morska kornjaa i c) proizvoda
od pueva mogu se upotrebiti veliki vinogradarski i njemu srodni puevi
koji imaju meso bele boje, bosanski pu koji ima meso sive boje i
makedonski pu koji ima meso tamnosive boje.
Pakovanje, transportovanje, uvanje i oznaavanje proizvoda od
riba, rakova, koljkaa, morskih jeeva, morskih krastavaca, aba,
kornjaa i pueva
Ribe, rakovi, koljkai, morski jeevi, morski krastavci, abe,
kornjae i puevi moraju biti pakovani u odgovarajuu ambalau na
propisan nain. Ambalaa mora biti dovoljno vrsta (da moe izdrati
manipulaciju i prenos), ista i bez stranih mirisa. Posle svake upotrebe
ambalaa mora biti oiena i dezinfikovana rastvorom odgovarajuih
dezinfekcionih sredstava. Ambalaa mora imati otvore koji omoguuju
ceenje vode i sukrvice, a takoe mora ispunjavati i druge uslove koji su
za ambalau predvieni propisom o zdravstvenom nadzoru nad
predmetima opte upotrebe. Sitna morska riba, krupna morska riba i bela
morska riba pakuju se u rasutom stanju u posude od nerajueg metala,
plastine mase ili drugog pogodnog materijala. Landovina, kampi, sitni

293
rakovi i rakovice, zavisno od veliine, pakuju se u rasutom stanju u
drvene, plastine ili aluminijumske sanduke ili u sanduke od drugog
pogodnog materijala. Morska riba, kozice i kampi u sanducima moraju
biti pomeani i pokriveni sitno mlevenim ili ljuskastim ledom. Hlap,
jastog i slatkovodni rakovi pakuju se ivi u drvene sanduke. Dagnje i
drugi koljkai pakuju se u sanduke, korpe ili vree. Ribe, rakovi,
kornjae i morski jeevi u sveem ili smrznutom stanju, kao i smrznuti
proizvodi prevoze se prevoznim sredstvima koja omoguavaju odravanje
temperature hlaenja ili smrzavanja tokom transporta.
Riblje konzerve i polutrajne konzerve stavljaju se u promet u
limenkama od belog lima, aluminijuma ili aluminijumske folije, u
posudama od plastine mase, u staklenkama ili u ambalai od drugog
pogodnog materijala.
Proizvodi od smrznute ribe stavljaju se u promet u folijama od
aluminijuma, plastine mase i celofana, u kartonskim kutijama obloenim
plastinim folijama, pergamentom ili celofanom ili u kombinacijama tih
ambalanih materijala i drugih pogodnih materijala.
Gotova jela od ribe stavljaju se u promet u limenkama od
aluminijuma ili drugog pogodnog materijala. Na dnu ili poklopcu limenki
moraju biti vidljivo utisnuti: naziv proizvoda, naziv proizvoaa i
datum proizvodnje. Podaci mogu biti utisnuti ifrovano ili u punom
nazivu. Na limenci, omotau ili etiketi mora biti vidljivo odtampan
podatak o roku trajanja ili datum do koga je proizvod upotrebljiv.
Konzerve i polutrajne konzerve uvaju se na suvom mestu i
moraju biti zaklonjene od svetlosti, s tim da temperatura pri uvanju
polutrajnih konzervi mora biti od + 4
o
C do +10
o
C.
Uslovi za uvanje, skladitenje i transportovanje smrznute ribe,
smrznutih ribljih proizvoda i smrznutih proizvoda od drugih ivotinja su:
1) smrznuta riba i smrznuti proizvodi od ribe moraju se uvati u
smrznutom stanju ispod - 18
o
C, tako da zadre kvalitet tokom
skladitenja, transporta i distribucije sve do prodaje, ukljuivi i
maloprodaju;
2) smrznuta riba i smrznuti proizvodi od ribe moraju biti zatieni
od suenja i oksidacije i
3) materije intenzivnog mirisa ne smeju biti uskladitene zajedno
sa ribom, odnosno proizvodima od ribe.
Ambalaa za proizvode od ribe mora, ispunjavati i uslove koji su
za ambalau predvieni propisom o zdravstvenom nadzoru nad
predmetima opte upotrebe.


294

12.9. SKROB

Skrob je polisaharid (C
6
H
10
O
5
)
n
i osnovni je sastojak
prehrambenih proizvoda, a takoe se koristi u mnogim industrijama kao
osnovna ili pomona sirovina.On je glavni sastojak ploda, semena i krtole
mnogih biljaka(krompir, itarice) i znaajnih ivotnih namirnica.
Kao sirovine za dobijanje skroba najee se upotrebljavaju
kukuruz (60-70 % skroba) i krompir(16-20% skroba), pirina i penica.
Skrob se upotrebljava u mnogim industrijama: kozmetikoj i
farmaceutskoj (kao punilac, za sapune i pudere), tekstilnoj(tampanje i
tirkanje tkanina i za apreturu), prehrambenoj(dodatak pecivima) ,
industriji eksploziva, pesticida i boja.
Pri dobijanju skroba iz krompira, krompir se najpre isti, a zatim
se vri njegovo usitnjavanje . Dobijena suspenzija skrobnih zrnaca u
razblaenom krompirovom soku (skrobno mleko) se najpre oisti, a nakon
toga se vri klasiranje skrobnih zrna prema veliini.Nakon
centrifugiranja vri se suenje skroba, mlevenje, prosejavanje i pakovanje.
Krompirov skrob je proizvod u obliku praha bele boje, bez stranog mirisa
i ukusa, dobijen tehnolokim postupkom skrobarske prerade (mokre
prerade) krompira.
Krompirov skrob koji se stavlja u promet, mora sadrati najvie
20% vode.
Za dobijanje skroba iz kukuruza, potrebno je najpre izvriti
njegovo ienje, a zatim se vri njegovo bubrenje uz pomo vode.
Nakon bubrenja, kukuruz se prekrupi, mehaniki se odvoje klice, a
ostatak se samelje i prerauje u skrob. Kukurizni skrob je proizvod u
obliku praha dobijen tehnolokim postupkom skrobarske prerade(mokre
prerade).U promet se stavlja kao : obini kukuruzni skrob, amilopektinski
skrob i visoko-amilozni kukuruzni skrob. Kukuruzni skrob koji se stavlja
u promet, mora biti bele do slabo ukaste boje, bez stranog mirisa i
ukusa, a sadraj vode mora biti najvie 14%.
Penini skrob je proizvod u obliku praha bele boje, bez stranog
mirisa i ukusa, dobijen tehnolokim postupkom skrobarske prerade
(mokre prerade) penice.
Radi poboljavanja osobina skroba koriste se fizike i hemijske
metode. U tom sluaju se dobijaju modifikovani skrobovi .
Proizvodi od skroba (derivati skroba) se svrstavaju u dve grupe :
-hidrolizati skroba i ostali zaslaivati na bazi skroba i
-modifikati skroba.

295
Pod hidrolizatima skroba podrazumevaju se proizvodi dobijeni
kiselinskom ili enzimskom hidrolizom skroba ili kombinacijom oba
postupka.U ovu grupu se svrstavaju : maltodekstrini, skrobni sirupi, tena
glukoza(dekstroza) i skrobni eeri, anhidrovana glukoza i dr.Skrobni
sirup i skrobni eer se upotrebljavaju u proizvodnji bombona,
marmelade, likera, za apretiranje hartije i dr.
Modifikati skroba su proizvodi dobijeni termikim, hemijskim ili
biohemijskim tretiranjem skroba u suvom stanju ili suspenziji ili
kombinacijom ovih tretmana radi promene njegovih poetnih fizikih i
hemijskih osobina.Modifikati skroba su :skrob modifikovan, tretiran
kiselinom, dekstrini, skrob beljeni modifikovani i dr.
Dekstrini se dobijaju zagrevanjem skroba na 200-250 C, a slue kao
lepak za etikete, potanske marke, koverte i knigovezake radove .
Skrob i proizvodi od skroba moraju se u proizvodnji i prometu
skladititi, transportovati i uvati pod uslovima kojima se obezbeuje
ouvanje njihovog kvaliteta.

12.10. EER I PROIZVODI OD EERA

Konzumni eer je najvaniji komercijalni ugljeni hidrat. Po
hemijskom sastavu je disaharid saharoza, molekulske formule C
12
H
22
O
11
.
Koristi se u prehrambenoj industriji, industriji vrenja, industriji
alkoholnih pia i dr.
Dobija se iz eerne repe i iz eerne trske(trani eer). Osnovne
faze proizvodnje eera iz eerne repe su:
-priprema sirovina,
-dobijanje eernog(difuzionog)soka,
-preiavanje difuzionog soka,
-isparavanje soka i kristalizacija eera i
-preiavanje sirovog eera.
Faza pripreme obuhvata pranje repe, ceenje, merenje i seenje
repe u rezance koji su pogodni za dalju preradu.Iz repinog rezanca se
eer ekstrahuje toplom vodom koja je zagrejana na 70-75 C.
Ponavljanjem ove operacije , po principu suprotnih tokova, u difuzionim
tornjevima, dobija se sve koncentrovaniji rastvor. Ekstrahovani rezanci
se nakon ceenja i suenja koriste kao stona hrana.
Dobijeni difuzioni sok se preiava dodatkom krenog mleka uz
zagrevanje na 80-85 C, pri emu se neutraliu svi kiseli sastojci soka, a
neki se taloe. Posle dodatka krea smea se zasiuje sa ugljen-dioksidom
(saturacija). Pri saturaciji najvei deo krea se staloi u obliku kalcijum-

296
karbonata, koji povlai i druge prisutne primese i olakava
filtraciju(saturacioni mulj).Preieni sok sadri samo 12-15 % eera i
zato se ukuvava , da bi se izdvojio vei deo vode i omoguila
kristalizacija. Sirup se od eera odvaja tako to se smesa malo zagreje na
45 C i ocedi u centrifugi, a na kraju ostaje gusta tenost koja se naziva
melasa.
eer se preiava da bi se oslobodio mirisa na repu i primesa, a
zatim obrauje u komercijalni asortiman, kao to su kocke, kristal ili
prah.Preiavanje se izvodi kroz dve faze : afinaciju i rafinaciju.
Afinacija se sastoji od ispiranja zaostalog sirupa sa kristala, a rafinacija se
obavlja rastvaranjem, ponovnom obradom kreom i ponovnom
kristalizacijom.
Melasa sadri jo uvek oko 50% eera pored 20% organskih
neeernih supstanci i 10% soli. Pored toga to se moe preraditi u eer,
vrlo esto se koristi kao sirovina za proizvodnju alkohola, kvasca,
limunske kiseline, za ishranu stoke i dr.
Osnovni proizvodi fabrika eera su :afinisani eer, rafinisani
eer, melasa, rezanci i saturacioni mulj.
U tehnolokom postupku proizvodnje eera mogu se dodavati
sledei aditivi: pomona sredstva, odnosno sredstva za spreavanje
penuanja, sredstva za bistrenje, filtraciju i adsorbciju, sredstva protiv
nastajanja vrstih naslaga, sredstva za dezinfekciju i sredstva za
spreavanje zgrudnjavanja.

eer se proizvodi i stavlja u promet kao:
-kristalni,
-oblikovani (kocka ili drugi oblici),
-eer u prahu (mleveni eer) i
- eer u tenom obliku.
Prema kvalitetu , eer se proizvodi, stavlja u promet ili se koristi
u proizvodnji drugih namirnica kao:
-polubeli eer,
-eer(beli eer) i ekstra beli eer,
-eerni rastvor,
-invertni eerni rastvor,
- invertni eerni sirup,
-oblikovani eer(kocka ili drugi oblici),
-eer u prahu(mleveni eer) i
-smei eer.

297
eer se moe transportovati samo u potpuno istim i zatvorenim
transportnim sredstvima, koja nemaju neugodan miris.Tokom transporta
eera moraju se osigurati sledei uslovi : da je relativna vlanost vazduha
ispod 70 % i da temperatura eera nije nia od temperature vazduha.
Za dugorono skladitenje eera moraju biti ispunjeni sledei
zahtevi :1) temperatura eera koji direktno izlazi iz proizvodnje mora
imati temperaturu ispod 30 C, a u skladitu temperatura ne sme biti ispod
15 C; 2) da je u skladitu relativna vlanost vazduha 60-65 % ;3) da je
skladite termiki izolovano kako bi temperatura bila ujednaena u celom
prostoru i 4) da je eer kondicioniran pri njegovom skladitenju u
vreama od nepropustljivog materijala.Vree sa eerom se ne smeju
skladititi direktno na pod, ve na drvene podmetae, koji moraju biti
dovoljno udaljeni od zidova.

12.10.1. KONDITORSKI PROIZVODI

Konditorski proizvodi predstavljaju grupaciju proizvoda
heterogene prirode, a zajednika karakteristika ovih proizvoda je visok
udeo eera u njhovom sastavu i relativno velika hranljiva vrednost.
Glavni predstavnici ove grupe proizvoda su :
-kakao proizvodi,
-bombone i razni slatkii,
-guma za vakanje,
-kremovi i krem proizvodi,
-keks i srodni proizvodi,
-kolai i ostali proizvodi.
Kakao-proizvodi i okoladni proizvodi
Biljka kakaovac (Theobroma cacao) potie iz tropskih podruja
June i Centralne Amerike. Listovi su mu koasti i jajastog oblika, a
cvetovi crvenkasti ili uti. Kakao drvo daje zrele plodove dva puta
godinje. Rod nije podjednakog kvaliteta, pa se zrna boljeg roda koriste
za kvalitetniju okoladu. Mahune se beru, i vade se plodovi, koji se
ostavljaju da fermentiu pet do est dana. Boja plodova se menja od
purpurno crvene do tamno smee. Nakon fermentacije se sue. Sledea
faza je termika obrada , pri emu se tokom prenja kakao zrna
omoguava oslobaanje masti, ostatka ljuski, a istovremeno doprinosi
stvaranju arome kakao proizvoda. Nakon toga se vri usitnjavanje
prenog kakaovca, pri emu nastaje kakao lom, a njegovim mlevenjem se
dobija kakao- masa. Presovanjem kakao- mase se dobija kakao- maslac, a
mlevenjem zaostalih pogaa kakao- prah.. Pod kakao-zrnom

298
podrazumevaju se fermentisane i osuene semenke ploda kakao-stabla
(Theobroma cacao L.).
U grupu kakao-proizvoda i okoladnih proizvoda ubrajaju se
sledei proizvodi :
1) kakao-maslac,
2) kakao-prah (kakao),
3) okolada,
4) anduja,
5) mlena okolada,
6) bela okolada,
7) punjena okolada,
8) okolada "a la taza" i
9) okoladni deserti i praline .
Kakao-maslac je mast dobijena iz kakao-zrna, ili delova kakao-
zrna. Kakao-prah je proizvod dobijen pretvaranjem u prah kakao-zrna
koja su bila oiena, oljutena i termiki tretirana i koji sadri najmanje
20% kakao-maslaca raunato na suvu materiju i najvie 7% vode.
okolada je proizvod dobijen od preraenog kakao-zrna i eera,
koji sadri najmanje 35% ukupne suve materije kakao-delova ukljuujui
najmanje 18% kakao-maslaca i najmanje 14% suvih nemasnih kakao-
delova.U zavisnosti od sadraja ukupne suve materije kakao delova i
drugih sastojaka pojavljuje se i kao :
-okolada u granulama, ploicama, ljuspicama, mrvicama i prahu ,
- okolada za jelo i kuvanje i
- okoladni preliv (kuvertura, tunk-masa) .
anduja je proizvod dobijen od okolade sa dodatkom fino
mlevenog lenika, koji sadri najmanje 32% ukupne suve materije kakao-
delova i najmanje 8% suvih nemasnih kakao-delova, pri emu u koliini
od 100 g proizvoda mora biti od 20 do 40 grama fino mlevenog lenika.
Mlena okolada je proizvod dobijen od preraenog kakao-zrna,
eera i mleka ili mlenih proizvoda.
Bela okolada je proizvod dobijen od kakao-maslaca, mleka ili
mlenih proizvoda i eera.
Punjena okolada je proizvod koji se sastoji iz spoljanjeg i
unutranjeg dela. . Unutranji deo punjene okolade ne moe da sadri
pekarske proizvode, keks, biskvite ili sladoled. Spoljanji okoladni deo
ne moe da bude manji od 25% ukupne mase proizvoda.
okolada "a la taza" je proizvod dobijen od preraenog kakao-zrna,
eera i peninog, pirinanog, kukuruznog brana ili skroba.

