DrMilanGojkovic,dipl.inz.grad.

redovlliprofesorGraaevinskogfakultetau Beogradu(upellziji)
Dr Stojic,dip\.illz.grad.
valU'edni profesorGrnaevinskogfakultetauNi!;'U i
hOll. profesornnGrnaevillskomfakultetu u Beogradu
DRVENEKONSTRUKClJE
Recellzenti:
DrMihailoMuravljov,dip!. iId.grad.
redovniprofesor fakultetauBeogradu
DrDraganBudevac,dip!. inz.grad.
vanredniprofesorGradevinskogfakultctauBeogradu
Lektor:
Milen,'\Pel'kovic,profesor
lzdavllci:
Gradevinskifakultetu Beogradu
BulevarRevolucije73{l
"Grosknjiga", d.o.o.
Beogmd,SerdarJ. Vukotica5
Zaizdavaca:
MilovanStojadinovic,direktor
Slog:
VladicaPejovic,dip!. inz. gmd.
MrDraganRadivojevic, dip!. ifiZ. grad.
Stampa:
"ZwodzagrafickntehnlkuTMF-a"
Beograd,Karnegijeva4
M. ........ ...................................................................1
iCIP- KaTanOnt3aUlljaylIy6nuK81lHj"ll
lHapoJlHa6"116n"llOTCKa Cp6HjC.'Scorpa](
i . "
1624.011.1(075.8)
!rOJKOBHB.,MHIIaH
i DrvenekonstrukcijeI MilanGojkovic,DragoslavStojic.- Beograd:Gradevinski
ifakultet:GrosknJiga, 1996(Beograd:ZavocfzagrafickutehnikuTMF-a).- 652str.
i:graf.prikazi ;24em
I .
lTiraZ600Blbliografija:str. 639-644.
!ISBN86-485-0024-9
!1.Croj"lll'i,Uparocnan
1a),llp'llCHCKOHCTpyxl\"IIje
...........................................................................................................................
Predgovor
K
njiga DRVENE KONSTRUKCIJE obraduje materiju iz
oblasti proJektovanja, konstruisanja i proracuna dr-
venih konstrukeiJa. Izlozena materija je prvenstveno namenjena
studentima gradevinslce tehnike osnovnih i magistarskih studija, sa
ciljem da im se olaksaju studiJe i ato uspesnije savladaju kom-
pleksne problematike drvenih konstrukcija. Osim studentima Imjiga
moze korisno da posluzi Inzenjerima kao prirucnik u resavanju
aktuelnih problema iz gradevinske prakse, i inovaeiji znanja u
trendu savremenih tokova razvoja drvenih konstrukeija u oblasti
novih tehnologija, novih materijala na bazi drveta, novih metoda
gradenja, proracuna i ispitivanja.
Knjiga je nastala kompilacijom i sistematizacijom materijala
koji je godinama koriScen u nastavi na gradevinsl!:.im fakultetirna,
prvenstveno udzbenika pod nazivom "Drvene konstrulccije" autora
Milana Gojkovica, objavlJenog u Beogradu 1982.godine i obnov-
IJenim izdanjima 1985. i 1989. godine. U sustini, nova knjiga je
prosireno izdanje tog udZbenika, saglasno novim saznanjima u ovoj
oblasti, zadnjih godina veoma illtenzivnih istrazivanja drvenih kon-
strukcija. Ova nova knjiga, sa kojom ce se sigurno uti u 21. vek,
je rezultat dugogodisnjeg istrazivackog rada kabineta za Drvene
konstrukclje na Gradevinskom fakultetu u Beogradu i Nisu.
Knjiga "Drvene konstrukclje" sadd! opsta pravila za proracun
elemenata, veza 1 konstrukcija od monolitnog, lepljenog lameliranog
drveta lmo I proizvoda na bazi drveta. Problematlka proracunu
data je na bazi naJsavremenijih saznanja teorije i prakse drvenih
konstrukcija. Posebna paZnja posvecena je nasoj aktuelnoj regula-
ttvi, !tao i reguiativi za projektovanje I izvodenje drvellih l;:onstruk-
clja pojedinlh zemalja. Izlozene su metode Ispitiva.nja i zastite dr-
venih konstrukcija.
Nove metode i postupci u projektovanju, izvodenju i pro-
racunu drvenih konstrukcija jOs uvek nlsu potisle klasicna tradi-
cionalna i kroz vreme i praksu proverena saznanja, pa je i jedan
deo knjige posveen ovoj problematici. Drug! delovi knjige sadde
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
---------
II Drvene konstrukclje
nove koncepte proracuna I ispltlvanja drvenih konstrukclja u skladu
sa savremenlm naucnim i strucnim saznanjima i aktuelnoj regu-
lativi. lz ovih razloga iznet je klasicrul - deterministicki koncept
proracuna zasnovan na dopustenlm naponima, a takode ! savremel1i
koncept grallicnih stanJa.
Drvel1e konstrukcije BU jedan od prvih strucnih predmeta koj!
student! neposredno posre pripremllog dela studija. nakon
teorijskih predmeta. Iz tog razloga a i zbog prirode drveta kao
materijala za gradenje, njegovog mesta u gradevlnarstvu uopste,
citaoci se postepeno preko pripremnih poglavlja uvode u sustlnu
drvellih konstrukcija.
Prva poglavlja su u stvari pripremni, elementarnl deo drvenih
konstrllkcija. Drvo lmo tvar organskog porekla zavlSlla od .mnogih
faktora Imperatlvno traZi llJegovo bezprekorno poznavanje kako bl
se naJbolje I svrsishodno moglo iskorlstlti. U tom cilju izlozena su
svojstva drveta kao materijala nosecih konstrukclja. Istaknuta su
svojstva anizotropije i heterogenosti gracte drveta I date au veze
napona i deformacija kao I konstante materijala u razlicitim prav-
cima anlzotropiJe. Obradene su tehnicke karakteristike drveta. Po-
sebno au obradenl I relevantni faktorl kOJI uticu na mehallicke
karakteristlke drveta. Ovde je detaljno obraden uticaj anlzotroplje
drveta, faktora zapremlnske mase I uticaja vlaZnosti drveta (uzl-
majuei u obzlr vlaznosti vazduha i temperaturu). Dalje je iznet
osnovni koncept dimenzionisanja drvenlh konstrukclja. Posebno je
obraden deterministicki k'oncept dimenzionlsanja prema dopustenim
naponima. DetalJno je obraden proracul1 l{Ojl se zasniva na vazecoj
jugoslovenskoj regu!ativi, ali su date i uporedne analize sa pro-
pisima nekih zemalja. Poglavlja Spojna sredstva i Veze i nastavci,
ukazuju na osnovne principe vezivanja odnosno spajanja elemenata
u konstrukcijsku ce1inu.
U drugom deluknjige - ostala poglavlja - teziSie je na krov-
niin oclnosno lepljenim lameliranim konstrukcljama. U ovome delu
su u stvarl date osnove drvenlh l{onstrukclja sa nesto viSe detalja,
onoliko kol1ko je to potrebno studentlma. Primetno je, - da ovaJ
drugi deo prezentirane materije ne obraduje detaljnije koncipiranje
prostora odnosno projektovanje hala i zgrada od drveta kao nl
drvene mostove, Sio je posledlca malog fonda i":asova u nastavnlm
planovima. No, ovu manjkavost studenti ce nadolmaditi kroz ostale
discipline struke ! sa ukazanlm speclficnostima uzrokovanim drve-
tom kao materijalom za gradenje i uz koriscenje literature - mlad!
inzenjeri moci ce uspesno da rade i u ovim oblastlma.
Izlozena materija zasnovana je uglavnom na vaZecim stand-
ardlma za projektovanje 1 izvodenjedrvenlh konstrukcija (JUS
U.DO.OOl; JUS U.C9.200; JUS U.C9.300; JUS U.C9.400 i JUS
U.C9.500), mada su koriseeni i standardi nekih zemalja, kao I
illternacionalni i evropski standard!.
Milan GoJkovl. Dragoslav StoJle
_____.
U zadnjem poglavlju obraduje se kOllcept dimellzionisallja
drvenih konstrukcija prema grrulicllilll stalljima. lwji Je predlozen
evropsktm standardima ENV 1995-1-1 (EUROCODE 5). Ovo po-
glavlje obraduje granicna atanja nosivosti (Ultimate limit st:'ltes)
granii":na stanja upotrebljivosti (Serviceability limit states).
Ovaj koncept uvode zemlje Evropske unije do 2000. godine,
pa se pocetak novog milenijuma smatra krajem vise od sto godina
korlscenog kOllcepta dimellzionisanja prema dopustenim naponima.
Ocekuje se da ce nasa regulatlva btU u potpunosti usaglasena
sa EVROKODOM 5.
Autorl ce blti zahvailli korisnlcima na primedbama I suges-
tljama koje vode potpunijem prikazu i svrsishodnoj narneni prezen-
tiranog teksta.
U Beogradu, 1996.godine
Autor!
Qvom knjiyom obelezava se duyoyodiSnJi rad dr Milana Gojkovica., re-
dovnog profesora Gractevlnskog fakulteta u Beogradu i obJavltuje se
povodom njeyovog 70 godincr zivota i 45 godina naucne, strucne
1 pedagoske delatnosti.
Ml1all GOJkovle. Drogoslav StoJic
Sadrzaj
.... nesto kao uvod ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 1
1. Tehnologija drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.L Stablo drveta, njegovi element! i dimenzije .... 15
1.2.Grada drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.2.1. Elementi grade drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 18
1.3.Hemijskl sastav ..............................20
1.4. Tehnicka svojstva drveta........................21
~ I 1.4.1. Estetska svojstva ..........................21
1.4.2. Fizicka svojstya drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.4.3. Fizicko hemijska svojstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
I
1.4.4. Mehantcka svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.4.4.1. Tvrdoca.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.4.4.2. Otpornost na abanje. . . . . . . . . . . . . . . 30
1.4.4.3. Zilavost drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1!
1.4.4.4. Cepljivost drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
I
1.4.4.5. Elasticnost drveta......................31
1.4.4.6. Anizotropija drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 32
1.4.4.7. Oznake naprezanja u pravcima ortotropije .. 45
1
1.4.4.8. Cvrstoca drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1.5.Relevantnl faktori od uticaja na mehanicka svojstva
drveta......................................63
1.5.1. UUcaj anizotropije .........................63
1.5.2. Faktor zapreminske mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
1.5.3. Poroznost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
1.5.4. Zapremtnska masa.........................68
1.5.5. Uticaj vlainosti drveta......................71
1.5.6. Jednovremeni uticaJ zapreminske mase i vlaznosti
drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . 77
1 5 ~ Jednovremeni uticaj anlzotropije I vlainosti drveta 79
1.5.8. UUcaj temperature.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
MIlan GoJkov!c, Dragoslav StoJlc
,.
VI Drvene
1.5.9. Jednovremenl uticaj temperature i zapreminske
Inase ...................................81
1.5.10. Utlcaj duzine trajanja opterecena.............82
1.5.11. Uticaj postojanja cvorova (kvrga) ............83
1.5.12. Uticaj velicille uzoraka ..................... 85
1.6. Greske u drvetu A ...... 86
1.6.1. Greske grade drveta ....................... 86
1.6.1.1. Grdke poprecnog preseka ............... 86
1. 6.1.2. Zakrivljenost debla..................... 87
1.6.1.3. Nepravllnost vlakana.................... 88
1.6.1.4. Nejednaka sirlna godova................. 88
1.6.1.5. Kvrge (cvorovl) ........................ 89
1.6.1.6. Urasla kora ......................... 90
1.6.1.7. Smolnjace (smolne keslce) ............... 90
1.6.2. Greska drveta od uzroka fizlcke prirode .......91
1.6.2.1. Paljivost (srcane pukotine) ..............91
1.6.2.2. Okruzljivost. .......................... 92
1.6.2.3. Greske usled skupljanja ................ 92
1.6.2.4. Uticaj mraza .........................93
1.6.2.5. Krivljenje grade............, ...........93
1.6.3. Mehanicke ozlede drveta ...................93
1.6.4. Greske bOje drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 93
1.6.5. Greske od lnsekata. .......................95
1.6.6. Greske kod obrade drveta ..................96
1. 7. Monolitno drvo ..............................97
1.8. Kvalitetne klase drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
1.9. Zastita drveta .............................. 100
1.10. Pregled vrsta drveta i njihovlh oznaka........... 107
1.10.1. Liscari ....: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 107
1.10.2. Cetinarl ............................... 108
2. Proracun nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti
drvenih konstrukcija........................... 109
2.1. Osnovne pretpostavke i opsti principi proracuna
drvenih konstrukcija.......................... 109
2.2. Drvo 1 prolzvodi na bazi drveta................. 110
2.3. Moguci koncepti proracuna konstrukclja ......... 111
2.3.1. Srednja. osnovna. karakteristicna 1 dopuskna
vrednost napona ......................... 113
['
MIlan Gojkovt6. Dragoslav stojlC
Sadrzaj
VII
2.4. Relevantni faktori kojl uticu ua nosivost i krutost
drvenih konstrukcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 116
2.4.1. Uticaj vlaznosti drveta.. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 116
2.4.2. Uticaj teceuja drveta ...................." 119
2.4.3. Utlcaj trajanja opterecenja ................. 124
2.4.4. Elastoplastiena analiza u teoriji graniene
ravnoteze drvenih konstrukclja .......'....." 127
2.4.4.1. Modeliranje i proracun po teoriji graniene
ravnoteze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 127
2.4.4.2. Preseci optereceni momentom savijanja..." 129
2.4.4.2.1. Polozaj neutraine linije u trenutku loma 129
2.4.4.2.2. Moment loma izraZen preko unutrasnjih
sUa ............................ 130
2.4.4.3. Bimoduini preseci u granicama elasticnih
deformacija.......................... 131
2.4.5. Geometrijske karakteristike popreenog preseka.. 133
2.4.6. Preseci opterecenl momeutom savljanja I
normalnom sHorn. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 135
2.4.6.1. Polozaj neutralne linlje za sIueaj postojanja i
normalne sH.e . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . .. 135
2.4.6.2. Momentl noslvosti preseka od drveta u
trellutku lorna za slueaj delovanja momenta
savljanja i normalne slle. . . . . . . . . . . . . . .. 137
2.5. Proracun drvenih konstrukcija prema granienim
stanjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 139
2.5.1. Uopste................................. 139
2.5.2. Osnovl proraeuna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 139
2.5.3. Karakteristlke materljala " ................. 151
2.6. Proracun drvenih konstrukclja prema dopustenim
naponlma................................" 155
2.6.1. Uopste........................ . . . . . . . .. 155
2.6.2. Opterecenja ............'. . . . . . . . . . . . . . . .. 156
2.6.3. Dopusteni naponi. ......., . . . . . . . . . . . . . . . .. 157
2.6.3.1. Ploeasti proizvodi na bazi drveta ......." 159
2.6.3.2. DeIovl od metala...................." 161
2.6.4. Koef1cijentt sigurnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 162
2.6.5. Dimenzionisanje........................" 163
2.6.6. Dimenzionlsanje stapova monolltnog preseka. . .. 164
2.6.6.1. Aksijalno zatezanje ................... 164
2.6.6.2. Savijanje.........................." 169
Milan OOJkoVlc. Dragoslav Stajl6
I
I
I
I
I
I
I
I
I
11\
I
I
I
j
I.
I,
"
prvene konstrukciJ.!l.
VIll
2.6.6.2.1. Pravo savijanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 171
2.6.6.2.2. DopuSteni ugibi i nadvisenja ........, 173
2.6.6.2.3. Koso savijanje .................... 178
2.6.6.3. Pritlsak upravno na vlalma. . . . . . . . . . . . .. 182
2.6.6.4. Smicuci napon u blizini oslonca.. . . . . . . .. 183
2.6.6.5. Ekscentricno zatezanJe . . . . . . . . . . . . . . . .. 184
2.6.6.6. Aksijalno pritisnuti elementi. . . . . . . . . . . .. 185
2.6.6.6.1. Proracun pritisnutih stapova sa inicijal
110m imperfekcijom. . . . . . . . . . . . . . . .. 186
2.6.6.6.2. Naponski dokaz prema kritienom
opterecenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 193
2.6.6.7. Pritisnuti stapovl sa promenljlvim momentom
inercije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 208
2.6.6.8. Direldno odredlvanje preseka............211
2.6.6.9. SavijanJe pravih stapova pomerljivlh u bocnoj
ravni (van ravni sistema) - uticaj
imperfekcije........................., 214
2.6.6.10. Ekscentricni pritisak..................220
2.6.6.11. Smieuci naponi od torzije..............232
2.6.6.12. Smieuci naponl usled jednovremenog
delovanja transverzalnih sila i
momenata torzija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 234
2.6.7. Stapovi slozenog preseka teorijske postavke.., 234
2.6.7.1. Pritisnuti stapovi slozenog preseka......., 238
2.6.7.1.1. Svi elementi preseka idu kontinualno
duzinom stapa..................., 240
2.6.7.1.2. Stapovi slozenog preseka sa mestilllicno
rasporedenim podmetacima (vezama) . .. 243
2.6.7.1.3. Stapovi slozenog preseka sa poreenim
vezama u odnosu 3<a/hl<6..........247
2.6.7.1.4. Resetkaste konstrukcije pritisnutih stapova
(ispuna reaetke vezana ekserima). . . . .. 248
2.6.7.1.5. Rdetkasti stapovi preseka kao na
s1. 2.74 ........................ '. 249
2.6.7.2. Savijeni nosaei slozenog preseka. . . . . . . . .. 250
2.6.7.3. Kovan! nosaei sa tankilll rebrom ........, 255
2.6.7.3.1. Dimenzionisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 258
2.6.7.3.2. Veza izmedu rebra i pojaseva ......., 259
3. Spojna sredstva.............................., 275
3.1. Nosivost spojnih .....................275
Milan Oojkovic. Dragoslav Stojlc
Saddaj
3.2. Pomerljivost spojnih sredstava ....... q
3.2.1. Odredivanje modula pomerljivostl .
3.3. Element! od celika..................
3.4. Zavrtnji. ..............................
3.4.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na pritezanje ....
3.4.1.1. Nosivost zavrtnja s obzirom lla savijanje ...
3.5. Trnovi. ....................................29'i
3.6. EkserL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 299
3.6.1. Debljna eksera ..........................300
3.6.2. Secnost eksera ..........................301
3.6.3. Dubina zabijanja ........................301
3.6.4. Dopustena nosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. a02
3.6.5. Raspored eksera ........................
3.6.5.1. Modul pomerljivosti ell za eksere......... 312
3.7. Zavrtnjl za drvo bez navrtke ...................313
3.8. Mozdanici..................................316
3.8.1. Patentirani celiclli mozdanicl (ulosci)..........322
3.9. Pijavice......., . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 324
3.10. Drvene civiJe............................." 326
4. Veze i nastavci 327
4.1. Uopste .................................... 327
4.2. Konstrukcijske iIi tesarske veze i nastavci........ 328
4.3. Staticke veze i nastavci ....................... 330
4.3.1. Nastavci zategnutih stapova................. 330
4.3.2. Nastavljanje pritisnutih stapova.............. 337
4.3.3. Veze na zasek ........................ 339
4.3.3.1. Zasek pod pravim uglom ............... 340
Zasek u simetrali ugla.................- 343
4.3.3.3. Dvojni zasek......................... 344
4.3.4. Veze pod uglom.......................... 346
4.3.5. Veze pritisnutih stapova pod pravim uglom..... 350
4.3.5.1. Proracun deformacija .................. 356
4.3.6. Veze kod resetkastih nosaca ................ 357
4.3.7. Ekscentrieno vezivanje stapova............... 368
4.4. Veze iznad oslonaca-ldiSta ..................... 374
5. Klasicne drvene konstrukcije ................... 379
5.1. Grede sa sedlima - jastucima ................ 379
Milan Oojkovlc. Dragoslav StojlC
x
Drvene kOllstrl!kclje
5.1.1. Nosaci prekinuti lznad sedla ............... 379
5.1.2. Nosaci idu kontinualno preko sedla . . . . . . . . .. 380
5.1.3. Nosaci na sedlima i kosnicima . . . . . . . . . . . . .. 383
5.1.3.1. Proracun sedla i kosnika............... 384
5.2. NosaCi sistema slozene grede . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 385
5.3. NosaCi u kombinaciji drvo + cellk............... 386
5.4. Krovne konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 388
5.4.1, Uopste................., .............., 388
5.4.2. Krovni pokrivaci ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 389
5.4.3. Roznjace ........ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 391
5.4.4. Proracun krovnog pol{rlvaca ... . . . . . . . . . . . .. 392
5.4.4.1. Optereeenje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 392
5.4.4.2. Letve.............................., 394
5.4.4.3. Oplata .............................. 395
5.4.4.4. Rogovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 395
5.4.4.5. Roznjace. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 398
5.4.5. Konstrukcijskl detalJi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 400
5.4.6. Krovne konstrukciJe u zgradarstvu ...........404
5.4.6.1. Jednovodni krovovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 404
5.4.6.2. Dvovodnl krovovi ..................... 406
5.4.6.3. Dvovodni krovovi sa stolicom............ 411
5.5. Resetkasti nosaCi ..........................., 418
5.5.1. Moguet obUcl resetkastih nosaca............, 420
5.5.2. Redosled proracuna resetkastih nosaca......" 426
6. Lamelirane leplJene konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . .. 435
B.1. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 435
6.2. Lepkov!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ........ 437
6.3. Uslovl proizvodnje ........................." 446
6.4. Konstrukcijske pojedinosti .............." . . . .. 450
B.4.1. Uopste ................................ 450
6.4.2. Poprecnl preseci. ......................." 451
6.4.3. Lamele.............: .......' .........." 460
6.4.4. SpajanJe lamela ......................... 462
6.4.5. Raspored nastavaka....................." 464
6.4.6. Radijus! zakrivljenosti ..................." 465
6.5. Dimenzionisanje i kontrola napona.. . . . . . . . . . . .. 467
6.5.1. Osnovni dopuSteni naponl . . . . . . . . . . . . . . . . .. 467
6.5.2. UticaJi zakrivlJenosti. ...................." 467
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
SadriaJ Xl
6.5.3. Uticaj poprecnog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 469
6.5.4. Uticaj pravca lame1a ......................471
6.S. Proracun. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 472
6.6.1. Pray! nosaci. ............................472
6.6.1.1. Uopste..............................472
6.6.1.2. Proracun deformacija ..................472
6.6.1.3. Proracun lezista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... 473
6.6.2. Zakrivljenl nosaci sa I=const................477
6.6.2.1. Poprecni naponi u zakrivljenom nosacu . . . . 480
6.6.3. Nosacl sa nagnutim iv1cama, odnosno nosaci sa
promenljivom visinom H ...................484
6.6.4. Zakrivljeni nosaCi slozenih geometrijskih
karakteristika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... 496
6.6.4.1. Efikasnost poprecnog preseka ............497
6.6.4.2. Provera napona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 498
6.6.5. Konstrukclje ramova ...........: ..........510
6.6.5.1. Trozglobnl ramov1 sa,zubcastom vezom
("clnkanjem") u uglu ...................514
6.6.5.2. Montazne veze sa karikama odnosno sa
stapastim sf>oJnim sredstvima............521
6.6.6. Lucnl nosacl ............................527
6.6.6.1. Luk na tri zgloba. . . . . . ... . . . . . . . . . . .. 530
6.6.7. LeziSta 1 zglobov1 i montaZni nastavci......." 544
7. Prostorna stabilnost ...........................571
7. t. Uopste ....................................
571
7.2. Bocna - torziona stabilnost nosaca ..............
573
7.2.1. Pravougaoni poprecnl preseci. ...............
573
7.3. Slozeni preseci..............................
587
7.4. Resetkasti nosacl ............................
589
7.5. Konstrukcije za osiguranje bocne stabilnosti........
590
7.6. Spregovi ...................................
597
7.6.1. PolozaJ. oblik. broj i konstrukciJa spregova.....
598
7.6.2. DeformaclJe .............................
603
7.6.3. Bocni poduzni spregovi .........'...........
610
8. Proracun drvenih konstrukcija prema
Evrokodu 5 ..................................
613
8.L. Uvod............" ........................
613
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
XII Drvene konstrukclje
B.2. Opstl pregled stanja Evropskih Standarda za
Drvene konstrukcije ..........................614
B.3. Osnove proracuna drvenih konstrukcija . . . . . . . . . .. 617
B.3.1. Opste..................................617
8.3.2. Granicno stanje upotrebljivosti. ..............623
8.3.3. Granicna smnja . . . . . . . . . . . . . . . . .. 626
8.3.3.1. Pritisak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 627
8.3.3.1.1. Pritlsak paralelno vlaknima . . . . . . . . .. 627
B.3.3.1.2. Pritisak upravno na vlakna ........" 627
8.3.3.2. Savijanje ...........................629
8.3.3.3. Zatezanje............................ 630
B.3.3.3.1. Zatezanje paralelno vlaknima ........ 630
8.3.3.3.2. Zatezanje upravno na vlakna. . . . . . .. 630
8.3.3.4. Savijanje sa pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . .. 632
8.3.3.5. Savijanje sa zatezanjem.................632
B.3.3.6. Torzija ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 632
8.3.4. Bocna stabilnost nosaca opterecenih na savijanje 634
8.3.4.1. Proracun stabilnosti ramova u ravnL . . . . .. 634
8.4. Proracun spojnih sredstava.....................637
8.5.... na kraju ................................640
Literatura . ....................................., 641
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Milan GoJkovic, Dragoslav Stajl"
t'

nesto kao uvod
D
rvo kao gradeVinski materijal primenjivano Je od najstari-
jih vremena. Pored kamena, to je dugi niz godina bio
osnovni materijal za gradenJe. I danas, i pored progresa eelika i
betona u savremenom gradeVinarstvu, drvene konstrukcije imaju
svoje mesto - ako ne kao osnovni,' one kao neminovni. usputni,
pomocni materijal za gradenje (skele. opIate i slieno ).
ZadnJih decenija drvo dobiJa i ima sve vecu primenu u izgrad-
nji modernih - stalnih objekata, a posebno arhitektonskih gra-
devina, objekata sa svim elementima savremene arhttekture. Ova
renesansa i prodor drvenih konstrukcija. iako sputavana mnogim
nepovoljnostima. rezultat je poznavanJa drveta kao materijala i pri-
mene lepljenih drvenih konstrukciJa (kvalitetnih spojnih sredstava).
Drvene konstrukcije. po svojoj definiciji. su skup elemenata
od drveta, preko kojih se oblikuJu odredeni i svrsishodni prostori
i preko kojih se prenose odredena opterecenJa.
Mala zapreminska masa drveta ( drvo je 13 puta Iakse od celika
i 4 puta Iakse od betona. a to nije bez znacaja) i relativno velika
evrstoca paralelno sa vlaknlma, laka obrada i posebno sto je ista
nezavisna od vremenskih uslova,. velike mogucnosti oblikovanJa kako
popreenogpreseka, tako i siluete kostrukcijskog elementa, mogucniJsti
prlmene najrazlieitljih statickih sistema i dispozicije ugradenog ma-'-
terijala prema intenzitetima statickih uticaja i, 8to Je takode bitna
odlika, sloboda u izboru duZine elemenata. jednako dobro koriscenje
u stalnim i privremenim konstrukcijama, mala osetljivost materiJala
na temperaturne promene. mogucnosti montaie 1 dislociranja kon-
strukcije postavljaju drvo kao materijal za gradenje u ravnopravne
odnose sa drugim materijalima koji se koriste u. gradevinarstvu.
Medutim, drvo ima i svoje nedostatke i mane. One se mani-
festuju u; anizotropiji i kvalitetima uslovljenim bioloskim faktorima
(rastom drveta). mogucim greskama u drvetu - truljenje, pod-
loznost uticaju glJiva i insekata, zavisnost mehanickih osobina od
% vlaZnosti. zapaljivost drveta i rad drvetana vazdubu - skupljanje
i bubrenje. No; 0 ovim negativnlm stranama drveta ne treba pose-
bno voditi racuna. jer savremenost tehnologije gradenja. koriscenjem
sitne grade, odnosno decidnim odstranJivanjima ostecenih delova
Milan GOjkovle. Dragoslav StoJle
II,
1l'
I";
I,

I'
ij

'I
I,
11'
II
II
,

I
1
1

,
J
]

j

2 Drvene kOllstrukclje
drveta
ljueuju
I upotrebom efikasnih
sve ove nepovoljnosti.
hemijskih
Na primer,
sredstava 100 % se isk-
protivpozarna sigurnost
za lamelirano drvo veca je nego kod drugih materijala.
Koriseenjem sltne grade zeljenog kvaltteta i savremenih lep-
kova za njihovo spajanje u monolite zeljellog oblilm i veliCine -
nema ogranicenja u pogledu dimenzija poprecnog preseka i oblika
siluete. Dugogodisnje neraeionalno I na tradicijama zasnovano ko-
riscenje drveta dovelo je do toga da se 11a ovaj materijal skeptieno
gleda. Medutim, kako se iz prednjeg vidi, nije to taka. S obzirom
na stanje 'i mogucnostl drvne industriJe, htenja u savremenim drve-
nim konstrukcijama. sva ovakva misljenja treba Iskljucitl kao ne-
umesna i neosnovana.
Upotreba po svaku cenu drugih materljala - betona, na primer,
na mestima i pod okolnostima kada mu tu nije mesto, dovod! do
formiranja hladnih i za eoveka nepriJatnih ambijenata i sredlna.
do kostrukcija na samo neekonomicnlll, vee I stranih savremenom
i modernom gradevinarstvu u celhli. posebno konstrukterstvu.
lako je drvo organska materija, heterogeni materijal sa pot-
punom anizotropijom i materijal zavistan od mnogih prirodnlh fak-
tora - vlage, vrste drveta, naelna obrade, tretmana i ponasanja
pod optereeenjem I slienog moguee je, u savremenlm drvellim
konstrukcljama, kontrolisano vladati svim njegovim svojstvlma i
kvalitetima i naterati ovaj i ovakav gradevinski materijal da radl
1 da ge ponaSa po ielji graditelja. Sigurno je, i postoje podael, da
je kroz vreme rezultirao; niz ispitivanja i istraZivanja ovog materi-
jala. ponasanja u razlicitim uslovima i da su adekvatne teorijske
analize pratile sva ova istrazivanja - a sve to skupa vodi ka pro-
gresu, raeionalnijem i svrsishodnijem koriscenju drveta kao ma-
terijala za gradenje. Jer, prlmena drveta u savremenim konstrukeijama
bogatih statieklh sistema, bazlra na savremenoj tehnologiji i visoko
ga postavlja na lestvici koriscenja razlicitih materijala u gradevi-
narstvu.
U ne malo prlmera drvo se uspesno nosl sa betonom I ceU-
kom. Cvrstoca drveta (I kvalitetne klase) veca je nego evrstoca
nekih betona I u Propisima ml10gih zemalja, pa i u nas. dozvoljena
naprezanja su dosta vlsoka. Na sHei L 1. dati su odnosi dopuStenih
napona izmedu drveta i betona za neke slucajeve naprezanja koji
uspesno llustruJu prednje tvrdenje. No, za kvalitetno projektovanje
i izvodenje drvenih konstrukcija neaphodno je dobro poznavanje drveta
kao materijala za gradellje.
Samo prvorazredno poznavanje drveta i sveukupnih njegovih
svojstava konvergira optimalnim drvenim konstrukcljama. Na pri-
mer, beton je izvanredan gradevinskl materijal u pogledu konstruk-
cijskih odlika i elastomehanlckih osobina ali sa jednim nepovoljnim
svojstvom - a to je velika zapreminska masa. Zapreminska masa
Milan Gojkovle, Dragoslav StOjle
... nesto kao lIvod
- !
:-9 I II I I I I I >
B:l .t;t;> Q:) .flO .tt:J r.;Q JI':) 16(;)
WTKOST sraA:P .iii _+




ao',e
! t
15 a:7 .%l 'n.?
MO'.e-& B87l:wafilL!!
betona je Yb 2500 kgr/m3 a dopusteni naponi na savijanjc
zavisno do marke betona, od 600 N/cm
2
(za MB 15) do 1850
(za ME 50).
Odnos sopstvene teiine jednog materijala prema dapustenim
naponima za taj isti materijal daje pogodan parametar za medu-
sobne komparacije razlicitih materijala sa aspekta primcllc i svr-
sishodnog koriscenja. odnosno ekonomicnosti primene. Neosporno
je, da ekonomicnost primene jednog materijala zavisi i od mnogih
drugih uslova (i parametara), no sigurno je da odnasi (loop: Y ned-
vosmisleno .ukazuju na uticaj - udeo sopstvene tezine nosaca na
velicine napona.
Mllan Gojkovle. Dragoslav Stojle
1
..
4 Drvene
Armimni beton
(MB 15 do MB 50)
Gradevlnski cellk
Lepljeno lamelirano
drvo
KlasiCne drvene
konstrukclje
6000 kN/m2 240 po
25 kN/m
3
140000,kN/m
2
'" 1783 do
78,5 kN/m
3
14000kN/m2 = 2800 do
5.0 kN/m
3
I kIase)
10000kN1m2 '" 1667 do
3
6.0 kN/m
2
18500 kN/m % 140
25 kN/m
3
240000 kN/m2 = 3057
78.5 kN/m
3
16200 kN/m2 '"2314
7.0 kN/m
8
(tvrdo drvo I kJase 1
12000 kN/m2 '" 1500
8.0 ltN/m
3
Iz datog pregIeda vldl se, da armlranl beton Ima najmanji
dopustenl napon u odnosu na svoju zapreminsku masu a da se
lepljeno lamelirano drvo pribUzilo visoko kvalltetnim celicima (zaostaje
za cca 15%).
Drugim recima ova clnJeniea ukazuje da - jedan nosac od
drveta cije dimenzije direktno zavise od sopstvene tezine i korisnog
opterecenja s obzirom na malu sopstvenu tezinu moze da primi u
odnosu na adekvatne nosace od drugog materijala - mnogo vece
korlsnc;> opterecenje, odnosno nosac od drveta je ekon0l!licnijl.
Neosporno, da ukupnu ekonomlcnost primene jednog materi-
jala treba analizirati sa vise aspekata. No, evidentno je, da sa
porastom vcIiCine raspona jednog nosaca od betonaudeo sopstvene
tezine je sve veei (u odnosu na ukupno optereeenje).
'"
'" '"
Neka ne bude zamereno. ali je po svemu sudecl. neophodno
da se zacne jedna opsta interakcija svlh disciplina gradevinarstva
- da se napusti one sto je vldeno. nauceno i decenijama pa i
vekovima praktikovano i da se prede na kvallltetnije koriscenje
svoJstava drveta; da se iskorlste sve njegove mogucnosti. kako po
komponenti konstrukelje, tako' i njegove primene u zivot i okolinu
savremenog coveka. Resenje za takvu primenu se nalazi u savre-
menim tehnologijama. daljim istrazivanjima' i teznji ka industrij-
skom 1 sve masovnijem gradenju drvetom. To treba da bude impe-
ratty savremenog konstrukterstva. Tako ce nastajati savremene dr-
vene kontsrukelje, koje pruzaju velike mogucnosti 1 uspesno kon-
kurisu drugim materjalima; gde ce sveukupna ekonomija rezultiratl iz
znalackl koriscenlh svojstava drveta, Industrljskog nacina gradenja.
lz kvantuma mogucih dizajna oblika i bogatog manevarskog pros-
Milau Gojkovl6. Dragoslav 5toJ16
,.. nesto kao uvod 5
tora, a posebno sadrzajnijim esteticnim kvailltetima pozltivnim
psiholoskim dozivljajima za coveka 1 njegovu okolmu.
'"
'"
1\1
Svakodnevne potrebe gradevinarstva i arhitekture traZe od gra-
ditelja sve novije i sve savremenije konstrukcije, primenu i kori-
scenje sve novijih materijala. a samim tim t sve vecu ekonomlju.
Isto tako, u sve intenzlvnijem zivotu coveka kao neposrednog koris-
nika ovih gradevma, u ert savremenih tehnologija i nepresusnih tek-
ovina tehnicke revolueiije dvadesetog veka, covek i njegova okolina
Imperativno traZe materijale koji ce oplemeniti sredmu u kojoj
egzistira, tako oblikovane volumene i konstrukeije koje ce ucmiti
njegov zivot bogatijim i esteticno sadrZajnijm. a samim tim t pro-
duktivnijim. OJ Ovim i ovako postavljenim zadac1ma u punoj meri
odgovaraju savremene drvene konstrukc1je").
O} I.judskom rukom I teljom obllkovant Dolumen! / spontano. prlrodno, nastali
prostort - su sredlna u kojoj covek zltJl svoj tlDot. Iz ovakve sred/ne. III bolje
receno, njegove neposredne Ilf posredne okollne, prema kojoj cove1c nlje f ne moze
da busde pasIvan. rezult/raju sva njegova saznanja I sveukupne njegove aktiunostl.
Raznoursnl prostor! I ambljentf kOjl okruzuju coueka. mogu dvojako no njega da
deltyu: pozltltJno - kada ga podstlcu u njegoDlm aktlDnostlma, u poz!ttvnom-
stuaralaStvu uopste, I suprotno - da u njemu bude I Izazlvaju negatlvne rea1cctje
I posled/ce koje Iz toga profsttcu.
Jedan grq.devtnskf Intenjer drustpeno je odgovoran kreator. jer oslm ekonom-
sklh. statlcko-Iconstrukcljsklh I uopste tehn/clco-tehnoloilklh parametara. kojl su
Integralnl ! Imperatlvnf deo njegovog stDaralastDa I !ntu!clje. mora da vodl raeuno
I 0 pslholoillclm faktorlma. ODe ps!holoske /componente jednog prostora nlsu bez
znaeaja I Imaju odredenl akeenat na ostDaranje I obllkoDanJe. rezultlraju Iz skuplne
pozltlDnlh obllkovnlh kvallteta - kao: odnosa obllka I veltelno unutar uolumena ill
u cellnl form!ranog prostora, urcwnotetenost mera I proporclja. surslshodnom
plaslranju svetlostl I bOje I optlmalnom formlranju akustlke prostora. tkao posebno
podvuceno. dotlouljaj kvallteta ugractenog materlja.!a.
Dozlvljavanje drueta kao mater!fala. sa jlzfoloskog I senzualnog aspekta, manl-
festuje se u odnosu na coueka ka.o subjekta I korlsnlka. tako Mo: ne Izazlua
kontrastne efekte. poseduje prflagodljlvost temperaturne sredlne, pospesuje Inten-
zlvne pSlhleke dozlvljaje - ugodnost. zadovoljstDo, uzbudenje, smlrenost I slteno.
vezt!le pSlhu cove1ca za mnoge objekte Iz njegovog tluota I neposredne okollne.
za stvart gde je rezononc!la drveta rasplrtDala njegovu maStu. Na prImer, respek-
tt!le clnjenleu utkanostl drveta u njegouu svest. jer ga je druo pratl/o od najranljlh
Dremena, 1stIce karakter Indluldualnag zahualjujuci strukturl drDeta. suprostav!Ja
se dozluljaju bezllcnog, hladnag I monotonog. asoelra no uldenja I dozluljaje saZ-
nanja, lako I jednostauno se uklapa u fuke/onalne zahteue I sto podstlile pslhlcke
dozlvljaje da je drvo kao materljal za gradenje covekova sDojlna. Suemu ouome
treba dodatl znacajne sadrzajne estetlcne fenomene kOje poseduje jedna gradevlna
od drueta.
lako samo parc!Jalno dotaknute. Iznete clnjenlce pokazuju da je druo bllsko
coveku ! da pruza. zahDa!Jujucl savremenoj tehnologtjl, veUke konstrukc!lske mogu-
cnost[, Ukollko se sa drvetom prauflno postllpa odnosno ako se surstshodno I
zahua!Jujucl 1st/nama 0 njegovlm karakterlsttkama praulfno obltkuje I ugradt -
onda c!e takDa jedna gradeutna. Deca LU manja - suejedno. Imatl sue poz!tlvne
kualltete dozlvljaja za coueka / njegovu okolfnu kao neposrednog kor/snlka.
o O} Postoje stgurne tndtka.cUe da se prut tragoD/ lep!Jenth predmeta I lep!Jenog
drueta jauljaju jos u eglpatskoj kulturl (cca 3000 god. pre n.e.). Ovu elnjenlcu
poturduju Istrazlvanja mnoglh arheologa, kojl .BU pronasll dragoeene I autent/cne
Milan GOJkov16. Dragoslav 5toJI6
"
1-
Drveue konstrukclJ e 6
Savremene drvene konstrukcije jednako dobro mogu se kor-
istlti za sve vrste gradevinskih objelmta, kako u Visolcogradnji. tako
i u niskogradnji. Mogu se koristiti i leao pomocne - privremene
konstrukcije. Medutim. njihov Je znacaj mnogo veel kada se koriste
kao stalne gradevlrie, posebno u arhitekturi. Na primer, za kOll-
strukciJe zgrada i hala od drveta najrazl!citijih oblika, funkcije i
velicine. Isto tako, njihova saslrzajna primena je I u gradenju sup-
tilnihkonstrukcija mostova, kao I u mnogim druglm slucajevima.
Cinjenica Je, kada se Izuzmu neki primerl lz skorasnje inze-
njerske prakse. da se u nas drvo relativno malo koristi za stalne
konstrukcije. Razlog za ovakvo stanje treba traziti u nerazvijenosti
IndustriJske prolzvodnje, ili, bolje receno, kadrovskoj I tehnickoj
neopremljenosti nasih proizvodaca .savremenlh drvenih konstruk-
cija. Ovome treba dodati i pogresno ukorenjeno misljenje da je
drvo pogodan materiJal iskljuciyo za privremene i pomocne kon-
strukcije (I u ratnim uslovima). Sto se tice undustrijske proizvodnje
i tehnicke opremljenostl nasih prolzvodaca savremenlh drvenih ko-
nstrukcija, ovaj se faktor zadnjih godina umnogome popravio i
podatke 0 ovakvom nacfnu rada.
TI su tragovl evldentnt, kako na arheoloslclm nalazlma, tako i na onourem.ensktm
zapis/rna. Znanje lepljenja dructa. kasnUe. kako saopStauaju IstorUslee clnjenlce.
proslruJe se na grcku t r!msleu clVilizaclju. odnosno nJlhovu arhltelduru.
IstorfJski pregled'
Pored gracteulnskog kamena druo je najstar!}1 materlJal za gradenje. Druene
leonstruleclje u Istortjl gractenja suoj najvecl domet dostlzu u 16. 1 17. uelet!. Ponouna
renesansa druenlh leonstrukclja .Iaulja se pocetleom ouog veka I uslou!lena je,
izmedu astalog. sauremenom teltnologlJom Izrade I posebno razvojem spojn!h
sredstava.
Gde poctnje Istorlja druenlh konstru/cC[fa? Odgouor moze da bude samo: onda
kada je couek poteo da se bav! stocarstvom I poljoprlvredom. onda - kada je
napustlo pa/eoUtslet nactn zllJljenja. odnosno kada je poceo sam sebl da gradt
sopstveunl zaklon.
Prve urbane aglomerac[le javljaju se u ureme leada !Judi poclnju da zlve u s/cupl-
nama, Ova prvanaselja - zemunlce, peelne, jame pravUnlh I nepravllnfh osnova
polerluene drvetom,slbljem I "ouacom - gradene su uz pomoc drveta. touek poste-
peno - uremenom. prelazl na gradenje preblva!lsta nad zem!/om.gradl sebl sklo-
nlSta razifcltth konstrukclJa I to uglaunom od drveta.
Razvltkom ljlldsklhzajednlca. zavlsno od mesta zfuljen}a ! stepena razvttka couek
gradt SUe slozen!Je drvene konstrukclje. Na severu Europe. u h/adnlm krajevlma.
grade se prostorl od masfvne grade (tzv. megaronl). u top/ljlm Icrajevlma korlstl se
sltnlja grada, a u mocvarntm krqlevlma grade se preblvali!!ita Iznad terena. tzv,
sojenlce. Obllje suma, a samlm tIm I drveta, laka obrada f mantpulaelja sa drvetom,
usloutll SII da je drvo prvl gractevins/Ci materljal leojl Sll !Judi pocell smls!Jeno da
korlste. Najpre po lIg/edu na prlrodu I njeno stvara/astvo. a kasnlje. razvojem In-
telegenc!fe. grad/l! su sebl svojstuene gradeulne.U ouo !lajstarIJe ureme javljaju se I
prvl slsteml. prul prlnelpl I nacela u gradenjll drvetom. Jedan od ovlh prlnclpa blo
je - da se preko uert/kalno zabljenlh (postav!Jenth) debla Ihor/zontalno ugradenlh
obllcajormlrajuodreden/ skeletl. odreden! konstrukcljskt ststeml (leojt S11 bill pokrlvenl
granjem I Ilouaeom. zemUom). Kasn!le. javljaju se horfzontalno nanlzanl elementl.
zldne povrs/ne od drveta, posebno uvezan! - povezanl na krajevlma koJlma slljor-
nelito kilo tlvod 7.
permanentno se popravlja. Postepello se, ali dosta usporeno. menja
i odnos coveka iiijos bolje receno, investitora i gruditelja uapste.
prema ovim i ovakvim konstrukcijama.
Deplasirana su misljanja da drvo kao materijal ne maze dtl
zadovolji stremljenja savremenlh konstruktera. jednog kreativnog
plodnog gradevinskog i n ~ e n j e r i zahteve koji se pred njega pos-
tavljaJu. Ovakva misljenja, a ona su evidentna i neopravdano staje.
zasnivaju se uglavnom na iskustvu stecenam u radu sa klasicnim
drvenim konstrukcijama. Ovome treba dodati da ima primera da
je ovakvo misljellje podstaknuto i na osnovu kompromitovanih kon-
mlranl svrslsltodnt prostorl. odnosno gradevlnenallk na nama poznate brvnare.
o drvenlm konslrukclJama najstarUlh drustuelllh zajednlca maloje ostalo S(lCII-
uanth podataka. praktlcno Ih I nema. zbog prlrode drveta leao mater(Jala za
gradenje. N!Je suv/sno pomenutl da su prve drvene konstrukcUe sillille leaa uzor
u kasnIJem gradenju kamenom.
Za razltlcu od medlterallsleuh naroda kOjl druo neznatno korlste. u kantinen-
la/noj Evropl (bogatstuo suma) drvo se obi/ata /corlstt. U vreme seabe naroda druo
je osnovnl mater!fal kako u gradenju preblvallsta. talco I za lzradu jortlfolcac!fa.
U to vreme javljaJu se I prve nazovlmo lh 'kroune Iconstrukclje" - kOje se II suojaj
najstarlJoJ varl/antt oslanjajll na vertlkalne slubove, zal/m konstruleclje II obtlkll
brvnara (lzvedene od bruanal, jarbolastl slsteml I sHeno. Jarbolastl slstem! Sll "
stvarl prve konstrlt!<elje gde je osnovn! element jarbol. centralnl stub. a ob/mni
'''zldovt' Sll pomo':nl elementI.
Prve konstrukcl/e bondruka. kOje /(arakterlse <loseel sketetnl slstem od drueta
sa /spunom od zemyanog materl/ata (nabqJa), javljaju se na regljama centralne
Evrope.
Razvoj druenlh konstrukc!fa usko je povezan sa razvllkom druenlh mostova.
Prul drvenf mostovl bill Sl! deto prlrode. bllt Sll stvorent prlrodnlm sf/ama. /cakvom
vremenslcom nepogodom. Znaci. bruno. taj prul drvenl most. sluzlo je za prelaz
preko prepreke I bio je uzor I sugest!}a coveku za gradenje sllcnlh I sue junk-
Clonainlj/h drvenlh mostova. Prvl druenl mostovi bill su grednog Sistema. malll,
raspona I za mala oplerecenja; /casn[fe. evoluc!/omgradenja I stvaranja anipostaju
sve slozen!le konslrukclje - sa verl/kalnlm poduplraC/ma. sa kosn/dma I sl/cno.
Gradenje pontonsklh mostova od drveta, sa n/zom prostlh greda oslontenl" na
meslne (pontone) I "kolovoznom Iconstrulec!lom" od drueta javljaju se
tt(:kom per/odu. kod najstarl/lh clvtllzacl/a.
Kod veelh prepreka starl gradlteljl /corlstllt su I odred:ene slsteme II gradenju
drvenlh mostova. konzolnl slstem. na prImer, kOJlma su. ka/co saopstauaju dosa-
da.snja Istrazfval!Ja. premoscavali prepreke I do 34 m slrlne.
Kao poseban slstem drventh mostoua. zavlsno od kraJeva gde Sll gra<1enl. blo
je s/stem u/seclh mostova - od spleta I!lana. bambusa i drveta. Due I oua/cve
s/steme Iznedrlle su drevne cWlllzacuje IndUe I Kine.
Posebno mesto II IstorUI mostova I drvenlh konstrukclja zauzlma rlms/co grade-
vlnarstuo. Os/m krounlh konstrukcl/a od drveta. sa /cojlm SII rlmsle/ gradlteljl sav/a-
dlva/t raspone I preleo 20 m, Rlmljanl su ostavlll 1 veWeI broj dobra poznatlh
mostova od drueta. Neka budu pomenutl: most "Subllc/us" preleo Tlbra u Rlmu
(graden u VII v. pre n.e. - bez metalnih elemenata). Cezarou IIlosl preko Rajne
(graden50-tth goldlnapre n.e.). Trajanou mostprelco Dunava kod Kladova (duz/ne
1127 rn sa 20 maslvnlh stubova ad kamena, sagraden 105 god. a.e.l. kao I mnog/
drug!. Iz ovog vremena je ostao I pedatak. ad klaslcnog rlms/cog plsca MarCllS(L
Vltrtw!la (zlveo u I ueku pre n.e.l. kOJI plse: "... napaljenlm gredarna od maslinovog
drveta ne skodl gnjl/oca. nl vreme, nl godine; ana u zemlju ukopana / II VOdll
p%iena trajna su I bez kvara......
Milan GOJkOV!c., Dragoslav StoJlc
Milan GoJkovlc. Dragoslav StOJIC
9
r
I
j
1
j
8 Drvene konstrukclJe
strukeuja od drveta - kao poslediea loseg i neadekvatnog projek-
tovanja i rdavog gradenja.
(nastavale)
Posebno poglao!Je II IstorUI druenlh konstruke!]a prezentlraju sacuvanl objelctl
drevIlI? lOne I druglll naroda Dalekog Istolea. Izuanredne kreaeUe sa mnogo leon-
strllkterslcog dllha. spec!flene konstrukc{fe krooooa sa posebno zapazenlm delcora-
tlUn!m elementlma - karakterls!! 000 gradeonarstua. Pajedtne kanstruke!fe, hramovl
I paui!fonl saeuvait su se I do nas"; dana.
Period rlrnskog grac'tevinarstva I njlhavlh drvenlh konstrukc!fa traje sve do X
uelea. Europa. (1 posebno nJenl juzni krajeul. blfl su punl auakvlh konslrl.lke!la.
Medutlm maloje toga saeuvano do uremena danasnjeg. Oslall Sll uglaunom tragoul
Jaovn/ll konstrukclJa na sakralnlm gracteulnama.
Pojauo sistema vesa!Jkl, sistema kojl se smatra preteeom danasnjlh resetlcastllt
konstm1cclJa, takode je tuoreu/na starlh gradlle!Ja.
I IstorUi dobro stuaraael apste kultllre astauill Sl! prllog razuoju druenlh
1construkeija. Taka Izmeau ostallh, Leonardo da VincI (1452-1519), za ureme
Renesanse, razmatrao I proueauao elemente dmenlh konstrulceija. Njegoua je kon-
s/ataeija: ' . kod svakog elementa kojl .Ie oslonjen all je slobodan da se savija I
fma podjednalc poprecnt presek I od Is/orodnog je materUala - najuda!Jenijl dec
od os/onca najulse ce se poultl .'.
Pocetale razvoja sauremenlh druenlh konstrukcija, resetkastlh konstruke{fa pose-
bno, uezrye se za Palad{1a (Andrea Palladlo 1518-1580). Osnoue luenlll konstrukelfa
od drveta postauW su Philbert I Delorm (1515-1570). U ouo ureme pojavUuju se
prvi slstemf luenlh I resetkaslth konstrukeUa. Nisu to slstem! danasnjlh koneepata,
alf SII dall osnov I Inlclrall pravac razvoja ouakvlh konstru!ce!la.
Sue do poeet/ca XIX ueka, oslm nevedenlh Izuzetaka, druene konstrukeUe u
svo}oj uglavnom masovnoj elespanzUI su plod I protzvod tntulclje I predanja,
posebn/h leonstruktersle/h sposobnostl njlhoulh gradlte!Ja. Do tog !)remena raz!)oj
drven/h leonstrukc!laje uglaunom spor I karakterlse ga emplrlja, stvarala$tua zo.s-
novano nn tradtcU' I Iskustvu sa vee Izuedenlh graaevtna.
U XVlIl ueku sagraaeno}e ulse znaca}nlh .objeko.ta ad drueta. Gradrte!J1 ovog
IJremenn ostavill su: konstruleeUu mosta na reel Llmat kod Wetlngena (u Svajcarskoj
- 1778) sagradlo }e Grubenmman. Most je Imao otvor od 119 m I spa!Jen je
nakon 20-tale godlna suog postojanja. Konstrukeljo. mosta, kaa / vee/nu mostoua
toga !Jremena, karaletertsala je /crovna konstru/ccUa, koja}e stltlla gradev/nu od
atmosferslclh Iltleajo.; zatlm paladUeu most preko kanala 1I Vtrehtu, I mnogl drugl.
Poscban progres u razultku droelllh konstmkc!la potlee od T. Palmero:, sa kra}a
XVJIl velea. To -:su .bile speciflcne resetkaste konstrulee!le sa glaunlrn nosaelmo. lz
trl po)asa (od kojlh je jedan Imao tUcll1 obllk). U SSSR-u, I.P .Kullbtn (1776)
Izrad!o}e projelcat I model lucne konstruke!Je rnosta od drvela sa pasponom od
300 m (preko reke Neue). Mectutlm do Izyradnje ouog mosla nUe doslo.
Tokom XTX !Jelea u druenlm konstrukeljama pojav!Jllju se I spec!flcne konstruk-
c!le resetJeastth nosa'::a. Nelca budu pomenutI slsteml Town I How. nazuanl po
nJlhoulm autorlma.
Ka/co se Iz oUlh nekoltko fragmentarno datlh prlmera uldl, razuo} drvenlh kon-
struJecUa je konstantan kroz vreme I u stalnom proyresu. ad prostlh 1 slozenth
poduplrala, pa pre/co komb/novalllh sIstema I konstrukelja, /uenth konstrukc!Ja od
drneta, nastale Sll danasnje - sauremene druene konstrukc!le.
Nagl! progres It razultku drvenlh konstrukc!Ja nastaje [>ajauom sauremenlh spOjnlh
sredstava elcsera I lepkoua. Jedlnstvene Icanstrukc!le drvenlh skcla, sa ekserlma
kao spojnlm sredstvom, Izveo je Freysslnet (za mostove St. PIerre du Vauvray I
most Elorne lead Plougasteia, u Franellsko}}.Razultkom tehnolog!le lepkova I le-
pljeIllh lamel!ranlh lconstrukeYa, druene konstrukeUe na/aze sue ueeu prlmenu,
jer omogucuJu elconomlcnu rea!!zae!lu, bogatstuo obllka I leonstrukeUsklh karak-
terlstlka, stlte t obogaeuju covekouu okollnu, omogurJuju brzu montazu - Izgradn/tl.
jedllostauno odrzQuanje I posebne estetlcne sadr:!aje. .
* * *
Mllan GoJkoV16, Dragoslav stoJlo5
.,. nei'to kao uvod
* * *
Razvoj savremene tehnologije u oblasti proizvodnje konstruk-
elja od drveta 1 kompozita nn bazi drveta, zadnjih decenija, doveo
je do pune afirmaclje i progresa drvenih konstrukcija. Svojim su-
periornim osobinama (mala zapreminska masa, velika cvrstoca
drveta paralelno vlaknima, velike mogucnosti razlicitog oblikovanja
elemenata, mala osetljivost materijala nn temperaturne promene,
mogucnost primene velikih rasponaitd.) leplJeno lamelirano drvo
postaje pravi konkurent konstrukcijama od drugih materijala.
Drvo ima primcnu u visokogradnji kod krovova malih i velikih
raspona,u konstrukeijama hala. montaznih kuca, u saobracajnim
konstrukcijama kod mostova i skela i u hidrotehnickim konstruk-
eijama kod akvadukata i brana ltd.
Poboljsanje karakteristika drveta lepljenjem bilo je poznato
jos u starom Egiptu, ocemU svedoce tragovi leplJenih predmetai
erteza kojl su otkriveni u grobovima faraona. Prema istorijskim
splsima grcke i rimske kulture za lepljenje drveta koriscen je pro-
teinski lepak biljllog i zivotinjskog porekla. Ovi lepkovi su zadrzall
Milan Gojkovlc, Dragoslav stojlC
JO Drvene konstrukclje
driaH svoj znacaj vrlo dugo. U Evrop! 1890. godine pry! put se
pojavljuje lepljeno lamelirano drvo kao materijal za
potrebe zeleznice. Hetser je u Nemaclwj prvi formirao noseeu lame-
Uranu konstrukciju, pomoeu kazeinskog lepka. Mnoge ovakve kon-
strukcije kOje su izvedene jOs pre 1914. godine, bile su koriseene
do 1950. godine. a neke koje su bile sacuvene od vlage jOs i danas
ne pokazuju znake raspadan}a.
U Americi 1920. godine u Cikagu, jedna od prvih primena
lepljenog lameliranogdrveta bilaje od e1emenata segmentne resetke.
Pojasni stapovi resetke bili au izradenl od lameliranog drveta a
dijagonale od rezane grade. Ovaj popularni oblik drvene rei'>etke
cesto se koristi i danas za raspone do 35m. Prva lamelirana le-
pljena konstrukcija kOja je nagovestila novu epohu u istor1ji gra-
denja drvetom formirana je u Wisconsillu 1930. god. u americkom
.institutu "U.S. Forest Products Laboratory" primenom sintetickih
lepkova.
U SSSR-u lepljena lamelirana konstrukcija bilaje napravljena
1938. godine. Proizvodnja ovih konstrukcija zahtevala je mnogo
truda i vremena. bez posebne garancije kvaliteta. Ove konstrukcije
nisu nasle siru primenu sve do 1950. godine.
Period od 1930. do 1941. godine karakterise primena lakih
lepljenih lameliranih lucnih nosaca za izgradnju farmi. Do pocetka
drugog svetskog rata proizvodnja I gradenje lepljenim lameliranim
drvetom po svom znacaju jedva je vredno spomena.
Za vreme drugog svetskog rata'zbog nedostatka celika, iz-
nenadni zahtevi za drvenim konstrukcijamaje naglo poraslo potre-
born za vojne i !ndustrijske objekte. Klasicne drvene konstrukcije
nisu mogle da zadovolJe novonastale potrebe: Pojacana istrazlvanja
u tom pravcu dovela su do znacajnih rezultata. Pocinje uspesna
primena vodootpornlh lepkova.
U Kanadi se 1941.. godine, izraduju prve lepljene lamelirane
konstrukcije u ratnim uslovima. VOjna skladista u blizini Toronta
sadrzala su 545 lepljenih vezaca dimenzlja 8 x 35 inca (oko 20
x89 cm) raspona 45 stopa ( 13,7m). U Svajcarskoj u Bazelu je
1941/42. godine sagradena izlozbena hala raspona 45m od le-
pljenog lameliranog drveta. sto je u to vreme bio rekord.
Proizvodnja lepljenih lameliranih konstrukcija u visokorazvi-
Jenim zemlJama doblja sire razmere tek 1950. godine. Usavrseni
tehnoloski proces prolzvodnje, visok stepeu automatizacije proiz-
voduje, primeua sintetickih vodootpornih lepkova podlgli su kvalitet
ovim konstrukcijama kOje nalaze svoje mesto u sve veeoj konkuren-
clj! sa celicnim i betonskim konstrukcijama.
Pronalazak lepka na bazi rezorcin-formaldehida, u Engleskoj
1947. godine, otvara nove mogueuosti prinlene leplj enih lameliranih
Milan GOJkovIC. Dragoslav StoJlc
(.
_____________________________________________
konstrukclja u hemljski agresivnim i vlaZnim sredinama.
U periodu posle 1950. godine, proizvodnja ovih konstrukcija
se siri ! na zemlje kOje su siromasne drvetom kao 8to su: V.
Britanija. Japan, Belgija, Holarldija, Dlll1ska i druge.
"' * *
Projektovanje i gradenje savremenih drven!h konstrukclja ba-
zlra se nasavremenoj tehn!ckoj regulativi. Savremena svetskaregu-
lativa podrazumeva unifikaciju I harmonlzaciju tehnickih normi i
standarda pojedinih zemalja, radi prevazilaZenja postojeCih razlika.
Un1fikacija tehnicklh norm! iz oblasti drvenih konstrukclja Evrope
je proces koj! traje vee duze vreme.
Dosadasnja harmon!zacija normi nije imala privredni karakter,
vee je bila ua nivou tehniclmg sporazuma pojedinih zemalja. Ova
cinjenica dovela je do toga da Evropska zajednica, za potrebe svog
unutrasnjeg trziSta uvede jedinstvene norme za drvene konstrukcije
EUROCODE 5, saoznakom ENV 1995-1.1. (Deslng ofTimber Stru-
ctures).
Pregled tehnicke regulative i lnstitucija Evrope iz
oblasti drvenih konstrukcija:
CIB W 18 STRUCTURAL TIMBER DESING CODE iz
1983. godine po lzvestaju 66
Internacionalno veee (savet) za istraZivanja
u oblasti gradevinarstva,
Studije i dokumentacije,
Radna grupa za cirvene konstrukc1je sa 1s-
traZivac!ma iz cele Evrope.
RILEM Internacionalno udruzenJe za istrazivanje i
ispitivgmje mater!jala i gradevtnsklh konslruk-
cija. Sire udruzenje sa istraZivacima ivan
Evrope.
EHC - Evropski homologacloni (homologatlo) ko-
mUet za zaStltu cirveta (zastitna sredstva za
drvo).
Milan GOJkovlc. DragosJav StoJlc
I"
1 I
I I
12 Drvene konstrukclJe
CEI Bois - Evropski savez cirvne industrije. Okuplja stru-
cnjake iz oblasti proizvodnje (cilj je har-
monizacijaEvropskih dokumenetai propisa).
FEMIB - za lepljeno lamelirano drvo
FEIC - za sperplocu
FESYI' - ploce iverice
EMB - vlaknaste ploce
EWPM - sredstva za zastitu drveta
WEI - impregnacija drveta
CEN - Evropski komitet za norme
CE.C - Komisija Evropske zajednice
EUROCODE 5 (EC5) Norrne Evropske za-
jednice
ISO International Standard Organization
ISO/TC 55 - Rezano i oblo drvo (sekretarijat
USSR)
ISO/TC 89 - Drvo kao materijal (sekretarijat
Nemacka)
ISO/TC 165- Drvene konstrukcije (Sekretari-
jat Danska)
ECE Timber Comittee - EvropskaprivrednakomisijaUje-
dinjenih Nacija (U.N.)
Radna grupa za klasifikaciju
J drveta
Odbori grupe iz oblasti drvenih konstrulccija:
CEN/TC 38 Trajnost drveta i produkata na bazi drveta
(sekretarijat Francuska)
CEN/TC 103 Lamelirano drvo postupak ispitivanja (sek-
retarijat Velika Britanija)
CEN/TC 112 - Drvo kao materijal (sekretarijat Nemacka)
CEN/TC 124 - Proizvodi na bazi drveta (sekretarijat Dan-
ska)
Milan Dragoslav
13 uesta ltao u vod
EUROCODE 5, iIi skraceno EC 5, u periodu od dYe godine
primenjuje se kao privremeni evropski standard ENV, paralelno
vaiecim nacionalnim propisima. Da bi olaksale primenu EC 5 u
pre1aznom periodu, sve zemlje clanice CEN obavezne su da izrade
takozvana nacionalna dokum,enta za primenu EC 5.
Konacno'privremeni evropski standard ENV treba da preraste
u obavezni evropski standard EN, sto podrazumeva stavljanje van
svih nacionalnih propisa iz oblasti drvenih konstrukcija.
Proracun drvenih konstrukcija prema vazecim jugoslovenskim
standardima, bazira na konceptu dopustenih napona, odnosno pos-
tavkama klasicne teorije naprezanja i deformacija.
Milan Dragoslav
,.
....---
:1
.
Tehnologija drveta
C!J
1.1. Stablo drveta, njegovi elementi i dimenzije
T
ehnologiJa drveta je nauka koja se bavi proucavanjern i
poznavanjem grade i svojstava drveta. Drvo je
materijanehomogena u organskom. ana-
tomskom i fizickom smislu. Prema bo-
tanici drvo je odrvenjena biljka koja se
sastoji od podzellJ:nog (korcnal. i nadzem-
nog dela-stabla. Sto znaci stablo je os-
novnl deo drveta iznad terena. dec
T
.
.drveta koji ima prakticnu vrednost za
drvene konstrukcije (S1. 1.2.).
Stablo se sastoji od srednjeg dela
zvanog deblo i krosnje drveta (prelaz
korena u deblo naziva se iiliste). KrOSI-YU
drveta cine grane - 1 nije od interesa U
drvenim konstukcijama. Deblo je donji
dec od panja do yocetka
naVaIIJa. do prve krupne Zlve gnme - sto
je posebno izrazeno kod liS6ara. Kod
cetlnara deblo je izrazeno prakticno do


.
vrha drveta. pa je deblo istovremeno i
stablo - do na 7cm precnika (bez kore)
(S1. 1.3).
Za drvene konstrukcije je od inter-
I
1
esa deblo drveta. Kao sto je reeeno. de-
blo je osnovni nosae stabla i moze biU
vise ili manje izraZeno. zavisno od vl'ste
drveta. Poprecni presek debla je uglavnom
krug, ili. bolje receno, figura bliska kru-
gu.
Pod debfjinom stabla podrazumeva
l
1
1 se precnlk stabla na 1.30 m od tercna
(od zemlje). Debljina debla precnik
stabla na polovini duzine Visina
I
I,
Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC
MUan GojkoVlc. Dragoslav Stojlc
t,
T--
"
i
j
4,
1

1
!
1
I
;
1
I'
:1
I
I
i'
I
_____________ Drvene kOlJstrukc!.!!
stabJa i njegova debljina (precn!k) zavise od mnogih uslova. Radi
i1ustracije ove flU velicine date U donjim tabelama:
Tabela 1.1. Odnos izmedu visine i godina starosti stabla
5-17 12-30 15-35 17-38
3-13 13-28 15-32 17-34
6-18 10-26 11-29 20-31
Tabela 1.2. Odnos izmedu debyine i godina starosti stabla
4-14 11-23 14-29
I
18-36 21-43
2-12 7-24 13-34
I
18-41 23-46
8-16 11-23 15-33
I
18-43 25-49
1.2. Grana
Zbog nacina rasta i nastajanja drveta. drvo je po svojoj unu-
trasnjoj gradi slieno nizu tankih i supljib eilindara kojt su na-
taknuti jedan na drug!, prirodno - uvek sirilla uzi. Napoprecnom
preseku drveta ti eillindri obrazuju koneentriene krugove oko sre-
dista preselta, oko srea drveta. 8vald od ovih prstena nastaje jedno-
godisnJim prirastom drveta i nazlva se god drveta. Na jednom
poprecnom preseku stabla koje je pravilno raslo razl1kuju se :
sri, sree Uedrae) drveta. deo drveta oko anatomske- ose
stabla;
- srcevina, deo drveta gde se vee odigrao proces raseenja;
Mllan GojkovlC. Dragoslav Stojlc
3 ehllo!oglla drveta
17
_ beljikovina (bije!), deo gde je proees raseenja drveta u
toku.
Na poprecnom preseku drveta, kao sto se lz prednjeg vidi,
lal{o se uocava nehomogenost grade drveta, a samim tim i njegova
diskontinualnost i anizotropija kao materijala za gradenje. I na
svakom godu drveta zapazaju se dYe zone: unutrasnja - na kOll-
l<avnoj strani, poznata kao ranD iliproletnje drvo i spoljasnja -
na konveksnoj strani, poznata pod imenom kasno - pozno, ili
jesenje drvo. Kao sto se vidi i jedan god. posmatran sam za sebe,
nije homogene grade. Isto tako postoji razl1ka u strukturi i boji
pojedinih godova. Godovi blize perlferiji debla su mladi. manje
gust!, sveziji i svetlijeg su tona od godova bliZe sdi.koji suzbijeniji
i tamnije boje. 8poljni deo popreenog preseka. deo svetlije boje i
gde je proees raseenja drveta jos u toku naziva se beyika ili
beljikovina. Deo drveta oko sdi,
oko srea drveta, zbijeniji i re.dovno
tamnije boje naziva se srcika ili
srcevina (poznat i pod imenom
pravo drvo) - (81. 1.4).
-,I
I .f s,eeewlVa
fL
BcL.7IA::'OVl'Na
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJlc
Drvelle l<oll.5trul<cl.1! J9 18

I beljika. koja Ima fizioloski zadatak - omogucuje rascenje
ji
ceveica
odJ:losno
(drvnih sudoval
drveta. I srcevlna. clja je funkclja da nosl drvo, znaci, Ima me-
hanlckl zadatak - fiU od interesa u drvenim kOll:'ltrul(cijama. Za na
illzenjerske konstrukcije od drveta od interesa je ceo poprecni
presek debla - bez kore. u masi drveta - taImde utice
na tehnicka svojstva drvek'l.. l{od
nacln
Kora drveta je u stvari njegov zastitnl omotae. Kora drveta
cetil1ara nema Ovill e1emenata.
satoji se od: - kambijuma,' sloja leoji
sloj svake godille rasta drveta formlra jedan Traheide su elementi gra-
lwnveksne strane sloj like. I{ambijum i HIm
obuhvata
de drveta koji se nalaze uglav-
strane mrtvom korom iIi lubom, debljilne od nom kod cetinara (medutim.
vlsno od vrste drveta. mogu se kad- lead srest! i
kod nekih liscaral. Traheide
1.2.1. Elementi grade drveta
kod eetinara istovremeno ima-
ju I mehanicku i fizioloslm
Nehomogenost grade drveta manifestuje se u razliCitosti ele-
funkciju. U stvari, to je kombi-
menata koji ga cine. Jedan deo je podesell mehaniekom (aJ
nacija izmedu vlakalla i drv-
zadatkU. iIlIa uticaj na cvrstocu drveta. a drugi deo fizioloskolll.
nih sudova (lmd grade lisca-
zatlatku. odno:mo omogucuje
raj. Sto su traheide tanje i sto
rascellje drveta (hrani drvoI.
o
je manja razlika izmedu ranog
Mehrulicki zadatak obav- (6)t:r3VCICe
I kasnog drveta - to je drvo
IJaju vlaknadrveta. vlakanca. homogenije i obrnuto.
..:::=:= nnm_________
a fiziolosk! - drvni sudovi. o
Srzni zraci su elementi
(c)7'.li]NIf:/){jf
srzni zraci. drvni parenhimi
drveta
i tkiva za sekreciju. Oslm
o 'I. _:1 drveta u
prednjih. postoje I elementi ko]1
/)vz;:;VZ'Nl se
obavljaju istovremeno obe funk-
cije - to su traheide.
ni zraei prozimaju i beljikov!-
Vlakna ill vlakanca su nu I sreevinu. Po nacinu
izrazlto mellanickl elementi grade (e) s,eEJlli de slicni su tankolll zidu
drveta i nalaze se sarno kod denom od nelwliko redovapra-
liscara. Svojom pravilnoseu. du- vilnlh prizmaticnih celijIca.
zinom i debljinom, znatno uti- Srzlli zracl imaju fizioloski za-
eu na tehnicka svojstva drveta. datak u lllasi drveta I ukrs-
Inace, tehnicka svojstva drve- taJu se sa viaknima i drvnim sudovima, odnosno sa traheidama
ta, 0 kojima ee kasnije biti vise pod pravim uglom. NJihov fizioloski zadatak mrulifestuje se u odr-
zavise od % zavanju veze izmedu unutrasnjegi spoljaslljeg drveta. U masi drveta
, '
(c
VlalUIUUCa I. kao i
upisanja u
od razlilmju se: primarni srzni zraci - kada polaze od srca drveta i
f
maS! drveta. idu prema periferijl preseka, i sekundarl1i srZni zraci - kada idu
i!
od goda gde su formirani, negde na delu poluprecnika. ka periferiji
:! Cevcice, drvni sudovi iIi
preseka. ij
traheje su elementi drve-
i]
takoji sluze za provodenJe so- SrZni zraci imaju veliki uticaj na koheziju drveta. odnosno
kova. Razlikuju se od vlakana
na njegova tehnickasvojstva.
po tome sto su im otvor! vee!
!1
Drvni pi:r.renhim. 0 poprecnom (radijalnom) drvnom paren-
til

i zidovi dosta tanji. Mogu da
Cel'iNa,E) hlmu vee je bilo reci. Uzduzni drvni pru'enhim je najslabije zas-

imaju cilindrican, prizmatican
tupljen element u mast drveta. Razvija se u ravnima godova i sa
ili bacvast oblik.
f1
il
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojl6 Milan GojkovlC. Dragoslav Stojle
l<J.UIJ"WIUUl
elementi naz
recniparenhim.
i
20 __________.::Drvene
srznllll zracima eini jednu prostornu mrezu koja hnn Cisto fiziolosku
Smolnjaci. odnosno smolni kanali, locirani u zon! kasnog
drveta. su mesta gde se vrsi sel{reclJa smole iz okolnog tkiva
drveta. Sl1lolnjaci se rasprostiru u poduzllom (longitudinalnom) i
tangcl1cljalnom pravcu. Razlikujll se od traheida velieinom otvora
i svctlijom bojom.
Kao sto Be iz prednjeg vidi,
(,
za razIikll od liscara, gde je grada
o
drveta slozenlja- kod eetinara gra-
d dn je prosttja i homogenija. Kod
cetlnarapostoje sarno traheide i srZ-
111 zracl sa nesto uzduznog paren-
hima. Raspored traheidaje pravilan.
a sdni zracl su uglavllom nevid-
l.livl1i. Kasno. odnosno pozno drvo
je izrazito tanmije.
roPReC,vi Al:'eSeK 71fJa!l,ii:Joe
(_910 DRY<> SOit'OVlNej Submikropska grada drveta
je ona grada koja se ne vidi pod
oblcnlm mlkroskopom. III se.vidl
u ogranleenoj formi. Na 81.1.6. je
prikazano jedno drvno vlakance Ua-
ko uvecano), Kao sto se Iz sl1ke vldl, ovaj osnovni element drveta
je sastavljen od vise slojeva I to: (a) sredisnjl sloj (sljubniekl sloj )
koJ! je amorfan i izotropan I sastojl se od lignina; (b) primarnl
sloj spoljnjeg - prelaznog sloja (b-c); ovaj sloj obuhvata centralnl
sekundarni sloj (d) koj! je ogranleen unutrasnjim - tercijalnlm
slojem (e) ovi slojevi medusobno se fizlcki razlikuju i cine obimni
zid traheide. Unutar vlakanaca nalazil se supljlna (f) ispunjena
vodom iIi vazduhom, Slojevl semedusobno hemiJski razlikuju (razl!citi
saddaji lignina, hemiceluloze, celuloze i drugih materija). a tako
isto 1 po orljcntaciji.
1.3. Hemijski sastav
Hemijski sastav drveta ne utilce bltno na njegove tehnicke
osobine. Osnovni sastojcl materije drveta su: - ugljeni hldrati,.sa
\wlieinorn do 3/4 tezine suve materlje drveta (I sa osnovnom kom-
ponentom celulozom koje ima oko 50% suve materije drveta); -
fenolne materiJe u koliclni od 20-30% suve rnaterije (veCi deo poz-
nat je pod Imenom lignin); - terpeni i njlma.srodnl sastojel u
Iwlicini od oko 5%; - alifatske kiseline; - alkoboli; - proteini (do
1%); anorganske rnaterije (sa manje od 0,5%): I neke druge 01'-
ganske materije u neznatnim kolicinarna,
Mllan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
SadrZaj hemijsklh elemenata rnanje- vise 1st! je za sve vrste drveta,
odl1osno suva materija drveta saddl prosecno: ugljellika(C) 49,6%;
_vodonilca(H) 5,9%; -kiseonlka(O) 44,0%; -azota (N) 0,2% I pepela
u lwlictni od 0,3%, Drvo liscara i cetinaraje po sadrzaju eeluloze
isto (50%), drvo cetinara ima manje hemiceluloze- 23% (visi
nizi polimerl ugljenih hldrata) a vise ligl1ina (27%) nego drvo
liscara (26% odnosno 24%).
Voda u drvetu nalazi se kao slobodna, u porama I kapilarlrna
drveta (kapilarl1a vodal. lImo vezana- u zidovirna celija. Procenat
vode u drvetu varira u sirokim granlcama: od 40 do 200% - za
cetinare, i od 35 do 130% za drvo liscara (ovo je sadrZaj vode
u vremenu sece- obaranja drveta). SadrZaj vode u drvetu izrazava
se u % po tezini. odnosno tezina vode u odnosu na tezinu suvog
drveta (susenog na 103
0
C ).
104. Tehnicka svojstva drveta
Pod pojmom tehnicka svojstva drveta podrazumevaju se one
njegove osobine koje su posledlca grade i hemizarna drveta, a koje
su od posebnog interesa za te111licki rad, odnosno za prlmenu
drveta u drvenim konstrukcljama.
Telmlclm svojstva drveta grupisu se u:
1.4.1. Estetska svojstva
Estetska svojstva drveta su one pojave kOje se registruju euli-
rna prilikom osmatranja obradene povrsina drveta (vidom, mirisorn,
pipanjern). Estetska svojstva drveta irnaju velilm ulogu kod prirnene
drveta za enterljere i svuda tame gde se vodiracuna 0 estetsklrn
kvalitetima- kako gradevine kao takve tako I sredlne gde se taj ob-
jekat gradi. U estetska svojstva ubraja se:
Boja drveta- pod pojmom "boja drveta" podrazumeva se pri-
rodni ton boje koje oko zapaza na mehanicki obradenoj povrsinL
Boja je karakteristiena za svaku vrstu drveta. Moze da bude vrlo
razlicita- od bel1caste do smede, zatim zuckasta, crvenkasta. mrka,
pa cak I crna kod neldh vrsta egzoticnih drveta.
Na boju drveta uticu: anatomska grada drveta, hemizmi, fiz-
ioloske 1 patoloske promene na drvetu. Drvo rnoze da promeni
boju pod ut!cajem atmosferilija- da posiv!, pocrni, I pozutt. Osim
navedenog, naboju drveta utice: vlaznost i prornena prltiska (drvo
rnenja boju kada se stavi pod povecanl pritisak). Prema bojl drveta
utvrduje se, rnakroskopski, vrsta drveta i stepen zdravosti drveta.
Tekstura drveta pod pOjmom tekstura drveta podrazumeva
se lzgled odredene povrsine drveta posle rnehanicke obrade (videnje
anatomske grade ?-rveta golim okom). Razlikuju sefina od grube
Milan GoJlcovle. Dragoslav StoJic
23
22
Drvene kOllstrul(clle
teksture, u zavisnosti od 1n-
tenziteta razaznavanja vlakana.
grade drveta. makroskopskom
analizom.
U zavisnosti od karal{tera
preseka razlikuje se (S1. 1.7.):
Frontalna (ill popreenaj tek-
stura, radljalna tekstura i
tangenc!}alna tekstura (l{od iz-.
rade furnira javlja se i spiralna
tekstura drveta).
Na teksturu drveta utlcu:
anatomska grada drveta, oblik
debla i naein obrade.
Tekstura drveta ima svoju
prakticnu prilikom od-
redivanja vrste drveta i njegovih
mehanckih l{aral{teristlka.
Sjaj drveta - je svojstvo
da obradena povrsina drveta
jace iIi slabije odbija svetlo, od-
nosno intenzitet prirodnog sjaja.
Na sjaj drvel:c1. uticu: anatomska
grada drveta (aposebno srZni zra-
e! i zone .kasnog drveta) i kva-
litet obradene povrsine. Sjaj drve-
ta je najintenzivniji na radijal-
nim preseeima Uer je tu POvr-
sina srZnih zrakova srazmerno
najveea). 8to je veei prirodni sjaj
drveta, to je one i kvalitetniJe.
Miris drveta - svako drvo,
a posebno sveze obradeno drvo.
Ima svo] karakteristlcan miris.
Uzrocniei mirisasu hemizm1 drveta, a naroCito isparavanja- smola.
tanina, eterskih ulJa ! slienog.
Na osnovu mirisa odreduje se zdravost drveta (eim u drvetu
poenu proces! raspadanja- uzrokovani railicitim uticajima - Ja-
vljaju se neprijatni mirfsi i drvo gubi svoj karakteristieni mlrls).
Promena mirisa je direktno vezana sa promenama hemizama u
drvetu. Takodeje vredno pomena da se mirls drveta maze izmeniti
I veStaekim putem.
Finoca drveta finoeu drveta karakterise krupnija Hi sitnija
tekstura. Drvo je finije Mo jenjegova anatomska grada homogenija,
!Il'


'"
SPiRaL/VB 7C'KsTVRB
(i:Y)r>EONletLNB iL;' A:::lPRG"CM5'
7C'K6TVRa
(O),fB{)I'.:,f5'LNi!? 7<?KSTU,t>a'
(13) Tc"KSTt.W,;;-
Milan Gojlmv!6, Dragoslav Stoj16
]!hllologlia drveta
odnosno sto se manje medusobno razlikuju elementl grade po veli-
Cini, formi, boji i tvrdoei. Drvo je grublje sto je grada drveta
heterogenija, odnosno sto su vece kvalitetne razlike njegovih e1e-
menata. Finoca drveta lma i estetski i tehnleki znaeaj.
1.4.2. Fizicka svojstva drveta
Flzicka svojstva drveta su ona svojstva koja se javljaju kao
posledica delovanja prlrodnlh sila (sUa tde, kretanje vode, talasa,
zvulm, toplote, elel{triciteta I svetla). U fizicka svojstva drveta ubra-
jaju se:
Poroznost drveta - je osnovno fizicko svojstvo (po kome se
drvo razUkuje od metala). Pod pojmom. "poroznost" podrazumeva
se odnos izmeclu ukupne zapremine pora prema zaprcrnini suvog
drveta izraZeno u %.
Vlainost drveta - je neprljatna pojava I vrlo je promenljiva,
jer je drvo higroskopan materijal (higroslwpnost drveta tumaCi se
velildm afinitetom vode prema celulozi i pratiocima celuloze, s
jedne strane, i sa druge- velikom povrsinom unutar drveta. Tako,
na primer. 1 cm
3
drveta ima unutrasnju povrsinu supljina, pora,
do 1000 cm
2
). Vlaznost drveta utiee nanjegove mehaniCl{e osobine.
Procenat vlaznosti dobija se iz tdinskog odnosa pre susenja i posle
susenja.
Susenje drveta moze se !zvrslti dvojako:
a) prirodnim putem susenjem na vazduhu kada se grada, ug-
lavnom manjih dimenzija. propisno slozena izlaze prirodnom
strl.\ianju vazduha (proces zahteva susenje duze vremena,
u tolm od nekoliko nedeljal. i
b) tehnicko susenje, kada se drvo, odnosno grada posebuo
slaze u specijalne komore, u susare, 1 intenzivno izlaze
usmerenom struJanju vazduha odredene vlaznosti i tem-
perature. Ovakvim susenjem moze se postiCi zeljena vla-
znost i za relativno kratko vreme.
Teiina drveta zavisi od nmogih faktora. Zapreminska tezina
drveta, odnosno zapreminska masa karakterise vrstu 1 prema njoj
se mogu odrediti mnogl kvallteti drveta. Na teiinu drveta utieu:
vrsta, starost, grada drveta i hemizmi; zatim poroznost, vlaZnost,
lokaliteti uzimanja uzoraka. uslovi rascenja I slieno.
Kod razmatranja kvaliteta, odnosno tezina drveta treba razUl\:-
ovatl: zapremlnsku masu za normalne uslove (relativna vlazllost
65% i temperatura 20C) i za apsolutna suva drva.
ProlTlenJjivost dilTlenzija zavisi od skuplj8l1ja i bubrenja drve-
tao Pod pojmom slmplJanje, odnosno bubrenje drvel:c, podrazumevaju
se promene dinlenzija kao posledica variranja % vlaZnosti drveta.
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojic
Drvene lconstrul{cij e
Promenljivost dimen-
zijaje razlicita u raz-
liCitim praveima. jerje
drvo diskontinualnillk'l:-
terijal (celijastagrada),
heterogen i anlzotropan
materijal.
Skupljanje odno-
sno bubrenje najvece
jeu tL'1JIgencij<"llnom pra-
veu (u smeru godo-
va), nesto manje u rn-
dijalnom praveu a naj-
rnanje 11 pravcu vlaka-
na, u longitudinalnom
praveu. Za evropske
vrste drveta su (u %,
min.-srednja-max.),
s1. I.B.:
- u praveu vIakana
0,1--0,4-0,6 '.
u radiJalnom pra-
veu 2.3- 4,3 6,8
- u tangeneijalnom
pray. 6,0 8,2 11,8
- promena zapre-
mine 8,5- 12,9- 18,8.
Na velieinu sku-
pljanja drvetautleu:
grada drveta, starost,
obojenost sdl, zapre-
minska masa, koliCi-
na smole, vrsta drve-
ta, sredina u kojoj se drvo nalazi. postupak
s drvetom tokom seee,
obrada i slieno.
Bubrenje drveta Je obrnuta pojava od skupljanja. Mlado drvo
Vise bubri od starijeg, suvo vise od prosusenog, beljika vise od
sreevine, i slieno.
Skupljanje i bubrenje drvetaje osobina 0 kojoj se podjednako
vodi raeuna, kako prilikom projektovanja tako i kod gradenja.
U higroskopnom podruciju, sa vlaznoscu drveta""do 30 %,
prakticno postojl linearna zavisnost izmedu skupljanja, odnosno
Milan GOJlcov16. DragosJav StoJl6
bubrenja pri promeni % vlainosti, sto se najbolje moze videti na
81. 1.9. Za vece vlainosti (> od 30'Yo) moze se smatrati da nema
promene dimenzlja.
Tabela 1.3; Srednje vrednosti koeficyenata skupljanja. od-
nosno bubrenja u % pri promeni vlainosti za 1 % prema
izvrsenim istraiivanjima su
Velieina skuplJanja odno-
SIlO bubrenja moze se sraeunati
naosnovu datih koefieijenata sku-


pljanja odnosno bubrenja i di-
menzija elemenata a preko re-
laelja (sI. 1.10):
l3
za gredu:
"
DoW h
lib = 0,5(o:.t +o:.R) 100 .


!J.W b
!J.b 0,5(o:.t +o:.R) 100 .


za dasku:
O a a? ,:p it7 >
VLa2,vOsr M'!yera" % !J.b o:.t 100 . b .
;"t}M'!lt"Je I
Ovde su:
o:.t i o:.R - koefieijenti skupljanja.
odnosno bubrenja
-t-b-t
b i h - dimenzlje elemenataza
odredivanje vlainosti

I Ab
drveta (W%)
!J.W - razlika vlaZnosti zako-
+- .AI;
juse traii promena di-




I
t

menzlja.
Kao sto se iz prednjih lz-
raza vidi za gredu .se uzlma srednja vrednost koefieJjenata izmedu
MUan GOJlcovl6. Dragoslav StoJl6
27
tangencijalnog i radijalnog skupljanja, odnosno bubrenja a lwd da-
saka se redovno predpostavlja da je merodavan tangellcijalni ko-
eficijent (o:.t).
Provodijivost zvuka - zdravo drvo daje jasan i kratak zvuk.
Trulo 1 natrulo drvo prilikom udara daje mulcli zvuk. To znacl,
prema provod1jivosti zvuka moze se oceniti dati je drvo kvalitetno.
Na provodljivost zvuka utlcq: vrsta drveta, procenat vlaznosti, he,...
mizml i grada drveta (provodljivost zvuka ogleda se na onim svoj-
stviIna drveta kOja su od interesa za njegovu upotrebu, a to su:.
svojstvo rezonancije, svojstvo apsorpcije isvojstvo izolacije).
Provodijivost toplote. Drvo je slab provodnik top10te- dobar
lz01ator. Provodljivost toplote zavisi od: grade drveta, .z5lpreminske
mase, pravca vlakana, temperature i vlaZnosti drveta. Sto je drvo
poroznije (manjezapreminske mase) toje koeficijent provod1jivosti
toplote manji. Prosecni koeficijent provodljivosti toplote za razliclte
vrste drveta na 20"e krece se:
u poduznom pravcu od 0,1908 do 0,2844,
u radljalnom pravcu od 0,1044 do 0,1512, i
u pravcu od 0,0900 do 0,1404 kcaI!m
2
/m/ht'e
(kolicina top10te u kcal leoja prolazi kroz zidove
1 m, sa jedne na drugu stranu, cije su povrsine 1 m, u
jednom satu vremena, prirazliCi temperature za obe povrslne
od l"eJ.
Pri porastu temperature za 1 % koeficijent provodljivosti to-
plote raste prosecno za""1,25%. Da je drvo dobar izo1ator, los
provodnik toplote najbolje se vidi u komparaciji sa nekim drugim
materiJalima.
Koeficijenti provodljivosti
toplote (kcaI!m
2
/m/h/"e)
aluminijum 174
voda 0,500
- gvozde 41
cement 0,250
- mermer
22 pesak 0,060
- opeka, staklo 0,60
TermiCke dilatacUe. Drvo kao i sVaki drugi materljal rad!
pri temperaturnim promenarna. Koeficijenti termicl<ih dilatacija (za
temperaturne promene od 25C do 60"e) zavise od: vrste drveta,
zapreminske rnase, pravca vlakana, vlaznosti, i- od temperature.
Kod drveta, zbog napred navedenih speclflcnosti njegove grade, tre-
ba razlikovati koeficijente toplotne dilatacije u radijalnom i tangen-
cijalnom pravcu i pravcu II vlaknima. U normalnom temperaturnom
podruciju, od -50
G
e do +50
o
e, koeficljenti dilatacije variraju
" vlaknima od 2,50 do 11-10-
6
, najcesce od 3 (cetinari) do
5'10-
6
(liscari),
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle
,.
TehlloloJ!lIa drveta
- .1 na vlakna (u radljalnom smeru od 1,6 do 3,5'10-
5
, 1.1
tangencijalnom pravcu od 2,4 do 7,5'10-
5
).
Od praktlcnog znacaja je medutim sarno promena duzine II
vlaknima ( no i ona u poredenjusacelikom i betonom je neznatnaj.
U normalnom temperaturnom podrucju promena duzine direktno
je proporcionalna koeflcijentu dilatacije paralelno vlalminma ((:ttl! I
i duzini elementa (l I odnosno temperaturi (t ) i odrec1uja se prema
poznatoj relaciji
Illo:../t
gde je:
0:.t11 - promena jedinice duzine za temperaturu od 1C od-
.nosno koeficijent dilatacije,
- duzina elementa, i
t - velicina temperature za koju se traZi promena velicine l.
Provodljivost elektriciteta - Drvo je slab provodnile elektri-
citeta (najveca je provoclljivost II vlaknima), Sio znaci, kao i u
slucaju toplote- drvo je dobar izolator. Povecanjem % vlaznosti
povecava se 1 provodljivost elektriciteta.
Akusticna svojstva dr-veta. Drvo je nezamenljiv materijal za
postizanje akusticnih efekata. Brzina rasprostiranja zvuka u drvetu
krece se 11 vlaknima od 3200 do 5200 m/sec skoro leao kod
metala- a upravno na vlakna od 900 do 1500 m/sec. Ova brzina
zavisi od: vrste drveta, zapreminske rnase, smeravlakana. vlazIlosti
i temperature drveta i frekvenclje zvucnih talasa. Brzina rasprosti-
ranja zvuka kod drveta najveca je 11 smeru vlakana. znatno manja
u radijalnom i najmanja je u tangel1cijalnom pravcu.
Provodljivost zvuka vazna je za ocenu zdravosti 1 kvaliteta
drveta. Zdravo drvo daje kratak i jasan zvuk ( udarom I. trulo drvo
odzvanja.muldo i kratko a suplje- muklo i dugo.
Koeficijent apsorpcije zvuka, posebao je vazan za akustiku
prostora oblozenih drvetom 1prostora u celini izrac1enih od drveta,
je odnos izmedu apsorbirane i upadne zvucne energije ( detaljnije
podatke videti u Fizicij. Drvo je prakticno nezamenljiv materijal
za dobijanje akusticnih efekata. Kvalitetna akusticna svojstva odre-
denih prostora postiZu se drvetom oblaganjem zidnih povrsina za
tu svrhu pogodno obradenim drvetom ili proizvodima 11a bazi drveta.
Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle
29
r;)'
J
:w
Drvene
1.1.3. Fb::icJco hemijska svojstva
Pod flZlc:ko-hemijskim BvOjStvima podrazumevaju se ana Bvoj-
IllvII' Imdtl pod spolJasnjih sila ne narusava sarno ana-
IOlllNJm grndn drveta vee se menja i njegov hemijski sastav (kao i
"'VII oNtain tehnicka svojstva drveta). U ova svojstva se
Trajnost drveta - je osobina da ono moze duze Hi krace
Vl'cmc da zadrzi nepromenjena Svoja prirodna svojstva, posebno-
anatomsku gradu, boju, tvrdocu i cvrstocu. drveta. po
c1efinlcij!, Je ana vreme u kame su Sva prirodna svoJstva drveta
nepromenJena. TraJnost drveta varira u veltkim vremenskim inter-
valima zavisno od kValiteta I kvantUeta uticaja kojl deluJu na drvo-
ad nekoliko mesee! do nekoliko hiljada godlna (vid! str. 29).
Parametr! kojl uticu na trajnost drveta su:
a) unutrasnji => grada drveta, hemizml, zapreminska masa,
indlvidualnc oBoblne stabla, 1
b1spoljni => vreme sere, postupak sa drvetom posle sece. mik:roor-
ganizml, insckti, vlaZnost, meh.micke povrede. nac!n upotrebe.
Po vrste drveta mogu Be podeliti u tri grupe:
1. veoma trq/ne: 2. trajne: 3. sZabo trajne:
aris
smreka
bukva
brast
bor
Javor
brest
jela
breza
tisa
kedar
dud
bagrem
Jasen
lipa
topola
divlji kesten
vrba
Zapafjivost drveta BvOjBtvO dadrvo lakse iIi teze gori. Meko
(lrvo lakse gori od tvrdog.
1.4.4. Mehanic.ka svojstva
Pod pojmom mehanicka BvojBtva drveta podrazumevaju se ana
svojstva kOJa se manifestuju pod uticajem Bpoljnih sila. Zbog ne-
homogenoBti grade drveta i njegove potpune anizotropije mehanicke
osobine znatno Be medUBobno razlikuJu. kako lzmedu pojedinih
vrsta tako i za drvo jedne, iste vrste (zbog toga i nema zakona ill
pravila koji bi medusobno povezao ove oBobine).
Prema nacinu delovanJa BpolJnlh sila kao i prema nacinu
otpora drveta. razlikuju Be sledeca mehanicka BvoJBtva:
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
drveta
TabeZa 1.4. Trajnost drveta (po Campredonu - za
neobradeno drvo)
Kesten
1.1 Brest
Bagrem
Grab
Jasen
2. I Breza
3.
4.
Bukva
Platau
Topola
Vrba
Llpa
Arls
Bor
Jela
8-12 60-120
4-6 20-60
manje manje
od 4 od 30
50-100
40-80
8-12
< 4 30-50
200 i
vise
1001
vise
neogra-
nlceno:
dostlze do
500 godina
neogra-
niceno:
dostize do
500 godina
500
godlna
vise
50-100
godina
neogra-
manje
150 I vIse I niceno:
dostlZe do
od 50
godina
-500 godlna
neogra- I 500
150 i
nlceno: godina
vISe
dosllie do vise
500 godina
neogra- I manJe
niceno: od 50
I50 i vise I dostiZe do 'godina
500 godina
MIlan Gojkovle, Dragoslav Stojle
('
30 Drvene konstrukcll!;
1.4.4.1. Tvrdoca
Tvdrocaje osobina. da se drvo suprostavlja prodiranju nekog
drugog tela u njegovu masu. Tvrdoca zavisi od: botanicke vrste,
anatomske grade, hemizanm, vlaznostl, sadrZaja smola u drvetu i
lokaUteta uzilllanja uzoraka (gornji Hi donji deo stabla. srcevina
ili beljikovina, naprimer). Tvrdoca drveta je razlicita u razlicitim
praveima- poduznom, radijalnom iIi tangeneijalnom. G. Janke deli
drvo po tvrdoci na: vrlo meko (smreka, topola); meko Caris. bre-
za::;3,5N/cm2); srednje tvrdo (brest, dud); tvrdo (hrast, bukva);
vrlo tvrdo (simsir) 1 tvrdo kao kost (sa> 15N/em
2
).
Tvrdoca drveta je od posebl1e praktlcne vaznosti jer od ste-
pena tvrdoce zavisi njegova obradljivost (i izbor alata za obradufl
1.4.4.2. Otpornost na abaIlie
Otpornost na abanje je svojstvo drveta da se one suprostavlja
postepenom narusavanju svoje povrsine pod uticajem spoljnih sila
{posebno onih koje izazivaju trenje, trosenje}. Otpornost na abanje
je direktno zavisna od tvrdoce drveta (ali je potrebno razliltovati
ova dVa svojstva). Isto tako, otpornost na abanje zavisi od: grade
drveta i" broja, rasporeda i velicine pora u drvetu. Na primer,
premaKollmannu, akoje otpornost naabanje za smreku 1,0- onda
je za: arts 0,80, bor 0,74, hrast 0,40 i bukvu 0,26.
Otpornost na abanjeje od posebne vaZnosti kod izrade podova
(i kolovoza) od drvenih prizmi (i kocki).
1.4.4.3. Zllavost drueta
Zllavost drveta je svojstvo da drvo posle deformaeija od uti-
caja spoljl1ih sila zadrzi deformisani oblik. ne moze da se vrati u
provobitno stanje a da tom prilikom ne dode do loma. Zilavo drvo
omogucuje koriscenje cvrstoce drveta i preko graniee elasticnosti
a da tom prilikom ne dode do lorna (vellko rastojanje izmedu
granice elasticnostl i graniee lorna; s.to je vece ovo rastojanje to je
zilavost drveta veca).
Zilav"ost drveta definise se izrazom (D. Janke)
z
0' -0'
B "p
gde je:
OJ Tvrdaca drveta naJvlse zavlsl ad vrste drveta. Don)" granlcu ctnl - basenogo
drva - sa 920 Nlcm
2
a garnJu granleu - grenadtl drva - sa 24300 Nlcm
2
U nas. kod
na!;eg drveta. takot1e pasto)e vellke razllke. Taka pavlovnUevtna rPaulumla Impe-
rlalls J lma tvrdocu ako 2400 Nlcm
2
a menduljevlna (Prunus amygdalfs J ad aka
14800 Nlcm
2

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
("
3J
Tehtlologlja drveta
velicina ugiba neposredno pred slom,
YB
velicilla ugiba ua granici proporciollalnosti.
Yp
velicina napona na savijanje, pred slom.
O'B
0' - velicina napona na granici proporeionalnosti.
p
Zilavost drveta je uslovljena pravilnoscu grade dl'veta (sto je
pravilnija grada drveta to je veca zUavost: camovina sa tanjim
godovima je zilavija od camovine sa sirokim godovima). Na stepen
zilavosti utice vlaznost (sirovo drvo Je zilavije), zapreminska masa
{lalw dno je zilavije od teSkogl. zilavije je drvo blize korenu ncgo
krosnji, sa starcnjem drveta i opadcUlJem zdravosti- opada i zila-
yost.
1.4.4.4. Cepljivost drveta
Cepljivost drveta je svojstvo da se isto lakse iIi tde cepa u
pravcu vlalmna (treba razlilwvati c:vrstocu na eepanje od pravilnosti
cepanja. od cepljivosti drveta). Na cepljivost drveta uUell: anatom-
ska grada. paralelnost vlakana, srzni zraci, Strina godova, hemizmi.
vlaznost drveta i zapreminska masa. Cepljivost drveta jc podobllO
svojstvo sto se ti(':e obrade ali se nepovoljno odrazava u konstruk-
eiji kada drvo puca, kada se eepa ugradivanjem (nekihj spojllh
sredstava.
1.4.4.5. Elasticnost drlJeta
Elasticnost drveta uslovljenaje: vrstom drveta. zapreminskom
tezinom, gradom drveta, praveem vlakana. 1 temperaturom. Veca
je elasticnost kod drveta sa pravilnim godovima 1 sa pl'avilllim
oblikom vlakana. Suvo drvo je elasticnije od vlaznog; mlado drvo
je elasticnije od starog- uz ist1 % vlaznosti.
Mera za elasticnost drveta je modul elasticnosti (E = cr /E, od-
nos izmedu naprezanja po jedinici povrsine, cr = NI A. i deformacije
po jedinici duzine, 8 = MIl). Razlikuju se modul elastienostikod
savijanja (Em)' pritisaka II vlaknima (E
cll
) i zatezanJe II vlaknima
(E
tII
). Izmedu ovih modllia ne postoje velike razlil{c, medutim stojl
da je Em > Em > E
eli
Isto tako modul elastlcnosti je razlicit u ka-
rakteristicnim pravcima drveta- u pravcu vlakana Eill je najveci,
u radijalnom pravcu ER2 varira od 1/6 do 1/23 od E
li
l
, i u tangen-
E
ll
cijalnom pravcu ET3 Je od 1111 do 1/40 od . Takode, treba j
razlikovati modul elasticnosti II vlaknima (Ell) od modula elasti-
cnosti J.. na vlakna (El.)' Najvise je istrazen modul elasticnosti
U narednoj tabeli date su vrednostl modula elasticnosti (t!
I cm
2
) za neke vrste drveta (po Campredonu).
Od modula elasticnosti E treba razlikovati modul ldizanja G
(iIi moduI smicanja), koji je takode razlicit- u tangeneijalnoj (G
T
).
Milan
T
I
I i
32 J:)Tvene
u radijalnoj (G
R
) i u ravni poprecnog preseka (G,,). Pri tome
modul srnieanja G
H
neznatno je vee! od G
T
a oba au za nekoliko
puta veea od G".
Tabela 1.5. Moduli elasticnosti za neke vrste drveta
PoJutdki cetl-, 0,5-0,65
nar! (bor)
1200
do
1600
Lagani liscari
( to.. p. ola, vrba. 0,5-0,65 do
lipa ) . 1200
Poll1teskl 1 tes-
kl lis(;a1'i (hra-
st. bukva, ba-I 0,65-1.0
grem, jasen. ja
Val' J
1300
do
1800
110
do
130
110
do
120
150
do
200
60
do
80
60
do
80
80
do
120
10
10
40
do
50
_,_,d..'___
80
SO
SO
do
100
100
do
120
110
do
120
120
do
150
1.4.4.6. Anlzotroplja drlJeta
Pored prisutne nehomogenosti grade drveta drvo ima ! svojstvo
anlzotropije sto je poslediea razllcitog ponasanja drveta u razUcitim
pravcirna naprezanja,
U poprecnom preseku obliee drveta ( bez kore ) jasno su izra-
zeni godov! u vidu koncentricnih krugova. Mehanicke karakteristike
goda zavise od njegovog polozqja u poprecnom preseku oblice.
Veoma slozena grada goda i prisustvo ranog 1 kasnog drveta u
jednorn godu ukazuju na bitne razlike mehanickih i anatornskih
karakterlstika slojeva. Prisustvo ostalih elemenata gratle drveta i
nepravllnosti uslovljene bioloskim nastajanjem ukazuju na veoma
slozen racunski model drveta.
U aktuelnoj lnzenjerskoj praksi racunski model se definise
na dovolJno velikoj makro zapremlni drveta cija svojstva pod dejstvom
spolJnih sila odraiavqju svojstvo zajednickog dejstva svih elemenata
grade drveta,
Milan GoJkoVlc, Dragoslav StojlC
33 drveta
Kod oblog drveta. bez kore, sa pravilnom konturom preseka
pravilnim rasporedom elemenata makrostrukture, jasno Je izra-
zena cilindricna anizotropija, Glavni pravei anizotropije su poduzni
;IICJ/JEI. CA:I7{RlcN'E
AAI/ZOTKOPIJE
iii longitudinalni, radiJalni i tangenciJalni. Na sliel 1.11. prikazane
su ose I. r i t koje deffl1isu glavl1e pravce anizotropije.
Primena cilindricne anizotropije je moguea sarno kod oblog
drveta sa pravilnom konturom i pravilnlm rasporedom elemenata
malrrostrukture (makrogradeJ gde je jasno odreden radijalnl i tan-
geneljalni pravae.
Obradom drveta, r ezanjem, dobijaju se element! sa razlicitorn
orijentaeijom gOdova- i drugihelemenata malrrostrukture, pa je,
generalno, otezano definisanje radijalnog i tangeneijalnog pravca
anizotropije. Prilikom naprezanja unutrasnje sile imaju slucajnu or-
ijentaeiju u odnosu na elemente makrostruktureJmqjuci u vidu da
se mehanicke karakteristike drveta pri naprezanju u poduznom
pravcu bUno razlikuju od karakteristika za tangencijalnl i radljalni
pravae, to seza potrebe inzenjerskih proracuna moze usvojiti model
ortogonalne anizotropije (S1. 1.12.), Ovaj model podrazumeva dva
glavna pravea anizotropije ito: poduzni II (paralelni) i poprecni .L
(upravni). Na sliei 1.12. predstavljen je model ortogonalne anizot-
ropije, sa poduznom osom II vlaknima 1 poprecnim osarna .L na
vlakna.
-1-t
MIlan GoJkovic, Dragoslav
(.
35
34 Drvene konstrukClje
Ponasanje deformabilnog tela pod dejstvom spoljnih sila mo-
ze se definisatl linearnim vezama napona 1 deformacija. Kako su
mehanicka svojstva izotropnog tela (81. 1.13.)jednaka u svim or-
togonalnim pravcima x. y i z to su moduli elasticnosti i moduli
klizanja za pOjedine pravce naprezanja medusobno jednaki. od-
nosno
E = E = E = E f: const.
x y z
G G = G = G = const.
yz zx xy



J.I >t
C Ii)SS
G=- ,:-..!1<.
X

I
IYIOJt:l
I2'OTRO,oNX TliZA
Linearne veze deformacija ( E- dilatacija i y- klizanje) i na-
pona (cr - normalnlh napona i ..- tangencijalnih napona)
se predstaviti u matrlcnom obliku.
_.I:!. _.I:!. 0 cr o 0
e x E E E
x
1
.I:!.
.I:!. 0 0 0
cry
Ey E E E
1
_.I:!.
cr
E E
000
s
z
z
0 0 0 0 0 'I:
Yyz yz G
1
1: 0 0 0 o G 0 Y2X
zx
Y 0 0 0 o 0 1. xy 1:
xy G
Kod cllindricno anizotropnog tela svoJstva se razlikuju
togonalnim pravcima ito:
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJ16
('
mogu
u or-
T"
,
i
I
i
i
Tehllologlja drveta
oBa X odgovara tangellcljalnom pravcu t.
osa y odgovara poduznom pravcu I i
osa Z odgovara radijalnom pravcu r.
'(I) -Lo/7GJrvoJJ7aLol
PRavac
PRavac
. q.x0-v
:e(r)-RBDI..7at.171 FRavae
MOIJEL
Moduli elasticnosti i moduli klizanja, za posmatrane
medusobno (8\.1.14.) razlikuju.
Linearne veze napona i deformacija mogu se definisati
tricnom obliku
ax
1/E 0 0 0 &x
x
8
12
8
13
cry
S21
1/E
y
8
23
0 0 0
&y
1/E 0 0 0 8
31
8
32 z
a
z &2
0 0 0 1/G
yz
0 0
Yyz
1:
yZ
0 0 0 0 l/G 0
zx 'l:
zx
Y7.X
0 0 0 0 0 I/G
xy
Yxy
1:"y
Konstante 8
12
, 8
13
i 8
23
ill u opstem slucaju 8lJ' za
ose anizotropije dobijene su eksperimentalnim putem za
ose se
u ma-
glavne
oblast
elasticnih deformacija. Konstante odgovaraju vrednosti l/Ex. 8
11
lIEy i = 1/E
z
, = lIGyz. lIG i 1/G"y. 822 8
33
8
44
8
55 zx
8
6B
Vrednost kOllstanti, za neke vrste drveta. date su tabeli 1.6.
str. 37. Za ortogonalno anizotropno telo moduli elasticnosti bice
Milan GOJkovlc. Dragoslav StOji6
TellnologlJa drveta 36 37
Drvene konstrukclje
Tabela 1.6.
Ey = En'
E =E E
x z J.
G
zx
= GJ.'
G =G = G
yz xy II.
Linearna veza napona' 1 dUatacija. sa novim modulima. moze
se predstaviti u matricnom obliku
1/El. S12 S13 0 0 0
S:;n liEn S23 0 0 0
S31 S32 1/El. 0 0 0
0 0 0 1/G
II
0 0
0 0 0 0
1/Gl. 0
0 0 0 0 0 1/G
n
al.
all
a.1.
'tJl
't.1.
'til
Poasonov koeficijent moze se sracunatt iz relacije
1 S12 +5
13
+S23 1
J.1
k
::;-
m
k SII +S22 +S33 2
Milan GoJkovlc, DragosJav StoJlc
('
1';[; \:;:)


:':";'
L..

.':i,\d..
I;.:"')'



.: ....


I"I!::

j:--:'. '::.:'.
..
.. 1 i.'
".,' I,....... (.:.;ji$:;; ..:,



.:':
I/P<
.."::'
...".: ,.,....

!.. ':.::.
Ii"';;
,.\.:..),'



.: .. :.\i';::.... ::
-'"

1.;,:::::& -..

0,0001015 0,000076 0,0000087 9900 13200
,- .- ..-
[1] I
Hrast 0.0000172 0,000250 0,000030 58100 4000 4.4 7.4
I
"-
0,0000457 0,000128 0,0000055 21900 7800
[2J
10,0000862 0,000061 0,0000037 11600 16400
.-:--
Bukva
0.00000714 0,000215 0,000031 140100 4700 8,5 13.0
[1]
:
[2J I
0,00004.38
0,000092]0,0000032 22800 10800
-.-
0,000122 0,0000731 0,0000032 8200 13700
--.- .---- .-
-'-
Jasen
0.00000621 0,000363 0,000045 161000 2800 11.8 17,7
[IJ
roo
0,0000651 0,900110 0,0000029 15400 9100 [2]
r--....- f--- .-
0,000159 0,0000836 0,0000026 6300 12000
-
"-
Breza 0,0000060 0,000527 0,000064 166700 1900 13,9 17,9
[1]
f--- .. -
0,0000888I 0,000108 0,0000029 11300 9300 [2]
0,000172 0,0000563 0,0000027 5800 17800
f---- --
.. -
Bar 0,00000602 0.00148 0,000054 166100 700 9,3 24.4
[IJ
0,000089 0,000146 O,0000028! 11200 6800 [2]
-.-1--t--.-j-'-.
0,000126 0,0(10111 0,00000219 8000 9000
Jela
0,00000625 0,00111 0,0000427 160000 900 17,8 17.8

0,6000994 0,000111 0,0000019 10100 9000
[31
r- .c_
0,000250 0,000159
f----
0,0000033 4000 6300
Smreka
0.00000616 0,00270 0,000060 162300 400 25,8 20,8
[lJ
-
...-
0,000143 0,000129 0.000027 7000 7800
[2J
[1] H. Horig: [21 J. Stamer: [3] Doyle, Drow. McBurney.
Milan GOJkoV16, Dragoslav StoJIc
r
. '
38 Orvene konstrukclJe
t
,
TehnologlJa drveta 39
Ukoliko pravae sile (napona) zaklapa odreden ugao sa glavnim
praveima anizotropije konstante SI) se mon\Ju modifikovati.
Karakteristike drveta Slj u praveima koji zaklapaju posma-
trane uglove Ct
1
' i 13 sa gIavnlm osama anizotropije, na bazl
istraZivanja predstavljene su graficklm putem. Na sliei 1.15. je
predstavljen graflkon sa vrednostima S'!), Ctl; S'W P2; S'I)' 13 za
bor i bukvu, a odgovaraJuce vrednostl date su u tabeli 1.7.
Vrednost konstante
[cm
2
/dN]
Tabele
S\J u posmatranim pravcima
Tabela
1.7.
1.7a

5
v
II ::93 1,704 0.855 0.063 0.074 I 0,980 0.443
'/,0 10 1.&95 0,835 0,072 0,084 1.239 0,457
8.6' 15 1.585 0.804 0,088 0.098 1,639 0.480

20 1.487 0.761 0.111 0.118 2.134 0,511
4?
Z 30 1.234 0.649 0.184 0.169 3.180 0,587
ZjJ 400 0,943 0,516 0,295 0,231 3,926 0.669
, 45 0,796 0,447 0,364 0,263 4,082 0,707
1I)"<5-t------I---------1I----
,!,! 50 0,655 0,379 0.439 0.295 4.070 0,742
1I)t>.i !I,{ C '
" 60 0,404 0,254 0.599 0.353 3,595 0,799 ;fu
" .x "\ ,{ .x Z 1'- ;c/
11)' Y \,::.,,9 70 0,215 0,155 0,747 0,398 2,"170 0,836
a:'t "" 1/ A.<:' rZ:1 ____
.J"8 __ 75 0,148 0,119 0.806 0,415 2.358 0,848
'$./ UI' y ---
I!J... 80 0.099 0.093 0,852 0.428 2.027 0.855
OI- " " ----- ---
7 ,,- 850 0.070 0,077 0.880 0.435 1.797 0,860
.:1(J' 67" .90" l 90 0.060 0.71 0.890 0.438 1.720 0,862
;;;
Mllall Gojkovle. Dragoslav Stojle
Mllall GOJkovtc, Dragoslav StoJie
('
----
----- -----
------
----
--- ----
----
-------
41
40 Drvene konstrukclje
Tabela 1.7b
5 -0,024 -0,536 -0,176 0,088 -1,236 -0,036 -0,307 -0,075 0,048 -0,133
10" 0,016 -0,524 -0,343 0,175 -2,434 -0,034 -0,301 -0,147 0,095 -0,263
15 -0,003 -0,505 -0,495 0,256 -3,559 -0,032 -0,291 -0.214 0,139 -0.385 !
~
20 0,011 -0,480 -0,625 0,329 -4,575 -0,028 -0,277 -0,273 0,178 -0,494
30" 0,043 -0,412 -0,799 0,443 -6,164 -0,022 -0,240 -0,359 0,240 -0,666
40" 0,063 -0,328 -0,849 0,504 -7,010 -0,018 -0,195 -0,395 0,273 -0,736
45" 0,066 -0,284 -0,829 0,512 -7,118 -0,017 -0,171 -0,395 0,278 -0,770
50 0,063 -0,239 -0,785 0,504 -7,010 -0,018 -0,146 -0,382 0,273 -0,758
60 0,043 -0,156 -0,637 0,443 -6,164 -0,022 -0,101 -0,325 0,240 -0,666
70 0,011 -0,087 -0,441 0,329 -4,575 -0,028 -0,064 -0,234 0,178 -0,494
75 -0,003 -0,062 -0,333 0,256 -3,559 -0,032 -0,050 -0,180 0,139 -0,385
~
80 -0,016 -0,043 -0,223 0,175 -2,343 -0,034 -0,040 -0,122 0,095 -0,263
85 -0,024 -0,031 -0,112 0,088 -1,236 -0,036 -0,034 -0,061 0,048 -0,133
90 -0,027 -0,028 0 0 -0,037 -0,032 0

MHall Gojkovtc, Dragoslav StoJ!e
,-
Tell II olClgi,La___<lrveta
5 -0,030 -0,024 0,034 -0,089 1.158 -0,039 -0,032 0,034 -0,047 0,106
0---------
10
0
-0,042 -0,015 0,070 -0,175 2,281 -0,045 -0,033 0,068 -0,093 0,208
15
0
-0,061 0,000 0,111 -0,256 3,335 -0,055 -0,034 0,099 -0,136 0,305
------
20 -0,087 0,017 0,157 -0,329 4,287 -0,068 -0,035 0,126 1-0 ,175 0,392
30 -0,155 0,055 0,263 -0.444 5,776 -0,105 -0,038 0,166 -0,236 0,528
-----
40 -0,238 0,079 0,370 -0,505
1--------
6,568 -0,149 -0,040 0,183 -0,268 0,601
45 -0,283 0,082 0,414 -0,513 6,670 -0,173 -0,041 0,183 -0,273 0,610
----I-
50 -0,328 0,079 0,446 -0,505 6,568 -0,197 -0,040 0,177 -0,268 0.601
60 -0,411 0,055 0,455 -0,444 5,776 -0,241 -0,038 0,150 -0,236 0,528
70 -0,479 0,017 0,375 -0,329! 4,287 -0,278 -0,035 0,108 -0,175 0,392
75 -0,505 0,000 0,303 -0,256 3,335 -0,291 -0,034 0,083 -0,136 0,305
80 -0,524 -0,015 0,213 -0,175 2,281 -0,301 -0,033 0,056 -0,093 0,208
85" -0,536 -0,024 0,109 -0,089 1,158 -0,307 -0,032 0,028 -0,047 0,106
90 -0,540 -0,028

-0,310 -0,032

0
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
----
---
---
-----
43
Drvene lcollstruiwlle 42
Tabela 1.7d
5 -0.0270 -0.623 1.022 0,0001 0,077 -0.oa09 -0,311 0,056 -0,0008 0,027
!---
10

1.927 o,oooa 0.153 -0,0368 -0,316 0,109 -0,0017 0,054
15 -0.0270 -1.234 2,612 0.0005 0.224 -0.0367 -0.324 0,155 -0,0025 0,079
,_..
-- \---_.. - ------
20 -0.0271 -1,687 3.002 0.0006 0.288 -O,03G4 -0,333 0,192

0,102
30 -0,0272 -2,623 2,764 0,0008 0,388' -0,0358 -0,353 0.233 -0.0043 0,138
40" -0,0274

1,358 0.0009 0.441 -0,0349 -0,365 0,228 -0.0049 0,157
-
\_.. - --- ---
45 -0.0275 -3,317 0,415 0,0010 0.44B --0.0345 -0.367 0,212 -0.0050 0,159
--- ------ f----_..
-3.233 -0.541 0,0009
1-2 ,623

0,0008
-1.687 -2.468 0.0000
-1.234 -2.197 0.0005
1-
0

864 -1.643 0.0003 0.153 -0,0322 -0.316 0.035 -0.0017 0,054

-0.023 -0.877 0.0001 0.077 -0,0320 -0.31l 0,017 -O.OOOB 0.027
--------- j---..
-0.510 0 o I 0 ":0.0320 -0.310 I 0 0 0
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
('
0.441 -0,0311 -0,365 0.189 -0.0049 0.157
1-----.
0.388 -0.033a -0.353 0.133 -0.0043 0,138
0.2BB -0.0326 -0.333 0.079 -0,0032 0.102
0.244 -0.0323 -0.324 0.056 -0.0025 0.079
________________.
ql/
qu'/o'! BUKYA

y z
..7e veoma tTIO'<
vet/C/oa
1' -OCl7,j"..fO-
P
J
11;>S, /
x
.I-f'! I r ! l;:t:!:i
qe !! =-w= ,
, IG!<L! I! to) J(1cd I _,
1.)'< 0 r,,'. ,



tr,'_q'l
-1J,6
-'oS'
-Q,f./1"
:;c
.10 ./(/1-

'-}tJ
&;0
'to
3,0
2,0
,,'!Io 1,0
vi'
.
17
-'i/D
-4
-50
I
-9

X
:t;'
11- ....' \,,;rY'
0:1 ' !I
.Y
6tW
-!J:)0 IiO'
ft.?

Z'th
Z
t-.\.,;: Xl
-->..-7
1;"" X
l x
.!lO" .90'
flU
YeOmamgL6'
V6'tI&oe"" 0
=--I-OiJt??IO-jI
I -i"
'l2ma::r- -QI727 Jt)
Z!s:/
"2mJ>l://;, ,
Mllall Gojkovlc, Dragoslav Sto.llc
"

T
a
b
e
l
a

1
.
7
.
8

I
!

l
e
m
2
I
N
I

1
.
4
7

0
.
6
7
1

0
,
9
3
1

0
,
6
2
1

0
,
5
7
6

1
4
,
6
8

0
,
6
0
8

2
,
1
4

:
:
;

t
J

1
0

1
,
5
0

0
,
9
9
2

0
,
9
3
8

0
,
6
5
6

0
,
6
1
4

1
4
,
3
9

0
,
6
0
5

2
.
1
1

1
3
.
5
0

1
,
4
3

1
5

1
.
5
5

1
.
5
1

0
,
9
4
8

0
.
7
1
3

0
.
6
7
3

1
3
.
9
0

0
,
6
0
0

2
,
0
6

1
2
,
0
2

1
.
3
9

oF
:

2
0

1
.
6
1

2
.
2
2

0
.
9
6
1

0
,
7
9
0

0
.
7
4
6

1
3
.
2
3

0
.
5
9
4

2
.
0
0

1
0
.
2
0

1
.
3
5

!
:
;
'
3
0

1
.
7
4

4
.
1
2

0
.
9
8
7

0
,
9
9
5

0
,
8
9
5

1
1
,
4
6

0
,
5
8
2

1
.
8
4

6
,
4
6

1
.
2
3

t
J

I
!

4
0

1
.
8
2

'I
6
.
4
4

,
1
.
0
0
5

1
,
2
4

0
,
9
9
2

9
,
2
8

0
.
5
7
4

1
.
6
4

4
.
0
2

1
.
0
8

4
5

1
.
8
3

7
.
6
8

1
.
0
0
7

1
.
3
8

1
.
0
0
6

8
.
1
3

0
.
5
7
3

1
.
5
3

3
.
6
9

1
.
0
1

I
!

5
0
0

1
.
8
2

8
.
9
1

1
.
0
0
5

1
.
5
1
,

0
.
9
9
2

6
.
9
7

0
.
5
7
4

1 I

1
,
4
3

4
,
0
2

0
,
9
3
8

0
.

"

6
0
0

1
,
7
4

1
1
,
2
4

0
.
9
8
7

1
.
7
6
'

0
.
8
9
5

4
,
7
9

0
,
5
8
2

1
,
2
3

6
,
4
6

0
,
7
8
7

7
0
0

1
.
6
1

1
3
.
1
3

II
0
,
9
6
1

1
.
9
6

0
.
7
4
6

3
,
0
2

0
.
5
9
4
!

1
.
0
7

1
0
,
2
0

0
.
6
6
7

2
.
0
5

0
.
6
4
7

II'

7
5

1
.
5
5

1
3
,
8
4

0
.
9
4
8

2
.
0
4

0
.
6
7
3

2
,
3
5

0
.
6
0
0

1
.
0
1

1
2
.
0
2

0
.
6
2
3

2
.
0
9

0
,
6
3
1
,
1

0
8
0

1
.
5
0

1
4
.
3
7

0
.
9
3
8
1

2
,
1
0

0
.
6
1
4

1
,
8
6

0
,
6
0
5

0
,
9
6
5

1
3
,
5
0

0
,
5
9
0

2
.
1
2

0
,
6
1
9

0
.
9
3
1

2
,
1
3

0
,
5
7
6

1
.
5
6

0
,
6
0
8

0
.
9
3
8

1
4
,
4
6

0
,
5
6
9

2
.
1
4

0
,
6
1
2

1
$

:
:

0
.
9
2
9
1

2
,
1
5

0
.
5
6
3

1
.
4
6

0
.
6
1
0

0
.
9
2
9

1
4
.
8
0
1
0
,
5
6
3

2
.
1
5

0
.
6
1
0

,
.
.
.
_
,

.
-
.
.
'
>
-
,
,
.
'
.
,

.
.
,

'
E
l
'
g
'
g

';
J
'
"
"
'
C

(
1

p
.
:
:
s

0
"
1

n
'
,
:
1
l
l

;
:
I
r
-
-
-
-
1
'0

:
:
:
J

/
I
;
J

t
:
!

'
C

-
:
:
:
J
'
'
'
'
'
'

c
:
:
:
:
.
.
.
.
.

i
s

0
"

I
I
I

I
I
I

.
.
.
.
.

-
"
0

"
l
:

.
.
;
0
.
-
.
.
.
.
;

.
t
:
:
I

t
j
:
=

5
"

1
0
h
:

(
J
)
-
.
,

.
.
.
.

I
I
>
.

"

:
-
I
l
l
"

.
.
.
.

:
:
:
:
S
N
'
.

<
I
)

t
.

C
o

.
.
.

"
'
'
'
'

:
:
;

n
n
'
l
t
:
:
I
.

"

I
'-
.

_
,

"

.
.
.
.
'
"
C
/)

L
_
_
_

"
1

"
0

"
0

"
1

"
!

1
"
"
1
-
foooooooo'
0
.>

"
1

\,;;"
"
"
.
"
I
"
(

L
"

\
t

f
\
)

'
N

I
I
I

"
1

I
I
I

1
'0

"

'
.
.
.
.
.

(
J
)

.
.
.
.

I
I
I

t
:
:
I

"
1
'
"

;
:
l

o
o

.
.
.

r
:
t

.
.
.
.

<
"
-
'
r
J
l

"

.
.
.

,
:

'
"

n
'
'
t
!

.
.
.
.
.

"
"
.

t
-
-
-
-
-
.

C
'
C

:
:
s

'
C

P
l
f
\
)

I
=
l

.
.

1
'0

$
.

e
.

;
:
!

J
:
l
<
.
E
.

"
'
i

.
.
.
.
.

I
l
l
n
E
"
,
.

(
J
)
'
"

I
=
l
r

-
"
"

I
I
I

,
.
.:

-
.
,
'
"

l
\
:
)

1
'0

:
:
s

t
:
!

.
.
.

f
\
)

a

$
:
!

-
-
-
0

P
.

I
I
I

I
I
I

'
"

8
"

_
g
,
-
$
.
1
'
0
<

I
=
l

;
:
l
.

n
'
C

l
t
l

n
.

P
.

.
.
,
.

.
.
.
.
.

"
"
<
:
:
:
.

.
.

;
:
!

t
;
:
,

<

-
:
:
:
J
i
l
l

.
.
.
.
.

.
.
.
.

1
\
.

l
\
:
)

"
'
1
0

0
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

':
:
;

C
/)

r
-
-
-

.
.
.
.
.

;
!
l
.

N
'

$
:
!

$
:
!

I
l
i
'

'
t
!

O
t
:
!
.
,
!
.

;
:
!

':
:
>
.

:
:
:
J

"
'
a
c
.

'
"

ll>

A
"

,
"
-
'

,
e
$
.
t
j
l
l
l
o
q
c
:

.
.

I
l
l
"

t
:
:
I

(
'
)
Y
l

'
t
!

'

'
-
-
-
0

e
.

,
:

.
[

'i
:
l

t
-
-

:
:
:
J

[
S

-
c
:

I
l
l
0
"
-
.
.
"

(
')

'
:
,
:

f
\
)

I
I
I

.
.
.

"
'
0

t
j
t
:
:
l
'
C

.
.
.
.
.
.

I
=
l
r

-
-
-

<

'
"

.
,

-
"
1

0
;
:
!

(
1
)
.
.
.
.
.

-
.
.
.
.
.
.

-
_
_

t
j

:
:
:
J

"
1
_
.
.
.
.
.
'
C

C
l
N

.
,

"
<

-
:
:
.
.
'
:
r
J
l

.
.
.

0
"
1

'-
-
'

!
:
:
l
'
I

,
'
:

'
C
'
C
g

1
.
.
.
-
-

i
,
t
h
i

;
r

:
:
:
J

"
1

:
:
s

I
I
I
"
0

,'.
.
.
.
;

'
"

I
I
I

I
I
I

n
<

C
;
:
.

I
I
I

<

f
\
)
'

:
,1
:
1
,:
"

'
C

I
I
I

'
C

',,',"",","
'
-
"
1

n

:
:
!

,
:

.
.
.

,
,
'
"

\
'

,
J
;
'
'
'
:

n
'
l
l
l
:
;
:

'
j
,

'!
i'!
':
:
1

'
j
,
.
i
,
;
;
.

'"
"

'
g

n

1

f
'?

I
'
"

(
.
I
I

-
o
n

.
.
.
L
-
L
.
u
.
.
.

ll>

'
m
u
m
.

.
.
.
.

47
ClRi:7eIJT8(?i.:Ja Vial(ana





Tehnolo/(lJa rlrveta
1.4.4.8. Cvrstoca drveta
Cvrstoea drveta je mehanicko svojstvo od velike vaznosti u
drvenim konstrul{Cijama i na !ljOj se zasniva rllogucnost primene
i svrsishodne upotrebe drveta. Cvrstoea drveta predstavlja i najbolje
merlio trajnosti drveta.
Na velicinu cvrstoce drveta uticu razliciti falctori, kao:
vrsta drveta,
- zaprenlinska masa,
- grada drveta,
kvrgavost drveta,
- hemizmi u drvetu,
- procenat vlainosti,
- postupak s drvetom tokom seee, pripreme za obradu i same
obrade i postupka tokom lagerovanja obradenog drveta,
- nacin slabljenja elemenata (zbog vezivanja).
Zbog toga sto je drvo anizotropan materijal, materijal sa raz-
licitim svojstvima u r:azlicitim pravcima, odnosno sa svojstvima
zavisnim od ugla' izmedu pravca sile i pravca vlakna jedno isto
drvo ima razlicite cvrstoce.
Na primer, evrstoea drveta na pritisak upravno na vlakna, moze
da bude i nekoliko puta manja od cvrstoee na pritisak paralelno
vlaknima ( 3 - 10 puta ). Kao i kod tvrdoee, cvrstoea drveta je razlCita
u pojedinim delovima stabla, odnosno njegovog poprecog preseka.
Pod pojmom graniCna cvrstoca podrazumeva se cvrstoea pri
slomu (cr,). Odredivanje granicne cvrstoce izvodi se laboratorijskim
postupkom - ispitivanjem standardnih uzoralca pod odredenim ok-
olnostima do sloma. Laboratorijska ispitivanja pokazuju znatno rasi-
panje rezuitata, dobijenih vrednosti cvrstoee, kako za jednu istu vrstll
drveta talw i u zavisnosti od primenjeng naNna ispitivanja.
Ova cinjenica se objasnjava heterogenoseu grade drveta
kao materijala. Tako, na primer, kod cetinarske grade lcoja se
najvse koristi u gradevinarstvu, cvrstoca poznog drveta moze da
bude dva do tri puta veea od cvrstoce ranog drveta. Uticaj
poroznosti drveta i debljina zidova traheida su znatni; eim deblji
zidovi tralleida i veei % poroznosti drveta, tim veca zapreminska
masa a samim tim i veee vrednosti za cvrstocu drveta. Do sada
izvedena eksperimentalna ispitivanja ukazuju na zavisnost, pro-
porcionalnost, izmedu granicne cvrstoce i zapreminske mase drveta.
Isto tako, konstatovano je da sirina godova takode utice na
cvrstoeu drveta. Suvise uski a isto tako i previse siroki godovi
smanjuju cvrstoee drveta.
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
.,:,
46

CTTT

%


"
fu
4-<,-

I
I
''C"

:J.
q;,.ya:: ,.R ;g

, 70' I I I
L _____ J

L_-J["--...J C\::
11\


I
NI
Naprezanja 1.. i II vlaknima

6;c R; B;"t = 6
m
T-E- _
'Ii!
i
1

I!
B
ii,! -? =====-

i!!

Ii
'C;""
G;"t
I
!L
Naponi savijanja: normalni i tangencijalni naponi
q;.




q:' =q;:9;'"IX
Naponi za slozeno naponsko stanje
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Ii
:!.
Drve"e konstrukclJe








49
4S Drvene kOllstrul<c'lk
Drva kao materiJal ubraja se u one materijale lwd kojih je
otparnost materijala veea ukoliko je prirast opterecenja brzi od-
nosno kod vece brzine prirasta opterecenJa dobijaju se vece otpor-
nosti drveta, dobijaju se vece cvrstoce. Ovo se objasnjava reoloskim
knrnkteristikama drveta kOje su t1 uslwj vezi sa submikroskopskom
strul>:turom zidova e1emenata grade drveta.
Cvrstoca na zatezanje
Kada zateiuca sila deluje'paralelno vlaknlma koristi se cvr-
stoea drveta na zatezanje. Dakle, zatezuea sila prenosi se direktno
preko vlakana, preko vlakanaca (51. 1.2.2).
Tabela 1.8. Cvrstoca na zatezanje pojedinih vrsta drveta
(po Campredonu)
Je1a. omo-
rika, smreka
1 neki borov!
Bar, ari."iI
Topala, vrba
lipa, breza
Hrast. bukva,
jasen, brest
Bagrem,
vocke. simsir
i tvrda egzo-
ticna dry.
0.4 - 0,5 9,0 - 12,0
0.50 0,70 10,0 - 15,0
0.65 - 0,80 10,0 - 15,0
0,80 - 1,0 12,0 - 18,0
150 200
lagan!
cetinari
200 - 300
poluteski ce-
tinari
---1---
250 350
350 600 teski liscari
Iz navedenog raz-
loga nepravllnosti grade
drveta, posebno kvrgavost,
mogu u mnogome da
umanJe cvrstoeu drveta
na zatezanJe paralelno
vlaknima (cak i za 50%
do 35%). Na primer, kod
smrekovine, zbog veeih
duzina trliheida cvrsto-
Milan Gojko'lIC, Dragoslav Stojle
{.
Tehno!ogl.la dr'leta
ea na zatezanje veca je
nego kod jelovine. I da-
t
tP=f
Ije, na primer, srednJa
q.91
vrednost cvrstoee na za-
q<l'
tezanje II vlaknima za
r-.., q7
borovinu je 10 kN/cm
2

Neke vrednosti ovlh

cvrstocadateauu pred- qs
q'l njoj tabeli.
;;'l: 03
:;: ,
Dosadasnja labora-
'G qz
toriJska ispitivanja poka-
! zala su znatna kolebanja q;f4,
o 7 2 d 'I- .5 6' 7-0 7 u dobijenim vrednostima
Rt?18-r!VIVe <:JeF'OR?M8G'k>e [C-. Z
Z
J cvrstoce na zatezanje II
vlaknima, sto Je i nor-
maIno, jer je drvo ne-
homogen 1 anlzotropan
materiJal. Ove cvrstoce
zavise od: vrste' drveta, zapreminske tezine, oblika, velicine 1 loka-
litet:.1. uzorka kojl se ispituje, vlaZnosti i pravilnosti gr.ade drveta.
Rad drveta na zatezanje II vlaknima najbolje 'se vidi na di-
jagramu a-s (51. 1.23). Ovaj dijagram se dobiJa ako se na apcisnu
os1.1 nanesu relativne deformacije u %0 (S=lil/lJ a na ordinati odnos
((p) cvrstoce na zatezanje izraZene u delovima
cvrstoce do sloma (qJ=a/cr
1
). Iz slike se vidi
(dijagram je za odredenu vrstu drveta) da od

o do tacke A (qJ=0,5 i s=3,57 %0) Je prava
linija. Tacka A naziva se granica propor-
cionalnosti. I dalje, posle tacke A kriva je
sa vel1kim poluprecnikom krivine, odnosno
neznatno odstupa od prave linije. Iz slike se
takode vidi da lorn materijala nastupa tre-
nutno, bez prethodnog naglog povecanja de-
formaclja - sto Je svojstveno drvetu kao ma-
teriJalu (ovo i zbog toga sto modul elasticosti, po pravllu prelazl
vrednost 10
6
N/cm
2
).
Kada zatezuca sila deluje upravno na pravac vlakana (51.
1.241 koristi se cvrstoca na zatezanje upravno na vlakna. Zbog
prirode i anizotropije.materiJala granicna. cvrstoea drveta na za-
tezanje .L na vlakna Je za 20 do 25 puta manja od cidgovarajuce
cvrstoce nazatezanje II vlalmima (cvrstoca nazatezanje .L navlakna
naziva se i radiJalna cvrstoca nazatezanje). Prilikom laboratorijskih
ispitivanja (uzoraka bez gresaka) konstatovana je cvrstoea na zate-
zanje .L na vlakna u granicama od 150 do 400 N/cm
2
Medutim,
zbog mogucih gresaka u drvetu vrednost moze da se smanJi do
nule.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojie
50 Drvene konstrukclJe
Cvrstoca na zatezanje paralelno ulaknlma - /spltiuanje
Cvrstoca na zatezanje paralelno vlaknima odreduje se labo-
ratorlJskim lspitivanjima prema standardu JUS D.Al 048/79 (usa-
glasen sa ISO 3345/75). lspitivanje se vrsi na malim epruvetama
(pet epruveta) (S1. 1.25), i na velikim epruvetama (trl epruvete).
MaLf} G!'PRl/Ilt?rC' !.f?i?5..f#!Omm
'--------=== ]
,:+:?t
1 === I t
i w G70 i ":0 70 6V
. . "Il "
Vt!lIKt? ePRtJveTe "
.
r . __
,... "
c=::::J;;;.
4-
J ""_ j';1 .: j",j ,,0 l
Epruvete se iseeaju iz uzorka u praveu vlakana. Llnlje godova
moraju biti upravne na dye suprotne strane poprecnog preseka.
Posle ispitivanja iz ceonih del ova epruvete isecaju se epruvete za
utvrdivanje vlaznosti.
J
"
Epruvete su vlaznosti prlbltZno 12%. Brzina nanosenja op-
terecenja do sloma odgovara vremenu od 1,5 do 2 minute.
Curstoca na zatezarye uprauno na ulakna - [splt/uanje
Cvrstoca na zatezanje upravno na vlakna odreduje se prema
JUS D.A1.052. Za ispitivanje izraduju se dYe epruvete dimenzija
50x50x63 i to sa opterecenjem u radijaInom praveu (S1. 1.26a) i
u tangeneijaInom praveu (S1. 1.26b). Linije godova moraju bit!
upravne na dYe suprotne strane poprecnog preseka epruvete.
'J JUS D.A1.041
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stoj!C
("
5]
Pri ispltivanju vlaZnost epruvete je priblizno 12%; a vreme
delovanja opterecenja do sloma je od 2 do 5 milluta.
Tel1nologlja drveta
(a)
Cvrstoca na pritisak

Kada Je drvo izlozeno pritiskajucoJ sili paralelno vlaknima
koristl se cvrstoca drveta na pritisak II vlaknima (81. 1.27). Ela-
stiena svojstva drveta na pritisak II vlaknilua sliena su kao i zate-
zanje II viakllima. Na s1. 1.28 data je kriva za "borovinu" i Imo
sto se iz slike vidi od graniee proporeionaInosti (tacke A) pa sve
do sloma materijaIa l<riva je izraZenija nego u prethodnom slucaju
(kod zatezanja II vlaknima). Drugim recima, pred 10m materijala
javljaju se povecane deformaeije (moduli elasticnosti 1\ vlaknima
En varira od 10
6
do
l,8x l0
6
N/em
2
). Ovde
6"
je potrebno napome-
7,0
nuti da se cvrstoca na
pritisak II vlaknima
r---.,4;t
0,8
povecava sazapremin-
skom masom drveta-

kao i kod zatezanja II qs
vlaknima. Inace, cvr- q'f
stoCa napritisaIl: II vla-
knilua kao i leod za-

tezanja II vlaImimaza-
6t.
I
'll q, I I ,>1..
visi od: vrste drveta.
I
" 1 e .3 'f 5"' "" 7 zapreminske mase,
Ifl:::"La?"IVN6' t:eFGeMaei::JB oblilm, veliCine i lolm-
liteta uzorkovanja nn
kame se ispituje ova
cvrstoca, % vlazIIosti

Milan Gojlmvic. Dragoslav StOJIC
53 52 Drvene kOllstrukclJe
i, all nesto manje - od grade drveta. Odnosno nepravilnost grade
drveta nije tako bitna Imo kod cvrstoce na zatezanje II vlaknlma.
Tabela 1.9. Cvrstoca drveta na pritisak II vlaknima [aleul i
na pritisak 1. na vlakna [a'r-J.l za neke vrste drveta (gde
prestaju elastiCne deform.ac.geJ - u Nlcm.
2
..... .'
I
:"',
lfiiziV dtveta
poluteskl liscari
Bor
600
750
a ';1
I lagan! cetillari
poluteskr' ceti-
!lart
Arls teski cetinari 4000 5500 1000
"Tlo laganl lis-
1bpola, vrba 2500 3500 900
earl
Lipa, breza. ja-
vor, bui{va, hra- 3500 5000 1100 laganl liscarl
st Imeki), orah
Hrast, bukva,
brest I 5000 7000 1300
Grab, simsir.
6000 8000 1500 - 2500 teskl liscari
hrast, oskorusa
Izvedena ispitvanja su pokazaIa da je granicna cvrstoca na
pritisak II vlaknima 1 do 2 do 2,5 puta manja od cvrstoce na
zatezanje II vlaknlma, sto najbolje UustruJu podael lz gornje tabele
(po Campredonu).
Kaa sto se lz s1. 1.23 1 s1. 1.28 vldi, u domenu elasticnog
ponasanja materljala, sve do granlee proporelonalnosti, modul elas-
ticnosti drveta II vlaknima je EII=tg a (redovno se iskazuje u
kN/cm
2
iii u N/cm
2
). Kao sto je poznato lz otpornostl materljala
u elasticnom podrucju ponasanjadrveta vazl Hukov zakon. odnosno
CJ'tU;<t1 1
E
I
, ili =Ell .1::111 ;011'
jer 'je
I:: acr E'cr
ell
lz prednjeg lako se zakljucuje da modul elasticnosti prilikom
zatezanja i pri pritisku II vlaknima Ima prakticno gledano istu
vrednost sve dok su, naponi ispod graniee proporeionaInosti. Me-
dutlm. zbog prirodedrveta kao materijala, pa call: i za jednu lstu
vrstu drveta. vrednosti modula elasticnosti variraJu u sirokim gra-
Milan GoJkovl<!, Dragoslav StoJlc
Teilllologlja drveta
nieama. Tako, na primer, za cetinare Ell = 600 do 1600 kN/em
2
a za hrast i bukvu 800 do 2200 kN/em
2
Kada pritiskajuca sila
sa pravcem vlakana zahvata ugao a (a 0)
koristi se evrstoCa napritisak koso na pravac
vlakana (81. 1.29). Kada je a=90o (1t/2) onda
se ta cvrstoca naziva cvrstoca na pritisak 1.
na vlakna. Zavisno od odnosa pritiskujuce
sile prema frontaInoj strukturi (prema popre-
cnom preseku) razlikuju se (81. 1.30):
t

:=jj
- radijaIni pritisak.L na
vlakna. kada sila del uje
u praveu precnika. i
- tangencljalni pritisak
1. na vlakna. kada sila
deluje u praveu tangente
(b) _ ...is",,,, .i. 1>18 VLBKNa . na poprecni presek.
#
V.OlIWIMi/
U inZenjerskoj praksi obe ove cvr-
stoce pozuate su pod imenom - cvrstoca
'drveta na pritisak .L navlakna (81. 1.31).
U takviOl slucjevirna javlja se gnjecenje
drveta. Kod opterecenja drveta 1. na vla-
kna javljaju se najvece deformaeije. Ove
deformaeije su osirn opterecenja posle-
dica specificne grade drveta 1 veze vla-
kana u poduznom praveu.
Cvrstoca drveta 1. na vlalmaje ma-
la. Rad drveta na gnjecenJe, odnosno..pri-
tisak .L na vlakna karakteristican je po
tome, sto kod gnjecenja drveta - posle
lorna, posle zbijanja grade drveta do-
lazi do povecanja cvrstoce na pritisak 1.
na vlakna. Ovo se najbolje vidi na dija-
gramu a - s, na sl. 1.32.
Kod cvrstoce na pritisak 1. na
vlakna, kako je opitirna dokazano, ka-
rakteristicno je da dolazl do povecanja
cvrsto6e drveta (aL) u zavisnosti od od
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJI<!
------
55 54 Drvene kOllstrllkclJe
nosa povrsina, odnosno povrsine preko koje se prenosi pritisak i
povrslne na koju se prenosl pritisak. Ovo se objasnJava time sto
deformacije neposredno ispod povrsine glljecenja angazuju urad i
materiJal neposredno oko ove povrsiue - u radu drveta ucestvuJe
veca zapremina drveta (S1. 1.33).
Kako .se lz slike 1.33 vid!, najvece deformaeije Javljaju se u
slucaju pod a) - najmanja cvrstoca (i do 20% od slucaja c),
nesto manje su u slucaju pod b) i najmanje su u slucaju pod e)-
kadn se drvo gnjeci na delu duzine ! na delu sirine. U slucaju c)
sto se 12: slike vidl, cvrstoea zavisi i od susedn!h elemenata grade
drvet.'t, odnosno od cvrstoee na zatezanje susednih vlakana. Ukoliko
je manJa povrslna preko kOje se prenost opterecenje P (velielna c,
u odnosu na I - nn s1. 1.33) utoliko je veca cvrstoca drveta na
pritisal< ..L na vlakna, nn gnjecenje, a samim tim I manJe defor-
.. . ..... .. maeije. Iz tog razloga, kod os-
J lalljanjn sile P upravno nn vla-
kna a da bi se koristio efekat
angazovanja susednih vlnkana
mora da postojl prepust velieine
a (S1. 1.34) koj! treba da je vee!
od visine elementa koji se gnje-
ci. Kad sila deluje koso na pra-
.
vae vlaluUla (oo<cr<900) koristi se

cvrstoea drveta koso rut prcwac
vlakana-cr", [S1.1.35). Velicina
e
evrstoce na prltisak koso na
A
DEFQ,e'/W(!i('i'r;;76 pravac vlal<ana, osirn paranleiara
navedenjh za cvrstoCe na prltisak,
zavisi od cvrstoce
na pritisak II i 1.
nn vlakna I od
velicine ugla cr.
Sa napomenom
da je evrstoea na
prltisak II vlalmi-
ma od 3-10 puta
veca od evrstoce
na prltisak 1. na
vlakna.
+2.-+
Milan GoJkovlc, Dragoslav StOJlc
L.:::= 21
TeI1I1olol'(lja d rveta
Cvrstoca na pritisa1c paralelno
vlakntma- ispitivanje
Cvrstoea na prltisak paralelno vla-
knima odreduje se laboratorijskiIll ispi-
tivanjima JUS D.Al.045 na epruvetama
proplsanih dimenzija. Cvrstoea je racun-
ski napon dobijen kao kolicnik sile loma
ciji je pravae paralelan vlaknima i prvo-
bitne povrsine poprecnog preseka epru-

vete pri standarnoJ vla!lnosti od 12%.
TrajanJe optereeenja je 2 do 5 rninuta
od pocetka nanosenja sileo Za uzorak sa
proizvoljnom vlaznoscu, moze se sraeu-
nati evrstoea kOja odgovara vlaznosti
prema izrazu:
cr =O'CIl(w),[ 1 +O,04(w -12)]
ell
Modul elasticnosti dobija se, merc-
njima na epruvetama 50x50x200 a ra-
euna se prema obraseu:
. I
Ecu
t'/ Au
gde je:
F
o
- sila predoptereeenja 10% od napona lorna
FI sila u granlcama elastienosti
A
o
- povrsina poprecnog preseka epruvete
duzina pod predopterecenjem [u Illm]
Al - promena duzine u granicama elasticnosti [mm]
Cvrstoca drveta na prUtsak upravno na vlalma- ispitivanje
Cvrstoca drveta na pritisak upravno na vlakna adreduje se
u svemu prema JUS.D.Al.051fi9 (usaglasen sa ISO 3132/75), a
definise se kao napon koji odgovara granici proporeionalnosti (uo-
bicajena granicna cvrstoca). Iz dijagrama napon/dllatacija odreduje
se ordinata taCl<e u kojoj tangenta na krivu zaklapa ugaa veei za
50% od ugla pravolin1Jskog dela HnlJe deformacije. Za ispitivani
uzorak proizvoljne vlaznosti [S1. 1.36.) moze se sracuIlati evrstoca
kOja odgovara cvrstoci pri via!lnosti od 12%. prema obraseu:
Milan GOjkov!c. Dragoi>lav StoJlc
i
57

r
.,
.;
I Drvene konstrukclj e 56
(J01. = crC1.(W) [ 1 + a. (W - 12)]
Cvrstoca na smicanje
Cvrstoca na smicanje javlja se u onim slucajevima kada se
drvo smice po odredenoj ravnl - po smicucoj povrsinl (usled uticaja
smicucih sila). U zavisnosti od
polozaja smicuce ravni u od-
nosu na gradu drveta, u od-
nosu na pravac vlakana, raz-
likuje se viSe vrsta smicanja
- s1. 1.37.
Presecanje vlakana ka-
da je ravan smicanja .1 na
vlakna - slucajevi a) i b) na
s1. 1.37. CYrstoca na smicanje
.1 na vlakna veca je za 3 do
4 puta od cvrstoce na smi-
canje II vlaknlma.
Tangencijalno i radi-
;alno smicanje pod uglom
prema pravcu vlakana, kada
je ravan smicanja u pravcu pre-
cnika odnosno u pravcu tan-
gente - slucajevi c) i d) na
s1. 1.37. i
Smicanje paralelnovlak-
nima, slucajevi e) i f) na istoj
slici, kada je povrsina smi-
canja /I vlaknima i smicanje
se vrsi u pravcu vlakana. Ova
cvrstoCa drveta najcesce se ko-
risti u praksi.
Granicna vrednost cvrs-
toce drveta na smicanje od-
ISlfka7ill
reduje se ispitivanjem stan-
Milan Dragoslav Stojlt
Tehnologila drveta
dardnih uzoraka do sloma (lmo i za sve ostale cvrstoce drveta).
Cvrstoca na /I vlalmima (51. 1.37-e) neMo je veca nego
cvrstoca na smicanje /I vlalmima u radijalnol11 pravcu (51. 1.37-f).
Ovo lz razloga jer se po radijalnoj povrsini lakse rusi veza grade
drveta, veza lzmedu vlakana, nego sto je to slueaj kod smicanja
po tangencijalnoj povrsini. Tako, u pojedinim slucajevima cvrstoca
na smicanje /I vlalmima po ta.ngencijalnoj povrsini moze da bude
veca 1 do 35% od cvrstoce na smicanje po radijalnoj povrsini.
Tabela 1.10.
.drvetauN/cml
:m"x.. dr-veta mim .. sred,. I max. I
'.. . . .
Arls 450 900 1000 Smreka 400 670 1200
1100 1300 Bar 600 1000 1460 Hrast 600
800 1900 500 630 Bukva 650 Jela 1 370
600 Topola 400 500

Kako su pokazala do sada izvrsena ispitivanja raspored napona
na smicanje /I vlaknima ('II) po povrsini smicanja vrlo je ne-
ravnomeran, kalw je to pokazano na s1. 1.3S. Velicina napona
smicanja ('II) odreduje se preko izraza
T
't
'II ST A
<
gde je:
't - srednje, prosecno naprezanje na smicanje /I vlaknima.
lisT
bJ . ZT
a)
I
f--t
I
Isrika 1.38:1
T "'r
Milan Gojkovlt, Dragoslav Stojlt
Drvelle kOllstrukclle 58
Medutlm redovan je slucaj da je't
llsr
< max't . Srednja vrednost
smicueih napona ('usr) opada sa duiinom ravnl smicanja a zavisi od
odnosa duzine smlcanja prema ekscentricitetu (e) sile T. Laboratori-
jska ispitivanja su pokazala daJe neravnomernost raspodele napona
smicanja veea kada smicuea sUa deluje 'Jednostrano" - s1. 1.38-a.
ItilllliHfDOlJ'"' 1crmnrarm
(a)

Smicanjepriekscentricom delovanju sile - T zavisno ad velicine
ekscentriciteta e, cesto je propraeeno zatezanJem droeta upravno
na vlakna - cepanjem drveta, sto umnogome pogorsava rad drveta
na Nsto smicanje. Uticaj sile koja "cepa" drvo (.1 na vlakna) moze
pogodnhn konstrukcijskhn
merama da se smanji ill
potpuno odstrani. Velicilla
napona na zatezanje .1

11
na vlakna odnosno na-
prezanje drveta na repanje
moze da bude matno pa i
I ' dadostigne granicnucvr-
{ stoeu i pre iskoriseenja
cvrstoee nasmicanje-us-
led cega moze da nas-
tup! slom spoja- veze.
Konstrukcijska pogodnost
manifestuje se postojan-
jemsile V (S1. 1.39.) koja
aktlvira trel1ie u smicueoj
ravni odnosno time se
poveeava cvrstoea drveta na smicanje (smicuea ravan u takvom slu-
Caju uspeSnIje prima smiCuCe sile).
Cvrstoca na smlcanje paralelno vlaknlma - Ispltivanje
Odreduje se u svemu prema JUS.D.A1.053 79 (usaglasen sa
ISO 3347/75) i definisana je kao napoll koji odgovara naponu lorna,
odnosno doblja se po obrascu
'til = PIA
Milan Gojkovic, Dragoslav Stojic
{.
TeilllologlJa drveta 59
Pri vlaznosti uzorka koja se razlikuje od 12% treba vrsiti
korekciju prema izrazu:
'til( 12) '" 1:11 ( w)[1 +(X (1 - 12)]
Na s1. 1.41 data
Je zavisnost izmeau CVl"-
stoee na smicanje pri po-
C": T
I I !-
'lEtt IIIEefl
o
stojanju, sUe trenja u smi-
cueoj ravni, usled slle l{o-
'Tt'l
ja deluje upravno nn ovu
ravau. Tako kriva (1) po-
JO
kazuje naprezanje kada
u smicueoj ravni postoji
za+-+-I J""'"T Illli....J I I sila velicine V= od 0,4

i+J
1 2 J '" S" G 7 ,5' .9 10 ? ) 1,i knva (3) -. kada slle
V nema, odnosno zn slu-
. caj smicnnja (bez
sile trenja u smtcucoj povrisinil. U slucaju (3) kao sto je receno
lorn u smlcucoJ povrsini (u vezi) moze da nastane ne od smicanja
II vlaknima vee od zutezullja .1 nU vlalma (od cepanja drveta).O)
Cvrstoca na savuanje
Kada se uzorak optereti u
svemu kalw je to pokazauo na
s1. 1.42 koristi se cvrstoea drveta
na savijanje (cr
m
). Osim vrste i
grade drveta- na cvrst06u na sa-
vijanje utice i vlaltIlost. No, uticaj
vlaz.nosti nije tako izrazen kao lwd
cvrstoee na pritisak, odnosno nn
'J Naponl pri cepanju drveta to J doblja/u se prelco odnosa = . k. gde Je
c:cp . w
Ie = koificljent koncentraclJe normalnlh napona Iderzticnim naporzlma na ceparzje
vfalcarza (po Habbe-uJ.
2
b1 " M
M T e ; W =-;;='6 (za b 1); creep = W.k . 6 . k. S druge strane T =..-1,
gde je A, - povrslrza poprecnog smlcanJa => bl b, a '11- rzapon lla smicanje
vla/mima. Sadaje 0 I<i' =, odrzosno, =0 l.
(.ep. r..o. II II l II C"P l{
Pri povecanju lle/(cine e III smarzjenju duzlne I 'II=> O. Elemerzt rze radl na smlcanje
ve" na s{lvlja'1.le 1. fla vlakna.
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