299
okoladni deserti i praline su proizvodi koji se sastoje od: punjene
okolade, okolade ili smee okolada i drugih namirnica, pod uslovom
da okolada ini najmanje 25% ukupne mase proizvoda.
Kvalitet okolade se odreuje organoleptiki, odgovarajuim
sistemom bodovanja i laboratorijskom analizom. Proizvodi se moraju
uvati na suvom i hladnom mestu, ne smeju biti izloeni sunevoj
svetlosti, vlazi i velikoj promeni temperature i ne smeju stajati blizu robe
iji miris mogu da apsorbuju. Proizvodi koji se stavljaju u promet u
originalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici
imati deklaraciju koja je u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i
oznaavanju upakovanih namirnica.
Proizvodi slini okoladnim su proizvodi dobijeni od eera, biljnih masti
i kakao-praha, po tehnolokom postupku slinom postupku za dobijanje
okolade.
Pod ovom vrstom proizvoda smatraju se:
1) proizvodi slini okoladnim(proizvodi koji sadre najmanje 21%
ukupne masti, raunato na gotov proizvod)
2) kakao-preliv( proizvod koji sadri najmanje 25% ukupne masti,
raunato na gotov proizvod)
3) proizvodi slini punjenoj okoladi;
4) proizvodi slini okoladnim desertima i pralinama.
Krem-proizvodi su proizvodi dobijeni posebnim tehnolokim
postupkom - obradom smese eera, mleka ili mlenih proizvoda, biljnih
masti i drugih dodatnih sirovina. U promet se se stavljaju kao: 1) kakao-
krem proizvod; 2) mleni krem-proizvod; 3) lenik, badem, kikiriki, roga
ili slian krem-proizvod; 4) krem-proizvod sa dodacima; 5) punjeni krem-
proizvod; 6) krem-deserti i krem-praline i 7) meavina krem-proizvoda.
Bombonski proizvodi su proizvodi dobijeni preradom eera i drugih
namirnica, uz dodavanje aditiva i aroma u skladu sa vaeim pravilnikom
o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama Proizvoaka
specifikacija mora da sadri kratak opis tehnolokog postupka
proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izvetaj o izvrenom
ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizike i
hemijske karakteristike), kao i podatke iz deklaracije u skladu sa
Pravilnikom o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica.
Proizvodi koji se stavljaju u promet moraju imati izgled, ukus i miris
svojstven za odreenu grupu proizvoda.
Prema nainu proizvodnje bombonski proizvodi stavljaju se u
promet kao:
1) tvrde bombone,

300
2) svilene bombone,
3) drae bombone,
4) karamele,
5) mlene karamele,
6) plastino-elastine karamele,
7) ele proizvodi,
8) gumene bombone,
9) ratluk,
10) fondan proizvodi,
11) likerne bombone,
12) komprimati,
13) penasti proizvodi,
14) halva,
15) marcipan proizvodi,
16) persipan proizvodi,
17) nugat proizvodi,
18) grila proizvodi i
19) guma za vakanje .
Kada se navedeni proizvodi prodaju u meavinama, trgovaki
nazivi mogu da se zamene izrazom "meavina bombonskih proizvoda" ili
slinim nazivima.
Bombonski proizvodi se uvaju na suvom i hladnom mestu, ne
smeju biti izloeni uticaju sunca, vlage i velikim promenama temperature
i ne smeju se drati u blizini proizvoda iji miris mogu da apsorbuju.

12.11. MASTI I ULJA

Masti i ulja su iroko rasprostranjeni u prirodi i ine sastavni deo
mnogih biljnih i ivotinjskih organizama.Ulja i masti su estri viih masnih
kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola.Na sobnoj temperaturi ulja su
u tenom stanju, dok su masti vrste.Ulja su tena, jer sadre nezasiene
masne kiseline(oleinsku, linolnu i linolensku), a masti sadre zasiene
masne kiseline(palmitinsku, stearinsku i dr.).
Prema suivosti na vazduhu, ulja se dele na : nesuiva , polusuiva
i suiva ulja. Ova podela je od interesa za ulja namenjena za tehnike
svrhe. Nesuiva ulja premazana u tankom sloju preko neke povrine ne
pokazuju sklonosti za oksidaciju i polimerizaciju i ne stvaraju vrst
providan film, dok polusuiva ulja nakon dueg vremena stvaraju film.
Suiva ulja premazana u tankom sloju brzo stvaraju film, a nali su iroku

301
primenu pri proizvodnji firnisa, koji se koriste za proizvodnju uljanih
boja.
Prema sastavu , hemijskim, strukturalnim i drugim osobinama,
uljaste materije se dele u tri grupe :
-neisparljiva ulja i masti,
-mineralna ulja (destilati dobijeni iz nafte, uljnih kriljaca i
uglja),
-isparljiva (etarska i esencijalna ulja) su ulja dobijena iz delova
biljaka (cvet, list, koren) ili su ivotinjskog porekla.Ova ulja su vane
komponente za dobijanje parfimerijskih i kozmetikih proizvoda, a ulaze
u sastav prehrambenih i farmaceutskih proizvoda.
Masti i ulja se prema poreklu dele na dve grupe :
-masti i ulja biljnog(vegetabilnog) porekla (jestiva biljna ulja,
biljna mast, margarin, kokosova mast, kakao-buter i palmina mast) i
-masti i ulja ivotinjskog (animalnog) porekla (svinjska mast,
maslac, maslo, loj, riblje ulje i guija mast) .
ivotinjske masti i ulja se najee dobijaju topljenjem iz masnih
ivotinjskih delova. Polazni materijal se najpre usitni, a zatim se topi u
kotlovima. Nakon topljenja, mast se otae, a iz ostatka se mast iscedi u
presama.
Na tritu se pojavljuju i riblja ulja, koja se dobijaju od morskih
sisara.Ova ulja se mogu upotrebljavati u tehnike svrhe, a takoe se
koriste za leenje rahitisa i guavosti, jer su izvor vitamina A i D, a takoe
i joda.
Biljna ulja i masti iz semena ili ploda (maslinovo, suncokretovo,
sojino, kukuruzno, laneno, ricinusovo i dr.) se dobijaju najee
presovanjem sirovine ili ekstrakcijom.
Proizvodi, se shodno vaeim pravilnicima, dele na sledee grupe
proizvoda :
1) jestiva biljna ulja sa naznakom sirovine,
2) jestiva ulja i masti bez naznake sirovine i njima srodni
proizvodi,
3) masni namazi i sloeni masni namazi i
4) majonez i proizvodi srodni majonezu.
Jestiva biljna ulja sa naznakom sirovine, su prehrambeni
proizvodi dobijeni iz plodova (semena) uljarica ili delova biljaka koji
sadre ulje dobijeno po utvrenom tehnolokom postupku i to:
presovanjem, odnosno ekstrakcijom sa rastvaraem i rafinacijom. Jestiva
biljna ulja su trigliceridi masnih kiselina, koji u manjim koliinama mogu
da sadre i druge supstance koji su prirodni sastojci ulja.

302
U proizvodnji jestivih biljnih ulja mogu se koristiti sledee sirovine:
1) zrno suncokreta za proizvodnju suncokretovog ulja,
2) seme repice za proizvodnju repiinog ulja,
3) seme soje za proizvodnju sojinog ulja,
4) klica zrna kukuruza za proizvodnju ulja kukuruzne klice,
5) plod araida za proizvodnju araidovog ulja,
6) seme slaice za prozvodnju ulja slaice;
7) seme susama za proizvodnju susamovog ulja i
8) seme tikve za proizvodnju ulja semena tikve.
Jestiva ulja i masti bez naznake sirovine i njima srodni proizvodi,
su prehrambeni proizvodi dobijeni od jestivih ulja i masti biljnog,
odnosno ivotinjskog porekla, a stavljaju se u promet kao:
1) jestivo nerafinisano biljno ulje,
2) jestivo rafinisano biljno ulje,
3) meano jestivo biljno ulje,
4) jestiva rafinisana biljna mast,
5) meana jestiva rafinisana mast i
6) biljni mrs (proizvod dobijen od jestivih biljnih ulja i masti uz
dodatak aditiva, postupkom meanja i kristalizacije).
Masni namazi i sloeni masni namazi, , su prehrambeni proizvodi
u obliku tene, poluvrste ili vrste emulzije, koji sadre najmanje 10% a
najvie 95% masnoe, a udeo mlene masti u ukupnoj masnoi moe da
iznosi najvie 3%.
Zavisno od upotrebljenih sirovina i naina proizvodnje, masni
namazi se stavljaju u promet kao:
1) margarin,
2) krem margarin,
3) polarin-polumasni margarin i
4) margarinski namazi.
Sloeni masni namazi se u promet stavljaju kao :
1) punomasni namaz,
2) krem namaz,
3) polumasni namaz i
4) meani masni namaz.
Zavisno od upotrebljene sirovine i naina proizvodnje majonez i
proizvodi srodni majonezu stavljaju se u promet kao:
1) majonez,
2) salatni majonez,
3) niskokalorini majonez,
4) majonezni sos,

303
5) salatni preliv i
6) salate sa majonezom ili proizvodima srodnim majonezu.
Majonez, salatni majonez i niskokalorini majonez su proizvodi
dobijeni od jestivih biljnih ulja, umanaca od kokoijih jaja i dodataka.
Niskokalorini majonez se moe proizvoditi i bez umanaca. Majonez i
proizvodi srodni majonezu moraju biti specifinog ukusa i mirisa, bez
stranog mirisa i ukusa i da nisu uegli.
Ulja i masti su u skladitima podlona odreenim promenama,
koja se manifestuju oksidacijom i polimerizacijom nezasienih masnih
kiselina pod uticajem svetlosti, toplote i kiseonika iz vazduha. Ova pojava
je poznata pod nazivom ueglost.Jestiva biljna ulja moraju se uvati i
skladititi u tamnoj, suvoj i prozranoj prostoriji gde temperatura ne
prelazi 22
o
C.Masni namazi i sloeni masni namazi moraju se uvati i
skladititi u tamnoj, suvoj i prozranoj prostoriji gde temperatura nije
ispod 5
o
C a ne prelazi 15
o
C..
Proizvodi se moraju skladititi, transportovati i uvati na nain
kojim se obezbeuje ouvanje njihovog kvaliteta do momenta potronje.

12.12. ALKOHOLNA PIA

Alkoholna pia su proizvodi koji sadre etil-alkohol i koja se
mogu neposredno konzumirati.Na osnovu upotrebljenih sirovina i
primenjenih procesa proizvodnje, alkoholna pia se mogu podeliti na :
-vina,
-piva i
-jaka alkoholna pia.
Jaka alkoholna pia, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode
stavljaju se u promet kao:
1. rakije od voa, groa i umskih plodova;
2. itna alkoholna pia;
3. estoka alkoholna pia;
4. ostala jaka alkoholna pia i
5. likeri.

12.12.1. VINO

Vino je proizvod dobijen potpunom ili deliminom alkoholnom
fermentacijom kljuka ili ire od sveeg groa sorti vinove loze . Pod
kljukom se podrazumeva izmuljano groe sorti vinove loze sa
peteljkama ili bez peteljki, a ira je tean proizvod dobijen posle muljanja

304
groa ceenjem kljuka od groa sorti vinove loze. Proizvod dobijen
ceenjem kljuka posle odvajanja ire ili vina od vrstih delova groa
naziva se groana komina.
Berba groa namenjenog za proizvodnju vina vri se u vreme
kada groe dostigne odgovarajuu tehnoloku zrelost za odreeno
podruje i vrstu, odnosno sortu. U preradi groa i u proizvodnji, uvanju
i doradi vina dozvoljena je upotreba samo sredstava koja su neophodna u
savremenoj tehnologiji vina, koja ne utiu negativno na organoleptika
svojstva vina i koja su enoloki ista.
Osim uobiajenih tehnolokih postupaka, kao to su muljanje,
ceenje, pretakanje, obavljaju se i sledei postupci : centrifugiranje,
hlaenje, koncentrisanje mota i pasterizovanje( samo za stona vina).
U proizvodnji vina koriste se i sledea sredstva :
-sredstva za bistrenje (elatin, silicijum-dioksid i kalijum-
ferocijanid),
-sredstva za uklanjanje stranih mirisa, ukusa i poviene
boje(aktivni ugalj i bakar-sulfat),
-sredstva za popravljanje hemijskog sastava mota i vina radi
zakiseljavanja(prirodna vinska kiselina i limunska kiselina),
-sredstva za smanjenje kiselosti vina, otkiseljavanja (kalcijum-
karbonat) i postizanja prosenog sastava eera(koncentrisani mot i
saharoza),
-sredstva za regulisanje oksido-redukcionih procesa (sumpor-
dioksid, vodeni rastvor sumporaste kiselina i kalijum-metabisulfit) i
- sredstva za stabilizaciju vina(limunska kiselina, kalijum-
bitartarat) i pospeivanja alkoholnog vrenja(vinski kvasac).
Vino se razvrstava na:
1) obino vino ,
2) specijalno vino,
3) aromatizovano vino i
4) vino za destilaciju.
Obino vino je vino dobijeno od sveeg groa dozvoljenim postupcima
tretiranja groa, kljuka ili ire. Vino se razvrstava prema kvalitetu i
stavlja u promet pod nazivom:
1) stono vino,
2) stono vino sa geografskim poreklom,
3) kvalitetno vino sa geografskim poreklom i
4) vrhunsko vino sa geografskim poreklom.
Stono vino je vino proizvedeno od groa jedne ili vie sorti
vinove loze bez odreenog geografskog porekla.