1
I
I
60
zateznnje. Moze se tlZeti, prosecno, da jedan % vlaZnosti smanjuje
cvrstOCtl nn snviJnnje za olw 15%_
Razliimje se tangencijaino i radijalno savlj<mje, zavisno od
poprcenog preseka drveta koje se savija - s1. 1.42. Tangencijalno
savijanje je u slucrVu kada je ravan opterecenja u pravcu tangente.
" sa godovima, a radljaluo savijanje je kada se ravan opterecenja
poklapa sa preellikom, kada de1uje upravno na ravan godova. U slu-
caju tangenciJalnog saviJanja na uzorcima, ka1l:0 u zonl prltiska
tako I u zonl zatezanja. maicsimalni naponi javljaju se nn iVicama
gete se naizmenicno smenjuju zbiJena vlakna, odnosllo veca i manja
gustina drveta. U siucrVu radijalnog saviJanJa maksimalni napon! se
nnlaze u ravni godova a tu je drvo gugee i zbijenije. Iz ovog razloga
veca evrstoca drveta lHl savijanje u radijaluom pravcu.
Kod nosaca pravougaonog poprecllogpreseka opterecnih ua sa-
-i
vijanje i za rad materijala u elasticnom podrucju - naponi od
savijanja su simetrieno i pravolinljski
rasporedeni po preseku. U gornjJm vla-
knima koristi se cvrstoca drveta nn pri-
tisa1\: a u donjim, zntegnutim vlaknlma,
cvrstoca drveta na zatezanje. No, ovo. su
cvrstoce koJe se korlste prj savijanju,
ili, decidno reeeno - cvrstoce drveta na
savijanje.
Naprsline od skupijanja koje se
mogu pojaviti na povrsinama nosaca,
posebuo na njegovim vertikalnim
r povrsinama mogu znatno da uticu na
.. __._-_... povecanje napona (smanjenje povrsine
koja preuzima odrede.ne napone - pose-
bno kod napona smieanJa). Iz ovog razloga preporucuje se, kod
upotrebe vlazne grade, umanjenje opasnosti od pojava prslina (us-
led susenja. skupijallja drveta) na taj nacin sto se izrade vestacke
pukotine. prorezi na ovim povrsinruna,' gde po pravilu, nema napona
smicanja u svemu kalco je to pokazano na 81. 1.43.
Cllfstoca na savijanje ispitivanje
Odreduje se prema standardu JUS D.A1.046/75 (usaglasen sa
o
f14.
Ml1all Gojkovic, Dragoslav Stojle
TehnologiJa drveta 61
ISO 3133/75). Epruveta za ispitivanje cvrstoce drveta na saviJanje
(51. 1.44 ) postavlja se tako da leZi na osloncima jednol1l radijal
nom stranom.
Vreme nanosenja opterecenja je 1,5 0,5 minuta, a vlaznost
epruvete oko 12 %. Za uzorke vlaznosti od 9 do 15% cvrstoca se
moze prevesti na eVfstocu koja odgovara vl<tzn08ti od 12% na os-
1l0VU obrasca:
0'1ll(12) = O'm(w) (1 +a(w 12)]
t/II 1 ilg
q'i

ex. korekeionl faktor lznosl 0,02 ukoliko drugacije nije
posebno utvrden.
Odredlvanje modula elasttcnosti
Odredivanje modula elastienosti pri &'wijanju je utvrdeno stan-
dardom JUS D.Al.035 (usaglasen sa ISO 3349/75). Postupak odre-
divanja modula elasticnosti zasniva se na merenju veUcine op-
terecenja i ugiba na epruveti (51. 1.45).
Epruvete su vlaznosti od 9 do 15% a opterecenje se nanosi
konstantnom brzinom sve dok se ne postigne naprezanje od 18
MPa za vreme od 30 sekundi. Zatim se opterecenje smanjuje do
naprezanja od 5MPa. a onda se ponov! ciklus jos jednom. U toku
sledeca 4 opterecenja mer! se ugib u periodu ne vecem od 10
sekundi za naprezanje od 7 MPa i od 18 MPa. Opterecenje mora
da lezi u pravolinijskom delu dijagrama opterecenje/uglb, a ako to
niJe slueaj onda se donja i gornjagranicaopterecenja moze menjati.
Modul elasticnostl racuna se prema obraseu:
3
3 P 1
(GPal
"" 64b h
3
f
gde je:
P sila (kN]
raspon [em]
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
63 62 Drvelle kOllstrul(clje
f - uglb epruvete u [mm)
Za vlainost epruvete koja se razlikuje od 12% moze se sra-
cunati modul elasticnosti koji odgovara epruveti vlaznosti 12% pre-
rna obrascu:
Ew
El2
1 -o:(w 1'2)
gde je:
0: = 0,02,
w - v1ainost epruvete pri ispitivanju.
Modul elasticnostl jednak jesrednjoj vrednosti od pet uzas-
topnih merenja za istu epruvetu. Modul elasticnostl odredenog uzorka
drveta jednak je srednjoj vrednostl modula elasticnosti svih ispi-
tivanih epruveta.
Kao 8to se Iz svega napred izlozenog vidi cvrstoce jednog
istog drveta su vrlo razlicite zavlsno od pravca i smera sile prema
vlalmlma. Na 81. 1,46 u jednom zbirnom dijagramu cr - 8 prlkazanl
su odnosi ovih cvrstoca - sto josjednom potvrduje i komparativno
ukazuje na lleterogenost drveta, odnosno na njegovu anizot-
i nehomogenost.
1$ll]<,ii1.';t(ij
Milan Gojkovi6, Dragoslav StOJ16
["
Tehnologija drveta
1.6. Relevantnifaktori od uticaja na mehaniCka svojstva
drveta
1.5.1. Uticaj anizotropije
Jako izrazena anizotropija drveta bltno utlce na ponasanje
drveta pod dejstvom spoljasnjih sila. U razlicitim pravcima anizot-
ropije prisutne su i razlicite cvrstoce i razliciti moduli elasticnosti
drveta.
Strogo uzevsi. prema konceptu cilindricne anizotropije, raz-
likuje se cvrstoca drveta za longitudinalni. transverzalni i radijalni
pravac. U inzenjerskoj praksi i prema uproscenom konceptu orto-
gonalne anizotropije, razllkuje se cvrstoCa drveta paralelno vlalmima
i cvrstoca drveta upravno na vlal{na.
Mnogohrojna ispitlvanja uzoraka od razlicitih vrsta drveta po-
kazuju izrazenu anizotropiju u pogledu cvrstoce u dva osnovna
pravca anizotopije.
Drvo ima veliku cvrstocu na zatezanje paralelno vlalmima.
Kod uzoraka od jele I smreke bez gresaka (elsto drvo) cvrstoca
na zatezanje iznosi prlblizno:
crt: 8 do 12 kN/cm
2
r t ~ = 0,5 do 0,7 kN/cm
2
ill priblizno:
r ~ '" 0.06 . cr
t
\.
" Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima je olw poloVine cvr-
stoce na zatezanje, odnosno
cr
1
",05 cr
t

CiI ' til

Cvrstoca na prltisak paralelno vlaknima je znalno veca od
cvrstoce na pritisak upravno na vlakna. odnosno
cr;'J."" (0.1 0,2)cr:
u
.
Za potrebe inzenjerske prakse. u zoni radnih napona, moduli
elastlenosti za prltisak i zatezanje paralelno vlalmima mogu se
usvojiti kao priblizno iste i konstante velicine.
Na bazi mnogobrojnih ispitivanja uzoraka od drveta na pri-
Usak koso (pod uglom 0:) u odnosu na vlakna. moze se graficklm
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
Drvene kOllstrul{clj!

putem (SI. 1.47) predstaviti pad cvrstoce nn pritisnk sa poveca-
njem ugla kojt zaklapa napadna liniJa sile i pravac vlakana. Kod
hOlllogCIlOg izotropnog tela cvrstoca na pritisak je jednaka u svim
pravcima, vid! sliku 1.47.
!..-=;..
Najmanja cvrstoca drveta na pritisak je ako napon deluje
upravno na vlakna, a najveca ako napon deluje paralelno vlakn!ma.
Vredllosti cvrstoce na zatezanje takode zavise od pravca zateZuce
sile U odnosu na pravac vlakana i vaze slIcna objasnjenja kao i
za pritisak.
Zakosenost vlakanaca u odnosu na pravac dejstva sile (narona)
bltno utice na evrstocu drveta. !straZivanja GEHRI/STEURER'po-
lmzuju da sa povecanjem ugla koji zaklapa pra.vac naprezanja i
pravac napona opada staticka cvrstoca drveta. SHeno se ponasa i
modul elastlcnosti drveta. Ovi rezultati predstavljeni su na s1. 1,48
- za zategnute,prltisnute i savijene st;apove.
Rezultati ovih istrazivanja se uglavnom slazu sa Izrazom HAN-
KINSONA."J prema kome je
0' 0'
ell C.l
0' .. "
0' slrra + 0' co;'a
en C.l
*J Holzjestlgkett bel Beanspruchlmng scltrag zur Faser. SAH - BulletIn 712 - 79
.') HAGEN { HANIaSON 1 KOLLMANN
MUau Gojkovle. Dragoslav Stojle
65
Tehnologl1a drveta
(;\
l

I(; 25"'
lS \'5" 6.?
o
.,J;;4S1
1.5.2. Faktor zapreminske mase
Fizicka svojstva, kOja se javljaju kao posledica delovanja pri-
. rodnih sila teze, zvuka, toplote, vlaZnosti i drugo, bitno utlcu na
evrstocu I elasticnost drveta.
Zapreminska masa drveta definisana je odnosom mase drveta
i njegove zapremine. Sa promenom vlaznosti drveta menja se i
masa ! zapremina posmatranog tela. Shodno vazecoj regulativi')
zapreminska masa drveta u vlaZnom stanju definisana je izrazom
mw masa drveta prt saddajuvlagew (kg,t]
3
P
w zapreminapri vlaznostl w [cm
3
" m ]
Vw
zapreminska masa 1.1 apsolutno suvom stanju
mo
_ masa drveta u apsolutno suvom stanju
Po - zapremina drvetau apsolutnosuvom stanju
v
o
Zapreminska masa drveta, bez pora - specifiena masa") je
fizieka velicina koja se definise kao odnos
OJ STANDARD JUS.Al.044/79 (ISO 3131/75)
krece se
..) Strogo uzelJiH 'Y. zalJlsi od hem!./skog sast<wa I temperature drveta
u granlcama ad 1,46 -do 1,56 tlm3
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
67 66
Drvenc konstrukclje
_ masa drveta bez pora
Y" - zapremina drveta bez pora
prlblimo je konstantna velicina za sve vrste drveta i !znosi Y,,=1,5 tlm:l.
Relatlvna gustlna drveta deflnise se odnosom
Po
Y =-.
Y
s
Sve napred navedene fizicke velicine odreduJu se eksperimen-
talnim putem. Radi ilustracije u donjoj tabeli date su zapreminske
mase nekih vrsta drveta koje se najcesce koriste u gradevinarstvu.
Tabela 1.11. Zapreminska masa drveta
I Jela
Bor
Aris
Bukva
Hrast
0.30
0,30
0,40
0.49
0.39
0.43
0.49
0,65
0.68
0.65
0.64
0,86
0,82
0,88
0.93
-._.- SMREk'3(JIiZ3)

7IJ
- ...- LJOIf'
Btl -+-A,1'/,.:[
----- h';f'Asr
h. St),
I/:)
---8t/,KYi7




3,
lQt-----I---:L-:
o I -1""'- 1/ I ---t<='=i r=;t;;tm.
qo
'17
tpfih-Y,fi
Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojle
Tchnologlja drveta
Zaprem1nska masa drveta u apsolutno suvom bitno se
razlikuJe za pojedine vrste drveta.
Na bazi eksperlmentalnih istraiivanja'
l
odredel1e su zapremin-
ske mase za neke vrste drveta kaje se najces{;e koriste u grade-
vinarstvu. Na sliei 1.49. dati su rezultati slstematskog ispitivanja
uzstatisticku obradu podataka.
Za pojedine vrste drveta postoje razlicite zapreminske mase
pa se statistickim metodama, prema ucestanosti. odreduje velicina
prosecne zapreminske ,mase. Kaleo se sa slilce 1.49. vidi, najvecu
zapreminsku masu Po ima bukva. a najmauju smreka.
1.5.3. Poroznost
Poroznost je osnovno fizlcko svoJstvo drveta. Pore u drvetu
su ispunjene vazduhom iii vodom. Procentualno ucesce pora u
volumenu drveta moze se definisatl preko relativne gustine drveta.
Poroznost drveta se definlse izrazom
Ys - Po . 100
a [%} ill
Y"
a ( 1 ) . 100=(1 - y) . 100 .
Y8
Zamenom Y,,= 1,5 := 3/2 [t/ma}
sled1
2
Y ="3 Po
kanacllo
2
a == (1 .100"I,'
3
Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da Je poroznost drveta
za hrast a = 55% - 58% i za jelu do 75%. '
Zavisnost poraznosti 1 zapreminske mase maze se graficki
predstaviti (51. 1.50.).
OJ Svajcarska lstrazluanja: Hduflgkettsuertellung der Darrdtchte bel Schwelz. Hol-
zarten ermltte[t uon der Schwelz. Ansta/t fur das forstllche Verstlchswesen,
"J Primer: Za jelu srednja vrednost zapremtnske maSe je 0,43 t/m
3
, pa.le
a = ( 1- 3"
2
0.43) . 100 71 %
Milan Oojkovlc, Dragoslav Stojlc
69
68
Orvene konstnlkclje
+ PJf'3KPicNa 08Las'1' t
100 I l I . .-.,
90 -l---+-"'!""'=-+---r--r- So


t t/"O
o I
o
11.'0 +----+-+-t-----t-.
, ;/; I
00.11 .....-
r
Pri ovome fizicId nije moguce da zapreminska masa drveta
bude nula iIi da tezi nuli, a talwde i da bude 1,5 t/m3 Prakticna
oblast zapreminske mase Je oznacena na slid.
1.5.4. Zapreminska masa
Nazivna zapreminska masa drveta je odnos mase drveta u
apsolutno suvom stanju i maksimalne zapremine drveta u tacki
zasicenosU vlakana, odnosno
Py V [tlm
3
]
max
Temperaturl od 20 2C i relativnoj vlaznosti vazduha 65 3%
odgovara uzorak drveta vlainosti oko 12%.
Zapreminska masa drveta sa proizvoljnim proeentom vlaz-
nosti, moze se preracunaU na zapreminsku masu drveta vlainosti
od w 12 % preko obrasea:
P12 = P [1 - (1 - K) (w - 12)
w
100 J
gde je:
K
- koefieijent zapreminskog skupljanja, pripromenl vlainosti
za.1%, .
w - vlaznost drvenog uzorka.
Relativna vlainost vazduha hitno utice na promenu zapremin-
ske mase drveta. Na sliei 1.51. data Je promena vIaznosti w u
zavisnosti od relativne vIaznosti vazduha. ')
OJ PremfJ DIN 52182 kojl se zasn/va na Islraz/vanjlrna prof, Kolmana
Milan Gojkovl6, Dragoslav stojl6
I
Tehne loglja drveta


!rOO
Anatomija drveta upucuJe na cinjenieu da se zapreminska
masa razlikuje u zavisnosti od polozaja' goda u preseku drveta
(sri, srcevina, heljikovina). Sam god se sastoj! od dye zone (rano
i kasno drvol pa se i zapreminska masa tih zona razlikuje, Ucesce
dehljine goda u zapreminskoj masi drveta je znacajno, Za istu
vrstu drveta zapreminska masa razlikuje se u zavisnosU od debljine
goda i to sa smanjenjem deblJine goda zapreminska masa Po raste
(gusce drvo) i sa povecanjem debljine goda Po opada.
Na slici 1.52. data je zavisnost debljine goda i zapreminske mase Po:'
G,
S;
'l:l

\!) .3
,
.::! Z

()
tJ,32 qtlO 0,50 tjm
S
'J May, H.-A : ElnJliisse von Rohdlchte und Jahrrlngbrelle alif das Quel/ungslJer-
halten von Flchten und Kl/ifernholz, Holz als Roh und Werkstqff 36 (1978J s.199-
202.
Milan Gejkovl6, Oragoslav Stojl6
70 Drvene kOllstrukclle
Korelacija zapreminske mase drveta i mehanicl{ih karakteris-
tika (cvrstoca) i elastiticnosti drveta (modula elasticnosti) zavisi od
vise faldora ito: vlaznosti drveta, relativne vlaznosti vazduha, vrste
drveta, sirine goda ltd. Eksperimentalna ispitivallja tlzoraka sa kon-
stantnom vlaZllosCU pokazuju da sa povecanjem zapreminske mase
linearno raste 1 cvrstoca drveta (zatezanje. savijanje i pritisak) kao
i modul elasticnosti paraleillo vlalmima pri savijanju.
Na uzorcima od smreke konstantlle VlaZIlOSti W=15% i pro-
menljive zapreminske mase u instltutu EMPAO) mer-
enjem je odredeu8 korelacija cvrstoce i elasticnosti drveta sa zapre-
minskom masom. Rezultati istraZivanja dati su na s1. 1.53.

9tXl()
7()()O
G(}()()
c()(}()
'1(JO{J
3()Q
2000
ltXlO
0

Laboratorijski su obradelli i ispitani uzorci drveta na savi-
janje, zatezanje. pritisak paraleillo i pritisak upravno na vlakna,
smicanje paralelno vlaknima.
Relativno odstupallje vrednosti ua zatezauje, pritisak i savi-
janje, kao i modula elasticnosti drveta od sredl1je vrednosti zapre-
Veirfo,rm,baJrJce'it schwelz.
minske mase za smreku od pQ=O,4 tlm:
l
moze se odrediti koefi-
cijentom relativne cvrstoce-elasticIlosti
Ratlmgewicht,
und Jahrringstellllng aUf die
Flchten-Tannen-Larchen-Rotbuchcn und

I4W
fEW

BClO
600
WO
6$.
200
. .p,
q.J5 q'lO q$
Milan GojkovtC, Dragoslav StoJle
('
Tehno!oglja drveta 71
Kc=(cvrst. uzorka promenljive Po)/(cvrst. uzorka za Po=O,4
gde Je:
Ke - koeficijent reJatlvne promene cvrstoce
K., =(modul elastic. promen. po)/(modul uzorka sa
Ke - koeficijent relativne promene elasticnosU
tlm
3
)
Koeflcijentl Ke i Ke graficki su pred5tavljeni na 51. 1,54.

\.A,L....r \
-+---
0,3 1-1-;,---+---1---1
"Z I---+-- I


I
\...'1:'



il
J;,

O,5[t/t1J 0,:15' q'l qo/5

105.5. Uticaj vlainosti drveta
VlaZnost drveta iIi tacnije procentualni sadrzaj vlage pred-
stavlja odnos razlike masa drveta u vlaznom i apsolutno SUVOl1l
stanju i mase u apsolutno suvom stanju, odnosno:
ln
w
-ln
o
w == 100 .
mo
VlaZnost drveta se odreduje Jaboratorijskim ispitivanjima pre-
rna vaZecim standardima.' Smatra se da je drvo u apsolutno suvom
stanju ako je pri susenju na konstantnoj temperaturi od 103 2C
u tntervalu od 6 sati gubltak mase drveta manJi od 0,5 %,
Na bazi utvrdenib metoda ispitivanja vJaZnosti prema nema-
ckim normama'O) na uzorcima od smreke KEYLWERTH je u labo-
ratorijskim uslovima izradio higroskopske izotenne (S1. 1.55). De-
finisana je korelacija tri paranletra ito: vlaZnosti drveta. tempera-
ture i relativne vlaZnosti vazduha.
OJ JUS D.A1.043179 usaglaiien sa ISO 3130/.75
oOJ DIN 52138
Mlla!1 GoJkoVlc. Dragoslav StoJlc
73
", i "it
, 1:
!YO
C IN '"':rVt> 9\ tQ }{ 1"6' t4",ZJ'6. &1- -\.1 2 t I /
/20 \ , \ 1\ \I )J '7.0),;' . 1\ \
/7(J \' l'o'M_PRlr
iSilK
.1 J
\ 1\
\
1\ \J
1\ \
\i\--I\--l
[L1LH I
\ -V-
l
\.1
\
\-\.W.l-H
K I{fl{I
w._we.._$.SO
+-
1\ .-i
100 \ \
9(1 hJ\\\l\ ,\1\1\ [,"\-'?.J,\ 1\ \
I'M _\' :..f\ \ r'\. '\ 1\
tGc \\\"\ f'\-->- [\.. f\. \
,\I\'l\ '\ \
11 'li 1\ I\J\"\ 1\
\1\1\ 1\ \ \ 1\ \ ..... \
1\ \ \!\ \1\r\I\ \., [\
; '.. .1 j \ \ 1\ \ 1\
10 i\ 11 \ 1\ \ 1\ \
I() II " fr 6

naff/VOST p'azOt:/#a fC'
Prema istrazivanjima za potrebe sVa,.learskih norm!, za tem-
peraturu vazduha od 0 do 20C definlsana je zavisnost srednje
vrednosti v}aznosti drveta i relativne vlaznosti vazduha. Na slie}
1.56. kriva predstavlja srednJu vrednost'rezultc'1.ta, a srafirana povr-
sinn oznacava polje rasipanJa rezultata eksperimentalnogispitivanja.

'"

lti 2ll

::;;:
IS


!?
tlj

5
o 25 50 75 100/"/,!/
Y.:s.iVa5"TI6'2a:I'A'2 Jt:>
Prema klimatskim uslovima i arubijentu u kome se drvena
konstrukcija nalazi prema SIA 164/81 prl temperaturi od 200C
odgovara za konstrukeije:
Mllan GOJkoV16. Dragoslav Stojl6
Tehnoiof(iJa drveta
koje su potpUllO zasticene od vlazcllJa. vlazllosti w 12 3%
delimicl10 ill potpuno lzlozelle vlazellju. vlazllostl w 18 6%
- koJe BU stalno Izlozene vlazenju !II Btl pod vodom w 24% do grani-
cezasf{:enosti vla-
kana.
Voda u drvetu nalazi se kao slobodnu i vezana. Karakteristicna
su dva podrucju vla.znosti ito:
higroskopno podrucje w}! (vezana voda koju sadde zidovi
celijiea drvetal,
- lmpilarno porlrucje w
1
( (slobodnu voda koja isptmjavu supljiue
drvnih sudova i prazne prostore u gradi drveta).
Stanje zasicenosti vlakana (zice) je one stanJe vlafnosti kada
drvo vise ne sadd! slobodnu vodu, a zaddalojesvu vezanu vodu. ')
Granica zasicenosti vlalmna Zc"1Visi od vrste drveta - tako je za:
JELU/SMREKU w
H
= 30 - 34 %,
BOR
22 - 28 %, w
H
BUKVU 32 - 35 %,
wa
HRAST 23 - 25 %. w
H
Vlaznost drveta,za kapilarno podrucje moze da se predstavi
!zrazom:
2 3
ex .Y
H

O 1 -:3Po 2 - Po
-- 100
lU3XWlt
3
Po Po
2" Po
uz. pretpostavku da su sve supljine (pore) ispunjene vodom, masa
vode jednaka je proizvodu poroznosti i specificne mase vode
ex .Y".o.
Maksimalna vlaznost drveta je:
1,5 - Po
maxw = w
H
+maxwk = (WH + ).100.
1,5Po
Prema nemackim"
J
propisima razUkuje Se:
suvo gradevinsko drvo sa w<20%
- polusuvo gradevinsko drvo 20%<w<30%
OJ JUS D.A1.020 tac/ca 2.212
oOJ DIN 4074
Milan GOjkov!C, Dragoslav StojlC
77
76
Drvene konstrukclie
7(;
/2
1:: K

'lj 0
ttl -'I

-8
-I?
!.b -76'



r- .:::::
E;;::,
!oo..

1"'IiI ..
,


'"'"
l:.....
r-"
IV
P z Y ;; <9 to 12 1'116 At :JJ 22 21121: M.J:J pi
,..

sve vrste drveta procentualna promenamodula elasticnostije priblizno
ista. Na osnovu tog zakljucka moze se definisati jedinstvena kriva
promene modula elasticnosti, generalno za sve vrste drveta, (SI.
1.60).
72

--I----
II
R .,
I'....
It) 0
-0'
rtJ -8

........
-1?
76
I"-
-r

-2'1
-28
'l::
Opit cvrstoee drveta na pritisak paralelno vlaknima') za ame-
ricki hrast pokazuje korelaclju vlaznosti i cvrstoee drveta, vlaznosti
i modula elasticnosti i vlaznosti i granicu proporcionalnosti. Ek-
speriment je raden na uzorcima vlaZnosti od 7% i vlaznosti na
granici zasieenosti vlakana (olm 25%).
Na sl. 1.61. graficki je predstavljen rezultat opita, kroz pra-
eenje poyeeanja normalnog napona i korespodentne dilatacije do
sloma. Cvrstoea drveta vlaznosti 7% je za skoro tri puta veea
(tacnije 2,96 puta) od cvrstoee drveta sa vlaznosbi kOja odgovara
granici zasieenja vlakalla. Modul elasticnosti je oko 2 puta veei
(tacnije 1,96 putal, a napon na granici proporcionalnosti suvog
uzorka (w=7%) veei za tri puta (3,08) od napona na granici
proporcionalnosti sirovog uzorka (w=25%).
0) F.J.Keenan: Llmlt states of wood structures, Toronto (1986)
M!lan Gojkovlc, Dragoslav
,"
drveta







N/cm
Z

qj


t:(
'C/772

.K:

Q;:
1;
&



o qoo; 0,002
A
601 /v
Sro
,
a:X7
..rC!?, '7
20tA
7

'em
2
II
/L
I-Wr.-7%
;/
rtf" '
VU1ZNO I
II
./
1/-fi;:Z.37/JNJon
Z
196'6N/<
I
7 /

/j
t- '77ZNjem 2
?lP
,
1.5.6. Jednovremeni uticaj zapreminske mase i vlaznosti drveta
Promena zapreniinske mase drveta zajedno sa promenom vlaZ-
nosti bUno utice na cvrstoeu drveta. Na bazi ekspersmentalnih
istraZivanja KOLLMANN je na uzorclma drveta optereeenih"na pri-
tisak paralelno vlaknima odredio zavisnost zapreminske mase drve-
ta vlaZnosti w=O%, w=lO% i w=w
max
i cvrstoce (SI. 1.62.)
Za vazdusno suvo drvo i za sirovo drvo (vlaZnost na granici
zasieenosti vlakana) KRZYZEWSKI i SEDZIAK (Canadian Forestry
Service, Eastern Forest Products Laboratory) definsali su zavisnost
vlaZnosti i zapreminske mase i cvrstoee na pritisak upravno i
paralelno vlaknima (SI. 1.63).
Cvrstoea drveta na pritisak upravno na vlakna, prema ispi-
M!lan Dragoslav
I
I
I
I
I I,
I j
,
I
74
Drvene kOllstrukclje
- sirovo gradevinsko drvo w>30% za preseke povrsine
2
A<200 cm
w>35% za preseke povrslne
2
A>200 cm .
Prema JUS D.Al.020 razlikuje se:
Napojeno drvo ' ciji je % vlaZnosti iznad stanja
zasicenosti ike i cije su pore
potuno ispunjene vodom,
Sirovo drvo eiji je % vlaznosti iznad stanja
zasicnosti zice,
Polusuvo drvo kOje sadrzi slobodnu vodu,
Prosuseno drvo deli se na:
- transportno suvo drvo koJe sa-
ddi vlaznost od 18 do 22%,
- vazdusno suvo drvo kOje sa-
ddi od 12 do 18% vode,
Isuseno drvo koje sadrii od 6 do 12% vode,
Suvo drvo kOje sadrzi oko 0 % vode.
Sa promenom relativne vlaZnosti vazduha i temperature menja
se zapreminska masa drveta, odnosno vlaZnost drveta, a samim
tim menjaJu se i elasto-mehanicke karakteristike drveta - cvrstoca
i modul elasticnosti drveta (SI. 1.57).
er[N/Cllf2j
E
I/cm'
6'a7,
1(ilJO
7000 '100
nw
.rtJt:Jll
'()tJ
.'It!?(>
w
2'.:lOl w
to(),
'tV
w
o
->
5 ;v 15 w zs 3{) !is w/t
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
r
TehnologlJa drveta 75
-------------_.
lstraZivanja svajcarslwg instituta EMPA'I na uzorcima od smreke
srednje zapreminske mase 0,4 t/m3 pokazuju korelaciju vlaznosti
drveta i cvrstocu drveta, odnosllo vlaznosti drveta i modula elas-
ticnosti drveta.'(Sl. 1.57.)
Prema nonnama SIA 164 za trl karakteristicna podrucja vlaz-
nosti definisani su faktorl redukcije cvrstoce drveta i to
za w 10 - 12% redukcionl faktor je 1.0.
w 18 6% redukcioni faktor je 0.8 i
w ili vece od 24% redukcioni faktor je 0,6.
Uticaj vlaZnostl drveta na cvrstocu na pritisak paralelno vlak-
nima, prema istrazivanjima KOLLMANN-a. pril<azan je nn dijagramu
s1. 1.58. Ispitivanja su vrsena na uzorcima od tvrdog,drveta (bukva)
i od cetinara (smrekal. vlaznosti od 0 % do 80%. Cvrstoca drveta
na pritisak paralelno vlaknima, sa povecanjem vlaznosti odnule
pa do granice zasicenosti vlakana opada skoro po linearnom zak-
onu (S1. 1.58.) a zatim teZi asimptoti (za vlaznost drveta vecu od
35%).
t"l
!.


?tV
7()0

90-
\

,.a?

'.

"
r-- --
Q,
"
,:Y-'Rer
a
"
"
i
0




It




I.S
t1 lfl ?PI J? 7f7 5"tJ 6'0 &:7%
VLama9T at'Yera
Prema istrazivanjima lnstituta EMPA vlaznost drveta utice i
na vrednosti modula elasticnosti. Za referelltnu vrednost modula
elasticnosti uzima se ona vrednost modula koja odgovara stand-
ardnoj vlaznosti drveta od 12%. Ispitivanja uzoraka su vrsena za
vlaznost uzoraka od 0% do.32%. Procentualna odstupanja vrednosti
modula elasticnosti data su na ordinatl dijagrama (SI. 1.59.) za
neke vrste drveta.
Na osnovu rezultata ispitivanja moze se zakljuciti da za skoro
OJ EMPA - Bertcftt Nr.183
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojlc
BO,f


z I 1":,,,
78 Drvene konstrukcl,le
.t--.
J 1'5 ,_
-I I H
j I


l,i20t

y;
l!:! 1S'


$'

jJ
o qe q'l q6" '30' 1,(7 1,i! 7,'1
ZC?PR!3M1/11$'1(<f/ Mas-a Jg [tfm!!}
tivanjJma HEIDENA-a
O
zavisi od saddajavIage u uzorku. od zapre- )
mlnske mase uzorka i od vrste ispitivanog drveta.
Ovi rezultati su sistematlzovani i dati u vidu prostorne krive
povrS! (S1. 1.64.).

/1


J\ J I
"",,c
!Ii





>u
;;;;;;;;;;.; ..... _---
q5' q6'
ZOl"lf'eAfi/tl$Ka /Hasa.f.,{tI".,.,J
Za drvene konstrukcije najznacajnija j'e oblast vla.znosti od
10 do 25%. Oblast u kojoj je vlaznost manja od 5%, gde zapravo
drvo pokazuje najbolje karakteristike u pOgIedu cvrstoce i mddula
elasticnosti Jma sarno teorijski znacaj.
OJ Beitrag zur zerstorungsfteten Holzprufung. Holz a.ls Roh und Werkstoff. 5.Jg.6
(1942)
Milan Gojkov!e, Dragoslav Stojle
drveta 79
1b.A. fi<N/cm"l
o
1.5.7. Jednovremeni uticaj anizotropije i vlaznosti drveta
Na bazi eksperJmentalnog IstraZivanja KOLLMANN je na uzor-
cJma drveta od bora definisao zavisnost cvrstoce na prltlsak. vla.z-
nosti pravca anlzotropije (ugIa kojl zaklapa pravac naprezanja i
pravac vlakana drveta). Eksperiment je raden za vlaznost drveta
od w=O%. W=15% i w=28% I za ugao koji zaldapaju vlakanca
drveta i pravac pritiska od 0 do 90. Rezultati istrazivanja dati
su na s1. 1.65.


I \,1

; /1
-R
6 1----+-\0
!\)


!\(

50 60 70 0'0 !90
o
,vG't90//!'Nt:?!JVPR.aKJaW-f'aN'a>/J"'A'Q7veaMin$Ka
Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJle
1:
i'


80
J:)rvene konstrukclle
1.5.8. Uticaj temperature
Cvrstoca drveta i elastlcnost (modul elasticnosti) drveta zavise
od temperature. Ova cinjenlca je veoma vaina u analizama vatroot-
pornosti drveta kao j u statickim analizama gde dolazi do povecane
temperature. Merenjima') pti temperaturi 10 - 1000e uocen je pad
cvrstoce drveta (savijanje, zatezanje i pritisak) kao i modula elas-
tiCIlOSti (zatezanje j savijanjej sa porastom temperature. Sa poras-
tom temperature najizrazitiji je pad evrstoce na saviJanje (do 50%)
dok cvrstoca na pritisak trpi neznatp.e promene (oko 10%).
\
,
r-...
"-
i\
}PRiris8K
r-
I""-
'"
'"
is. VI"BNJe
I'
t-
"'-
I-
Z8'l'eZ8}1Je
r7"
1 1 1 I I
I I I I
Tehl101oglja drvetn 81
Dosadasnja istrazivanja pokazala BU da granicna cvrstoca drveta
pri svakoj vlaznosti zavisi od temperature. Sa povisenom tempera-
turom evrstoca se smalljuje a sa smanjenjem temperature evrstoca
se povecava (u zavisnosti od vlainosti). Pri vecoj, vlaznosti i tem-
peraturi ispod ooe voda u drvetu prelazi u led pa se povecavaju
evrstoce na pritisak, savijanje i smicanje. Medutim zamrznuto drvo
je krtije i cvrstoca drveta za dinamieka opterecenja je smanjena.
Modul elastienosti drveta pri povecanoj temperaturi takode se sma-
njuJe, sto ima za posledicu povecanje deformacija. Na smanjenje
mehaniekih svojstava pri povisenim temperaturama, utiee i rasu-
sivanje odnosllo skupljanje drveta Iidruge slicne pojave kao posle-
dica povisene temperature). Isto tako i sn1Zene temperature, posebno
kada je temperatura ispod ooe, razornim uticajem leda (kod viai-
nog drveta), nepovoljno utieu na drvo. 0 ovim eil1jenicame vodi se
raeuna kako prilikom projektovanja talco i prilikom gradellja.
Inace, drvo kao materijal u prvoj fazi pozara znatno je rez-
istentllije nego metal - zbog slabe toplotne provodljivosti i zbog
toga sto ugljenisani sloj drveta, po obimu povrsine preseka deluje
kao izolator - zastita od pozara.
1.5.9. Jednovremeni uticaj temperature :1 zapreminske mase
Cvrstoca drveta zavisi od veHeine zapreminske mase i tem-
perature. Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima, prema standar-
dima eSA:) opada sa porastom temperature. Na s1. 1.68. je pred-
1



III
TOr- ""Rx I

81 1'.... No" 1'"




2


()...._"------'---'--
1<'!.....---+i--'
I


-{50 -100 -$I) 0 "'5l} +1OO<"SO
rqJ
O} Canadian StandarsAssocIation 1984. Engineering Deslng In Wood (Limit
Deslng). CSA Standard. CANS-086-1-M84
Milan GoJkoVIC, Dragoslav Stojlc

,
""-"




.5
()
()
1,0
0.B2
Modul elastlcnosti
SO
7'&MP(!RarORarc:/
o 20 60


4J
7'elYA:"RBrl%'Raf'r:J
pri savijanju takode opada sa porastom
100
100
temperature. dok se kod modula elasticnosti pri zatezanju, sa po-
rastom temperature, prvo javlja skok modula (zona 10" do 20oe)
a zatim nagH pad - s1. 1.66 i 1.67.
'} Oedecn K.:,FIre' res/stance of glued laminated timber structures, Symposium
No.3 Proceedings of the symposIum held the FIre Reswarch Stat/on Bareham Wood,
s. 8-15, London 1970.
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojic
f'
83
Drvene konstrukcije 82
stavljena zavisqost temperature i cvrstoce drveta paralelno vJaknima
za razlicite zapreminske mase drvetc'l u suvom stanju. Cvrstoca
drveta, prema slici 1.68. linearno opada sa povecanjem tempera-
ture. Podrucje ispitlvanja je od -200C do +150C.
1.5.10. UticaJ duzine trajanja opterecenja
Duzina traJanja opterecenja utice na cvrstocu drveta i na mo-
dul elasticnosti drveta. Cvrstoca drveta za dugotrajno opterecenje
je 50 do 70 puta manja ad cvrstoce koJa se dobija za trenutno
opterecenje. Ispitivanja WOOD-a') na savijenim elementlma od drve-
ta (daglaslja) pri konstantnoj temperaturi ad 26"C i pri razlicitoj
vlaZnosti ad 12% i od 6% pokazuju da pri dugotrajnom opterecenju
opada cvrstoca drveta .

(1,01 '':';
o W= 12.
Q6i- + W'" e"'
, I '. p..... I
1mill. 1S:97' 7JJ8# fliteS. fGOO. fOGO/).
Ispitivanja su vrsena u laboratorijskim uslovima na epruve-
tama od "cistog" drveta. Na sIlei je predstavljen odnos dugotrajne
cvrstoce drveta i trenutne cvrstoce drveta prema duzini trajanja
opterecenja. U logaritamskoj razmeri. vremena, rezultati se mogu
predstaviti pravom linijom (S1. 1.69).
Prve sumnje u Wood-ova istrazivanja ispoljio je MADSEN, Jer
nije verovao da cvrstoca drveta sa vremenom tako mnogo opada.
Kada je sam izvrsio ispitivanja na "cistom" drvetu dosao je do
istih rezultata kao i Wood. Madsen") je eksperiment prosirio na
200 uzoraka drveta Uele) ali drveta sa svim 'greskama kakvo se u
konstrukcijarna primenjuje (normalno gradevinsko drvo). Rezultati
ispitivanja su pokazali odstupanja i vise ad 100%. Uzorci BU bili
sa proeentom vlaZnosti od 10% i od 25%. Pri ucestanosti rezultata
OJ Relatfons oj Strenght oj Wood to duration oj Load. FPL R 1916 Forest Product
Laboratlons. Madison Wis. 1951.
"J Duration oj Load Test Jar Wet Lumber in Bendlng Forest Products Journal Vol.
25, No.5
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojlc
"
Telmo\ol!lja drveta
\
(; - W- <l)o/.
...---11"-107-
I!:! 5 ' ...







'G
0
3
2t--- r--3!:p?"'- I -"""',, ___ 1
--
1 I I I
1 10 R7 1fT lo1fmnJ 10'$
5% na uzorcima sa greikama (S1. 1.70) uocava se da cvrstoca
drveta ne zavisi ad vremena delovanja opterecenja 1 od vlaZnosti uzorlm.
Na dijagramu (S1. 1.70) je prikazana zavlsnost cvrstoce na
savijanje u zavisnosti od vremena trajanja opterecenja za realllo
gradevinsko drvo - sa ucestanostallosti 5% do 95 % u odnosu na
"cisto" drvo.
1.5.11. Uticaj postojanja cvorova (kvrga)
cvorova (kvrga) na cvrstocu drveta na zatezanje ispitivao
je DAWE. Ispitivanja su vrsena na uzoreima bora sa razlicitim
procentom zastupljenosti povrsina cvorova u poprecnolll preseku.
6tH
I I--t-

I I
G -'. fWRI.7SKQ --
!\l -.;:;; 0"-'-_", ,-c--A'tlOtICI.li'
I.::
\J i/ 0 0_.....
;:::: -.-
tl 0; "D."""'J.o - .........
'Ill" -.


o W 92 q3 0." o.S &
OPNOS pOV;f'siNe cvo;f'api...) SCI par,-rSiNClM . A
rt!P!E'C'CNOG' f'ReseKa
MOan GoJkovle, Dragoslav Stojle
85
84 Drvene konstrllltclje
Prisustvo cvorova prouzrokuje vece koncentracije napona u zont
evora, pa samim tim cvrstoca drveta bpada. Rezultati ispitivanja
(S1. 1.71} dati su za po]ozaj cvora u sredlni strane uzorka.
Na sHci 1.71. su predstavlJeni rezultatl ispitivanja kojl se
mogu svestl na linearnu funkciju (puna linija). Takode Je data i
teorijska kriva prema kojoj se moze redukovatl evrstoca drveta na
u zavisnosti od oanosa AD/A. Dalja istrazivanja.. uticaja
cvorova sproveli su KUNESH /JOHNSON. Oni su pored veUcine
cvorova proucavaU i uticl\i polozl\ia cvorova u poprecnom preseku
uzorka.
Kod cvrstoce na savijanje veoma je vazan po]ozaj cvora u
odnosu na prltisnutu, zategnutu zonu preseka ili neutralnu osu.
Ispitivanja GRABER-a i SlIMES-a") cvrstoce na saviJanje drveta sa
cvorom u zategnutoj zoni na mestu maksimalnog momenta savijanja
predstav]jeni su na s1. 1.72. Ispitivani su uzorc! sa razlicitim geo-
grafskim poreklom (severna 1. Juzna Finskal. Cvrstoca drveta na
savijanje data je u zavisnosti odnosa precnika cvora i v:isille ispl-
tivane grede.
6,;;

=> . J I
-_JIlZNaFlNSKa 5.15'"",_
6 FlNSK;j5.dSc-n
f!! I d
'l: l/ ... :"'.ff :---4--
'k ........
N
d> .., _

7P
-.........



>.:.
'..., 01 ! I
o 0.1 o.z 0..3 ()/I...
/ R
1S'1'/"'/JI'ClNefi'1t"f"pe(1i)

Na slici 1.72. dataje i teorijskakriva "a" redukclje cvrstoce
drveta na savijanje.
Postojanje cvorova takode utice na redukciju modula elasti-
cnosti drveta. Novija istrazanja na nosacima od leplJenog lameli-
ranog drveta pokazuJu da sa procentualnim. tlcescern povrsine cvo-
rova u poprccnom preseku nosaca opada modul elasticnostt.
Redukc1.ja modula elasticnosti prema lstraz.ivanjima CURRY-a")
predstavljena je na slici 1.73. u zavisnosti od odnosa povrsine
OJ MlrreltUngen uoer ale untersuchungen aber dIejestlghettselgenschajten derjin-
nfschen Schnrttwaren. SI/vae Vrbls Nr. 15. Berlln-Wannensee (1944) .
..) WorkIng Stresess jar Structural LamInated TImber. FaresI' Products Research
Special Report No 15 (1961). "
Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJic
,"
Tehnolol!lJa drveta




() o,r ql.> 0,.3
OON()S RlYA"siNI' .. ) / PCJYlf'Slill!;"
M'ES'cKo5'
cvora Aa i povrsine preseka nosaca A.
Prava linija predstavlJa lineamu aproksimac1ju dobljenih rezu1tata
ispitivanja. Uticaj cvorova na velicinu modula elasticllostl zategnutih
stapova obradio je MADSEN. Redukcija modula elasticnosti takode
se moze predstaviti linearnom funkcijom u zavisnosti od odnosa
AJA.
1.5.12. UUcaj velicine uzoralta
Sa povecanJem preseka. odnosno volurriena stapa Cvrstoca drveta
opada. Uticaj volumena stapa na cvrstocu drveta na zatezanje para-
leIno vlaknima istraZivao je GRAF. ') a rezultati lstraZivanja pred-
stavljeni su na s1. 1.74.





\\.J



II

2


0; 2 j l;. 5 ,6/,:1O!Jn;;,,,}
..
'*
\
....
+
T
!
I
Y--"
:;;--.
r--i
:;e

-

..........
1".....
..
of
po... 1',
.j.
-
I
I A
-+ -4
vellelNa POPRf.:?CNOG PRt:'SC'K3
OJ TragJdhlgkelt der Bauh61zer und Holzverblndungen. Hejt .20 (1 98B}.
Milan QoJkovlc, Dragoslav Stojlc
86 Drvene konstrukclje
Uticaj visine preseka savijene grede na (:vrstoeu na pritisak
moze se predstaviti koeficijentom U svemu prema sliet 1.75. K
form
prema SCHIFFER-u
J
!,t

r
.....,
......
"-
- -- t--
--
--
--
---A'""",.., RI,07-W"if1.
f--r d","S7200)_
QI(l
r50J
r-
d' '-----
lO

q.l
...
L/5
.!<j
0,'"

0.2
o
o ./j'O(J !ZOO $00 az:o
vis/iVa d ll7HJ?]
1.6. Greske u drvetu**)
Posto je drvo materija, nehomogena u organskpm,
anatomskom i fiziekom smisiu, materiJal koji nastaje prirodnim
bioloskim procesom - raseenjem na cije stvaranje eovek ne moze
100% da ucestvuJe - moguee su greske u drvetu. Greske drveta
su ona mesta kOja nepovoljno utieu na zeljene kValitete.
5va ostecenja drveta bez obzira da Ii su nastala u fazi stva-
ranja drvne mase ili kasnije, na vee preradenom drvetu odnoslIo
na proizvodu od drveta - izazivaju bioticki i anbiotieki faktori.
U biotieke faktore ubrajaju se sv! oni uzroenici iz oblasti zivih
organlzma, kao: virus!, bakterije, gljive, insekti, mekusci, ptice,
glodari i slieno. Grupu anbiotickih faktora elne svi oni cinioci
neorganske prirode, odnosno - fizicki, hemijsid I mehanicki uticaji.
Greske drveta su uglavnom posledica uslova nJegovog rasta
i naslednih osobina i preduzetih sumsko tehnick!h mera tokom
raseenja drveta. Nastale su i nastaju tokom stvaranja drvne mase.
Milan GOJkovle. Dragoslav StoJle
r
Tehnologlja drveta

eliptican oblik. Ove gre-
ske prenose se i na gra-
du (dobijenu od ovakvog
debla). Zakoni biologiJe i
normabli uslovi rasl:c'l drve-
tadiktiraju dadeblo drve-
"'- J.-' ... ta ima pravilan oblik cUin-
dra. odnosno da je pop-
recni presek drveta krug - slucaj kada se
anatomska 1 geometrijska osa preseica pokla-
paju. Ukoliko je razUka, u velicinama
cnika eUpse veea, veea jei greska. Ova
direktno povecava vee postojecu nehomoge-
nost 1 anizotropnost drveta. Greska se kon-
statuje vizuelno. Ako je maxD - llllnD S 1/10mR"D
tada se smatra da greska ne postojl. da je
poprecni presek debla pravilan. Kod preseica
kao na sl. 1.77. postojl zljebovitost pop-
recnog preseka (grab, na primer). 5tepen zlje-
bovitosti meri se dubinom zljeba (tl. Ako je t D/20 smatra se da
je popreClli presek pravilan.
Nepravilna struktura drveta manlfestuje se preko neravno-
mernog i nepravilnog toka godova Imo posledica normal-
-..-=- t nog raseenja.
Ekseentri
enost sreel. (51.
1.78). slucaj ka-
da se ne pokla-
pasrce drvel:c'l sa
tezistem preseka.
U tal(vinl prime-
rima jed:ll1 isti
god ima razlicite debljine (vecu na delu intenzivnijeg prirasta drveta
I obrnuto). Ako je e sD/lO smatara se da ekscentricnost srca ne
postoJi.
Dvostruko STet: (51. 1.79.) je slucaJ kada se u popn;cnom
preseku nadu dva srea. GreSka nastaje kada srastu dva stabla ili
na mestima gde poClnje racvanje grana.
1.6.1.2. Zakriv!Jenost debla
Zakrivljenost debla (51. L80.) meri se vlsinom sITe1e luka i
oznacuje se sa % zakrlvljenosti. odnosno velicinom sITe1e na 1 m:
p = d
f
.100 . Za p s; 1% smatrase da zakrivljenost debla ne postoji.
Milan GoJkovle. Dragoslav StoJlc
I
,..
7
\
'

'} Oreslm se vldl gollm o/com / Iltlce no. mehan/elm sVojstva drveta. LaboratorljSklm
IlII
Drveue
l.a.I.:t Nq)/'wJllnost ulalcatta
vlnkana (usukanostfl je greska Imda vlakna ne
hIli IHlnttl'lllQ sn 08001 debla (vee se splralno uvijaju ili su zakosena).
IJlllllWIHlst se merl veliCinom odstupanja vlakana na 1m. Oznacava
fIt) odstupanja (n), Sl. 1.81. prema precnilm debla (D).
;1,1\ odstupanja asD/20 smatI;.a se da nema USUkrul0sti.
Inace, prema velicini a razlikuje se (za oblu gradu):
mala usukanost ::::;i a = D/20 do D/IO
- srednja => a =D/IO do D/5, i
velika usukanost => a > D/ 5.
1.6.1 Nejednaka Slrina godoua.
Na dimenzije, odnosno oblik gOdova u poprecllom preseku
drvetn uticu: klimatski faktori, godisnja doba, duz!na vegetacionog
perioda kaoi od swnsko-tehnickih zahvata tokoln rasta
drveta. Neujednacenost sirine utice na tehnicka svojstva drve-
,/1 10 J,V/I ta, na homoge:nost grade j\
N r 10 r drveta - poveeava anizo-
I J . tropnost i umanjuje me-
J/{ /. han1Ckasvojstva a pose-
bno cvrstocu drveta na
smieanje. Veliclna greske
konstatttle se merenjem 81-
rlna godova na uzorcima.
I
I
,
Utvrduje se maksimalna,
minimalnai prosecna de-
-.-!.
bljina goda u sveinu
I
prema JUS D.Al.04.
i
Prilikom odablranja
grade, dobljene od debla
I
I
sa ovakvom greskom, tre-
ba se drZati kritel'ijuma
.........
da jedan element-greda,
daska-imri priblizno uje-
dnacenu sirinugodova, sto
se postlZe (prilikom reza-
nja: grade) pravilnim i
smisljenim isecanjem iz
poprecnogpreseka debla.
Ispltlvarylma je konslatovano do. pr/ zakosenjlf vlakana 1:8 od cvrs/oce no. savfjanje
astaje svega ceo. 53% (za zalcosenje 1:15, oko 76%/. Sioprocentna curs/oeo. drveto.
nct so.v!Janje ostaje aka je zalcoSenost valkana 1:20. III, net prImer, od cvrstace na
pr/tfsak prl zo.kosenostl vlakana 1:6ostaje nesta oko 56%. OmaakOja tma Ilsukana
ulakana vise nego sta je dopt/Steno - ne sme se upotrebrtl za nosece elemente.


Milan GOJkov!6. Dragoslav StoJI6
rr
UI
III
s>
II

1
r

ii
89 drveta
Inace, u nacelu ovakvu gradu treba izbe-
gavati u on1m delovima konstrukcije gde se ja-
vija savijanje i smicanje.
1.6.1.5. Kurge (cvoroui)
Ova greska je posledica prirodnlh karak-
teristilm drveta }{ao zivog organizma. Kvrge au
u stvari ostaei grana a grane su nosioci vege-
tativnih organa. Po pravilu, svako drvo sadrzi
ovakvu gresku.
Na mestima gde su drvna vlakna pretr-
pela odredenu devijaciju, kOja se manifestuje
zakrivljenoscu, odnosno zakosenoscu vlakana u
odnosu na osu debla, a posledica je sto je u
masi debla umetnuto drvo grane - naziva se
kvrgavost drveta - s1. 1.82. Drvo kvrge iako
Je od istog drveta ima potpuno drugaciju strukturu 1 homogenost
pa samim tim i druga tehnicka svojstva. sto znaci dase u osnovnoj
masi drveta nalazi jedan prirodlli ukIjucak lmji umanjuje l{valitet
cellne.
Zavisno od oblika,
velicine, rasporeda, orijen-
tacije, mesta nalaZenja,
I
stepena sraslosti i zdra-
vosti - kvrge u manjoj
ili vecoj meri wm,mjuju '\
'I
tehnicka svojstva drveta.
Kvrge predstavIjaju poten-
I CijalllU opasnost od even-
tualnih infekcijajer se u
kontaktnoj zoni (drvo-kvr-
J gal. kumuUra vlaga kOja
pogoduje razvoju mikro-
organtzama. RazliCita ute-
zanja izmedu mase drve-
ta i kvrge imaju za pos-
Iedicu labavljenje veze i, kasnije, ispadanje kvrge.
Gradu kOja sadrZi kvrge treba u konstrukcYi orjentisati tako
da se njihov negatini uticaj sto vise unlanji - strane preseka kOje
sadrze kvrge staviti u pritisnutu zonu, kvrgavo drvo ugradivatl
izvan veza i spojeva kao i izvan lace optereeenih preseka.
Kvrge se razlikuju:
po zdravostt - zdarave i trule;
- po nacinu zarasclvaja -:- zive i mrtve. Zive kvrge poticu od
Milan GoJkovl6, Dragoslav StoJI6
90 Drvene kOllstrukclje
zarasCtvanja zivih grana a mrtve od zarascivallja mrtvih
(obamrlib) grana u drvnu masu;
po stepenu uraslostt - neurasle, zarasle 1 urasIe;
po nacinu I stepenu srasiosti - srasle Itvrge (srasljike) kada
je kvrga sasvim iii najmanje sa dYe trecine svog obima
srasla sa masom drvt;ta. i nesrasle UspadaJuc;e) kvrge. kada
kvrga ni.le srasla sa masom drveta;
po ooliku - okrugle (ako je dmlll/dmax 5 1/2,50.) i poleguse
(kada je > 1/2,50.) - s1. 1.82. i ivicne poleguse
kada kvrga polegusa izlazi na ivieu;
po velicini -na kvrziee (vel. do 10 mm - kod liscara i
vel. do 6 mm - kod cetlnara), male kvrge (vel. do 20 mm).
srednje kvrge (vel. do 40 mm) i velike kvrge (vece od 40.
mm). Pri tome velicina kvrge mert se prema najmanjem
preclliku.;
- po polozaJu - pojedinacne kvrge (ako su bez reda po-
razmestane). skupne i prsljenaste kvrge (kada se vise kvr-
ga nalazi na okupu).
1.6.1.6. Urasla kora
Po
definlciji ova greska je poslediea kada se kora drveta
rialazi u
zljebu, usled mehanicke povrede'drveta i kOja je obu-
hvacena prirastom stabla, ili, u vezi sa kvrgom.
RazUkuju se:
mala urasla kora (kada se naJednoj dase!
nalazi jedna - strineS 5 mm i duzi-
neS5o. mm);
srednje urasla kora (kada se na jednoj
'dasei nalazI,jedna- slrlneS 10. mm i du-
zlneS 10.0 mm); i
- velika urasla kora (kada se na jednoj
dasei nalazl jedna iIi vise njlh u slrinl >
10. nini i u du.zini > lOOmni, I kOje mogu
da prolaze kroz eelu dasku).
1.6.1.7. Smolrijace (smolne keslce)
To jegreska kada su meduprostori razlicitih veUCina Ispunjeni
smolom. Nalaze se u zon! jednog goda, paraJelno sa njegovom
granicnom llnijon. i pruzaju se u praveu vlakana (S1. 1.83)
Nedostaci koji se javljaju u drvetu utteajem smolnjaca manl-
festuju se: umanjenjem njegovih tehnicklh svojstava - prekidom
Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle
"
TehnologlJa drveta 9]
stukture, povecanjem nehomogenosti, umanjenjem estetienih faktora
i povecanjem opasnosti od zapaljivosti.oJ
Prema velieni dele se na:
sitne (vel. do 2x20 mm);
male (vel. do 5x5o. mm);
sredllje (vel. do lQxlo.o. mm);
velike smolnjace (duzine preko 10.0. mm bez obzira na
sirinu).
.7irlM.?5J<?YNB If*'oSTo5l.)
FeW/YOST rEi'LVIYOST
1.6.2. Greska. drveta od uzroka fizicke prirode
Ove greske su nastale usled odredenih fizickih pojava kOje
na stablo deluju spolja. To su:
1.6.2.1. Pa!Jlvost (srcane pu1cotlne)
To je u stvari raspueavanje drveta u radijalnom praveu i
manlfestuje se na nJegovim poprecnim preseeima. Raspukline idu
od srea drveta, gde su najsire. pa prema periferiji preseka gde
su najuze.
Prema rasporedu pukotlna razlikuje se (S1. 1.84):
jednostavna (prosta) paljivost, raspukline u smeru jednog
precnika;
unakrsna paljivost, raspukline Idu u srueru dva razlicita
precnika;
zvezdasta paljivost. kada su raspuldine u smeru tri i vise
precnika.
Prema veli{;ini razlikuju se:
- mala paljivost koja nije od 1/6 debljine daske
nema zrakastih'kosih
" Greska se odstranJuJe tako !Ito se ovaJ deo drveta (sa smolnJacom) poqodntm
kroJenJem grade odstranl (kada Je mala), Ill. spaijlvanJem I tada se
!llna lspunl. na primer" kUom.

r
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Drvcne
srednja paljlvost. kada nije dublja od 1/2 daske i zrakaste.
leose pukotine nisu duze od 3 em; i
velUm pnljivost kOja je dublja od 1/2 debljine daske I zra-
knlite puirotine zahvataju Ivieu daske.
1. (3.2.2. Olcruzljfvost
Oknl:;,ljlvoRt (SI. 1.85) je b'Teska kOja se manlfestuje u odva-
ndluplJlvnnju, drveta - drvne mase u smeru godova (izmedu
fie:
totalna okruzlJivost. ako je odvajanje drveta
po celom obimu jednog goda :
- parcijalna okruzljivost. kada se odvajuje
javlja na jednom delu obima goda:
- Jedl10struka okruzljivost. ako se odvajanje
javlJa u jednom godu; i
dvostruka Ui visestruka okruzljivost, kada

se odvajauje javlja na dVa ili vIse godova.
1.6.2.3. Qreslce usled sJcupljanja
Usled slntplJanja grade, smanjenjem vlaznosti drveta, nastaju
raspuklinc i pukotine (SI. 1.86). Raspukline zahvataju ceo presek
I pruznju se po duzini grade. Mere se duZinom raspukline i definisu
odnosom cluzi.ne raspukl1ne prema duzni grade (daske ili gredel.
Pul<:otine nastaju u raclijalnon pravcu, od perlferije ka sreu drveta
I zahvataju same deo preseka. Mere se duzinolll i dubinom puk-
oUne u odnosu ua duzinu odnosno debljinu obradenog drveta.
Prema veUclnl razli-
kuju se:
- male pukotine, ko-
je su prave i nisu
dublje ad 1/6 deb-
ljine niti duze od si-
rine daske;
- srednje puiwtine. ka-
je su prave i nisu
dublje od 1/2 deb-
Ijine niU duze od sirine daske na jednom ill na oba eela
daske zajedno;
velike pukotfne su takode prave i prelaze 2 debljine. daske
Milan GOjkqVlc, Dragoslav Stojl6
t'
Tehnolog!Ja drveta 93
I duge BU do dvostruke sirlne daske na jednom celu daske
iii na oba cela zajedno.
Usled neravnomernog isusivanja drveta mogu da se jave povr-
sinslte raspukline na drvetu - odnosno tzv. napukUne (suncane
raspukline).
1.6.2.4. uticaj mraza
Usled uticaja mraza (i
WadnoCe - zimotrenostl) nas-
taju pukotine u radijalnom
pravcu. Nast.--uu trenutno 1
vremenom. rascenjem drve-
ta mogu da zarastu - kada
se na vidnoj povrslnl uo-
Cava oziljak, poznat pod ime-
nom oziljak od mraza.
W7Z1.Pe',eIVOST
1.6.2.5. Kriuljenje grade
Kao posledica nepravilnog skuplJanja, odnosno nepravilnog su-
senja (lagerovanja) javlja se krivljenje grade.
Razlikuje se (SI. 1.87):
- lzboeenost, ako, je zakrivljenost poduzna;
koritavost, ako je zal{rivljenost poprecna; 1
- vltopernost je spiralno uvijanje po duzint grade.
1.6.3. Mehanicke ozlede drveta
Pod pojmom mehanicklh gresl{a (ozleda) drveta podrazumeva-
Ju se razlicita zarascena iii nezarascena ostecenja, ozlede na zlvom
drvetu, nastala od: zasecanja, zabijanja tvrdih predmeta u drvo,
ostecenja usled vuee - transporta, tociljanja i slieno.
1.6.4. Greske boje drveta
Pod pojmom greska bOje drveta podrazumeva se promena nor-
malnog tone bOje. Te su promene posledica poremecaja normalnog
zlvotnog procesa drveta, iii, ,sto je cesci slueaJ. posledica posebnlh
patolosklh procesa u drvetu (posledica ttulezi).U najvecem broju
primera promena boje drveta nagovestava narusavanje njegove grade.
Promena bOje dryeta ne mora da znael i umanjenje njegovih
Milan GojkoVlc. Dragoslav Stojlc
94 Drvene ltollstrllitclje
tehnickih svoJstava. Meau greske koJe ukazuju na promenu bOje
drveta ubrajaju se:
- Srine mrrje javljaju se obicno na poprecnom preseku a
mogu da se jave i na uzduznon preseku. Obicno imaju
crvenkasto smedi ton. Nast.'lle su zarasCivanjem (parenhim-
sko tkivo) grizotina (Agromyza sp.);
- Dvostruka beljika- kada se na poprecnom preseku drveta
vide dva sloja beljike a izmedu nJ1h prsten tamnlje srzi;
- Neprava sri: kada se ne poldapa sa granicom goda, ne-
pravllnog je oblil<a. Centraini deo je obieno tamno crveno-
smede bOje (cesto puta i neujedl1acene boje). Javija se kod
bukoville;
Sri ad studeni {mrzlo jezgroJ slieno je pojavi neprave
srz!. Nastaje delovllJem jakog mraza.;
Modrina - promena bOje beljike kod horovine kao posledica
delovanja. gljivica. Rede se javlja lwd smreeville i jelovine.
Razlikuju se :
mala modrina, kOja Je sasvim svetle boJe i obuhvata
vecim mrijama ili prugama do 1/6 povrsine preselm;
srednja modrina, kOja je zatvoreno modre bOje i obu-
hvata u vecim mrlJama iIi prugama do 1/3 povrsine
preseka;
velika modrina, tamno modre bOje a mesttmicllO pre-
lazi u mrku i obuhvata preko 1/2 povrsille grade; i
potpuna modrina, kOja je tamno plave bOje i pretezno
mrke boje a obuhvata preko 1/2 povrsine i debljine
grade:
Zelenilo - je promena boje drveta liscara i cetinara kao
posledica delovanja gljivica;
Rujavost (zdrava), je promena u prugama iIi u celosti;
- Sivrjenje je promena bOje pod uticajem atmosferalija.
Navedene greske u boji drveta bitno ne uticu na mehanicka
svojstva drveta.
Greske bOje drveta kOje mu umanjuju cvrstocu:
Zagusenost {piravostJ - je promenabOje drveta kada drvo
postaje crvenkasto-IJubicasto-smede bOje, u prugama i u
celosti, sa crnim rubom a kasnije se pojavljuju tragovi bele
truleZi (prozuklo drvo);
Rujavost su stupnjevi trulezi prouzrokovani delovanjem glj-
ivica. Razlikuju se:
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
95
drveta
mala rujavost, ako je trakasto zahvatila samo jedllu
ivieu daske;
sredllja rujavost, ako Je trakasto zahvatila dve ivice
dasl{e;
velika rujavost, ako je povrsinu daske zahvatila pot-
puno sa jedne strane ; 1
potpuna rujavost ako je PQvrsinu daske potpuno za-
hvatila.
Trulei Je promenaboje.teiZine I cvrstoce drveta kao posle-
diea nastala delovanjem gljivica. Premo. lokalitetu razlikuju
se:
perlferna trulez. ako je trulez zahvatila spoljni deo
drveta;
eentralna trulez. ako je truIez zahvatila unutrasnji (cen-
traln!) deo drveta;
nepravilna trulez, ako Je truld zahvatUa llepravilno
spoljni i unutrasnji deo drveta.
Po bOji razUkuje se:
bela trulez, kada je trulo drvo svetlo bele, belkaste i
zucl<aste boJe
crvena trulez, kada je trulo drvo ervene ill smede
boje;
boglnjava trulez, kadaje trulo drvo tamno smede bOje
sa nepravilno razasuttm bellm pegama;
prosarana trulez, kada na drvetu nastaju smede
razasute u vidu trakova kOJI pozute iii pohele.
1.6.5. Greske od insekata.
Greske od Insel<ata nastaju kao busotine i hodnlei kOje buse
insekti i njihove larve u beljicl 1 u srzl drveta. Ove i ovakve greske
umanjuju tehnicku upotrebljivost drveta. Razlikuje se:
_ ervotocno drvo, od larvi insekata roda kuekara (Anoblum
sp.),
_ musicavo drvo, napadnuto od llsekata roda Xyleborus i dr.,
drvo sabusotinama "vellkog erva" (Ceramhyx, Saperda. Cos-
sus, Sirex i dr.).
Prema broju busotina razlikuju se:
mala musicavost. kada su busotine do Jedne no. 1 m, ras-
poredene sa jedne strane daske ill no. dve strane gredice,
srednja muslcavost, kada su busotine do 4 po 1 m. ras-
Milan Gojkovlc, Dragoslav StojlC
97
1
1
flo
Drvelle konstrukclJe
poredene naizmenicno po jednoj i drugoj strani daske ili
113 dye strane gredice,
velika musicavost, kada su busotine rasporcdene u grupama
na obe strune daske 11i na sve cetiri strane grediea.
1.6.6. Greske kod obrade drveta
Lisicavost je greska kOJa se manifestuje zaostal0111 oblinom
na obradenoj gradi (81. 1.88,). Lisicavost se mer! po tetivi naJveee
obline. Kod viseivicne lisicavosti tetive 1 duzine se zbrajaju. Li-
sicavost se moze pokazati kod dasaka, greda i grediea. Lisicavost
dasaka moze da bude jednoivicna i dvoivicna. Kod dvoivicne Ii-
sicavosti velicine tetive 1 duzine lisicavosti se zbrajaju.
Na daskama se razHkuju:
- mala i jednoivlcna Usicavost. kada na najnepovoljnijem me-
stu tetiva nije veca od 1/4 debljine a duzina lisicavosti nije
veea od 1/4 duzine daske;
- mala dvoivicna lisicavost. kada zbir tetiva nije veei od 1/3
debljine a duzina lisicavosti od 113 duzinedaskc:
srednja jednoivicna Iisicavost, kada na najnepovoljnijem
mestu tetiva nije veea od 1/2 debljine, a duzina lisicavosti
nije veca od 1/2 duzine daske;
- srednja dvoivicna Iisicavost, kada zbir tetiva nije veei od
3/4 debljine a duzina Iisicavosti od 3/4 duzine daske:
- velilm Jednotvicna lisicavost, kada na najnepovoljnijem me-
stu teUva nije veea od debljine nit! veea od 1/4 sirine daske
a na eeloj duzini:
velika dvoivicna lisicavost, kada zbir tetiva nije veei od 1/4
sirine daske a duzina obostrano do duzine daske. Pri tome
obe lisicavosti po celoj duzini moraju biU testerom za-
hvaeelle tj. druga strana daske mora imatt obe ivice ostre.
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle
Tehno!ogi.Elu drveta
Lisicavost na gredama i gredicama:
- mala, kada je na najnepovoljnijem mestu zbir obradenih
del ova stranica dva puta veei od zbira oblina a duzina na
pojedinoj Ivlei nije veea od 1/4 duzine grade;
- srednja, kada je ua najuepovoljniJem mestu zbir obradenih
delova stranica jednak iIi veei od zbira obUna a duzina na
pojedinoj ivici nije veea od 1/2 duzine grade;
velika, kada Je na najnepovoljnijem mestu zbir obradenih
delova stranica manji od zbira obIina a duzina na pojedinoj
ivici nije veea od 3/4 duzine grade.
Nejednakost deb{jine po duzini i sirini dasaka nastaje usled
skretanja testere za vreme struganja. Meri se razlikolll izmedu
najvece i na,jmauje debljine po duzinl dasaka.
Nejednakost ~ r i n e paraleillo okraJicenih dasaka nastaje kod
ueprav11nog okrajcavanja.
1.7. Monolitno drvo
Monolitllo drvo. za llosece drvene konstrukcije moze biU obra-
dena kao:
Obla grada - pod oblom graqom podrazumeve s'e drvo
bez ikakve obrade i bez kore. 8to znaci, koristi se deblo
odnosno stablo bez !,fI"alla. Debljina oblog drveta meri se
unakrsno na polovini njegove duzine. Mlnimalni precnik
:?:: 0 16 cm. Pad precnika kod oblovine ne sme da bude
veei od 2 em/mt;
- Poluobla grada je u stvari obla grada prerezana po po-
lovinL Ako je obUca zatesana sa jedne strane onda je to
flie, sa dYe straue planson i sa tri strane - "ances.
- Tesana grada - najkvalitetnija a samim tim i najskuplja
i dobija se iz debla tesanjem. Redovno je kvadratnog i
pravougaonog preseka. Koristi se u posebnim slucajevima
- uglavnom za enterijere.
- Rezana grada ill ostroivicna grada, raznovrsnog je po-
precnog preseka, dobija se struganjem (pHjenjem) u pHa-
nama.
Prema obliku poprecnog preseka razlikuju se:'
tanke daske, debljine 9 do 13' mm (iIi listovi);
- daske debljine 14 do 48 mm;
planke, ,debljine od 49 do 100 mm;
Milan GOjkovle. Dragoslav Stojl<!
98 Drvene konstrukcije
letve. tmaju debljinu dasaka i odnos strana poprecnog pre-
seka 1:1.5;
grediee. imaju debljinu planki i presek sa odnosom strana
1:1 do 1:2;
grede imaju diinenzije poprecnog preseka > od lOxI 0 em.
,
ds+:fa>(7J

l.e(3jeNOE:]'
C ; lI-rawOllLtC8
.::t?L:WO'$7il'l5'A6'(1'it-iO;
...
0. ($'I:eiNe",;; 1i!CbJ e-t/G/i:I9Yp> C;.s;ecz,-
G'.eel:C9
l!Ja >7II:'l:>IYI.::w<i' i 7U$i!<:Q>IQ
(/,t.i '(""".<Ai'./"
Grede'I grediee su redovno sa parnim dimenzijama strana (sir-
ine b:=2n+2.4.6....em i visine h=2n+2,4,6...... cm). Najveca dimenzija
grade kOja se moze doblU iz kruznog preseka je 36/36 em.
Kod dasaka poprecnl presek je pravougaonlk Cija je sirina 5
do 10 puta veca od deblJlne. Ne preporucuje se upotreba dasaka
sirine vece od 20 em.
Prema duzinama railikuju se:
- kratka duzine :5 4.0 m.
- 'duga grada duzine > 4.0m.
8 obzirom na godove poprecnog preseka dasaka razlikuju se
(81. 1.90): bllstace, polublistace ill polubocnlce i bocn!ce.
1.B. Kvalitetne klase drveta
Prema standardtma za drvene' konstrukclje drvena
grada za nosece konstrukeijske elemente razvrstava Se, u ,trl kva-
litetne klase, odnosno '
Mllan Gojkovic. Dragoslav StOJic
f'
TeII I,-o_l(lglj a drvet n ___99
W!QJ))))u))\)Ii)1 BUSTaCa R:?LUBLis-
7CSa?
&..iSTaCa Q'(P.aJak:' '7l::>Lt/--

tjq\'Y'<"';U
LeVa

itJA:lluecC;v!ca
I klasa - grada visoke nosivosti. Korlsti se za lepljene kon-
strukcije. Kod klasicnih konstrukcija od drveta koristi se u izuzet-
nlm slucajevima - na mestima i delovhna koji su intellzivllo op-
tereceni (s obzirom na staticke i kOllstrukcijske uslove);
II klasa grada normalne nosivostl. Upotrebljava se ug-
lavnom za sve klasicne drvene konstrukcije i kod manje op-
terecenlh elemenata lepljenih konstrukcija od drveta;
III klasa - grada male nosivostl. Koristi se u klasicnim IWll-
strukcijama u slucajevima kada se ne traii poseban kvalitet (manje
optereceni elementi), kada upotreba ove grade ne dovodi do nez-
eljenih posledica, za pomocne i privremene konstrukeije 1 svuda
tame gde je to ekonomski opravdano I celishodno.
Drvo koje se koristi u drvenim inzenjersklm konstrukcijama
principijelno, mora da ispunjava sve uslove lwje traze vaZeci stand-
ardL 1z ovog razloga moraju se izvrsiti odredene kontrole koriscene
grade. Grada se kvalitetno kontrolise: pre gradenja, za vremc gra-
denja i posle ugradivanja (prema vazecim standardima). Jos pri-
likom projektovanja moraJu se predvldeti sve potrebne kontrole,
Kontrola kvaliteta drveta mora da obuhvati: botanickll vrstll,
kvalitetnu klasu, dimenzije i vlaZnost drveta, podatke 0 izvrsenim
ispitivanjima drveta (uzlmanje I broj uzoralm, gde je vrsello ispi-
Uvanje. ko je ispitivao) i drugt podaci od znacaja za kvalitet grade.
Prilikom kontrole kvaliteta. odnosno kod prijema grade, kontrolise
se jos i: trul.eZ, greske od insekata. okruzljivost. raspukline, 1Isi-
cavost, tacnost mera (u prihvacenim granlcama toleraneije), debljina
godova, kvrgavost, zakosenost vlakana , zakrivljenost osovine
kao i sve drugo sto je od interesa za zahtevani kva1ltet
Grada drveta za nosece konstrukcijske clemente mora biti
vidno obelezena. Obelezavanje se vrili prema vazecim struldardima
(putem postojanog ziga) i sadrzi podatke: Idasa drveta, vlaznost
drveta i datum ispitivrulja vlaznosti.
Uslovi za razvrstavanje drveta u kvalitetne klase, !cako za
struganu tako i za oblu gradu. defillisaill su vazecim standm-dillla
za drvene konstrukeije.
Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle
;'1
~
;;
I
100 Drvene konstrukclje
I
I
Dopusteni naponi (kmmije eitiralli) koji se koriste u drvenim
kOl1strukcijama zavise od:
- botan!cke vrste drveta,
kvalitetne klase,
vrste naprezanja,
- % vlaznosti.
Prema botanickoj vrsti u drvenim Inzenjerskim konstrukei-
jama razlikuju se:
- cetinari Uela, smreka, bell i erni bor),
tvrdi liscari (hrast - kltnjak, luznjak medunae: jasen,
bagrem, grab, bukva, brest),
- mekl lIscari Uoha, lipa, topola i jasika).
1.9. Zastita drveta
Drvo se u drvenim konstrukeljruna najpre stiti jos prililwm
projektovanja. Naime, vee prvim koncipiranjem jedne drvene kon-
strukeije, kOja se knsnije razraduje projektom, vodi se racuna da:
konstrukcija ne bude u direktnom dodiru sa vodom i drugtm
nepovoljnim atmosferskim utieajima (kada je to izvodljivo);
- evakuacija atmosfersklh voda kod krovllih konstrukcija i
konstrul<cija uopste bude brza i efikasna;
- pojedini konstru1{C1j ski elementi budu tako projektovani a i
konstrukcijske eelme kada je to moguce, da ne budu lzlozeni
mzllcitim Idimatskim uslovima (po preseku ill po dUzini);
nosee! elementi ne budu oslonjeni na otvorene temelje (te-
melje direktno izlozene atmosferilijama). Ukoliko je to ne-
izbeZno onda je potrebno oSigurati dovoljno provetravanje
I odgovarajueu zasUtu; oslanJanje ne temelje treba da je na
dovolJnoj visini iznad kote terena;
- dementi krovova, nastresnica i slieno - moraJu na svojim
slobodnim krajevima bitl osigurani sistemom za odvodnja-
vanje - okapniee (kada je to svrsishodno);
elementi obloga (preko betonskih zldova i zldova od opeke)
moraju u odnosu na elemenat kojl se oblaZe da budu na
odredenom odstojanju (zbog provetravanja);
- kraJevi nosaca kojl ulaze u zidove i stubove (od betona i
opeke) moraju se osloniti na zld, odnosno stub preko pod-
metaca od tvrdog drveta ill posebno konstruisanog leziSta;
Milan OoJkoVlc, Dragoslav Stojlc
Tehllologl.1a drveta
101
Bocne povrsine nosaca treba da su izlozene slobodnoj cir-
kulaciji vazduha; i
spolJne povrslne elemenata od drveta treba da budu talw
obradene (brusene, blanjane) kako bi omogucile brzo otl-
canje lwndenzata i kvalitetno nanosenje zastitnih sredstava
(samlm tim su i otpornijena zapaljivost).
KOllStrukcijskl elementi od leplJenog lameliranog drveta kojl
mogu bitt Izlozeni uslovima nagle promene vlaznosti I temperature
- treba da budu izradeni od drveta sa manjim % vlaZnosti i sa
odgovarajueim lepkom za ove uslove. Isto tako. laminat treba izvesti
od tanjih lamela. Nosac i elementi namenjeni ovakvim uslovima ne
smeju u toku trans-
porta docl u uslove
znacajnih promena %
vlaznostl. Adaptiranje
konstrukciJskog ele-
menta vlaZnosti i te-
meraturi prostora u
kome se rnontira. ugra-
duje, mora biU poste-
peno.
Kod projektova-
nja i izvodenja drve-
nih konstrukcija kOje
u toku svoje eksplo-
atac1Je, tokom koris-
eenja, mogu bit! izlo-
zene povisenim tem-
peraturama nastalim po-
wom, povecanoj vlazi
i delovanju gljiva i
insekata - moraju se
na adekvatan nacin
zastititi. Drvo je za-
paljivi materijal. Me-
dutim. treba razlik-
ovati zapa1jiost c1rve-
ta U odnosu na nje-
govu otpornost na
pozarno opterece-
nje, na uticaje od
pozara. Drvo se ubraja
u one materljale koji
i pored nepovoljnosti
kOje za sobom nosi
pozar rnogu da nose
Milan OojkoVlc. Dragoslav Stojlc
]02 Drvene i(Ollstrllkclje
odredeno opterecenJe 1 da ostanu sastavni deo odredenog prostora,
odnosno lmnstrukcije. Drvo kao materijai je sposobno da se gra-
dom i svojom materijom u dobroJ meri suprostavl. da dovoljno
dugo, sto nije slucaJ se drugim materijalima. odoleva nepovolJ-
nostima pozara - sto nije bez znacaja. Ova i te kako znacajna
cinjenica ilustrovalla je na fotografiji (sa isp!tivanja izvrsenih u
labomtorij! eSTB u Parizu - stub od tvrdog drveta 15/15 i celicni
stub od NP I 100 mm. vis!ne 2,30 m. sa opterecenjem od 100
kN bili su izloZelll lstom pozarnom opterecenju. Za slueaj kada
su stubovi nezastieeni od pozara i za iste pozarne uslove drveni
stub je b!o otporall na pozar 52 min. a celicni stub 10 min.l.
Vreme potrebno da se drvo zapali zavisi od: temereture. vlaZ-
nost! (drvo kOje sadrz! vise od 30% vlage tesko se palO. zapre-
minske mase (drvo sa malljom zapreminskom masom, sa veCim %
poroznosti - lakse se pall), grade drveta (lakse gore eetinari od
liscara) i velicine kOja je izlozena plamenu (tanje drvo lakse se
pali, rezalla grada lakse se pall od tesane, odnosno oble grade).
Temperatura na kojoj drvo prihvata plamen, uslovno posmatrano,
je 275e (na ovoJ temperatur! izmedu - drug!h pojava drvo na
svojim vidn!m povrsinama dobija cokoladnu boju).
Posle paljenja nastaje sagorevanje spoljnih povrsina drveta.
Toplota koJa nastaje ovim sagorevanjem vee1m delom se gUbi zra-
-cenjem a jedan manj! deo trosl se na zagrevanjemase drveta.
Ul{Oliko se spoljni uticaj! ne rnenjaju 1 ne povecavaju temperaturu
sredine. tada ce usled slabe temperaturne provodljivosti drveta i
vee stvorenog sloja uglja po njegovoj povrslni prestati izluelvanje
gorivih gasova i plamen ce se ugasit1. Ovo ukazuje na sposobnost
drveta da se "brani" od pozara. jer stvaranjem sloja uglja na svojoj
povrs!ni konstrukcijski element od drveta sam sebe stiti od daljeg
sagorevanja (neosporno, ia slueaj kada nema pr!t!caJa toplote sa
strane). Pri tome masa drveta unutarugljenisanog sloja, kako je
vee reeeno zbog slabe term!cke provodljivosti, uglavnom zadrzava
iii neznatno gubi svoje elastomehan!cke karakteristike tako da
element moze i dalje da nosi, da primi odredeno optereeenje i
pored nepovoljnih pozarnih uslova. Ovo je bitna odlika drveta kao
materijala za gradenje pri pozarnom optereeenju. Na primer, tem-
perature izmedtt 400 i 550
0
e su pogubne za eel1cne i armiranobe-
tonsl{e konstrukcije. medutim konstrukeiJski elementl od dl-veta u
istim ovlm uslovima unutar svoga preseka. imaju prakticno nc-
povisenu temperaturu a samim tim i odredenu nos!vost.
Na osnovu eksperimentalllih istraZivanja (srednje vrednosti za
razlicite vrste drveta) vreme palJenja u zavisnosti od temperature
pr!kazano je na s1. 1.91. Isto tako. na s1.1.92. dat je prikaz ispi-
tivanja jednog lepljenog lameliranog nosaca (raspona 3,6m) na
pozar odnosno na uticaJ temperature od 925
0
e. Na sHel je: (al
presek nosaca pre pocetka ispitivanja. (b) posle pozara u trajanju
Milan GoJkovJC. Dragoslav StoJle
,-
103
Tehno!og!la drv.ta
od 30 min. I (c) posle uticaja pozara u trajanju od jednog sata,
kada je nosae lzgublo od prvobitnog preseka cea 39.3% (nosae je
sve ovo vreme nosio zadato opterecenje. uz nesto povecane defor-
macije).
.301 I' I
i':