305
Stono vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od
groa jedne ili vie sorti vinove loze koje potiu iz jednog rejona ili
najvie dva susedna rejona, s tim da uee groa susednog rejona ne
prelazi 15%.
Kvalitetno vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od
groa jedne ili vie sorti vinove loze sa izraenim kvalitetnim
karakteristikama za sortu ili sorte, koje potiu iz jednog podrejona ili
najvie dva susedna podrejona, s tim da uee groa iz susednog
podrejona ne prelazi 15%.
Vrhunsko vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od
groa jedne ili vie sorti vinove loze sa naroito izraenim
karakteristikama za sortu ili sorte u okviru jednog vinogorja ili najvie
dva susedna vinogorja, s tim da uee groa susednog vinogorja ne
prelazi 15%.
Prema boji, vino se razvrstava na:
1) belo vino, proizvedeno od groa belih sorti vinove loze,
2) ruiasto vino (ruica, roze), proizvedeno preteno od groa
crvenih i crnih sorti vinove loze i
3) crno (crveno) vino koje je dozvoljenim postupkom vinifikacije
proizvedeno od groa crnih sorti vinove loze.
Belo vino moe imati bledoutu, utu, zelenkastoutu, maslinastu,
ilibarnu i zlatnoutu boju. Ruiasto i roze vino moe imati
bledoruiastu, svetloruiastu, svetlocrvenu i svetlorubin boju a crno
(crveno) vino moe imati crvenu, tamno rubin, tamnocrvenu boju i cigla
crvenu boju..
Prema sadraju neprevrelog eera, vino moe biti:
-suvo vino, koje sadri najvie do 4 g/l neprevrelog eera ;
-polusuvo vino, sa sadrajem od 4 g/l do 12 g/l neprevrelog
eera;
-poluslatko vino, koje sadri od 12g/l do 50 g/l neprevrelog
eera i
-slatko vino, sa sadrajem preko 50 g/l neprevrelog eera.
Specijalna vina su vina koja potiu od sveeg groa, ire ili vina,
koja su podvrgnuta odreenim tretmanima u toku ili posle njihove
proizvodnje i ije karakteristike potiu ne samo od groa, ve i od
primenjenog postupka proizvodnje.
Specijalna vina se razvrstavaju i stavljaju u promet pod nazivom:
1) prirodno slatko vino,
2) likersko vino,
3) eri vino,

306
4) penuavo vino,
5) polupenuavo vino,
6) gazirano-biser vino i
7) mistela.
Prirodno slatko vino je vino proizvedeno po posebnom
tehnolokom postupku od prezrelog groa (suvarak) ili groa
zahvaenog plemenitom plesni bez dodavanja alkohola i eera.
Likersko vino je vino proizvedeno po posebnom tehnolokom
postupku tako to se pre fermentacije, u toku fermentacije ili posle
zavrene fermentacije doda odreena koliina vinskog destilata,
rafinisanog alkohola, odnosno koncentrovane ire, prezrelog groa i
mistele.
eri vino je vino proizvedeno po posebnom tehnolokom postupku
ija je osnovna karakteristika da se vino posle zavrene alkoholne
fermentacije u odreenom periodu podvrgava biolokom starenju u
prisustvu vazduha, tako to se na slobodnoj povrini razvija navlaka
oksidativnih kvasaca.
Penuavo vino je vino koje uz ostale propisane sastojke sadri i
poveanu koliinu ugljen - dioksida, a zbog ega se pri otvaranju boce
razvija obilna pena.
Polupenuavo vino je vino proizvedeno drugom fermentacijom
vina u bocama ili zatvorenim tankovima, u kome se pri otvaranju boce
obrazuje pena usled oslobaanja ugljen-dioksida koji je iskljuivo
endogenog porekla.
Gazirano-biser vino je vino u kome se pri otvaranju boce
obrazuje pena usled oslobaanja ugljen-dioksida koji je u potpunosti ili
delimino dodat (egzogeno poreklo).
Mistela je proizvod dobijen od nefermentisane ire dodavanjem
vinskog destilata ili rektifikovanog etil-alkohola biljnog porekla, radi
spreavanja alkoholne fermentacije.
Aromatizovano vino (tipa vermut i sl.), je proizvod od vina
dobijen po posebnom postupku, pojaan vinskim destilatom ili
rektifikovanim etil-alkoholom biljnog porekla sa dodatkom dozvoljenih
mirisnih i gorkih biljnih delova i ekstrakata biljnog porekla.
Aromatizovano vino mora da sadri najmanje 60% vina.
Vino za destilaciju je vino proizvedeno od sorti vinove loze
odreenim tehnolokim postupkom za destilaciju.
Vino koje se stavlja u promet mora u pogledu organoleptikih svojstava
da ispunjava sledee zahteve: 1) da mu je boja svojstvena odgovarajuem

307
vinu; 2) da je bistro i 3) da mu je miris i ukus svojstven odgovarajuem
vinu.
Pokvarena vina i vina sa manom ne mogu se stavljati u promet za
neposrednu ljudsku upotrebu. Pokvareno vino je vino u kome su
mikrobioloki procesi izazvali promene organoleptikih i hemijskih
svojstava tako da ono nije upotrebljivo za neposrednu potronju, a vino sa
manom je vino kod koga su nastale promene organoleptikih, hemijskih i
fiziko-hemijskih svojstava (boje, bistrine, mirisa i ukusa) zbog
oksidacionih procesa, razmnoavanja mikroorganizama, taloga stranog
porekla, stranih netipinih mirisa i ukusa, metala, ostataka pesticida za
prskanje i nehigijenske posude.
Organoleptika svojstva vina ocenjuju se senzorskim metodama.
Za ocenjivanje organoleptikih svojstava vina koristi se metoda pozitivnih
bodova (sistem od 0 do 20) i to:
1) stono vino sa geografskim poreklom - najmanje 15,00 bodova;
2) kvalitetno vino sa geografskim poreklom - najmanje 16,50
bodova;
3) vrhunsko vino sa geografskim poreklom - najmanje 18,51
bodova.
Pojedina organoleptika svojstva vina vrednuju se na sledei nain:
1) boja: od 0 do 2 boda;
2) bistrina: od 0 do 2 boda;
3) miris: od 0 do 4 boda i
4) ukus: od 0 do 12 bodova.
Vino se stavlja u promet u ambalai od materijala koji obezbeuje
njegovu stabilnost u pogledu hemijskih i organoleptikih svojstava. Vino
u bocama ne sme da se izlae direktnom uticaju suneve svetlosti i
velikim promenama temperature. Za vino koje se stavlja u promet u
rinfuznom stanju moraju se obezbediti uslovi uvanja koji spreavaju
promenu kvaliteta. Obino vino, specijalno vino i aromatizovano vino
stavljaju se u promet za neposrednu potronju u originalnom pakovanju.
Deklaracija mora biti lako uoljiva, jasna i itka . Vino koje se stavlja u
promet u originalnom pakovanju mora na omotu, posudi ili etiketi imati
deklaraciju, koja sadri:
1) naziv vina, marku, tradicionalni naziv i njegovo trgovako ime,
ako ga ima;
2) kategoriju po kvalitetu;
3) naziv i sedite proizvoaa, odnosno punioca, a za vina iz
uvoza treba naznaiti zemlju porekla i naziv uvoznika;
4) neto koliinu (zapreminu);

308
5) sadraj alkohola u zapreminskim procentima;
6) sadraj eera (slast vina) za obino vino izraen kao: "suvo",
"polusuvo", "poluslatko" i "slatko", a za specijalna vina izraen kao:
"ekstra suvo", "suvo", "polusuvo", "poluslatko" i "slatko".
Deklaracija moe da sadri i:
1) zatitni znak (zatieno ime vina);
2) naziv sorte:
a) za kvalitetno vino sa geografskim poreklom i vrhunsko vino sa
geografskim poreklom ako je proizvedeno iskljuivo od jedne sorte ili
najmanje 85% groa te sorte;
b) za stono vino sa geografskim poreklom ako je proizvedeno od
najmanje 51% groa jedne sorte, pod uslovom da se naziv te sorte koristi
najmanje trideset godina i da je postao tradicionalan;
3) boju vina;
4) datum punjenja;
5) podatak o odlikovanju ili priznanju;
6) oznaku "sopstvena berba", ako je vino 100% proizvedeno od
groa iz sopstvene proizvodnje;
7) oznaku "arhivsko vino" ako je vino odlealo najmanje pet
godina u boci;
8) oznaku "kasna berba" ako je vino proizvedeno od groa
ubranog posle pune zrelosti;
9) oznaku "suvarak" ako je vino proizvedeno od prezrelog,
prosuenog groa ili od groa zahvaenog plemenitom plesni usled
ega je dolo do koncetrovanja eera u groanom soku;
10) oznaku "barik vino" (barique) ako je vino odlealo u novim
hrastovim sudovima ili uz upotrebu alternativnih sredstava proizvedenih
od hrastovog drveta (granule, strugotina i piljevina);
11) oznaku "ekoloko vino" ako je vino proizvedeno po
postupcima primenjenim u organskoj proizvodnji groa i vina;
12) oznaku "mlado vino" ako vino potie od groa ubranog u
tekuoj godini proizvodnje i stavljeno u promet do 31. marta naredne
godine.
Za vina sa geografskim poreklom, deklaracija mora da sadri i :
a) oznaku geografskog porekla vina,
b) oznaku serije i broj boce,
v) godinu berbe i
g) oznake:
- (K.P.) kontrolisano poreklo za stono vino sa geografskim
poreklom;

309
-(K.P.K) kontrolisano poreklo i kvalitet za kvalitetno vino sa
geografskim poreklom i -(K.P.G.) kontrolisano poreklo i garantovani
kvalitet za vrhunsko vino sa geografskim poreklom .

12.12.2. PIVO

Pivo je alkoholno pie sa manjom koliinom alkohola, sa dosta
ulljen-dioksida i sa veim sadrajem hranljivih sastojaka. Sirovine koje se
koriste za proizvodnju piva su : jeam, hmelj, voda i kvasac.
Pivo je drevni napitak. Prve pisane tragove ostavili su Sumeri koji
su naseljavali podruje june Mesopotamije.Ubrajali su ga u najvanije
ivotne namirnice, koristili kao lek ali i kao novac.
Za proizvodnju piva koristi se jeam dvoredac, ije je zrno
potpuno zdravo i bez oteenja.Kvalitetan pivarski jeam treba da sadri
60-70 % skroba, 10-11 % belanevina, 2-3 % masti, 4-5 % celuloze, 2-3
% pepela i 13-14 % vlage, a klijavost treba da iznosi najmanje 93 %.U
proizvodnji piva koriste se samo enski cvetovi, koji su po spoljnjem
izgledu slini iarci. Hmelj u proizvodnji piva ima ulogu da spreava
kvarenje piva, da taloi belanevine i da pivu daje specifian ukus i
aromu.Voda koja se koristi za proizvodnju piva mora po svojoj
ispravnosti da odgovara kvalitetu vode za pie, odnosno ne sme da bude
tvrda a ni zagaenja mikroorganizmima i drugim neistoama.Pivski
kvasac koji se koristi mora da bude ist i ne sme da sadri
mikroorganizme, koji bi mogli tetno da utiu na kvalitet piva.
Proizvodnja piva se sastoji izsledeih faza :
-dobijanje slada,
-dobijanje slatke pivske orbe,
-fermentacija,
- filtracija i
-pakovanje piva.
Fermentaciju ini vrenje i odleavanje piva, u kojoj pivo dobija vane
senzorne i organoleptike osobine.
Pod sladom se podrazumeva proklijali i osueni jeam, kome su
odstranjene klice. Nakon klijanja jeam se sui, a od visine temperature
pri suenju, zavisi da li e se dobiti slad za svetlo ili tamno pivo.
Pivo je niskoalkoholno pie, koje sadri preko 90% vode i oko 4,5
% alkohola.U sebi sadri ugljene hidrate, proteine, mikro i makro
elemente( elezo, hrom, bakar, silicijum, magnezijum, fosfor i kalijum).
Prisutni si i vitamini B-kompleksa, A, D i E vitamin.

310
Kod najveeg broja standardnih piva sadraj alkohola ne prelazi 4 g
/100g, odnosno 5ml/100ml .

Osnovni sastojci piva su voda, ekstrakt(sve rastvorene materije u
pivu, osim alkohola i ugljen-dioksida), etil-alkohol i ugljen-dioksid.
Podela piva se moe izvriti prema boji , na svetla i tamna piva, a
prema sadraju alkohola, na slaba (1,5-3% vol.), jaka(4-6% vol.) i
bezalkoholna(manje od 0,5% alkohola).
Prema sadraju ekstrakta, pivo se deli na standardno(10-12%
ekstrakta) i specijalno pivo(sa najmanje 13% ekstrakata).
Kvalitet piva se odreuje organoleptiki, hemijskom i
mikrobiolokom analizom.Hemijskom analizom se odreuje sadraj etil-
alkohola, sadraj ekstrakata, ugljen-dioksida i dr.Kvalitetno pivo treba da
je bistro i bez taloga, da ima miris svojstven pivu, da sadri najmanje
0,4% ugljen-dioksida, pri emu sadraj alkohola u teinskim procentima
kod svetlih piva mora iznositi najmanje 2,5%, a kod tamnih piva 3,1%.
Pivo se pakuje u hrastovu ili metalnu burad ili u staklene boce i
limenke.Deklaracija, osim drugih podataka, mora sadrati i podatak o
koliini ekstrakta u osnovnoj sladovini.

12.12.3. JAKA ALKOHOLNA PIA

Jaka alkoholna pia su proizvodi dobijeni posebnim tehnolokim
postupkom od destilata biljnog porekla, etanola biljnog porekla i drugih
sastojaka i sadrajem od najmanje 15 % vol. etanola. U zavisnosti od
sirovina od kojih se proizvode stavljaju se u promet kao:
a) rakije od voa, groa i umskih plodova,
b) itna alkoholna pia,
c) estoka alkoholna pia,
d) ostala jaka alkoholna pia i
e) likeri.
Rakije od voa, groa i umskih plodova , su jaka alkoholna
pia dobijena destilacijom fermentisanog matinog soka, kljuka ili
komine voa, groa i umskih plodova. Ove rakije mogu da sadre
odgovarajui plod voa, groa ili umskih plodova koji ne smeju bitnije
menjati sastav i svojstva rakije.
Rakije od voa su jaka alkoholna pia sa sadrajem od 25%
vol.etanola, a mogu imati naziv prema sorti voa. Rakija pod nazivom
viljamovka se mora proizvoditi iskljuivo od sorte kruke viljamovka.

311
Rakije od voa su ljivovica, kajsijevaa, vinjevaa, jabukovaa,
krukovaa i ostale rakije.
ljivovica je rakija dobijena od destilata fermentisane komine,
kljuka ili soka ljive roda Prunus sa sadrajem etanola 25% vol., a pod
nazivom prepeenica stavlja se u promet rakija dobijena od ljivovice
dvostrukom destilacijom sa sadrajem etanola 40% vol., najmanje.
Rakije od groa su rakije dobijene od vina ili fermentisanog
kljuka ili komine groa ili vinskog taloga jednostrukom ili dvostrukom
destilacijom. Stavljaju se u promet kao: vinjak, lozovaa (lozova rakija),
vinovica, brendi, komovica, droenka, rakija od suvog groa i meana
rakija od groa i voa.
Vinjak je rakija od groa dobijena od vinskog destilata koji je
stario najmanje est meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 l, ili
12 meseci u hrastovim bavama veim od 1000 l.
Lozovaa (lozova rakija) je rakija od groa dobijena
fermentacijom i destilacijom neceenog kljuka groa. Stavlja se u
promet kao bezbojna posle odleavanja u sudovima koji ne otputaju boju
ili kao svetlouta do zlatnouta posle sazrevanja u hrastovim sudovima.
Vinovica je rakija dobijena iskljuivo destilacijom vina, preteno
muskatnih i aromatinih sorti.
Brendi je rakija dobijena od vinskog destilata koji je stario
najmanje est meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 litara, ili 12
meseci u hrastovim bavama veim od 1000 litara, iji se deo etanola
moe zameniti sirovim vinskim etanolom u koliini 50% (V/V), najvie,
raunato na ukupan etanol u brendiju. Deklaracija za brendi, mora da
sadri i podatak o sadraju vinskog etanola, izraen u procentima.
Komovica je rakija koja se najee dobija fermentacijom i
destilacijom profermentisane komine groa, a droenka je rakija
dobijena destilacijom vinskog taloga.
Rakija od suvog groa je rakija dobijena fermentacijom i
destilacijom vodom maceriranog i ekstrahovanog suvog groa. Destilat
za proizvodnju rakije od suvog groa mora da sadri etanola 86% vol.,
najvie i da ima senzorske karakteristike upotrebljene sirovine.
Meana rakija od groa i voa je rakija dobijena fermentacijom i
destilacijom meanog groa i voa, ili meanjem rakija od groa i voa.
Specijalne rakije od voa, specijalne rakije od groa, specijalne
meane rakije od voa i groa, specijalne rakije od jestivih umskih
plodova i specijalna rakija sa medom su rakije dobijene od destilata voa
ili groa ili jestivih umskih plodova aromatizovane sirovinama biljnog
porekla, kao to su razni jestivi plodovi i njihovi delovi, zaini i lekovito

312
bilje i njihova eterina ulja, macerati i ekstrakti sa sadrajem etanola 40%
vol., najmanje. Za proizvodnju specijalnih rakija proizvoa je duan da
donese proizvoaku specifikaciju.
Specijalne rakije od voa, groa i umskih plodova stavljaju se u
promet kao: travarica, klekovaa, brinjevac, anisonka, mastika, kimovaa,
orahovaa i druge specijalne rakije.
Travarica je specijalna rakija dobijena od rakija voa ili groa ili
od meanih rakija uz dodavanje ekstrakta zaina i lekovitog bilja u vidu
macerata i aromatinih destilata ili odgovarajuih etarskih ulja. Travarica
moe da sadri delove zaina i lekovitog bilja.
Klekovaa je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanog
kljuka ljive ili rakije ljivovice kojima je prethodno dodata odgovarajua
koliina ploda kleke.
Brinjevac (Rakija od kleke) je specijalna rakija dobijena
destilacijom fermentisanih plodova kleke.
Anisonka je specijalna rakija dobijena od rakija groa ili voa, ili
od meavine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom uz prisustvo
aromatinog semena ili dodavanjem zaina ili ekstrakta zaina, obinog
anisa, ili moraa, zvezdastog anisa, ili drugog lekovitog bilja koje sadre
iste zainske materije, s tim da miris i ukus anisa mora da preovlauje.
Mastika je specijalna rakija dobijena od rakije voa ili groa ili
meavine rakija od voa i groa kojima su pri destilaciji ili maceraciji
dodati smola mastike bora (Pistacia lentiscus), kao i seme anisa, moraa i
drugih zaina i aromatinih plodova voa.
Kimovaa je specijalna rakija dobijena od rakija voa ili groa ili
njihovih meavina kojima se pri destilaciji dodaje kim. Ova vrsta rakije
moe se aromatizovati prirodno aromatinim supstancama i prirodno
identinim aromatinim supstancama, s tim da miris i ukus kima mora da
preovlauje.
itna alkoholna pia su jaka alkoholna pia dobijena od itnog ili
sladnog destilata.
Viski je itno alkoholno pie karakteristinog mirisa i ukusa,
dobijeno oeerenjem, fermentacijom jemenog slada ili jemenog slada i
ita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija.
Destilati za viski stare najmanje dve godine u drvenim buradima
zapremine do 700 litara, a moraju da sadre najvie 94.8 % vol etanola.
Deklaracija za viski pored ostalih podataka, moe da sadri i oznaku
starenje, ako je destilat stario due od dve godine.
Rakija od ita je itno alkoholno pie dobijeno oeerenjem,
fermentacijom jemenog slada ili jemenog slada i ita, kao i

313
destilacijom. Destilat za proizvodnju rakija od ita mora da sadri etanola
95% vol., najvie. Rakija od ita moe se stavljati u promet kao bezbojna
ili obojena.
estoka alkoholna pia se dobijaju od etanola biljnog porekla po
specifinom tehnolokom postupku. Stavljaju se u promet kao: votka,
korn i dopelkorn, din, domai brendi, domaa tekila, domai rum,
ekstrakti voa u etanolu i macerati.
Votka je estoko alkoholno pie dobijeno od rektifikovanog
etanola ita, krompira ili melase uz filtraciju preko aktivnog uglja ili
drugim ekvivalentnim postupkom kojim se postie selektivno smanjivanje
senzorskih karakteristika upotrebljenih sirovina, sa dodatkom ili bez
dodatka aroma bez starenja.
Korn i dopelkorn su estoka alkoholna pia dobijena destilacijom i
rektifikacijom oeerenih i fermentisanih komina od ita: penice, jema,
zobi, rai ili heljde sa sadrajem etanola 32% vol., najmanje, a dopelkorn
mora da sadri 37,5% vol., najmanje.
Din je estoko alkoholno pie dobijeno aromatizovanjem etanola
biljnog porekla aromama na nain da ukus kleke preovlauje. Destilisani
din je estoko alkoholno pie dobijeno redestilacijom razblaenog
etanola biljnog porekla u odgovarajuem aparatu uz prisustvo bobica
kleke i drugih aromatinih biljnih plodova s tim da ukus kleke
preovlauje.
Domai brendi je estoko alkoholno pie dobijeno meanjem
rafinisanog etanola biljnog porekla i vinskog destilata.
Domai rum je estoko alkoholno pie dobijeno od rafinisanog
etanola biljnog porekla, aroma i karamela sa sadrajem etanola 37,5%
vol., najmanje.
Ekstrakti voa u etanolu su estoka alkoholna pia dobijena
maceracijom voa u etanolu biljnog porekla (u odnosu 100 kg voa sa 20
litara etanola, najmanje), kao i destilacijom. Ekstrakti voa u etanolu
deklariu se prema vrsti voa iz koga su dobijeni, npr: "alokoholat
maline".
Voni macerati su estoka alkoholna pia na bazi voa dobijena
maceracijom sveih plodova voa u etanolu biljnog porekla (u odnosu
100 kg voa na 20 litara etanola, najmanje). Voni macerati se deklariu
prema vrsti voa iz koga su dobijeni, npr: "macerat maline".
Ostala jaka alkoholna pia su pia dobijena od razliitih sirovina
po specifinim tehnolokim postupcima. Stavljaju se u promet kao: rum,
arak, tekila i druga pia.

314
Rum je jako alkoholno pie dobijeno alkoholnom fermentacijom i
destilacijom melase eerne trske ili soka eerne trske.
Arak je jako alkoholno pie, koje se dobija od jedne ili vie
sirovina, kao to su groe, voe, ito, sok palme, eerna trska, melasa
od eerne trske i drugo, po specifinom tehnolokom postupku.
Tekila je estoko alkoholno pie dobijeno od destilata nekoliko
vrsta kaktusa agave po specifinom tehnolokom postupku sa dodatkom
aroma i karamela i sa sadrajem etanola 37,5% vol., najmanje.
Likeri su jaka alkoholna pia dobijena po odgovarajuem
tehnolokom postupku od etanola biljnog porekla, destilata, eera i vode
uz dodatak voa, proizvoda od voa, matinog vonog soka,
koncentrisanog vonog soka, biljnog ekstrakta, kafe, kakaa, aja,
okolade, vina i drugih prehrambenih proizvoda.
U zavisnosti od ukusa i sadraja dodatih sirovina, likeri se
stavljaju u promet kao: slatki likeri, gorki likeri i specijalni likeri.
Slatki liker je pie koje sadri najmanje 100 g/l ukupnog eera, pri emu
sadraj etanola iznosi 15% vol., najmanje.U promet se stavlja kao : slatki
liker od voa, slatki liker sa aromom kajsije, od biljnog ekstrakta, od kafe,
od kakaoa, od okolade odnosno okoladi slinih proizvoda, liker od aja,
i sl. Slatki liker od voa moe se proizvoditi i kao meani liker od dve ili
vie vrsta voa, s tim to to mora biti naznaeno u nazivu proizvoda,
prema redosledu zastupljenosti vrste voa ili proizvoda od voa.
Gorki liker je pie dobijeno od etanola biljnog porekla, eera i
vode, uz dodatak aromatinog ekstrakta i gorkog ekstrakta.
Specijalni liker je pie dobijeno od etanola biljnog porekla, eera
i vode uz dodatak vina ili vinskog destilata, ili njihove meavine, ili jaja
ili mleka, sa aditivima ili bez aditiva i aroma . Specijalni likeri se
stavljaju u promet kao: kordijal-liker, emulzioni liker, meani liker
(koktel) pun i domai pun.
Kordijal-liker je pie dobijeno od etanola, eera i vode uz
dodatak vina ili destilata ili njihove meavine i ekstrakta voa dobijenog
postupkom maceracije.
Emulzioni liker je pie dobijeno od etanola, eera i vode uz
dodavanje jaja, mleka i proizvoda od mleka. U proizvodnji emulzionih
likera dozvoljena je upotreba stabilizatora. Emulzioni liker, u zavisnosti
od sadraja dodatih sirovina, stavlja se u promet kao: emulzioni liker sa
jajima, emulzioni liker od mleka, krem liker sa jajima, krem liker od
mleka i dr.
Meani liker (koktel) je pie dobijeno meanjem dve ili vie vrsta
likera. Za meane likere proizvoa je duan da u deklaraciji navede

315
nazive likera od kojih je proizveden meani liker, i to prema redosledu
upotrebljenih koliina.
Domai pun je pie dobijeno od ruma ili domaeg ruma, eera i
biljnih ekstrakata. U proizvodnji puna moe se upotrebiti limunska
kiselina i kora plodova jestivih biljaka.
Pod ostalim alkoholnim piima podrazumevaju se: desertna
likerska pia, vona vina, alkoholna pia sa medom, niskoalkoholna pia i
dr.
Pod nazivom desertna likerska pia stavljaju se u promet pia
dobijena od fermentisanih ili delimino fermentisanih matinih sokova od
voa, odnosno povra, uz dodatak biljnih ekstrakata, dobijenih
maceracijom ili destilacijom, etanola biljnog porekla, eera i vode.
Pod nazivom vono vino moe se stavljati u promet pie dobijeno
fermentacijom vone kae, odnosno matinog vonog soka i eera, po
postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina definisanog u
odgovarajuem pravilniku koji regulie kvalitet vina.
Alkoholno pie od meda je pie dobijeno alkoholnom
fermentacijom vodenog rastvora meda, po postupku koji se primenjuje u
proizvodnji vina. Alkoholno pie od meda, stavlja se u promet pod
nazivom medovina, medica i slino, a sadraj etanola iznosi 9 do 14%
vol.
Niskoalkoholna pia su proizvodi dobijeni od vonih sokova ili
osveavajuih bezalkoholnih pia uz dodatak rafinisanog etanola ili
alkoholnih pia ili vina i biljnih ekstrakata, sa sadrajem etanola od 5 do
15% .
Vino, rakija i druga alkoholna pia pre deklarisanja i stavljanja u
promet podleu obaveznom ispitivanju i utvrivanju kvaliteta. Ispitivanje
i utvrivanje kvaliteta moe da obavlja pravno lice koje je registrovano za
obavljanje tih poslova i ako ima propisanu laboratorijsku opremu i ako za
struno rukovoenje poslovima ispitivanja i utvrivanja kvaltieta vina,
rakije i drugih alkoholnih pia ima odgovarajueg strunjaka.


316


317

13. DUVAN

Duvan je poreklom iz June Amerike, odakle se posle otkria
Amerike naglo rairio po celom svetu.Smatra se da je duvan prvi put
prenesen u Evropu 1516. godine, odnosno najpre u paniju, a zatim i u
druge evropske zemlje.
Duvan je zeljasta jednogodinja biljka, visoka 1-2 m.Cvetovi su
ruiasto-beli i mnogobrojni.Stabljika duvana ima izgled tapa, a sa strane
se razvijaju listovi ija visina i oblik zavise od vrste duvana. List duvana
je dugaak do 60 cm i do 15 cm irok.Poseduje neprijatni, ljuti, nagorki i
pomalo slan ukus. Mirisa je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna.
Sazrevanje duvana se odvija postepeno, pri emu najpre sazrevaju
listovi pri dnu stabljike, a zatim oni prema vrhu. Najkvalitetniji duvan se
dobija iz lia ubranog sa sredine stabljike. Obrani listovi se niu na
kanap, a zatim se otpoinje sa procesom suenja , koji se odigrava kroz
dve faze: tavljenje i suenje.
Tokom tavljenja u listovima dolazi do gubljenja vode, a
istovremeno dolazi do raspadanja onih materija koje bi negativno uticale
na kvalitet duvana. Suenje je operacija koja sledi nakon tavljenja , a vri
se u cilju ouvanja svojstva duvana, koje je steklo tokom tavljenja.
Duina procesa suenja zavisi od vrste duvana, klimatskih uslova i naina
tavljanja i iznosi 5 30 dana. Ovako pripremljeni duvan se pakuje u bale
standardnih masa, oblae platnom i alje na trite.
Posle berbe i suenja, duvan se ne prerauje odmah u gotove
proizvode, ve je potrebno da proe odreeni vremenski period, u toku
koga se vri fermentacija duvana, pri emu se deavaju razliite
bioloko hemijske promene, od kojih zavisi aroma i kvalitet duvana.
Period prirodne fermentacije moe trajati i do dve godine, dok
fermentacija u komorama na temperaturi od 30 - 50C, uz relativnu
vlanost vazduha od 70 80 % ovaj postupak skrauju na period od tri
nedelje .
Duvan ine listovi kultivisane biljne vrste Nicotiana tabacum L. u
svim oblicima i stepenima biljne proizvodnje, obrade i pakovanja, koji ne
slue krajnjoj potronji (neobraeni duvan). Glavni sastojak duvana je
alkaloid nikotin. Koliina nikotina u raznim vrstama duvana se kree u
vrlo irokim granicama : od 0,3 do 10 %. Prisutni su i drugi alkaloidi, ali
u manjim koliinama. U duvanu ima i smole, etarskog ulja, masti, sterola,
voska, eera, nikocijanina, pepela, kao i drugih materija od kojih zavisi
aroma duvana.