ZO\'- '- I
E:

40L

;,;
j
700 TSD 200 a50 3a? ..%D
'T'eMPEIf:a77VR8 V Co

Ovde je potrebno napomenuti da se temperature do 100 C
u pozaru vrlo brzo postizu, tako da drvo relativno brzo pocillje
da gorL Gorenjem se stvara karbonizkani sloj leoj! predstavlja
toplotni izolator i sprecava, ill, u najgorem slucaju, usporava sa-
gorevanje. Ovo ukazuje, da se promene cvrstoce drvcta za tem-
pereture do lODGe mogu zanemariti:)
Teoretsko odredivanje otpornosti drvenih elemenata na pozar
zasniva se na povecanju poprecnih preseka. Naime. dimenzlje ele-
menata (stuba. nosaca i sHeno) uvecavaju se za veHcinu sagorevanja.
Ako se sa "s" obelezi sagorevnje a vreme izlaganju elementa pozaru
sa "t". onda funkcija sagorevanja !ma opsti izraz s f(t).
Mnogobrojna ispitivanja na razliCitim vrst:c'llIla drveta daju po-
datke 0 sagorevanju, odnosno dubinl ugljenisanja (presekaJ, u sve-
mu kako je to pr!kazano na s1. 1.93. Kako se !z slike vid!.
Sin= 0,06 do 0,08 tit<'
gde je
vreme u pozaru kada se manja straria preseka. kriticna
t
lu
strana preseka, gorelljem smanji na krfticnu veliCinu.
.) Kada je drvo zagreJano na vise od 140 e.C lz njega Izlazl sva vlaga I zal'oi':lnJe
proces raspadanja organsklh mater(la a samim tim I stvaranJe lako gorlLllh spo./eva.
Druo sa ulazrlOscu. ad 18% do 40% pall na temperaturl oei 175 do 200 "c II
roku od 15 do 40 mlnuta. Prt temperaturl od 400C drvo se pall momentaIna.
MUan Oojkovic. Dragoslav StOJiC

''/

t
\
______________________--'D""rvene kOllstrukclje
104
'

t1l Sf- I \all, I

'R:I II"TA
I 1::A"Fl1i!lJC
Q
2j
1t-- -m..... 1 I
llS
I I f I I I I I;;;..
o 10 ;;0 .JO <StI .5D 6V
V-e'C'Ne' (M/t/Ura)
Drugim recima, brzine sagorevanja nalaze se izmedu velicina
0,06 cm/min i 0,08 cm/min. Ovo znaci da - ako se zele dimenzije
preseka otpornog na pozar za vreme od 30 odnosno, 60 minuta,
to presek treba da inla velicine:
za 30 min. b b +2 x 30 x 0,08 b +4,8 em;
o o
za 60 min. b +2 x 60 x 0,08 b + 9,60 em. b
o o
Ovde je:
manJa strana preseka sa naponom kojt garantuje sto'1.-
bilnost elementa.
Vreme do gubitka nosivosti jednog konstrukcijskog elementa
treba tako izabrati (skoro redovno do 30 mlnuta) da je moguca
evakuacija i gasenje pozara pre nego Mo dode do rusenja kon-
strukcije.
Po definiciji, otpornost nn poinr (poznrnn otpornost) kon-
strukeijskih elemenata predstavlja one vreme posle kojeg dolazi,
usled sagorevanja, do smanjenja preseka na kritienu povrsinu pri
koJoj moze doci do sloma iIi do prekomernih deformacija.
Otpornost nosecih konstrukcijskih elemenata prema pozaru,
prema stavovima JUS U.C9.500 - Zastita drveta u konstrukcijama,
zasniva se na minimal no potrebnim dimenzijema i vrsti,' 04nosno
intellzitetu opterecnJa.
Tako, na primer, pritisnuti Stapovi (sa izvijanja 4,00
monolitnog preseka sa naponima (J.II= 850 N/cm
2
za otpornost
prema pozaru u trajanju od 30 min, zahtev;lju minimalnu stranu
preseka::: 22 cm.
IIi za nosace od lepljenog lameliranog drveta pravougaonog
poprecnog preseka (b/h) opterecenih na savijanje, u svemu kako
Je to dato u tabeli L 12.
Milan Dragoslav
Tabela 1.12.
r
,l:i,mhl. '
am 1400N/em
2

am = 1100N/em2
Q'm = 700N/em
2
8 16 18
- h u em
am 1400
52
am = 1100
40
UkUPllO pozarno opterecenje je ukupna kolicina toplote koja
se moze osloboditi iz zapaljenog materijala - bez obzira dall taj
materijal pripada konstrukciji iIine - u posmatranoj jedinici pros-
tora (prostol'ija, stan, etaZa i sHeno). ' .
. . Specificno pozarno opterece'11e je prosecna vrednost ukupnogfo-
opterecenja na jedinicu povrslne osnove prostora - u J/m ili
MJ/m moc materijala'j odreduje se prema JUS U.J1.020).
Protivpozarna sredstva u uslovima pozara su ona - uglavnom
hemijslw - sredstva koja usporavaju paljenje drveta i sirenje pla-
mena a kolicinu dima i toksi<:nost smanJuJu na minimum. Izraduju
se od negorivih materijala kOJi slabo provode toplotu i uspesno
stite drvo ad pozara. 0110 mora da je takvo da na temperaturi od
BOODC ne' gari. ne siri vatru, niti razvija otrovnegasove.
Za hemijsku zastitu drveta najvise se koriste: boraks, borna
klsel!na, d!amonijeu fo:ifat. amoll{jeu sulfat. c!nkou hlorid. arno-
n!leu hlorid, l druga.
Protivpazarna zastita moze se izvesti i bojenjem (cetkama iIi
OJ KalorlCna moe IlMam.le 17 MJ/lcg a cetlnara 19 MJ/kg.
Milan GoJkoviC. Dragoslav StoJlc
"
107
Drvene konstrllkc!je
106
prskanjem). Redovno se nanosl u vise slojeva po odredenom pos-,
tupku. Pored protlvpozarne zastite zallUtni premazi mogu imati i
untisepticl,a svojstva.
J
Drvo se protiv pozara moze stititi i premazivanjem razlicitim
zastitllim sredstvima (cetkom ill prskanjem) Ovi specijalni premazi,
u Imlicinama od 300 do 500 gr/m2. pod uticajem temperature
(vatre) nabubre i stvaraju gust! mikroporozni sloj penaste mase,
kOJi je 1 nekoliko stotina pULc'l deblji od svoje prvobitne debljine:
Kvaliteti ovakvih zastita manifestuju se u:
do bubrenjapremaza ctolazi kod temperaturaI,oje prakticno
ne razgraduju drvo. Ovo stvaranje pene trazi znutne kolieine
toplote i Istovremeno oslobada bladne i neotrovne gasove;
- zapaljena zastita, elja je debljina 2 do 3 em, uspdno sluzi
kao odliena izolaeija drveta i spreeava dalje zagrevanje pod-
loge;
zastltnl I'll oj pene spreeava prltieaj klseonika, pristup do
povrsine drveta, a samim tim i vatru, odnosno gorenje drveta.
Napominje se, da ovl premazi omogucuju i odredeno dekora-
tivno oblikovanje vidnih povrslna drveta. Pazljivo lzabranl i svrsi-
shodno aplieiranl aditivi omogucuju izvanredno oblikovanje vidnih
povrsina drveta. Dosadasnja iskustva ukazuju da zastitini premazi
imaju pun efekat i posle 10 godina.
Drvo se prolv pozara moze stititi i krecelljem, malterisanjem
opsivanjem vatrostalnim plocruna. Kod malterlsallja koriste se mal-
teri na bazl: glpsa, perlita, azbesta i slieno. Mane ovakvih zastita
su: gubltak estetskih kvaliteta drveta, mala efektivna athezija za
povrslnudrveta i mala otpornost obloge na udare.
Im.pregnacija: Drvene konstrukcije se uspesllo stite i impreg-
niranjem (postupak vakuma i prltiska odllosno pellatraeije antisep-
tika iii antipira, ili kombinovano). Duboka Impregllacija u speci-
jalllim komorama, pod pritiskom ad ~ 2 do 16 bara I u trajallju
od 2 do 20 satl, korlsti se za formirallje tesko gorlvih materijala.
Drvo se moze impregnlsati i metodom potaprulja u toplim I hladninl
kadama-konteJnerima uz upotrebu vakuma. Drvena kOllstrukcija
zastlcena impregnlraIljem u potpunosti se izjednaeava sa eelikom
u pogledu pozara. Medutlm, impregnaCljom drvo !tao materijal gubl
na svojoj cvrstoci i do 20%, sto treba Imati U vldu pr1l1kom pro-
jektovaIlja. Posle impregnaciJe bOja drveta postaje tamnija.
OJ Sua hemUslea sredslua za zaMltu druela mogu se pOdelll! u;
- sredstua lopU/ua u organsktm rastunrae/ma.
"Uana zaMltnn sredstva
- kontalctne !nseletle/de.
- sredstaua za kua1i.enJe. /
- sredstua za protlupozarnu zastttu.
Milan OoJkovlt. Dragoslav StoJle
,.
Tehnologlja drveta
Za zastitu drveta impregniranjem koriste se: rastvori na bazi
fosfora i sulfata; za zastitu ad pozara I trulenja koriste se boraks
1 cinkov hlorid, kao I u komblnaciji (sa antisepticlma). Prodiranje
ant1pira u drvllu masu treba daje min. 5 do 10 mm (ad povri'>ine).
.. .. ..
I na kraju, osnovna mana drvenih konstrukcija ~ ll1ogucnost
sirenja pozara, kao sto se iz svega napred iznetog vidi, maze se
savremenim tehnlekim sredstvima 1 adekvatnim tehnoloskim pos-
tupclma zastite svesti u sasvim zadovoljavjuce okvire. Na taj naein
i takvo drvo, kao materijal. moze da se koristi i u najrazliCitije
svrhe I namene.
.. .. ..
1.10. Pregled vrsta drveta i njihovih oznaka
1.10.1. Liseari
Bagrem
(Robinia pseudoacacia)
BG
Brest ulzinsl{i (Ulmus campestris)
BR
Vez
(Ulmus eifusa)
VE
Brest plaIlinskl
(Ulmus montana)
BP
Bukva
(Faqus slluatlca)
B
Grab
(Carpinus betulus)
G
Crni grab
(Ostrya carplnifolia)
GC
Hrast lUZlljak (Quercus peduflculatu)
L
Hrast kitnjak (Quercus sessiliflora)
K
Hrast sladull (Quercus conferta)
SL
Hrast medunae (Quercus pubescens)
M
Hrast cer
(Quercus cerrfs)
C
Hrast cesmika (Quereus !lex)
C
Jasen obleni
(FraxllHls excelsior)
JS
Jasen erni
(Fraxinus ornus)
JC
Javor gorski (Acer pseudoplatanus)
JV
Mlee
(Acer platonoides)
ML
Klen (Acer campestre)
KL
Zestika (Acer tataricum)
Z
(Tilia)
LI
Lipa
Bela tapola (Populus alba)
T
Crna topola (Populf1:S nigra)
TC
Jasika (Populus tremula)
JA
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
!1. :
'r
1i
;!
l.oa
v Bela vrba
1.10.2. Cetinari
.. A
BB
Be
BA
.. J
S
BU
BO
TI
Aris
Bor obicni
Bor crni
Bor alpski
Jela
Smreka
Munika
Molika
Tisa
...
<>
Dl"vene kOllstrukc1le
(Sal Ix alba)
(Larix europaea)
'(Pinus sl1vestris)
(Pinus nlgra)
(Pinus halepensis)
(Abies pecttnata)
(Picea excelsa)
(Plcea heldrelch1)
(Picea peuce)
(Taxus baccata)
...
/2.: .. ...... .
.:'V ,
Proracun nosivosti,
[.
.... ",- ,",;':"
stabilnosti i upotre-
bljivosti drvenih
konstrukclja
2.1. Osnovne pretpostavke i opsti principi proracuna
drvenih konstrukcija
K
ao lito je poznato tehnicl,a mehanika proucava probleme
ponasanja materijala pod dejstvom spoljasnjih sila. Pri to-
me, materijnlu se najcesce pripis\.Uu sledeca svoJstva:
Idealnl'l eiasticnost bez obzira na intenzitet spoljasnjih
sila, temperaturu i dugotrajnost dejstva spoljasnjih sila.
Materijnl ima isU sastav u svim tackama - idenlno je
homogen i pre i posle nanosenja sila (postoji kontinuum
medljal.
Potpuna izotropija.(u svim pravc1ma materijal ima ista
mehanicka svojstval.
U osnovi drvo kao materijal u mehanickom smislu ne
nl jedan navedeni kriterijum. Fenomen dUatacija-klizanje zavisi i
od intenziteta sila, od duzine trajanja opterecenja, od temperature
i vlaZnosti drveta. Drvo je nehomogen materijnl sastavljen od vise
elasticnill i amorfnih elemenata, koji su cesto prozeti pukotinama,
sa puno supljina iSpunjenih vodom iii vazduhom. lsto tako drvo
je potpuno anizotropan materijal jer ima razlicita mehanicka svo-
jstva u razlicitim pravcima.
Iz navedenih razloga drvene konstrukciJe se u gradevinskoj
praksi proracunavaju po prlnclpfmatehnicke mehanike. ali se uticaj
anizotropije i nehomogenosti pa i neeiasticnosti obuhvata odgova-
rajucim faktorima uzimajuci u obzir:
1. vlaznost drveta i temperaturu,
2. dugotrajnost delovanja opterecenja.
3. tecenje drveta.
Milan GoJkovie, Dl"agoslav StoJle

fiI/S:'"'
.
.

Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
j,
I
I:
r

I
Ii
I:
110
Drvelle kOllstrukcije
4. materyalnu i geometrysku imperfekcyu,
5. pravac anizotropye.
6. fenomen promene zapreminske mase i slicno.
2.2. Drvo i proizvodi na bazi drveta
U savremenoj gradevmskoj praksi. pored tradicionalnih - klasi-
cnili drvenih konstrukcija (koje cine elementi od monolitnog drveta)
veliku primenu imaju savremene drvene konstrukcije cijl su ele-
ment! dobljeni industrijskom Razvojem savremene te-
huologije doslo se do novih kompozitnih materijala na bazi drveta,
sa superiornijim mehanickim. fizickim i hemijskim svojstvima. Tu
se ubrajaju lepljeni lameliranl: elementi, razni plocasti materijali
na baz! drveta kOj! se dobiJaju posebnim tehnoloskom postupcima,
kao i elementi dobijeni kombinaeijom razlititih materijala (drvo,
metal, beton i dr.). Posebnu grupaeiju cine spregnute konstrul{eije,
kao kompoziti, drvo-drvo. drvo-celik, drvo-beton, za:tim armirane
i prethodno napregnute drvene Imnstrukeije.
Monolitno drvo') cine proizvodi dobijeni mehanickom obra-
dom debla drveta. U zavisnosti od vrste mehanicke obrade mono-
litno drvo moze biti:
oblo monolitno 'drvo Hi "obla
bez posebne
mehanicke obrade;
poluoblo monolitno drvo iIi "poluobla grada":
, -, tesano monolitno drvo 11i "tesana grada";
- rezano monolitno drvo ili "rezana grada" je ostroivicna
grada dobijena piljenjem debla drveta.
Monolitno drvo, za nosece konstrukcije, prema vazecim stand-
ardima, razvrstavaju se u tri kvalitetne klase") (l klasa - grada
velike noslvosti,' II klasa - grada nosivosti i III Idasa -
grada male nosivosti). Grada od tetinara svrstava se u tri, a grada
tvrdihliscara u dye kvalitetne klase.
PloCasti pro!zvodi na bazi drveta''') cine proizvodi dobijeni pose-
bnim tehnoloskim postupcima se kao osnovni materijal koristi
drvo. U gradevinskoj praksi poznati su:
- furnirske ploce ili plote" izradene od neparnog broJa
listova furnira koji su medusobno slepljenl tako da se vlak-
na susednih furnira u konstrukeiji ploce medusohno ukr-
Staju. Izraduju se dimenzija: debljine 6 do 25 mm, sirine
.) Deta!Jn!Je vid/ str. 98
..) Deta!Jnlje vldl str. 97
...) JUS U.DO.OOl
Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC
Froractln uoslvosti. stabilllostl I upotrebllivostl drvenlh ____, III
1220 do 1800 mm i duzine 2000 do 3100 mm,
ploce vlaknatice iIi "lesonit ploce" dobijelle od drvenib v\a-
kana razlicitim tehnoloskim postupcima, 1
ploce il1erice dobijene od iverja drveta, takode razliCitim
tehnoloskim postupcima.
Lepljeni lamelirani e1ementi') (laminaU) dobijaju se poseb-
nlm tehnolosldm postupeima - lepljenjem lemela od speeijalno ob-
radenih dasaka. Grada za lameUranje je cetinarska I i II
Idase, a rede od hrasta i buiwe. Vlaznost u proeesu proiz-
vodnje je 15 %. Lamelirani elementi su pravougaonog po-
precnog preseka (sa sirinom preseka 8-20 em), a rede sanducastog
iIi "I" preseka. Maksinialna debljina lamele je 32 mm. Lamele se
lepe vodo-otporntm lepkovima pod pritlskom od 50-80 N/cm
2
De-
bljlna Jeplm u laminatu je, u pravilu, do 0,2 mm. U zavisnosti od
t.ehnoloskih mogucnosti, visina lepljenog lameliranog dementa iz-
nosi do 2200 mm iIi (kod nas) do 1800 mm.
Odnos visine 1 sirine poprecnog preseka lameliranlh eiementa
u praksi je od 4 do 10, mada je moguce primeniti 1 presek sa
odl1osom strana i 15 do 20. Duzina jednog iameliranog elementa
ogranicena je uslovima transporta i montaze i iznosi do 40 m.
Krivi nosaei su ograniceni pravougaonikom dimenzija 4x40 m (zbog
transportal. U lameliranim elementima moze se primeniti drvo raz-
!icitih klasa u zavisnosti od preraspodele napona, odnosl1o pom-
eranja. Lameliranjem se omogucuje i izrada armiranih pa i pre-
thodno napregnutih nosaca.
2.3. Moguci koncepti proracuna konstrukcija
Za proracun konstrukeijskib elemenata i konstrukcija u nor-
mativima u nas i u svetu u literaturi postoje tri koneepta ito:
A. Proracun prema dopustenim naponima
U drvenim lwnstrukcijma dopusteni napon ad definisan je
odnosom garantovane srednje cvrstoce drveta pri slomu koja se
dobija laboratorijskim ispitivanjem standardnlh uzoralm i koefici-
jenata sigurnosti n (n=2-4).
Osnovni uslov je da stvarni napon i deformacije (f
stv
) pri
zadatom najnepovoljnijem opterecenju bude manji od dopustcnog.
oOOosno
a :::; ad f :::; f
stv doP
') JUS U.C9.3DO
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC
, "


.!..L2__ _
Ovakav koneept prOraCUlla prisutan je i kod celicnih i be-
tonskih konstruli:eija. Kod celicnih konstrukcija dopusteni naponi
su odredeni direktno na osnovu granicnih vrednosti (granicne sred-
nje vrednosti) - graniee razvlacenje materijala ill graniee tecenja,
odnosno CV1"stoce nn zatezanje i odgovarajuceg koeficijenta sigur-
nosti n (n=1,5-1,33).
Kod betonsltih konstrukcija dopusteni naponi su odredeni na
osnovu karakteristicne.cvrstoce kocke i odgovarajuceg koefieijenta
n (n=2.5-4).
B. Proracun prema granicnim stanjima nosivosti sa globalnim
koeficijentom sigurnosti
Prema ovom koneeptu zadato opterecenje se multiplicira sa
globalnim koefieijentom sigurnosti 'Y. pa se stvarni napon uporeduje
sa karakterlsticnom cvrstocom materijala f
ll.
odnosno
'Y'0':5f
1
<
Ovakav koncept koristi se u drvenim i celicnim konstrukci-
jama. Vrednostl karakteristicne cvrstoce matertjala definisanesu
normnma na osnovu laboratorijskih ispitivanja.
C. ProracunpremagraniCnim stanjimanosivostisaparcijalnim
koeficijentima sigurnosti
Premaovom konceptu opterecenja. odnosno stvami naponi mnoze
se koeficijentima (faktorima optereccnja 'YI)' a karakteristicna Vl-ednost
cvrstoce sa koeficijentom slgurnosti materijala 'Yl!.' tako da je
fl<
'YI 0'1 :5 -
'Yk
Ovakav koncept je, za sada, prisutan kod betonskib. celicnih
drvcnih konstrukcija.
U vnzecim Jugoslovenskim standardima za sada je prisutan
smno koncept proracuna zasnovan prema dopustenim naponima.
Mectutim predstojeCim izmenama i dopunama ,ovih standarda, obzi-
rom na trend razvoja drvenih konstrukcija uopMe. neminovno je
I ocelmje se uvodellje i drugih koncepata proracuna.
Ova i ovakva modifikacija zakonske regulative standarda za
proracun drvenih kOllstrukcija omogucice primenu savremenih i
vee proverenih metoda za proracull drvenih konstrukeija. sto ce
neosporno dovesti dojos intenzivnijeg progresa u drvetom_
Ovo je i razlog da su u kontekstu daljeg izlaganja sve trl
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
Proracull noslvostl, stabllllostl I upotrebillvostl drvellih kOllstrukclla 113
metode proracuna.
Svi ovi koncepti su zasllovani na mehanickim, odnosllo mate-
maticldm osnovama koji su JOB u 18. veku dali Newton. Leibniz,
Hoocke i Bernuull1.
2.3.1. Srednja. osnovna. karakteristicna i dopustena vred-
nost napona
Proracun drvenih konstrukcija u zavisnosti od primenjenog
postupkazasniva se nakriterijumu iskoriBcenja dopuBtenlh napona.
odnosno karakteristicnih vrednosti napona.
Obe vrednosti napona odreduju se eksperimentalnim postup-
cima - ispitivanjem standardnlh uzoraka i zavise od srednje vred-
nosti napona lorna f.
Srednja vrednost napona lorna f predstavlja srednju vrednost
graniene cvrstoce drveta {CvrstoCa drveta pri slomul. Odreduje se sta-
tistickirn metodama zbog evidentnog rasipanja rezultata ispitivanja.
Karakteristicna vrednost napona fm dobija se na osnovu re-
zultata eksperimentalnog ispitivanja standardnlh uzoraka i pred-
stavlja vrednost 5% fraktila na statistickoj krivi raspodele vrednosti
cvrstoca.
Osnovna vrednost napona lorna fo je redukovana vrednost
napona lorna koeficijentom koji uzima u obzir uticaj velicine i
oblika elementa, vrste i trajanje opterecenja i stepena sigurnosti
konstrukcije.
Dopn!!itena vrednost napona O'd predstavlJa redukovanu vred-
nosti napona lorna koeflc1jentom sigurnosU n.
Na s1. 2.1 predstavljenajestatistlcka kriva raspodele rezultata
ispitivanja malih uzoraka od "cistog drveta" vlaZnosti 12-15%. kao
i uzoraka kojl odgovaraju konstrukcijskim elementima kvruitetne
klase I, II i III i za nesortirano drvo.
Na primeru cetinara II klase su vrednosti napona
f, f , fa i ad kao i 5% i odgovarajuci koeficijenti sigurnosti.
m
Karakterfsticna napona fmdobija se iz izraza.
fm == f 1,64c
gde je:
c - standardno odstupanje opltnih rezultata.
1,64 - konstanta koja odgovara fraktilu 5%
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle
,.
115 114 Drvene konstrukclJe
I-..
!g

..::

CisTO .DA'VO
6H
-f
U tabeli 1 graficki supredstavlJene vrednosti srednje, osnovne.
karakteristlcni i dopustene'vrednosti naponakao i vrednosti faktora
redukcije. ' ,
Milan GojkoVic. Dragoslav Stojic
('
Proracnn noslvost!. stabllnostl I tlpotreblJlvosti drvenlh konstrukctja
Tabela 2.1
Srednja. osnovna. karakteristicna i dopustena vrednost
napona
Opit53 kt:likotrajnim opto-
retenjem na urorku ad
'cistogrllVeta" pri I.,borato-
rijskoj vlnl!nosti w",U-15%.
Teorijska vrednoS! 1l<'\fX>I13
koja odgovll/'a Craktilu SO/..
Utica; i oblika ele-
menata,"rste i trajanje opte-
retenia i 5Ulpel'la iligumosti.

strukl.uredsveta u realnim
dI"\t(!flimelementima
MD - monolltnodNa.
Efukat Iameilt:lnjadrveta
ltD.- lepljeno lamelir.mo
dlVo.
Utica)vlalnosU kon5l1ukdj-
skih elemenatau eksploataciji.
Kw21.0, Kw<1.0
F ..klor kratkotrainogopIretcnja
- oollotrajno Kd.. 1.0
- kralkakajno K
d
"1.0
Uticajdrugihfaktora reclu-
"dJe napona
- koeiidjllnt
-- faktor visine praseka
- faktori prednaponil u lamelama
- faktori krilrlne ltd. ICS 1.0
f- srednjavn:dno!lt napon ..10m.dobljena
ebperimentalnim putem (a400%)
r.- braktefiSli&avrednost ""jJOna,
"(>1 00%)
OJ '
'"f-'1.64'[;

f. - mnovna yrt'dnost
(100%)
f."" "'/i
100%)

=:::dA\
=:::3;)(:

'/V 1

....

OJ C - standardno odsbJplll1je opltnih rezulata na malim uzorcima od
"l:Islog drveta
1.64-konstanta koJa odgovara 5% fraktilu
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle
Itl klasa
II klasa
lid...",
klasa
II klasa
!.Iasa
II kl=
Idasa
II idasii\
Ida.a
II klasa
117
116 Drvelle konstrukc!je
2.4. Relevantni faktori koji uticu na nosivost i krutost
drvenih konstrukcija
2.4.1. Uticaj vlaznosti drveta
Pri prorncuntt napona i pomeranJa savijenih nosaca (a i kod
pritisnutih, odnosno zategnutil; Stapova) potrebno je voditi raeuna
o sadrzini vlnge u drvetu.
Prema JUS standardu. vrednosti dopustenih napona treba re-
dukovnti koeficijentom u zavisnosti od % vlaznosti drveta i
vrste napona.
U opstem sIucaJu osnovne dopustene napone treba redulwvati
];:oeficijentima:
1. U zavisnosti od duiine trajanja optcreceTlja [Kd
1
.. Kd=1,0 - za puno racunsko opterecenje koje deluje
permanentno
za korisno opterecenje Hi sneg u trajanju
preko 3 meseca.
1,0 - za kratkotrajna opterecenja.
2. U zavisnosti od vlainosti drveta
[Kw1
.. Kw=l,O monolitno drvo (w=18%)
" K
w
=I,O - lepljeno lamelirano drvo [w=15%)
Vrednost koeficijenta Kw data je propisima tabelarno u zav-
isnosti od vrste naprezanja (Kw S 1 iIi Kw:2: 1)
3. Koeficijent odriavanja*J
[Katl
Kat::; 1.0
:- za gIavne i sekundarne elemente.
4. Za konstrukcije koje su izloiene delovanju hemijskih.
uticaja sa koncentracijom:
pH 3.5 8,5 K
1
,=1.0
2,0 - 3,5 i
8,5 10,0 K
k
=0,65
*J Slepert zailtlte konstruJcclja od atmosferillja
Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc
,.
ProraclIn noslvostl, stabilnostl I upotrebljlvostl drvelllh kOllstrukclja
Svajcarski propisi SIA 164 definisu koeficijent redukcije u
zavisnosti od stepena zast!cenost! konstrukcije, tako je:
G Zasticene konstrukcije Kw=l
U - Nezasticene konstrukclje
K =O,8
w
F - Konstrukcije lzlozene vlazi Kw=O,6
Uticaj vlaznosti na cvrstocu ilustrovan je dijagramom [istra-
zivanja u Cirihu) na slief2.2.


8tJ

5tJ
itO
!!l 8()
217
i.j 10
(7
05717 20 ,JOaSifO
vLBinol'rfoJ"J
Komparacija koeficijenata redukclje dopustenih napona Kw pre-
rna vaZeclm propislma nekih zernalja data je na s1. 2.3.
I -" k::
"'-?.

I --'""j'W'
I' ., 1->
(!SA
1,tl 'I' -:., StA Hi'l
--lJI/>/ 1(}5;;'>
t),11 I
1?6'
--c.D.71
()
r
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
118 Drvene kOllstrukclle
Na osnovu istrazivanja u Cirlhu pri proracunu pomeranja
potrebno je voditi racuna 0 % vlaznostl. Uticaj procenta vlaznosti
na velicinu modula elasticnosti, za savtjanje i pritisak ilustrovan
je dijagramom (SI. 2.4.).
'/
I


"""
'1::: .Gt7

7l
ts
6,
Jm
2,

,
.
,
"-
,
-.
- t-
-- --

-.
.
.-
-'--
--- fiSC1Vi;Jaqje
. .. -
_._.- sov/;JiYf?/e
+
I
. I
EI'Rir/saK /I-
'0 !i 10 7S 2) JtJ O
so
I
I,

61J
VLBZNOST fro] "':l..

Komparacija redukcionih fa]{tora prema vaZecim propisima
nekih 'zemalja data je na s1. 2.5.
t,:?

1,0
q9
t
tl,!
47-
till

'.
...:.."

It

...
.....
"'.
nt'2'il5TiCe/7

o
I
G __.::;...

-SIA l().IIt:
--$IA .:1$7'($3)
AITC(VSA)
_.- 01/11 1052
-.- ell 712i77!i'Z'. /
5aW.;qw.7e
.-_.Ct) 7/ P&TISC1K
i2'L02el
I
vt.azno
rP!..;
.::;...

r

Mllan OoJkovlc. Dragoslav StoJiC
,.
ProraCllll lloslvol<tI, stabllnosti I upotreblJivosti drvelllh konstrukclja JI9
2.4.2. Uticaj tecenja drveta
Dugotrajna (stalna) opterecenja i procenat vlaznosti drveta us-
lovlJavaju pored dominantnth elasticllih deforinacija i
Hene deformaCije.
Razvoj deformacija po vremenu-teeenje drveta moze da se
opise reoloskim modulima elastienostl tj. srnicanja.
Najizrazenije rrajne deformaciJe javljaju se kod elemenata op-
terecenih na savijanje (sa ili bez normalne sile).
Elastiena deformacija kod savijanja je:
O'e elastienosti
E =: 'E-
---'''----.:::..--
e e modul elasticnosti
Usled dugotrajnog opterecenja. pri odredenom intenzitetu na-
pona, nastaje fenomen teeenja. Dilatacija tecenja - !L Itraina di-
latacija) izrazeno u fUllkclji elastiene dilatacije bi6e:
E", =(jl Ee
gde je:
<p - faktor tecenja (jl )
Ee
Ukupna dllatacija je:
e
t
=: EE +E<p =: Ee +(jl Ee
E =: Eg . ( 1 +(jl )
t
odnosno:
0' 1 +
E=-(l+cp) =>
et =0'
t Ell
Uticaj tecenja drvel:.:l uvodi se u racun preko redukcije kore-
spodentnih modula E. odnosno G, pri eemu je:
E
E
---
G gde je:
'I'
1 +rp 'I'
1 +rp
E", - reoloski modul elastienostl.
G", - reoloski modul smlcallja,
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJlc
121
120 Drvene konstrukclje
rp - faktor tecenja.
Faktor tecenja rp zavisi od duzine trajanja opterecenja, od %
vlaznosti drveta i od stepena naprezanja usled stalnog - dugotrajnog
tereta (OdnOSllO stepena iskoriscenja preseka).
Zakon tecenja drveta je:
C, = ( 1 +A . tIl ) c
E
(JE
lOt = ( 1 +A . t
B
)
E
II
Hi:
C = c +Cq>
t E
gde je:
C =AtBc
q> E .
Na osnovu istrazivanja, uzoraka od smreke pri zatezanju j
pritisku, G. Maier je pri konstantnim klimatskim uslovima (20
0
C,
65%) definisao konstante A j B (S1. 2.6.).
zaTeZ8AJ'"e

t
I 0
t

L

'I
.<;j
1
.....
1./1 .l
I 510 7VW
tiE/al7(j
p;eiTISa.;c
,ac;dttl?ZSfEa
J
1..'
./


1 . 510 .;tJ TCO TCO
tLlJalJ/J
t

Mllan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
Proraeun noslvostl, stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh konstrukclja
Uvodenjem oznake:
rp=A.t
B
sledi
Cq> = q> c
E
odnosno:
C
rjl=---'!'.=A.t
B
c
E
Faktor tecenja (p za lepljeno lamelirano drvo, se prema
vazecim JUS-standardima dobija iz relacije:
rjl = ( W W ) . 15 ) . (:m _0,2 )
md
gde je:
W - laboratorijska vlaznost od 15%
Prema DIN 1052, deo 1- deformacije usled tecenja racu-
naju se prema sledecim parametrima:
za vlaZnost s; 18%
3 g
111< 2 q
za vlaZnost > 18%
5 4 g
111< = 3
3 q
gde je:
pod uslovom da je:
0,5 < g < 1,0
q
(J
0,5 < < 1,0 OJ
(Jmd
.) Predlog autora
g stalno opterecenje,
p - pokretno (povremeno) opterecenje,
q=g+p - ukupno opterecenje.
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
I
I
I"
,
('
122 Drvene kOllllt!lll<cll!
Tako da se faktor tecenja dobija kao;
'P 1
11k
(za slucaj glq 0,5 :::;> 'Po=O; Eq>=E - ne uzima se u obzir tecenje).
Zavisnost faktora. tecenJa (p i glq data je na s1. 2.7.
---OIN
----SfA







. -


I
&. 1
'(J
",2 ?O
qll
q8
Na primeru savijene grede najbolje se Hustruje uticaJ faktora
(p na veliCLnu reoloskog modula elasticnosti u funItciji stepena na-
prezanja (stepena lskoriscenja preselui).
Kod savijene grede, lwnstantne visine, opterecene koncentri-
sanom sHorn p. duz raspona I, raspodela momenta savijanja i
napona je linearna.
Faktor teeenja je nelinearna funkcija opterecenja (momenta)
pa ce njegova raspodela duz raspona 1 btU nelinearna s1. 2.8.
Modul elasticnostl Ima makslmalnu vrednost za cp=O. a mini-
malnu za cp=q>max'
Proracun pomeranja, sa uticajem teeenja drveta. daje se preko
reoloskog moduia elasticnostl, odnosno preko faktora tecenja
Pomeranje - ugib nosaea za zadato spoljaSnje poprecno op-
terecenje. elji je moment M, moze se sraeunati jz izraza:
Milan GOjkov!c, Dragoslav Stojic
Proracun noslvost!. stabilllostII upotrebllivostl drvenlh kOllstrukclla
Nt /?8S'PO[)t?LEl
MOM. SaVi.7aN..7C7
6:. lfa.sJOODeLa
m 1tO/tYlJ.l'1::9pona

t
.-.. """'-, .",.,,-"-- CfA?aSPoDeL8
'" /'
koej'n:::C6?llB
" 1//
'V
L BB$?O(j8lB
f+Y; EeOLOSKOo'
moot/LaeLa.5',!; 1[_--/):,---_J
f =J M.M.
dx
'P 1 E . J
q>
odnosno:
J
MM
f = (l+(p)dx
q> 1 EJ
gde je:
M - fiktivni moment.
Na s1. 2.9. data je komparacija velicina. modula Eq> u funkciji
vlaznosti drveta I'lW i stepena iskoriscenosti preseka ali/aUld_ prema
vazecoj regulativi nekih zemalja:
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
124
1
Drvene konstrukclje !,roraCllll noslvostl, stabllnostl I upotreblJlvosti drvenlh kOllstrukclJa 125
Komparacija ovih vrednosti data je na dijagramu s1. 2.10.
,,0' ,__, '"' -- 8M10'1 )
---514761/(19&) SVa.7C8R5k'a
-_l)IJ\I - ;,ema0'K.;;> q8
o,6'
I, 7 f--------+'''-.
-00_.. LI7'eR87V,ea
t
'", 1,6f------1----".,.
1}o,'l 7/-F,f'anCL6Ka
t 1,5 --siA 16'fI E
w ItPI(j.9S.fI)

1,3 {)dna-+-DIN7052
o
1,2 DiN-l--.....:.-.J---I-I-":::""
sn
o 0,2 q 0,6' 0,6' I, 1 j-----:-.:....f.:--...:...---.:j'---.:....-H---J.-2:>."-
c:. I:!7POn 00STaU70G
1,0
"' 'OP7Elfec-en/8
-=
rli I, I, STilLNO";"
'" III S\
DO/'L/s7E'ni1.0'/'01/'
... " "
'" 1.:5
.... ...; K
D(/ZINa TR8Jal?lB
Islik.:t.2;9.!

2.4.3. Uticaj trajanja opterecenja
Cvrstoca drveta zavisi od dugotrajnosti delovanja opterecenja.
Sa vremenom, cvrstoca drveta opada i priblizava se asimptotskoj
Cvrstoca drveta zavisi od duzine trajanja opterecenja tako da
se to manifestuje na dopustene napone (odnosno na karakteristicne
vrednosti Go (S1. 2.11l.
(;vrstoce drveta).
Prema svajcarskim propisima, koeficijent koji uvodi duzinu
trajanja opterecenja iznosi:
za stalni teret - sopstvena tezina i sneg
- korisno dugotrajno opterece-
nje (Kd=1),
za kratkotrajni teret - vetar, kratkotrajno korisno op-
terecenje, opterecenje pri sta-
nju montaze (Kd=3),
za trenutno opterecenje - zemljotres, udarna opterece-
nja (Kd=1.5).
Na osnovu istrazivanja iz USA koeficijent Kd iznosi:
Za trajanje opterecenja od:
V,eeMe (oa.vi)--;...
dva meseca [kao snegl - Kd=I,15
sedam dana - Kd=I,25
vetar - Kd=I,33

udar
Kd=2,OO
Milan Gojkovte, Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
%
(i'
fro


t
9
'
81.


SO

v,
'J :
I
?
I
,
I
.it
'" eo
0
0 70
..
" .
.
a?
lb

--'"

0

I;;
:A! h
lo""

'"
30 tI() 5l) 60 ;r:J hi:) 90 ltV 7
,- -

/'
,.
Drvene konstrukc!je 126
Ako je naprezanje elementa 0<0
0
onda ne nastupa lorn tokom
vremena s1. 2.11.

I
6'<G;;

__
I -<." '-' 'I - -'.
o t<


Ako je naprezanje iznad trajne cvrstoce a 0>0
0
, mogu da
nastupe tri karakteristicna podrucja (S1. 2.13):
u podrucju 1 raste brzina tecenja
u podrucju .2 brzina tecenja je konstantna
u podrucju 3 ponovo raste brzina tecenja do
lorna.
[<
g;

I'a
tq
o w I v V..et?Me
i.pDft"VC,> '"fbDRVC.7e ;;: IEo
(}) 0 POM!.!..

Milan GoJkovlc. Dragoslav StOjlc
t
ProraCll1l llosivosti. stab!lnostl.J upotrebliivosti drvenih kOllstrukc::.J:J.I;::a___ 127
2.4.4. Elastoplasticna analiza u teoriji granicne ravnoteze
drvenih konstrukcija
2.4.4.1. Modeliranje i proracun po teoriji granicne ravnoteie
Kao sto je poznato, na osnovu pretpostavki klasicne teorije
elasticnosU'
J
, poprecni presek. stapanapregnut momentom savijanja,
ostaje ravall po pretrpljenoj deformaciJi. 8 vrednost nonllaluih 118-
pona savijanja i dilatacija raste proporcionalno udaljenju vlakana
od neutralne ose preseka. Pri tome su naponi zatezanja i pritislm
u krajnJim vlaknima medusobno Jednaki po apsolutnoj vrednosti
(S1. 2.14a). Kod pravougaonih poprecnih preseka (najcesce primen-
jivanih u drvenim konstrulccijruna) neutralna osa polovi visinu po-
precnog preseka. Posmatrajci ponasanje drvenog stapa takvog po-
precnog preseka opterecenog sarno momentom savtjanja, moze se
doci do zakljucka da raspored napona i dilatacija odgovru'a ovim
pretpostavkruna sarno pri vrlo malim vrednostima normalnih na-
pona savijanja.
q;
s;

{;
6,;'<6f:'"
Nairne, jos u fazl elasticnih deforrnacija. zbog razlicitlh rno-
dula elasticnosti u pritisnutoj i zategnutoj zoni preseka. dolazi do
dislokacije neutralne .ose prema zategnutoj lvlei. pri cernu se javlja
bilinearna raspodela napona (S1. 2.14b). Sa povecanjem optere-
cenja. odnosno sa poi-astom normalnih napona, kako je grallicna
cvrstoca drveta napregnutog na prltisak (a
c
'), po apsolutnoJ vred-
nosH rnanja od granicne cvrstoce na zatezanje (G
t
) i do tri puta.
to ce vlakna poprecnog preseka izozena pritisku. pre bit! dovedena
da naprezanja na granici elasticnosti od vlakana napregnutih na
zatezanje. Trenutak kad su zategnut.."l vlakna jOs uvek u fazi elas-
ticnih deformaciJa. a u najopterecenljern pritisnutom vlalmu je dos-
a
e
tignut napon * moze se definisati kao pocetak ili prag tecenja
(S1. 2.14c). Onog trenutka kad i u najopterecenijem zategnutom
vlaknu bude dostignuta cvrstoca drveta na zatezanje G
t
presek
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojic
129
______________________=O,.,rc..::vene kOllstru]{clje
128
VIse nije u sto'\nju da prim! prirastaJ spoljasnjeg opterecenja. pa
dolaz! do lorna u preselm (SI. 2.14dJ.
Deo dijagrarna kOJi karakterise naponc pritiska je zaobljen,
a neutralna osa se izrazitlJe pomera ka zategnutoj lvlei pravou-
gaonog poprecnog preseka. Pri tome i u trenutku loma raspored
dilatacija po preseku ostaje prlbItzno linearan.
Ako se umesto stvarnih aijagrama cr-e u racull uvede ideali-
zovan dijagrarn napona I dilataclja, 1to u slucaju prltiska ponasanje
drveta predstavl Prantl-Rojsov!m materijalom (idealno elastoplas-
ticall materijal - bez ojacanjaJ, a u s l u ~ u zatezanja Hukovim (krto-
elasticnim) materijaIom, to se ne-
linl".aTlla raspodela naponamoze apro-
ksimirati modelom Mirka Rosa (S1.
2.15).
Kod oval{ve aproksimaclje evi-
delltno je da postoji razlika modu-:-
Ia elasticnosti u pritisnutoj i zate-
gnutoj zonl preselm (cak u pritis-
nutoJ zonl modul elasticnosti nije
konstantan). Tacne vrednostl ovih
moduia moguce je dobltiJedino ek-
sperimento'llnim putem. Prema ve-
cem broju autora"l, kada se zahte-
v ~ u tacH!j! proracuni deformac!Ja.
dilatacija se odreduJe iz relacije
c Ct. am
gde je:
cr
korespodentnl napon,
Ct, m - konstante materiJaia.
Kako u drvenim konstrukciJama postoJl linearnost dilatacija
to je realna vrednost konstante m=1. tako da konstanta Ct pred-
stavlja reclprocnu vrednost moduia elasticnosti.
Za to podrucje napona gde postoj! znacajna razlika moduia
elasticnostl EtII i proracun se sprovodi sa srednjom vrednoscu E
ell
,
koeficijenta et.
Ct
Sf
*) B(lch; Baumann I dr.
Milan GoJkoVlc. Oragoslav StoJlc
r
ProraCllll llos1vostl. stabilnosti upotrebilivostl drvenih kOllstrtlkclja
Kako je:
1 1
etc -
Ct
t
= Etll
to se moze racunati sa srednjom vredlloscu modula elastlcnosti:
2E E
1 2 III cII
E E =E
II sr
Ct +Ct Ct
t c
EIII +Eel!
ar
2.4.4.2. Preseci optereceni momentom savijanja
2.4.4.2.1. Poloza) neutralne llnUe u trenutku loma
","Prj<;, 0
i
-
MU7'1r
V
_,---'C'---_
z
K
I
Polozaj neutralne linije bice definisan koordinatom (,;h (mereno
od pritisnute ivlceJ, a moze se dobit! !z uslova ravnoteze unu-
trasnjih sila <Fc=FIJ:
a'
1 -E._I.
a (,;h- a E -"2at .( I - (,; ) . h .
c 2 c
Ako se napon pritiska Izrazi preko napona zatezanja
. .
a =na
t r.
1 pri tome se ( na osnovu slike 2.16.) uvede zamena
a'
E
t
(l-(,;)h
polozaJ neutralne l1nije je odreden izrazom:
c;
n
2
( 1 +. n )2
Milan GoJkoVlc, Oragoslav StoJlc
131 130 Drvelle konSlrtlkclJe
2.4.4.2.2. Moment lorna lzraien pre1co Unt!tra.snjlh sila
Moment loma ili moment nosivosti
preseka moze se dobitl kao zbir mo-
menata unutrasnjih sila pritiska i za-
tezanja u odnosu na l1eutralnu osu pre-
seka.
M Fe'z\ + .Z2 +F
t
z3
I
Ako se iz slic.nosti truglova [SI. 2.17)
---'--,--'''.... -.. '1<-,,- odredl vrednost
0': 1
E -;,:;:(1
to Se unutrasnje sile izrazene preko cvr-
stoce na pritlsak mogu dobiti integraci-
jom dijagrama napona, i njima odgova-
rajuct kract (odstoJanja od neutralne lintje):
1
= b h (n . + - 1), Zl 2 - + 1 ) . h
n n
2
=2n b h ( 1 - ), Z2 3 n (1 h
2
F 2 b h ( 1 - ), Z3 3 ( 1 - ) . h .
t
Ako se izraz za polozaj neutralne ose, definisan samo u funk-
cij! odnosa cvrstoce pri zatezanju i pritisku n, u navednim
jednacinama dobija Se konacan izraz za moment'loma ili moment
nosivosti pravougaonog poprecnog preseka od drveta:
3 n
4
+8 n
3
+ 6 n
2
- 1
M 0'"' W
c y
( 1 + n )4
gde je:
b . h
2
otporni moment preseka za glavnu cen-
6
tralnu osu oko koje se vrsi savijanje.
Milan GoJkoVIC. Dragoslav Slojle
t'
PrOraCtlll Iloslvostl. stabllnosti I t1potreblJlvosti drvenlh kOl1strukclja
2.4.4.3. Bimodulni preseci u granlcama elasticnih deformacija
Ako se polozaj neutralne linije definise koordinatom
mereno od pritisllute ivice, iz uslova ravnoteze unutrasnjih sila (SI.
2.18), za slucaj cistog savijanja
F =F
c t
gde je:

F 0' 0' dz =-J dz =--J
c 2 0 c 20 c
A .h
F
t
=2'J at dz 2 J atdz
o o
dobija se:
J
1,;,11 . II
adz= CIt dz
o c
o
-*--T.l'-

'i,""


Kako su Ivicni naponi a
c
t CIt konstante. resenjem prethodnog
tntegrala dobija se
=;:,
CIt
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
133
l'
:1.
,
1
,I
'I
132 Drvene kOllstrukclje
!
. ,
:i gde je:
t;+t;'=l.
Ako se na rastojanju 21 i 22 od neutralne Bnlje uoce elemen-
tarne povrsine ciA=bd2, odgovarajuce dilatacije. na osnovu ldasicne
teorlje savijanja, bite:
2
d
2
I:: 2 d w
w
I 1 1::2 22 d;il
d
lz uslova ravnoteZe momenata (81. 2.18) dobija se:
C-h 1;,10
I 0'1' Zl ciA + f 0'2' Z2 ciA +M 0
o 0
Na osnovu HUkovog zakona naponi na rastojanju 21 I Z2 mogu
se odrediti lz izraza,:
0'1 =1::\. 0'2 "" 1::2 E[
Iz prethodnih izraza dobija se:
d
2
w 1;10 1;'h
d [ Ec Io ciA + E[ fo ciA +M] = 0 .
Ako se uvedu oznake:
f
1;b
II = Z2 ciA
y 0 I
l::11
12 =
f
Z2 ciA
y 0 2
doblja se diferencljalna jednacina elasticne Unlje za biomodularni
elastican Map usled savijanja
d
2
w
-- [E I +E I ] +M = 0
d;il cc tt
Za pravougaoni poprecni presek vaii:
I b 3 3
Iy 3't;' .h
Milan OoJkovlc, Dragoslav Stojle
("
Proracun noslvosti, stabllnosti I IIpotrebljivosti drvellih
I =E. . t;/:! .h
3

2y 3 E
c
ukupan moment inercije za osu savijanja:
3 E 3
I = h . ( t;3 +q3 .--.!. ) =b h ,t;2
L. 3 Ec 3
Polozaj neutralne linije dobija se iz izraza:
ZIl.O. t;.h
gde je:
1 -
{!;
E
t; =
I
c
- 1
E
E

[
E
t
Kriticna sila Za blmodulno-elastiean stap bite:
7(2
=(i [ I
ty
+E
t
1
2y
]
2.4.5. Geometrijske karakteristike poprecnog preseka
Pri sracunavanJu polozaJa neutralne linije, kao uporednavred-
n08t uzet je modul elasticnostt pritisnute zone Ee' Da bl proracun
po teoriji homogenih i izotropnih materijala bio moguc, potrebno
je deo zategnute povrsine redukovati faktorom ElEc'
Na osnovu napred recenog geometriJske karakteristlke pra-
vougaonog poprecnog presekaraeunaju se na sledeCi naein (81. 2.18);
a) staticki momenti odsecene povTsine
- za y-osu:
8 = -
b
(t;2 .h
2
Z2
cy
2
Milan Oojkovle. Dragoslav Stojle
135
134_________________
.___________
s = ( t;,2 .112 Z2).
2 E
c
- za z-osu:
s = 11 . (0,5 . by). Yo
7. ,
b) momenti increye
za y-osu
I _ b
;,;
.h
3
;.:
yc - 3' .t;;'"
,...
I
b '\ "
I = . t;, .h"
yt 3 E
e
i
H
Ukupan moment illerciJe za y osu:

Jf, 3 3
I :: b h ( t;3 +(/3 . ) = b h . t;2
Y 3 E 3
c
- za z-osu:
3
I b
lle 12't; 11 .
moment inercije za Z osu:
h
3
III 12.(t; +t;' . ) - b h

E --
c 12 1 -t;;
gde je:
1 r=-(--T"F:
">
Iii
E
C
Ii
:1
L'I
e) sektorskt moment inereye:
;ii
'j:; 2
b
3
h
3
Iy . b
f
2
I (I) dA::-- = --- . r
2
woo A 12 36 ">
Ii
1.>
1il
l\
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJle
n

i'
I,
Proracun noslvostl. stabilnostl 1 upotreb\jlvostl drvenih kOllstrukc[ja
gde je:
- sektorska kordinata.
ro
Polozaj centra smicanja odreduje se iz relacije
1
h (C,-2)
d) torzioni moment increljc
1 b
3
h _Q
b:
3
h
IT
'3-C,
3
Q +(E.)2
c;, h
2.4.6. Preseci optereceni momentom savijanja i normalnom
silom
Ako je pored momenta savijanja Map izlozen i 8ili
pritiska, i to takvoJ da je ona manja od sile pritiska
gnjecenje drveta po celoj povrslni poprecnog preseka
N '"A cr* < N* = A cr'
Nee
a prl tome se problem stabilnosti nosaca ne razmatra.
odredivanja nosivosti preseka u svemu kako sledi:
2.4.6.1. Polozaj neutralnelinije za slucaj postojanja i normalne
sile
- i"it
{ ! Lt
J. it bJ, t
\!:)
Ako se ovakva sila pritiska apllcira u tezlste
u nosacu izazvati konstantan llormalni napon __
visini preseka Z.19)
Milan GOJkoVI6. Dragoslav StoJlc
136 Drvene kOllstrukcll.e
N
0'0 A
Lako se da zalcljuciti da ce se neutralna linij a, definisana za
slucaj postojanja sarno momenta savijanja, pomeriti ka zategnutoj
zon1 preseka i to u ana vlakno u kame je pre nanosenja centriene
sile pritiska vladao napon: O"(FI-O"cl=N/A.
Tada je:
t;N h =sh +x'.
Velicina pomeranja neutralne linije moze se dobit! iz s!icnosti
trouglova (S1. 2.20)
O'c h
x=- (I-t;)
0" n
c
Ako se zamenl da je
1 +
1;"'(I+n
dobija se
2h
x'
0'" ( 1 + n )2
c
dobija se da je polozaj neutralne ose
pravougaonog poprecnog preseka od drveta opterecenog momentom
savijallJa sa normalnom sUom:
0'
1 + n
2
+
0'
1;+ 2
-.5-
( 1 + n )2
( 1 + n cr"
c

Iz prethodnih izraza
Milan GoJkov!c. Dragoslav StoJIC
,.
2.4.6.2. Momenti nosivosti preselta od drveta u trenutku lorna
za sluc.aj delovanja momenta savijanja i normalne sile
Postupak za odredivanje Intenziteta unutrasnjib sila i njihovih
odstojanja od neutralne ose potpuno "plastifikovanog" preseka je
analogan onom za slucaj delovanja sanlO momenta savijanJa, jer
se mogu koristiti prethodni izrazi samo umesto I; treba unet! I;N'
odnosno:
cr" .b 11 cr
C [ n:i n + 2 ( 1 + n ) 0':]
Fe] ,N
c
z [ 3 cr
l N n' + 3 n + 2 ( n 1) ]
cr"
c
cr; .b . h_ [ n .]
__-=-==---_ [ n _ cr:]
,1'1 Z.2. N
)2 cr
o
cr
c
-
cr" ,b ,h
4 h crC ]
------;; [ n - -
Ft '" 'f1+ n )2 [n- cr"] .n ;
cr"
c c
Moment nosvosti preseka se u OVOlll slucaju ne moze pisati
u odnosu naneutralnu OSU, jer nJen polozaj nije definisan iz uslova
jednakosti unutrasnjih s11a. U slucaju cistog saviJanja unutrasnje
sile BU formirale spreg eij1 je moment nepromenljiv bilo gde u
preseku. U ovom slucaju. neutralna osa preseka u fnzi loma je u
funkeiji normalne sile (zbir svih unutrasnjih sila u preseku u prav-
eu Qse mora biti jednak zadatoj spoljasnjoj normalnoj sili),
tako da se moment nosivosti preseka moze odredit! sarno u odnosu
na glavnu eentralnu osu, u ovom slucaJu tdisnu osu Y-Y, oko koje
se i vrsi savijanje.
Milan GaJkavlC. Dragosluv StaJic
Drvene konstrukclje 138
J
Odstojanje izmedu glavne centraine ose i neutralne ose pre-
seka u trenutku loma za slucaj opterecenja i momentom savijanja
normalnom sHom, na osnovu slike 2.21. bice:
x" =c, .h - h E. (2 r - 1) [ 4 +(11 +1)2 ]
N 2 2 "'N 0"
c
Sada se kraci unutrasnjih sila (odstojanja od glavne centralne
ose preseka) mogu definisati kao:
Z' := Z - x'; z' "" X' - z z' = x'+ .
1.1'1 I.N 2.1'1 2.N .N
Iz prethodnih izraza dobija se:
h 0
z'l,N
11 ( 1 +n f [n - 0:]
c
h
Z'2.N 6 n ( 1 + n )2 [ 4 (3n + 2)0" + 3 n
3
- 6 n - 5 ]
c
z' h [Oe 2
3.N 6 ( 1 +11 4 0' +11 (3n - 2 n + 3 )]
c
pa je moment loma:
M' ; M!.N - M;.N +M;.N = Fel .N . z'l.N F
e2
N Z'2.N +Ft.N z3.N
Konacan izraz za moment lorna pravougaonog preseka od drve-
ta, za slucaj da u preseku deluje i moment savijanja i normalna
sila glasi:
0*W
M* c y [ n
2
( 3 n'" +8 11
3
+6112 1)-
N n2 ( 1+n)4
-1l(3n
4
+4n
3
-6n
2
-1211 5) .(OC)2] .

Znajuci vrednost momenta nosivosti preseka a iz jednakosti
rada unutrasnjih sila sa radom spoljasnjeg opterecenja, odnosno
Iz jednakosti ovog momenta samomentom u opterecenijem preseku
Milan Oejkevl':. Dragoslav StoJic
1,1 "
I:
ProraCUll lloslvostl. stabllllosti I upotrebUivosti 1::l

llosaca, izrazenom preko spoljasnjeg opterecenja, moze se doci do
intenziteta opterecenja 10ma u posmatranom preseku.
2.5. Proracun drvenih konstrukcija prema graniCnim
stanjima"')
2.5.1. Uopste
Koncept proracuna drvenih konstrukcija prel1la granicnim sta-
njima prihvatilo je vise zemalja Evrope i Kanada. OVaj novi kOl1ccpt
diruenzl,ollisanja bazira na saznanjima tehniCke mehanike i mno-
gobrojnim eksperimentalnlm proverama. Kao pouzdalliji i ekonomic-
i postupak potiskuje detenninisticki metod dopustenih napona.
cilju uskladivanja nasih propisa sa propisillla Evrope ovde ce
bitt razmotren propis Evrokoda 5-EUROCODE 5 ili skraceno EC5.
Propisi za proracun drvenih kOllstrukcija EUROCODE 5 us-
vOJile su zemlje Evropske uniJe. a kasnije i zemlje EFTA. Rad na
izradi EVl'okoda 5 inicirala je KomisiJa evropske zajedl1ice CEC, a
kasnije inovacijeje prenela na Evropski komitet za standardizaciju
CEN. Telmicki komitet CEN(fC 250je odgovoran za sve evrokodove
za konstrukcije. Komitet CEN je izdao evropski predstandard sa
oznakom ENV sa ogranicenim trajruljem. EUROCODE 5 bazira na
kOllceptu granicnih stanja kOja se klasifikuju kao granicllo stanje
loma GSN i granicno stanje uptrebljivosti GSU.
Grrulicno stanje nosivosti je stanje kolapsa. odnosno rusenja
konstrukcije ill drugo stanje kOje moze da ugrozi bezbednost Ijudi
i materijainih sredstava. Pod graniCnim stanjem nosivosti podrazu-
mevaju se i stanja koja prethode rusenju konstrukcija. kao i gu-
bitak ravnoteze konstrukcije ili bilo kojeg njenog dela. posmatranih
kao kruto telo i gubitka nosivosti usled velikih deformacija.
Gral1icno stanje uptrebljivosti sadrzi kriterijume estetske i
funkcionalne stabilnosti i obuhvata: deformacije kOje uticu na izgled
i efikasnu funkcionalnost konstrukcije, vibracije Imje lose uticu iIi
ostecuju objekte, l<:ao i ostecellja leoja dovode do smanjenja trajnosti
konstrukcija.
2.5.2. Osnovi proracuna
oProjektna stanja (proracunske situacije)
IIProjektna stanja svrstavaju. se na sledeCi naCin;
normaln! uslovi ko-

') IZtJodl Iz
Milan OOJltovl':. Dragoslav StaJic
140 _____________________-'Drvene konstrllkcl!!
riscenja konstrukcije (stalne situacije),
kratkotrajna st.'lnja, npr. za vreme lzvodjenja Hi pop-
ravke (prolazne situacije),
slucajna stanja (incldentne situacije).
o Opterecenja
oDefinicije i osnovna klasifikacija*j
IIOpterecenje (F) je:
sila (opterecenje) apliclrana na konstrul{ciju (direktno
opterecenje),ili
prinudna defomracija (indlrektno opterecenje): npr.,
uticaj temperl'\ture ili sleganja.
B Opterecenja Se klasifikuju:
oprema njihovoj promeni u vremenu:
stalna opterecenja (0), npr. sopstvena tezina konstru-
kcija, uredjaja, pomocne i fiksne opreme,
promenljiva opterecenja (Q):
dugotrajna opterecenja, npr. skladiste,
srednje trajna opterecenja, npr. povremeno korisna
opterecenja,
kratkotrajna opterecenja, npr. vetar ili sneg,
trenutna opterecenja,
slucajna opterecenja (A), npr. eksplozije ili udar pre-
voznlh sredstava. "
oprema njihovoj promeni u prostom
fiksirana opterecenja npr. sopstvena tezina (za kon-
strukcije veoma oste1jive na promene sopstvene te-
zine), .
slobodna opterecenja, koja rezultiraju razlicitim ras-
poredom opterecenja, npr. pokretna povremena opte-
recenja, opterecenje vetrom. opterecenje snegom.
*) Deta!fn{fe defCn!clje t klas!flkaclje opterecenja mogu se nacr u ENV 1991 EC 1
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
ProraCltn noslvo.tl, stabllnostl I upotrebillvo"tl drvenlh konstrllkcljn 141
oKarakteristicne vrednosti opterecenja
II Karakteristicne vrednosti Fk su specificirane:
U ENV 1991 EUROKOD 1 Hi drugim relevantnim 110r-
mama za opterecenja, iii
od strane illvestitora iiiprojektanta u konsultaciji sa
investitorom uz uslov dnje obezbedjen minimum pos-
tovnnja odredbi naznacenih u relevantnlm nonnanla
Hi uredeni od strane nadleznlh organa.
I!!I Za stalna opterecenja gde je promene veliki
ili gde su opterecenja veravatna za vreme veka trajanja
konstrukcije (npr. za neka pridodata stalna opterecenja),
razlikuju se dve karakteristic.ne vrednasti, gomja (G}c S}Lpl
i danja (G1<: W' U drugim sluc.ajevima je dovoljna Jeana
karakteristlcna vrednost [G
k
).
III Sopstvena tezina konstrukcije moze, u mnogim sluca-
jevima. biti srac.unata na bazi planiranih dimenzija i
srednjih zapreminskih masa.
IIZa promenljiva opterecenja karakteristic.na vrednost (9
k
)
odgovara:
gornjoj vrednosti sa oceklvanom verovatnocom da ne
bude prekoracena, iIi donjoj vredllosti sa ocekivanom
verovatnocom, da ne bude dostignuta, za vreme raz-
matranog perioda, Imajucl u vidu vek tra-
janja konstrukcije, ill pretpostavljeno pro-
jektnog stanja, ili
propisanoj vrednosti.
n Za slucajna apterecenja karakteristic.na vrednostAI$: (ka-
da je relevantna) abicno odgovara propisanoj vrednosti.
oReprezentativne vrednosti promenljivih opterecenjaoJ
IIOsnovna reprezentativna vrednostjekarakteristiCnavre-
dnost 9
k
,
III Ostale reprezentativne vrednosti su izraiene preko karak-
teristiene vrednosti 9
k
uz pomocfaktora '1'(' Te vrednosti
su defmisane kao:
kombinovana vrednost II'oQ
k
,
*) Plme deflnlclje i klasifllcaclje opterecenJa mogu se nael u EUROCODU 1
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlC
143
;1
:1
.i;
142 Drvene kOllstrukclfe
frekventlla vrednost
kvazi-stalna vrednost \l/
2
QI<'
IIFaktori "'I su specificirani:
u ENV 1991 EUROKOD 1 iIidrugim relevantnim nor-
mama za optereCenja, iii
od strane investttora 1H projektanta u dogovoru sa
investitorom, uz uslov daje obezbedjen minimum po-
stovanjn odredbi specificiranlh u normama !li uredeni
od strane nadleznih organa.
oProracunske vrednosti opterecenja
II Proracunska vrednosti opterecenja Fd je izrazena u op-
stem obliku kao: .
Fd ='YF Fk
IISpecificni primeri SUI
Gd = 'Yo GI<
Qd ='Yg Q)( Hi 'Yg \II) Q
k
Ad = 'Y"Ale (ako Ad niJe direktno specificirano) gde su:
'Y
F
, 'Yo' 'Yg i 'Y" parcijalni faktori sigurnosti za raz-
matranoopterecenje vodeci racuna 0, npr. mogu-
cnosti nepovoljnih odstupanja opterecenja, mogucnosti
netai5nog modeliranja opterecenja, l1esigurnosti u pro-
ceni uticaja opterecenja i u procenl razmatranog
granlcnog stanja.
IIGornja i donja. proracunska vrednost stalnog opterecenja
su izraiene kao:
Gd, sup ='Yo,"ltP G){,sup ili 'Yo .upG\;
Gd ,.., ='Yg,..,G
k
.", iIi 'Yg,,,,G
k

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

I,
("
I.
Proracun noslvostl. stabilnostl I upotrebljJvosti drvenlh k,,_"stnlkciJa
oProracunske vrednosti uticaja usled opterecenja
III Uticaji od opterecenja (E) su odgovori (npr.unutrasnje siZe
i momenti, naponi, deformacfie) konstrukcfie na dejstvo
opterecenja. Proracunske vrednosti uticaja od opterecenja
(Ed) odredjuju se iz proracunskih vrednosti opterecenja,
geometrfiskih podataka i svojstava materijala leada su
relevantna.
Ed E (Fd ' ad ' ...)
..gde je ad posebno definisano u sledecem poglavlju.
oSvojstva materijala
oKarakteristicne vrednosti
iii Svojstvo materijala je predstavljeno karakteristicnom vred-.
noseu X
k
koja u principu odgovara fraktilu u pretpostav-
yenoj statistickoj raspodeli za odredjeno svojstvo materijala,
specificirana u relevantnim standardima i ispitan pod spe-
cificiranim uslovima.
IIU izvesnim slucajevima nominalna vrednost se koristi kao
karakteristicna vrednost.
oProracunske vrednostl
III Proracunske vrednostl Xd svojstva materijala se definise
leaD:
Xd = KillodXJ,I'Ym
gde uvedene oznake imaju sledece znacenje:
"1m - faktor sigurnosti za svojstva materi-
Jala, dat U napred navedenom stavu.
II Kmad - faktor modlfikacije kojt uzima u obzir uticqj tra-
janja opterecenja i sadriaj vlage u konstrukciji
na parametre cvrstoce.
1:11 Vrednosti za Kmad date su u Tabeli 2.5.
IIProracunske vrednosti za svojstva materijala, geometri-
jske podatke i uticaje od opterecenja, kada je to rele-
vantno, biCe konseene da bi se odredila proraeURska ot-
pornost (nosivost) Rd iz:
Rd "" (Xd,ad ..)
Milan Gojkovic, Dragoslav Stojlc
144 Drvelle kOIl!!ltrul<clJe
II Karakteristicna vrednost Rk moie se odrediti i ispiti-
vanjem.
oGeometrijski podaci
II Geometrijski podaci,koji opisuju konstrukeiju su uglav-
nom predstavljeni svojim nominalnim vrednostima
ad unom
Ii! U nekim slucajevima geometrijske proracunske vrednosti
defmisane su kao:
ad = +6. a a
nom
Vrednosti za 6a su date u odgovarajuclm stavovima EC5.
o Raspored (dispoziclja) opterecenja I slucajevi opterecenja
_IIRaspored opterecenja odreduje poloiaj, velicinu pravae
slobodnog opterecenja.
n Slucaj opterecenja predstavlja kompatibilne rasporede op-
terecenja, grupu dtiformaeija i imperfekeija razmatranlh
radi posebne verifikaeije.
LJ Proracunski zahtevl
o Oplite napomene
II!lI Bice izvrsenaprovera da relevantna granicna stanja nisu
prelcoracena;
m Bice razmatrana sva relevantna proraeunska stanjai slu-
cajevi opterecenja.
II! Biee razmatrana moguca odstupanja od pretpostavljenih
pravaea i dispozieija opterecenja.
m Proracun ce biti sproveden uz upotrebu odgovarajueih
proracunskih modela (dopunjeni. ako jepotrebno, ispi-
tivanjima) obuhvatajuei sve relevantne promenljive.
Milan Gojkovlc, Dragoslnv StoJlc
(-
Prorac\tIl noslvostl, stabllllosti I upotreblJlvosti drvenlh kOllstru_l<<:JJa 145
ModeU ce biti dovoljno preeizni da predvide ponasanje
konstrukeije. srazmerno standardu izrade koji ce ve-
rovatno bitidostignut, i sarealnoseupodatakanakojima
bazira proracun.
o Granicna stanja nosivosti
Pri razmatranju grantenog stanja statlcke ravnoteie ili
velikih pomeranja ill deformaeija konstrukeije. biee pro-
vereno da Ii je:
Ed.dot < .atb
gdesuEd i EdsIb proracunskiutieaji destabilizirajueeg
i stabilizlraJuceg' opterecenja.
B Pri razmatranju gramenog stanja loma ili prekomerne
deformacije preseka, elemenata iii veze treba proveriti
da Ii je:
< Rd
gdejeS proraeunska vrednost unutrainjesile ili momenta
(iU rezuitujueeg vektora unutrainjih -sUa iii momenata) i
Rd je odgovarajuca proracunska
G Pri razmatranju granicnog stanja prelaska konstrukeije
i mehanizma, trebaproveritida Ii semehanizam nejavlja
dok optereeenje ne dostigne svoju proracunsku vrednost
dodeljujuci svim svojstvima konstrukclje njihove prora-
cunske vrednosti.
III Pri razmatranju granicnog stanja stabilnosti izazvanog
uticajima drugog reda, treba proveriti da Iisenestabil-
nost ne javlja dok optereeenje ne dostigne svoju pro-
racunsku vrednostdode!iujueisvimsvojstvimakonstrukeije
njihoveproracunske vrednosti. Pored toga, presecl ce biti
provereni prema brazu Sd < R
d
,
o Komhinaclje opterecenja
III Za svaki slucaj opterecenja, proracunske vrednostlEd za
utieaje od optereeenja biee odredjena pravila za kombi-
naeije koje uk!iucuju proracunske vrednosti optereeenja
kao stojepredstavljeno u Tabeli 2.2,
Milan GojkoVlc, Dragoslav StoJlc
147
'It
,',
146 Drvene konstrukcije
Proracunske vrednosti iz Tab. 2.2 bite kombinolJffRe koris-
cenjem sledecih pravila (datih preko simbola/
Trajna i prolazl1a projektna stanja (osl1ovne kombl-
nacije)
L'Yo.J+Y
9
. i Qk.l +L'Yq
J
\j!o.J
Q
l'.J
Izuzetna projektna stanja (akonigde posebno nije
naznaceno1,
L'YOA
J
Gk
J
+ Ad + IV
i
.
l
Qk.l + L IV
Z
.! QI,.l
gde uvedene oznake znace sledece:
G
k