318
U svetu se gaje mnoge vrste duvana, a grupisanje se vri obino
prema dravama ili oblastima gajenja, pri emu su najpoznatiji:
Virdinija, Kentaki, Kuba, Havana i drugi. Na teritoriji nae zemlje
proizvode se sledei tipovi duvana: Virdinija, Berlej, Orijental i
Poluorijental

13.1. DUVANSKE PRERAEVINE

Duvanski proizvodi su proizvodi koji po kvalitetu zadovoljavaju
standarde propisane vaeim zakonskim propisima , i to:
1.cigare i cigarilosi,
2.cigarete,
3.duvan za puenje i
4.ostali duvanski proizvodi.
Praina i otpaci nastali pri preradi duvana se upotrebljavaju za
dobijanje nikotina, koji slui kao sredstvo za unitavanje tetoina u
poljoprivredi.
Duvanske preraevine ne smeju da sadre listove ili delove drugih
biljaka, odnosno ne smeju biti zamazane lepilom, bojom, uljem ili drugim
primesama
Cigare su proizvod celih listova i sastoje se iz unutranjeg dela,
obojenog lista i pokrivnog lista. U zavisnosti od boje pokrivnog lista,
cigare se dele na svetle, srednje svetle i tamne.
Cigare i cigarilosi su: svici duvana koji su u celini izraeni od
prirodnog duvana ili iji je spoljni omota od prirodnog duvana; svici
duvana od meavine iiljenog duvana sa spoljnim omotaem u prirodnoj
boji cigare koji potpuno pokriva proizvod, sa filterom gde je to
predvieno, osim u sluaju cigara sa vrhom, gde su i vrh i omota od
duvanske folije.
Cigarete se razlikuju pre svega po sastavu duvanske meavine, po
dimenzijama prenika i duini, po tome da li poseduju filter ili su bez
filtera kao i nainu pakovanja koje omoguuje ouvanje arome.
Cigarete su najvanija preraevina od duvana, pri emu se njihova
proizvodnja sastoji iz etiri faze:
a) priprema duvana,
b) rezanje duvana,
c) izrada cigareta i
d) pakovanje i skladitenje cigareta.
Izrada cigareta je potpuno mehanizovan ili automatizovan tehnoloki
proces. Prenik cigareta moe biti razliit, a najee je 8 mm, dok
duina varira od 45 do 140 mm.

319
Cigarete moraju imati na originalnom pakovanju deklarisan
sadraj nikotina i katrana, izraeno u mg po cigareti. Sadraj nikotina i
katrana odreuje se u duvanskom dimu cigarete, a shodno vaeim
zakonskim propisima poev od 1. januara 2011. godine, cigarete u
prometu na teritoriji Republike Srbije ne mogu da sadre vie od 10 mg
katrana, niti vie od 1 mg nikotina, niti vie od 10 mg ugljen monoksida
po cigareti.
Duvan za puenje je duvan koji je rezan ili na drugi nain usitnjen,
iskidan ili presovan u blokove i koji se moe puiti bez dalje industrijske
obrade.
Ostali duvanski proizvodi su:
a) duvan namenjen za prodaju u trgovinama na malo, koji se moe
koristiti bez dalje industrijske obrade i koji je specijalno pripremljen za
vakanje i mrkanje(burmut), ali ne i puenje i
b) proizvodi koji se u celini ili delimino sastoje od supstanci koje
nisu duvan, ako imaju omota od prirodnog duvana ili duvanske folije.
Duvan za vakanje se dobija preradom duvana loijeg kvaliteta,
koji se najpre potapa u rastvor koji sadri vodu, razne hemikalije, med,
rum, zaine i eer, i ostavi da provri. Nakon toga sledi faza presovanja,
suenja, rezanja i pakovanja. Duvan za mrkanje se priprema na slian
nain, samo je sitnije granulacije, odnosno drobi se u sitan prah.

Skladitenje i kontrola kvaliteta duvana
Duvan se tokom skladitenja mora stalno kontrolisati, jer se moe
pokvariti, a vrlo esto ga napadaju i razne tetoine i bolesti. Zbog toga je
maksimalni sadraj vlage u duvanu 14 15%. Temperatura se u skladitu
mora odravati u granicama 7 14C, a relativna vlanost vazduha 60
65%.
Ispitivanje duvana se vri hemijskim i fizikim metodama, iji
rezultati omoguuju dobijanje podataka o kvalitetu duvana. Najee se
hemijskim metodama ispituju sledei pokazatelji: sadraj nikotina, sadraj
ugljenih hidrata i azotnih supstanci, pH vrednost, odreivanje pepela i dr.
Fizike osobine duvana su: elastinost, voluminoznost, debljina lista i dr.
Saglasno vaeim zakonskim propisima trgovac na malo kome je
izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, duan je da
istakne posebnu oznaku "Zabranjena prodaja cigareta i drugih duvanskih
proizvoda maloletnim licima", na vidnom mestu objekta u kome obavlja
tu delatnost. Zabranjeno je stavljanje u promet duvanskih proizvoda: koje
su plesnive ili imaju miris plesni i koje je otetio duvanski iak ili
duvanski moljac.Od 1. januara 2006. godine nivo katrana, nikotina i

320
ugljen monoksida bie meren na osnovu ISO standarda 4387 za katran,
10315 za nikotin i 8454 za ugljen monoksid. Ispravnost oznaavanja
katrana, nikotina i ugljen monoksida na pakovanjima bie merena na
osnovu ISO standarda 8243.
Za poboljanje izgaranja duvanskih preraevina i za postizavanje
belog pepela mogu se dodavati aluminijum - hidroksid, aluminijum-
oksid, aluminijum- sulfat, talk, magnezijum - oksid, titan- dioksid i dr.
Lepila koja se koriste u proizvodnji duvanskih preraevina za lepljenje
cigaretnog papira i ovojnih papira, odnosno duvanske folije kao omota
kod cigarilosa, ne smeju da sadre sastojke tetne za zdravlje
Podaci o nivou katrana, nikotina i ugljen monoksida saglasno
vaeim propisima, moraju biti odtampani na jednoj bonoj strani
paklice cigareta, odnosno grupnog pakovanja cigareta, koji se stavljaju u
promet u naoj zemlji, tako da pokrivaju najmanje 10% odgovarajue
povrine pakovanja cigareta, uokvireno sa svih strana punom crnom
linijom, debljine 0,3 santimetara, koja je ukljuena u propisanu povrinu,
poev od 1. janaura 2007. godine.
Svako pojedinano i grupno pakovanje duvanskih proizvoda u
prometu , osim duvana za vakanje i drugih duvanskih proizvoda koji se
ne pue, mora imati odtampano opte i posebno upozorenje. Opte
upozorenje, koje se primenjuje od 1. janaura 2007. godine, glasi: "Puenje
ubija. Duvanski dim teti ljudima u Vaoj okolini" i mora biti odtampano
na prednjoj strani pojedinanog i grupnog pakovanja duvanskih
proizvoda, tako da pokriva najmanje 30% prednje povrine pakovanja.
Tekst opteg i posebnog upozorenja mora biti odtampan i utisnut na
odgovarajuem pakovanju, tako da popuni celu propisanu povrinu na
poleini, odnosno prednjoj strani pakovanja, veliinom slova najmanje
12, jasno i vidljivo ispisan na beloj podlozi na srpskom jeziku, irilinim
pismom, zadebljanim tampanim slovima u crnoj boji (helvetika) i
uokviren sa svih strana punom crnom linijom debljine 0,3 centimetra,
koja je ukljuena u propisanu povrinu teksta za opte i posebno
upozorenje.
Na pakovanju i u nazivu marke duvanskih proizvoda, poev od 1.
januara 2007. godine, zabranjena je upotreba teksta, naziva, igova i
simbolikih i drugih znakova na srpskom ili drugom jeziku, koji sugeriu
da je taj duvanski proizvod manje tetan od ostalih duvanskih proizvoda,
naroito isticanjem rei "nizak procenat katrana", "lak", "ultra-lak",
"blag" i sl.


321

14. KAFA

Kafa vodi poreklo iz Afrike gde i danas samoniklo raste. Smatra
se da je oko XIV veka prenesena u Arabiju. Kafa je nazvana arapskom
(Coffea Arabica), jer su je Evropljani upoznali preko Arapa, tada najveih
trgovaca u svetu. Pored ove vrste, poznate su jo Coffea Liberica i Coffea
Robusta.
Kafina biljka uspeva skoro u svim predelima tropske i suptropske
klime. Najvie se gaji na plantaama Srednje i June Amerike, zatim u
junim delovima Azije, u Africi i Okeaniji. Kafina biljka je viegodinje
drvoliko stablo koje moe da naraste i do 9 m. Na plantaama se,
meutim, visina stabla ograniava potkresanjem na 2,5 do 5 m. Kafa
cveta grozdastim cvetom bele boje, koji sazrevanjem daju plodove sline
trenjama. Plodovi menjaju boju od zelene, preko crvene do tamno-
ljubiaste.
Posle branja vri se odvajanje mesnatog dela ploda od semenki,
najee suvim i mokrim postupkom. Mokri postupak se danas mnogo
vie primenjuje jer se pri tome dobijaju zrna kafe koja imaju lepu boju,
nema polomljenih i oteenih zrna. Ovaj postupak podrazumeva da se
kafa najpre pere vodom, a zatim se plodovi proputaju izmeu valjaka.
Zatim se semenke potapaju u velike kace radi vrenja. Fermentacija ima
dvostruki znaaj, odnosno omoguuje da se rastvori ostatak mesnatog
ploda, a pored toga kafa dobija karakteristian miris i aromu. Nakon
zavrenog procesa fermentacije, zrna se peru i sue u struji vazduha na
temperaturi 50-60 C. Ovakva kafa nosi trgovaki naziv sirova kafa ili
kafa u ljusci. U ljutionicama se najpre kafa oslobaa od stranih primesa,
a zatim se ljuti na glatkim valjcima, pri emu se otklanjaju ljuske i opne.
Zrno kafe je ovalno, sivkasto-ukasto do zelenkasto, sa jedne
strane ravno, a sa druge ispupeno. Zrno je vrlo tvrdo i roasto.
Boja kafe moe biti razliita, to zavisi od vrste kafe, sastava
zemljita, naina prerade, klimatskih uslova i td. Kafa dobijena sa
plantaa koje se nalaze na veim nadmorskim visinama (600-2000 m) ima
svetliju boju.
Neprena kafa ima 0,7-1,8 % kofeina, 10-11% ulja, 8-12% vlage,
5-7% eera i do 40% celuloze.
Saglasno propisima, neprena (sirova) kafa koja se stavlja u promet, mora
da ispunjava sledee uslove:

322
-da ne sadri vie od 12% vlage i najvie 5,5% pepela,
-da ne sadri vie od 10-15 % otpadnih primesa (polomljena zrna,
pokvarene ili od insekata nagriena zrna) i
-da ne sadri vie od 1% stranih primesa (kafine ljuske, kamenii
i estice zemlje).

14.1. TRGOVAKE VRSTE KAFE

Kafa se u promet stavlja kao sirova kafa, prena, mlevena i kao ekstrakt.
Sirova kafa se stavlja u promet pod raznim trgovakim imenima,
koja najee upuuju na zemlju u kojoj je kafa proizvedena. Poznato je
oko 40 trgovakih vrsta, koje se grupiu na:
- Junoamerike (Santos, Rio, Minas),
- Srednjeamerike,
- Arapske i Afrike (Moka, Arabika) i
- kafe iz Indije i Okeanije.
Kao meavine kafe mogu se stavljati u promet meavine od raznih
trgovakih vrsta kafe, ali bez ikakvih drugih dodataka. Ako se meavina
stavlja pod imenom jedne odreene vrste kafe, takva meavina mora da
sadri najmanje 60% kafe ije ime nosi.
Ispitivanje kafe se najee vri organoleptiki. Najee se ispituje
sadraj stranih i otpadnih primesa kod sirove kafe, koji mora iznositi u
granicama 10-15%. Da bi sirova kafa odgovarala deklarisanom
kvalitetnom tipu, ispituje se sistemom bodovanja na odabranom uzorku.
Na osnovu kvaliteta, sirova kafa dolazi u promet kao:
- ekstra prima kafa,
- prima kafa,
- bolji tip kafe i
- obini tip kafe.
Razvrstavanje se vri na osnovu broja negativnih bodova u uzorku
od 300 grama kafe. Dozvoljeni najvei broj negativnih bodova u uzorku
od 300 grama sirove kafe je:
a) za kvalitet ekstra prima kafa : 15,
b) za kvalitet prima kafa : 30,
c) za kvalitet sa oznakom bolji tip kafe : 60 i
d) za obian tip kafe : 120
Negativni bodovi se dobijaju na osnovu prisutnosti pokvarenih,
crnih i polucrnih zrna, polomljenih zrna i drugo, a takoe ukoliko su u
ispitivanom uzorku prisutne ljuske, drvca i kamenii.

323
Sirova kafa koja se stavlja u promet u originalnom pakovanju na
deklaraciji mora imati oznaku vrste i kvaliteta kafe.
Prena kafa. Prenje kafe se vri zagrevanjem sirove kafe na
temperaturi od 200-250C u specijalnim komorama, pri emu kafa trpi i
odreene hemijske promene. Dobra prena kafa dobije tamnomrku boju,
sjaj i mastan izgled od ulja, koji u toku prenja izbija na povrinu.
Prenjem kafa gubi do 25% mase. Nakon prenja kafu treba ohladiti i
uvati u hermetiki zatvorenim sudovima, jer se miris kafe na vazduhu
gubi. Na originalnom pakovanju moraju se nalaziti sledei podaci:
-vrsta kafe (Minas, Rio i dr.),
-naziv proizvoaa,
-datum prenja i
-neto-masa.
Prena kafa koja se stavlja u promet bilo kao nemlevena ili
mlevena mora odgovarati sledeim uslovima:
-da sadri najmanje 95% suvih materija (mlevena kafa),
-da sadri najmanje 22% materija koje se rastvaraju u vodi
(ekstrakta),
-da sadri najvie 5% vode, 6% pepela, 0,5% stranih primesa i do
2% izgorelih (preprenih) zrna.
Prena mlevena kafa dolazi u promet samo u originalnom
pakovanju, i to u hermetiki zatvorenoj ambalai.
Ekstrakti kafe su proizvodi koji se dobijaju ekstrakcijom prene
kafe pomou vode. Moe se stavljati u promet u tenom ili vrstom stanju
(kao prah). U koliko se prodaje ekstrakt bez kofeina, on ne sme sadrati
vie od 0,4 % kofeina.
Surogati kafe su preni delovi biljaka ili semenki, koji slue kao
zamena kafi ili se mogu upotrebljavati kao dodatak kafi. Najee se
upotrebljavaju sledee sirovine: jeam, ra, penica, kesten, soja, jemeni
slad, naut, korenje cikorije i dr. Svi surogati stavljaju se u promet samo u
originalnom pakovanju, sa vidno ispisanim nazivom. Zabranjeno je
proizvoditi surogate kafe i stavljati ih u promet, ukoliko su proizvedeni od
itarica koji su tretirani otrovnim preparatima ili koje sadre veliki
procenat urodica i mineralnih primesa.
Falsifikovanje kafe se vri najee tako to se kvalitetnijim
vrstama kafe dodaju jeftinije vrste ili se prodaje roba koja ne odgovara
minimalnim uslovima kvaliteta, odnosno sadri veliki procenat primesa.
Skladitenje kafe.Sve vrste kafe upijaju strane mirise, pa je
potrebno da se skladite odvojeno od robe koja ima intenzivan miris.

324
Sirovu kafu treba skladititi u suvim skladitima, poto prevelika koliina
vlage dovodi do pojave plesni .
Prena kafa je jako higroskopna, pa se pakovanje kafe vri u
hermetiki zatvorenoj ambalai. Vrlo esto su u upotrebi i hermetika
pakovanja koja omoguavaju da se sauvaju eterina ulja i sveina kafe.
Hermetiko pakovanje se obino obavlja u ambalai od plastinih masa ili
u limenim kutijama.


325

15. AJ

Pod nazivom aj, bez ikakve druge oznake ili sa bliom oznakom
zemlje proizvodnje (kineski, ruski, java, indijski, cejlonski i sl.), mogu se
stavljati u promet samo lie i lisni pupoljci ajnog grma (Thea Sinensis
L.) spremljeni na uobiajeni nain, fermentacijom ili suenjem, od kojih
se kuvanjem ili parenjem dobija napitak..
Drvo ajevca moe pod povoljnim uslovima da naraste i do 15 m
visine, meutim kultivisana biljka se podkresuje tako da raste
maksimalno do 2 m visine, u vidu jako razgranatog grmlja sa
svetlozelenim liem. Lie se moe brati vie puta u toku godine, pri
emu stariji listovi daju aj loijeg kvaliteta.Nakon berbe lie i pupoljci
se odmah podvrgavaju odgovarajuoj preradi.
Prema nainu prerade, odnosno procesa fermentacije, razlikuju se
sledee vrste ajeva: crni aj, zeleni (nefermentisani) aj, oolong (ulong)
ili polufermentisani aj i briketirani aj.
Crni aj se dobija od ubranog lia. Osnovne operacije u
njegovom dobijanju su:
a) pripreme lia za fermentaciju (ostavi se da uvene pri emu se
listovi uvijaju u obliku valjka, vretena i sl.)
b) fermentacija,
c) suenje,
d) sortiranje ili gradiranje i
e) pakovanje ajeva.
Proces fermentacije traje oko 3 sata, a zavrena je kada listovi
dobiju crveno-smeu boju i karakteristinu aromu. Potom se primenjuje
suenje, a nakon suenja aj ne treba da sadri vie od 4 % vlage. Nakon
toga se vri sortiranje ili gradiranje aja pomou sita , a potom se
dobijeni proizvod pakuje.
Zeleni aj se dobija obradom lia ajne biljke bez fermentacije,
na taj nain to se odmah nakon branja tretira vodenom parom, nakon
ega se vri centrifugiranje, valjanje, suenje i pakovanje. Od crnog aja
se razlikuje bojom, aromom i sveinom.
Oolong (ulong) je polufermentisani aj, koji se po osobinama
nalazi izmeu crnog i zelenog aja. Dobija se tako kao to svei list najpre
malo uvene, nakon ega se valja, podvrgava kraem procesu
fermentisanja, sui, sortira i pakuje.

326
Briketirani aj ili table (tejbl) se spravlja od sitnog aja
postupkom briketiranja. Na trite dolazi u obliku ploica.
aj, meavina aja, domai aj i meavina domaeg aja mogu se
stavljati u promet kao: seeni (usitnjeni), lomljeni, u obliku praka i kao
instant-aj.Instant-ajem, meavinom aja, domaim ajem i meavinom
domaeg aja, smatraju se proizvodi u vrstom stanju, dehidrirani,
rastvorljivi u vodi, dobijeni ekstrakcijom razliitih biljaka od kojih moe
da se spremi ajni napitak.
Domai ajevi su osueni ili na drugi nain pripremljeni delovi
raznih biljaka (suvo voe, ipurak, kupinovo lie, suvo povre i dr.) od
kojih se kuvanjem ili parenjem dobija napitak. Pod nazivom "meavina
domaeg aja", mogu se stavljati u promet samo meavine raznih vrsta
domaih ajeva. Domai aj i meavina domaeg aja mogu se stavljati u
promet pod nazivom "voni aj" ako su pripremljeni od delova ili celih
plodova suvog voa i "aromatizovani aj" ako su pripremljeni od
domaeg aja i meavine domaeg aja, uz dodatak prirodnih aroma
dozvoljenih za aromatizovanje hrane.
Lomljeni aj se dobija posebnim postupkom od delova lia aja,
a pod nazivom "meavina aja" moe se stavljati u promet samo aj koji
je dobijen meavinom raznih vrsta i kvaliteta aja
Proizvodi se stavljaju u promet u originalnom pakovanju, a na
omotu, kutiji ili kesi moraju imati deklaraciju, koja sadri:
1) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime, ako ga proizvod ima;
2) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa;
3) datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili rei:
"upotrebljivo do" (mesec i godina);
4) neto-masu proizvoda;
5) grupu upotrebljenih aditiva;
6) osnovne komponente proizvoda prema opadajuem redosledu
upotrebljenih koliina, a za meavinu ajeva vrstu, koliinu i kvalitet aja
od kojih je napravljena meavina;
7) kategoriju kvaliteta i
8) druge podatke od interesa za potroaa.
Deklaracija mora biti lako uoljiva, jasna i itka. Slova kojima su
odtampani naziv proizvoda i firma, odnosno naziv proizvoaa moraju
biti vea od slova kojima su odtampani ostali podaci iz deklaracije.


327
15.1. TRGOVAKE VRSTE AJA

U trgovinu aj dolazi pod razliitim trgovakim nazivima koji se
odnose na proizvodno podruje, na nain pripreme ili na veliinu lista od
ega u najveoj meri zavisi i kvalitet aja. Na tritu se javljaju i
meavine aja. Izrauju se kombinovanjem istih gradacija aja iz
razliitih proizvodnih oblasti, ime se postie bolja i kompletnija aroma
napitka. Na trite dolazi pod raznim trgovakim nazivima koji se odnose
na nazive irih proizvodnih podruja ( indijski, kineski, gruzijski, ruski
itd.).
Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta i razvrstavanje su:
- poreklo i gradacija,
- koliina u vodi rastvorljivih sastojaka (ekstrakata),
- koliina kofeina,
- procenat peteljki, granica i drugih delova koji nisu od listia i
pupoljaka,
- procenat pepela i
- procenat vlage.
aj koji dolazi u promet, saglasno odgovarajuim propisima, se
klasira kao aj I i aj II kvaliteta. aj I kvaliteta ne sme da sadri vie od
15%odvojenih peteljki i granica, a aj II kvaliteta do 30%. aj koji
sadri vie od 30% odvojenih peteljki i ajnih granica smatra se ajnom
prainom ili ajnim otpatkom, i moe se stavljati u promet pod datim
nazivom. Kod meavina aja mogu se stavljati u promet samo meavine
raznih vrsta pravog aja, bez ikakvih drugih primesa.
Na osnovu vaeih pravilnika, zabranjeno je stavljati u promet aj:
- koji sadri buavo i pokvareno lie,
- koji sadri strane primese biljnog ili ivotinjskog porekla,
- koji sadri materije dodate radi poveanja mase,
- koji je obojen ili mu je na drugi nain ulepan izgled.
aj se u prometu pakuje u originalnim pakovanjima od 10, 25, 50,
100, 200, 250, 500 i 1000 grama neto. Kao ambalani materijal mogu se
koristiti dvostruke pergamentne vreice, votani papir, staniol ili
hermetiki zatvorene kutije.
aj u promet moe dolaziti i u rinfuznom stanju, ali se moraju
oznaiti nazivi i kvalitet aja.
Ispitivanje aja , pakovanje i kladitenje aja
Za pakovanje proizvoda mora se koristiti ista i suva ambalaa od
materijala koji ne reaguju s proizvodom ili ne utiu nepovoljno na
proizvod kojom se obezbeuje ouvanje kvaliteta do momenta otvaranja.

328
Proizvodi se moraju u proizvodnji i prometu skladititi, transportovati i
uvati na nain kojim se obezbeuje ouvanje njihovog kvaliteta do
momenta otvaranja u roku upotrebe.
Pri proceni kvaliteta aja vri se uzimanje uzoraka nakon ega se
vri izdvajanje peteljki i granica koje se sue i mere, pa se nakon toga
obraunavaju.
Neorganske primese koje se dodaju aju sa ciljem da mu se
povea masa su najee u vidu praine, tako da se izdvajaju i identifikuju
prosejavanjem kroz sito i merenjem. Takoe se pomou mikroskopa vri
ispitivanje da li je aj falsifikovan dodatkom nekog drugog lia (kupine,
maline, jagode i dr.).
Skladititenje aja se vri u hladnim i potpuno istim
prostorijama, bez vlage i stranih mirisa. Takoe je u skladitu potrebno
odravati konstantnu temperaturu jer je aj osetljiv na promene
temperature. Relativno visok sadraj vlage omoguuje razvoj plesni, pri
emu aj dobija neugodan miris i ukus.


329

16. ZAINI
Zaini su proizvodi biljnog porekla, svojstvenog mirisa i ukusa,
koji se dodaju prehrambenim proizvodima i piima radi postizanja
odgovarajueg mirisa i ukusa ili radi bolje svarljivosti tih
proizvoda.Upotreba zaina je u tesnoj vezi sa odreenim obiajima i
navikama u ishrani, pa je otuda i njihova primena razliita kod raznih
naroda.
Kao zaini u promet se stavljaju aromatini delovi zainskih
biljaka (koren, list, kora, cvet, tuak, cvetni pupoljak, plod, seme i dr.), a
mogu biti u obliku komada, zrna, mahune, veih i manjih delova ili
praha.
Kao zain se najee koriste aromatini delovi sledeih
zainskih biljaka:anis, beli biber, crni biber, bosiljak, celer, cimet, ili,
ubar, umbir, iirot, karanfili, kim, koriander, kadulja, lovor, beli luk u
prahu, crni luk u prahu, majoran, miroija, mora, muskatni orah, nana,
paprika zainska, perun, ruzmarin, bela slaica,crna slaica, timijan,
vanila i origano.
Ekstrakti zaina su proizvodi koji su razliitim postupcima
ekstrakcije aromatinih materija i drugih rastvorljivih materija koje nisu
tetne za ljudsko zdravlje, dobijeni iz prirodnih zaina, zainskih biljaka
ili njihovih delova. Na tritu se javljaju kao : koncentrati zainskih
ekstrakata - oleorezini; alkoholni ili drugi rastvori zainskih ekstrakata (u
etanolu, siretnoj kiselini, glicerolu itd.); zainski ekstrakti naneseni na
odgovarajue nosae ili pomeani sa odgovarajuim nosaima kao to su:
natrijum-hlorid; prirodne biljne gume, eeri i derivati eera .
Zaini se mogu podeliti na sledei nain :
a) prema upotrebi na : zaine za jelo i zaine za slatka jela i
poslastice,
b) prema delu biljke: semenke i plodovi, cvetovi, pupuljci, koren i
dr. i
c) prema organoleptikim osobinama na: ljute i miriljave zaine.
Aleva paprika u trgovinu dolazi kao samleven zreo plod raznih vrsta
paprike. Odlikuje se crvenom bojim, karakteristinim mirisom i manje ili
vie ljutim ukusom.Proizvodi se branjem zrelih plodova, koji se
podvrgavaju suenju, ienju od peteljki i semenki i mlevenju.

330
Biber je plod tropske biljke (Piper nigrum L.) , koji imaju izgled
grozda sa bobicama okruglastog oblika. Prema stepenu zrelosti i nainu
proizvodnje u promet dolazi kao crni biber( osuen, nedozreo ceo plod
bibera) i beli biber .(osuen, posebno obraen, zreo plod bibera), u zrnu i
kao mleveni biber.
Anis je osuen, zreo plod anisa (Pimpinella anisum L.), koji se
stavlja u promet kao anis u zrnu i kao mleveni anis. Upotrebljava se kao
miriljavi zain pri proizvodnji rakije, likera i nekih pekarskih proizvoda
Bosiljak jeosueni nadzemni deo biljke bosiljka (Ocimum
basilicum L ) a celer je osueni list celera (Apium graveolens
L.).Upotrebljavaju se kao zaini za razna kuvana jela.
Cimet je osuena kora cimetovog drveta (Cinnamomun zeylanicum
Blume i Cinnamomum aromaticum C. G. Ness), koji se stavlja u promet
kao cimet u kori i kao mleveni cimet . Upotrebljava se kod spravljanja
poslastica i poseduje prijatan i aromatian miris.
umbir je osueni izdanak (rizom) umbira (Zingiber officinale
Roscoe), koji se stavlja u promet kao ceo umbir i kao mleveni umbir.
Upotrebljava se za spravljanje likera, a kao samleven dodaje se
salepu(vrsta mlenog napitka).
Karanfili (klini) je osueni cvetni pupoljak biljke (Eugenia
caryophyllus C. Sprengel), koji se stavlja u promet kao karanfili u zrnu i
kao mleveni karanfili .Pupoljci se beru pre cvetanja, potapaju kratko
vreme u vrelu vodu i sue. Upotrebljava se kao zain, a takoe u
kozmetici i u medicini.
Kim je osueni plod kima (Carum carvi L.), koji se stavlja u
promet kao kim u zrnu i kao mleveni kim. Upotrebljava se kao miriljavi
zain i pri proizvodnji pekarskih proizvoda.
Koriander je osueni zreo plod koriandera (Coriandrum sativum
L.), koji se stavlja u promet kao koriander u zrnu i kao mleveni koriander
.Upotrebljava se pri izradi nekih likera.
alfija( kadulja) je osueni grebeni list kadulje (Salvia officinalis
L.), a stavlja se u promet i kao etarsko ulje dobijeno ekstrakcijom biljnih
delova kadulje, dok je nana osueni list nane (Mentha piperita
L.).Timijan (majina duica) je osueni grebeni list timijana (Thymus
vulgaris L.), koji se stavlja u promet kao ceo list timijana i kao mleveni
list timijana. Koriste se kao zaini , za spravljanje biljnih ajeva i pri
izradi farmaceutskih i parfimerijskih proizvoda.
Klekove bobe su zreli plodovi kleke (Juniperus communis L.), koji
se stavljaju u promet kao klekove bobe u zrnu i kao mlevene klekove
bobe. Upotrebljava se za spravljanje specijalnih vrsta rakije.