J
- karakteristicne vrednosti stalnog opterecenja,
Q
k
1- karall:teristicna vrednost jednog od promenljivih
. opterecenja.
Q
k
1- I{arakterlsticna vrednost i-tog promenljivog op-
. terecenja,
Ad - proracunska vrednost (propisana vrednost slu-
cajnog opterecenja.
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalno op-
terecenje,
kao i Yg)' sarno za slucajno proracunsko stanje.
YOa.r
Y -
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljivo
g.
t
optereCenje- 11'0' IV" 11'2' koeficijenti definisani u
prethodnom poglavlju.
OJ Deta!Jn!Ja pravlla 0 komblnacUama opterecenJa dat SlI U ENV 1991 I EC 1
Milan GojkovJc, Dragoslav StoJle
r
Promenljiva opterecenja
Jeduo Q" ISva ostala
'Yg Q
k 1\10 'YO Qk
Il'! Qk
Ill!,! Q
k
Izuzetna
opterecen.la
'YA Ak
a l ~ o A,I
nlje dato
direktl1o)
Proracun noslvostl. stabHnosti u!='otreblJivosti drvenih kon"trukcija
III Kombinacije opterecenja pd slucajnim proracunskim sta-
njima Hi ukljucujuci eksplicitno slucajno opterecenje A
iIi se odnose nastanje nakon slucajnog dogadjaja (A=O).
Ako nije drugacije propisano, treba uSlJojiti "faA =1.
II Uproscene kombinacije opterecenja J zgrade date su u
dalje nalJedenom stalJu. a
o Proracunske vrednosti St,:-Inog opterecenja
&I U razllcitim kombinacijama napred difmisanim, ona sta!na
opterecenja koja povecavaju uticaj promenljivog optere-
cenja (tj. izazilJaju nepovoljne efekte) bice pretpostalJ'!jena
svojomgornjomproracunskom IJrednoscu, a onakoja sma-
njuju uticaj promenljilJog opterecenja (tj. izazivaju povoljne
efekte) slJojom donjom proracunskom vrednoscu.
III Gde rezultati provere pokazuju osetljivost na promenu
lJelicine stalnog opterecenja mestimiCno na konstrukciji,
nepolJoljni i povoljni delolJi tog opterecenja treba da budu
razmatrani kao posebna opterecenja. OIJO posebno vaii kod
provere staticke ralJnoteze. U gorepomenutimslucajevima
G vrednosti treba razmatrati posebno.
IlI!I U astalim slucajelJima ill donja ili gornja proracunska
IJrednost (ona koja daje nepolJo'!jniji uticaj) biceprimenjena
za celu konstrukciju.
IIZa kontinualne nosace ista proracunska vrednost za sop-
stlJenu teiinu moze se primeniti za sva polja.
o Parcijalni koeficijenti sigurnosti za granicna stanja nosi-
vosti
oParcljalni koeficijenti sigurnosti za opterecenje nB zgrade
Parcijalni koeflcijenti sigurnosti za dugotrajna kratko-
trajna proracunska stanja dati su tabelarno.
1'.1 Za izuzetnoproracunsko stanjeparcijalni koeficijentisi-
gurnosti za promenljilJo opterecenje jednaki sujedinici
lEI POlJoUni i nepolJoljni dec stalnog opterecenja treba raz-
matrati kao posebna opterecenja, za pOlJoljni deo opte-
recenja treba uzeti Y,lnf =0,9 a za nepovo'!jni deo Y,sup
Prorae:unske
situacije
Trajne i
kratkotrajue
Izuzetne
Stalna
opterecenJa
G
d
'YG Gk
'YeA Gk
148 Drvelle 1<oIlstrukclJe
'" 1.I.
II Redukovani parcijalni koeflcijenti mogu se prlmeniti kod
jednospratnih zgrada umerenih raspona. u kojima sarno
povremeno borave ljudi (magacini, garaie, staklene baste.
kao i zgrade i mali silosi za poljoprivrednu namenu),
obicnih stubova za osvetljenje, laldh pregradnih zidova i
obloga). Za astale konstrukcije treba primen;.ti uobicajene
koeficijente. '
,.
IIUsvajajuci vrednosti date u Tab. 2.8 izraz za trajna i
prolazna .prajektna stanja moze biti zamenjen onim od
"'cdecih izraza koji daje vceu vrednost:
- razrnatranjern sarno najnepovoljnijegpromenlJivog op-
terecenja
- :E G.] .G1<,J + 1,5 9
k
,l
razmatranjem svih llepovoljnih promenljlvih optere-
cenja
+1,35
:E G,j 9k,I
oParcijalni koeficijenti sigurnosti za materijale
I'l!I Parcijalni koeflcijenti sigurnosti za karakteristike ma-
terijala em) dati su u Tabeli 2.8
Tabela 2.8
Granicna stanja nosivostl
OSllovne kombinactje:
drvo i l1a bazl drvela 1.3
celik tlpotrebljen tI vezama 1.1
Tztlzetne kombinaciJe: 1,0
GraniCllo 1.0
o Granicna stanja upotrebljivosti
I!J Treba dokazati da je
Ed Cd !Ii Ed Rd
gde uvedene oznake znace sledece:
Milan Gojl<ovic. Dragoslav Stojle
nominalna vrednost iiifUll1{cija nekih proracun-
III Cd
skih karakteristika materijala ltoje se odnose
na proracunske uticaje usled razrnatnll1ih op-
terecenja
proracunski utica] usled opterecenja odredenog
IIEd
na hazi pravila 0 kornbinaciji opterecenja dat
u glavi 4 Evrokoda. 5.
III Parcijalni kotificijent sigurnosti za karakteristike ma-
terijala ('Ym) dat je u Taberi 2.8.
o Trajnost
o Opste
IIU cilju obezbedenja adekvatno trajne konstrukcije, treba
razmatrati sledece uzajamno povezane faktore:
narnenu konstrukclJe,
trazene kriterljurne za svojstva l{onstrukclje,
ocekivane prirodne uslove,
sastav. karakteristike i osobine materijala.
oblik elernenata i kOllstruktivne detalje,
kvaltet izrade i nivo kontrole,
posebne mere zastite,
odgovarajuce odrzavanje za vrerne predvidenog veka
trajanja.
iii Prirodni uslovi ce biti procenjeni u stadijumu projek-
tovanja da bi se procenio njihov znacaj u odnosu na
trajnost i omogucile adekvatne pripreme u cilju zaitlte.
o Otpornost na bioloske organizme
IIDrvo i materijali na bazi drveta treba da imaju prirodnu
trajnost u skladu sa EN 850-2 za posebne rizicne klase
(deflnisane u EN 850-1 l -2 i prEN 885-8), ili pod-
vrgnuti zaitltnom tretmanu izabranom u skladu sa prEN
851-1 i prEN 460.
Millln GoJkovle, Dragoslav StoJle
i'
150 Drvcue kOllstrukclJ.e
oOtpornost na koroziju
..Metalna spojana sredstve i druge konstruktivne veze tre-
ba. gde je neophodne, iii da budu inherentno koroziono
otporne iii zasticene protiv korozije.
III Primeri za minimalnu zaStitu od koroziJe tj. popis ma-
terijala za razlicite upotrebne klase dati su u Tab .2.4.
.....11. 0 ..
Upotrebljelln klnsn
2 3
ne Fe/ZIl25c
Zavrtnj! ne Fe/Zn12c --1 Fe/Z1l25c"

Fe/Zn12c nerdaJuci celik Spanke Fe/Zn12c
NazublJene
metnlne place I
Ilerdnjuci cellk Fe/Zn12c Fe/Zn12c
celiclle palce do
3 rom debljine
Celicne ploce ad
3 mm do 5 mm Fe/Zn12c Fe/Zn25c"
debljine
ne
Celicne place
preko 5 mm de- Fe/Zn25c**
blJine
ne ne
Aleo se learlste vruc( premazl clnkom. lada FelZn 12c treba zamen/tl so. Z257,
I FelZn 25c so. Z350, oba u skladu sa EN 10147.
Za Izuzteno korazlVne us/ave prednost/ treba dati FelZn 40, teZlm vruClm
premazlma tlt nerdqfucem l!elllw.
MIlan Gojkovlc, DragosLav StoJic
('
Proracun noslvostl. stabllnostl i upotreblJlvosti drvenlh konstruk"i,,,la=--___ 151
2.5.3. Karakteristike materijala
oOpste
- Parametri cvrstoce krutosti
IIParametri cvrstoce i krutosti bice odreaeni na bazi ispi-
tivanja na vrste uticaja od opterecenja kojima ce ma-
terijal bitt tzloien u konstrukciji iii na bazi uporeaivanja
sa slicnim vrstama drveta ili materijala na bazi drveta
ili na bazi dobro utvrdenih odnosa lzmeau razlicitih ka-
rakteristika.
iii Treba pokazati da su dimenzionalna stabilnost i po-
nasanje u eksploatacionoj okolini zadovoljavajuca za pre-
dvidenu nantenu.
oKarakteristicne vrednosti
III Karakteristrene vrednosti cvrstoce Se defUlise kao 5%fraktil
vrednosti dobijene fz rezultata ispitivanja sa traja'ljem
od 300% uz koriscenje epruveta sa sadriajem ravnoteine
vlage na temperaturi od 20C i relativnoj vlainosti sre-
dine od 65%.
!flI Karakteristicne vrednosti krutosti se definisu kao 5%
fraktil iH kao srednje vrednosi dabijene pri istim ispi-
tivanjima kao u standardu EC5.
1111 Karakteristicna spec!{icna gustina se defmiSe kao 5%fraktil
vrednosti sa masom i zapreminom koja od90vara sadriaju
vlage pri temperaturi od20C f relativnoj vlainosti od 65%.
o izmedu napona i deformacija
g Kako su karakteristicne vrednosti odredene pod pret-
postavkom 0 linearnoj vezi izmeau napona i deformacija.
do loma, i provera cvrstoce pojedinih elemenata treba do.
bude bazirana na takvoj linearnoj vezl. Za elemente
izlozene istovremenom savijanju i pritisku. medutim treba
koristiti nelinearnu vezu (elastoplasticnu).
Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJic
________________________
DrveJle kOllstrukcI/e
oRacunski modeli
I!lI PonaSanje konstrukcue uglavnom ceseprocenjivati koris-
cenjern linearnog modela (elasticna oblast) za proracun
uticaja usled opterecenja. Za ramovske lconstrukcije i
druge konstrukcijesposobnezapreraspodelu opterecenja,
mogu seprimeniti metodi elastoplastike zaproraeun re-
zultujuceg napona u'elementima.
oEkspioatacione klase
9 Konstrukcija ce biti svrstana u jednu od dole navedenih
eksploatacionih klasa.
Ell Eksploataciona klasa 1: okarakterisana jc sadric:i.em
vlage u materijallma koji odgovara temperaturi od 20 C u
relativnoj vlainosti okolnog v.fzduha koja samo nekoliko
nedcfja godlSnje prelazi 65%
I!:'l' Eksploataciona klasa 2: okarakterlsana je sadrzajem
vlage u materijalima koji odgovara temperaturi od 20C
u relatlvnoj vlainosti okolnog vaz.cJuha koja sarno nek-
oliko nedeUa godisnje prelazi 85% )
!\!!I Elcsploataciona klasa 3: klimatski uslovi koji dovode do
veceg sadriaja vlage nego kod upotrebne klase 2. <J
oKlase trajanjaopterecenja
I!iI Za proraeun cvrstoce i krutosti, opterecenja ce biti svrs-
tana u klase trajanja opterecenja date u tabeli 2.5.
B Klase trajanja opterecenja karakteriSe uticaj konstantnog
delovanja optereeenja u nekom periodu trajanja kons-
trukcije. Za promenUiva opterecenja odgovarajuce klase
biee odredene na baziprocene interakcije izmedu ti-
piene promene opterecenja u vremenu i reoloskih karak-
teristike materijala
') U upolrebnoj klas/ prosecan sadr:laj vlage Icod vee/ne meJcIll orsta drveta
nece preel 12%.
H) U upotrebnoj Idas! 2 prosec;an sadrzq} o/age kod oec/ne meklh orsta drveta
nece preel 20%.
"') Jedlno u Izuzelnlm slucajelilma ce pokrlvene leanstruleclje bltl razmatrane
leaa da pripadaju upotrebnoj lelasl 3.
Milan OoJkovle, Dragoslav Stojle
,.
Proracun noslvostf, stabllnostl I lIpotreblJlvosti drvenlh konstrukclJa 153

Stalno od 10 godina sopstvena te:l:ina
Dugotrajno skladiste

Srednjetrajno

Kratkotrajno
Trenutno
manje od jedne nedelje
prinudllo opterecenje
I vetar
SIUCajllO opterecenje
* U podrucJima gdeJe opterecenje snegomveliko u dllzem perlodu
vremella. dec opterecenja treba smatrati kao srednje-trajno.
oKorekcioni faktori prema ekspioatacionim klasama i kla-
sarna trajanja opterecenja.
III Treba koristiti vrednosti modijikacionog faktora Kmod
date u Tabeli 2.6.
III Ako kombinacija opterecenja sadrzi optereeenja koja pri-
padaju razlicitim klasama trajanja opterecenja, treba iz-
abrati onu vrednost koja odgovara optereeenju sanajkracim
trajanjem, napr. za kombinaciju sopstvene teiine i krat-
kotrajnog optereeenja, treba koristiti vrednost K
mod
koja
odgovara kratkotrajnom opterecenju.
Milan St6jlc
------
-------
---
------
-------

j
154 Drveue koustrukclje
':::"":'f.:,/'C:"i<,, .,:.:<..
I
MaterlJal Eksplontar.lollC klase
Klase traJallJa op-
1 (u';12%) 2 (u:';20%) 3 (ll > 20%)
tereeellJa
MOllolllllo I leplJeno lalllellrano drvo
Sperplo/:a
,
1----'-....
Stalno 0,60 0,50
Dugolrajllo
0.00
0,70 0.55
SrednjClrajllo
O.TIl
0,80 0.80 0.65
Kratkotrajllo 0.90 0.90 0.70
Trellutno 1.10 0.90
Ploce od lverlce prEN 312-6' 1-7 OSB prema prEN 300. klasa :3 I 4
Stalno
1.10
0,40 0,30
DugotraJllo 0,50 0,40
SredllJelraJllo 0,70 0,55
Kratkotrajllo 0,90 0.70
Trenutno 1,10 0.90
Ploce ad Iverl.e prEN 312-4' 1-5 aSB prema prEN 300. klnsa 2' ploce
Vlaknattce prema
prEN 622-5 (tvrdl
Slulno 0,30 0.20
DugotraJno 0,30
SredllJetrajllo
0,45
0,65 0,45
Krulkotr'\lno 0,85 0.60
Trellutno 1.10 0.80
Ploce vlaknatlce proma prEN 622-3 (sfednje tvrdl)
. Siaino 0.20
Dugotrajno 0.40
SredllJetraJllo 0.60
KratkotraJno 0.80
Trenutno 1.10
lie korlstl se u eksplontaclolloJ klnsl 2
Evrokod 5 dalje abraduje granicna stanja.upotrebljivostl, gra-
nicna stanja nosivostl, veze i izvodenje sa kontrolom.
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojlc
"
Prorai!lm llosivostl, stabllllostl upotrebljlvosti drvenlh lWllstrllkclJa 155
2.6. Proracun drvenih konstrukcija prema dopustenim
naponima
2.6.1. Uopste
Proracun drvenih konstrukcija mora da bude tako sproveden da
sasigurnoscu dolt.:'lie dakonstrukcija u celini ilinjen elemenat posebno
moze sa dovoljno sigurnostl da primi i najnepovoljnije opterccenje,
Tom prilikom, osnova proracuna moze da bude teoretska, na bazi
istina teorije konstrukcija i otpornostl materijala, ili u posebnim slu-
cajevima, na osnovu eksperimentalnih, odnosno modelskih ispitivrulja.
Ako sustvarninaponii deformacije poduticajem najnepovoUnijeg
opterecenjamanjiodc.\.)puStenih smatrase daelementkonstrukcye
ima dovo'(jnu stabilnost. Dopusteni naponi i deformacije definisani
su vaZecim standardima za drvene konstrukclje.
Rezimirano, smatra se da jedna drvena konstrukciJa kao
celina iIi sastavni element celine - neupotrebljiva za namenjenll
svrhll, kada nastupi:
gubitak statickeravnoteie konstrukcijske celine Hi njenog
elementa.- posmatrani kao kruta tela (prevrtrulje);
10m kriticnog preseka.konstrllkciJe zbog prelwracenja cvr-
stoce ugradenog materijala ili prekoracenja deformacija;
gubitak stabilnosti zbog izvijanJa pojedinih elemenata IWll-
strukcije; i
nekontrolisanogpomeranja konstrllkciJe kao celine 1U kog
njenog elementa.
Isto tako jednadrvena konstrukciJaje neupotrebljiva a samim
tim niJe ni svrsishodna ako su:
preveJike deformacye i iste se nepovoljno odrazavaju na
efikasnu eksploataclJu konstrukcije. nJen izgled ili izgled
pojedinih elemenata;
preterane vibracije koje se odrazavaju na neudobnost eI<-
sploatacije iIi nepovoljno uticu na elemente konstrllkcije iIi
opremu koja se nalazi II (Hi na) konstrukciji;
lokalna ostecenja. ukljllCujuci tu i pllkotine koje smanjuju
trajnost. efikasnost i oblikovne vrednostl konstrukcije kao
celine i pOjedinih njenih elemenata;
lokalna izbocavanja bez lorna (tankih ploca); i
preterana utiskivanja kod naprezanja materijala upravno
na vlakna (gnjecenje drveta) bez obzira nakoriscenu CvrstOCll.
Prilikom proracllna elemenata drvenlh konstrllkcija uvek treba
razlikovatl vrstu merodavllog opterecenja - kratkotrajno iii du-
Milall GOjkovlc, Dragoslav Sfojlc
156
157
Drvene konstrukclJe
gotrajno ili pak posebno (narocito) - prema sadasnjim vazecim
propisima za opterecenje. To znaei da proraeun stabilnosti mora
biti zasnovan na relevantnoJ i adekvatnoJ analizi, odnosno naueno
priznatom postupku. Medutim dopusta se i drugaciji naNn dokaza
ali isti mora btti bezprekoran u naucnom i struenom pogledu i
dokazan - potvrden odgovarajucim opitima.
2.6.2. Opterecenja
Dokaz napona i deformacija sprovodi se za moguce kombi-
nacije opterecenja. Merodavnaje ona kombinacija kOja daje najvece
uticaje. Jedna komblnacija sastoj! se od vise opterecenja, uticaja,
koji mogu da deluju istovremeno. Ovl komponentalni uticaji su:
- uticaji od stalnog opterecenja,
- utlcaj! od korisnog opterecenJa u trajanju do tr! meseca.
uticaj! od korlsnog opterecenja u trajanju preko trI meseca.
uticaj! koj! potieu od klimatskih prilika i dele se na:
uticaje kojt potieu od vetra.
uticaje od snega u trajanju do tr! meseca. i
uticaje od snega u trajanju preko trt meseca;
utIcaji koji potieu od temperaturnih promena (ako je to od
znacaja). !
uticaje od seizmickih sila.
Sva moguca opterecenja dele se na trt grupe'! to:
oPrva grupa - Osnovna opterecenja:
Vertikalna opterecenja:
stalno opterecenje
- poitretno opterecenje (ukljucujuci tu i sneg)
Horizontalna opterecenja
- opterecenja od vetra (kada deluje kao samost.c'1lno
opterecenje),
oDruga grupa - Dopunska opterecenja
vetar (koji ne deluje kao samostalno opterecenje).
opterecenje skela i oplata (za beton).
opterecenja privremenih konstrukcija
trenje na leZistima.
sila koeenja (od motornih vozila),
temperaturne promene.
.. skupljanje I bubrenje. i
druga moguca horizontalna opterecenja kOja nisu obu-
hvacena prvom grupom.
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJle
Prorncun noslvosti, stnbllllosti 1 IlpotreblJlvosti drvenlh konstmkcljn
oTreca grupa - Narocita opterecenja
potres!.
razmicanje (i primicanJe) oslonaca,
prltisak leda,
pozarno opterecenje u trajanju od 30 min.
Prilikom proraeuna uticaja od sopstvene teZine (g=zapremina
x zapreminslm masa). racunati sa sledecim zapreminskim masama:
Tabela 2.7. Racunska zapreminska masa pri normalnoj vlai-
nosH u kg/m
3
Cetlnnrl 500 600
----
Tvrdl lI!!carl 700 soo
Meki lisearl 500 600
Racunska zapremlnska masa za sveie oboreno drvo cetlnara
mekih liScara =900 kglm
3
, a za tvrde liScare =1000 kglm
3

2.6.3. Dopusteni naponi
Dopusteni baponi koj! se koriste prilikom dlmenzionisanJa od-
nosno kono-ole .riapona u drvenim konstrukcijama ...: razUkuju se:
- prema botanickoj vrsti drveta, - vrsti naprezanJa, i
- kvalltetnoj klasi, - % vlaZnosti grade.
Osnovnl dopusteni napont su dopusteni napont za osnovno
opterecenje - za grupu 1, prema navedenoj podeli opterecenja i
vlaZnosti w=18% za monolitno drvo, i w=15% za lepljeno lameli-
ranD drvo. 1 dati su u narednoj tabeU (u daljem tekstu osnovni
dopuSteni naponi). Za slucaj zajednlckog delovanja osnovnog, do-
punskog i naroeitog opterecenja (opterecenjagrope 1. grupe 2 1 grupe
3) - dopusta se povecanj e osnovnih.dopustenih napona za 50%. Kod
zajedniekog delovanJa osnovnog (grupa 1) i dopunskog opterecenja
(grupe 2) osnovne dopustene napone treba povecati za 15%.
Posebna napomena: Za dlmenzlonisanje 1 dokaz stabllnosti kao 1
za odredivanje potrebnog broja spojnih sredstava merodavan je onaj slucaj
opterecenja koji daje najvece popreene preseke. odnosno najveci broj
spojnih sredstava. .
U zavisnisti od procenta vlaZnosti dtveta, od kvaliteta odrza-
vanja, odnosno stepena zastite, duzine trajanja opterecenja, inten-
ziteta odrzavanja i kvaltteta i vrste grade - osnovne dopustene
napone o-eba reducirati u svemu prema odredbama vaZecih Stan-
Milan Dragoslav Stojlc

158
Drveue konstrukclje
darda za drvene konstrukcije - JUS U.C9.200/300.
Tabela 2.8. Osnollni dopusteni naponi za 1Ilainost drlleta od
18(15)% /N/cm
2
Jza konstrukcije od .punog - masillnog drlleta
i lepljenog lameliranog drlleta.
-.:,.'.,
""';:;.:.,:.:.:.
Savljanje
Zatezanje
Pritlsak
Pritlsak
upravno na
vlakl1a
Smlcanje
Smicanje
ad T sila I Tmlld I 90.
Presecanje
vlakna
't.l
d
I 350.
180.0.1
1
0.80.
150.0.
100.0.
100.0.
30.0 30.0
40.0" 40.0.'
-.
1'20. i 120.
120.
1050. 850.
110.0. 850.
-
20.0. 20.0.
--
250.* 250.*
90. I 90.
120.
1200.
490. I 430.
i
110
350. I 30.0. I 250. I 40.0.
G [kN/cm2]

hlb",2
h!b=2
blb>4
Tvrdo drvo
Leplj. lamellr. drvo 110.01 30
0) Kad upatrebe avlh vrednastl patrebna ra'::unatl Set veclm utlsklvanjem kaje
treba uzetl u abzlr - u zav/snastl ad Kad veza
sa razll'::/tlm Spajnlm sredstu/ma ne smejl! se /cor/stltl
ave vrednastt. Dapustenl napan prttfsket leasa na pravac
lJ!akna (G.x) sracunalJaju se po abrascu:
.. = Gelid - (O'cl/d - O'cJ.d)slna
MIlan GojkoViC. Dragoslav StoJIC
ProraClIll lloslvostl, stabllllostl I upotreblilvostl drvellih 159
2.6.3.1. Plocasti proizvodi na bad drveta
U proizvodnji savremenih drvenih konstrukcija koriste se
plocastl proizvodi izradeni od drveta, odnosno:
- furnirske ploce ("sperploce"),
Jamelirane gradevinske ploce,
ploce vlaknatice,
ploce Iverlce.
}
u svemu prema
JUS U.DO.OOl
Furnirske ploce ili "sperploce" kako se jos u praksi cuje,
su ploce izradene od neparnog broja listova furnira koji su me-
dusobno slep1eni tako do. se vlakna susednih furnira u konstrukciji
ploce naizmenicno ukrstaju. Izraduju se u dimenzijanla: debljille
6, 8, 10, 12, 15, 18, 20, 22 i 25 mm; sirine - 1220, 1500, 1700
i 1800 mm; i duzine - 2000, 2100, 2200, 2500, 2800 i 3100 mm.
Ploce 1Iiaknatice (iIi lesonit ploce) su ploce izradene od drvenih
vlakana prema razIlCitlm telmoloskim postupcima. Koriste se u zat-
vorenim prostorima sa niskim % vlage. Izraduju se u debljinama
2.5; 3,3; 4 mm i dalJe rastuci po 1 mm sve do debljine od 50 mm.
Racunska zapreminska masa ploca vlalmatica je 2: 800 kg/m
s
.
Ploce illerice su one ploce koje su izradene od iverja drveta
po posebnom tehnoloskom postupku. Proizvode se u debljinama
od 3 mm idalje rastuci navise po 1 mm.
Tabela 2.10. Furnirske ploce osnollni dopusteni naponi u N/cm2
Zaprem.insk" masa za vlai.nost 12% = 500. kg'm
3
SaviJanje upravno na
130.01) 500
2
)
1
14951] 575
2
)
(JUld
ravan ploce
Savijanje u ravnl ploce 9DO
I
! 600.
2
) 10351) 690.
2
)
O'lnd
SOO1) 40.0"'1
I
920.1) 460.
2
) Prltlsak u ravni ploce I (Jed
SQDl) 40.0
2
) 920.
1
) 460.
21
Zatezanje u ravlli ploce (Jtd
Prltlsak upravno lla
30.0. 345
GCJ.d ravan ploce
90.
3
) IS041 Smicanje 20.7
41
Td
Milan
..
160 Drvene kOllstrukclje
Napomene:
1) Vlakna pokrovnog furnira II sa rasponom ploce,
2) Vlakna pokrovnog furnira 1. na raspOIl ploce,
3) Opterecenje deluje 1. na ravan PIOCe,} vlalma pokrovnog
'.
4) Opterecenje delUJe 11 ravni ploce.
furnira II sa
ponom ploce
ras-
Tabefa 2.11. Moduli elasticnostii moduli smicanja u ravni
ploce
Ploce ad iverja 200 200 40
Place vlaknatice WO 200
Tabefa 2.12. Osnovni i dopusteni naponi za ploce vfaknatice
i ploce iverice - prema JUS U.DO.OOl
..
Smicanje
(Jmd
Zatezanje u ravnl place
(Jtd
Prltlsak u ravni ploce
(Jed
-
Prltisak 1. na ravan place
O'cl.d
SmlcanJe u ravnl place 't
lld
Smlcanje 1. na ravan ploCe
'tl.d
300 BOO
200 400
200 400
50 300
50 30
60 150
Za slucaj zajednickogdelovanja osnovnog. dopunskogi naroci-
'.
tog opterecenja - grupe 1, grupe 2 i grupe 3 dopusta se korekcija
osnovnih dopustenih napona. Potrebne detalje videti u JUS U.DO.
001 i JUS U.C9.200.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojl6
Proracun noslvostl, stabllnostl ! upotreb11lvostl drvenlll kOllstrukc!la ]61
2.6.3.2. Delovi od metala
Elementi od ceUka u drvenim konstrukcijama (vid! standard
_ JUS. C.BO.500) dimenzionlsu se u svemu prema pravilirna i
nacelirna rnetalnih konstrukcija. Pri tome i takvorn proracunuvrede
u svernu osnovni dopusteni naponi kao i za rnetalne konstrukcije
ali umanjeni za 10% (detaljnije vidi poglavlje 3. Spojna sredstva).
Za rnetalne delove ciji kvalitet ne odgovara vaZecirn stan-
dardirna za ceHk. dopusteni naponi na savijanje i zatezanje za
opterecenja iz grupe 1 + grupa 2 i opterecenja grupa 1 + grupa
2 + grupa 3 - uzirnaju se 11000 N/crn
2
Kod celicnih elemenata
sa navojnicorn, za sve grupe opterecenja. a ciji kvalitet ne odgovara
standardirna za celik dopusta se proracun nosivosti prerna neto
preseku sa max. dopustenim naponorn na zatezanje od 10000 N/crn
2
.
Dopusteni pritisak po omotacu rupe, izrnedu zavrtnja i lima. ako
je debljina lima::;;5 mrn, je 16000 N/cm
2
Svi elementi od cel1ka
u drvenim konstrul(cijama moraju biU naadekvatan nacin zasUceni
od korozije. Sva spojna sredstva 1 metalni delovi cije dirnenziJe to
dopustaju moraju biti pocinkovani.
Dopusteni naponi za elernente od cellk.a u drvenim konstruk-
cijama dati su u tabeli 2.13. Velicine dopustenih napona dobijene su
iz tablice napona za celicne konstrukcije rnnozenjern fstih sa 0,90.
Date vrednosti vaie za valjane profile. limove i cevi bez sava. U
drvenim konstrukcijamarnogucajeu posebnim slueajevimai primena
livenog gvozda (za specijalne oslonce. papuce i Za Uyeno
gvozde korfste se dopusteni naponi - u svemu isti kako to dato
u celicnim konstrukcijama (na primer, za elemente na
savijanje. u zategnutoj zoni. vaze dopusteni naponi na zatezanje a u
pritisnutoj zoni - dopusteni naponi na pritisak za Uyeno gvozde).
Tabela 2.13. naponi za elemente od celika
16000 24000 9350 14100
18000 27000 10400 16600
Milan GOjkov!6, Dragoslav Stojl6
"
162
~ "".""If"":'!!':
Drvelle konstrukclJ!.
2.6.4. Koeficijenti sigurnosti
Proracun drvenih konstrukcija zasniva se na dopustenim na-
ponima. Dopusteni naponi zavise od velieine koeficyenta sigur-
nosti (n). Koeficijent sigurnosti obuhvata: moguce g r s l ~ drveta,
eventualne greske u radu kOllstrukcije, razUke u vrsti drveta, i
slieno. Velicina dopustenog napona (O"d) odreduje se iz odnosa cvr-
stoce drveta pri siomu (0"1)' koJa se odreduje laboratorijskim pos-
tupkom ispitivanjem standardnih uzoraka, i koeficijenta sigurnosti
(n), odnosno preko relacije
a
l
ad
n
Velicina koeficijenta sigurnosti varira u granicama od 2 do
4. Ko.eficijenU sigurnosti nemaJu konstantnu vrednost i zavisni su
od vrste naprezanja, optereeenja1velicine cvrstoee pri slomu. Taka,
srednje vrednosti koeficijenata sigurnosti predlozene od svajcarskog
instituta EMPA (bazirani na dugogodisnjem iskustvu i mnogobro-
jn1m 1spitivanjima), dati u odnosu na srednju cvrstoee (dobijene
opitima), dobijene su za najnepovoljnije uslove.
Koeflcijenti sigurnostl Instituta EMPA (Svajcarska)
a) za konstrukcije u zatvorenim prostorima
zatezanje 2,6/3,3 (minimalni/srednji)
pritisak 2,6/3,3
savijanje 3,0/3,75
prit.navlak. 1,6/2,0
smicanJe 3,0/3,75
tecenje 1,6/2,0
izvijanje 3,3
b) za konstrukcije na otvorenim prostorima
zatezanje 4,0/3,2 (minimalni/srednji)
pritlsak 4,0/3,2
savijanje 4,75/3,8
prit.navlak. 2,5/2,2
smicanje 4,5/3,6
tecenje 2,4/1,9
!zvijanje 3,2
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJ!c
ProraCllll lloslvostl, stabllnostl I t1potreblll,,()sU drven!h kOllstrukclla IG3
Praksa i konstrul(cijski razlozi i, posebno, u slucajevima kada
su deformacije merodavne za dimenzionisanje (tecenje drveta, pri-
tisak .1 na vlakna) - dopuStaju primenu nejednakih koeficijcnata
sigurnostL
Razvojem drvenih konstrukcija i sve boljim poznav<mjem ugra-
denog materijala, odnosno potpunijim sagledavanjem naprezanja ma-
terijala pri siomu (i u konstrukciji) - elementi drvenih konstrukcija
mogu se racunatl i u odnosu na granicna stanja. U takvom pro-
racunu treba razlikovati:
granicno stanje izddljivosti materijala, odnosno granicu slo-
ma i tecenja, i
granicno stanje deformacija.
2.6.5. Dimenzionisanje
Pojedini konstrukciJsld elementi, zavisno od statickog sistema
i vrate, odnosno Intenziteta optereeenja, mogu da budu optereeeni
razUcitim statickim uticajima.
Prilikom proracuna ovakvih elemenata mogu da nastanu dva
slucaja:
ispitivanje preseka - znaci, poznati su staticli::i uticaji
1 dirnenzije preseka pa treba odrediti stvarne napone 0
I ugibe f i uporediti ih sa dopusteninl dol'O" i
dimenzionisanje preseka - u primerima l<ada su poz-
nati staticki uticaji i kvalitet materijala (ad i EJ pa treba
odredlti presek.
U pravilu, ako au stvarni naponi i deformacije pri zadatom
optereeenju (najnepavoljnijem) manji od dopustenih smatra se da
je element konstrukcije (i konstrukcija kao celina) dovoljno stab1-
lan, odnosno siguran. .
Kako ae dirnenzionisanje, odnosllo kontrola napona u vee za-
datom preseku vrsi prema dopustenim naponima'
l
, to se potreban
koeficijent sigurnosti vee sadrzi u intenzitetu dopustenog napona,
odnosno deformacija. .
Velicine dopustenih napona i deformacija definisane su vaze-
.) Kontrola stabflnostl I dlmenzlonlsanje preseka prema doustenlm naponlma lea/co
je u icontelcs/u da!Jih fzlaganja II ovom tekstu dato, zasnovano ja na vaieclm
proplslma, odnosno Standardlrna zaprojektovanje I IzvodenJe drvenlh Iconstrukc[ja
u nas. Medutlm preporulce 'Eurocode 5' I ISO-standarda traze kontrotu napona
u korespodenclJl sa granlcntm slal/jlma (najnoulJe DIN norme su uec usag/asene
sa oulm preporukama). Sio znacl, da uskoro I 1I nas predslojl osaurernenjfveq}e
uaieclh Proplsa I Standurda a samlm tim t /corekclja napred Izlozenth metoda
proracuna elemenata druenlh kOTlStrukclju. Neosporno, da modernlzaclja Standarda
za projektovanje f IZvodenje drvenlh konstrukclja trf"ba I mora da obuhvatl ade-
levatflu prlmenu savremenlh racunsklh metoda.
Milan GOJkov!c, Pragoslav StOJIC
1G4 Drvene
elm Standardima za proJektovanje i izvodenJe drvenlh konstrukcija.
Prilil{Qm proraeuna napona i deformacija kao 1 prilikom proracuna
spojnih sredstava, kal{Q je vee reeeno, merodavan je onaj sIueaj
optereeenja koji zahteva najvece preseke i maksimalan broj spojllih
sredstava. Bez obzira na ve!icinu napona i deformaeija minimalni
preseci stapova da budu:
40 cm
2
s tim da je rrianja strana preseka :2! 4 em (ovo ne
vazl za krovne letvel. 1
- kod slozenih preseka') i kod krovnlh konstrukcija mlnl-
malna povrsina preseka treba da je 18 cm
2
s tim da je
manja strana preseka ;:: 2,4 em
Kao sto je vee pomel;uto noseCi element! u drvenim kon-
strul{eijama dimenzionisu se i konstrulsu i s obzlrom na defor-
maeije. Dopustene deformaeije, uglavnom definisane vazeeim stand-
ardima, moraju da omoguee besprekornu upotrebu i ekspoloataciju
gradevine od drveta (ili pojedinog njenog dela) - u svako vreme i
za svako optereeenJe. Ako se proracun deformacija sprovodl prema
statickoj shemi nedeformisane kOllstrukcije. raspodela i intenzitet
napona ne smeju se menjati deformacija. Ako to niJe
slucaj naponska analiza i proracun deformacija vrsi se za defor-
misani oblik konstrukcije. odnosno pojedinaenog njellog dela.
Po pravilu. proracun deformacija tad! se sa bruto presecima
(manja lol{alna slabljenja od eksera. zavrtnjeva i slieno - ne uzl-
maju se u racun). U slucajevima kada slabljenjapreseka uUeu na
deformaeije. proracun deformaeija se sprovodi sa oslabljenlm. sa
neto presecima. U zavisnosti od rasporeda. karaktera ! intenziteta
statlckih utieaja razlikuju se vise naCina naprezanja materijala od-
nosno konstrukeijskih elemenata.
2.6.6. Dimenzionisanje stapova monolitnog preseka
2.6.6.1. Aksijalno zatezanje
Aksijalno zatezanje je linearno stanje napona izazvano de-
lovanjem aksijalne sile zatezanja (eentriene), pri cemu se napaClna
l1nija sile, u posmatranom preseku. poklapa sa osom stapa. Idealno
pray (geometrijski perfektanl stap u kome se u svakom preseku
napadna Unija sUe poklapa sa osom stapa, naziva se aksijalno
zategnutl Map. Ako je pravac sile paralelan sa pravcem vlakana
drveta, napon u preseku naziva se normalni napon zatezanja para-
lelno vlaknima. Na s1. 2.22 prikazan je aksijalno zategnuti pravi
stap, eija je osa, odnosno napadna linija sile. paralelna sa pravcem
vlakana. U proizvoljnom preseku stanje napona je homogeno. od-
nosno normalni napon zatezanja paralelno vlaknima je ravnomerno
Kada je presek Stapa sastavljen Iz vfe preseka (medusobno spojenihJ onda
se talco I preseci nazlva}u sloieni preseci stapooa.
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
,.
165
!,roractln noslvostL stabilnostl I ltpotreblj!vostl drvelllh kOllstrukclJa
raspodeljen po preseku,
Na osnovu definicije sile i uslova ravnoteie posmatranog ele-
menta (S1. 2.22) vaii:
I'"
i! ::c

By
jo(
'/'z
6(1/ C0t7st

z:=:JadA.
A til
Rezultanata untrasnjih sila Z deluje u tezistu preseka dija-
grama naprezanja. .
Kad se govori 0 monolitnim-prostim stapovuna u drvenim
l<onstrukcijama. pri aksijalnom naprezanju, treba voditi raeuna 0
lokalnim "oslabljenjima" stapova l{oja nastaju kao posledica ugra-
divanja spojnih sredstava (rupe za zavrtnje i sl.l iIi zaseka. Al{Q
je oslabljen presek simetriean u odnosu na osu S1:<1.pa 51. 2.23.
presek moze da se racuna na aksijalno zatezanje all sa neto-
oslabljenom povrSinonl preseka. Ako je stap .promenljive visine
onda u ral::un treba uvestl najmanju povrsillu poprecnog preseka
stapa. Centrieno optereceni stapovi sa nesimetricnim rasporedom
oslabljenja u odnosu na oau stapa, u pojedinim presecima, ne
ispunjavaju uslove lwji su propisani za al{5ijalno zatezanje i naj-
cesce se ractmajtl l<ao e1{scentricno zategnuti stapovi.
Integracijom
izraza za atl!=const. dobija se da je normalni
napon zatezanja
Z
at II A
neto povrsina preseka
o
PMSC'Ka'-IX


--,f_n . ? Ie( '>.) J
zf .6A,

LlA.eAA
1
Mllnn Gojkovle. Drngoslav Stojle
,
166 Drvene
Normalni napon zatezanja. definisan datim izrazom. realan je
kod drveta bez gresaka ttv. cistog drveta. Kod stapova od drveta,
koji se koriste u gradevinskoj praksi, problem definisanja napona
nije sasvim jednostavan Jer se radi 0 materiJalu sa strukturalnim
greskama (imperfekciji). Najcesce su to lokalne strukturalne gres-
ke: usukanost vlakana. kvrge. prsline ltd. U ovakvim slucajevima
cesto se javlja koncentraciJa odnosno raspodela napona u
preseku nije konstantna. Na primeru zategnutog stapa sa kvrgom
u osi stapa s1. 2.24, ilustrovana je raspodela napona (nosivostl) i
krutost takvog stapa.
povrsina preseka:
A Z
o
O'tlld
- nosivost stapa:
Z == Ao . O'tlld
Izduzenje al{sijalno zategnutog stapa, za elasticnu oblast de-
formacija, je:
Z . l
nl == "' E
gde je:
Ao - neto povrsina poprecnog preseka
Ak - bruto povrsina poprecnog preseka
I duzlna stapa
modul elsticnosti paralelno vlaknima
Ell
/
0:
til
""------


i::1
U statickim proracunima uticaj oslabljenja preseka izazvanog
fizioloskim razvojem drveta ill fizickim i mehanickim ostecenjima
uveden je preko koeficijenata sigurnosti pri definisanju dopustenih
napona zatezanja: paralelno vlaknima. U procesu deformacije-izdu-
zenja stapa, angaZuje se cltav stap tako da lokalne greske i lok.alna
smanjenja preseka bitno ne uticu na veUCinu izduzenja. Pri di-
menzionisanju preseka uvek je merodavan uslov iskoriscenja do-
pustenog napona, a uslov ogranicenja deformacija se ne postavlja.
Prema vaZecoj regulatlVi aksijalno pritisnute stapove treba kon-
trolisati prema izrazima:
- normalni napon:
Prilikom dimenzionisanja stapova na
zatezanje treba razlikovati neto presek
2C
tr tb-
od bruto preseka (1\:). Razlika izmedu
bruto i neto preseka jasna je na s1. 2.25.
Kod upotrebe patentiranih - prste-
nastih mozdanika od bruto preseka od-
bija se ukupna projekcija mozdanika i
odgovarajuceg zavrtnja.
Ako u preseku posto]i nesimetricno
slabljenje, kao na s1. 2.26.a. moze se
t 6 +
racunati sa ravnomernom raspodelom na-
Ar-
bli pona po celom oslabljenom preseku jer
aoeimxl je rasporedom spojnih sredstava spreeeno
A4""zac+(6-zc)d savijanje pojedinih elemenata preseka.
M?lD,q:;>11t'5. Usled krivolinijskog toka sUe N/2 javlja
-1, .,AX-AA
se sila D koju preuzimaju zavrtnji. U
celin! posmatrano. veza je centrieno op-
terecena pa se naponi Ow mogu racunati
kao za centricno zategnute stapove (jako
je boeno drvo nesimetricno oslabljeno).
Ispitivanjima je kostatovano da se slabljenje preseka u pravcu
sile rasprostire na duzini jednakoj petostrukom slabljenju, kal\:o
je to pokazano na s1. 2.26.b.

Milan GoJkov!6. Dragoslav Stojlc
O'ta
"
Z
A O'tud
o
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlC
168

D= KO.:>'O' Aeevz/-
M!Y a;;rVlf'raN.7
r
I
I
I

_ __5. 5& .., :;;.'III1. ' "\;\
(C) a: 6
JE'aCVNSKO
V p;eeSI!f?/t:.v G - G
'e
.dv'lS,f;'/A'l'Iem
p,ee5e'K, .
Drvene kOl1atr.ukclle
Ovo znaci da je
presek oslabljen ako se
nalazl narastojanjus; 5d
odnosnos; 5t ad stvar-
nog slabljenja (to je
tzv "raeunsko slabljenje"
preseka.)
Drugim recima,
avo znaci da- ako su
spojna sredstvarazme-
stena u vise redova,
kao na 81. 2.26.c pre-
sekjeoslabljen stvamim
slabljenjem od rupe za
spojno sredstvo ali i
"racunskim slabljenj-
em" od uticaja suse-
dnog slabljenja.
To znaci- ako su
slabljenja u dva blis-
ka preseka na rasto-
janju es; 3d, kao na
131. 2.26.d, onda se as-
labljenl presek - "neto'
presek" racuna sa
ukupnim slabljenjem,
kao da je presek os-
labljen sa tri rupe.
Na primeru sa
s1. 2.27., principijel-
no je prlkazan prora-
CUll napona u zateg-
nutom stapu (vertika-
Ii). Koanici se vezuju
za vertikalu vezom na
dvojnl zasek (pri tome
Je c>c
1
). Pod pretpo-
stavkom da je rasto-
janje zavrtnja (prec-
ntka d)s; 3c, gde je c
- dubina zasecanja
(cs; b/6), neto presek
(Ao) koji ulazi u racun
je srafirani deo pre-
seka (vidi s1. 2.27.) pa
Je. napon zatezanja
Milan GojkoviC. Dragoslav Stojlc
ProraCUll noslvostl. stabllllostl 1 upotrcbljJvosti drvcnlh konstrukcija 169
S Napomena: Prerna neklm autorlma (I pre-
cr =-s;cr
III A til rna DIN 4074) ako au dva slablJellja na
o
rastoJanju S; 15 em 11 racun za neto presek
treba uzetl oba siabijenja.
! Ie,
c,<c

AA =
A,,-4
K
-AA
-i--!OJ tt ;;. %Id
2.6.6.2. Savijanje
SaVijanje je stanje napona u poprecnom preseku nosaca op-
terecenim poprecnim opterecenjem (upravno naosu stapa), odnosno
momentima savijanja. Kod pravlh stapova naponi savtjanja su pa-
ralelni vlaknima. Ako opterecenje deluje u ravni nosaca moment
savijanja u preseku i transverzalna sila je u jednoj odglavnih
ravni inercije) onda je to pravo savijanje. Ako opterecenje deluje
u ravni kOja se ne. poklapa sa jednom od glavnih ravni inercije,
onda je to koso savijanje.
Pri dimenzionisanju drvenih nosaca opterecenih na savijanje
potrebno je razlikovati sledece slucajeve:
Stap opterecen'u svojoj ravni, idealno pray stap, sa
sprecenim pomeranjima van ravni sistema (bocnim pome-
ranjima). Stap moze da se deformise sarno u svojoj
ravni s1. 2.28a.
idealno pray stap opterecen u svojoj ravni, sa delimicno
sprecenim pomeranjima van ravni sistema. Stap moze
delimicno da se deformise u bocnoj ravni, ali je duz
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
170
Drvene konstrukclje
raspona u pojedinim taclmma bocno prlddan (oslonjen)
s1. 2.2Bb.
idealno pray stap, opterecen u svojoj ravni. sa slo,bod-
nlm pomeranjlma van ravn! sistema s1. 2.28c.
krivi stap opterecen u svojoj ravni sa razlicitim us-
lovima pomeranja van ravni sistema", s1. 2.29.
<:(-0:
(I
,IIII


(I,
-0:
t..
II
x
S ,BoCHI
;s.. '-
ILl III
lX-a:
q)t --t,---l-"

Proracun napona odnosno za idealno pray stap
kojl je pomerljiv same u svojoj ravni, moze se provesti preko
konvenc!onalnfu relacija linearne teorije savijanja Mapa. Sve spe-
cificnosti kOje prate drvo kao materijal i odstupanja od klasicne
teorlje saviJanja obuhvacene su kroz faktore redukcije i napona i
____ p-JE/
t
dZ
jL,-s

.j.
Krtvt stapovl deta!JrIo su datt u poglav!Ju 0 lep!Jentm lame!lrantm konstruJcc!1alTW.
Milan Gojkovle, Dragoslav StoJle
('
Proracun noslvostl. stabllnostiLEflotrebljlvosti drvenlh konstrukclja 171
modula elasticnosti (modula smicanja), Rupe za zavrtnje i zaseci
u nosacu ! gresl{e u strul,turi drveta - posebno one kOje se
odnose na prekid kontinuunm evorovi, pukotine i s1.. bitno utlcu
na distribuciju sila (naponaJ. a talI:ode i na pomeranja savijenog
nosaca. Na prlmeru grede opterecene sav!janjem koncentrisanim
sllama. u svemu prema skici s1. 2.30., data je distribucija napona
duz raspona nosaca 1 1 dlstribucija krutost! nosaca na savijanje.
Dlmenzionisanje ovakvognosaeapremavelieini stvarnog napo-
na sprovod! se prema merodavnoj vrednosti napona. u preseku
koj1 je loc!ran na mestu oslabljenJa. odnosno max momenta savi-
janja dok pomeranja angazuju citavi nosae (srafirana pOVl,sina).
2.6.6.2.1. PrauD sauijanJe
Za savijeni idealno pray! Map (nepomerljiv u boenoj ravni)
prema klasicnoJ teoriji savijanja. uz vazenje Bernoulli-eve hipoteze
i Hooke-ovog zakona, potrebno je dokazat! (SI. 2.31):
6;;,
(11) mnmrrrr ;r - I
1-;;>
"j t r-;;o.
t

.;z'
Om
normalni napon u nqjnepovognijem preseku
M
cr s:cr
m W md
y
pri eemu je distribuc!Ja napona po v!slni linearna (vidi sliku 2.32)
J..J..J-J-J-J..J-
Milan GOJkovle, Dragoslav Stojle
1
172 Drvene kOllstrukclje
smiCu6i napon u oslonackom preseku (na mestu mak-
simalne vrednosti transverzaine sile T) moze se racunati
prema obraseu Zuravskog:
T . S(ods)
-y- :5:
'tm
J
y
b(%)
Kod nosaca male visine (h 30 em) transverzalna sila se ra-
cuna u punom iznosu dok se kod lepljenih Iameliranih nosaca
(h>30 em) T sila redukuje.
J
W =-L
0'111 O'm-lllax
y Z
JnRX
Wy - za neto oslablJen presek
napon pritiska na mestu oslanJanja:
P P
O"Cl = A CJ
cld CJC.IJ A:5: CJc"1d
od momenta i od transverzalne sile:
My 1,
2M
max 1
GA S;m
y


I

,-
Mila.n Gojkovl6. Dragoslav 5toJM
Proracun nosivosti. stabllnosti i upotrebljlvostl drvenlh \wllstrukclja 173
'11 - bro] zavistan od statickog'sistema i zadatog opterecenja
najveca vrednost ugiba:
od momenta Je:
. MM !
f v=J y Ydx=-
Z I EJ m
y
m - konstanta data Propisima
2.6.6.2.2. Dopusten! ugtb! ! nadviserya
Deformacija nosecih elemenata u drvenim konstrukeijama ogra-
nicene su vel1cinama kOje osiguravaju besprekornu ekspoloataeiju
gradevine u bilo kOje vreme i za projektovano opterecenje.
U slucajevima pomeranja na ld;istlma konstrukcija ne sme
biti ostecena, 8tO znaci, da se pr1likom proracuna ove deformaeije
uzimaju u racun. Racun deformacija treba da omoguci - da se sa
dovoljno tacnosti mogu odrediti pomeranja elemenata konstrukdje
odnosno konstrukeije kao celine.
Ako se proracun sprovodi prema statickoj shemi nedefor-
misane konstrukcije, raspodela napona u razliCitim elementima no-
sece konstrukcije ne sme bit! zbog deformacija promenjena. Ako
to nije slucaj proracun se mora sprovest! prema deformisanoj she-
m! konstrukciJe.
U slucaju malih lokalnih slabljenja (ekseri, zavrtnji, trnovi)
proracun deformacija se sprovodt sa bruto presecima, sa neoslab-
ljenim presecima. U slucaju kada slabljenje preseka ima uticaj na
deformacije - proracun treba sprovesti sa oslabljenim presecima
(neto presecima).
Kod nosaca slozenog preseka, 0 kojima ce kasnije biti vise
reci, u proracun treba uvest! reducirani moment inerdje koji zavisi
od popustljivosti spojnih sredstava. U odnosu na vreme trajanja
opterecenja proracun deformacija moze se sprovesti:
a)za ukupno opterecenje ne vodeci racuna 0 vremenu tra-
janja, i
b) uzimajuci u obzir vreme trajanja opterecenja, odnosno
1- za kratkotrajna opterecenja (opterecenja u trajanju do
tri meseca), i
2- za dugotrajna opterecenja (opterecenja kOja permanen-
tno deluju, odnosno cije je trajanje duze od tri meseca).
Milan GojkoVl6, Dragoslav 5tojl6
('
175
I
I
174 Drvene konstrukclje
I
U ovom drugom slucaju, pod b, ukupna deformac1ja dobija
se superponiranjem parcijalnih pomeranja- pod I. i 2. Proracun slo-
zenih deformac1ja sprovodi se prihvaeenim metodama proracuna.
Kod slozeniJih sistema velicine deformacija treba utvrditi modelskim
I:
ispitlvanjima (modeli moraju da obuhvate sve moguce uticaje i
karakter drveta kao materijala).
I.
PrUikom odredivanja deformacija za slucaj a) i b)-I mero-
davne su velicine osnovnih modula elasticnosti i modula klizanja.
Za slucaj b)-2 za proracun ugiba od dugotrajnog optereeenja u
racun se uvodi efekat "tecenja" drveta preko reoloskog modula
elasticnosti (Eq i reoloskog modula klizanja (G<p) - detaljnije videti
u pogIavlju 0 lepljenim lameliranim nosacima.
I
Proracun deformac1ja nosacaprostih i slozenih poprecnih pre-
seka mora da obuhvati sve moguee uticaje (presecne sile). kao i
popustljivost spojnih sredstava, kod nosaca slozenih preseka, uk-
Ijucujuei i elastomehanicke karakteristike drveta.
I
Izraz za velicinu ugiba, kako je poznato lz otpornosti materi-
jala, dat je u obliku
I
MM INN I IMM
"
f =: s E J ds +s E A ds + k1s GAds + kzs GJ ds
II'
I
I
U ovom izrazuje je:
M,N,T - moment, normalna i poprecna (transverzalna sila)
sila od zadatog - spoljnjeg optereeenja.
I
M,N,T - moment, normalna 1 poprecna (transveizalna sila)
sila od jedinlcnog.(T) virtualnog opterecenja na mes-
tu 1 u smeru tra.zenog pomeranja,
E i G - moduli elasticnosti, odndsno kl1zanja (prema navede-
nom stavu),
I
J - moment inercije,
A - povrSina poprecnog preseka stapa,
I
A I S2
- konstanta koja zavisl od geometrije po-
kl
J2 j)dA precnog preseka, gde je:
A
I
S - staticki ,moment poprecnog
presekaU odnosu na tezisnu
osu preseka, i
b sirina preseka,
Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJle
I ('
ProraCUll 110$lvostl. $tabilnosti I npotrebljlvastl drvenlh kOllstrllkcJ.l!!.
htg2)' IdA _
faktor takode zavistan od geometrije po-
k2 4J A
precnog preseka i koji obuhvata nagnutost
ivica kod nosaca....stapova sa promenljivim
presekom, gde je:
)' - ugao izmedu pravca lepljenja
vlakana, i zakosenosti ivice
nosaca.
Ovde je potrebno podvuei. da izvedene ananlize ukazuju - da
je udeo ugiba od smicuelh napona u odnosu na ukupnu velicinu
ugiba vee! ukoUko je odnos E/G vee!. Isto tako, udeo ugiba usled
smlcanja ('tmll) veei je ukoliko je veel kol1cnik J/A (zavlsi od odnosa
sirine preseka b prema visini nosaca H).
Prvi clan u navedenoj opstoj jednacini za ugib <) ds) daje
pomeranje (ugib) nosaca usled uticaJa momenta savijanja (M), od-
nosno od normalnih napona na savijanje (am)' Za nosace pravou-
gaonog poprecnog preseka i uobicajene sheme optereeenja. koji se
najcesce srecu u praksi drvenih konstrukcija, ove velicine lako se
sracunavaju preko poznatih obrazaca lz otpornosti materijala.
Drugl clan u opstem izrazu za ugib (f) daje velicinu ugiba
usled uticaja normalne sile N. Za slucaJ zajednickog delovanja mo-
menta savijanja (M) i aksljalne prlt1skajuce sile (N), na primer -
na jedan stap sistema proste grede, ukupna velicina uguba (maxf) je
rna'! =: f(M) +f(N) S f
dop
Udec deformacija od uticaja pritiskajuce sile N dobija se pre-
ko izraza
4e N 1
f( N)
n . N
krtt
.
1
N
Nkrlt.
Ovde je:
EJ
"" n
2
T - velicina OJ)erove kriticne sile.
E - modul elasticnosti II vlaknima,
J( stvarni-racunskf moment inercije obuhvata pomer-
MUan Gojkavlc, Dragoslav Stojle
177 Drveue koustrllkclJ e
I'm
IJIYOSt, spojnih sredstava, kod nosaea - stapova slozenog
preHeim),
c cltHcelltrlcitet normalne sile N u sredini raspona,
N - nonnalna (aksijalna) pritiskajuca sila.
Ovo uYecanje deformacija ne treba uzimati u obzlr kod eks-
ccntrlcno pritisnltih elemenata kod kojih je proracun stabiluosti
obuhvacen dokazom napona sa koeficijentom izvijanja ro.
TreCi clan (k
l
J ds) u opMoj jednacJni za ugib (f) odnosl
s
se na uticaj smicucih napona, odnosno na uticaj transverzalne sile.
Ovnj uticaj se svakako mora uzeti u racun posebno kad nosaea
vclii{ih raspona (od lepljenog lameliranog drveta. naprlmer), kao
i kod nosaca gde dominira uticaj transverzalne sile (nosaei malog
raspona optereceni velikim opterecenjem).
Kao sto je pomenuto ugib (f("t od ovog uticaja
dobija se preko konstante kl koJa zavisi od geometrije poprecnQg
preseka. Za gredne nosace sa konstantnim pravougaonim popre-
cnlm presekom (k
l
1.20) i opterecene jedn:ako podeljenim optere-
cenjem q velicina ovog ugiba dobija se preko izraza
12
f(q 1,20 sqGA (oznake u svemukao napred).
Za uobicajene sheme opterecenja velicine fIt) mogu se naei u
odgovarajucim tabelama. Za gredne nosace sa konstantnim pb-
prccnlm presekom,prostog iIi slozenog oblika. moze se takode kori-
stlt! gornJi izraza za ugib - Za sve vrste simetricnog opterecenja f
ltj
.
proste grede u racun se uvodi fiktivno-zamenjujuce jednakopo-
delJeno opterecenJe, opterecenje q. koje se dobija iz uslova jed-
nakosti maxM u polovini raspona.
Cdvrti Clan jednacine za ugib ds) odnosl se na veli-
, s OJ
emu ugiba od uticaja smicuClh napona usled savijanja nosaca sa
prornenljivom visinom preseka, kod nosaca sa kosim - nagnutim
ivicama, i kod nosaca gde gornJa odnosno dOllja ivica sa pravcern
vlakana (u odnosu na ravan lepljenja, kod lepljenih lameliranih
nosaca) zahvata ugao y.
Za nosaee pravougaonog poprecnog preseka veliCina parame-
tra k
2
=3tg
2
y (kada je y<10
0
velicJna ugiba od 'ovog uticaja moze
se zanemarlti).
Milan GoJkovlc, Dragos1av Stojlc
,-
Proracun noslvostl, stabllnostl 1 upotrebljlvostL drvenlh konstrtJlc<illa
Tabela 2.14. dopusteni ugib (racunski)
350 175 250 125 - -
350 175
600 300 400 200
- - 600 300
-
----
300' 150' 200' 100' - 300' 150'
---- ----
Vesaljke I poduplrala GOO 300 500 250 - - 600 300
-
Konzole 1 prepustl nosa"a 150 100 150 100 150 100 150 100
Stambenl, javnllsa glps. plaf.
600 350 500 250 - - 600 350
I drugl objektl bez gips, plaf.
400 250 300 200 - 400 250
l'oIJo,'lw"'" obJ.ktl,
skladlsta, prlvr:objektl (do 2 god.J=-_
ImOllolltnl -
Roznjace, rogovl ---- ----
300
300

150 200
100
100
resetkastl - 300 150 200 100
(1) Za ukupno opterecenje bez obztra na vreme trajanja
(2) Za kratkotrajna opterecenja u trajanju do trt meseca + za dugotrajna
opterecenja
0) moraju se uzeti u obz!r i stapovi ispune ( pomer!jivost! spojnih
sredstava
U prednjoj tabeli korisno opterecenje obuhvata pokretno op-
terecenje ukljucuJuCi tu sneg 1 vetar, ali bez uticaja udara i di-
narnickih faktora.
Kod proracuna ugiba za resetkaste nosaee treba razlikovati
priblizan proracun, gde se uzirnaju u racun sarno deformacije po-
jaseva, i tacan proracun - kod kojeg se uzimaju u obzir deformacije
svih stapova i popustljivost svih veza (u datoj tabeli vrednosti
oznacene *). Kod resetkastih nosaca ciji su pojasevi slozenog pre-
seka, za priblizan proracun ugiba. ne uvodi se u raeun popustljivost
spojnih sredstava.
Deformacije nosaca anuliraju se odgovarajucim nadvisenjima.
Nairne, tokorn gractenja nosac se izvodi tako da posle deformacije
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
pod opterecenjem zauzme projektovani oblik. Nadvisenje resetkastih
nosaca 1 nosaca sa puniro rebrom izvodi se u pravllu po paraboli
drugog reda.
Kod lepljenih nosaca ekstremno nadvlsenje mora bltl jednako
ugibu od stalnog i mirnog pokretnog optrecenja. Kod ostalih ele-
menata ekstremno nadviSenje je jednako ugibu od stalnog + 1/2
ugiba od mirnog pokretnog opterecenja.
Kod upotrebe polusuvog iIi svezeg drveta a obzirom nanemi-
novno skupljanje treba predvideti nadvisenje velicine ;:: 11200.
2.6.6.2.3. Koso sauljanje
Pod kosim savijanjem podrazumeva se slucaj stapa. kada ra-
van savijanja ne pada u jednu od gIavnih ravni inercije poprecnog
preseka.
Za proizvoljno opterecenje 'ki qy koJe deluje u glavnim ravni-
rna inercije xoz i xoy, sile u preseCima bice: momenti ~ i M.
transverzalne sile T
z
i Ty i odgovarajuca pomeranja fz i fy' (si.
2.34). '
~
~
~
?y,
Y ~ ~
pj
Zy e-v
:tv
Kod stapa opterecenog na koso savljanje, u tehnickoj praksi,
potrebno je kontrolisati:
Normalnt napon savijanja - jednak je zbiru kompo-
nentalnih napona za ose'z i y odnosno:
CJ =0" +CJ
xu rnz my
gde je:
M
0' 0' == ---..L
tnz W my W
z Y
Zbirna velicina napona Je
M M
0' =~ +---..L S; 0'
m W W md
z Y
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojle
"
Proracun noslvost!. stabllnosti I upotrebljlvostl drvenlh lwnstrukclja 179
gde je My, M
z
~ momenti savljanja za ose z i y.
Smicuci napon:
1: ~ - - 1:
2
s; 1:
mil mllz IIlllY mild
gde je:
T S
1: == 1: __~ - - - . l .
InlI.z I b InIIY I h
z y
T
z
' Tv - transverzallle sile za ose z i y.
Ugib:
f == .,fj2-; ~ S; odnosno
z y m
M l
-r )2 +( -.:L)2 S;
f = 'J ('l'zE I
II Z
Eilly m
Ako je idealno pray nosac opterecen jednakopodeljenim tere-
tom q [kN/m] iIi koncentrisanim sllanla kOje Ide u ravni kOja ne
pada ni u jednu gIavnu ravan inercije, onda se opterecenje. sile u
presecima- MiT i pomeranja f mogu razloziti na odgovarajuce
komponente. u pravcima glavnih osa inercije s1. 2.35.
f
~
\". I ~
"" '!If

,/.. I. ;.y
-
Pri ovome vaZi:
qz= qcosa. M
z
= Mcosa. T
z
=Tcosa. fcosa.
q = qsina. M Msina. T = Tsina. fsina.
y ,y y
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc
180
Drvelle
Iz izraza za normalnl napon
M M
Mcoso: Msino:
0' -...!y+->'z
y + 1 z
1lI I 1 I
z y z y
moze se definisati jednacina neutralne Hnlje koso saVijenog stapa.
coso: sino:
I Y +-I-z:: O.
Z Y
Za pravougaonl presek dimenzija bib U =bh
3
/12 i I =b
3
h1121
y z
bice
h
z :: ( b )2 ctgo: .y .
Dimenzije pravougaonog preseka stapa mogu se odrediti iz
uslova iskoriscenosti ugiba:
f ..fF;f S fd m gde je 'l'z ='1fy
z y
_r-M 2 M 2 _1M2 M2
f ::-'J ("''I' -") + ('I' -L) = . -'I - +--1.
zE 1 yE 1 E 12 12 m
II Z II Y II z y
2
f :: '1'_M ."coil0: +sin 0:
12 m
Z
h
2
f E I . V coil 0: +2 5m2 0: m
II z b
_I
m M " h2"-
pot]",:: E cos20: +2 sin
2
0:
II b
ili iz uslova iskoriscenja smlcucih napona
1: +1:
2

mil mllz mllY mild
_" 3 T", 2 3 T 2
:: 3 Vr:?+r2i odavde
't\llil- (2'A) +(2. t)
2A z Y
pot/'.. :: {T2--;-Ti.
2't z y
mlld
Milan Gojkovlc, Dragoslav StOjlc
Proracun lloslvostl. stabllllostJ J ul2.<.ltrebIJivostl drvenlh \tolls!rtlkJ!lja 181
Iz iskoriscenja jednog od trl navedena uslova moze se di-
menzionisati stap proizvoljnog poprecnog preseka. Merodavan uslov
dimenzionisanjaje onaj koji dajenajvece dimenzije poprecnogpreseka
stapa. Najcesce u praksi se iz uslova iskoriscenja dopuStenih nor-
malnUl napona savijanja odreduju dimenzije preseka, a druga dva
uslova za usvojene dimenzije se lwntrolisu.
Na primeru grede pravougaonog preseka dimenzija b i h pri-
kazan je postupak dimenzionisanaja pri kosom saVijanju.
2
W :: W b h.
Y z 6
Iz uslova iskoriscenJa normalnog napona sledi:
M M
0' =_z +->'=0'
m W W md
" y
1 W
-{M +->'M )=0'
W y W z. llld
y z
2
'!!:t 6bh 11 . d ti .1"
W = b ' smenom ove vre nos u gornJl lzraz
z 6 h
dobija se
h
M +-M
Y b z
W
y
O'md
Za poznati odnos stranica preseka c=hlb moze se odrediti
M +cM
W Y z
Y
O'md
a dimenzije preseka iz otpornog momenta:
h
2
b
3 2
W =-
c
Y 6 6
Iz jednacine za napon:
6Mz _
b h2 b2 11 - O'md
Milan GoJkovlc, Dragoslav StojlC
182 Drvelle konstrnkclJe
odnosno resavanjem izraza
d h
2
b
2
0' - 6M b - 6M.h 0
m y z
a) za poznato h moze se odrediti nepoznato b iIi
b) za poznato b moze se odrediti nepoznato h.
2.6.6.3. Pritisak upravno na vlakna
Elastomehanicke karakteristike drveta (modul elasticnosti i
cvrstoea) upravno na vlakna bUno se razl1kuju od odgovarajueih
karakteristika paralelno vlaknima.
Pritisak upravno na vlakna nastaje u presecima kad napadna
sila (optereeenje) zaklapa pray ugao sa pravcem vlakana. Ovo na-
prezanje najcesee se javlja na kontaktu stubova i rigli. kontaktu
oslonacke leiisne ploce i nosaca s1. 2.36.
fin 7,mm ,ph7S0(DT
fi"!:,.L 6'<!L :f;lI
II .
;:6'
,,"1
t

o 517 100 150

Pritisak upravno na vla1ma definise se kao odnos pritiskajuce
sile N i odgovara,juce povrsine A. Prema vaiecim standardima JUS
U.C9.200 potrebno je ispunlti uslov:
N
O'c = A :::; O'cld
Premanajnovijim istraiivanjimagornji izraz daje dovoljnu tac-
nost u slucajevima kada je duzina naleganja stapa veea od 15 cm.
U slucaju da je ta duzina rnanja od 15 crn, dopustena naprezanja
redukovati koeficijentorn kc 1*, odnosno
Code 1988.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
('
ProraCllll noslvosti, stabllllosti J llpotrebilivostl drvellih kOllstrukclln 183
N
O'Cl= A :::; O'cld kc
gde je:
1\ {150
I (mm)
I
1 :::; k :::; 1,8.
c
Korelacija duzine nalegallja koeficijenta kc data je na s1.
2.36.
2.6.6.4. Smicuci napon u blizini oslonea
Cvrstocanasmicanje drvetazavisi od uticaja napona upravnog
na vlakna a l' U slucaju jednovremenog dejstva smictlcih sila i sila
J. na vlakna (sto je cest slucaj u oslonackim presecima) cvrstoca
na smicanje se povecava do 40% cvrstoce bez prisusutva sila J
na vlaltna.
t

%.l
t
II
-
7
I'--r--, 6'
r-- t-
"-5
,.. --- -
r--'-

'--l
s 1\
2_

t:' /
Q=l!!I@..L
-c -5 -If' -..'1 -7 0 1 2 .y

U prakticnom proracunu uzima se umesto tacnog uticaja "re-
dukovana transverzalna sila Trac." (S1. 2.38).
Mllan GojkoVlc, Drngoslav Stojlc
184
185
2h
r-
I
I

m
L


iIliia<':.a1 izVll'si'7i
&?lJlJl<ei:7l1 s/I'id
"
2.6.6.5. Ekscentricno zatezanje
Slucaj naprezanja Mapa aksijalnom zatezucolll sHorn i mo-
melltom savijanja naziva se ekscelltricno zatezanje.
U drvenim konstrukcijarna moguci su sledeci slucajevi ek-
scelltdcnog zatezanja u ravni (pri ovome nosae se deformise sarno
u svojoj ravni):
A. Usled ekscentriCnosti sUe Z
f-:t;L-;. X
ti! M",Z.e
B. Usled nesimetricnog slabljenja
"\..:l
I
6=1..
z
'+' i3 E'a ZaVRTi?Nil

'fz A-!<:i!.e
ProraCUll uosivosti. stabllnosti I lIpotreblJlvostl drvenlh konstrllkclla
c. Usled poprecnog opterecenja i aksijalne zatezuce siZe

D. Naponi u preseku (J. - (J.:
Z M O"tlld ,.,.
--'-ll.. 5 v(II d
A+W
O"md
OM --

I
---
ct. I 6t-;/ 6;n

2.6.6.6. Aksijalno pritisnuti element!
Slucaj aksiJalno pritisnutog pravog stapa nastaje kada se na-
padna linija sile pritiska poklapa sa osom stapa.
Po teortji elasticne stabilnosti. ideal no pray stap (perfektni
slstemj, bez gresaka u materijalu, moze. pri odredenoj velicini sile
pritiska. dase izvije, odnosno da zauzme novi, veoma bliski. ravno-
tezni polozaj.
SHa pritiska pri kojoj dolazi do izvijanJa stapa naziva se
kriticna sila. a odgovarajuci normalni napon - kritican napon.
Nit
E I
gde je
N == 1[2....lL
O"lt == A' k (2'
Kritican napon je cesto i manji od moci nosenja materijala
- granicnog napona loma, pa je prl oredenoj vitkosti merodavan
za dimenzionisanje. Pri dimenzioni&"U1ju racuna se sa odredenim
koeficijentom sigurnosti.
Kako u praksi ne postoje Idealno pray! stapovl, bez greSaka
u struktur! (pogotovu u drvetu), niti je moguce apllcirati silu pri-
Mllan Gojkovlc, Dragoslav
Milan Dragoslav Stojle
186 Drvene
tiska tacno u teziste presel{a, zadnjih godina se pr1tisDuti stapovi
racunaju sa uticajem razlicitih imperfekcija.
Greske u strukturi (pukotine, cvorovi, smolni kanaB)'nazivaju
se strukturalna lli matcrijalna impcrfekcija sistema (stapova).
Moguce greske pri montazi, neravnomerna naleganja, pocetna
krivina usled nepravilnog susenja Hi nepravilne obrade drveta -
nazivaju se geometrijska imperfekcija stapa.
Sve nepravilnosti u strukturi drveta, moguce nepredvidene
ekscentricnostl sila i inicijalna lcrivina stapa obuhvataju se opstom
imperfekcijom sistema ill inicijalnom imperfekcijom sistema.'
Radi jednostavnosti proracuna svi ovi uticaj! su obuhvaceni
pocetnom krivinom Stapa u neopterecenom stanju.
Proracun pritisnutih stapova sa inicijalnom imperfekcijorn svodi
se na naponski dokaz sigurnosti po teoriJi II' reda, odnosno na
dokaze deforrnacija.
2.6.6.6.1. Proracull pritisnutth stapoIJa sa inlc!}alnom lmpeifekcijom
IniciJalna imperfekcija za stapove koji BU vezani na oba kraja
(zglavl{aste veze. ukljestenja. elasticne veze) uzirna se u obliku sinu-
sne funkcije (iIi kvadratne parabole).
Pomeranje u sredini stapa. prerna DIN-u 1052 po ugIedu na
EVROKOD 5 definisano je sledeCim izrazom:
k

, i .
1
min.
pri cernu je:
1'\ - koeficijent zavistan od vrste materiJala 'd
'.
1'\=0,003 za lepljeno lamelirano drvo
1'\=0,006 f!",a rnonolitno drvo
duzina stapa
minimalni poluprecnik' iner-
_-r:r- i
min- -V cije
A
rninimalni poluprecllik jezgra W
lllln
preseka.
"" P;:-
Kod ramova- konzola potrebno je uzeti dodatnu irnperfekciju
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
{'
ProraClill noslvosti. stabllnostl I upotreblJlvostl drvenlh kOllstrukclja 187
u vidu obrtanja stapova
1
\jJ "" 100 .
gde se maksimalno pomeranje nalazi na slobodnorn kraju:
je:
8=IVh
h - duzina vertikalnog stapa (S1. 2.40).