331
Lovor (lorber) je osueno lie lovora (Laurus nobilis L.) koji
uspeva u predelima Sredozemlja. U promet se stavlja kao ceo list lovora i
kao mleveni list . Ima gorak ukus i aromatian miris, a upotrebljava se
kod spravljanja raznih jela.
Na tritu se pojavljuje beli luk (Allium sativum L.) i crni luk (Allium
cepa L.) u prahu, to predstavlja oiene, osuene i do prakaste strukture
samlevene glavice belog odnosno crnog luka .
Majoran je zain iz lia istoimene biljke( Origanum majorana
L.), a u promet se stavlja kao ceo list majorana i kao mleveni list.Dodaje
se proizvodima od mesa i drugim jelima.
Miroija je osueni zreo plod miroije (Anethum graveolens L.),
koji se stavlja u promet kao miroija u zrnu i kao mlevena miroija, a
koristi se pri spravljanju raznih kuvanih jela i supa.
Mora (komora) poseduje blag aromatian miris i specifian
slatki ukus. Na trite dolazi kao osueni zreo plod moraa (Foeniculum
vulgare P. Miller), u zrnu i kao mleveni mora, a koristi se za
spravljanje nekih likera, u medicini i pri izradi nekih parfimerijskih
proizvoda.
Muskatni orah (morski orai) predstavlja jezgro semena
muskatnog drveta (Myristica fragrans Houttuyn), koji se stavlja u promet
kao ceo muskatni orah i kao mleveni muskatni orah .Nalazi primenu kao
zain, u medicini i u parfimeriji.
Osueni perunov list (Petroselinum crispum P. Miller, Nyman ex.
A. W. Hill) se upotrebljava kao zain za supe i druga kuvanja jela, a
ruzmarin (Rosmarinus officinalis L.) se stavlja u promet kao ceo ruzmarin
i kao mleveni ruzmarin .
Slaica (goruica) je osueno seme bele slaice (Sinapis alba L.) i
crne slaice (Brassica nigra L., W. D. J. Koch), i upotrebljava se kao
zain, a takoe i za spravljanje senfa.
Vanila (vanilija) je nedozreo, fermentisan, delimino osuen plod
tropske biljke vanila (Vanilla fragrans - Salisburi Ames, ili Vanilla
planifolia Andrews) i njeni hibridi. Radi stavljanja u promet, plodovi
(mahune) vanile se prema kvalitetu razvrstavaju u klasu I i u klasu II, a
moe se stavljati u promet i kao mlevena (vanila u prahu), i to samo u
originalnom pakovanju. Vanila-eer (vanilija-eer) je meavina eera i
vanile (vanilije) u prahu, s tim to ta meavina mora da sadri najmanje
10% vanile u prahu, odnosno 0,1% vanilina.
Origano (vranilova trava) je osueni grebeni list vranilove trave
u cvetu (Origanum vulgare L.) , a koristi se kao zain pri spravljanju
kuvanih i drugih jela.

332
Meavine zaina predstavljaju proizvode dobijene meanjem
dva ili vie zaina, meanjem dva ili vie ekstrakata zaina ili meanjem
zaina sa ekstraktima zaina . Mogu da sadre eer ili derivate eera
(dekstrin), kuhinjsku so i druge sastojke. Osnovni sastojci koji se u
meavini zaina moraju deklarisati jesu vrsta i koliina nosaa arome
izraeni u mernim jedinicama ili procentima, kao i zaini i ekstrakti
zaina prema redosledu opadanja upotrebljenih koliina.
Zaini, ekstrakti zaina i smee zaina mogu se stavljati u promet
samo ako su upakovani u originalna pojedinana pakovanja odgovarajue
neto-koliine (mase ili zapremine).
Ambalaa koja se koristi za pakovanje mora da obezbedi
ouvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja. Proizvodi se moraju
u proizvodnji i prometu, skladititi, transportovati i uvati na nain koji
obezbeuje ouvanje kvaliteta proizvoda do momenta potronje.


333


333

17. LITERATURA

1. O. Levenspil, Osnovi teorije i projektovanja hemijskih reaktora,
Prevod sa engleskog, ,Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd,
1991.
2. M.Hadidedi, Tehnologija sa poznavanjem robe, Svjetlost,
Sarajevo, 1981.
3. V.Stefanovi, S.Pokrajac, Nauka tehnologija - razvoj,
Ekonomski fakultet u Pritini, Ni-Blace, 2001.
4. Prirunik : Vodi za dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine,
Urednici:A.Steiner, H.Martonakova i Z.Guziova, UNDP,
Kancelarija za Srbiju i Crnu Goru,Prevod sa engleskog, Cicero,
Beograd, 2003.
5. B.orevi, V.Valent, N.Radojkovi, Termodinamika i
termotehnika, Zbirka zadataka, Tehnoloko-metalurki fakultet,
Beograd, 1986.
6. D.Simonovi, D.Vukovi, S.Cvijovi, S.Konar-urevi,
Tehnoloke operacije I, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd,
1985.
7. D.Uumli, S.Uroevi, L.Jovanovi, R.Milovanovi,
Komercijalno poznavanje robe, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2004.
8. D. Uumli, R. Luki, Upravljanje kvalitetom materijalnih
proizvoda, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, Beograd, 2006.
9. D. Begovi, Prirunik za menadere kvaliteta, str. 1-8,
Kragujevac, 2005.
10. Z. Krivokapi, M. Kuken, Standardi serije ISO 9000:2000,
Kvalitet, X (7-8), 2000.
11. 11.M. Perovi, Neprekidno unapreenje poslovanja i razvoja,
Kvalitet, X ( 10), 2000.
12. 12.Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi; SZS, str. 87.;
Beograd, 2001.
13. M.Vlahovi, Poznavanje robe,Drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Struna knjiga, Beograd, 2001.
L I T E R A T U R A

334
14. Standardi serije ISO 14001, 1996.
15. R..Welford, ed. Corporate Environmental Management, I-Systems
and Strategies. London: Earthscan Publications Ltd. 1999.
16. R.eerov-Sokolovi, S. Sokolovi, Inenjerstvo u zatiti okoline,
Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 2002.
17. www.basmp.gov.ba/standardi/osnovni_pojmovi.htm/21.2.2007./
18. www.yus. org.yu/19.02.2007./
19. Sistemi menadmenta kvalitetom Uputstvo za poboljanje
performansi; SZS; str. 87., Beograd; 2001.
20. 20 .www.vojvodina.co.yu/po/iso.htm/21.02.2007/
21. www.siepa.sr.gov.yu/19.02.2007/
22. www.minpolj.sr.gov.yu/21.02.2007/
23. .D.Miloji, Standardi ISO 14000 za upravljanje zatitom
zatitom ivotne sredine u organizacijama, Kvalitet, God.
VIII,12(1998)69.
24. www.poslovniforum.hr/tp/barcode.asp/20.02.2007/
25. M.ogo,S.Macakanja, Primena HACCP sistema za
proizvodnju bezbedne hrane, Kvalitet, God. XII, 9-10(2002)40.
26. www.zik.hr./19.02.2007/
27. R. Radovanovi, R.Gruji, Standard ISO 22000: 200X-
Zahtevi:Novi korak u unapreenju bezbednosti hrane, Kvalitet,
God. XII, 9-10(2003)59.
28. www.vojvodina.co.yu/po/ean.htm/22.02.2007/
29. 29.www.basmp.gov.ba/standardi/evropski_meunarodni_i
drugi_standardi.htm/19.02.2007/
30. Prirunik: Ekoloko upravljanje: Sistem ekolokog
menadmenta ISO 14000, Izdava: Ministarstvo zatite ivotne
sredine republike Srbije, Beograd, 2000.
31. www.serbiafood.co.yu/propisi/19.02.2007.
32. S. urevi, Znaaj obuke i svesti zaposlenih kod primene
standarda ISO 14001, Kvalitet, 1-2(2000)51.
33. N. Pacovi, Neorganska hemijska tehnologija I, Bor, 1984.
34. I.Vujkovi, .Jovanovi, B. Lekovi Milojkovi, Eko-oznake i
deklarisanje proizvoda u funkciji zatite ivotne sredine,
Kvalitet, god. XII, 9-10(2002)79.
35. Z.Krivokapi,J. akovi, A.Vujovi, Novo u seriji standarda
ISO 14000, Kvalitet, God. XV, 1-2(2005)60.
36. S.Hart, D. Marfi, Robna marka- novi izvor profita, Prevod sa
engleskog, Clio, Beograd, 2003.
37. www.consumer.org.yu/23.02.2007/

335
38. Prirunik: Meunarodni standardi i tehnika regulativa, CE
oznaavanje, izdava: IFC-International Finance corporation,
Beograd, 2006.
39. L.Kos, Oznaka CE i ispunjavanje tehnikih zahteva Evropskih
direktiva u preduzeima, Kvalitet, God.XII, 7-8(2003)33.
40. http://www.ean.org.yu/2.03.2007/
41. www.siepa.sr.gov.yu/srp/importing/vodic/bar.htm/23.02.2007/
42. www.seea.sr.gov.yu/7.03.2007/
43. Prirunik:.Nalepnice za oznaavanje energetskog razreda
aparata za domainstvo,Agencija za energetsku efikasnost
Republike Srbije, Beograd,2003.
44. www.en-energystar.org/en/index.html.
45. M.Kokuneoski, et. al., Evropska direktiva o ambalai i
kontrolisanje metalne i staklene ambalae, Kvalitet, God. XVII,
5-6(2007)45.
46. A. Markoti, Autorizovana predavanja, Tehniki fakultet u
Boru, Bor, 1986.
47. T. azim, Nove tehnologije u proizvodnji gvoa, elik,
10(1987)15.
48. M.Curakovi, I.Vujkovi, J.Gvozdenovi, V.Lazi, Kontrola
ambalanih materijala i ambalae, Tehnoloki fakultet, Novi Sad,
1992.
49. www.ambalaza.com/db-casopis/?inc=clanak&id=39/19.02.2007/
53.www.ambalaza.com/db-casopis/?inc=clanak&id=1141/19.02.2007/
54. www. staklena-ambalaza.com/zastostaklo.asp/19.02.2007/.
55. www.amp-ambalaza.hr/19.02.2007/
56. .Lepojevi, Praktikum hemije i tehnologije farmaceutskih
proizvoda,Tehnoloki fakultet, Zmaj, Novi Sad, 2000.
57. I.Vujkovi,G.Vujkovi,Pakovanje zdravstveno bezbedne hrane,
Eko-konferencija, Novi sad, 2000.
58. .Radakovi, i dr., Novine u pakovanju namirnica, Eko-
konferencija, Novi Sad, 2002.
59. www.msk.co.yu
60. www.pumedtrans.com/propisi.htm/20.2.2007/
61. www.fcs.yu/srpski/right/inspekcije.htm/23.02.2007/
62. www.poslovniforum.hr/tp/ugovor_o_uskladistenju.asp/27.2.2007/
63. www.fcs.yu/srpski/right/medjunarodni_sporazumi.htm/23.2.2007
L I T E R A T U R A

336
64. www.spediter.com/5.3.2007/
65. Grupa autora:Enciklopedija ivotna sredina i odrivi razvoj,
Prvo izdanje, IP Ecolibri, Beograd i Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo, 2003.
66. D.Vitorivi, P.Pfend, V.Krsmanovi, Primenjena hemija, Nauna
knjiga, Beograd, 1980.
67. D.Vitorivi, P.Pfend, V.Krsmanovi, Primenjena hemija, Nauna
68. Z.Supek, Tehnologija s poznavanjem robe, Goriva i anorganske
grane industrije s metalurgijom, kolska knjiga, Zagreb, 1982.
69. P.Nikoli, D.Dimitrijevi, Ugalj Jugoslavije, Pronalazatvo,
Beograd, 1990.
70. P.Nikoli, D.Dimitrijevi , Ugalj, Savremena administracija,
Beograd, 1980.
71. V.Rukavina, D.Damnjanovi, Tehnologija vode i tehnologija
napojne vode, Savez energetiara SR Srbije, Beograd, 1972.
72. N.Turina, Tehnologija s poznavanjem robe, Narodne novine,
Zagrab, 1988.
73. V.Kosti, Lj.Kosti, Hemijsko-tehnoloki leksikon, Rad, Beograd,
1997.
74. M.Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta,
Beograd,1991.
75. S.Uroevi, N.Milisavljevi, N.Markov, Poznavanje robe, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,1996.
76. L.Knei, Lj.Kosti - Gvozdenovi, R. Ninkovi, N. Blagojevi,
Praktikum iz neorganske hemijske tehnologije,
Tehnoloko.metalurki fakultet, Beograd, 1976.
77. S. Cvetkovi, Evropski standardi postaju nacionalni, Glasnik
Inenjerske komore Srbije, Godina III, 7(2007)14-16.
78. L. Jovanovi-Kolomejceva, Ekoloki menadment, III dopunjeno
izdanje, Fakultet za menadment, Univerzitet Braa Kari,
Beograd, 2004.
79. V.Rekali, O.Vitorovi, Analitika ispitivanja u tehnolokoj
proizvodnji, Tehnoloko.metalurki fakultet, Beograd, 1975.
80. .Mikijelj, A.Popovi, S.Uroevi, Poznavanje robe, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva i Zavod za obrazovanje
administrativnih kadrova SR Srbije, Beograd, 1978.
81. D. Jovaevi, Zatita ivotne sredine, Zbirka propisa, Slubeni list
Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005.

337
82. V. Kosti, Tehniki prirunik, Zapaljive i druge vatroopasne
materije, Drugo preraeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 1961.
83. Z. Pendi, Slatka voda-strateki resurs 21. veka, Kvalitet, god.
XV, 1-2 (2005)82.
84. B.V.Njekrasov, Opta hemija, Nauna knjiga, Beograd, 1976.
85. M. Mladenovi, Organska hemija, Nauna knjiga, Beograd, 1979.
86. V.Cani, Osnovi hemije, Nauna knjiga, Beograd, 1971, Beograd.
87. M. Goji, Metalurgija elika, Drugo nepromenjeno izdanje,
Sveuilite u Zagrebu, Metalurki fakultet, Sisak, 2006.
88. B.Boi, Metalurgija gvoa, Beogradski izdavako-grafiki
zavod, Beograd, 1973.
89. .ivkovi, B.Stanojevi, Dobijanje i prerada metala, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
90. Z.Nadvornik, Zlatna knjiga ribljih jela, Nakladni zavod matice
Hrvatske, Zagreb, 1986.
91. J.Tucakov, Leenje biljem, Rad, Beograd, 1990.
92. I.Leskoek-ukalovi, Pivo-ta se krije ispod bele pene,Pivara
MB, Drugo izdanje, Foto oko, Novi Sad, 2005.
93. R.Vraar, B.Nikoli, Ekstraktivna metalurgija olova, Nauna
94. R.Vraar, .ivkovi, Ekstraktivna metalurgija aluminijuma,
Nauna knjiga, Beograd, 1993.
95. N.trbac, .ivkovi, I.Mihajlovi, Zbirka zadataka iz metalurgije
obojenih metala, Tehniki fakultet u Boru, Bor, 2002.
96. Lj.Kosti-Gvozdenovi, Praktikum iz tehnologije keramike,
Tehnoloko.metalurki fakultet, Beograd, 1977.
97. T.Janakovi, R.Ninkovi, Praktikum iz tehnologije graevinskih
materijala, Tehnoloko.metalurki fakultet, Beograd, 1977.
98. M.A.Jovanovi, Lj.Kosti-Gvozdenovi, N.Blagojevi, ,
Praktikum iz tehnologije stakla, Tehnoloko.metalurki fakultet,
Beograd, 1980.
99. M.Tecilazi-Stevanovi, Osnovi tehnologije keramike,
Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, 1977
100. I. Gutman, Z. Petrovi, D. Stevanovi i M. Nikoli, Mous,
Hemijski pregled, Godite 47, 3(2006)54-57.
101. A. Waters, D. Santillo, P. Johnston, Enviromental and human
health concerns relating to synthesis musk compounds,
Greenpeace Research Laboratories( University of Exeter) ,
Technical note 0782005).
L I T E R A T U R A

338
102. S. ogo, S. Rai, Elementi na putu od zemljita do biljaka,
Hemijski pregled, Godite 47, 3(2006)57-61.
103. J. Vueti, A. Izrael, Mineralne supstance voa i povra i njihov
znaaj u ishrani, Hemijski pregled, Godite 39, 3-4( 1998) 89-95.
104. I.Stojanovi, Organoleptika kao metod analize kvaliteta
proizvoda, Kvalitet, 11(3-4)(2001)71 48. 49..
105. B.Amidi, R. Bioanin, Pesticidi u ivotnoj sredini i uticajni
faktori na zdravlje, Ecologica, 12(2005)broj 46, s.49-57.
106. www.beograd.org.yu/ 6.03.2007/
107. www.aqa.com/ 27.03.2007/
108. www.hemofarm.com/13.02.2007/
109. www.plivazdravlje.hr/?section=lijekovi/&idx=6/16.03.2007/
110. . Kuzmanovi, Kako proizvesti higijenski besprijekorne
proizvode, Meso, Broj 2, Godina V, Zagreb, 2003, 11.
111. N. Grbi A.Smiljkovi, S.Stefanovi, Eksploatacija geotermalne
energije sa osvrtom na potencijale u Vojvodini, Energetske
tehnologije, 2-3 (2007) 17-22.
112. M. Todorovi, T. Todorovi, Biodizel-humano gorivo, Srpska
akademija inovacionih nauka, Beograd, 2007.