U sledecoj tabeli date su geometrijske velicine 1, 11: i Vo za
rnonolitne preseke prema normama DINI052 i EVROKOD-a 5.
Tabela 2.15. Geometrijske velicine i,k, i Vo za monolitne pre-
seke prema DIN 1052 i EVROKOD - u 5.
a a {3
2 ..[3 6 3
d
I
d
4 8 2
_1_,
:<3:,

E
G
y- ....a
h
!!.
11 2.,.:3 6
_________________________
____
LLD - lepljeno 1runeliran0 drvo
MD monolitno drvo
Teorijsko za standardni stap
Obostrano zglobno oslonjen stap, u svom neopterecenom sta-
nju, ima pocetnu imperfekciju u vidu sinusne liniJe oblika
. sin7t x
v =
o(x)
1
Ovakav stap naziva se standard! stap (S1. 2.41).
!."
"
"
osa1f,1$'.cAlo STc9P.9
'" ...
osa$'Tc9pa sa /NfCfJaLIVOId
Kt6''W..vOM
Faktor sigurnosti pri proracunu stabilnosti uvodi se u racun
kao faktor opterecenja y. Dsled dejstva pritiskaJuce sile (Ny) sa
napadnom linijom u pravcu ose idealno pravog stapa nastaJe pri-
rastaj deformacije l>.V, tako da Je ukupna deformacija u sredin!
stapa: .
vl=v +6.V
o
Kod ovog koncepta uslovi ravnoteze postavljaju se na defor-
misanom sistemu. Pocetni moment sistema u sredini raspona bice
Mo =N .y vo' 0
Milan GOjkovl6, Dragoslav
Proracun noslvostl, stabllnost! I upotrebljlvostl,drve1l1h kOllstrukclja ]89
lJS8ll)e9!.NO PtI:'8VQG STaPa
Oya.fr8P.989INIC>/:;8l. fMP.:w-
reKc.(ZtM!'oore-e S'TaN..7l!)
OS';> frClpa US"L<?.o.ot"JtS'TVa
itfN
cfN
ill
.
1 - .-'
+-% %
Maksimali moment po teoriji drugog reda je:
Mll=M +l>.M =Ny oV +N.y 6.V
zoo f
odnosno
MII N.Y. (v +11 V ) = N .y VI.
Z 0 (xy
0
Vrednost momenta u bilo kom preseku bice
M!{ = N y [ v0(x1+6. V] NY'1lx1 0
lz diferencijalne jednacine elasticne Hnije
d
2
[6.v 1
EJ Jx) ,odnosno
Z d
d
2
. [ 6. v ]
Noy.[v +I1V] EJ (x)
o(x) (xl z'"
2
d [ 11 v(x)1 N Y
d x2 +EJ [11v(x)] = - N .y v0 ( x) 0
>:
integracijom, dobija se za granicne uslove l>.v(x)=O za x=(O,l) ne-
poznato pomeranje .
k
2
v
0
. sin7t x
11 v(x) = _ k
1
2
Milan GOjkov!c, Dragoslav Stojlc
191 Drvene konstrukclje
190
odnosno za x=1I2 doblja se
vo
AV = N
~ -I
yN
gde je:
k Z = ~
EJ
z
1t
2
E J
Nk =-r Ojlerova kritiena sila.
Iz prethodnih jednacina dobija se konacan ugib u sredini
raspona (pO teorij! drugog reda):
_JI V
y_ = 0
, !!..r
1 -
NIt
'Promena ugiba duz ose stapa moze se uzeti u obliku:
vll = Vi sinItx
(,,) 1
Momentsavijanja u sredini stapa po teoriji drugog reda na
osnovu pretbodnih jednacina je
vo
MIl=N
.y . Ny
z
I-
N
k
Kako je stap istovremeno opterecen sUom Ny, i momentom
MIlZ(x) izraz za dokaz napona glasi
MIl
Nv "'z(x\
(J = ~ ~ '11 :S;(J
ell Ay yW C clld'
niln.
dalje
N 1
(Jcn=P;:(l
+Vo W .
11
0
) S (Jclld
m1n
Ny
I--N
'k
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
,.
Proracun nos Ivostl, stabtillosti I upotrebljivosti drvenih kOllstrukcIja
gde je:
(J
11 ~
c
(J
md
Ovakav nacin kontrole naponamoZe se pojednostaviti uvodenjem
granicne linije izvijanja XCI. pri cemu je
(Jell::: (JClld ' odnosno N Ne
Iz predlozenih uslova moze se definisati koeficijent redukcije
dopustenog napona (koeficijent izvijanja);
1
x ::: A
c 1 +voW-
1
11c
mIn. l!!..r
Nk
N
Xe= A . (Jclld
Uvodenjem pojma-granieni napon izvijanja (Jt :;r dobija se
x :::
C
y(Jclld
Kako je stvarni napon od spoljaSnjeg opterecenja Gdl uvek
manjl od granienog napona Gil y to vail relacija
N
AXc S (Jclld
Izjednacenjem'desnih strana jednacina dob/ja se:
(Jt
1
1 1
y(JClId
1 +Vo k--- . (J 11c
mlu. 1 - ~
(Jk
pri cemu je:
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJle
193 192 _________________________D=..::.rvene konstrukclJ-".
N 1C
2
E
0" .--;-n - Ojlerov kriticnl napon.
I, A 1,.A
odnosno
YO"Clld=l+1] __
1 , 1
'1]
0" c
0"1
1
1
O"k
- [YO"cnd + (1 +9)O"k 10"1 +YO"clld O"k O.
gde je:
1
e ::= 'l']
. 1]0.
Resenjem kvadratne jednacine po 0'1 odnosno pO 'Xc dobija se
koeficijent izvijanja
_ q>
'Xc - 2
gde je:
q>=(1+9).x,.+1.
=
I, 0" 1,.20"
Y clld Y elld
Koren jednaCine deflnise vrednost koeficijenta redukeije dopus-
tenih napona Xc u funkciji od XI,. q> i 9 vrednosti. Koeficljent izvijanja
XI, predstavlja sarno gornju gran1eu koefic1jenta 'Xc' odnosno vazl
relaeija
Xc !>'XK
Koeficijentl Xc i. XI{ mogu se predstavtu u funkc1ji vitkosti
stapa 1,.. Vrednosti Xk zavise jos od klase drveta. odnosno od veIi-
cine EII/crclld' dok vrednostl Xc zavise takode od klase drveta i od
tipa stapa, odnosno faktora q> i e.
Interakclja vrednosti XJXk pokazuje da sa smanjenjem vitkosti
1,., granicna sila Ny naglo odstupa od idealne Ojlerove kriticne sile
N
k
, i da se sa povecanjem vitkostl granicna sila tezi ,tSvojoj gornjoj
graniei odnosno Ny N
k

MIlan Dragoslav StoJle

2.6.6.6.2. NapOI1Ski dolcaz prema Icrlticl10m opterecell/u
Poznato je da izviJanje pritisnutog Stapa moze nastati i pre
iskoriscenja dopustenog napona pritiska. Zato se kod pritlsnutih
stapova umesto dopustellog napona korisU dopusteni kritlen! napon:
n O"kd
O"kd !> O"elld pri cemu je n=2-4 - koeficijent slgurnosti,
tako da je:
N
ili
O"clI=A !>
N
!> 1.
A O"kd
gde je:
Nit
O"M::= A
1C
2
En J lIllll
l2 A
t
2 2
1C ElIlnllll. == 1C2.=n
l2 1,.2
t
_ Ojlerova hiperbola
pri cemu Je:
i _-TJ-
- min. ." :.. min. minimalni poluprecnik inereije, -
A
It
1,. vitkost stapa.
Vitkost stapova (A.) u drvenim konstukeiJarna je ogranicena
sledecirn vrednostlma:
o A 150 za glavne nosece elemente za koje se sa dovoljno
sigurnosti moze odrediti duZina izvijanja (ltli
o A 120 za glavne nosece clemente kod kojih konstruk-
cija ne omogu6uje pouzdanu tacnost proraeuna vitkosti
(1,.) ;
o A S 175 za sekundarne clemente tj. za one konstrnk.ci-
jske clemente cija je stabilnost od sekundarnog znacaja
za stabilnost konstrnkcije kao ccline.
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
194
Drveue konstrukcl.!!
Proracull noslvostl, stabllllosti I upotreblJlvosti drvellih koustrukclJa 195
Radi la1dieg racuna uvodi se oznaka:
Tabela 2.16. Duzine izvijanja pritisnutih stapova
0'

O'kd
- koeficijent izvijanja
tako da izraz za O"cll dobiJa nov oblik
N
O'cil= CJ.l A:s; O'c lid '
odnosno

AO'ciid
za elasticno ponasanje. materijala .(EII=const.)
n
O'Clld O'ClId ')..2
(i) -- --=2
O'kd O'k 1t .
Ell
kako je:
0' n
1
I'" 312
Clld
Ell
to ce biti:
')..2
(')..>75)
(i) 3100
za neelasticno ponasanje materijala vazi 0 brazac
Kocetkova:
(za 10<')..5:75).
(vidi s1. 2.43, na str. 196).
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
M!lan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
I
if

({

I
I
It 2l l
q7tJ71
q&JIII'
O,707t

o,5l
q6:5Z*
....
.;-
iN
tt
q
E

IN
I
I
q- -'!.-

I
I
---
IJ.t (J.2 (J.5t7' 0.1/32 0.776 0.769
0.2 o./f
(J.t$SJ
o.S28 0.306' 12M
0 . .1 o./i C{7tJ9 0.5"52 0.399 O,.J'f
all 0.8 0. 728 0.55'1 0.'1'/1 (J..Hi2
.....
as
Z17.727 ;;0.'157
".:I
0..90''1
["l

t1.6' /.2
x a,73f1 '<: o.SM 0.'159

1aJ'J"7
0.7 f.JI 0.776 0.5'1 a'T'tf'1 o.'T'3
Cl.tf 1.0- qIB!] 0.676 0.537' tJ.'t7
tJ,9 /.6' 0.9/1
\46\9';-
0.0()S
QW
1.0 2.0 UtJ 0.'):17 47tJ7 (J.5lJ
_.
.-
IfVRe.oNOsr/ vpze M ST&Yrt:JJI'e 00 DRverp
(.
11)6
Drvene konstrukcl[e
L ;to
tlar

1J7.j.
q6'.
,-
qli.
qll,
r-_WUfA?Ova
q3
/ JllPeR8O,5I

q2
"too
0,1
/Im05r ;j..
(Nl!aa.;rI<'!NO +Eta.S'7".tC-",:O ..

Ptilikom odredivanja vitkosti stapova (A.=l/i
mln
) od posebne
Jr' vaznosti odredivanje imln' Za poznato dobija se llIaxA. a i
mi1l
.
flllillim tim i velicina koefictjenta ro.
Primeri odredivanja i:
a) za kvadratni presek
. " <iJ a'f a.
..cr tz",,,,;!f=(f2.az ... ...
:/ ..q26'.9a.. ,;
b) za kruzni presek
. . rei .!iiil.L
GY Jrdll =
'+1
=- j
c) za pravougaoni presek
'/lj 11*$ .1'
AA: 12-0II'V I

.1
.../;;;09 aZ9!Jb"
-t+
tI ,;It: 12.M.. - "I
ProraC1Ul noslvost!, stabllnostl j upotrebljivost! drvenlh konstrukclla 197
1. Duzine izvijanja (il) stapova duzine (l) usvaJaju se u za-
vianoati od naClna kako su stapovi oslonjeni na svojim' krajevima
odnosno (vidi str. 194)
za obostrano zglobllO oslolljen $tap /
1
=/;
za $tap s jedne strane zglobno oslonjen a na drugom
kraju 'kruto ukljesten /
1
=0,81;
za obostrano uldjesten stap 1
1
=0,651; i
za kOllzolni stap /1=21.
2. Kod resetkastih nosaca duzine izvijanja pritisnutih stapova
treba uzimati (81. 2.44.)
a) u rami resetke
kada se stapovi vezuju ekserima 1
1
=0,81;
kada se stapovi vezuju vezom na zasek, mozdanicima
zavrtnjima II =1;
zapojasne stapove duzina izvijanja (Ii) jednakaJe sistem-
noj duzini stapa 1 (pri tome eventualni'nastavci pritis-
nutih stapova moraju bit! izvedeni i locirani u svemu
kako je to receno za nastavljanje pritisnutlh stapova).
b) izvan rami resetke
za sve stapove ispune 1
1
=1; i
za pojasne i3tapove duzina izvijanja zavisi od razmaka
ukrucenja kojima se ukrucuJe pritisnutl pojas.

, \ '
\a----
-,r-:"- ---JI
,
nt
! I:
I y

28VisNO ao KOVSTRUK-
<:;:x3 veze{/cYaeC/
..t;"Ut.. .
Milan GOJkov16. DragosJav StoJl6
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
,.
.DrVelle kOllstrukclJe 198
3. Za krovne konstrukcije prema s1. 2.45.:
a) u ravni vezaea
- ako je su<0.75s i sistem je pomerljiv SI=O,88;
ako je Su O,75s ! sistem je pomerljiv SI=S;
kod nepomerljivih sistemanezavisno od odnosa s Is mo-
r '! 0
ze se uzeti SI=S odnosno SI=S . Pri tome meroaavan je
odseeak sa duzinom, gdnosno vecom pritiska-
jucom sHomo
koje

-D

-f 1- .

4. Lukovi (S1. 2.46.) -sakruznom i parabolienom osom
Duzine izvijanja lukova (Sl) eljaje duZimi sredisne Hnije (ose)
- s i za odnose 0,15 fll 0,50 i za A=const. moze se uzeti
(ukoliko se ne sprovodi taean proracun stabilnosti):
a) u ravni luka
simetricno opterecen i obostrano ukIjesten Iuk sl=O,50s;
simetrieno optereeen luk na dva zgIoba sl=O,625s;
simetricno opterecen trozglobni Iuk sl=O,70s;
- nesimetricno opterecen (na polovini raspona) ukIjesten,
dvozgIobni i trozglobni Iuk 8
1
=0,508.
Prilikom kontrole napona od ovog izvijanja vel1cinu ilOrmalne
sile treba uzeti u s/4. Kod proraeuna napona na mestu lllaxM U
racun treba uzeti odgovarajuce N i karakteristike preseka na mestu
maxM (odnosno namestumaxN trebauzetl odgovarajuce M i elemente
preseka A, odnosno 0.
Milan Gojkovic. Dragoslav stojlc
,.
'='."-'..:=--",,=-==,--,-,=,,-,,-,"",.=.______19Jl.
Za vece raspone lulwva, prema tacnijem proracunu, duzine
izvijanja odreduju se prema obrascima
- za lukove na dva zgloba
Sl = 0,50 . 1 , gde je k =-
f
1
- za Iukova na tri zgloba
Sl == . , gde je k
I'
f
- ili po obrascu SI=lVl, gde je IV koeficijent kojt zaV181 od
odnosa fll i eije su vrednosti date u Tabeli 2.17.
Tabela 2.17. Koeficyenti '"
0,59 0,61 0,66 0,75 0,85
Za ispitivanje stabilnosti kruznih i parabolicnih lukova (du-
zma izvijanja SI' za izvijanje u ravni luka, u ravni opterecenja,
mogu se koristiti i obrasci S.T'imosenka. Po Timosenku, kriticl10
radijalno opterecenje (qRkru.l za Iul<: sa centralnim uglom 2<p dato
je izrazom

2
1)
n ---2- 2
q In.-: R <p
gde Je:
E modul e1astiel1osti
J - moment inercije Iuka
(p polovina centralnog ugla (2(p) nad rasponom (I) u lucnoj
meri.
Potrebna stabilnost Iuku zagarantovana je pri koeficijentu s1-
gurnosti n=2,75 1 data je, odnosnom
qR

- qR
Milan GojkovlC, Dragoslav Stojlc
:W() Drvelle kOllstrukclje
Wit' 1(':
1/" 1'(l(UJnluo opterecel\le luka (velicina qR moze se sracunati
odnosa q"= N/R, gdeje N maksimalna normalna
Hila u lulw, a R poluprecnik krivine ose Iuka. Korlscen-
jmn ovog obrasca t:ini se neznatlla greska).
Alto su paraboUcni i kruzni lulwvi tako opterecenl da au
momentl savijanja (M) primarni u odoosu na normalnu silu (N).
uticaj momenata Je presudan oa velicinu napona u preaeku, i pri
tome moment savijanja na delu izmedu zglobova menja znak -
onda se priblizno za duZinu izvijanja takvog luka moze uzeti raz-
vijena duzina izmecu nultih tacaka takve momenme povrsine.
Duzine izvijanja lukova za napred date geometrijske karak-
teristike i ako se ne sprovodi tacan proracun, mogu se sracunati
prema izrazu sl=/3(1/2) (prema JUS U.E7.116). U ovom izrazu je:
P koeficijent za izvijanje u ravui luka i uzima se prema
donjoj tabeli, i
- raspon 1uka.
Tabela 2.18.

:: ;::
':

/ .. -:S::';::.:
'..

..
0' t +
. 'I::

.tVK NO' t:Y6'.a:;w.&;7' It.l.K Ni!l net Z6UJ8Ci1
o
0.1 1 18 1,16 ..... 1.05 .....
1.62
.....
!J) !J) U)
.::
0.2

1.19 _ 0 1.18
0
..... CJ t.) CJ
0,3 1,43
til
1 1.43
II

0
0,4 9- 1,70 CJ 1.43
U)
9- 1,70
til
9-
U)
0 0 II
0,5 2,03 1,62
0
u 2,03 CJ u
..... .... .... ....
0,6 2,49 (1j (1j 2,49 (1j (1j
N N N N
0,8 3,56 3,56
-
1,0 4,74 4,74
Meduvrednostl za fIl dobijaju se pravolinijslwm interpolaciJom.
b) upravno na ravan luka
Bocno izvljanje lukova (izvan njegove ravni) je znacajno i zna-
tno se razlikuje od pretbodnog. DuZine izvijanja zavise od slucaja
do sIueaja, ili boljereceno. od razmaka ukurucenja kOja fiksiraju
Milan Gojkovit:!, Dragoslav StoJle
ProraCUll nosivostl, stabllnosti i llpotreblJivosti drvenlh konstrukciJa 201
luI, u njegovoj ravni (duiinaizvijanja = razmaku ukrucenihtacaka).
5. Duzine izvijanja (Sl) ramova sa resetlmstim riglama (51.
2.47.) mogu se za priblizan proraeun uzeti:
a} u ravni rama
15, =2 hu +O.70h
o
'
pri tome treba sracunati
napone za vecu pritiska-
JUcu silu (No iIi N
u
)' Uz-
ima se da ta sila deluje
duzinom stapa (h=ho+h
u
)'
lio:S htf
Ako je veza izmedu
stapova ho 1 hu lzvedena
kao zglob, za duzinu lz-
vijanJa uzeti sl=h
u
'
bJ upravno na ravan rama
- ako je veza stapa izmedu ho i hu izvedena kao zglobna
treba uzeti sl=h
u
;
ako cvor na visini h nije ukrucen (pridrzanJ 1 ukrucenje
je rasporedeno nauvisinu ho +h
u
' duzina izvljanja je
sl=hu+h
o
'
6. Duzine izvijanja (s,) dvozglobnih i trozglobnih ramova pu-
nog preseka (51. 2.48.), ukoUko se ne sprovodi taean proracun
mogu se uzeti
t------+
a) u ravni rama
za stub (za ex. 15o)"l
OJ Za 0.>15 duilne fzuU=Ja uztmatl adekuatno onome stoJe za lukoue,
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJI6
Drvene konstrukclJ e 202
2 I S2
Sl sl..f4 + 1,6 . e , gde je
e == 1 s
o 1
1 moment inercije stuba (em
4
),
I., moment inerclje rlg1e (cm4),
SI
duzina 8tuba (em),
8
2
duzina rigle (em),
A - povrs!na preseka stuba (em
2
),
Ao - povrsina preseka rigle (em
2
).
- za riglu
10 Nl
8. := SI ..f4 + CS:C .--/k, gde je l{ ;: IN2
N1 - pritiskajuca sila u stubu (kN),
N2 - prltiskajuca sila u rigli (kN).
Kada su poprecni preseci stuba i rigle promenljive Visine,
vrednosti za 1
0
, I, A., i A a tsto tako i odgovarajuci radijusi
inercije "i" - uzimaju se u preseeima na 0,65s
1
i O,65s
2
(81. 2.48.).
Kod proracuna napona treba racunati sa maxN i maxM, u rigli
odnosno stubu (uz odgovarajuce M odnosno N) u odgovarajucim
preseeima.
bl upravno na ravan rama
- za stub, duzina izvijanja jednaka Je rastojanJu od zgloba,
od tacke oslanjanja na temelj, do gornJe ivice rigle,
za rtglu, za -izvijanja merodavne su duZine izmedu
ukrucenih taeaka (izmedu taeaka poduhvacenih spregom
ill kakvom drugom odgovarajucom konstrukcijom).
Duzine izvijanja u ravni sistema dvozglobnih i trozglobnih
ramova sa vertlkalnim stubovima i horizontalnom rlglom, iIi se sa
riglom u nagibu ::; 10 %, uzimaju se u svemu kako je to dato u
tabeli (na sledecoJ strani).
Kod dvozglobnlh i trozglobnih ramova gde stubov! sa verti-
kalom zahvataJu ugao > 15 I kod kojih je rigla u nagibu 10%)
- mogu se tretirati kao lukovi (prilikom odredivanja duzi-
ne izvijanja).
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
r'
Proracull Iloslvostl. stabllnosti I upotrebllivostl drvenlll konstrukclia 203
Duzlna izvljanJa (za 1/2 ramal moze se odrediti na dva nacina
(8l. 2.48.):
1/ == 1.25 (s2 + s\ ),
1[ == SI ..f4+ 1.6C - od ove dYe vrednosti merodavna je veta.
Ako Je 0,10::; fit ::; 0,50 tada je duzlna izvijanja polurama
11=\111, gde je II' koeficijent kojl zavisi od odnosa fII, i odreduje se
prema navedenoj tabeU (kao i kod lukova).
Ako su ramov! sa promenljivim. momentom inercije onda se
merodavne velicine za 1 odreduju leao ! kod rumova sa vertikalnim
stubovima.
1
k==I.h
2
Tabela 2.19.
jl &2 J:
=l.. l. t:O
:J8 "" 1
ll", jP
A-4-
t
-=:i8 C'
+J" :' +D
hi'" 2 h -.r1+O.8k I I. '" I I h, = h
hi 2 h -.rI+OAk

7,5 + 2k
h
t
=h -{7.,5 + 4 k
7.5 +k
II '" I
II I
II '" I
h. = 2 h -.rI+Q.4-f
h, h
h = h ,
Kod rarnova sa razudenim stubovima, kao na skid (str. 204)
duzine izvijanja prttisnutJ..Q stapova u ravni opterecenja uzimaju se
kako sled!:
- za kosi pritisnuti stub (AA
2
l - Ij=h
o
:

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJIC
205
204 Drvene konstrukclJe
- za nagnutu riglu (AlGI - II = 1,25 (110 + S1) ;
- za vertikalni pritisnuti stub (BB
I
) -
za odgovarajucu kosu riglu - It = 1,25 (h + SI ).
Podvlaci se da i shema op-
terecenja jednog altsijalno pritis-
nutog stapa ima uticaja na nje-
govu duzinu izvijanja. Promena
intenziteta opterecenja duz ose sta-
pa - kod stubova, ramova i luk-
ova - umanjuje duzinu izvijanJa
(II) - vidi tabelu.
Tabela 2.20. KoeficiJent redukcije kq
r '" I' ~ I '4f
j1 , t
0.554
~ i l
. -- _ 10.58Q
0.606
--'-----'If'-0---'.'6 3 ~
0,654
0,676
MUan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
PrOraCllJl noslvostl. stabllnostl I upotrebl\lvostl drvenlh kOllstrukclJa
Na primer. za stub rama pro-
mellijivog prcseka. u svemu prema
skid:
naJpre treba naci odnos HiHs;
- za sracunati odnos HiHs na
napred pokazani nacin naci me-
rodavnu visinu preseka Hr od-
nosno if:
- zavisno od oblika dijagrama
normalnih sila N i staticke she-
me stapa preko faktora redu-
kclje Ikql nalazi se duZlna izvija-
nJa odnosno
hI k
q
h ;
sada se moze sracunati merodavna vitltost (A=h/ir), a samim tim
i odgovarajuce co.
Dalji racunski postupak za veliCine napona u svemu kako Je
to napred receno. Za izyijanje stapa oko slabija ose preseka i za
slucaJ da postoje odgovaraJuca ukrucenJa - merodavne duzine iz-
vijanja zavisne su od rastojanja tih ukrucenJa.
7. Kod resetkastih nosaca treba za izvijanje pojasnih stapova
u ravni resetke (odnosno nosaca). pored lokalne vitkosti Al (sra-
cunate u svemu kako je navedeno pod 2.) uzeti u racun i globalnu
vitkost Ag (prema uputstvu iz napred datih stavova - 3. 4, i 5.).
Ukupna vitkost (At) dobiJa se preko izraza
~ ==..fif+ A2
g "'I; 1
Totalnu Vitlt08t pritisnutih stapova
kojl su istovremeno . i elementi resetkastog
sprega (a spreg je tretiran kao nosac na
elasticnoJ podlozi), takode treba sracunati
po gornJem obrascu.
8. Kod ukrstenih stapova, u svemu
prema s1. 2.49, u kojima su razlicite sile
po znaku a Stapovi su na mestu ukrstanja
kruto spojeni - za duzinu izvijanja moze
se uzeti:
a) u ravni rdetke 8
1
=0.50s
2
:
Milan GojkovlC. Dragoslav Stojlc
208 .-.!!.r.!ene konstrukclje
U tac},i A stub se zglobno oslanja na temelj a u I:c'l.cki B na
evor sprega - tacke A i B su fiksirane nepomerljive.
Za izvijanje upravno no. ravan rama treba razlikovati
a) karla je taclm C nepomerljiva, boena prihvacena parom
kosnika (presek n - nl duzina izvijanja je sy=a odnosno b.
Pri tome tacka C treba da prim! silu upravno na ravan ramo.
ve!ieine (ovu silu u stvari primaju kosnici)
mnxN
K
y
(maxN - najveea sila u stapu a Hi bl.
50
b) kada je tacka C pomerljiva, presek m - m, - moze da
se pomera upravno na ravan rama, duzina izvijanja je sy=a+b.
Pri tome stabilnost stapa AB treba proveritl i na uUcaj jedne
horizontalne sile intellz!teta
1ll3xN
Hy {maxN - kao i u prethodnom slueajul.
30
Od ove horizontalne sile stap je optereeen na savijanje sa
momentom
M == b
y Ya
odnosno napone u stapu treba proveritl po obrascu
maxN (Jclld
(Jell (t) A + (J W S(Jclld
md
2.6.6.7. Pritisnuti stapovi sa prommljivim momentom inercije
Cest je slucaJ u praksi savremenih drvenih konstrukcija da
je pritisnut stap promellijivog preseka. Proracull vitkosti ovakvih
stapova zavisi od zakona promene preseka
odnosno od oblika stapa. Skoro je redovan
'\.,;
slucaj da je promenljiva sarno jedna di-
'"
menzija preseka a do. je sirina preseka
b=const. U praksi savremenih lepljellih la-
meliranih konstrukcija koriste se ovakvi

stapovi i tada se njihova stabilnost pro-
verava po dalje llavedenom postupku.
Za slucaj da je za stabilnost Stapa
AB merodavno izvijanje u ravni u kojoj se
MUan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
"
Promeltll 1l0SIVOlltl, stabllllosti I upotreblJlvostl drvenlh kOl1strukclja 209
menja jedlla dimenzija (ravan y-y) pravougaonog poprecnog preseka
- onda se vitkost takvog stapa odreduje:
1. Za odnose 0,8 S HAfHI3 S 1,00 racunska a samim tim i
melodavna visina preseka je
H ==
r
za sracunato poluprecnik momenta inerc1je i
f
=0,289H
r
(kao za H
f
prost pravougaolli presek konstantne visine He).
2. Kada je 0 s; HAfEn S 0,8 merodavna visiua Hr odreduje se
iz dva uslova
HI - vislna presell:a ua rstojanju I
f
=ll3 mereno od oslonca
A. od l<raja sa manjom visinom, ill
Hi' - visllm ua rastojal1ju. takode od oslonca A, dobijenu
preko odnosa
HA
1 = lH
e 13
Od dYe vrednosti (H
r
' ili Hr"I merodavno je one He koje
je manje
3. Za kakve druge obl1ke pritisnutih stapova i za odnose
0,1 ( H
A
fE
n
)3 S 1,00 racunski poluprecnik momenta inercije {lrl
dobija se preko izraza

ie = A +
A
gde je:
If = c ' Is
AA =bH
A
minimalna povrsina poprecnog preseka (H - minl-
malna visina preseka),
A
AB=bH
B
- maksimalna povrsina poprecnog preseka mak-
simall1a visina preseka),
Ia llajveci moment inercije duz ose stapa AB,
c redukcioni faktor koji zavisi od zakona promene visine
H u ravni izvijanja i odreduje se prema tabeli 2.21.
Za sracullato ie vitkost stapa u ravlli vece dimenzija preseka
je
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
I
t
206
Drvene kOllstrukclJe

"

" '.

"
" 9II II


,\
.('
.\i !I
" ___ -- _ .[!l
tIf N
4tilt
\ il,
")


"-,
I'IlJ


til'


'I)


, ,
\;
I

'J
1
7

::1: " "

'I
til "i
.It.::J ), "'", , fj)(!Ouuu " \
,('1 til

t\I
"'-,







- -
..,:;
. t\j
"\
.,,'"
k'
Bq
t<l
__._
.. __;;(=_=::::-.....
ya'
I
Milan GoJkov\c. Dragoslav StoJlc
('
I:
I
"
Proracull nos!vostl, stabllnosti I lIpotreblJlvostt drvenih kOllstrukclJa 207
b} upravno na ravan resetke
-J3F\S2
S S2' ''II - -=-- O,5s
2
I 4 F2SI
Ovde su:
F2 sUa u pritisnutom stapu duzlne
- sila u zategnutom stapu duzine SI' F
t
U ovom proracunu. na mestu ukrstanja stapova deluje trans-
verzalna sila (upravno na ravan resetleste ispuneJ intenziteta
B=O,02{F1+F2fl (leao posledica savijanja usled izVijanja).
9. Kod bondorucnih zgrada odnosno konstrukcija po s1. 2.50
duzlne izvijanja treba uzimati u svemu kako je to dato na slid.

10. Kod resetkastih ramova (i ramova punlh preselta) po sl.
2.51 stub AB moze bitt u tacki C slobodan Hi poduhvacen parom
kosnlka. kao 1 u preseku n - n. na s1. 2.51.
OJ Jedna pololJ!na slle B deh!le na prft!snutl a jedtta p%vlna na za/egnutl slap,
Ve/!c/na napona II prlt!snu/om taptt dobua se preko Izraza
F M cr." d d k . I <t t
crell =OJ Ii: + Vi cr 9 e je F - prllls <!1u a sl a U s apu a M - llIomen
2nd f
B BS
2
od ttt/caja sHe vel/cIne '2 (M -8-)' Na mestll ulcrstarya stapotJu veZll treba
kontroltsatl na velie/nil sHe B,
Milan Gojkovlc. Dragos!av StoJic
_ konstrukcll!
U taek1 A stub se zglobno oslanja na temelj a u tack! B na
eYOr sprega - tacke A i B su fll{sirane - nepomerljive.
Za izvijanje upravno na ravanrama treba razlikovati
a) kada je taeka C l1epomerljiva, boeno pr1hvacena parom
kosnika (presek n - n) duzilla izvijanja je odnosno b.
Pri tome taclm C treba da prim1 sUu upravno na ravan rama
velicine (ovu sHu u stvari primaju kosnict)
maxN N 'I - '1 b
K ( - s1 a u stapu ali ).
Y 50 max ol
b) kada je taeka C pomerljiva, presek m - m, - moze da
se pomera upravno na ravan rama, duzina iZvijanja je sy=a+b.
Pri tome stabUnost stapa AB treba proveriU i na uticaj jedne
horizontalne sile Intenziteta
maxN
Hy (IlmxN - kao i u preiliodnom slucaju).
30
Od ove horizontalne sile stap je opterecen na suvijanje
o
sa
momentom
a
My= Hy a +b
OdllOSllO llapone u stapu treba proveriti po obrascu
M
::OJ
maxN +(fclld
..,.
W
l
O"clld
0" A
ell vmd
2.6.6.7. Pritisnuti stapovi sa promenljivim momentom inercije
test je slueaj u praksl savremenih drvenih kollstrukcija da
je pritisnut stap promenljivog preseka. Proraeun vitkosti ovakvih
stapova zavisi od zakona promene preseka
odl1osno od oblika stapa. Skoro je redovan

JS sIueaj da je promenljiva samo jedna di-

menzija preseka a da je sirina preselm
b=const. U praksi savremenih lepljenih la-
meliranlh konstrukeija koriste se ovakvi
stapovi i tada se njihova stabilnost pro-
verava po dalje navedenom postupku.
W
Za slueaj da je za stabUnost stapa
HA-t+
AB merodavno izvijanje u ravni u kojoj se
MIlan Gojkovlc. Dragoslav
to
ProraCllll lloslvONtI. NlabUnostl 1 upotrebljlvostl drvenlh kOllstrukclJa 209
menjajedna dimenzija (ravan y-y) pravougaonog popreenog presel{a
- onda se vitkost takvog stapa odreduje:
1. Za odnose 0,8 HA/H[I 1,00 raeunska a samim tim i
merodavna visina preseka je
HA +HIJ
2
za sraeunato Hr poluprecnik momenta Inereije i
r
=0,289H
r
(kao za
prost pravougaoni prese1{ konstantne visine He).
2. Kada je HA/H[l 0,8 merodavna visina He odreduje se
iz dva uslova
HI - vislna preselm na rstojanju 1(=1/3 mereno od os10nea
A, od sa manjom vislnom, ill
- visina nn rastojanju, takode od oslonea A, dobijenu
preko odnosa
lr:: 1
Od ove dYe vrednosti (Hi ili Htl merodavno je one Hr koje
je manje
3. Za kakve druge oblike pritlsnutih stapova i za odnose
0,1 :$; ( HA/H{l)3 1,00 racunskl poluprecnik momenta inereije (ir)
dobija se preko izraza
- -y'--rr;-
simalna visina preseka),
i
f
- A
A
gde je:
If = e . IB
AA=bH
A
- minima1na povrsina popreenog preseka (H
maIna visina preseka),
A
- m1ni-
AB=bH
B
- ma1{simalna povrsina popreenog preseka (H
B
- mak-
IB najveci moment inereije duz ose stapa AB,
e redukc10ni faktor kojl zavisi od zakona promene vlslne
H u ravni izvijanja i odreduje se prema tabeli 2.21.
Za sracunato ir vitkost stapa u ravni vece dimenzija preseka
je
Milan Goj!wvie, Dragoslav Stojle
Drvene konstrultclJ.!!. 210
A.( 1
'I
f
OaIj! proracun adekvatan je napred navedenom (za pritisnute
stapove konstantnog poprecnog preseka).
Navedeni proracun u literaturi je poznat kap priblizan pos-
tupak za proracun stapova promenljivog preseka - na pritisak sa
izvijanjem. Kao takav daje zadovoljavajuce rezultate u praksi savre-
menih drvenih konstrukc1ja (potpuno tacan i rigorozan proracun
stapova promenIjivog preseka opterecenih na pritisak sa izvijanjem
sprovodi se prema priznatim stavovohna Teorije elasticne stabil-
nosti).
Tabela 2.21. Vrednost koefteyenta redukcye C
za b=const. i razlicite oblike pritisnutih stapova vazi za
HA 3
O,10S (Ii) S 1,00
B
y 2 I ,
= f If =c'I
B
; AA = b H
A
; As=b H
B
; itf =c!-.

0,48+ 0,02( HA }3+O,60...j (HA)3
HB llB
/.
(
HA )3
0.08+0,92 H +[O,32+4"V(3)3-
B HEI
H /
- 4.32 ( --1!) $ ( ).]
HEI !
H A 3 HA 3
0.11+0.33(ii) +0,50 (_) +
EI HB
I
+f[0,62+ "V 3 - 1.62tA). J
, HB HB
(nastavak na sledecoJ stranO
Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJIC
I'
Proracun lloslvostl, stablInosti i upotrebljivostl drvenlh kOllstrukcila 2]]

0.lB+032(H
A
3 ,r-
l ' H)' 0,'" (H.)3
B 110
-:t-
H

i
0,08+ 0,92( --1!)3
HB
+____ l
s.
H ,r-
0.11 +0,33( HA)3 + 0,50"V ( )3
B HB

_ ,t _____.. ,.+_
6.
2.6.6.S. Direktno odredivanje preseka
lz svega napred iznetog rezultira - da kod dimenzionisanja
stapova na izvijanje treba prvo pretpostaviti presek pa tek onda
sracunati napone O'cil (mora da se zna presek da bi se sracunaJa
vitkost stapa odnosno koeficijent izvijanja (j)I.
Za direktno odredivanje preseka mogu se koristiti, podaci iz
napred navedene tabele (vaZi sarno za proste preseke).
Ova tabela nastala je na sledeci nacin:
za A S 75 sledi
1 10
4
co
1
)2
- O,8( 100
1()4 - 0.8A2'
iz jednacine
O'cII
N
co A sled!
A (j)
0'0lid
OJ U ouom obrascu t dalje- umesto Ak pisano. jeA {brlito pOEJrs!na prese1ca, Tad!
jedno.staEJnosti
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJ!C
212 Drvene I{Ollstn,lkcll!;
CJ) Zamenom sracunate vrednostl za doblja se
N
A
0"0 lid
I
Kako je A. =...! to je
1..2 =
i
VI
I
A
smenom u izraz za povrsinu A, se
N
A == 10'"
104_
0
,sA
O"Clld
I
A
i odavde A ( 10" - O,S I )
N
104 .
O"Clld
4
a
2
Kako je za presel{ A
a
1 2 to se srneilorn
ovih vrednosti u gornju jednaCinu dobija
4 2
a /
4
a (10
4
_ O,S--T . 12) 104 N
,a O"clld
re8enje jednaeine daje
2
N )2
a = - ... = 9,6 ( 100
O"clld
Uzme Ii se da je 9,6", 10 dobija se konacno
a =....r +0 001 . 12
, I
O"ClId
A.
2
Za A. > 75 sledi
(i) = 3100
N A.
2
N
p"trA =(i) = 3100 O"ell
ell
Milan GoJkoV1C. Dragoslav Stojlc
PrOraClll1 l1oslvosti, stabUllosti I upotrebljivostl drvenlh konstrtlk.<:lja 213
. i kalw je A.
2
=
A
I to je
AI2
1 1 N
potrA =-1-
3100
i dalje
0"
e
l2
N I
potrl
3100
0"
ell
4
a
Za kvadratni presek I = 12 pa Je
4 l2
a N I
11
2
i odavde
a = 16.1
0"ell O"ell
12 3100
SHean postupak moze da se provede i za kruzni. odnosno
pravougaoni poprecni presek - pa tabelarno sredeno' vrednosti lma-
JU oblike kako sledi.
Tabela 2.22. Dimenzionisanje aksijalno pritisnutih stapova
prostog preseka
I, :;; 18.75d

A +0,0011;
C:.C:: tI
,Q .... ,lC
Cl)'fII Cl)
I-.l-.fII
d 1.13..JA .... ::.ICl)
001-.
t

vltkosti A =1,11 ::: 75
1( !': 21,7a
N
A
Gelid
a = ..fA
II:;; 21.7b
A = +0,001 C
Gelid
b =-.lA/c. h cb
prl tome mora biti ispunjen uslov
d 1/18.75 I a 1/21,7 b 1/21.7

za vi tkosti A=VI :. 75
> 18.75d It > 18.75a I, > 18,75b
,,,,I NIa,,, . r,1310,

c: ...
1 a = l,86'vI .... b = 1.86
4
..Jf7C
,Q Cl)'O d 2.1S,tf

prl tome mora bitl lspunJen uslov

I, .
d <
...
a < 21.7 b < 21.7
Mllan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
214 Drvelle kOllstrukclJ.!:
Oznake u prethodnoj tabelu su:
A potrebna povrsina preseka
I - potreban moment inerclje
N - alcsijalna slIa pritiska
- dopusteni napo}l ua pritisak II vlaknima
2.6.6.9. Savijanje pravih stapova pomedjivih u bocnoj ravni
(van ravni sistema) - uticaj imperfekcije
Sa povecanjem raspona savljenlh nosaca. odnosno povecanjem
visine preseka na raciln sirine (kod pravougaonog preseka), sman-
juje se krutost nosaea na boeno savijanje i torziju. Ovako "vUki
preseci" mogu da uslove pojavu bocnog Izvijanja i da dovedu do
destrukcije sistema lako su formalno svi uslovl napona i pomeranja
ispunJen1.
StablInost sistema pomerljivih u bocnoj ravni kontrolise se
na dva naclna:
a) Preko klaslcne teorlja stablInosti- bifurkaclone teorije boc-
nog IzviJanja. Ova teorija bazira na predpostavci ldealno
pravog stapa- "perfektnog sistema" bez ekscentricnosti po-
precnih sila. RezuItal: je kriticni moment savijanja, iIi kore-
spodentno opterecenJe (iIi napon);
b) Preko teoriJe II reda - naponske interakclone relacije na
sistemu sa inlJ:ijalnom imperfekc1jom. Ova teorija polazi
od predpostavke da nosae u boenoj ravni (ravni van ravo!
opterecenja) ima pocetnu krivlnu (poeetno opterecenje) -
imperfekciju. Pri ovome no.sac Je opterecen (za vertlkalnl
teret) na koso savijanJe I torziju. Tendencija savremenlh
istraZlvanja stabilnosti zasnovana je na ovom metodu.
Na osnovu klasicne teorije boene stabilnosti za nosae sistema
proste grede sakonstantnom raspodelom momenata savljanja (Stall-
dardnl stap), dobija se kritlenl moment: .
Mk == T"EI
z
G
T
IT
gde Je:
El
z
krutost na bocno savijanje,
GTIT torziona l{rutost.
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
Proracllll Iloslvostl, stablillostl I upotrebljlvost! drvellih konstrukcila 215
Kriticni napon izvijanja blCe
M
I
,
crkr=W
y
Za pravougaoni poprecni presel{ je:
2
b
3
h
3
W bh
I =b h (1 _ 0 63E.)
y -
6
Iz =1"2' T 3 'h
Kako je kriticnl napon cesto manji od granicnog napona loma:
cr < . odnosno sa koeflcijentom sigurnosti n, je
kr
(JIQum
kr
< _I_li_
ill
0kr<md '
11 n
Izraz za dime11zionisanje sada gIasl:
_M <
crm - W - kd
ili ako se uporedi sa dopuStenlm naponom savijallja dobija se:
Mo

W 0 - kd
kd
kd
koeficijent bocnog izvija-
Ako se uvede oznaka: N = --
m
md
nju zaelasticno podrucje
izvijanja
dobija se:
M
WN
<0llld ' gde Je:
III
N
o 0

M
k.
1t b
3
h 6

_---=.i
III 0
Iud
no
Iud
Wyo
Y Illd
I Y 6
b G
nlll
ako se uvede oznaka
'),.2 1 _ l hY0llld
stepen vitkosti nosaca usled
lU N - 1t b
2
-.rEG bocnog izvijanja
111 T
Mllall GoJkovlc, Drilgoslllv StoJle
217
216 Drvene konstrukclJe
odnosno:

= 1tb
2
-.[EG
T
Granicni prikaz velicine- All u ftmkciji duzine nosaea, visine i
iHrine preseka, dat je na s1. 2.52.
11

Drugaciji koncept kontrole stabilnosti bazira na pocetnoj de-
formaciji sistema - inicijalnoj imperfekcUi. Polazl se. od pretpo-
stavke da u neopterecenom stanJu, u bocnoj ravnl, postoji geometri-
jska imperfekcija.
Ji"r;;;
AI Iff :x:
Q;
Y;(' I

,2 X
t'! t!t

,rf
Za standardni stap moguca imperfekcija nosaca je
Vo - pocetno boeno pomeranje
<Po pocetni ugao torzlje
kao konaene velieine.
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc
Proracun noslvostl, stabllnostl 1 drvenlh konstrukclJa
Prema DIN-u 1052 IEVROKOD 5) Imperfekcija se zadaje u
vidu sinusne linlje (S1. 2.51):
K
VO(X) + Vo sin <Po = 0 ;
Vo =11 mill l
x

i .
C(lI

Posle apUkacije sile (momenta) stap se deformise i to u ver-
tikalnoj ravni uglb w(x)' u boenlj ravni Ilv(x) i na ugao torzije <p
(S1. 2.55.).

...::::-- :5a.


VX-l{;'+..rV I I
J
t-x-t

Moment! savijanja su:
=MY cos ( 11 ' y) =M; =Mil
Mil M"sin<p=MII<p=Mu<p
y
d Vii d VII d VII
Mil = Mil sln( ) = Mil -- =MU x
I; y x Y dx d
Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc
219
218
Drveue koustrukc!Je
Pri ovome je sektorski moment inercije
=f(odA""o.a
A
dv" d
dx =dx[Vo(X),+llVo(X)]
DiferencijalnejednaClneelasticne
u boenoJ ravni:
d [ 6.V (x)1 = M '"MilIf!
E Iz dr "
oI =M Mll
dvll
=M.'II[ dvo(x) d(llV(X]
T T dx x dx ' dx + dx
d
2
,yo(x)
pa je
2 , Mil
dr"
dr
gde Je:
x=>/E-{OTLr
ReSenje je:
Mil
<p
Mil
1 _ ( )2
Mil
Mk
iIi Mil ' -V E I"
III ""
1-( )2 GI
TT M
" i min I<
Naponski dokaz
nosae je opterecen kosim savijanjem i
torzijom
oKoso savijanje
(Jmy+(Jill.. S (Jllld
Mil
-----L + s: (JUld
yW yW
y , z
Milan GOJkovlc, Dragoslav StoJIC
r
'proraCllU noslvostl, stabllllosti I upotrebljlvostl drvenlh koustrtlkclJa
Mil W
y';(I+vi MII)S(Jllld'
z .. Y
kako je:
W
z
h
W - b
y
M Y h
"#(1 +b
y
M:
Mil) scrmd;
y
M:
Mil
y
y
M Y
y
<P
My
W (1
h
+bill) s: (JlIld
y
Iz uslova iskoriscenja dopustenog napona na savijanje
M h
vi(1 +b<p) s: (JlIld
y
moze se sracunati koeficijent redukcije napona' p'o teoriji drugog
reda. gde je:
Mil
1
tako da je:
= h
wya
md
" 1 +ti lll
Mgr
--L- = a
W "md
y
Mygr - nosivost (granicna vrednost) momenta po teoriji II
reda.
Naponski dokaz za sve vrednosti My S Mygr
M
viS .
y
oDokaz bocne stabilnosti prema DIN 1052
- interakciona jednaciua

Wv
s 1
1,1 ,a
t-<t" md
Milan GoJkoVIC, Dragoslav StoJ!C
221
220 Drvene konstrukclJ e
gde je:
t{ = 1 za A :0;0.75
"
III
t{"= 1,56 - Q,75A za 0,75!>Am !> 1,4
m
t{ 1
r:r
za Am > 1,4
';'0
2.6.6.10. Ekscentrlcni pritlsak
51ucaj naprezanja stapa aksijalnom pritiskaJucom silom I mo-
mentom savijanja naziva se ekscentrlcnl pritisak. U drvenim kon-
strukcljamamoguel su sledeci slucajevi ekscentrienog prltlsl{a nosa-
ca u ravni (pri ovome nosae se deformise sarno u ravni sistema):'
A. Usled ekscentr!cnost! sile N.
_jft___;"'.'X
N
'V.? M:=Ne
pri cemu je moment savijanja M=Ne.
MUan GoJkovlc, Dragoslav StOJIC
if qs. 1,5 2.0
ltm>'
Proracun nosivostl, stabllnostl 1 drvenlh konstrukclja
B. Usled nes!metr!cnog slabijenja preseka.
f

ii---;t N
ZOSC'K--r-t; - ct\
. "\.:> ,M... N-e

C. Usled jednovremenog dejstva momenta od poprecnog
tereta l normalne sile' prtt!ska.
Iv' X

.'f2
D. Usled pocetne krlvlne nosaca kojamoze da nastane usled:
geometrijske imper:fekclje nosaca,
strukturne (materijalne) imperfekcije,
pomeranja usled tecenja materiJala.
Q;'
M-IM
1
a) Dimenzionisanje ekscentricno pritisnutih stapova prema klasicnoj
teoriji
Normalni napon u preseku a. - a. (51. 2.58):
Dokaz napona u preseku a. - a. (hez "efekta stapa"). za slu-
caj da je:
O'cn + 0'", !> 0, odnosno
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
223
'\
222 Drvene kOllstrukclje
(Jell = II + :5: (Jclid
(JUld
[<0 0;:<;;'<0
W
= - - -F
I '
+
iLl '
lX!

q;-rG;,>o 6;+-r;;,<o
za sIueaj da je:
(Jcu +(Jm > 0, odnosno
:5: (Jmd
(Jm II +I
Pored ovakve kontrole u preseku, potrebno je kontrolisati
napon u najnepovoIjnijem preseku sa uticajem dodatnih napona
usled deformaclje sistema.
Prema vaZecim JUS - Propisima, uticaj izvijanja reglllise se
C!) koeficijentom. Tako je:
N M (Jelld C!)-+w
(Jell A (JUld
Savremeni koncept dimenzionisanja ekscentricno pritisnutih
stapova bazlra na teoriji II reda. Pri ovome uzima se dodathi uticaj
(moment sUe) usled pocetnih pomeranja.
Pocetna pomeranja mogu bitt posiedica:
spoIjnJeg opterecenJa (poprecno opterecenje i ekscen-
tricnost sile),
inicijalne Imperfekcije (geometrijske i materijalne), i
teeenje materijala.
Gojlcovlc. Dr"gos.lav Stojlc
!'roraCUll noslvost!. stabUllostIJ.upotrebUlvQst!
b) Naponski dokaz baziran na teoriji drugog reda
b.I) Stap zlozen ut{caju aksijaille sile i momenta savijanja od
poprecnog opterecenJa
Usled 'Y puta uvecanog poprecnog opterecellja slstem se de-
formise tako da je u sredini raspona maksimalno pomeranje w.
Pocetll slstem:
..Pomeranjasistema usled optereceryaqy (teorija prvog redaJ
. .-.J:


wi
MIIM
",J --dx
I Ely
Ovde je:
MI moment od qy opterecenja
wi - vertikalno pomeranJe po teorlji prvog reda
Pomerwye sistema usled sile Ny
Moment saviJanja od Ny sile:
AM = N -r .Wi
OJ Ltnearna teor!Ja sa\>!Janja
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
('
'.
r_
proracun noslvosti, stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh konstruk_clja 225
224 Drvene konstrukclje j
L'.w
l
- ugib od momenta L'.M
No
lW


IIPomeranja po teorij! drugog reda
w" = Wi +l!.W
..Sile (momentl) po teorlj! drugog reda
M"=MI+t.M
U drvenim konstrukcijama cesto je moguce slozeni problem
teorije II reda resiti na uproscen nacin. Za neke slucajeve op-
terecenja proste grede bice izlozena tacna i uproscena resenja l
njihova komparacija. ReSenja teorije drugog reda za slucaj proste
grede dat je na slid (S1. 2.60).
3
I YP e 3 ( tgu - u ) yP 1
w
max
=48EllI [ u3 ] =48F11 I . 4>1

Nr
I'll'

MI =yPl[tgU] _yPl
max 4 u3 - 4 . 4>2
I = [ 12 (2secu - 2- u
2
) ] = ."-
't.r-
wmnx 384E I 5 u4 384E I '1'3

II . II
MI = 1'....9...f [2(sec'u - I}] = . "-
max 8 u4 8 '1'4
MI Mor 2 l2
D GNr I _ YMo 1 [2(2 secu - 1 )] _ y . "-
wmax - 8 E I 2 - 8 E I '1'4
II U II
!SlilcqZ,ljq:1
= yMe [ secu l =yMe .h
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
"
I
Pri cemu je:
u =l:..[!1y
2 E I 2 N
II kr
I
Kontrola napona:
I
Ny Mil O'clid
I
0' --+- 1]:;;0' 1] =
cII - A y W Y . c cII d '
c O'md
I
II 'Pribliina resenja teorije II reda
Pretpostavlja se da elasticna linija nosaca sistema prave grede
I
ima oblik sinusne linije, odnosno:
W(IXl = Wi sin('Itt)
I
wi - pomer:anje u sredini raspona.
Ako sey puta uvecano opterecenje zada u vidu sinusne funk-
dje:
'ItX
YC!(x) +Yqo sin(-1-)
odgovarajuci moment savijanja:
. l[X
YM (x)=YM 1 sin(-1- )
12
gde je: M I = Yq2
1[
Sada je maksimalni ugib za zadato sinusno opterecenje u
sredini raspona
yq14
Wi =---
4E I '
1[ II Y
iIi u drugom obliku
yq 12 12 Yq121MI
wl =-- .--- =--.- =-
'lt
2
1[2E I 1[2 N N
II Y kr kr
moment savijanja
Wi
kriticna sila u ravnisistema
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
226 Drve"e kOllstrukclJe
Ugib po teorUi drugoy reda je:
w
ll
=Wi +lJ.W
Wi
gde je:
!J.W N

yN
Wi
pa Je:
wI! = Wi +
1 _ yN
yN - 1
N
kr
Moment savijanja:
Mil = MI +tJ.M gde je tJ.M =Nyw
ll
Wi MI
1
pa je: Mil =MI +Ny
1 Ny =MI +Ny
N
kr
Ny
1 - N
N
kr kr
Mil ;: MI . [ 1 + NY]
N .(l--N)
kr kr
Mil = !'i.r
1 - N
kr
Kod pribUznog (uproscenog, proracuna, moze se uzeti. bez
obzira na vrstu opterecenja, da vazi:
1
Mil =
y
!'i.r
1
N
kr
w
ll
=w
l

1
Ny
1 -
Tabeliranjem funkcija 4'1' 4>2' <1>5 ipriblizne relacije 1/0-
Ny/N
kr
), za razlicite vrednosti Ny/N
kr
dobijaju se
Milan Gojkovlc, Dragoslav Slojlc
(
!,roraCtlll noslvostl, ,-,tabUlIo"tl I upotrebilivostl drvenlh konstrul<cijll 227
Tabela 2.23. Funkcije .J>l' +2' .... +5 relacije 1 1(1-NyIN1<r)' za
razliCite vrednosti Ny/N
kr
., lIN
Ny kr
!{Cl
1.000 1.000 1.000 1.000 1,000 1.000
----- ----c-------
1.111 1.109 1,091 l,lD7 1.114 1.137
I------\--------t- -- ------
1,247 1.205 1.253 1.258 1.310
1. 420 1.350 1.430 1.441 I 1,533

0,4 _-+_---'-___-1- 1.545 1,663 I 1,831
1.982 1,815 2,000 2,029

2,477 2,223 2.502 2,544
__ "_1. ____,---__+--_3,--,3__0_3 2.901 3,347 ___
4.943 4,253 5,013 5.124 6,057

9.876 8.308 10.040 10.290 12,420

Za potrebe prakticnog proracllna oval{vom aproksimacijom ci-
ni se neznatna greska.
5
...!- t/O-I!fT/N
ltr
)

W,WI
I
j
V'
<2
L'
V
i/l'
,/,
Na grafikonu (S1. 2.61.1 predstn-
vljenn su odstupanja tacnih i pribliznih
rdenja.
tj I Kontrola napona:
- normaini napon:
Mil
3
Ny + -L . TIc S Gelid'
O"CII Ay Wy
odnosno:
N M
0" '" +......1: 'TI <
ell AWe- lid
1 -
N
o o,Z 0.'1 0.6 ({S 1,0
kr
smicuci napon:
Nfl""'}(.r
TilSods
---L..
ybJ
y
Milan Gojkovlc, Dragoslav StojiC
Drvene konstrukclje 228
gde je:
Til ;: d Mil
dx
d
x
(
1
MI )
Ny
dMI
dx
1
1
N .
__1
N
kr
N
kr
Kako je na osnovu definicije T
dM
dx '
dobija se Til
1
T
!!I
N
kr
pa kontrola napona glasi:
T5
0ds
1
1" ~
~ 1"mlld
111'11 Yb I
y 1 !!I
N
kr
b.2) Stap lzlozen utLcaju alcs!la1ne sHe t momenta savi-
janja od poprecnog opterecenja
Moment ekscentrlcne sile Je
M = Ne .
Normalni napon:
N Ne 1
O"cu=A + W 11e ~ O"elld '
1 -
.!'!1.
N
kr
1
ill:
0"0 II A 1 + W
N
1 1 ) ~
N ( e
1 _ -.:1 O"c lid C
N
kr
b.3) Uttcaj lmpeife/cc!}e u mvnl sistema opterecenog po-
precnim opterecenjem i norma1nom sHom
U neopterecenom stanju nosac (stap je sa inicijalnom imper-
fekciJom. U bocnoj ravni nosac je nepomerljiv. Prema DIN 1052
1mperfekcija sistema se racuna lz izraza (za osu savijanja):
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
('
Proracnn noslvostl, stablJllostl I upotreblilvostl drvenlh kOllstrukclla 229
Wo = 11 .-
II
.Ky=11 I-.yI<y
1y
gde je:
~ - ~ :::;. za pravougaonik- kvadrat,
iy - 3
~ _l
:::;. za krug.
iy - 2
Funkcija elasticne linije je (51. 2.62)
'ltX
W =W'Sln-
o(x} 0 1
Ako se sitemu aplicira sila Ny sledi:
- . ~
.x
te
Za ravan savijanJa vaZi
N A 1
+w W ~ O'clld O"clI=A(l
1 _.!'!.1. 11J
o y
N
kr
.
gde Je:
- Ojlerova sila u ravni sistema N
kr
E I
N = 'It:! .::JL.1:
kr 12
Iy
Koeficijent izvijanja u ravni sistema racuna se iz uslova:
O'CII O'clld
tako da se dobija:
Milan GojkovlC, Dragoslav Stojlc:
Drvelle kOllstrukclje 230
1
=
l+W. c
TIc
W
" y 1
NkT
gde N* - granicna sUa
" N"
odnosno N ,Hi sa oznakom CJ
ll
= AY , bice:
ACJ
clld
=
c
YCJ
clld
je funkcija pocetllog pomeranja w" i geometrijskih karak-
teristikanosaca i moze se smatrati pocetnom - poznatom velicinom.
Izraz za napon glasi:
N
:= CJ
clld

c
odnosno: '
CJeli = N
$; CJ
clld
N <
odnosno: =>
N' $; 1
N - CJ"lId
Ako se sistemu sa imperfekcijom i normalnom sHom aplicira
transverzalno opterecenje qy Hi (PyJ 2.63) dobija se:
od opterecenje qy moment savijanja je
1
M"=MII ,--
Y y(qy) Ny
1--
Konacan izraz zanapon sa uticajem imperfekcije u ravni nosaea
N M! 1
-.CJ +-L
;S; CJ '
N" Clld Wy .!!l N clld
Y 1-
N
(N0)
kr.
Milan GoJkov!c, Dragoslav StoJIC
(.
ProraClIll noslvostl, stabllnostl 1 upotreblJlvostl drvenill kOllstrukclja 23]
X
--
Na osnovu definicije koeficijenta izvijanja:
N'
:=
cACJ
=YA CJ
clld Clld
MI
CJ --.:i. gde je:
ell A;
CJ
m
= W
Y
q . l2
MI -y.--
y(qy)- 8
Izraz za napon glasi:
CJeli CJ," 1
-"-"- +-
y . y

c
."
c
$;CJ
C II d
1
CJ
clld
crm
ili: +
:;; 1
Y CJ
CUd
Y CJ
elid
1 -


CJc lid
Odnosno pO teorij! granicnih stanja:
1
+
$; 1
f
c

o
fm

1
fe,o
Ako je sistem pomerljiv (van ravni crteZaJ onda se kontrola
stabilnosti nosaca sprovodi dvojako:
Na osnovu bocne imperfekclje traze se uticaji po teoriji
drugog reda i kontrolisu se naponi za obe ravni izvijanja.
- Uproscen nacin:
aJ S1:abilnost u ravni opterecenja
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojle
233
232
Drvene kOllstrukelJe
N M I.
a = +-1 :::;cr
ell A.t{ Wt{ elld
(:\=1)
cy y m y
b) Stabilnost u boenoj ravni
N I.
a "" <a/ (A. =-)
eII A.t{cz - elid y i
y
Interakeione jednaeine:
M
N
+ y
:::; 1 za osu y
t{ Aa N Wa
ey end m Y clld
N
:::; 1 za osu z
l'{ Aa
cz end
2.6.6.11. Smicllci naponi od torzije
Kod drvenih nosaea (prema teoriji izotropnih materijalaJ pro-
vera napona ad torzije vra! se prema maksimalnoj vrednosti smi-
cuceg napana na osnovu izraza:
MT
- ---- :::; 't
't
T
- W
Td
T
Mr
Hi .:::; I ,
' W
T
't
Td
gde je:
MT - moment torzije (komponenta za osu x, M,,=M
T
),
W
T
otporni moment pri torziji.
Za pravougaoni presek (51. 2.64):
za y=O => 't
Tmlll
za z 0 => (na,jveci smieuci napon jena sre-
'tTlIIax
din! duzine strane preseka)
Milan GOJkov16. Dragoslav StOj!6
('
Proracun lloslvostl. stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh kODstrukclla
__t:;mJn
u
Mr
Q---.... oX
i",,,
: x 4 Afr
/" l'
!II?

.t4,
M,. <p'G
T
. IT h b
3
[ 1 _ 0 63!!. + O,25( )2] ,
WT =-.= 3'h
't
Td
X 't
Td
gde je:

<P G
T
4
Smicuci napon je: 't
T x
= q>
w.:::;'tTd
T
Za odnos strana h/b>1,8 moze se uzeti da Je: '" b
T
odakle se dobija:
G :::;'t
'tT X T Td
Na osnovu eksperimentalnih ispitivanja drvenih monolitnih sta-
pova od cetlnara I i II klase, kao i stapova od leplJenog lameliranog
drveta od cetinara I klase, definisane su dopustene vrednostl smi-
cuCih napona od torzije:
- za monolitno drvo
'" 'tmereno =250 =100 NI 2
'Td 25 em .
"IT '
- za lepljeno lamelirano drvo
_ 'tmereno= 384 = 160 N/cm2
'tTd - "IT 2,5
gde je:
y =2,5 - koeficijent sigurnosti
T
Mtlan GOjkovlc. Dragoslav Stojle
235 Drvene kOllstrukclje 234
2.6.6.12. Smicucinaponi usled jednovremenog delovanja
transverzalnih sila i momenata torzija
Kod nosaca opterecenih transverzalnim opterecenjem i mo-
mentom torzije (slucaj savijanja nosaca sa inicijalnom imperfekci-
. jom) napon se kontrolise po obrascu:
"C

11

"C "C
Td mlld
Ui 't
T
d + :5: 't
Td
"C
lliid
gde je:
n=1 - za cetinare (meko drvo),
n=2 - za tvrdo drvo.
Odnosno:
"C
- za cetinare
_T+ 1,
"CTd 'tilllid
"C
2
za tvrdo drvo
'tord 't ) . :5: 1.
mild
gde je:
"C stvarnl smicuci napona od T - sile usled savijapja,
mll
"Cmlld - dopusteni smicucl napon od T - sUe usled savljanja,
"C stvarni smicuci napon od MT - (momenta torzije).
T
'tTd
dopusteni napon torzije.
2.6.7. Stapovi slozenog preseka - teorljske postavke
Osnovne odlike ovakvlh stapova su: sastavljeni su od dva lli
vise stapova monolitnih preseka; stapovi su medusobno vezani me-
hanickim spojnim sredstvima; usled deformacije stapa - savijanja.
izvijanja Ui pocetne imperfekclje nastaje spojnihsredstava
u spojnim ravnima. PopustlJlvost spojnih sredstava bltno utice na
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
,.-
Proracun noslvost!, stabllnosti I upotreblltvostl kOllstrukclja
raspodelu (distribuclju) napona i dilatacija pO visini preseka, tako
da se ovaj uticaj ne moze zanemariti.
Popustljivost mehanickih spojnlh sredstava uvodi se u racull
preko modula popustljivosti C [kN/cml. gde je:
C =!'! =sila kOja pripadajednom spojnom sredstvu
8 pomeranje koje nastaju usled sile N
Diferencyalnejednacine izvyanja stapova sloienog preseka (SI. 2.65)
GeometriJska relacija: 8 +u = a
1

Elementarna sila koja pripada elementu duzine dx Je:
C
d Nl = t
f
d X odnosno d NI =;,& . d X
Sila koja pripada duzini stapa X je:
rd Nl =rt
f
d X ili integraljenjem
o 0
N = r" 8 dx .
1 e' J
o
Promena duzine stapa na osnovu HOOKE-ovog zakona
d u/dx NI/EA .
l
Diferenciranjem gornje jednacine dobija se
d
2
u d NI 1 C 1
=-- 8
d d X E AI e' E AI '

STQlPQ>

[Slika:i.6PJ
Milan Gojkovlc, Dragoslav 8tojic
Drvene konstrukciJe 236
2
d u e'.E .At
odalde je: odnosno
<5 == d . C
d
2
u e'
dr c .EA +u=a .dw
1 I dx
Iz'prethodnih jednaeina dobija se
$7:4pIPRl:St:KA
e' u dw
EA
I
'
C
'
d
2
+a
l
dx -u O.
dr
Nepoznate velielne su pomerallJa u i w.
Za stap I preseka (S1. 2.66.)
moment spoljnih sila
M =Fw,
moment u preseku
Mx == 2 MI +M.+2 a
l
NI '
uslov ravnoteze

F .w = 2Ml+Ms+2 a
l
Nl
DlferencyaLna jednaClna eLastlcne llniJe:
d
2
w du
E (2II + Is) . dil + 2 a
l
EAt'd x + F . w = 0
d
2
w M du
EI' dx EAI
Sistem diferencijalnih jednaeina po nepoznatim velieinama w(x)
u(x):
- granteni uslovi
du 0
x 0 w =0
x
dw =0
x 1I2 u 0
dx
- resenJa
Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJic
('
ProraCUll noslvost!, stnbilnostl I upotrebljlvostl drvellih konstrukclja 237
1tX
w == w sinn: x . U == u cos-{- (SI. 2.67);
o /' o
Zamenom funkcije w i u, 11 sistemu napred daUh diferenci-
jalnih jednaCina dObiJa se sistem hOlllogenih linearnih Jednacina
e' 'It
2
'It
(EA --+1)\,1 a -w=O
IC I 0 11 0
2
'It n:
-2a EA .-.u+[F-E(2I+I)-J.w=0
I '''l / 0 1 s l2 0
Sistemimanetrivijlnaresenjasamoakoje determinantasis-
tema D=O.
2
e' 'It 'It
EA
1Cf
+ 1
a,T
D =0.
2
'It 'It
-2a
I
EA
1
T F E (2 II +Is) P
odakle se doby.. 2a:.A, , ].gde Je
e'
F == FI< == E f I & 1 +EAl C 12
2 .Al
+1)+ , 1t
2
'
If = ( 2 II S 1 +EAI . C /2
'It
2
.E. e'
k
C
odnosno
1
:::;.
If 2 II +I.. +2raiAl
r =1 +k
V-o 22i x-I
4; COS gX
l
w..s1n:tr.x
() T
za x--o w....o
Milan GOJkov16, Dragoslav StoJIC
239 238 Drvene kOllstrukctje
[;
,
I
2.6.7.1. Pritisnutistapovi slozenog preseka
I
Stapovi slozenog preseica. po definiclji. su onl stapovi koj! su
I
sastavljeni iz dva iIivise prostihpreseka, s1. 2.07. U IdeaIno pravim
stapovima slozenog preseka, opterecenih al{sijalnolll pritiskajucom
sHom N, teorijskl posmatrano, spojna sredst.'tva u spoJnlm ravnima
su neopterecena, odnosno pritiskajuca sila prenosl se samo preko
elementa slozenog preseka. Medutim to niJe tako, jer usled nemi-
I
novne pocetnekrivine Stapa. moguce ekscentricnosti i evidentno
i
prisutne anizotropije drveta kao i mogucih gresaka u drvetu ! uvek
i
prisutih nedostataIm prilikom gradenja - redovan je slucaj da su
J!:-.i!
,11J Marelf!lJaI.Na osa
11 ; , .-1-. 1", 'C'Se'Ka (Ii1.a)
i! ", .. Ii!/-!/
-, SW80LWa' 0SC1
. -+ l"A:'eseKa(.5:0)

I-I
" WK8LNaosa
lI! '.:.f et:eMt"-vraSi!O-
Vw .' l. Z.::7IOG AeC'S(:'&'I
_ IY
_ ).!)
r- '!Ii'


\l; l:1 '" "
Q) ',., ,,''::!
I tll 'ffi
i;
9l
2i : 'lj9.l
I i
, t\ h

k"s.yo
'I' /'
,.l'!lllA l.. ,_l. 1L , /1.
,IT.: s.o. so.
U
9jso, i! ,.,/"
IJ
,!i! , zMO.
!.' ',,' .Y.i:a
. . . / t.::t:-W .
, ili.'
r jtlf.o. i'i JIlO 1$.9.

pojedini elementi slozenog pre-
seka vise optereceni, preopte-
receni na racun drugih. Duzi-
nom stapa javljaju sa pomer-
allja u vezama, odnosno javlja-
ju se sile u spojnim ravnima.
namestimagde su elementi pre-
sekn povezani u celinu. Drugim
recima, kod slozenih presekapri-
tisnutih st.'lpovn mora dase ra-
cuna sa pomerljivoscu u veza-
rna, saprisutnom cinjenicom ne-
ravnomernog prenosenja pritis-
layucesile preko clementa slozenog
preseka.
Napred navedeno upucuje
ne clnjenicu da se stapovi slo-
zenogpresekas obzirom namo-
gucu pomerljiVost u spojnim
ravnima - mogu racunati kao
stapovi prostog preseka aIi sa
uzimanjem u racun popustlji-
yost! spojnih sredstava (SI. 2.69}.
Usled pomeranja spojnih sred-
stava u spojnim ravnimajavlja-
ju se smicuce sile (t
e
} koje se
moraju na adekvatan naCin pre-
uzeti odgovarajucim spojnim
sredstvima (postojallje smlcucih
sUa u spojnim ravnima je pos-
ledica savijanja'stapa, odnosno
ut!caja transverzaIne sile Q}.
lz prednjeg razloga pro-
racUll stapova slozenog preseka
je nesto drugaciji od naped iz-
lozenog. Prilikom ovog pro-
Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc
I
,.
I
ProraClUl uoslvostl. stabilllostl I upotrebljivostl drvellih konstrukclja
racuna. cIJe su osnove identlcne proracunu prostih preseka. mora
posebna paznja da se obrati na popustljivost spojnih sredstava u
ravni oko koje se vrs! savijanje stapa, u ravni u kojoj se mani-
festuje popustljivost-pomerljivost spoJnlh sl-edst.'lVa.
Za izvljanje stapova oko materijalne ose preseka. za izvi-
janje u ravni z-z, proracull je u svemi ist! kao i za proste preseke,
odnosno
b
2
n "
A LA]; Iy = L I]y L AI 1 +L AI ;
\;1 .. I ];1 1;=1
.{1
II
1
:t -
z
=> A = - SdOl,'}...
A
:t i
z
Za sracullato A iz odgovaraJuce tabele uzima se (i), pa Je
z
N
O'cil =00 AS O'clld
Izvijanje stapova oko slobodne ose preseka oOOosno kada je
ravan izvijanja (ravan elsticne linije} u ravni materijaIne ose preseka
r
..............
Q GJi
.
Q.
,
-srvaRNa ./eaLi\.6'
A'!YSA::l(;'C:'La 5lS'rt:JXia
7&lVsn::eZ.

N , s/.ceQ SiteQ
i
.l'!:>MgeA711<C;
SA?.7Na'
$)'0.7116'
91 ,-6;;>lG'N

(W"av


Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
240 Drvene kOllstrukclJe
(iIi slobodne ose, zavisno od oblika poprecnog preseka). proracun
stabilnost stapa se modiflkuje.
Da bi se sracunala merodavnavitkost stapa slozenog preseka,
kOja zavisi oid momenta inercije (I) i duzine izvijanja (II)' u racun
se uvodi popustljivost spojnih sredstava pomocu kojih je kon-
struisan stap. To znaCi, da se umesto momenta inercije za krut-
monolitan presek u racun uvbdl racunski moment inercije (If) pre-
rna izrazu
h n
Ie = L 1\ +YL . [ cm
4
].
'=1
Ovde je:
:tI, - suma sopstvenih momenata Inerclje pojedinih elemenata
slozenog preseka (oko sopstvene ose),
A, - povrsina preseka pojedinih elemenata slozel1og preseka,
- rastojanja teiista pojedinih elemenatapreseka od tezista a
l
slozenog preseka, i
y=1/(1+k) koeflcijent koji karakterise popustljivost spojnih
sredstava i odreduje se prema napred datoJ ta-
bell.
Tabela 2.24 je rezultat mnogih ekspermentalnlh istraiivanja.
2.6.7.1.1. Sv ( element! preseka ldu Iconttnualno duiinom Mapa
Elementi slozenog preseka povezuju se u celinu uz pomoc
spojnih sredstava. Za slucaj da svi elemnti slozenog preseka.idu
kontinualno duz Stapa spojna sredstva se ravnomerno raspo-
reduju takode duz stapa.
Kontrolu usvojenog razmaka spojnih sredstva (konstantnogl
e' treba proverlti za najvecu smicucu sHu po jedinici duzine t
f
stapa prema izrazu
e' ::::::
mute
gde je
dopN dopustena nosivost spojnog sredstva[kN].
maksimalna smicuca sila u spojnoj ravni kOja se
racuna preko izraza
mut_wuQ.y.s
I y_ .
[kN/cm
1
]
Ie
Milan Gojkov16, Dragoslav StojlC
t'
Proracun noslvostl. stabHnostl I upotrebJjivostl drvenlh konstrukclE 241
pri tome je
F
muQ [N] za Af ::::. 60,
0) 60
F
luaxQ [N] za 3D!'.': Af <60,
m 60
60
F
maxQ = m 120
[N] za Af <30.
U ovim izrazima je:
m koeflcijent izvijanja (uzimaseiz odgovarajuce tabelel.
F - zadata pritlskajuca sila,
A.r=!!, ir= -{I,
1r A
y - koeficijent koji karakteriSe popustljivost spojnih sred-
stava i odreduje se prema datoj tabeli.
Sl - staticki moment povrsine preseka (Ala.), i
If - racunski moment Inercije.
Na primer, za Jedan aksijaIno priUsnut stap u svemu prema
s1. 2.70:
n n
If =L II +YL (A. Al 12 + 12 +Y(AIai+
1=1 1=1
dalje
II
_rif-
odnosno
AI
l
A=...!X
y ir
Za sracunato Ay odgovara iz tabele
...._ my pa je napon u stapu
a;:;r
2
YO'el! = my Al + :;; O'cnd [N/cm ].
Milan GoJkovlC, Dragoslav Stojlc
____
243
['
I:
I'
I
I
!
I
I
I:
I
I
I
I

,
,.
!
i
60000-
140000-
Drveue kOl1strukclje 242
Tabela .2.24. Koeficijenti pomerijivosti spojnih sredstva
jedllosecnl 60000- 9000a. 60000.
y-y I
i::
Q.l dvosecnl 180000.
rJl

jednoseclli r::I 9000a. 60000.
Z-Z I
dvoseclli 180000. 14000(1.
150000
11
Y-Y I 225000
21
Mozdanlci
300000
31
150000
11
z-z I 225000
2
)
300000
31

41
Zavrtllji i
41
Z-Z
Koeficijenti k:
- za tip 1, 2, i
_
za tip 4 => k [za y-y osul
- l2 . (A + A ).C
Iy
- za tip 4, kada je presek slmetrican odnosno za Al=A2
. e'
k __..l1...----'-
[za y-y osu]
n
2
Ell .A;,. e'
- za z-z osu i tip 2 3 => k
C
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
1t
2
Ii .A . e'
3 k
II 1
[za y- y osu]
l2 . C
Iy
1t
2
.EAA e'
II 1"2
Proracull noslvostl. stabllllostl I upotrebljivostl drvenih konstrukc:lja
11 za dopusteno optereceqje moidanika s; 16 leN;
2) za dopusteno optereCel!/e moidani1ca od 16 do 30 leN;
31 za dopusteno opterecenje moidan!1ca > 30 leN;
41 dopuStena nostvost zavrtnjeva, odllosno trnova;
'.-
e'-e U ovim obrascima i tabeli je:
modul elasticnosti II vlak-
nima,
e:.,g
:2 C - modul
e
l
proseclli razmak spojnih
sredstava prema sl. 2.71,
e'-!Z o.=2.94d. gde Je d precnik ek-
8
sera u cmI.
Prema standardima za drvene
konstrukcije u nas, za razliku od DIN
z _'_._ _
-- --._-- e'..fl. 1052 (nemacke norme), vrednosti koe-
;.. - ---:::::= --:-
n ficijenata C vezuje se za precnik eksera
___ e e e , - pomocl.;I vrednosti a.. Nairne, Mo je
precnik eksera manji to je i vrednost
!8:rZMaK
za C manja i obrnuto. Kako se ova
SC07NiH
vrednost (za CI nalazi u imenitelju iz-
raza za It - to je - za manje C vece
k i obrnuto, s Jedne strane, a s druge
- manJa vrednosU k daJu preko izraza-
)'=1/(1+It) vecu velicinu koeficljenata y a 5tO Je k vece to je )'
manJe. Kako koficiJent)' direktno utice na vellcinu momenta inercije
If to znaci da - tanJi eItseri vise monolitizlraju presel\:, daJu veCi
racunsIti moment irIercije, a deblji ekseri obrnuto - smanjuju veli-
cinu I
r
To znaci i - da konstruisanjem (projektovanjem) elemenata
slozenog preseka sa ekserima manjeg preenika manja je pomer-
ljivost u spojnim ravnima i obrnqto - deblji ekseri uslovljavaju
vecu pomerljivost u spojnim ravnima.
2.6.7.1.2. Stapovi slozenog preseka sa mesttmicno rasporedenim
podmetaCima (vezama)
Cest je slucaj u praksi da stapovi slozenog preseka imaju
mesUmicno po duzirIi poprecne veze - u obliku podmetaea ili "ra-
men veza" (slieno ramen blehovima u celicnim Itollstrukcijanla). Na
sl. 2.72. dato je nekoliko karakteristicnib primera: al stap iz dva
preseka mestimicno spojen lepljenim podmetacima; b) takode Stap
iz dva preseka ali sa poprecno zalepljenim vezama; c) podrnetaci
Milan GoJkovic. Dragoslav StoJlc
245
244
Drvene kOllstrukclle
a) b)
!..9
11/:::::gc,S)!.Y
2 .t-.
A . A,
f .y 4


A7l:feTdtY' ,Q7MeW

ve.ze
,tVVaNI

dl Aei9Y01C
Y YI
.
tm;,
c
-' l' ..
A, . A,

.

veze
I'tJOM6727CI Je-
.wVBlVe
ilNi
vezanl za e1emente slozenog preseka ekserlma; d) stap iz dva pre-
seka i sa poprecno zakovanim vezama i e) stap slozenog preseka
sa podmetacima kOJl su za elemente preseka vezani karikama.
Najmanj1 broJ podmetaca odnosno veza kod ovakvih stapova je
dva. ill maksimalni razmak lzmedu poprecnih veza treba da je
manj! ill jednak 1/3 duzine izvijanja stapa. Kod stapova sa pod-
metacima treba da je alh
1
S 3 (S1. 2.72a. c i e) a kod stapova sa
poprecnim vezama (S1. 2.72b i d) ovaj odnos je 3alh
1
< 6.
Proracun stabilnostl stapova sa razmaknutimpresecima. sa
podmetacima. odnosno mestimicnim poprecnim vezaina duz stapa.
sprovodi se na sledesi naNn:
a) za lzvijanJe oko slobodne ose y-y
Racunska vitkost stapa za osu y-y dobija se po obrascu
At =0
Ovde Je:
A.
t
- racunska vitkost stapa,
Mllan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
("
Prorai!ull llos1vostl. stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh l,onstrukclja
Ay
- vitkost stapa racunskog preseka kao da je kruto
5pojen (u odnosu na y-y osu),
s - koeficijent koji se uzima prema tabeli 2.25.,
m broj elemenata preseka kojt idu celom duzinom sta-
pa (na 51. 2.72. za sve tipove preseka 01=2),
1,.\ - lokalna vitk05t jednog elemel1ta preseka. oduosl1o
II =1/1
1
, II '" -V f. 1s; l odnosno S60i (za slucaj
1y l
I
da se dobije II =1/1
1
<30 u dalji racul1 unosi se vred-
nost 30).
Za sraCullatu vitkost At odgovara 1z tablice koeficijel1t co pa
je
N
G
ell
=co AS Gelid
t
I

i

l
-+

A, I I.0 i !a:
Y
Ia
II 'h,
lit, t i"
Atbin"."""b.. ...... "'tUJI1 ,.,
.
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stoj16
247
246 Drvelle kOllstrukcUe
Tabela 2.25. Koeficyenti s
Podmetacl
Mozdanici
Ekseri 3.00
Zavrtllji 3.00
Lepak 3.00
Ekserl 4.50
Poprecne veze
Proracun stabiln0 sti stapa za izvijanje oko materijalne ose
preseka(ose z-zl - u svemu kao i u prethodnom slucaju (monolitni
presekal.
Broj spojnih sredstava za vezu sa podmetacima. odnosno
poprecnih veza sa poduznim elementima slozenog preseka od-
reduje se obzlrom na velicinu smlcuce sile T, odnosno
..llIax!;} II
gde je:
T 2
lUaxQ poprecna (transverzalna) sila (racuna se u svemu
kako je napred prlkazano),
11 - Iokalna duzina izvijanja,
a
l
- rastoJanje osa poduznih elemenata od tezist.'l slozenog
preseka.
1sto tako, dimenzije podmetaca. odnosno poprecnih veza treba
I
proveritl na moment velicine .
I I
maxQ l
M = 1
2
Na krajevima slozenog preseka postavljaju se podmetaci, od-
nosno poprecne veze idehticnih dimenzija i sa istim brojem spojnih
sredstava kaol po duzini stapa. Kada se elementi slozenog preseka
i,
vezuJu u k6nstrukcijsku celinu uz pomoc podmetaca onda u jednoj
spojnoj ravol mora da bude
4 kom. eksera,
2 kom. zavrtnja, odnosno mozdanlk;a, i
kod lepljenih podmetaca duzina podmetaca treba daje veea
tli Jednaka dvostrukom razmaku izmedu poduznih elemenata sloze-
nog preseka.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
r
Proracull Iloslvostl, stabllnosti I upotrebilivostl drveuih kOllstrukcija
2.6.7.1.3.. Stapovi slozenog preseka sa porecnim vezama u
odnosu 3<aJh]<6 (Sl. 2.73)
a) b)
.....