Zakoni i podzakonska akta
Antimonoposlki zakon ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i 85/2005 - dr.
zakon) ,
Zakon o organskoj poljoprivredi - Sl.list SRJ br.28/00 ,
Zakon o genetiki modifikovanim organizmima - Sl.list SRJ br.
21/01 ,
Zakon o zatiti sorti poljoprivrednog i umskog bilja - Sl.list SRJ
br.28/00 ,
Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda u spoljno trgovinskom prometu - Sl. list SRJ br 12/95,
28/96, 59/98 ,
Zakon o zatiti potroaa - Sl.list SRJ br.37/02,
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predemeta
opte upotrebe - Sl.list SFRJ br. 53/91 ,
Zakon o duvanu - Sl. glasnik RS, br. 17/03 ,
Zakon o vinu i rakiji - Sl. glasnik RS, br. 70/94 ,
Zakon o semenu i sadnom materijalu - Sl. glasnik RS, br. 54/93,
35/94, 43/94 ,

339
Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ivotnim namirnicama i
predmetima opte upotrebe - Sl.glasnik RS br. 48/7, 29/88 i 48/94,
Zakon o standardizaciji ( Slubeni glasnik SCG, broj 44/05)
Zakon o Vladi ( Slubeni glasnik RS, broj 55/05 i 71/05- ispravka)
Odluka o osnivanju Instituta za Standardizaciju Srbije( ISS),
Slubeni glasnik RS broj 16/2007,
Zakon o meunarodnom drumskom saobraaju ("Slubeni list
SRJ", br. 60/98, 5/99-ispr., 44/99, 74/99 i 4/2000-ispr.),
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni glasnik RS",
br. 46/95, 66/2001 i 61/2005),
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom
saobraaju
Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni
list SFRJ", br.50/88, 63/88-ispr., 80/89, 29/90 i 11/91 i "Slubeni
list SRJ", br. 34/92, 13/93 Odluka SUS, 24/94, 41/94, 28/96 i
3/2002),
Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni glasnik
RS", br. 53/82 preien tekst, 15/84, 5/86 i 21/90 i " Slubeni
glasnik RS", br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97 odluka
USRS),
Zakon o putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 52/91
ISPR., 53/93, 67/93, 48/94 42/98 i 101/2005 - dr. zakon),
Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br.
27/90, 45/90
ispr., i " Slubeni list SRJ", br. 24/94, 28/96 drugi zakon i
68/2002),
Pravilnik o strunom osposobljavanju vozaa motornih vozila
kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja uestvuju u
prevozu tih materija,
Carinski zakon ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 73/2003 i
61/2005)
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik
Republike Srbije", br.101/2005),
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Sl.list SRJ
br.15/95, 28/96, Sl.list SCG 37/2002,
Lista otrova razvrstanih u grupe, Sl.list SRJ, br.12/2000,
Odluka o obeleavanju otrova u prometu, Sl.list SRJ, br. 38/97,
Zakon o prevozu opasnih materija, Sl.list SRJ, br.27/90,
RID pravilnik o meunarodnom i unutranjem eleznickom
prevozu opasnih materija,
L I T E R A T U R A

340
Carinske konvencije o ATA karnetima za privremeni uvoz robe
ATA konvencija,
Carinska konvencija omeunarodnom prevozu robe na osnovu
karneta TIR TIR Konvencija,
Konvencija o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje
faune i flore ( CITES),
Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih
otpada i njihovoj eliminaciji,
Evropski sporazum o meunarodnom drumskom prevozu opasne
robe ( ADR),
Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (
CMR),
Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu
putnika i prtljaga(CVR), Sl. List SFRJ-Meunarodni ugovori, br.
8/77,
Konvencija o meunarodnom prevozu eleznicama(COTIF), Sl.
List SFRJ-Meunarodni ugovori, br. 8/84,
Meunarodna konvencija za prevoz robe eleznicama(CIM),
Meunarodna konvencija o prevozu putnika i prtljaga
eleznicama(CIV),
Zakon o obligacionim odnosima, Sl. List SRJ, br. 29/78, 39/85,
45/89, 57/89, 31/97,
Evropska konvencija o zatiti ivotinja u meunarodnom
prevozu,"Slubeni list SRJ" - Meunarodni ugovori, br. 1/92,
Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj
arbitrai,"Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori i drugi
sporazumi, br. 12/63,
Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih
otpada i njihovoj eliminaciji,
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 66/91,
83/92 i 53/95),
Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i
gasovima (Slubeni glasnik RS, br. 44/77),
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Slubeni glasnik RS,
br. 46/95,66/95 i 66/2001) i
Zakon o eleznici (Slubeni glasnik RS, br. 38/91, 41/91, 53/93,
67/93 i 48/94).


341
Pravilnik o kvalitetu ita, mlinskih i pekarskih proizvoda,
testenina i brzo smrznutih testa ("Sl. list SRJ", br. 52/95 i "Sl. list
SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik),
Pravilnik o kvalitetu zaina, ekstrakata zaina i meavina zaina
("Sl. list SFRJ", br. 4/85 i 84/87 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr.
pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu vonih sokova, koncentrisanih vonih
sokova, vonih nektara, vonih sokova u prahu i srodnih
proizvoda ("Sl. list SRJ", br. 33/95 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 -
dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu voa, povra i peurki ("Sl. list SFRJ", br.
29/79, 53/87 i "Sl. list SCG", br. 31/2003 - dr. pravilnik, 56/2003 -
dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik),
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za vino ("Sl. list SRJ", br.
54/99 i 39/2002 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik),
Pravilnik o uvoenju u proizvodnju genetiki modifikovanih
organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama
("Sl. list SRJ", br. 62/2002) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestivo biljno ulje i
masti, margarin i druge masne namaze, majonez i srodne
proizvode ("Sl. list SRJ", br. 54/99 i 20/2000 i "Sl. list SCG", br.
56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu ita, mlinskih i pekarskih proizvoda,
testenina i brzo smrznutih testa ("Sl. list SRJ", br. 52/95 i "Sl. list
SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik),
Pravilnik o kvalitetu supa, sosova, dodataka jelima i srodnih
proizvoda ("Sl. list SRJ", br. 41/93 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 -
dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik),
Pravilnik o stavljanju u promet genetiki modifikovanih
organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama
("Sl. list SRJ", br. 62/2002) ,
Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene
svrhe ("Sl. list SRJ", br. 33/95 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr.
pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik),
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za so za ljudsku ishranu i
proizvodnju namirnica ("Sl. list SCG", br. 31/2005) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za sire ("Sl. list SRJ",
br. 17/2002 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 -
dr. pravilnik) ,
L I T E R A T U R A

342
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za senf ("Sl. list SRJ", br.
3/2001 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr.
pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja ("Sl. list SFRJ",
br. 47/87, 60/87, 55/88 i 81/89 i "Sl. list SRJ", br. 16/92, 8/93,
21/93, 30/94, 43/96, 10/98, 15/2001 i 58/2002),
Pravilnik o kvalitetu eera ("Sl. list SFRJ", br. 7/92 i "Sl. list
SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za ribe, rakove,
koljkae, morske jeeve, morske krastavce, abe, kornjae,
pueve i njihove proizvode ("Sl. list SRJ", br. 6/2003 i "Sl. list
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voa, povra i peurki i
pektinskih preparata ("Sl. list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89 - dr.
pravilnik, 74/90 i 46/91 - dr. pravilnik, "Sl. list SRJ", br. 33/95 -
dr. pravilnik i 58/95 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik,
4/2004 - dr. pravilnik i 12/2005 - dr. pravilnik), Zakon o akcizama
- Sl. glasnik RS br. 22/01 ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske
proizvode, ita za doruak i snek proizvode ("Sl. list SCG", br.
12/2005) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestive peurke i
proizvode od jestivih peuraka ("Sl. list SCG", br. 31/2003,
56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o oznaavanju upakovanih namirnica namenjenih za
ishranu odojadi i male dece ("Sl. list SCG", br. 4/2005) ,
Pravilnik o ogranienoj upotrebi genetiki modifikovanih
organizama ("Sl. list SRJ", br. 62/2002) ,
Pravilnik o nainu obeleavanja poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda dobijenih od genetiki modifikovanih organizama ("Sl.
list SCG", br. 6/2003) ,
Pravilnik o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica ("Sl.
list SCG", br. 4/2004, 12/2004 i 48/2004) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlene
proizvode, kompozitne mlene proizvode i starter kulture ("Sl. list
SRJ", br. 26/2002 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik,
4/2004 - dr. pravilnik i 5/2004),
Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode ("Sl. list SRJ", br.
45/93 i 76/93 - ispr. i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i
4/2004 - dr. pravilnik) ,

343
Pravilnik o kvalitetu mesa pernate ivine ("Sl. list SFRJ", br. 1/81
i 51/88) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa
("Sl. list SCG", br. 33/2004) ,
Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pelinjih proizvoda i
metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih pelinjih proizvoda
("Sl. list SFRJ", br. 4/85 i 7/92 i "Sl. list SCG", br. 45/2003 - dr.
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pelinje
proizvode, preparate na bazi meda i drugih pelinjih proizvoda
("Sl. list SCG", br. 45/2003),
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestivo maslinovo ulje
i jestivo ulje komine masline ("Sl. list SRJ", br. 54/99 i "Sl. list
Pravilnik o kvalitetu keksa i proizvoda srodnih keksu ("Sl. list
SFRJ ", br. 68/78 i 63/79 i "Sl. list SCG ", br. 56/2003 - dr.
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za kakao-proizvode,
okoladne proizvode, proizvode sline okoladnim i krem-
proizvode ("Sl. list SCG", br. 1/2005) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za sirovu kafu, proizvode
od kafe i surogate kafe ("Sl. list SRJ", br. 35/2001 i 49/2001 - ispr.
i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik)
,
Pravilnik o kvalitetu jaja i proizvoda od jaja ("Sl. list SFRJ", br.
55/89 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr.
pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za enzimske preparate za
prehrambene proizvode ("Sl. list SRJ", br. 12/2002 i "Sl. list
Pravilnik o kvalitetu aja, meavine aja, domaeg aja, meavine
domaeg aja i instant-aja ("Sl. list SRJ", br. 68/93) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za bombonske proizvode
("Sl. list SCG", br. 63/2004) ,
Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i
o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine ("Sl. list SCG",
br. 56/2003, 4/2004 - dr. pravilnik, 5/2004 - ispr. i 16/2005) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene
proizvode ("Sl. list SRJ", br. 52/2001 i "Sl. list SCG", br. 56/2003
- dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
L I T E R A T U R A

344
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pia ("Sl.
list SCG", br. 24/2004) ,
Pravilnik o kvalitetu belanevinastih proizvoda i meavina
belanevinastih proizvoda za prehrambenu industriju ("Sl. list
SFRJ", br. 41/85 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i
4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za osveavajua
bezalkoholna pia, sirupe i prakove za osveavajua
bezalkoholna pia i soda-vodu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002, 10/2002,
22/2002, 35/2002, 53/2002 i 58/2002 i "Sl. list SCG", br. 56/2003
- dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) ,
Pravilnik o kvalitetu mesa, stoke za klanje, peradi i divljai -
Sl.list SFRJ br. 34/74, 26/75 i 13/78 ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jaka alkoholna pia i
ostala alkoholna pia - Sl. list SRJ br. 4/03 ,
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za kuhinjsku so i so za
prehrambenu industriju - Sl.list SRJ br. 39/01,
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa - Sllist SFRJ br.29/74,
13,78, 41/80, 2/85, 25/92 ,
Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida - Sl. list SRJ
br. 59/01 , - Sl. list SCG br. 36/2004 ,
Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju ubriva - Sl. list SRJ br.
59/01 i
Pravilnik o zatiti bilja i osnovne odredbe - Sl. list SRJ br.24/98 i
26/98 ,
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Slubeni glasnik RS
84/04.


345

18. PRILOZI

18.1. Meunarodni standardi i meunarodne organizacije za
standardizaciju
| subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link
http://www.iso.org/
Meunarodna organizacija za standardizaciju
http://www.iec.ch/
Meunarodna elektrotehnika komisija
http://www.jus.org.yu/www.cen.eu
Evropski komitet za standardizaciju
http://www.jus.org.yu/www.cenelec.org
Evropski komitet za elektrotehniku standardizaciju

http://www.din.de/
Nemaki institut za standardizaciju
P R I L O Z I

346
http://www.bsi-global.com/
Britanski institut za standarde
http://www.astm.org/
Ameriko drutvo za ispitivanje i materijale

http://www.wto.org/
Svetska trgovinska organizacija

http://www.wssn.net/
Svetska mrea organizacija za standardizaciju

18.2. Oznake na proizvodima

Internacionalni ENERGY STAR program


347

Nalepnica za oznaavanje energetskog razreda aparata za domainstvo

subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link |
s k
Ekoloko obeleavanje u EU

subglobal2 link
Sertifikacija sistema menadmenta | O Nama | Kontakt |
Program "Nordic Swan"( Norveki labud) koji je upotrebi u u Finskoj u
vedskoj i Danskoj
a ISS-a
subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | |
P R I L O Z I

348
Nemaki Eco-label - "Der Blaue Engel" ( Nemaki plavi aneo)
obal4 link | subglobal4 link
s ubglobal5 link | reenja | subglobal5 link | subglobal5 link |
Zapaljivo
F - visoko zapaljivo,
F+ - ekstremno zapaljivo i
O - oksidirajue, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim
supstancama.

Andrejev krst
Xn - tetno, opasno i
Xi iritantno.

Mrtvaka glava
T - visoko toksino i
T+ - jako toksino.

Ekplozivno
Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava supstance koje
mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili trenja.

Korozivno

Opasno za ivotnu sredinu

349

Transportne informacije

Knjiga Tehnologija I Poznavanje Robe

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Knjiga Tehnologija I Poznavanje Robe

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIKI FAKULTET U BORU

, sem ako nisu termalne vode (temperatura iznad 37 C

C se odstranjuje prolazna tvrdoa

+ (apsorpcija azot-dioksida) (4.4.)

idu na anodu. Meutim, disocijacijom vode naastaju jo i H

joni. Joni hlora se na anodi izluuju u elementarnom stanju, dok se

jonima iz vode grade natrijum-

C sirovi gips gubi svoje kristalne vode i prelazi u hemihidrat :

Das könnte Ihnen auch gefallen