Vi
"-> s:
1'-1 ";' j:: t

f.d li

"-S'I' s:-
.--+.;:!
!d
.L.
LI-t-J=L
A, At j At
1i4 I a !I--+J4"
;, af +
Napomena: U ovom stavu i dalje (stav 4. i 5.) materijalna
osa preseka obelezenaje saz-z, a slobodna osa preseka say-y.
Proracun ovakvih stapova sastoji se u sledecem: proracun
vitkosti za osu z-z (slobodnu osu) u svemuje isti kao i za dvodelne
stapove, sarno je ovde
za presek prema s1. 2.73c m=3,
- za presek prema s1. 2.73b m=4,
(m je broj elelmenat.."l. preseka koji Idu celom duzinom stapa).
Proracun vitkosti za osu z-z (materijalnu osu) sprovodi se
kao za monolitnl presek (kako je vee pokazano). Broj spojnih
sredstavau spojevimalzmedu poprecnih veza i poduznih elemenata,
odreduje se u odnosu na smlcueu silu T prema izrazinla:
maxQ . II
a) za trodelne stapove T = 0.25----"-----'-
a
l
b) za cetvorodelne stapove
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
248
Drvene konstrukclJe
Til 0 1ll",.Q' I
i .15 I
a a
l
1
(oznake u svemu lste kao i pod 2.6.7.1.2).
Dimenzije poprecnih veza proveravaJu sa na moment savljanja
prema izrazima:
M ma,.Q
a) za trodelne stapove
ma,.Q . II
b) za cetvorodelne stapove M
4
Sve ostalo receno za prethodne konstrukeije stapova val!.! i
za ove stapove.
2.6.7.1.4. Resetkaste konstrukclje pritisnutih stapova
(tspuna resetlce vezana ekserima)
Za resetkaste konstrukeiJe stapava izlozene izvijanju u slucaje-
vlma kada je resetkasta ispuna ad zakavanih dasaka. racunsta-
bUnasti spravad! se po sedecem pastupku:
a) izvijanje ako ose y-y (slobadne ase)
Racunska vitkast P..f) racuna se kaa i kod stapava sarazmak-
IIutlm preseeima
47t
2
EA
Sh2 111
Af "A;+ X; Ai;
I Al n Csln2
sarno sto u ovom slueaju. vrednast S;\..1
2
treba uzetl prema s1. 2.74a.
2
47t EIIA) 1 v
SAt'" A ( C +-C).za stap prema sliel 2.74b.
a
l
sin2 f' IId IIp
U ovim obraseima je:
Ell - madul elastlcnasti (N/em2) drveta II vlaknlma.
Al pavrsina (em
2
) jednog elementa preseka (vidi 81. 2.74).
II - ukupan broj eksera u vezi jedne'dvodelnedijagonale sa
uzduzntm elementom resetkastog stapa.
p ugao nagiba diJagonale,
nd np ukupan broJ eksera sa kOjirna Je sila u stapu di-
jagonale odnosno vertikale vezana za poduzne ele-
mente (n
d
i np Se Wlapred usvajaju),
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
('
ProraCUll nO!llvostl, stabllnostl I upotrebljivostl drv<:nlb konstrukclja 249
C=6000a. [N/em].
b) izvijanje oko z-z ose (materijalne ose preseka)
Proracun se u svemu vrsi kako je to receno zastapove mono-
litnog-prostog preseka. Kad konstrukeije jednog ovakvog stapa tre-
ba sracunati potreban broj eksera za vezu dvadelne dijaganale sa
poduznim elementima slazenog preseka (povrsine AI)' Patreban broj
eksera racuna se prema sili il1tenziteta
D = t
sin/3
gdeJe maxQ veliCina transverzalne sile u svemu kakaje to navedena
napacetku avog stava
F F Ar F
[ mruQ '" (() 60; Dl",.Q = (() 60 . 60 i ma,.Q =0) 120]' zavisno ad Af
Na krajevima ovako konstruisanih resetkastih stapova moraju
da postoje dvodelne vertikale. koje se vezuJu sa poduznim elemen-
tima preseka sa istim brojem eksera kojim su vezanl stapovi Is-'
pune.
.r!
2,6.7.1.5. Resetkasti stapovl preseka
kao na slicl 2.74.
Ovako konstruisani stapovi slo-
zenog preseka imaJu u stvari dYe slo-
..s. bodne ose. ProracWl stabilnasti izvodi
se u svemu lsto kao I upretbadnom
slucaju - ali sa obzirom na dYe slo-
bodne ose preseka.
Sve napred recena vaZi za pri-
tisnute stapove sa konstantnlm mo-
mentom inerelje i sakonstantnom pri-
tiskajucam sUom. U slucajevima kada
je potrebno proracun sprovesti za
stap sa promenljlvim momentom in-
ereije. za stap sapromenlJivlm pre-
sekom. ili kada se pritiskajuca sila
menja duzinom stapa proracWl stabUnosti se sprovodi prema
stavovima Teorije elasticne stabUnasti. Medutim. za drvene kon-
strukcije dopusta se priblizall proracWl U Svemu prema napred
iznetim stavovima sarno sto se u racun uvodi fiktivni, odnosno
uporedni moment lnercije (I
r
). Na taj nacln zadatak se svodi na
vee pokazane slucajeve.
Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJie
251 250 Drvene kOllstrukclJe
2.6.7.2. Savijeni nosaci slozenog preseka
Proracun napona i deformacija prema standardima za drvelle
konstrukcije uzima u obzir pomerljivost spojnih sredstava ,u spo-
jnim ravnima. Ova pomerljivost se definise preko modula pomer-
Ijlvosti zavisnlh od'vise parametara i njihove velicine baziraju na
mnogobrojnim eksperimentlm,a ispitivanja.
Horizontalne spojne ravnl
Na primer, za poprecni presek kovanog nosaca po s1. 2.76
za'poznate statlcke utlcaje (lllaxM i maxT) je:
A = t . b' A = d (h 2t) S =- A ho, =
1 ' ''R ' 1 1 2' 8
(SI - statickl moment flanse, odnosno pojasa I SR- staticki moment
1/2 preseka rebra u 'odnosu na y-y osu).
Koeficijenti kojima se obuhvatapomerijivost spojnih ravni dati
su izrazima
7t
2
E Al e'
1
,k =---=2,-------"--
l . c
y == 1 +It
b f3 d (h :.. 2 t )3 h 2
Ie =2 12 + 12 +2yAl (2") =:>
raaunski moment inercije za bruto od-
nosno neto presek kojim je obuhvacena
pomerljivost spojnlll ravni. Racunski mo-
ment inerciJe (Ir), kao sto je vee receno
dat je opstim izrazom
Ie = L 11 + 'Y L AI .a;
Saovim vrednostima opstl 1 tacniji izrazi za napone u sIo-
zenim presecima stapova izlozenih savijanju (s obzirom na mogucu
pomerljiVost u spojnim ravnima) glase,
lllax
M
h - 2 t I
R
,'
0" '--,- '-,$0'
IllR I 2' Illd
f"Rll '
mal'l AI t I I )
O'mF = . ('Ya
l
A +2 I $ O'md
fin III
Milan OoJkovlc. Dragoslav StoJI6
"
ProraclIn noslvosti. stabilnostl I uP2!rebljlvosti drvenlh_konstrukclja
M A
_I
a CII - - I 'Y al A :5: a cII d '
f In
odnosno
M

0'111 - I 'Y a
l
A
<
- at II II
r In
Ovde je:
h ukupna visina nosaca (h- 2t= visina rebra);
t visina flanse odnosno pojasa;
rastojanje od tezista flanse do y-y ose- prema s1. a
l
2.76
a
l
= hi2;
II' 1111 - moment! inercijezabruto, odnosllo za neto pOpreC111
presek pojedinili elemenata slozenog preseka (u ovom
primeru flanse);
AI'AID bruto, odnosno neto povrsina pojedinih elemenata
slozenog preseka (u ovom prhueru flanse);
I
R
- moment! inercije za bruto, odnosno neto presek re- I
Rn
bra nosaca; I
If' r kako je napred receno.
Za primer preseka sa s1. 2.76 i za slucaj da je II= lin'
odnosno IR =IRII tj. racun se sprovodl pod uslovom daje bruto
neto, odnosno zanemaruje se slabljenje preseka (jer je
neznatno) dobija se:
- napon savijanja na ivici rebra (O'mR)
m,.,.M' h - 2 t
O'mR =-r- .--2-- :5: O'mcl ;
f
- napon savijanja na ivici flanse (O'mFI
a m,.,.M'
t
mF
Ir
('Y 2 :- 2') :5: O'md ;
napon pritiska u teZistu pritisllute flanse (O'eII)
_ -t Illal'f. ho '.
0'0.11-- If 'Y 2 :5: O'cJld ,
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJI6
252 Drvene kOllstrultclje
napon zntezanja u tdistu zategnutog pojasa (alII)
maxM 110
,.. - +-=-..y- < ,..
Vtll-- I 2 -'"'tlld'
f
Kno 8to se iz predllJih obraznea vidi. kod nosaca slozenog
preseka kod kojih svi elemepti preseka Idu kontinualno duz ras-
pona a spojna sredstva su raVllomerno rasporedena, ivicni napon
na savijanje (O"mF) pojedinih elemenata preseka moraju biti manji
od dopustenog napona na savljanje (Cl'llld)' Isto tako. i teZisni napon
na pritisak (u tezistu pritisnutog pojasa)- (Jell i tezlsni napon na
zatezanje Cl'tll moraju bitt manji od dopustenih napona- Cl'clld' od-
nosno a '
tlld
Skok na dijagramu napona, vidi sl. 2.76, je poslediea pomer-
Ijivosti spojnih sredstava u horizontalnim spojnim ravnima.
Stvarni napon smieanja u neutralnoj osi
max'mll'" I ySI
r
Ovde je:
SI - staticki moment bruto povrsine preseka flanse
h
o 4
(AI 2) u em ; i
SR statickl moment bruto povrsine preseka rebra
h - 2t
4
.
(2. --4-'-) u em - u odnosno na y-y osu.
S obzirom na l1Ia,,1:
mll
potrebno je proveriti razmak eksera (e)
za vezu izmedu flanse i rebra:
sila smieanja po jedinlci duzlne spojne ravni (T1)
TI m;"T.ySI ; gde je SI = A" .i ::;, staticki moment
f
bruto povrslne flanse u odnosu na spojnu rava:n.
ako je nosivost eksera Nt i ekseri Stl zabijeni za rastojanju
e onda je
e .Tl = Nl ::;, e T
Nl
(dalje u Svemu Isto kako je napred
1
receno ::;, kriterijum za broj redi eksera).
Milan Dragoslav Stojl<!
Proracull llos1vost!, stnbllllostl 1 upotrebilivostl drvellih kOllstrukcl!a 253
Deformacije
dec ugiba od savijanja
maxM [2 2
5 5
E1== 0,104 m""MI
f("1== 394 Elf== 48 f E I
f
- dec ugiba od utieaja napona smicanJa
l
2 M

f(t)-
- ukupna velicina ugiba
f f +f f
ma" (G ) ( t) dop m
Kao 8to se iz izraza za f(tTl vidl u jednaclni za ugib uvodi se
racunski moment inercije If. U izrazu za fIt) je: AR - povrsina rebra
preseka
AR == d (h -'2 t ).
Vertikalne spojne ravni
Slican nacin kontrole napona i deformacija
sprovodi se i za
kovane nosaee sa vertikalnlm spojnim ravnima.
kao na primeru
sa s1. 2.77.
b
l
Al == 2 t2""" t bl; AR ::: h d;
n? EAle'
k
i Y==I+k;
l2 C
d b
l
t3 ho 2
Ir == 12 +l'2+2 YAl (-2-)
(prema s1. 2.77h = h - t).
o
PoJasevi se vezuju za rebroekserima precnika dE'
dh
3
T == T = I rI.d . h
2
"'R 12 "'Rn R I;; '''E
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
254 Drvene kOllstrl1kclje
(hE- rastojanje slabljenja- rupe eksera- od lleutralne ose y-y);
b 3 bt
3
b
I t I I 2.
II =: 2'2 12=: 1:2: Ito II - . '2. 2 ' l'l.hE
(hE rastojanje tezista rupe za ekserod Iokallle ose flanse);
ALII Al - . b
i
,
Sa napred sraeunatim vrednosUma dobijaju se odnosi

I I A'
Rll III III
Sada su naponl:
napon savijanja na ivici rebra (U
mR
]
III""M h
U
mR
=r=y- . 2" I :::; (j"md;
'f Rtl
napon savijanja na ivici flanse (U !,)
m
ho t II
U =: .(y-. +-'-)<U'
IIlF 2 A 2 T - md'
III
napon prttiska u tezistu preseka flanse (pojasa)
lllu
M
Al
(fell = -! .y 2 'A $U
elld
;
f "1n
odnosno. napon zatezanja
h
o
Al
'Y2 A :::; (j"tlld'
10
Napon smicanja u neutralnoj osi (1:
mll
)
T h 2.
1: = max ( A + d h ) < 't .
max III II d I Y I 2 8 - mild
. f
Vel1eine dobijenih naponamoraju dazac\ovoIje uslove- dasra-
eunati naponi budu manji od dopuStenih. kao i u sIueaju siozenih
preseka sa horizontalnom spojllom ravni. U dijagramu napona na
s1. 2.77 jasno se uoeava skok- smanjenje l1apOlla <Yell' odnosno <Ytll
i napDna <YF kao posIedlca pomerljivosti spoJnih sredstava u ver-
tikalnim spojnim ravnima.
Provera rastojanja eksera (velieine e' kOja je usIa u izraz za
k odnosno y):
.Mllan GoJkovlc. DragoSlav Stojlc
,.
Proracull lIoslvostl. stnbllnostl. I upotrebljlvosti drvenlh konstrukc.t"j",a___ 255
SUa smicanja po jedinici duZine pojasa
ho
max
T
' Al
Nl
T . __2_.
e -:?or:: dakle 8lieno onome sto je
14'
reeeno za slozen! presek sa horizontalnim spojnim ravnima.
Deformacija- kao u prethodnom primeru:
deo ugiba od savijanja
M/2.
f(,,) 0,104Ill;I ;
f
deo uglba od uticaja napona smicanja
M
f)= :
- ukupna ve!ieina ugiba
I
f f +f :::; f=-,
Illax (0) ( < ) dop m
2.6.7.S. Kovani nosae! sa tankim rehrom
Kovn! n08ael sa tankim rebrom odnosno nosaei vecih i vel1kih
visina (h) u odnosu na resetkaste nosaee imaju vecu potrosllju
drveta, ali, ako se uzme u obzir da se za rebro kovanih nosaea
moze koristiti sitnija grada. pa i manje kvalitetnija- ako je to
opravdano, onda je ekonomija na starani kovanih nosaca.
Ovome treba dodati i cinjeniCu da je visina Iwvanih nosaca
manja u odnosu na odgovarajucu visinu resetkastih nosaca za 1/2
do l/3 od potrebnog h za resetkasti nosae.
Pojasevi (flanse] kovanih nosaca izraduju se od greda, gredica
dasaka (od talp1) a rebra od ukrstenih dasalm iIi od prefabrik-
ovallih ploca (sperpIoea). Ako se rebra grade od dasaka onda se
daske ukrstaju pod uglom od 90
0
(tada daske IIrade" naizmenicno
- jedne primaju pritisak a druge zatezanje) za rebra od dvostrukog
sloja dasaka. Hi se ugraduju pod uglom od 30 do 45.
Kod kovanih nosaca vecih i velikih visina duz raspona ras-
poreduje se dovoljan broj vertikalnih ukrucenja (obicno na rasto-
janju pribliznom visini nosaea). Vertikalna ukrucenja su neophodna
i kod kovanih nosaea kod kojih su rebra od sperploca.
Prilikom izrade ovakvih nosaea od posebne je vaznosti izbor
kvaliteta grade.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
257 256 Drvelle kOllstrukc{le
161
, 1 1

dl Cl?
:/ "''' #5"').
cz) OD
D9S5'k2i'.

IJ
Mllan Oojkovl6, DragosJav Stojl6
r
Proracull lIolllvostl. stabllnostl I upotrebilivostl drvenlh
Neke 1110gucnost! za konstruk-
ciju l{OVallih nosaea date su na sl.
2.78. Kao sto se !z slike vid!, pojasevl
nosaea, odnosno flanse preseka mogu
da budu iz jednog. dva Hi vise pre-
seka. rebro moze da bude jed-
llostruko (51. 2.78a) ili dvostruko (51.
2.78b 1 c). pa u nekim primerima 1
visestruko. Presek nosaea moze bitt
pojaean (na primer u zonl maksimru-
nIh lUomenata saviJanJa) i hor1zontal-
nim lal1lelama (na s1. 2.78 oznaceno
sa var.). Broj horizontainih Iameia ne
treba da bude vee! od dva. Kada Je
rebro preseka jednostruko i od Jed-
nog sloja dasaka, tada se daske ugra-
duju u svemu l{ako je to pokazano
na s1. 2.78d. Za slucaj da Je rebro
(L 6::. jednostruko ali od dva sIoJa dasaka.
'CIt'"' tI;:So 2 od dva sloja ukrstena pod ugIom od
P!i. ... ZIi. _til -7- 90 - 81. 2.78e. Naime, po jedna po-
_ ,;> M lovina nosaca !zraduje se posebno pa
se u celinu ove polovine spajaju uz
, "",' pomoe eksera i zavrtnjeva.
Kod proraeuna ovakvih nosaca. uobicajeml praksa u drvenim
konstrukciJama pokazrua je da naprezanje materljala u tci!stu po-
jasnih preseka (gredica iIi talpi), kod nosaca opterecenih na savi-
janje, moze da dostigne naJvecu vrednost jednaku (iIi manJu) do-
pustenlm naponima na pritisak (crclld)' odnosno zatezanje (O'tlld)' Pri
tome visina pojasnih preseka (hi) treba da bude u granlcama
h] :s; O,20h za drvo klase,
hI :s; 0,15 h za drvo II klase.
Iz prednjeg uslova rezultira da su ivieni naponi priUkom savi-
janja nosaca (O'm) vee! od dopustenih napona na pr!tisak, odnosno
na zatezanje, s1. 2.79. Medutim om;'; omd i;j. ovi uapon! na sav!janje
moraju ostat1 u dopustenim granlcama (dijagram napona, kao 810
se iz slike vid!, Je tl'apez, medutim kod visokih nosaca moze se
uzeti da je ovaj d1jagram pravougaon1k).
Pri ovakvoj preraspodeli napona u pojasevima kovanog nosaca
rebro !reba da je od sperploce. sto znae! iz jednog monolitnog
komada. Kada se za rebro nosaca kor!ste ukrstene daske, preseci
poJaseva se konstruisu i dimenzionlsu kao i kod reSetkastih nosaca.
Mllan Oojkov16. Dragoslav Stoj!c
----
rrJ'J)l
.",1,
!: t
I
I
,
I
1 258 Drvene konstrukclle
1
2.6.7.3.1. Dlmenzlonlsanje
I
Iz opste jednaeine za ugib 8t/= k/EI i dopustenog ugiba c10pf
!
= 11m (gde je k - koeficijent koji zavisi od sheme opterecenja nosa-
ea; ostale oznake kao nnpred) dobijn se
11.
1 m
f = d f => k -EI i odavde tI == k E 1
St v op , m po r
Iz velieine za potrl dobija se potrebna visina preseka (h)
h
. 0 2 .
Iy = potrl == 2 [ II + FI(2) ],
ako se zanemari moment inercije rebra (lR)' Isto tako moze se
zanemariti i sopstveni moment inercije pojasa (II) kao neznatna
veliCina u odnosu na Iy (sto je i na strani sigurnosti). pa se moze
pisati
h
2
h
2
Iy == 2 Fl .;= Fl ; .
5 druge strane
M
max
I.
maxM == P ho == z . h
o
' pa je P Z
h
max max
o
5ada je
l F _ max
P
max
M
1 - -- odilosno F ==
I h
o
' O'CUd 0'
cUd
5menom u izrazu za Iy dobija st;
h
2
M
2 . O'clld
I
y
== . 2' i odavde ho
M
..pottIy .
ho . O'ClId max
max 0
Kako je
:i
j
== maJd
maJd
2
pOlrly
cr aW== W=--i to je
m
W potr 0' potr
W
h
md
2
I O'md. I.
h
potry
pob'W max
Milan GoJkovlc, Dragoslav 5tojlc
r
ProraClln noslvostl, stabllnostl I upotrebl.llvostl drvenlb konstrukclja 259
Rese 11 se jednaeine za ho i h po Iy medusobno iZjednaee
ove vrednosti dobija se
h M M
ho max
I = max
I
potry
potry 2'O'mlld
20'Illd
h M h M 0'
max
_0_max => h == h
2.0' 00'
20'md
clid clid
Sada je hi = h - ho i
b == pot,F'1
ma)\1 1
hI
h
o
' O'cUd
hi
Na ovaj naein odre-
duju se potrebne velicine po-
precnog preseka: h. hOI hi
i b (S1. 2.79).

2.6.7.3.2. Veza lzmectu rebra I pOJaseua
Za slueaj da je rebro od ukrstenih dasaka (pod uglom a) i
dadaske padaju prema sredini raspona i da se veza izmedu dasaka
i pojaseva ostvaruje ekserima (51. 2.78d) od jednog sloja dasaka
iIi prema s1. 2.79 (dvostruko rebro ali daske simetricno padaju
prema sredini raspona)- veza izmedu rebra i pojaseva ostvaruje
se:
smieuca sila na jedinicu duzine nosaca (TI) je
TS TS S
"Cmu=ctT a TI =="Cmlid =Ty'
y y
Kako je
h
2
S
ho
:J_ 2 _ 1
Iy == Fl . 2'a 5y= Fl . 2 to je i odnos I - - - h' pa je
y F ho o
1-
2
Milan GojkoVlc, Dragoslav 5tojlc
veHcina smicuce sHe
TI '= T (gde Je T - veHcinn transverzaine sile).
Kako Je ZI cosa Tp to odavde ZI::T1/cosa, gde je ZI-
zatezuca sila najedinlcu duzille nosaca, vidi s1. 2.BO. Sirina duske
(bel) unapred se usvaja. Za uBvojenu slrinu daske i ugao a = 45
(sto je redovan slucaj u praksi)- to je sila Zr!' sila kOja otpada
nn jednu dasku sirine b
d
a za sIueaJ po s1. 2.BO kada je rebro
od dvostrukih dasaka
Tl 1 T . bd 1
Zd cosa 2 sina ho 2 '::[2 T
..
hQ
2 2:
Kao sto se vldi iz prednjeg Izraza zatezuca sUa u dasci sirine
bd direktno je proporc1onalna vel1eini transverzalne sUe 1'. Kako
se vel1clna sile T menja duz raspona. najveca je na osloncima a
zatim se smanjuje. to i velic1nu sile Zd treba.sracunati za vise
preseka duz raspona L. Za usvojenu debljlnu daske (a) odreduje
se precnik eksera (dE) I njegova nosiVQst INll pa se zat11n na vee
poznat naein odreduje potreban broj eksera za vezu. .
Za nosace sa jednostrukim rebrom od ukrstenlh dasaka, po
81. 2.78e i f I s1. 2.81. racun je u svemu IsH kao i kod prethodnog
slucaja osim u proraeunu dasaka za rebro kovanog nosaca.
Vellema smicuce si-
Ie pojedinicl duZine do-
bija se na 1sti naem kao
napred, odnosno T1 . T
/ h
Q
Ovu smicucu sUu
treba daprimedYe spoJne
ravnl-spojne ravni Izme-
du rebra i poJasa. Kako
je rebro od ukrstenih da-
saka pod uglom a, to se
slla T1 razlaie na dva
pravca- na ukr-
stenih dasaka (S1. 2.B1).
Velie Ina zatezuce sile
(+D). odnosno pritiska-
r@'"".Ib"' . juee I-D) jednoj ...,-.-:-:2"..,.j87 u
dasci slrine (i deb- b
d
Ijine d/2l i zakovane za pojas pod uglom a je
TI b
d 1
+D =- --
a V =D . sina
- 2 sina cosa
MUan Gojkovlc. Dragoslav StoJJC
r
Proracun nosivostl, stabUnosti I upotreb11lvostl drvenih konstrukclja 261
Sirinu daske (b
d
) treba unapred usvojlti. Isto tako I debljinu
daske (d/2), pa je za ugao a = 45 =:> cosa = sma= -J212
D = TI . 1
2.J2 =Tb
odnosno D =h
T
.b ,
_ 1 d d
o
2 2
V .rz
ho d 2'
Pri tome treba vodlti racuna da je jedna daska zategnuta a
druga- suprotno ukrstena prltisnuta. Sile V primaju vertikalna uk-
rucenja.
Kao I u prethodnom prl-
meru, slle u daskama zavise od
veltcine transverzalne sUe T. Pa
je, na primer, za nosac optere-
cen jednakopodeljenlm opterece-
njem po celom rasponu l linija
transverzalnlh sila kao na s1.
2.82. Polovmu raspona trebapo-
deliti- obicno je dovoljno u pet
preseka I za svaki presek sra-
cunatl velielnu transverzalne si-
Ie, odnosno smicuce sile po Jedi-
nici duZine pojasa nosaca.
. Za usvojenu sirinu daske (b
d
). obicno 12 do 16em, na po-
kazan naein dobijaju se sUe D u pojedinim preseeima (od 0 do
5). Na poznat nacin, za usvojenu debljinu daske (d/2) usvaja se
ekser. cita njegova nosivost (N1 - lz odgovarajuce tabele) 1 racuna
potreban broJ eksera za vezu (n)- u presecima 0 .....5.
Raspored eksera u svemu kako je to receno u poglavlju 3-
Spojna sredstva.
Nastavak gornjeg (prltisnutog), odnosno donjeg (zategnutog)
pOJasa prema napred datim pravllima i naeeUma za nastavljanje
stapova u drvenim konstrukeljama.
Kod kovanih nosaca velikih visina potrebno je provertti i sta-
bUnost pritisnutog pojasa na izvijanje. odnosno na tzbocavanje.
Racun se sprovodi u svemu lsto kao i za lepljene-lameUrane no-
saee. odnosno kao za pritisnutstap cijaje duzina lzvijanjajednaka
duZini nosaca izmedu boeno fiksiranih taeaka (potrebnim boenim
ukrucenjima). Vertlkalna ukrucenja. cije dimenzlje zavise uglavnom
od dimenzija pojaseva nosaca. postavljaju se obtcno na rastoja-
nju""h.
Milan GoJkoVlc. Dragoslav Stojlc
263 Drvene kOllstrllkclJe 262
Njihove dlmanzlje trebo proveriti na velicinu sile V (vertikalno
ukrueenje obavezno dolazi iznad oslonaca i na mestu nastavka
pritisnutog pojasa).
Kovani nosacl slozenog preseka rnogu bitt kOllStruisant 1 tako
da je rebro od plocastog rnaterijala - uglavnom od furnirskih ploca.
sperploea - sa poreenim presec1ma obUka u. svemu kako je to dato
na s1. 2.78a, b 1 c. Kod ovakvih nosaca rebro je monolitna ploca,
proizvod na bazi drveta, i njegove elastomehanicke karakteristike
razlikuju se u odnosu na drvo od kojeg 8U pojasevi nosaea. Ovo
znaei da se sraeunate velicine napona u rebru nosaea moraju kom-
parisatl sa dopuetenim naponlrna za odnosni materljal, za upotre-
bljenu vrstu ploeastog materijala.
Proracun veze lzmedu pojaseva nosaca i rebra (kontrola ra-
cunskog razmaka spojnih sredstava e' ) i proracun napona i deor-
macija vodi raeuna 0 cinjenlci da su moduli elastlcnostl rebra i
pojaseva medusobno razlieitl. Prilikom proraeuna navedenih vred-
nost! raeun obuhvata i popustljivost spojnih sredstava, u svemu
kako je to unapred reeeno. Nairne, racun se sprovodi za merodavnu
osu preseka i racunskimoment lnercije If uzima se u racun bez
uticaja rebra. Os1m proracuna napona kod nosaea sa rebrom od
ploeastog materijala mora se dokazatl i stabilnost rebra na izboca-
vanje.
Nosaci slozenog preseka, prema s1. 2.78. kod kojih srnicuee
sUe u neutralnoj osi preuz1maju rebra od ukrstenih dasaka kom-
binovane sa vertikalnim ukrueenjima (mrezasta rebra i slieno)-
ivicni napon na savijanje O'm treba daje ::;; O'llld a tezisni napon O'ell'
odnosno 0'111 ne sme preel O'elld' odnosno O'tlld - vidi s1. 2.79.
Kod nosaea konstantne visine, sa paraleln1m pojasev1ma, kod
kojih je hi::;; h/7 (S1. 2.79) provera napona moze se ograniCiti
sarno na proveru tecisnih napona ((Tell' (Ttll) i koji moraju biti u
dopusten1m granicarna (manji od O'clld' odnosno O'tlLd)' Ovo znaei da
se ovi naponi mogu sracunati preko iztaza - s1. 2.79 (uz zanemari-
vanje sopstvenog momenta inercije pojaseva):
ho 2
If .. 21 AI ( 2 ) ::;> racun8ki moment inercije.
h
llil = +1. 1
-.-""
::;; llld '
M 0
Al
M
f
2
AlII
h A
111 o
h
M 0 M
'1 .- ..
ell!
. 2 A
SOeild' i
If h
~ o In
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc
r
ProraclIn noslvostl, stabllnostl I upotrebilivostl drvenlh kOllstrukclJa
=
- h
o
0
-
I-"'-"
t!I a
-r-------TT-------TT-:
I II 0
1
1
I I I I <
J ______l.L______J I
li?_ a
I
f
Stabllnost monolitnog rebra na izboeavanje (rebro je od plo-
eastog materijaIa debljlne t) i koje je po ivicarna vezano u svemu
prema gornjoj sldd (odgovarajucim spoJnim sredstv1ma) - stabilnost
rebra kontrolise se prema izrazu (ploea strine a i vislne ho 08-
lonjena je po obimu na elemente kovanog nosaea):
_c_ +( )2 ::;; 0,4.
Cf
krtl
t
kr1t
Ovde je:
maks1malni napon pritiska u rebru (u N/cm2);

kritleni napon pritiska u rebru

krlt
2
x
=k .- .J(EI) .(EI) .
krlt "Dcr th2 x z '
o
t
smicuci napon u rebru (N/cm2);
kritleni napon smicanja u rebru
t
krll
2
t =k .-
x
.J(EI) .(EI) .
krlt "M th2 x z'
o
Milan Gojkovlc. Dragos]av Stojlc
1
265
lei
264
Drvene konstrukclJe
(En", (EIl
z
- krutost ploee na na jedinlcu duzlne
oko x-x ose, odnosno z-z ose I moze se uzeti
Exf3 , E f3
z
(E I)x == odnosno (E I)z =1'2'gde suE"
I E moduli elastlcnosti plocastog materijala,
od koga Je rebro, u pravcu x-x. odnosno z-z
ose;
kb koeflcljenti zavisni od naelnaopterecenja dela
rebra kOje se IspltUje odnosno od rasporeda
napona po visinl preseka'I uzli:naju se prema
sl. 2.84, odnosno oCltavaju se sa dijagrama da-
tlh na sledecoj stranL

ClI(;fXIceN:JB
tfN.6'l-h'.a
t'e"&e7'
Napred opisanl nosael slozenog preseka mogu bitt opterecenl
i na koso savljanje- sa momentima M I My. Proraeun napona kod
z
oVako opterecenlh nosaea sprovodl se prmclpljelno u svemu tsto
kako je to reeeno u poglavlju 2 (vldl str. 178), sa napomenom-
da se proraeun radl Istovremeno za obe ose preseka (z-z i y_y)
a prema napred datlm stavovlma zaslozene preseke. Najvecl Ivleni,
odnosno teZisnl napon (a) doblja se preko izraza
CT =CT
z
+CT
y
,:5C!d'
gde Je:
CT
z
CT
y
CT
d
ivlenl odnosno teilsni napon od uticaja M
z
ivienl odnosno tezlsni napbnod utlcaja M
y
- velielna dopuStenog napona.
(N/cm
2
);
(N/cm
2
);
Milan Dragoslav Stojle
f'
Proracun lloslvostl, stabUllostl I upotreblllvQstl drvenlh konstrukclja
If(l
';0
36 .J6
.32 .J2
ZS 2tJ
2'1 2'1
;rJ 2Q
16 16
12 n
8 8
1/ l/
0d I
:1 'I
'iO 1..t6.... 1 -
.%
.12
29
'29
2()
16
JZ
8
'I
o
;1
o 1 2 J ;'
I Kp{j
I
.: 3
l'O I
;!1+---m+--+.
121 ani I I I I I I
8 I I\'t'<I::;o:l.

oI I I I
o 1 '2 .J ..
f 2
3t!


-J o

G-mo"v.t: v N/on
Z
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJle
267
266
Drvene konstrukclje
Analogno prednjem velieina smicuceg napona
formacija raeuna se na sliean naein, odnosno
, -1":2 +,2 <, ,
III ='I'IIIIIII m II Y - IIIII d
f--
f = +I; ::; dop -
'l
m .
proraeun de-
..,
, Nosaei slozenog preseita kod kojih svi element! preseka idu
kontinualno duz raspona i sa ravnomerno rasporedenim spojnim
sredstvima- osim momentom savijanja mogu biU istovremeno op-
tereceni i uzduznom pritiskajucom ill zatezucom silom.
NosaCi kod kojih je rebro od ploestog materiJala i nosaei kod
kojlh sile smicanja u neutrallloj osi preuzimaju diJagonale, di-
. jagonale kombinovane saverttkalama, mrezaste ispune i tome slieno
- raeunaju se na sledeci nacin: velicina napona kod ovakvih nosaea
racuna se prema navedenim obrascima s tim da se umesto koe-
ficijenata izv1janja (00), otpornog momenta (W), odnosno (WllI u
proracun uvode vrednosti wc' Wf' odnosno wfn kOje se dobijaju
l
preko raeunskom momenta inercije Ic-
Pri tome vodi se racuna 0 konstrukcijskom kvalitetu rebra
slozenog preseka.
Za proracun nosaca slozenog preseka sa razlicitim meha-
niekim karakterlstikama pojedinih elemenata koristiti sledece date
"
I 'I
tabele (2.26),
Milan GojkoVIc., Dragoslav Stojle
) ,
"
Prornctlll noslvostl. stabllnostl I upotrebilivostl drvenfh konstmkclja
2" -

..r
n
..r
I
..r
..ol..;!'
,

;J

..r
il
-J/i

l'
u..

R
..
;:1..

Q
-I '7 I)C)
... ...

.; .;;
11...
'"
.:. '.1;'1
' ...
..r,.

Q ...cl-


tir
...
NO
...j..r
...
;..
..
..
.::
..
..rJ.r
.::
..
I
:u'
.;
'"L<S
'::1-' 'ii

'li

'" ..
.;
,.;'I.r

.:

i

'"
",j..;
+
'"
..rl..;

""I:::'
: :'
E".

i


...
...
.;
t;
.h
..
;:1...
'j
4 "--I ;:i
,.q .Q ,
II
-'
"l
'"
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJiC
.... :,;;
... +
"r
-;:
'+

+l ::
... a :)!
"'n
+j=:t
"0
..

;..

... "
.. ..
..
..
I
':f:. ....
J
c

tip


t:l
...
<
:> '"
'"
,..
o

....
...
t::
2-
"
"
All,
.i. 1
.4/# I..
""*--------;:J'E'A1 '.'
t+ 11 .C
d1,-1'11+1J +2''''A, .of
M( h.)
- """.+-
err, 1
M
6..."""--Y"1
dl,
M h,
9.. z-cfI, "2
efl=mnQ: '1'$1
el 1,
.."g,
(l$,+S.zl
ill:
ir
:>
o
2-
,..
o
<
J'>.
t:l
...

'"

9}
2-
n;
)- ,,1.,," r

11 fZ.c
11.+111
"--2-
S.-A
I
" ...b) 'k,'"1+"'1
:r S,aA ,h, b.'h' 2
IS"-T
l-2I, .
, E, E, E,
At ( A,., 1,) ,
#tl=efl, '1'41' At.+T"7;; 'K;
M A, Et
6.t-:!: ell, '7'
4
t':t;:""E;
At h, 1, e,
tr..1=-cft, fa. 'E;
etr..muQ: .,...!L.
s
,
ai, E,
....Q (E' ,11, )
IIIH,M-.-- 7"-$l+-S:r
b,'.fl, E, E,.
'J(
o
j;l

g

F!
'"
S-
O'
5
'" r:!:
I:

...
g
"


0.
...
(i

,..
o
:::

2
,..
2-
;-
Cj)
'"
'"
tip
"""n --
11;-11,

St=A,"o,-b
1
"1,,ltl-It.
SO) .I'.._A ,h, o"l} 2
.. 1."'-,-
ell
, E,E, E,
M ( A, h. I,) E,
II _.:1:_ "''',._+----0 .-
fl til, Ai. 2 I,,, E-
M A, e.
a:.--'"",,,'_'-
dt, l.,
AI hIla Es
#1%-'-'---
ell, 1 I,. E,
..U
Q
( E. E")
IIJUC---
b,'ell, E, E,
_,_I ,.
1
h
6;.'"
-'1'4y
i#'f"Flt s;., <?
1+..;E
a
-..; _II, =-1
A.. I.
8. E, 1
cfJ,.,2'11 'S;+11+2')1'..41
M ( 1.)E,'
"" ..:t
ef1t
"I'QI+2' 'F.
Itt E,
6"-ef1
1
,,.+/JI';
M h"
rr
d
-er/,'2
eft_mu:a
ell, EJ
'm""ll( e. \
mau-Z,J.cfl"
::
ir
:>
o
2-
,..
o
::;.
!"
t:l

'"

9}
2-
n;


'n>
_m
,....,.
S"
:1

b, (h' )' , b, (h' )'
S,-A1'G\-b."hl "d1; Sl.-:;: ""i-O,2 : S:"-2'" '2+dl
dl =/!'!!.+/Jfa.+yA,'!!of+A,C!!O)
',, 1!, E,
ffl-
t cU, 2 It. E.
O'ft --!!-.'Y'dl.!!.!!.i
cU, .4H B, eIl,.4,. .
M ( A, h, I,) E,
0' ,,-- lIa-+..... - -
'ctl, .4,. 2 Jill .
.... 12 (E, E,) ,",u(! E,
maltt..-- ""-'$1+-51. =-----SJ"
, b,"U, , . b,'cf/, ,

,

t-)

tJ
..,
<
!!
;;
8'

:t"
i::;
It:
Ii>;'

...
,*1; E::-E.:
A. I ..
is:
;-1
I='
0

:-;-
0
<
j>;
..,
tJ
lit> '"
0

III
<


!>:.
'1""1
O',+4J-"t-
y,A.(h,+h,)
',--- -;
2(r''/, .1,1
ell,-I. +I.+1A.'ot+A1'o! I;rl,r:::I
I
+1,+,., A. '!!.'of+A,,'I1,i
El ,
_\I (' h,)
O',I---'1'dl +-
,U \ 1
M
r
M
M E, M
ff..--r-.,;O'JJ.--IIJ
",.,--til, ,'11, 'i;' ff,J-cr/,.aJ
cU, cU,
],I ( h.) M( h')
O"l-;cr dJ +'2 fIa""'-oIIl+-
cf/, 1
,-
ell =mlUC Q.,.,!!..S,
d.J, -,'S,
.(1, E,
,..(! ( E, ) I mltrQ
..
y-;S,+.$,.. ---'SlOll
b-,fI, b'cf/" , "'t"efl, EJ, h!l.efl,
is)' " C
0-
I
n;r
7

. A, I,
E,+-!,: E,uE,: A;
c
l; r.:-I
hl - n,-2.f'
1I1+1I;C<=--2--
,.,E, <A, (h
s
-II,-2tl.
',-
2{7F.,'A,+E,A,1
E,''',{Ii,-h,-2.)
".=-'
2(T'f"! -.AI
0/'1
tiP
if"
- I-i-' 1-- -,-
4'
! . 'Ii I
Y0 J'
I

6 All! fh .
l!

iii

fe -WI
EJI!e.t=.. .. Ei it_l Hl1_,II.h.i:
A.. 1..
S
I
,-
t
_.
.......
7('J,!,4,c'

1
1I
1
+1I:
J

111+41'--2-
8 A 1-5,-'(.(h,+h,)
dJ.;:;r; 0, ,+1
'-l(Y.EcA,+E,-A,1
E,' A,{h, +11.1
"=2(1'E, 'A,+E,.A,J
D'h'
SI=,A'4:1-i"+'Y
s.. Hi' ('-1)'
2 1 5 1+1
be )' D,h' CHT
Sz"m
2
2+
01
=,' y;r
ok' C+71)
6 1+1
-
SI-A

"
(h' )'
2-
4
)
b, (""
S"-2' 2+
0
,
)'
'd1-h,-hl"l
efI,-/} .!L+It +1.4:
El EJ
."
...
o
...
Il>
r:
()<
;::
g
0:
<'
o
::t:
'"
til

g
t!
:::


c.
.,

;;:
ig
..,

t:
:0;-
!1
'"

...
::
ir
::>
o

8'

tJ
iil
ag

Il>
<
a

;;;

...:J

SSI

:;
.2-
"
:>;'
0
:!.
!>'
t1
..
III

.,


.2-
;:;;
tip
4'

M 3(1+3,)
- -f."i" {I+771
M
rt,.--#4=-cf/, ".,"d,
M 6"

.
oft II (1+7.1
moe-mua: (y,Sl+S"JJ..mnQ .Sb
o,ofl
.... (1 3(1+'7)'
-'iT' 4,(1+7):(1+71)
AI11ftr
,_. r
"'-I
Y


---'i./Z
riM
or.rv
M( h')1l'
_..___ .,"0'1+- --
efl, 2 !.
-,,.- -:"
M E,
,..:'---""1"-
ell, E.
M M(h. )
0',.1. fll,'lIzZ flj,z.-;U '2+4.1
cf,,,,,,maxQ E.
rtt "'E.'S,
mUfll:-- ---S..
....Q( E, ) .....12
(1 , 'ofl
t1
..,

::
'"

'"
..,

!l
;;-
:::

:;
.2-
"
:>;'
o
<
p;
i
t1

e

;:;;
'tl
...
o
..,

:;
g
:;;-
o



0'
g

r:

..,
g

co.
...
a
no
'"
::;-
:>;'
o
:::
....
'"
:>;'
!l
t>
tip
=w
s
X6it';;'
--:1'-'l/Y
]z:
71.J= ltJ.E.s"At.,"t'"J.
I J 12 ..C
U
7a ..T
It.. +Ie, h,ot-hl
" QJ .... -
2
-+
Q
J.:
4) .'I'E, A,{II. +h.d-1.s,.8,-A:s(iJ+A:a);
2IY.'E,' A,+E, 'A.+7,','.4,)
Ea
o
Aj:{It
J
.1 +",)+1J.1 EM +2 -.II, +11'.11
".J-
lll,'E"A, +E.'A.+7, 'E,'A,)
51",wA,,,"d
'
.J ... II I.J hJ.J
It,("')' .,(A, )'
Ih' -'2 T-
a
1 J $').-1" '2+4.11
till -it .!!'+12 .!!+1.1 "At .3.of+ At'!!' dJ +1,' Aa
'.!!.E"E. E. E. E.
AI'I,G;


'6;,
1+:'*'1; 1=1
At.. . Ir.
. B, 8) l', ,
etl.-I'"e;+ ,1+1
"
i;+11
A
"E;'.J
+A.I4}+1, A,.!!'II}
,
!!a::1
At. I;.


)I, -I
Irl +h1 1I!+ItJ!
4. --2--0" IIIl--'-2-+a,,;
_ '1.' A,{it. A)(h1+h,},
lIY,'JI,+A,+?'A,)
_A,(1,.)+".I+7>" A.,,(A, +2 +b,)
I,'
ell,_!, 11 'At d:+A
J
",,1+1,.A;:r'aj
J:.:)
...:J
t>l
2
274
4>'''0

,l: i ..
'0'" ",.1 ..
-..1; i;)'Rj'"
<:
+ +

j: + +
:
.:+t f ! -.;"i
N
t
...-.. I..... .......

='!' Ii::l '!'
& ... ..r
::.; j:if:!! l:n" ::iI.j:::"::ai:n" ::iI1'ii"::'!\:;;"
! ...
I I v. . I "!
l
tJ" Q: i.
77
.. +
J
..; or



"'1:" '7' ..rt,
"!
';..:;IN '!Ill
;:

il:s" mm
i'ii'::aj:u" u .,
'I
:, Mil".. u...
J J J b i 'if
! ...

::;:J) ..;') -::;j)
..rj ... ..ri ...
+ . + kl
..1-<' ",i.. ... "'.!.N ..;'Iut "J': ..i.:
f ; "i ;;
G ;:
litj:,f:!! I::)! h;'::aj:;;"
!. '" j
J b" b" b
..-;-..
or

+
.r

....-.
'\' tlIl-"
E.,c
-I
..-;-..
or
",jut
+
.;
..jut

:I'\'
a.,c
I
i

I
I
I
Drvene konstcukclJe
I
I
I
... ...
-:: ..

Spojna sredstva
3.1. Nosivost spojnih sredstava
S
pojna sredstva u drvenim konstrukcijama imaju zadatak
da spoje dva Hi vise elementa u celillu. Hi bolje receno,
imaju zadatak da onemoguce uzajamno pomeranje elemenata od
drveta koji tu celinu cine.
Za razliku od cellcnih konstrukcija, konstrukcija od armira-
nog betona i njima slicnih konstrukcija - gde se racuna sa krutim
prakticno nepomerljivim vezama u cvorovima. u drvenim konstruk-
cijama su zbog prirode materijala - neminovna odredena pomeranja
u cvorovima i nastavcima, na mestu spajanja elemenata od drveta.
Proracun spojnih sredstava vrsi se prema silama koje
na spojno sredstvo, a pod predpostavkom da je veza kruto izvedena,
da je nepomerljiva. Pri tome i takvom proracunu pod pojmom nosivost
spojnog sredstva podrazumeva se njegova nosivost u spojnoj ravni
(u N iii kN) sa kojom se ulazi u proracun.
Nosivost jednog spojnog sredstva moze se odrediti dvojako:
teorijskim ispitivanjem, ill, 810 je cesei slucaj,
- na osnovu eksperimentalnog ispitivanja do sloma (odgo-
varajucih veza i spojeva).
U prvom slucaju, teorijskim razmatranjem, spojno srestvo se
analizira kao odredeni sistem i preko dopustenih napona - odgo-
varajueom anal1zom dolazi se do njegove nosivosti. U drugom slu-
caju, prillkom ispitlvanja do sloma bilo spojnog sredstva bUo prik-
Ijucnog drveta, za dopustenu nosivost uzima se 1/2,75 n08ivosti
pri 810mu a pod uslovom da nije prekoraceno dopusteno medu-
sobno pomeranje prikljucnih elemenata. Kao dopustena pomerlji-
yost u jednoj vezi, u jednom spoju, usvojena je velicina A= 1,50mm.
Drugim recima-postoje dYe dopustene nosivostl spojnog sred-
stva: - jedna, kada je dopustena llosivost 1/2,75 deo nosivosti pri
slomu (bilo spojnog sredstva bUo prikljucnog drveta), i druga -
kada je nosivost spojnog sredstva njegova nosivost pri pomeranju
od 1,50 mm - s1. 3.1. Od ove dYe nosivosti merodavna je manja.
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojlc
Mllan Gojkovlc, Dcagoslav StojlC
('"
:l.'IO






{S,"11'1
o

:-, III:4 ;;1
a;:lYTlVOI
II
1
I [I I i
'[IIltH: => :> 41

i Imtml i
Drvene
Dozvoljavaju se izvesna od-
stupanja od osnovnih dopuste-
nih nosivosti spojnih sredstava
u posebnim slueajevima - u sve-
mu sUeno kao i kod povecanja
osnovnih dopuStenih napona-
kao na primer. kod zajedniekog
delovanja razlieitih opterecenja,
duZine trajanja opterecenja. od
stepena zasticellosti gradevlne i
slieno..
Dopustena nosivost jednog
spojnog sredstva najsigurnije se
odreduje opitima. Iz navedenih
opUa dobija se dopustena nosi-
yost i ona se redovno definise
meritornim zakonskim odredba-
rna (Propisima). Nije na odmet
podvuci - da na nosivost spo-
jnog sredstva utieu:
- preciznost made spoja, od-
nosno veze,
- vlainost drveta,
- vreme trajanja optereeenja,
o.dnosno vreme nanosenja
opterecenja.
U drvenim konstrukcijama
je od posebne vainosti u kak-
yom su odnosu nosivosti razli-
cltih spojnih sredstava i njihove
pomerljivosti (S1. 3.2.). Kao 8to
se iz dijagrama vidi razlieita je
pomerljivost razlieitih spojnih
sredstava, odnosno pri pomer-
ljlvosti od 1,50 mm anaIizlrana
spojna sredstva imaju razlieite no-
sivosti. NajkvaIitetnijl su lepk9vi
a najnepogodniji su zavrtnji. Sto
znaei, pri Istoj pomerljlvosU za-
vrtnji imaju najmanju nosivost;
nesto su povoljnlji mozdanlci, jos
povoljnlji su ekseri i najkvaIitet-
nije spojno sredstvo su lepkoVi.
U drvenim konstrukcijama
lepkoVi se smatraju kao kruto-
MIlan OoJkovle. Dragoslav Stojle
( .
sredstva 277
nepomerljivo spojno sredstvo a sva ostala moguca spojna sredstva
tretiraju se kao pomerljlva. Kod pomerljivih tzv. mehaniCkih spo-
jnih sredstava u spojnim ravnima nastaju pomeranja usled uticaja
smieucih sila.
Ova pomeranja su posledica deformacija prlklJucnog drveta, od-
nosno deformacija usled savijanja stapastih spojnih sredstava (ek-
sera, zavrtnjeva i trnova). Kod lepljenih veza, kOje prenose sUu II
vlaknima, deformacije sloja lepka u spojnic1 su tako maIe-neznatne
da se slepljeni .spoj moze smatrati kao apsolutno krut.
Iz prednjeg rezultira - ne preporucuje se sadejstvo. za-
jedniCki rad. razliCitih spojnih sredstava u jednoj vezi. Sadejstvo
razlieitih spojnih sredstava dopusta se sarno u slucajeVima kada
je njUlova pomerljivost (popustljivost) prlbUzno jednaka. Ovo znaci,
da se eventuaIno moze dopustiti zajednicki rad eksera i mozdanika.
Kombinacije lepka, odnosno zavrtnjeva sa drugim spojnim sred-
stvima nisu dopustene. Ako se i pored navedenog u jednoj vezi
koriste dva razlieita spojna sredstva onda je jedno nosece a drugo
konstruktivno. I daIje. u vezama gde su ugradena dva razlicita
spojna sredstva, spojno sredstvo kOje preuzima manji deo sile
uzima se u racun sa 2/3 svoje dopustene nosivosti.
Kada se zeli raeunom da obuhvati sadejstvo razl1citih spoJnih
srestava. to se moze uradit1 ako se u racun uvede nejednaI(a pome-
rljivost. Pri tome se uzima da Je medusobno pomeranje m, spoJenih
elemenata pri sill NI u 'spojnom sredstvu i

m dop
t
dopN '
I
Ovde je:
dopm, - medusobno pomeranje pri sill d, N, (pribliZno se mo-
ze uzeti da je d pm,= 2m), gct'tf je m pomeranJe u
spojnoj ravni. Prt tome je:
'm = 0 mm - za lepkove,
m = 0,25 mm - za eksere. kandzaste ploce i uop-
ste spojna sredstva koja se zabi-
jaju u prikljucno drvo.
m=0.50 mm - za mozdanike i druga spojna sred-
stva kOja se ugaraduju u unapred
pripremljene zljebove i otvore. i
m = 0,75 mm. - za zavrtnje.
Prilikom proracuna spojnih sredstava mora se voditi racuna
kako se sila iz sI?ojnog sredstva prenosi na prikljucno drvo. Od-
Milan Oojkovle, Dragoslav Stojle
279
T
i
I
i
i
i
,
"
I
278 Drvene konstrukcllc:
nosno da U je prikljucno drvo optereeeno II vlaknima Hi 1- na
vlakna.. Ovo zbog toga jer drvo, kako je vee receno, ima mnogo
manju cvrstoeu 1- na vlakna pa se, shodno tome, nosivost spojnih
sredstava na odgovarajuei nacin smanjuje. Izuzetak cine ekseri, jer
se merodavna sila prenosi preko velikog broja spojnih srcdstava
pa pravae vlakana nema utieaja na nosivost eksera. Kod proracuna
potrebnog broja spojnih sredstava racun se sprovodi prema sili u
spojnoj ravni. Isto tako, raspored i rastojanje spojnih sredstava
moraju u svemu da odgovaraju dalje navedenim stavovima i us-
lovima vaieeih standarda.
N:i osnovu ispitivanja i aproksimaeije u normarna, u prineipu,
za sva spojna sredstva koja se ugraduju u prethodno izbusene
rupe, nosivost veze zavisi od vitkosti spojnog sredstva (S1. 3.3).
Vitkost stapastog spojnog sredstva je definisana izrazom:
A. = am debljina najtanjeg eiementa u vezi
d precnik spojnog sredstva
Tako za male vitkosti nastaje lorn po drvetu, dok za veee
vitkosti nastaje lorn i po drvetu i po spojnim sredstvima, a za
velike vitkosti sarno' po spojnim sredsMma.
N


/ 1 , I BIA /tjtf
I DIN7052 /
'.If -CIB
15
1
I
I
I
loA, SIA 76'11
1 "G - DIN 10S2
I'
VITKOST .;t..
LOM PO ILOM I PO ORve-1 LOM pO 5POJNOM
D.('VeTU TV/ .A? SPa7N- SReOSTVU
OM SROSTVU

3.2. Pomerljivost spojnih sredstava
Poznavanje karakteristika pomerljivosti spojnih sredstava ima
veUki znacaj, pored nosivosti, kod proracuna pomeranja i stabil-
nosti konstrukcija.


'S:


o
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
("-
Spojna sredstva
Mera pomerljivosti spojnog sredstva je modul pomerljivosti C
koji predstavlja odnos sile u spojnom sredstvu i korespodentnog
pomeranja, odnosno
kN
C N
u

Modul pomerljivosti, kao mera deformabilnosti veze, moze se
definisati dvojako, ito:
- modul pomerljivost veze za aksijalno pomeranje
L NI smna svih sila u spojnom sredstvu
C
u
u ukupno pomeranje veze izazvano
pomeranjem spojnih sredstava
- modul pomerljivosti veze za rotaeiono pomeranje
C = Muk1J moment elasticnog ukljestenja
d cp
Na sUei 3.4a
ljestenjem, gde je
je C
u
= 00 i u=O.
Na sUci 3.4b
ugao nagiba ukljestenja
- dat je staticki sistem konzole sa punim uk-
C
d
= 00 i cp=O; za aksijalno napregnut stap gde
- dat je staticki sistem sa deformabilnim vezarna
u oznacenim cvorovirila. Mera krutosti tih veza su moduli Cd [kNm/rad]
i C
u
[kN/m].
a) P....LM

" IV
IOeat.NI SISTeN

-qr
Cg=:oo
KRtlTlA1aO
N ZG/.08 N
+-
loe,,!}NISlSreM r', ":.::1


t

5rV6'RNI SlsreM
SOvTlca.7c.M POMe-
,e8N.7aSpoJ. sReosraVa
'[FO
l({"
>'.:>...
Cd=!1txl."/p[KNmja'!}


C
u
S'rYaRNI SlsreM
ClI=Nh [RNlm.]
Na primeru cvora rarna biee objaSnjen postupak izvodenja
izraza za module pomerljivosti Cd (S1. 3.5).
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
281
Drvene konstrukc\Je
o
!Q
l,,$PO.7NO
Stee.o$TJ1:J
$ -1'eZ/S77:
7'.1.&;P,;;>.;wIH

L

3.2.1. Odre4ivanje modula pomerljivosti veze
Modul pomerljivosti veze za "n" spojnihsredstava u evoru "A"
moze se odreditl Iz izraza:: _
n
Cd = :L
C
I
'
1=1
gde je:
,I n
:Lq 'Y
al
:L C
1
.. ZS!
r
I
=
1=1
Y
s
= n Zs
1=1
n
:Lq :Lq
1=\ 1=\
C - modul pomerljivostl (N/m)
za C=const. 1 simetriene raspodele spojnih sredstava (Ys=zs=O),
Milan Dragoslav
("
SpoJlla sredstva
Cd C':L
3.3. Elementi ad celika
Za pojedine veze i spojeve u drvenlm konstrukcijama koriste
se elementi od eel1ka. Ovi i ovakvl konstrukcijski elementi mogu
imati najrazlieitije oblike I
6-ft- dlmenzije Iprojektuju se,
71 i izvode, od slueaja do slu-
j+"".. """""'""+;---;-+-----;-+-+;--+J I t&
eaja- kako to zahteva kon-
strukcija veze. Tn nema ne-
! 'I I 1 101 <:7 ---
r
0<7
kog posebnogpravilai stan-
darda - sl. 3.6 (vldi i 81.

5.25 i 81. 5.26).
II
Kod proraeuna eleme-
natc'l od- ceUka vare sva pri-
znnta pravila i naeela koja
se korlste u metalnim kon-
strukcijama.
Za elemente izvedene
r(:ij
od celika CN 24 1 CN 36,
m od livenog gvozda, vaZe
osnovni dopuSteni naponikao
1 u metalnim konstrukci-
jama - umanjeni za 10%.
Ovo smanjenJe dopu-
stenih napona uvod! se lz
razloga mogucih gresakato-
kom realizacije.
Za zavrtnje. ankere i
sUene elemente kOJi se ru-
eno izraduju (u zanatskim radlonicama) preporueuje se proraeun
potrebnlh preseka sa dopO = 11000N/cm
2

Za elemente od livenog gvozda;

- pritisak dopj = 6000 N/cnr
zatezanje dopj = 3000N/cnr
smicanje dop't =500 N/cM
8vl elementi od eelika u drvenim konstrukcijama moraju bit!
adekvatno zastlceni od korozije. Ova se zaStita uglavnom sprovodl
pocincavanjem. .
Milan Dragoslav Stojle
282 Drvene konstrukclJe
Elementi od celikanmogo se koriste u savremellim - lepljenim
konstrukcijama. Obliei i moguce kOllstrukcijske odlike ovih 1 ova-
kvih elemenata dati su, kroz tekst i pojedine detalje, u poglavlju
- 6. Lepljene lamelirane konstrukcije.
3.4. Zavrtnji
ZavrtnJi kao spojno sredstvo cesto se koriste i drvenim ll:on-
strukcijama - posebno kod konstrukcija skela, privremenih gra-
devina i konstrukcija ratnih-vojnih mostova. Po definiciji - zavrtnji
su cilindricna metalna tela kOja na jednom kraju imaju glavu a
na drugom navoJnieu i matieu, (S1. 3.7).
Ono 8tO se posebno podvlaci to je do. zo.vrtnji u drvenim
konstrukcijo.mo. obo.vezno moraju da imaju podlozne plocice.
kOje mogu biti kvadratnog Hi kruznog oblika. Ove podlozne plocice
imaju zadatak da spreee. prilikom pritezanja zavrtllja. utiskivanje
u drvo glave odnosno matice- llavrtke, (S1. 3.8).

+._.-:
!
::;;

.v


c-q05'l)+1,5",,,,; 6.. (2;5.-(;.S.JIl'!;
m""o;
.. 5mm ; l).,> .f!5dj
e;!I!i2d,. 6'",HI; v=qafldr-1mm ;. ci',.lo qocob4S'd.
4 _o/Jd-,{Jmm; (h2;;;{ 5-75mm )
f
Za izradu zavrtnjeva koristi seeelik elja je graniea razvla-
cenJa".250 N/mm
2
Dopusta se upotreba supljih odnosno cevastih
zavrtnjeva. Cevasti zavrtnji su u svemu isti kao i klasieni same
sto im je "vrat"od eevi.
Po polozaju i funkeiji svi zavrtnji u drvenim konstrukcijama
mogu se podeliti na:
konstrukcijske - koji su konstruktivni i dopunjuju kakvo
drugo spojno sredstvo, i
MHan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
{'
sredstva
283
sto.ticki zo.vrtnji.
zavrtnji kOJi preno-
se odredenu silu u
IB,I
vezi.
roj- .
, I '
Precnik i broj kons- "- ! / ! I
trukcijskih zavrtnjeva usva- d '---l--" -t-- I
ja se prema vrs;iJi kk
arak
- 4=1@k"Wl.vma/&'7/4Jee;a.ruE.i:
ons- T+-.D
di
teru veze i ose"au I I a I -i--
truktera. Dlmenzije 1 broj -r--:'--t-
statickih zavrtnjeva odredu- D Sl:.:l5a .3.cn:o.3.sd
je se odgovarajuCim proracu- cI,.':.dl-1:"m
nom.
1#
J"..qt16!Di,ia/ T
G
5
m
m.
3.4.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na pritezanje
Nosivost zavrtnja S obzlrom na prttezanje ostvaruje se aktivi-
ranjem trenja u spojlloj ravnl. izmedu spojenih elemenata. Veze sa
ovakvim zartIljiIna koriste se same u slucajevlma kada postoji do-
voljna sigurnost za aktiviranje trellja u spojnim ravnima, odnosno
koriste se sarno kao prlvremena veza.
Nosivost jednog oVakvog zavrtnja data je lzrazom
7t
N1 = 4 0'ad I! .
Ovde je:
Nt sila koju moze da prenese jedan zavrtanj,
povrsina jezgra zavrtnja,
4
O'ad dopusteni napon na zatezanje za zavrtanj (eelik}, I
J.I. koeficijent trenja u spojnoj ravni koji zavisi od: -
vrste drveta: 1- vlaZnosti i kvaliteta obrade povrsina
prikljucnlh elemenata.
Milan Gojkovlc!, Dragoslav Stojlc
-------
285 284 Drvene kOllstrukclje
Tabela 3.1. Koeficyenti trenja drveta po drvetu (po Campre-
don-uJ
15% vlaznostl
nehoblano
15% pokvasen spoj
II vlaknlma
22% do 25%
---
15%
hoblano
22% do 25%
15%
nehoblano
15% pokvasen spoj
- 24%
.L ua vlakna 15% vlaznostl
-
15% pokvasen spoj
hoblano
24%
mekano drvo I
auseno na vazduhu
_. ,..
-"
...iteJiJ"-Jl
0.78
0.71
0.52
0.53
0,39
0.71
-----
0.60
0.56
0.59
---
0.59
----
0.38
0.26
Tabela 3.2. Trenje drveta po gvozdu
gvozde glatko. drvo nehoblano (rapavol
15% do 24%
gvozde drvo hoblano
gvozde drvo hoblano
0.43
0,35
0.50
Koeficijent trenja J.l moze se uzeti:
- trenje drveta po drvetu (srednje vrednost1} II vlaknima
nehoblano J.l=O.70,
hoblano J.l=0.40,
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJll:
Spojna sredstva
- .L na vlakna
nehoblano

hoblano
J.l=0,40.
Potreban broj zavrtnjeva u jecilloj vezi dobija se preko relaclje
N
n =-Nl
gde je:
N silau vezi koju trebaprimiti oduosno preneti zavrtnjima
koji nose na trenje. .
3.4.1.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na savijanje
Klasican primer zavrtnja koji radi na savljanjeje kod nastavka
aksljalno zategnutog stapa - kadaje nastavak izveden pomocu ce-
licni.ll traka i zavrtnjeva, kao na 81. 3.9.
Za malu silu u zavrtnju (N), zavrtauj se ponasa kao kruto
telo i naponi pritiska po omotacu rupe ravnomerno se prenose duz
raspona b (S1. 3.10-1). Kako sila N raste nastaju deformacije. do-
lazi do gnjecenja drveta neposredno uz celicnu traku pa se pritisak
po
na
omotacu
sl; 3.10).
rupe nejednako prenosi duz raspona (slucaj 2. i 3.
It
+e1
8
WLi
aE/'Ye.7aW
/i,
GG'..esd7'"i /I M.i>N'.?tW


Mllan GOJkov16. Dragoslav Stojl6
287 286 Drvene konstrukeJle
Za jos vecu silu Nova nerav-
4l'f nomernostje jOs Izrazcllija pa se cak
moze javiti i negativno opterecenje
(51. 3.10-4).
Ovaj slul::aj se javlja tek posle
vc61h deformaeija zavrtnja.
Ova razmatra.nja upucuju nazak-
ljueak dnjedan znvrtanj opterecen na
savijanje treba tretlrati kao prostu gre-
du raspona b (debljlna trake 6 zane-
maruje se - mala velicinal kOjaje op-
terecena sa simetricnim trouglastlm op-
terecenjenl (51. 3.11).

Za ovo opterecenje je

N b N b Nb
lIIilxM ="2 .2" -"2 '"3 == 12-
isto tako

dop1VI= W . aild
gde Je:
W - otpornlmomentza za-
vrtanj. za kruZni pre-
sek, a N
:2
a - dopuStrnlnapon 11a sa-
ad vijanje za zavrtanj (za
celik).
6; ... P/f!irtSaKm
OWOTaCO
dalje

Nb
12=w.a => .)
od
gde je:
- nosivost zavrtnja s obzirom na savijanje.
J Vldf stram! 21/7
Milan Gojkovlc, Dragosiav Stojlc
r
Spojna sredstva
Osim nosivosti na savijanje zavrtanJ 1ma i nosivost zavisnu
od dopustenog pritiska po omotacu rupe (a
R
), pa je
N b 1 **) b d *)
2 ::and 2 2'd
=> N2 =:a
Rd
2
Od ove vrednosti (N
l
iliN
2
) za dalj! raeun merodavnaje manja.
Potreban broj zavrtnJeva (n) sa jedne strane veze (51. 3.9)
n = _---=z__
Nt iiiN2
Potreban razmak (el dobija se iz uslova (51. 3.12)
N
N 2e .b . => e
2t b
lid
odnosno 10 em. Od moguca tr! razmaka (e) zavrtnjeva:
***)
e =:----
e <:: 7 d e <:: 10em
2 3
1 2 t... . b
merodavno je ono koje je najvece.
Potrebne dimenzije cei!erie trake (51. 3.131,
potA., =: Z (b
o
- do) 8 pa je,
aad
'J Sa N odnosno obelezene su sracunate nos/vostl s obzlrom nn sauljarye
Ilndeks JJ r na dopustenl prftlsa/c po omotacu rupe (lndeks 2).
"J Za .. =2! . = 1 :::> a sIn.. a'
,.. 2' 2 R T R'
za 'I' 0; sIn'I' =0 :::> OR 0;
lz uslova l:Y""O (vidl sklcul:
.
N f2 d '\.
2'" a
R
.sin", . dOl; cis =2dcp
o
K
Nf2 d df2
2 = O'R'sin", . 2dcp = '2a
R
sin'1" d",
o . 0

d d
=2OR
I
cos'1':
1-
=2a
R
odnosllo N = d a
R
.
'''1 RastoJanJe e
2
;a 7d I e <! toemsu zahtelJl uazeclh standarda Za druene kon-
s
strukcije
Milan GOjkovlc, Dragosiav SloJIC
288
289
Drvene konstrukclje
ako se usvojl b
o
z
o
pot 2 (b ... do)O"ad
o
odnosno aka se usvoji 15
Z
potbo , +do'
25O"ad
d..,dr1",m
Kontrola napona u stapu (51. 3.14) .. I tzn.m
<

A,. == b (h d); O"t
- A,l - O"qjd

Kada se nastavak zategnutog stapa lz-
vodi uz pomoe drvenih podvez1ca, kao na
s1. 3.15, nosivost zavrtnja doblja se nesto
izmenjenim postupkom. Nairne, zbog pri-
sutnosti podloznih plocica (a one su oba-

":,tj,""
vezne) sada zavrtnji rade nesto drugacije.
Kako radi zavrtanj u Jednoj ovakvoj vezi
+-

najbolje se vidi na s1. 3.1S.
Kao sto se iz slike vidi. u prvoj" fazl zavrtanj radi sa malom
sHorn N. Nema deformacija i zavrtanj se ponasa kao kruto telo
(51. 3.1Sa). U kasnijoj fazi sila N je puna veca i zavrtanj se
deformise. Naponi pritiska po omotacu rupe neravnomerno se pre-
nose; javlja se gnjecellje drveta na pojedinlm delovima veze (sto je
potvrdjeno eksperimentalnim ispitlvanjima). s1. 3.16b.
Ovakva deformacija ill. bolje receno, radzavrtnja u vezi inicira
da se za dalj! racun moze sa dovoljno sigurnosti predpostaviti da
je zavrtanj optereeen simetricnirn trouglastirn opterecenJem (51. 3.16c),
odnosno staticka serna i optereeenje zavrtnja je u svemu kako je to
prikazano na s1. 3.17.
Kao sto se iz
slike vidi to je gre-
da sa prepustima
,
optereeena u raspo-
nu sa dVa trouglasta
optereeenjaa napre-
+ +1 ! + +1
pustima sa negattv-
nim momentima cije
-+144
Zf-;W i
je postojanje uslov-
ljeno debljinompod-
vezica c.
lz s1. 3.17 je:

Milan Dragoslav
_______" __ __________0 _______ Spojlla sredstva
Nbc N b Ib N
Mo 2 (2 +2 ) - "2 (2: - 3""2) = 12(b +3 c);
moment Ml na osloncu (ad sprega sila)
cd 2 c
2
d
Ml 0"2' 4 . 3"c = 0"2 '""6;
moment savijanja u sredini raspona b
N
m '"Mo Ml= 12(b +3c) - 0"2 6
ako se u izraz za III uvede smena
N
O"z =O"R 0"1=0"1l-2cd
dobija se
N c
2
d N
m =-(b+3c) --- '(O" -'---)
12 6 R 2 cd
Ako je precnik zavrtuja d i njegov otporni moment W i aka
je dopusten napon nasavijanje zavrtnja(Jad' ondajenosivost zavrt-
nja na savijanje
M=W
z
Iz uslova da je Mz=m, dobija se
N N
12(b +3c) 6 (O"R - 2 cd) =W . O"ad
kada se ova jednacina resi po N dobija se
12W d c
2
*)
N =
1 b + 4 c
gde je: N1 - mac nosenja zavrtnja S obzirom na moment m, od-
nosno nosivost zavrtnja S obzirom na srednje drvo.
Ako se moe nosenja zavrtnja (WO"ad) izjednaci sa oslonackim
momentom, sa momentoIll Ml dobija se
.') Sa /ndekslma 1 / 2 obelezene Sl( razllc/te nos/vostl zavrtn)a s obzirom na
srednje drvo Nl I s obzlrom na Icrajnje drvo N
2
,
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC
----
:2.90 Drvene konstrukcl.!!
N e
2
d
M=(a- ). =Wa
l R C 6 ad
odavde
-12 W de *)
N ==
2 C
gde je
N2 - nosivost zavrtnja s obztrom na
moment Ml odnosno s obzl-
rom na krajnje drvo.
Kod proracuna potrebnog broja
zavrtnjeva In) od ove dYe vrednosti
(N
l
odnosno N
2
) merodavna Je manja
vrednost.
RazmaI{ zavrtnjeva e odredjuje se
iZ uslova slgurnostl. na smleanje
kako stapa-osnovnog preseka taka i
podvezica (SI. 3.18). lz uslova da Je
N=2eb => e
2 . . b
c.
Ukollko je b>2c onda u obrazac
za e umesto b treba uzeti velicinu 2c.
__ Isto tako, razmak zavrtnJeva e?: 7d
odnosno ?: 10 cm.
Od ove trl vrednosti merodavna

je ona je naJveca.
Kdntrola napona u stapu i pod-
vezicama (SI. 3.18):
- u stapu
A" =b (h - d): alII = An
z
;
- u podvezicama
_OJ Sa !ndekslma 1 ! 2 obelezene su razlfcite noslvostl zavrtnja - S obzfrom na
sredn}e drvo Nl I s obz!rom nn Icrajnje drvo Nl/"
Milan GojkovlC, Dragoslav Stojle
r
sred"tva
291
Z
All == 2 c (h - d ); a," = 1,50 A" :;; ;
Ovde je potrebno llapomenuti
da se prilikom kontrole napona
u drvenim podvezieama sila
uvecava za 50%. Ovo iz
razloga jer ne postojl sigur-
nost da ce po 1/2 sile preci
u svaku podvezicu (razlicite
vlaznosti, jedna strana, veze
je izlozena suneu, vetru, i
, s1.).

Napred llavedena ana-
/III .
liza pokazuje kako se odred-
juje nosivost zavrtnja iz teo-
. 6i--b-JL . ea
rijskog razmatranja. Medjutim,
praksa je pol{azala da Je svrsi-
f ,\I
shod:no odrediti nosivost za-
vrtnjeva s obzirom na Izve-
dena eksperimentaIna ispitiva-
nja, na ispitlvanja ovakvih ve-
za do sloma. Kako su poka-
zala ova istrazivanja nosivost
zavrtnjeva nezavisno od kva-
liteta klase drveta moze se od-
rediti po obrasclma
N = ad' a . d
odnosno
N k _d
2

I ovde, ad ove dYe vred-
:nost! merodavna je mauja. U
:1
gornjim obrasclma je:
,l4:1!t
r

a debljina drveta u cm;
d - precnlk zavrtnja u em;
ad i k - vrednosti lz prllozene tabele u N/cm
2

Milan GOJkovie, Dragoslav Stojle
292
293
Drvene konstrukclje
SpoJl1U sredstva
Nosivost zavrtnja dobija se u N.
Nosivost zavrtnjeva po jedoj povrsini preseka. prema CIB,
DIN (JUS) iSlA normama, U zavlsl10stl od vitkosti A. date su na
slikama 3.20a i 3.20b.
Tabela 3.3. Nosivost zavrtnjeva [NJ
1.al'fl L r
+:: qz
)E'.!'B Tvrdo
fi(l(l 2000 4.00
Srednje drvo
850 1 3800 4.47

Boeno drvo
2.
. c:--etil:--larl_
a
z
Tvrdo drvo

Cetillarl 550 4,73
Tvrdo drvo 650 4.62
Za sluc.'lj jednosecne veze (1) i za at nosivost zavrtnja je:
Nt == O'd a
1
d odnosno
N2 k d
2

Kod dvosecnih veza, slucaJ (2) u tabeli:
Nt =: 0'd' 2 a d (8 obzrrom na bocno drvo)
2
iii,
= O'd . d (s obzirom na srednJe drvo). odnosno
N2 2kd
2

Ako su kod dvosecne veze debljine bocnog drveta razlicite.
na primer a
l
onda je
mer.NI = O'd . 2a
1
d
Za visesecne zavrtnje ukupna nosivo8t sracunava se iz zbirne
nosivosti.
Neke napomene kojth se treba pridriavati prilikom konstr-
uisanja veza zavrtnjiroa:
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC
,"
a) Z8SR oN:7 DRVO

(I .
ff.'O I rJo
511
........
10+ etJC ....
I
ziI
JL
If::- CIB
50
I I':V';,G---
vI
f?J I
I/O

I.,\v/II'"
30
'v
0
DIN 1()52 pU5)
20
--;-}SIO 161/
(JIG
c;
"'&
I J I .... 4
"""'"" I I I 'I 5' 6 . ra., 7
o0 1 2 J vlrKosr 71.
q;23 K"ea::1N.::1 p"eYO
l
N
-- CI8
{x
.t ---
[0'
r


SI)
'10 '''' (
.loG' <I!G
110
.ffb
.,or..
0
5
1'1,..
70 J.
'12'1
I
!Iff
jeKe

} sla '''II

I) I I I I I >.A.
o 1 2 .3 'I S [8.,7

d.
KOMPA..('AG'I.7A Ni A PRG'HA AJ<'l'OEL/IItl::7
SYE'TSKO..7If'EGVLATlv/

Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJIC
295
Drvelle kOllstrukcl.1e
294
Kod sila koje se prenose 1- na vlakna, nosiuvost zavruljeva
se smanjuje. Tako je:
- pO DIN-u N ./NII = 3/4
- po ClB-u NJ,IN
II
= 0,45 + 8 . d-1.5; d [mm}.
Zanlsnost t precnllca zaIJrtnja
M
MI
OIN 7052 pUS)
0.0

' .............
0.0 '
...... ------------
G$
a.y
0.2
d
0

0 B 12 16
go 2if

Modul pomerUilJostl C
Promena pomeranja sa promenO'pl sile nije linearna. pa zato
modul pomerljivostl nije konstanta.
Na sl. 3.22 je predstavljen modul pomerljlvosti za Slucaj sile
F paraIelno vlaknlma. za dozvoljenu nosivost zavrtnjeva prema N10ma
In, zatim za pomeranja od 1,5 mm i za stanje lorna (81. 3.22).
Prema preporuci Ehlbeck-a precnlk rupe u drvetu treba da
bude veel od precnlka zavrtnja max Imm.' dok precnik rupe za
trnove treba da bude jednak precnlku trna.
Najmanji broj zavrtnjeva u vezi je dva, ali izuzetno kod zgIo-
bova sa jednim zavrtnjem, potrebno je noslvost zavrtnja smanjitt
za 50%, odnosno potrebno je da bude:
F :s; 0,5 N
doz
'
Milan GojkoVle. Dragoslav StoJle
('"
sredstva
AI
'r/'

\,
"
G}/ /,/' "',
/'/'v
-2M. ,,/
u+' /'1
I/"C P
'1/.,,/
7 /'
;..;
p
I
I
I
o l,S ':;;0 J{mnj
NajmanJi broj trnova je dva ali uz uslov da ima cetlri spojne
ravni.
Ako je broj zavrtnjeva (trnova) od 6, onda se racu11a sa
efektivnim broJem:
net = 6 + 3'
2
(n - 6 ) .
Ako Je n> 12. onda se racuna sa n 12, odnosno 11.(= 10.
Prema CIB-u. maksimalan broj zavrtnjeva je 4. a za veei broj
vafi:
ner = 4 + 3'
2
(n - 4 ) .
Tabela 3.4. Mod"' pom.eryivosti za zavrtnjeve (prema Egner-u)
"1 "I

0,30 13310 16200
16 4865
______+-______-+__ 0,39 10690 12500
24 10950 0,15 28625 73000
8870
7130
19080
Milan GoJkovle. Dragoslav 8toJle
296 Drvelle konstrttl<cije
Neke napomene kojib se treba priddavati prilikom konstru-
isanja veza zavrtlljima:
a) Zavrtnji se lllogu upotrebiti kao spoJno sredstvo ako se
oSigura njihovo povremeno pritezanje i ako se vrsi rigorozna kon-
trola ugradjivanja (busenje mpa, ugradjivnnje zavrtnjn);
b) Najmanja debljina znvrtnjn u drvenim konstrukeljama je
M12 (d =12 mm). Izuzetno dopusta se upotreba zavrtnja MI0 ako
je debljina drveta :;; 6 em;
c) Rupe za zavrtnje buse se masinsklm putem i to tako da
je precnik mpe (d
R
) ndto manji od precnika zavrtnja (d), odnosno
d
R
=0,9d;
d) Jedna noseea veza konstruisana zavrtnjima mora da ima
najmanje dva zavrtnja;
e) Aka sila deluje koso na pravae vlakana (S1. 3.19) smanJuje
se dODustena nosivost zavrtnja, odnosno
dop.N . N , gde .Ie K.x =1
360
fl Za spoJeve i veze
ostvarene sa metalnim
traltama (podvezieama)
doptistena nosivost zavr-
tnjeva dobijena premana-
vedenoj tabeli moze se
uveeati za 25%;
g) Zavrtnji u kon-
strukeiji moraJu bltiza-
stieeni ad lwrozije po-
eincavanjem;
b) Najveci broj za-
vrtnjeva u jednom redu
n(": treba da .Ie veei od
cetiri;
1) Zavrtnji se ras-
poredjujusimetricno u od-
110SU 11a osu elementa. U
protlvnom, u racun treba
uvesti ekseentricnostza-
vrtlljeva;
.I) Prilikom k011S-
truisanja veze zavrtnjima
treba se drzat1 rastoja-
0. ,Elel:;lV/ a5>VlE'77\lveva
21
g--+---+- "",-, I
.+---+---t--+-
"I

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
('
Spojna sredstva
297
nja daUh na sl. 3.23, i
k) Zavrtnji obavezno moraju da imoju odgovarajuee podlozne
plocice (vidi S1. 3.7.) sa dimenzijama lz odgovarajuee tabele u
prirucniku.
3.5. Trnovi
Pod trnovima se podrezumevaju puna 111 suplja cilindricna
metalna tela bez navojniee. Trnovi se ugradjuju u prethodno iz-
busene rupe. Precnik rupe treba da je za 0,2 do mm manj!
ad precnika trna (51. 3.25). Da
bi se izbeglo osteeenje drvetapri-
likom ugradjivanja trnova zavr-
setak mpe, uz vidnu povrsinu
spoja, na mestu, gde izlazi trn,
treba busiti na precnik trna.
Duzina trna u pravilu tre-
ba de je veea od debljine paketa
koji se spaja, Isto kao i kod
zavrtnjeva, trnovi moraju biti na
adekvatan naNn zastieeni od ko-
roziJe.
Kada se iz odredjenih ra-
zloga zeli da veza izvedena trno-
virna bude skrivena. tada duzina
trna maze da bude nesto manja
od debljioe paketa kojl se spaJa.
Deo rupe, sa strane sa koje se
trn zabija, zatvara cepom od drve-
ta (51. 3.25).
Mlnlmalni precnik trna u
jednoj vezi jeste mllld=8 mm a
maksimalnl maxd=24 mm. Jedan
staticki ispravan spoj treba da
lma minimum 4 trna. Minimalna
rastojanja trnova prikazane su na
s1. 3.26.
Za trnove Ciji je precnik
20 mm minimalna rastojanja
su u svemu ista kao i kod za-
vrtnJeva. Prilikom rasporeda
I:U HIn: t

trnova u vezi iste treba ugradlti
Milan Dragoslav
Drvene konstrukclle
na1zmenicno u odnosu na linije trnova (kao i kod eksera). Trnovi
u jednoj vezi mogu biti jecinosecni, dvosecni 1 visesecni. 0)
298
+
c9
.rt
m
5100 6,00
1000 6000 6.00 Tvrdo drvo
Boeno drvo
lJ'tOSd1t1ei
CeUnart 6,00
Nt Vl!lfJ
Tvrdo drvo 6,00
Tabela 8.S. Nosivost trnova IN}
Srednje drvo
Cetinari 850
Nosivost trnova, nezavisno od kvaliteta pri-
kljucnog drveta, odredjuje se prema obrascu
N = 0'd a . d odnosno dopN kd
2
.1
od ove dYe vrednosti merodavna je manja
(vrednosti O"d i k uzimati 1z gornje tebele. Vred-
nosti su u N/cm
2
*J Kada spojno sredstuo, U ovom slucaju tm, radt u jednoj spojnoj raun! - onda
je jednoseeno; kada radt u due ravnt - dvosecno, odnosno kada radl u trl III vIse
spojnth raunl onda je uliiesecno (trosecno. cetuorosecno).
Mllan Gojkovle, Dragoslav stojle
,.
SpoJna sredstva
299
Za visesecne trnove ukupna nosivost dobija se 1z zbirne no-
slvosti (kao i kod zavrtnjeva).
3.6, Ekseri
Pod pojmom ekseri podrazumevaju se glatk1 z1cani komadi
celika koj! su sa Jedne strane zasiljeni a na drugom imaju glavu.
Ekserise Izraduju odThomass-ovog celikasa cvrstocOlll na kidallje
od 600 do 850 N/mm2 (granica razvlacenja je visolm i 95% od
cvrstoce na zatezanje). Ekseri se lzraduju u svelllU prema JUS
M.B4.021 (S1. 3.27)
Posle dugogodisnjih isplt1vanja
Stoy-a, Gabera, Grabbe-a (l drugih)
odnos prema ekse-
rima je bitno izmenj- "''i=='==.

en i oni se danas ra-
do koriste u drvenim
konstrukcijama. Eks

eri se zabijaju u dr-
vo pri cemu se vla1<-
<in

i
na razmicu, potisku-
\

ju u stranu. Pretho-
.-..:
dno busellje rupapri-
!

menjuje se kod deb-
I
"
i
Ijih eksera (kada je
d>42) Imo I kod pri- TiN8 ('N'c?v/o=lva
i
mene suvog i tvrdog
0)
-+
bJ drveta - s1. 3.28. eRSel605' Je I"Q\:'li?i16
)fi!
9
Osnovna lmrak-
teristika Jedne
so ekserim:;sas-
tOJI se u tome sto je__ _
spojna ravan povr-.---____.L
SillSki vezana "tac- t:eaeo R/-
kasto" - uz POIllOC ..t'oriNa Je
veeeg broja eksera. lz ovog razloga za ovakve veze AI'OZI!!!' Qi1
moze se cuti 1 termin - "tackaste veze". IVI!//OO 70 em.
Ekseri se mogu zabljati dvojako: rucllim I
masinskim putem uz pomoe specijalnih pneumat-
skill zabijaca. Za jednu vezu izvedenu ekserima
neophodno je odrediti:

llajpovoljnlju debljinu u eksera,
I
- optimalnu dubinu zabijanja eksera,

Milan GojkovlC, Dragoslav Stojh:;
301
300 Drvelle
- najpovoljniji raspored eksera.
3.6.1. eksera
Bira se i usvaja prema debljini najtanjeg elementa u vezi.
Dosadasnja ispitivanja su poka,zala daje najpovoljiji odnos izmedju
debljille najtanjeg elementa u vezi (a) i debljfne eksera (d) - da
hi se sprecilo eepanje drveta (po Graber-u)
a a
d '" 8" do 12'
Vitkost eksera definice se odnosom i.. aid (51. 3.29). Ispitl-
vanja su pokazala da vitkost eksera treba da Je u granieama 6<
i..<11,5 (sto Je veca vitkost eksera to je manj! dopusteni napon na
t
pritisak po omotacu rupelo Za vlaZno
i meko drvo i drvo sa sirokim go-
dovima biraju se deblji ekseri i obr-
nuto; za suvo drvo, za tvrdo drvo i
drvo sa tankim godisnjim prstellovi-
ma biraju se tanji ekseri. .
VaZeCi standardi za drvene kon-
strukeije preporucuju daminimaIna de-
bljina drveta, prilikom koriscenja za-

bijenih eksera, treba da je
- za cetinarsku (meku) gradju
a [em] d (3 +8 d) :2 2,4 em,
za dascane nosace, po s1. 3.30, uz uslov daje sirina dasaka
jednaka 10 em i ne vise od 14 em
2
a [em] =3 d (3 +8 d) :2 1,8 em,
za spajanje furnirskih ploca
a [em] = 0,5d (3 +8 d) :2 1,0 em
(u ovim obraseima d u em).
Kod veza izvedenih ekserlma mogu se koriatitl i tanki celicni
Hmov!. Tom prilikom limovi moraju biU zastisenl od korozije i da
Imaju debljinu ;;: 2 mm (kada ne treba posebno dokazivati stabil-
Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojlc
("
SpoJna sredstva
nost veze). Kod upotrebe lima dehljine <
2 mm nosivost veze izvedene ekserima tre-
ba dokazati eksperimentalnim putem.
3.6.2.Secnost eksera
Zavisi od broja spojnih ravni u ko-
jimaekser radi (na savijanje). s1. 3.31 po-
kazuje kada je ekser jednosecan, dvosecan
eA:!i'<!ilE'-lE'eJD/
sP(7,7NO.7
A".;>VN!
i visesecan.
3.6.3.Dubina zabijanja
Dubina zabijanja eksera (5 = na s1.
3.31) je dubina iza ravni kOja definise sec-
nost eksera. Ova dubina, kako su pokazala
ispitivanja, treba da je
V
.e:;>vNi
za punu nosivost jednosecnog ek-
sera 5:2: 12d, i
,.
- za punu nosivost dvosecnog, odno-
sno visesecnog eksera 5:2:8 d
gde je 5 dubina zabijanja eksera u zadnje
drvo koje se spaja.
_,.3. Bz+ .9.. ..9 +
Ako dubina zabijanja 5 nije u gornjim
granicama tada se mora smanjiti dopus-
V 7i(>/sc:a7A1tl'.Q:iYNi tena nosivost eksera odnosno

- kod jednosecnog eksera kada
6d<5< 12d
NI ' NIl:d '
- kod visesecnil1 eksera kada je 4d<5<8d.
5
N
2
' Nl(1 +ad)
Ovde je:
N - osnovna dopustena nosivost eksera.
N' - redukovana nosivost,
5 - dubina zabijanja.
KadaJe dubina zabijanja 5 manja od 6d odnosno 4d - smatra
se da ekser u vezi ne nosi (to je onda konstruktivni ekser).
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Drvene konstrukclJe 302
Kada se za spajanje el(serlma koristi eelleni lim debljine 2
mm, dubina zabijanja eksera iza spojne ravni treba da je 15d.
Nosivost jedne veze ostvarene ekserima upravno je propor-
cionalna broju eksera u vezi. Pri tome se vodi raeuna da gustina
eksera u vezl ne prede dozvoljenu granieu.
3.6.4. Dopustena nosivost
Dopastena nosivost eksera je sila u spojnoj ravni kOju moze
jedan ekser da prim!. Prema vaZecim standardima (i prema DIN
1052) OSllovna Dosivost jednosecnog eksera data je izrazom - za
meku gradu i osnovna opterecenja
Nt 1 + d [u N] .
Nosivost eksera moze se odrediti i preko obrasea (izveo ga
je Preuss - Darmstat)
Nt = 0,80 d
2
..J <I <J
R
'
n
gde je:
N 1 - nosivost el{sera u spojnoj ravni,
d - debljina eksera u .em,
O'a - dopustell napon na savijanje za ekser. i
<J - dopusten napon na pritisak po omotacu rupe.
R
Nosivost dVOseCDOg odnosno visesecnog eksera upravno je pro-
porcionalna nJegovoj secnosti. odnosno
N = m . Nl ' gde je m =broj spojnih ravni,_
m
Kao sto je receno, ekseri se ugraduju zabijanjem u drvo (rue-
no Ui masinski). Ekseri preenika 42 min/lO zabijaju se u pre-
thodno izbusene rupe preenika 0,85d (na celu dubinu zabijanja.
Ovakvi ekseri poznatl su i pod imenom "buseni ekseri".
Kod spojeva i veza sa tankim limom debljine 2 mm busi
se i lim i drvo odjednom rupama precnika d - na duzini kroz
Um i neposredno uz gIavu eksera.
Racunska nosivost busenlh eksera i eksera u kombinacijl sa
celienim limom povecava se za 25% odnosno dopN=l,25N
j
;
Nosivost eksera - ako u redu eksera ima vise od 10 kom.
treba umanjitl za 10%, odnosno dopN=0,9N
t
:
MUan GOJkovlC. Dragoslav StoJic
Spojlla sredstvn 303
Nosivost eksera - ako u redu eksera ima vise od 20 kom.
treba umanjitl za 20% odnosno dopN=0,8N
j
:
Kod spajanja oble i rezane grade nosivost el<sera treba ra-
eunat! sa 33% odnosno dapN=0.33Nl.
U slucaju upotrebe gradje elja je vlaznost veea od dopustene,
noslvost eksera treba redukovati Imeficijentom K=O,65 odnosno
dapN=0,65Nj;
Spajanje dva obia drveta ekserima nije dopusteno. Najmanji
broj eksera u jednoj vezi a da se ona smatra nosecom je eetiri.
U tabeli. na sledecoj stranl, date su dopuctene nosivosti el{-
sera prema vaZecim standardillla za drvene konstrukcije (ove no-
sivosti su lste kao i u DIN 1052, list 1).
Ekseri se zabljaju nelzmenicllo u OdllOSU na lilliju eksera (S1.
3.33).
Injormativni prtkaz pisto!Ja za zabljanje eksera: (1) vodka; (2)
elcser; (3) elcsplozlvno punjenJe; (4) udama igla; i (5) obarac /coji
podsredsvolT/. udarne /gle aktiv/ra eksploztv.
Pod pojmom gustlna eksera podrazumeva se odnos izmedu
odgovarajuce povrsine spojne ravni kOja pdpada jednom ekseru i
povrsine eksera, odnosno (51. 3.34)
maxD !:. = 10 d . 5 d 200 =64 .)
f d
2
:n; :n;
4
OJ Ovo je makslmalna gustlna eksera. M/nlmalne gustlnu je m("D; _--,;;--__ _
=1020. Sto je D manje veca je gust/nu eksera I obmuta.
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
4
_________________________
Tabel 3.6. Nosivost eksera IN}
22/45 24 24
27 18 200
201) 201) 22/50
25/55 24 24
30 20 250
20
1
) 20
1
) 25/60
28/65 24 24
34 23 300
20
11
31/65
20
1
)
24 24
25 I 375 I 38 31170
20
1
) 20
1
)
31/80
34/90 24 24
41 27 430
22
1
) 22
1
)
38/100 24 24 46 30 525
42/110 26 26 51 34 625
46/130 30 28 56 37 .725
55/140
40 35 66 34 975
55/160
60/180 50 35 72 48 1120
70/210 60 45 84 56 1450
75/230
I
70 45 90 60 1600
80/260 75 50 96 64 1780
90/130 90 55 108 72 2130
1) vaz! sarno za opiate; 2J za punu nos!vost;
A - zabyeni. elcser!; C - jednosecn! ekser!;'
B buseni ekseri; D - visesecn! ekser!;
Milan GOJkovle, Dragoslav StoJle
,-'
Drvene
I
375
250
310
I
450
300
375
I 480 56.0
540
650
775
905
1220
1400
1800
2000
2220
2660
650
780
930
1090
1460
1680
2170
2400
2670
3200
SpOJIl<l sredstva
305
>200{
10d 1 :fOd.

3.6.5. Raspored eksera
Zavisi uglavnom od debljine drveta i odreduje se u
svemu kako je to pokazano na s1.
" !JI

!


m !


l::
..
-

3.35:
Kod spajanja tankih da-
saka povljanje eksera nije pre-
porucljivo. jer osteeuje povrsine
drveta, smanjuje njegovu 6vrs-
toeu a ne daje posebnu pove-
eanu noslvost eksera. Sta se
dobija povijanjem eksera nnj-
bolje se vidi lIa s1. 3.36.
Ne sirinu jedlle daske re-
dovi eksera mogu se raspore-
diU kako je to dato na s1. 3.37.
Najvise se koriste puni redovi
eksera.
MaksinlaJno rastojanje ek-
sera u jednoj vezi je 7a, gde Je
a debljina najtanjegelementa u
vezl; ill u smeru sile 40d a up-
ravno na ovaj pravac 20d.
Pravae vlakna ne utice na
nosivost eksera, sto znac! da Je
noslvost eksera data bez obzira
kako sila deluje U' odnosu ne
pravac vlakana.
Ova okolnost je od pose-
bne vainosti kod proracuna i
konstrukcija veza pod uglom.
s<a <
'S
'1\
1@';'O-d 1


I

T i,J'-"--":"d ")Vrednosli ugaontm zagradama u no.
.$!ik.9-', "!'?,:?,; 51. 3.35 lJa.ze za eksere precnUca 42.
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
, !
I
307
)

306 Drvene kOllstrukclJ..<;

Prillkom konstruisanja veza
pod uglom posebnu paZnju treba
obratiti na rastojunje eksera od op-
terecenih ivica elemenata od drveta
(81. 3.38).
Potreban broj eksera (no) za
vezu dijagonale D za pojasni stap
preseka b1/h odnosno broj eksera
(n) za vezu Jedne daske je (nosivost
jednosecnog eksera oznacena je sa
N
I
):
D
n
2
? Mogue broj eksera (8) u
L jednom redu zavisan od visine
sto'1.pa (h) dobija se preko us-
lova
Sd 7d
sin a. sin a. sin a.
--+(S - 1) 10 d +--. ==
i odavde
h 6 1 OJ
8 =(-- --)-- + 1
10d 5 sina.
Broj 8 zaokruzuje se na
prvi manji ceo broj.
Za poznat potreban broJ

I
ek,sera n i mogue broj eksera
.
u redu (8), potreban broj re-
dova eksera (R), je R=n/S i za-
!$f*J.2:r;Irlil
okruZuje se na pryi veei ceo
broj. .
Potrebna slrfna dijagonale da bi se smestio sracunati broj
redova eksera
20 cm 2 b 2 (R +1 ) 5 d.
III na primer, kada se traZi da kraj dijagonale bude u ravui
donje ivice pojasnog Stapa (S1. 3.39)
*) Vadl se raC'una. zavlsna ad debljlne drveta by mogu II se ekserl zab!fatt jedan
naspram drugog It! se moraju pamerltt [vld! SI. 3.35).
Milan Gojkov!6. Dragoslav 8tojl6
( ..
SpoJlla sredstva
It i
Ii
j



.9'
7d
15 d + ( S - I ) '0 d + sill" = slm
odavde
S=( 7)_ '-_0.5
-TO slna
Hi za eksere E 2 42 mm
10
odnosno
S = ( _ . )_1__ 0.25
2 6 slna
iii za slucaj kada je potre-
bno pritisnutu dijagonalu
vezati ekserima za pojasl1i
stap preseka b/h (S1. 3.40),
oYde je kao i u pryom slu-
caju
7d h
--+(S-I)IOd+
sin a sina slm
Milan Gojkovl6, Dragoslav 8toJl6
309
Drvene kOl1strukcije
308
odavde
f'iffilmit;;$) M%t,n E%{i
h .) +1
S (10d - S sina
av
Odredivallje preseka (s1. 3.41)
kada se Zlla sarno velicilla sile i da se
dijagonala vezuje ekserima: '
D =5dacr D=4daa
br. hr. ,. n n
iz uslova Dbr.=Dll dobija se
4
5 d . a . a
br
. 4da . cr i odavde a
br
. = 5" an
ll
odnosno O,80a
n

To znaCl da prillkom dimenzionisanja zategnutog stapa koji

je u cvoru vezan ekserima
D
potrA
0,8 . a
1lld
povrsinajedne daskeje
Al=potr.N2 i za usvo-
Jenu debljinu daske a
sirina je
b = :5: 20 cm .
a
U slucajevima ka-
da je uslovljena sirina
daske b odllosno za-
date su dimenzije di-
Jagonale pa potreban
broj eksera (n) ne
moze da stane na
zadatu spoJnu ravan -
zadatak se resava tako
Mo sa visak eksera
zabiJa na podmetac. Podmetac se postavlja uvek tako da pritiska
pojasni stap (SI. 3.42).
Ukupano potreban broj eksera odreduje se isto tako ako i u
prethodnim primerima (n=D/2N
1
). Na zadatu sirinu daske moze
da stane redova eksera
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
r
Spoj on sredstva
R Sb - 1 (zaokruzuje se na pry! manji ceo broj).
d
Za usvojen! broj eksera => potreban broj eksera u redu je
S=n!R (zaokruzuje se na pry! veei ceo broJ).
Zathn potrebno Je sracunati moguc broj eksera u redu SI'
zavisan od ugla ex. i visine pojasnog stapa h, pa je Sa=S-S\.
Broj eksera S2 zabiJa se u podmetac visine hp' Treba teziti
da je S2:5: 2 eventualno 3.
Velicine sila D\ odnosno D
2
delovi sile D koJa se prenosi
preko sracunate grupacije eksera S\ odnosno Sa nalaze se preko
relaciJa (S1: 3.42):
D .S D S.
. - - . a' dalje
D1 := S +S2 I ih D2 - S +S2
I I
V=DzSinex. i H Dacosex..
Sila V prenosi se pritiskom podmetaca na poJasni stap, a
sUu H prihvutaju ekseri kojima,se podmetac vezuje za pojas. Potre-
bna visina podmetaca (vidi s1. 3.42) je
5d . h
2 .-- +( - 1) 10d i odavde
sinex. sina
hp 10d . [l+(S2 - 1) . sinex. f)
. Na osnovu visine h biraJu
n iVz '!.
se ekseri ! potreban bro!eksera
'"
I 2'1' /7' ,.,. "*' _t I za vezu podmetaca je

H
I ';;..-P I
nl=N'
:V2
1

Primer nastavka zategnutog
stapa izvedenog ekserima (S1.
3.43). Poznato je: vellcina.aksi-
Jalno zatezuce sile Z i kvalitet drveta a
tlld

Dimenzionisanj e:
Z
- osnovnog preseka =>
poir.
A=
0,8
*J Za eksere E<42 mm/10. U prot/ullOm, Ispred uglaste :zagrade =:> 12d.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
310 Drvene konstrukclJe
usvajn se pravougaoni presek (ukolil<a presek nije uslovljenj sa
izrazenom visinom (moguc veei broj redi eksera);
Z
- podveziee = 1,50 =>
0,8 . 0'1lid
(kod provere napona O'w u podvezieama.
prema standardillla. sila se uveeava za 50%
- zbog toga 8to moze da dode do nerav-
nomerne raspodele sile Z - rasusivanja
veze. razlicita vlaznost 1 slieno.
Popreeni presek podveziea bira se ta-
ko da visina hI bude veea od visine h za \P. \\? t 1 b L,
2 .(2 do 3 em) - s1. 3.44. Tako se
manja debljina a a time 1 moguenost pri- !1;!
melle tanjih eksera. Za usvojeno a => bi-
raju se E. d/l i Nl - nosivost eksera. Za :g
usvojenu dubinu zabijanja i debljinu pod- ,.
vezica odreduje se potrebna duZina eksera
(l). Posle konstatacije da11 se ekser.i mogu
zabljatijednn naspram drugog (zavisno od
dlmenzije bl. potreba broj eksera sajedne
strane veze i za jednu podvezieu jeste

n =- 0,5 . ZINc
Posta Je usvojena vlsina preseka h
to Je mogue broJ redi eksera
b tal
h
R :--1
5d
(zaokruzuJe se na manji eeo broj), a potreban broj eksera u redu
s=n!R (zaokruzuje se naprvi veei eeo broj). Ukoliko je s>10
nosivost eksera treba umanjiti za odredeni % (zavisno od velicine
s) u svemu kako je to receno na str. 302 i 303.
Kontrola napona (S1. 3.45)
u stapu
bh
M. Rd . b . 2"'
A A - M.
n "Dr
'J Kada se ekserl nl!mollaze u srednJem drlJetu adb(ja}u se fupe na celaJ sirflll
preseka.
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
Spajna sredstva
311
_z < .
0'111- A -O'IOd'
II
u podvezieama
A
n """br
A - t::A =2 a hI - 2 R d a 2 a ( - Rd)
Z
1,50p;:-:;;
u
... ... ...
Ekseri su nepovoljnije optereceni kod dinamlckog opterecenja
(mostoVi, kranske staze i sHeno) nego 11 kod staUekog opterecenja,
jer ponovIjene deformaeije eksera u hladnom sLo'lnju nepovoljno
uticu na nosivost.
Nosivost eksera na cupanje rIo je mala i u racun se uvod!
sarno tada ako optereeenja traje kratko, na primer, kod oplata,
rogova, roznjaca I sl. Nosivost eksera na cupanje zavisi od:
anatomske
grade drvet:..,
vlaZnosU
drveta. --....,-..- T -
I
1/
I
I
I
cvrstoce drveta,
- precnika eksera.
ne. eel

duzine zabija-
nja, .
[$/ii"d
- kvallteta
povrsine eksera. i
proteklog vremena od dana zabijanja.
Inace, moze se racunati sa sledecom nosivoseu eksera na
cupanje(salOo ako Je vlaznost drveta u dopustenim granieama) _
u protivnom ova se nosivost mora ulOanjiti koefieijentom 0,65) _
nosivosti su date u sledeeoj tabel!.
Nosivost eksera na eupanje racuna se Lo'lko Sto se dubina
zabijanJa (S) mnozi sa dopustenoim nosivoseu na cupanje, l<aja ke
data uN/em, odnosno
NcupanJa [N) = S [em) .dopuiiltena noslvost[N/em].
Kod zabijanja eksera u komplikovanije cvorove i nastavke,
isti se zabijaju uz pomoe sablona (od kartona ili sperploce).
'J Zavlsna od % vla:tnastl.
Milan Gojkov(e, Dragoslav StaJlc
--
313
312 Drvelle. kOllstrukclje
Ako na jednoj nosivost eksera
spojnoj ravni 1ma dO-II"...... .-=.
voljno prolltora za za-
nQsivost.
bijanje eksera ondajel .
U N/c.m
J
potrebno najpre Meed'10
spojne ravni vezattF ...- il
ekserima (SI. 3.46). 1-. 38 50
Prililwm proje- 42 55
ktovanja i izvodenja
veza i spojeva ekse- 46 __
rima naJcesce su gre- 55
?ike, kOje svakako
treba Iskljucitl: 60
- nepovoljan" 70
raspored ek- ....-..
75m_I__ i 100 150
zabljanje, __.. 110 200
upotreba
neodgovarajuclh eksera.
- nedovoljna duzlna eksera.
- upotreba nekvalltetne grade.
Prillkom zabijanja eksera glava eksera treba da ostane iznad
povrsine drveta (SI. 3.47).
3.6.5.1. Modul pomerljivosti ell za eksere
Kao srednja vred1lost tri mente vellclne dataje u donjoJ tabeli
(Mohler-Ehlbeck):
Tabela 3.8.
..
.1 ...
2,8
1J
2.8
4,2"
4,2
5,2'1
5,2
625
975
975

496
485
1024
999
1560
1681
1) spectjalnl ekseri
MIlan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc
514 331
732 324
1550 683
2206 666
1681 1040
3798 1120
::lJ><:>Jna sredstva
3.7. Zavrtnji za drvo bez navrtke
Zavrtllji za drvo su cililldrcna tela koji iamju jednu glavu
povoljnog oblika, koja omogucuje lako zavrtanje u drvo. Prj tome
glava zavrtnja maze da bude u osnovi - kruzna iii poligonalna.
Isto tako, glava zavrtnJa moze da bude prizmatiClla Hi "polukrugla"
- kada se nalazi na
povrsini drveta - iii Qt'YO .so GtaYO/h'
"upustena" kada lOla
kOllicni obUk I deli-
micno se ugraduJe u
drvo.
Konstrukcija za-
vrtnja treba u svemu
da odgovara JUS M.

n
.!B'J
-
L b
B1.024 (SI. 3.48 i 3.49).
Veze izvedene ova-
kvim zavrtnJbna ugla-
vnom su jednosecne.

NaJmanji dopus-
teni preenik zavrtnJa je

4 mm. Jedan spoj se
smatra nosecim ako je

u vezi najmal'!je
- za d<lO mm
=> 4 Z<'1.vrtnja i
- za d>lO mm

6 8 10 lZ 16
a:;>vt '7l\U'i
me.ee,.. mm
d B 8 10 12 '6'
ok .r,:z 5,6 7 6;5 Ie
e :::;6 J.S
'4
5 S 6
K 55 7 8 10
s 10 13
'7
1'9 2i"
a
min 70/1
1'1,2 ItS: 7 31'1
,
..e 0'1-
o/i
q6 !of F
,

2tI
ZO
15
7
1.5
..v :
-Fi
cI(lzinf! L- cd ZO ab 2'a1 hIhI
=> 2 zavrtnja.
b-2E'ViSNO OD tx./i/ive L ,. Rf;'etfAllk8 d
Nosivost zavrt-

nja za osnovna opte-
recenja dobija se po
obrascima
dopN = 400 .a
1
d, odnosno
dopN = 1700 . d
2
U [N].
Od ove dYe vrednostl za dopN merodavna je manJa.
OVde je:
a
1
- deblJina drveta kOje se spaja,
d - precnik glatkog dela zavrtnja.
MIlan GojkoVl6. Dragolllav Stojl6
"
315
*
L
Drvene kOllstrukclje
314
+- t1t
I7'1I!!!Iee 1.1 177m
d
Z 2,5 3 3,5 'I 5 G 8 10

1,"f
,,7 2,1 :zW Rfi
{S 0
6 7
D 41f
'"

6 7 8 10 12 i6 a:>
e q1 q9 t,' !,JS 18 Z;2 oJ$
'f,S'
/( fillS t tS ps z
!J 'I S
(J qs qs CJG
qu qa
,.

Z
min q,'15 o,G q1 q9 T tS
t
8 2',0 2;7

mar a6S qus / 1,3 ( Z 2?
2)1..'!Z
dcdiNe' L0'07a:>(1$) mm; t*?eM'8 ..7t1SU 81.670.
-JKk- O"t q6'L
18= 16!eI::eN727-+ Sf(!"isro A::t7D
_. .- a::lY.77V:Ja saumS7eNO">lG'taYCM
0SI1lI l.ISJN(!G'Layej(..:
K llp1 1,5 1 71
Jt5M.81.530
3fJYR'TN.:Ji 7 6i;9 (/At/8TeNOMt$(2YOM i
Ova nosivost vazi uz sledece uslove:
_ ako je dubina prodiranJa zavrtnJa (s) u nosece drvo veca
ill jednaka 8d (S1. 3.50);
- ako je prethodno Izbusena
rupa za deo zavrtnja sa na-
vojem precnika O,7d a na

.. --
glatkom delu zavrtnja d;
- akajezavrtanj po eeloj svo-
joj duzinl ugraden zavrta-
njem (zabranjuJe se pret-
hodno zabijanje zavrtnja pa
zatim uvrtanje):
- aka je najveci razmak zavr-
tnjeva
u pravcu sile:;:;40d, I

Milan GoJkoVIC, Dragoslav StoJlC
,'.
Spojna sredstva
upravno na pravac sile:;:;20d;
aka su minimalnl razmaci zavrtnjeva kao i kod busenlh
eksera. odnosno
medusobno rastojanje II i 1.:::::> 5d
od opterecene ivice
II :::::> 10d
1.:::::> 5d
od neopterecene ivice
II :::::> 5d
1.::::) 5d;
- ako je debljina zavrtnja za drvo d;;::: 4 mm.
Kod zavrtnjeva d<10mm nosivost zavrtnja ne zavisi od od-
nosa pravca sile prema pravcu vlakana. Medutim, kod zavrtnjeva
gde je d;;::: 10mm nosivost treba redukovati koeficlJentom
ex.
K.. = 1 360'
gde je ex. ugao izmedu pravca sile i pravca vlakana.
Isto tako nosivost zavrtnjeva treba umanjiti ako u jednom
redu zavrtnjeva Uedan za drugim) ima vise ad:
- za d<10mm: 10% ako u redu.ima 10 zavrtnjeva odnosno
20% ako u redu ima 20 zavrtnjeva.
- za d:<: 10mm: 10% ako u redu ima 4 zavrtnja odnosno
20% ako u redu Ima 8 zavrtnja.
Zazavrtnje precnika d;;::: 10mm mlnimalna rastojanja- medu-
sobno i od ivlce drveta- u svemu lsto kao I kod zavrtnjeva sa
glavom i navrtkom.
Ako je duzina uvrtanja zavrtnJa 4d>S;;:::8d onda nosivost za-
vrtnja treba redukovati, odnosno
N =N
dap 8
Ako je S<4d :::::> zavrtanj u vezi ne nasi sHu.
Za slueaj da se u vezl koriste metalne podvezice nosivost
zavrtnja treba povecati za 25%.
Nosivost na cupanje, nezavisno od % vlaZnostl, dobiJa se pre-
ko relacije
Milan UOJkovlc. DragosJav StoJlc
317
... .
1
i
Drvelle kOllstnlkclle 316
300 . b . d.
pri cemu mora da bude zadovoljen uslov 4d>S:<!:7d (gde je b-
duzina sa navojnicom. s1. 3.48). Kod proracuna ncto povrsine pre-
selw odbiJaju se rupe velicine dap odnosno d s (51. 3.50).
3.8. Moidanici
Po definiciji, mozdanici su elementi razlicitog obHka i kon-
strukcije i od razlicitog materijala i ugradujuse u spojne ravni.
Ugrac1ivanjem mozdanika sprecava se
pomeranje u vezi odnosno vrsi se
r C'aV. 7'.i!lN..::J
spjanje elemenata. Pri tome mozda-
nici mogu da rade: na prltisak, na
smicanje, na savijanje, iIi kombino-
5'\.
vano (51. 3.51).
Mozdanici se dele: /.... I M.fi9 I7
1. Prema nacinu ugradivanJa
mozdanici koji se ugraduju LM'CliDi!liVi&/....... .. ...
u prethodno izradene zljebo-
ve 1 otvore u elementima od drveta koji se spajaju;
- mozdaniei koji se utiskuju u prikljucno drvo. i
- mozdanici koji se ugraduju kombinovano- delimicno ugradi-
vanjem u pretbodno pripremljelle zljebove a delimicno utlski-
vanjem; .
2. Prema obliku
- prizmaticni mozdanici.
- mozdaniei kruznog oblika.
- specijalne konstrukeije mozdanika;
3. Prema vrsti materijala
- mozdaniei od drveta (poznati i pod imenom tesarski moz-
daniei). .
- mozdanie\ od ce1tka. i
- mozdaniei od plasticnih masa.
Uglavnom sve veze izvedene mozdallicima moraju biU utegnute
odgovarajucim zavrtnjima. Zavisno od konstrukcije mozdanika ovi
zavrtnji mogu: daprolaze kroz mozdanik, iIi - daspajaju prikljucne
elemente od drveta na delu izmedu dva mozdallika (S1. 3.52). Ovi
zavrtnji se pritcZu tako da ceUcne podlozne ploclce budu utisnute
u drvo najvise 1 mm. Po pravllu, ovl zavrtnJI ne mogu bit! manjl
od M12 (precnika 12mm).
Milan Gojkov16. Dragoslav Stojl6
,.
Spol na sredstva
Paralelopipedni moidanici od drveta (za izradu mozdanika
koristi se tvrdo drvo) ugraduju se tako da su im vlakna"" paralelna
sa vlalmima elementa koji se Kod klinastih drvenlh moz-
danika, kod eilindricnih-stapastih mozdanlka i mozdanika tannjl-
rastog oblika pravae vlakana u mozdaniku na poklapa se sa prav-
cem vlakana u prikljucnom drvetu. Ne preporucjuje se dau jednom
redu, sa jedne strane veze. bude vise od cetiri mozdanika.
Veze izvedene tesarskim mozdanicima zahtevaju posebno pre-
ciznu izradu.
Stabilnost i nosivost jednog tesarskog mozdanika zavisi od
kvaliteta drveta- od dopustenih napona na celo mozdanika. Ove
dopustelle napone treba uzimati prema prilozenoj tabeli.

'-"Ka- I t I;;;> I .f"If

,%-<5
I 81 I 71
[N/cn!J J,W arXJ
tE I

"tjtt'rfB.. y1O
lIdD8iVtCI {/
O8I.IKU KlINt:>va
.'1
+D+ W
$itt
?:f ?} tOG!
l--t----io. (SIC!'"W";:lSVlCI
1;'/ \l S1!'C1!'! CBJ.t_
(t)+1

Milan GoJkovi6, Dragoslav StoJ16
318 Drvene
Za ldinaste mozdanike merodavni su naponi O'eL'
Jedan tesarski mozdallik pO s1. 3.53 u vezi radi na smicanje
II vlaknima i na pritisak II vlaknima po celu mozdanika (utiskivanje
u vlakno moze se spreciti ubacivalljem komada pocillkovanog lima).
lz slike 3.53 je:
T =zb . O'elld
.l'b
ab
- 2 cold 2 4 .O'.Ld;
iz uslova
2
T . z = 9 3'a dobiJa se
2 a . b 2
zb.O' = O'a
elld 4 cold 3
I odavde
-16 '0'
a,22" -= Clld
O'Cld
sto znaCl da duzinamozdanika treba da Je tollka da ne dode do
njegovog okretanja u spojnoj ravni (u vezi). Isto tako, duzina moz-
danlka treba da je tolika da ne dode do smicanja II vlaknima u
moidaniku (s obzlrom na 'C1I1, to znaei
T =zb. 0'0 lid =a b '1: lodavde
lId
,
O'clid
. --,
(gde je 'tll
d
- dopusteni napon 11a u mozdaniku).
Da ne bi doslo do smicanJa na duzi11i e, na delu izmedu dVa
mozdanika, mora da bude ispunjen uslov
eb'!: =T==zbO'
lid C lid
odavde
0'

1:11<1
Milan GoJkoVlc, Dragoslav StoJlc
("'
Sp"lna sredstva 319
(gde je 'Clld - dopusteni na-
pon na smicanje u priklju-
enom drvetu).
Potrebne dimenzije
zavrtnja odreduju se iz gra-
nienog polozaja sile T (SI.
3.54) odnosno uslova
T2z=Fa.
gde
F - sila u zavrtnju.
Odavde se dobija
2z
F=T
a
dalje
1[
4 . <la = F =:> dl<
potreban preenik jezgrn
zavrtnJa (d
k
).
SUena analizamoze se
izvesti i za slucaj da BU
prildjuene grede medusobno razmaknu-
te (zn velieinu, na primer zo)' Racull
je analogull prethodnollI samo Mo je
ovde krak izmedu sHa T velieine z +
ZO (SI. 3.52).
Analoglla analiza Vazl i za po-
[silled precne-klinaste mozdanike. SHa T je
- -- - -'.'.-.' u tom slucaju
T = z .b . <leLd'
u svelnu kao

(I
6'+tiY-.:1
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
320

Orvene konstrukclli
Kosi tesCU"ski moidanici (S1.
3.55) takode se lzraduju od tvrdog
drveta kao i pretllOdnl ali se ugra-
duju koso-naglluto prema spojlloj
ravnl, sto uslovljava nesto tezi rad.
I ovde se lzmedu lllozdanika. re-
, dovno na polovini medurastojanja.
ugraduju zavrtnji.
ISifka 3.56:] Kao 1 u prethodnom slucaju
dane bi doslo do okretanja(prevr-
tanja) mozdanika u spojnoj ravni.
duzina kosog mozdanika (a) treba
;ti!:
daje a <: 5z; pri tome dubina zase-
f
it.
canja (z) treba daje 2 cm < z <h/5,
gde je h visina prikljucne grede,
odnosno 3 cm < z < D/4, gde Je D
+
- precnik oblice ukoliko je slozena
\
greda od oble grade.
Veliclna sile kOja deluje upra-
&;>..:b! vno na celo mozdanlka (R) dobija
.. sa preko relacije


Iz uslova daje Q .a=T.z do-
se Q=Tz/2.
a:tci bija
Kako je
*

a z
.9.
tgCt = T
T - a'
to je za unapred usvojene velicine z f a, odnosno ugao Ct
R
z
. b . 0 A' dalje
COSct C-.IX
T = R . COSct zb 'OC4IX' odnosno
.
Q =: R . sinct . z .b . =: tgct .z . b . 0C'I!1 .b . 0c"d
COSct a
U ovim izrazima je a
c11X
- dopusteni napon izmedu cela moz-
danika 1grede presekabib (gredaje prltisnuta koso napravac vlaka-
nal.Kako Je greda preseka bib redovno slabljeg kvaUteta, mozdanik
je od tvrdog drveta, to je merodavan napon ae'la za priklJucno drvo,
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
SpoJna sredstva 321
oC '1!1 ::0C II d- (0eII d- 0old) . sinCt.
Os1:.-Ul deo proracuna je u svemu Isti kao 1 napred.
Cilindricni mozdanici (S1. 3.56) takode se izraduju od tvrdog
drveta (a mogu biti 1 od plasticnih masa ili od celika). Mozdanik
se ugraduje tako da su vlakna mozdanika upravna na vlakna ele-
menata kOJi se spajaju. PriIikom ugradivanja okruglih mozdanlka
precnlk treba birati tako da je h/4 d h/2. _
Prema s1. 3.56 velicina sile T koja pada na celo mozdanika
je
d
T =: 2: .b .O'Ud
(gde je add- dopuSten napon .1 na vlakna za mozdanik). 5
druge strane, mozdanik precnika d treba da priml silu T preko
napona smlcanja 'til_ u ravni identienoj spojnoj ravni, odnosno
T =: d . b .'tIl'
Za unapred usvojeno d moze se sracunati T odnosno kon-
trolisati napon 'tu' Potreban razmak mozdanlka dobija se u svemu
lsto kao i u prethodnim primerima.
Prizmatlcnl celienI ulosct (51. 3.57) korlste se za nastavljanje
zategnutlh stapova (uglavnom). Ovo jejedinstven sluCaj u drvenim kon-
strukcijama gde zavrtnji rade na Cisto smic8nje jer je smicuCa ravan
izmedu dva elementa od celika. Prema oznakama na s1. 3.57 je
Z
Z=C.b.Oelld=>C 2.bO iIi OCII=2.c.b
2
clld
d
2
1[ Z
't
4
a 2 :::) d =='" 2Z
1[''t
a
Kontrola napona u celicnom mozdanlku (radi kao konzola
raspona b/2):
1_..(33
11 - 12 ad);
4 2 - 16 '
21
M
WIl=a' a= W
S 0ad'
n
II
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

Drvene konstrukclJe 322
3.8.1. Patentirani celicn! mozdanici (ulosci)
Za spajanje elemena'tc'l u konstrukcijama koriste se
i mnogt patentlrani mozdanici - 81. 3.58. Svaki od njih poseduje
posebne konstrukcijske specificnosti kOje su rezultirale iz teznje
da se sto uspesnije prenesu odredene sile iz jednog elementa u
vezi na drug!.
Prilikom korisc.enJa ulozaka odnosno mozdanika nea-
phodno je pribaViti prospekte odnosno uputstvo proizvodeca ovih
mozdanika za uptrebu a posebno ateste 0 njihovoj nosivosti.
its-to I !rI if-"'!
! 0Bt' I .r----T--i
lR I GS-mo_ j Rki-
-w- . .-
Ci.A;'R/KB' ",APpel..'"
I
-+-,-II qt!;J n

I
9''1-- j

h. " C. /c/.
5ISTI!!N"WBLe'" SlS7l:'bf,,8elee
h

I
J I I
f,.-""- F! n_I

e, Si57l?M .,t:SIS7e&f
,,(7IIf:/SlQ'W",U#AfBCK'"
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
sred$tvD.
0. ,.seK8'"
t7'
J

i. 3/S77!!!1/In ALLI'6'i'1'ne'
K. S/S7E'N/.. .8t/LL.L)CJq'

____ ____
Ovde se ilustra-
I clje radi d<uu sarno os-
11 II A i A H podaci za neke
lI( moz,da;lika.
11 51J-1fS_ I
r T

.,G/!!ka
N

I

monolitni-kruti. a ti-
su

r ,
11(-
Nosivost I:,vth ovih
utvrdena
1 -Wilt". je mnogobrojnim
sperimentalnim
zivanjima kako kad
sila deluje II vlalmima
tako l kad sila deluje
._pod ugIom prema
veu vlaklla. Noslvost!
koje su neophodne
prilikom projektova-
nja date su u odgo-
varajjucim Prirucni-
L. $/S7l!'Nw et:.At.tZDt;
eima (ovde nisu
kazane sve vrste ulo-
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
ko su na sl. 3.58a pn-
kaUUli mozdallici tipa
"Appel" lcojl se ugra-
duju u speeijalno iz-
radene zljebove. Moz-
daniel tipa "Kubler",
s1. 3.58b, izraduju se
od tvrdog drveta i ta-
kode ugraduju u pre-
thodno izradene zlje-
bove. Prstenasti moz-
danicl t1pa "Beier" i
Tuehscherer" dati su
na s1. 3.58e i d. Moz-
daniel tipa "Beier" su
elastielll odnosno ima-
ju jedan prorez (na
pero i zljebJ. I jedni
i drug! ugraduju se u
posebno izradene zlje-
bove prstenastog ob-
lika i silu prenose
preko prltlska po
omotacu karike tmoz-
danikaJ i na smicanje
drveta untar karil{e.

324 Drvene kOllstrukclJe SpoJna sredstva 325
zakal. sa svim pomocnim i za projektovanje potrebnim podacima
i vrednostima (minlmalne dlmenzlje grade neophodne za pravilno
ugractivanje. precnik zavrtnja, dimenzije plocice I ulozaka i drugo).
Karike sistema "Tuchscherer" u nas se najvise korlstejerje njihova
izrada jedllostavna- ne zahteva posebnu tehnologiju.
Slicnih konstrukcijskih karakteristika je I ulozak tlpa "Cris-
toph& Unmack"- s1. 3.58e (horlzontalno rebro mozdanika kOje lezi
u spojnoj ravni ima zadatak da oSigura podjednako i ravnomerno
ugradivanje prstena u prlklJucno drvo). Sistem Frers& Nilson" je
prstenasti mozdanik sa zubclma. Zubci se utiskuju u prikljucno
drvo- s1. 3.58f.
Patentni mozdanici tipa "Ge-Ka". s1. 3.59gih, mogu da budu
.i,ednostrani i dvostrani. To su u stvari prstenaste ploce sa siljcima.
Siljci se, prilikom zatezanja veze zavrtnjem, utiskuju u prlkljucno
drvo. Sistem "Al!gator", s1. 3.591, slicnlh je karakterlstika ka I
mozanlk tipa "Frers & Nilson", s1.
3.59f.
Tipovi mozdanfka "Pfrommer"
1 "Bulldog", s1. 3.59j, k I l - su us-
tvari cellcne ploce speclficno
forlrane- sa zubcima kojl se uti-
skuju u drvo. Mogu da imalu raz-
liClte oblike.
Prilikom konstruisanja veza sa
patentiranim uloscima posebnu
pai:nju treba obratiti na potrebna rastojanja mozdanika f potrebne
dfmenzije grade s obzlrom na usvojeni tip i nJegove dimenzlJe (8tO
se takode moze nacl u pomenutim prirucnlcima).
U novije vreme u drvenim konstrukcijama javlja se i jedno
novo spojno sredstvo- metalne perforirane ploce poznate pod ime-
nom konekter ploce (S1. 3.(0). Izraduju se od pocinkovanog lima,
tako, da su sa jedne strane ploce poJavljuju zubci, siljci, koji se
utlskuju u drvo. Zavlsno od broja, rasporeda, obllka i orijentacije
zubaca postojl vise tlpova ovlh ploca (Gang Nail, Mullpress, i dr.).
UgIavnom se razlikuJu prema nacinu utiskivanja zubaca (presama
odJednom, rucnim zabijanjem, "upucavanjem" 1 s1.).
3.9. Pijavice
Pijavlce kao spojna sredstva koriste se uglavnom kod privre-
menih gradevina, kod skela- na primer, na konstrukcijama manjeg
znacaja, ali I u konstrukcijama kada sluze kao dodatno spojno
sredstvo. Tom prilikom sile u vezl prenose se trenjem ili na suce-
Ijak a pijavlca sIuzi samo da oslgura zelejni rad veze. Izraduju se
Milan GoJkoVlC. Dragoslav StoJIC
odcelika0;;:: 16mm,*8.30mm, 1 D/
16,60mm (S1. 3.61). Pijavice mogu da
prenesu manje sile.
DopuStena nosivost pijavlca mo-
ze se uzeti kao zajednosecan zavrtanj
..V.II.?r. ... fl:::iit
J..']roPIRf L-
s tim da se faktor ad zamenl bocnom
povrsinom vrha pijavice, za deo zabi-
d
2
jen u drvo, a faktor povrsinom
preseka vrha pijavlce- sve mereno u
uglu pijavice.
i--=== -E',
Nosivom pijavicom, puna nosi-

vost pijavice- je ona kOja se dobija
prl potpunom zabiJanju njenog siljka.
Ukoliko postojl opasnost od cepanja
(
L
Fl- <:
i

drveta, prilikom spajallja pijavicanla,
u drvo treba prethodno izbuslti rupe
.t:eIMtCkl za 2 mm manJeg precnika od precnika
sUjka pijavice.
Prema ispitivanjima Fonro-
"'iJji
- cvrstoca i vlai:nost drveta,
- krutost pijavice,
- duzina siljka i dubilla zabl-
janja.

Na osnovu izvedenlh ispitiva-
nja veza ostvarenlh pijavicama pre-
porucuju se njlhove nosivosti i sheme zabijanja u svemu kako Je



t",-r.str Ht

.
'I"/P 9/L.::.raA:a

I
iWSI'rosr /,,/';7aY/&
Mllan GOJkovlc. Dragoslav StOJIC



F,f,
","j
,


11.:1
!t.i'.'1
I

i;i:1


,
!l
il'il
1)h


;;"il'
:: .
"iil:l,

''1'': j,

'

\,"'1 ,.



til):!::'
:
'\
""'II
,
..
1:,1.:<1 ,:
1
;

1
(.


Drvene konstrukclje 326
to dato na skici i prilozenoj tabeli. Po pravilu, pijavice sluze samo
za spajanje elemenata vecih dimenzija.
Pijavice specijalne konstrukcije (finne Karl Piehler) prakticne
su za privremeno spajanje elemenata -lako se vade (demontiraju),
s1. 3.62.
3.10. Drvene civije
Drvene civije izraduju se od prvoklasne parene bukovine, dre-
novine ili hrastovine. Pre ugradivanja moraju biti potpuno pro-
susene i bez prslina.
Ctvlje se zabijaju u prethodno izbusene rupe. Rupe treba da
imaju manji precnik od precnika civije za 1/50 do 1/20.
U pravcu dejstva sile moze se
"t-( ugraditi najvise pet clvija i jednom

I.() redu. Razmaci civija u svemu
.--__--,:=+______-.-----''N:.:;:'''"+_prema s1. 3.63. Dopusteni napon
za drvene civije na smicanje jednak
je petostrukoj velicini dopustenog
I't) napona na tallgencijalno smicanje.
Napomena: Lepkovi kao spo-
1[ jno sredstvo dati su u poglavlju 6.
'--_-+___--1__ Lamelirane lepljene konstrucije.


Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
..........................
:4',:,''
Veze i nastavci

4.1. Uopste
S
ve veze i nastavci u drvenim konstrukcijama a koje su od
posebnog a u mnogo prlmera i od presudnog znacaja za
stabilnost konstrukcijske celine - mogu se podeliti u dYe velike
grupe ito:
aJ tesarske ili konstrukcyske lIeze i nastallci,
b) staticke ill nosece lIeze i nastallci.
Tesarske odnosno konstrukcyske lIeze i nastavci po pravilu
se ne racunaju, sto znaci, da im se unapred ne zadaje odredena
sila ill opterecenje. Medutim one i kao takve u jednoj slozenoj
konstrukcijskoj celini, u posebnim a cesto i ekscesnim slucajevima,
ako su pravilno izvedene mogu da prime odredene uticaje - pa se
shodno tome i konstruisu. Pravila za izradu tesarskih veza rezul-
tiraju iz bogate prakse drvenih konstrukcija i prilagode-..na su vrsti
I nameni konstrukcije ili, jOs bolje receno, buducoj funkciji veze
i nastavka u jednoj dI'venoj konstrukciji. IIi, kako se cuje u nas
-izvode se iz konstrukcijskih razloga.
StatiCke lIeze i nastallci, za razliku od tesarskih veza, kon-
struisu se za odredenu sUu, odnosno optercenje i shodno tome moraju
biti obuhvaceni i obradeni odgovarajucim statickim proracunom.
Prilikom koncipiranja veza i nastavaka, uopste, mora se voditi
racuna 0:
uslovima izrade i montaZe,
uslovima eksploatacije,
kvalitetima upotrebl'jenog materijala,
koroziji i drugima faktorima a koji mogu da umanje sigur-
nost veze,
prlstupacnosti veze povremenim revizij ama,
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
----
-----

32tl DEven
----_._._-----------
- pravilno ugradenim SPOJIlllll sredstvima.
Kod statiekih veza, osim prednjeg kOllstrukcija veze, odnosno
nas1:c'\vka mora cia omoguci pravilno i jasno prenosenje sila;
konstrukcija veze odnosno nastavka mora biti obuhvacena adekvat-
nim statickim proraeunom. Po svoJoJ koncepciji ovakve veze moraju
biti decidno statieki jasne I isjovremeno jednostavne.
4.2. Konstrukcijske ili tesarske veze i nastavci
Ove i ovakve veze konstruisu se prema usvojenhn nacelima
struke. Ne ulazeci u mnoge detalje (a koji se mogu naci u oc1gova-
rajucem prirueniku), ovde se daju samo neke principijelne napo-
lnene.
Mnoge tesarske veze imaju oc1redene specifiellostf I nazive
uglavnom prema konstrukcijskim karakteristikama (S1. 4.1).
Veze na suceUa/c - pray iIi kos - su one veze gde se dva
elementa stleeljavaju. Zavisno od oblika sueeljka nose Ime (prav
iii kos). Veze se redovno dodatno vezuju parom pijavica. Najvise
se koriste u krovnim konstrukcijama jednostavnijeg oblika, ali i u
konstrukcijama skela.
Veze na llst u kombinacijl sa sueeljkom razlieitog oblika
takode su nenosive veze. U odredenim slueajevima, kao leod lista
sa zubom iIi koc1 listova osi-
Ira F7f'aY guranih zavrtnjima, iste mogu

I
da prenesu i manju sHu za-
tezanja. Veze na list takode
se dosta koriste a konstruistl

se uglavnom zavrtnjima, ek-
J ""1

serima, trnovima i eivijama.
qp
, -
/ Veze ulclapanjem su one

veze kod kojih se ose stapova
seku, odnosno jedan element
od drveta uklapa se u drugi.
">:,' . Razlikuju se veze na: prosto
, ,
uklapanje, uklapanje na lastin
rep ill polurep i druge.


Ove veze nalaze primenu
u konstrukcijama zgrada od
drveta (bondruene zgrade), kod
oplata i kod konstrukcija raz-
lieitih ukrucenja.
1
.-.1-';1
Milan GoJkoviC, Dragoslav StoJic
Veze I nastavcl 329
Veze preueziua-
njem su one veze kod
kojlh se ose stapova
mimoHaze. Razlikuju
se veze na: prost, dvoj-
ni i krstasti prevez.
Imaju adekvatnu pri-
menu kao i veze ukla-
panjem.
Veze na cep -
eesto se koriste u
drvellim konstrukci-
z,;;.YteTr5'N:7 ./ jama. Oblik tepa moze
biti posve razlieit. Po-
.tZ!S" L./$T 60' SUCeL.:7KOM
sebnu paznJu treba
obratiti na preciznost
izrade i dadubinazlje-
ba bude bar za 0,5
cm do 1 cm veca od
CePIYa
UG'LU
visine eepa.
U drvenim kon-
strukcijama, kod sta-
tiekih veza - nije pre-
porueljlvo koristiti ve-
ze cepbm.
[ I
Veze na zasek 1
ueze pod ug/om su
one veze kada se dva
a,.p S5 RoN/M
stapa susticu pod ug-
10m "* 90. 0 ovim ve-
zama, njihovoj kons-
trukciji i proraeunu
kasnije ce bitt vise
reel.

Nastavljanja za-
tegnutih i pritisnutih
stapova pripada gru-

pacij i statiekih veza.
Detalji ovih spojeva -
koji se daju kasnije, u statickim vezama - nalaze primenu i u
tesarskim vezama.
Tesarske veze jednako dobro se izvode kako od ostroivicne
- rezane tako i od oble grade. Kod izrade veza i nastavaka od
oble .grade osim navedenog vise paznje treba obratiti na pravilno
ugradivanje sredstava - posebno zavrtnjeva.
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
331
m,:i:!ilj


i:\lii

i
330 Drvene konstrllkclje
""I'"
l
'
I"
I
W' ,
-I' I
rV"
I


.... _,


....
_.l- Gea&e


G:I
1
"',',:1
;;L

t\ '

f,.



DltCUlVi
p,eeytlZ


tI:I"
,l:
liii'l
pi! t(
f)J:
filii
fr\:;


If
i1',
i

I
,/,
'i
I,

:1 #
',Ii
IT

Ll:,"
yr!, 1G>.ei.7, ,.saDttMlit'-
/VI;"p,eQf?ezoA-!
I
p
'ii:
I
i \
"-}6
li'll
t3 1
1,,1 ,
W',I 1
ll

I il: l
l
; '!,
li,I';

Il
:\
4.3. Staticke veze i nastavci
1',,',,'iI:
j.lil
,
,:Jl : 4.3.1. Nastavci zategnutih stapova

Polozaj nastavkajedllog zategnutog stapa:je potpmlo slobodan.
Nastaval{ se moze postaviti gde je to zgodno, zavisno od duzine
I
konstrukcije nastavka. Skoro redovno, nastavci su definisani pla-

nom montaze.
,:,\'
t\
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle
("
ID
"1
Veze 1 nastavcl
Kod nastavaka
zategnutih stapova -
+ + + +
- sila moze da se pre-
nese preko metalnih
a)
6:(N podvezica, iIi. sto je
"'" 5-;;r;;; cesci slucaj, uz pomoc
N drvenih podvezica iIi
1!Ir-!5.,?A" drvenih obraza (S1.
4.2).
Prilikom nastav-
Ijanja zategnutih sta-
pova sa drvenim pod-
, 2';"nvezicama mogu danas-
6:". N tanu tri osnovna slu-
iIr A;; caja:
RJDYf!zk:a
E


Nlz....;;.


f \ N/2-?-
W#/LL2l' ':/fi
(
--_._-
\
G) a) da se nasta-
yak konstruise sa dYe
podvezice, nastavlja se
prost presek. sl. 4.2a;
b) da se slozen
presek Stapa nasta-
vlja samo sa jednom
podvezicom. sl. 4.2b; i
c) da se slozen
N

presek stapa nastav-
Ija satri podvezice, sa
jednom unutrasnjom i

sa dYe spoljasnje, s1.
4.2c.
, U sva tri navedena slucaja, mada su moguCi i drugi, broj
potrebnih spojnih sredstava racuna se prema stvarnoj sili u stapu
koji se nastavlja.
'Prilikom kontrole napona prema sl. 4.2a principijelno moraju
bitt zadovoljeni uslovi:
Vt S <
- za osnovni sap 0'111 - 0'1lid
- za podvezice O'i S 0'111 d (vidi sl. 4.2a, b, i c).
ll
SHe u podvezicama su: N/2 (SI. 4.2a) i N (S1. 4.2b). Za slucaj
na sl. 4.2c sila N deli se proporcionalno povrsinama podvezica
odnosno na spoljne podvezice otpada
N = l!. A a na unutrasnju N = l!. A
A ps' u A pu
p , p
Milan GOJkovle. Dragoslav StoJle
1
333
T-
332 Drvene konstrukclJe
Ovde je:
Ap - ukupna povrslna podvezlca,
Aps - povrsina spoljnlh podvezlea,
Apu - povrslna unutraSnjlh podvezlea (sHe u podvezleama
raspodeljuju se prema povrsinama preseka podvez-
lea).
Sada je
Nil
- za
(Jtli= 1,50 (Jtllt! '
spoljne podvezlee
N
- za untrasnju podvezlee (jIll= (Jtllt!
Kada se sila N prenosl preko spoljnlh podvezlea, odnosno
preko srednje podveziee, kod nastavka stapova slozenog preseka,
onda se napon! u spoljnim podvezleama, odnosno naponl u sloze-
nom preseku Stapa racunaju sa uveeanom silom N. Ovo uvecanje
je 50%; ovo zbog toga':' ato zbog mogueih eksefmtrleiteta u nastavku
moze da dode do neravnomerne preraspodele sile N.
Kod kontrole napona u metalnim podvezieama racuna se sa
stvarnom sHom N.
_ e lsl e J e _I:
c f
*:I I I. I.: 1:;c

u
J' d

+ t-"*-"


Milan GOjkovlC, Dragoslav Stojlc
r
Veze I nastavcl
Nastavak zategnutog stapa sapriz1[LatiCnim celicnim ulos-
cima i celicnim trakama, po s1. 4.3. Celicnl ulosei ugraduju se
paralelno sa vecom stranom preseka (veca nosivost).
Vel1clna e unapred se usvaJa - po kriterijumu C"" (0,10 do
0.15)b, odnosl1o 1 do 3 cm. Potrebna povrsina cela uloska n::f.J s
obzirom na zaclatu sHu (Z) I cr"lId:
potr?:fc = L c . 11
Z
(cm2); oclavde je
(Jtllt!
z
LC
, I zatim potreban broj pari ulozalm (n):
h(J
C lid
1
2
LC
n - :::::) zaokruzuje se na prvl veel ceo broj nl'
c
Rastojanje ulozaka (e):
Z
Iz uslova 2 . e . h ::: PI elobija se (PI =- stvarna sila)
n
l
P
j
e oelnosno osovlnsko rastojanje ulozaka
2 . h .1:1It!
je
a
e
1
::: e +2:2 '
a i v
eo = e + 2 pr cemu je a 3 d .
Pri tome mora da bude zaclovoljen uslov da je eo odnosno
e
l
7d iIi 10 cm (uslov standarda za rastojanje zavrtnjeva).
Proracun zaurtnjeua:
d
2
1t _ 2Pl
Iz uslova 2 4 1:" =PI dobija se d - .
7t .1:
a
gde je
1: - clopustell napon na smJcanje za cellk (usvaja se zavrtanj
a
sa sracunato).
Milan GojkovlC. Dragoslav Stojlc
335
Drvene kOllstrl1kclje 334
Celiclla traka:
An:; 2 (b d)(3
Z
odavde za usvojeno b
o o
ad
Z
8
a .2.(b-d)'
ad 0
gde Je
0ad- dopusten napon na zatezanje za cel1k.
Zbog neravnomerne raspodele napouaq 'til duz smicuce povr-
Sine, uslov Propisa trazl: moze se racunati sa ravnomernom raspo-
delom napona 'til na duzini smieanja ako je e 5 Se (u protivnom
velicina 'tIl racuna se preko e' , preko redueirane duZine
Za prednji uslov treba da je
e . h . aC II = e . b .'II => a =e
ell e
a kako je to je 0c II Sec ;::S'II .
Ovo znaCi, da u lzrazu za treba uzeti da je 0clld=8'lId'
Kontrola napona:
Stvarna sila (P
l
) koja pada na jedan par ulozaka P1=Z/n
1
, a
stvarni napon
P,
PI
, < ,
ili
'II;:: 2 eh II 2 e' h - lid
u racun treba uzeti racunsko e' -
lOe
MUall GoJ\(oVic. Dragoslav StojlC
r
Veze I lIastavel
d

+8--+

Napon u stapu:
An :;(b - 2 e) (11 d),
Z
crq=P:: 50
111
<1
\I
Kontrola ulozaka na savijanje (S1. 4.4)
h
4::;
.EJi.
p :; e . 0ell ;
M 2 8
e
w = -6 (a
2
- d
2
) , i napon
\I
<
an - W ad'
gde je 0ad - dopllsten napon na savijallje za
-
Il
celik
Nastaoak zategnutog Mapa karilcama sistema "Tuchscherer":
Ob1cno je zadato: velicma aksiJalno zatezuce sile Z i kvalitet
materijala (atlld' 'tlld)'
Za spojno sredstvo koriste se karike sistema Tuchscherer
(dimenzije 'karika. nosivost kao i ostaI! detalji uzimaju se iz
varajucih tabela).
Na osnovu zadate sile (Z) iz tabliea biraju sa karike i to
tako da priblizno 2 do 3 para karika bude sa jedne strane veze
(SI. 4.5). To znaci. na primer, za .tri para karika u pomenutoj
tabliei treba traziti kariku kOja moze da prenese silu
Z
Nt
Za usvojenu kariku (iz iste tabliee) uzimaju se ostale vrednosti
- dimenzije karike i zavrtnja. dimenzlje grade (minimalne) i ras-
tojanja karika (e). Na osnovu minimalno potrebnih dimenzija grade
a prema zadatoj sill (Z). usvaja se potreban stapa, odnosno
podveziea.
Provera napC!na:
- u stapu (SI. 4.6.)
A;::b . h
fA - k . m 2+ d (b- 2 m-L.,.
sA1I ;:: A - fA , pa je napon
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
336 Drvene kOllstrukclje
Ii.
i! I + _ .-, I
+
t+l r+} (i.'l (i:l (+'.
_./ "'..."......,.., .... "'" ,-=",
<;
+6' t
e
tete t 2" eli.
f/6

Z
(Jtll .A 5: (Jtlld
S Il
u podvezicama (S1. 4.7J
A 2c h ,

IlA km2+2d(c-m),
pAil A- IlA , pa je napon

,
I -

-Z I
ri

tn- A ::;;Otlld
I
P"'n
I
I
L Za slicaj da je 0tll>Otlid - znaCi da
podvezice treba da imaju veei presek, od-
nosno

Z
potrAil' == 1,5--; Mn' == A'l' All; i dalje
(JclId .
6c(h-d).2=IlA,/,
i odavde se sracuna velicma D.C, odnosno konacna sirina pod-
vezice (na sliean naein TIsi se i korekcija osnovnog preseka - b/h
ukoliko je to potrebno). Posle ovako sprovedenlh korekcija pre-
seka naponi su u dopustenim granicama.
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJl6
Veze 1 llllstavcl 337
Napomena- Nast.:wljanje zategnutih stapova pomoeu eksera
i zavrtnjeva dato je u poglavlju - 3. Spojna
sredstva.
4.3.2. Nastavljanje pritisnutih stapova
Kod nastavljanJa pritisnutih stapova, za razliku od zategnutih
ima vise pravila, odnosno nacela:
---V ....t-+
j mm,
I . It
. I t::-----t--HE-I

a) nastavak stapa, po pravilu treba postavit! sto blize pros-
torno ukrucenom cvoru - kod skela, na primer (SI. 4.8). Ovo iz
razloga jer su pritisnuti stapovi izlozeni izvljanju pa ukoliko je
nastavak na minimalnom rastojanju od ukrucenogevora, od oslonca
- evora, onda su u nastavku minimalni
moment! od izvljanja. Ui ih nema;
rill b) posebnu paznju kod nastavljanja
. pritisnutih stapova treba obratiti nacen-
trisanje nastavka. Jer. prilikom ekscen-
trienog nastavljanja u nastavku oslm
pritiskajuce sile javlja se moment savi-
janja - a to Je po nastavak nepovolJno
(S1. 4.9).
Centrisanje nastavaka pritisnutih
stapova. posebno kod skela, najbolje se
izvodi primenom "srcanika" - komada ok-
ruglog gvoMa.
c) po pravilu, na mestu nastavka
pritisnutlh stapova, mora dabude osigu-
ran kontakt preko kojeg se prenosi pri-
tiskujucasila. U takvim slucajevlmapro-
racun nastavka je nepotreban a podvez-
ice i spojna sredstva su konstruktivnog

karaktera.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stoj16
338 Drvelle kOllstrultc!lJ.!


'1".
,<\n


.:v h'le7Z1LlVe R::lOVez..t::e - maKe
-4- __
_ I ""E:--t--
, g!----
-r I -/3<&
t:),
11

1 " __L t +
i
T t;;:"t:. t.. t
l '1 >d
I . !

Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJIC
r
Veze I uastavcl 339
Ali i pored iznetog, preporucuJe se u oval{vim primerima, da
se potreban broj spojnih sredstava sracuna za 1/2 pritiskajuce sil-e.
Za slucajeve gde llije oSiguran neposredan kontakt pritisnutih
stapova u nastavku - podvezlce i spojna sredstva moraju biti taI{o
Izabrani da mogu preneti uI{Upnu pritisImjucu silu u nastavI{U.
U prlmerima kada se zeli da deformaciJe u pritisllutoj vezi
budu sto nmnJe, odnosno da teze nuli (posebno u konstrukcijmna
skeIa), dobro Je na mestu kontakta pritlsnutih eiemenata ugraditi
komad pocinkovanog lima iii tanak sloj cementnog maltera (spre-
cavanje utiskivallja vIakna u vlakno a samim tim I deformacija).
Podvezice pritisnutih nastavaka, kao Sto je reeeno, mogu da
budu statieke ill konstrucijske, jednako dobro se izvode od ceiilm
(pljoste gvozde) a i od drveta.
Dimenzije konsti-ukcijskih podvezica usvajaju se prema ose-
caju konstruktera a dimenzije statickih podvezlca na osnovu pri-
tislmjuce sile u nastavku. Nastavak se redovno pokriva simetricno
ugradenim. podvezicam (SI. 4.10).
d) u primerima pojeclinih konstrukcija skeIa, na primer. l{oje
mogu da budu karal{teristicne po velikom broju pritisnutih stapova
- nastavci se moraju rasporedlti nalzmenicl10 - u jednom preseku
moze se nastaviU makslmalno 1/3 stapova (33 %J - s1. 4.11.
eJ kod nastavljanja pritisnutih pojaseva resetkastog nosaea sa
slozenim presecima, moment inercije podvezica mora da bude 1st!
kao 1 moment inercije stapa na mestu nastavka.
4.3.3. Veze na zasek
Veze na zasek Iwrlste se kada je potrebno vezati pritisnuti
stap pod uglom a. za pojasni stap. Na prlmer, pritisnutu dijagonalu
- kosnik i slieno.
Kada je konstrukcija zaseka izvedena kao na s1. 4.12, sa
jednom dubinom zasecanja 4, onda se takve veze nazivaju veze nn
prost zasek.
Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se upotrebljive du-
blne zasecanja (tv - dubina zasecanja) dobijaju alw je
0
IIUlX.tv :s; 4
h
za a. :s; 50
h "
lllax.4 :s; 6 za a. > 60
Kada je 50
o
<a.<60o ouda 11111",4 treba sracunati iz gornJih gra-
nica pravolinijskorp interpoIacijom.
MUan GoJkoVlc. Dragoslav StoJlc
340 Drvene
Za slucaj dvostrukog zaseeanja, kod veza kosnika sa stubom
S1. 4.13, IIlIlXi:y S; h/6 bez obzira na veliclnu ugla tl..
Veze zasekom osiguravaju se zavrtnjima (l1i ekserima kod ma-
nje vaznih kOllstrukeija). Ugradeno spojno sredstvo ima za cilj da
pospesi trenje u ovakvoJ
vezi; medutim sila tre-
nja - prllikom racuna -
ne uzima se u obzlr (po-
vecana sigurnost veze).
\ , ,,1#. Ut 7 4.3.3.1.Zasek pod pra-
,t .. t / vim uglom
To Je onaj zasek gde
Je celo zaseka (ab) up-
ravno na ravan (be)-SL
4.14.
Kao 8to se iz slike
vidi. sila N I zaldapa ugao
y sa vlaknima
talne grede. odnosno re-
akeija sile N I pod uglom
j} sa vlaknima kosnika.
S obzirom da je na
Celu zareka memdavno cr <I"
najbolje Je kada je y=/3.
Jer je tada cr<l"cr. Isto za
oba prildjucna elementa
u vezi.
Kod ove i ovakve
konstrukcije prostog zaseka uvek se Pt.:vo usvoji dubina zasecanja
I:y - pa se potom ispituju naponi. Oblcno se usvaja i:y=2. 3, 4
em....... S; h/4 odnosno h/6. Za poznato tv sada je
. ali d -=-= -
SIn y =, g e je a u =t = , a a c =
a c S COS Y sin a.
Ako se ove vrednosti zamene u izraz za amy, dobija se
tv
t . sin a.
v
sin y = cosy
amy cosy hI =tv . sina.
hI . cosy

sin a.
Milan GoJkovle. Dragos1av Stojle
('
I
341
Veze I nllstllvcl

!
Slik
9 -"::.liI

i dalje 2hlsiny.cosy=2tv,sina., odnosno h
l
sln2y=2t sma.
v
(lz trlgonometriJe sin 2 y 2 cosy siny).
Iz ove jednacine
t
;t
[IS1.i.ki1, ,;(;1:4.1
Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle
343 342 Drvene konstrllkclje
sin2'{ = 2 sina.
h1
Kada se zna sin2y zna se i ugao y odnosno Jer je /3=a.-y
(ugao a. je zadat).
Sa poznatim uglovima lalw se dobijaju velicine
Nl D cos N2 == D sin/3
a samim tim i naponi
t
O"ot= --- =-- , a kako je t v to je konacno
N1 Nl
apb tb cosy

Nl
Nl . cosy
O"ot=
t .b SO"<ld
b
v
cosy
Velicina aotJl' u ravni cela zaseka
(t.} zavisi od velicine ugla izmedu pravca
sile i pravca vlakana. odnOSllO
0"-<td = 0"CII d ( C II d - eJ.d) sin( J3 illy)
od ova dva ugla merodavan je veei. jer
ima veei sIn (pa je vrednost u zagradi
veca odnosllo O"-<td manJe). .
Potrebna velieina I.. nalazi se iz us-
lova smicanja II vlaknima. tj.
'" . b . 't =N Nl cosy== Dcos cosyI odavde
lld lH
'" == D cos@cos y
b
Na sracunatu duzinu '" obieno se dodaJe 10-ak em - zbog
eventualnog prskanja drveta usled rasusivanja.
Kontrola napona u horizontalnom stapu(SI. 4.15): u oslablje-
nom preseku horizontalnog stapa (usled zaseeanja sila U deluje
ekseentricno za velieinu e
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
r
Veze I nastavel
I \,

''2'
h
e == 2
h
2
u ue
tll= A +----w- .T] = tlld
n n
sto predstavlja izraz
za velic1nu napona kod
jednog ekscentrieno za-
tegnutog stapa.
4.3.3.2.Zasek u sime-
traIt ugla
To je onaj zasek
kod koga je celo za-
seka (t ) u pravcu si-
s
metrale ugla 13, sl. 4.16.
Konstrukcija ovakvog
zaseka povoljniJa je od
li prethodnog (pod "pra-
vim uglom") jer kod
ovog zaseka sUa Nl
(ireakcijasHeN\) za-
ldapa isti ugao (a./2) sa pravcem vlakana u kosniku, odnosno sa
pravcem vlakana u horizontalnom stapu. To znaei, da je O"-<td isto
i za jedan i za drugi prikljucni stap u vezi a to je povoljno.
Zanemarujuci silu kao i kod prethodnog zaseka, i iz
uslova ravnoteze za ravan ab, dobija se:
t .b . 0" == N D OJ
S "'id 1 2
D . cos,!!
a.
odavde
ts b '0ot.'!.d
2
I kako je ts == a.
eos2'
OJ Oude Je uzeto = D cos:!:
a.
. Medutlm ugao fzmedu Nl I N2 je > 90" pa se N
J
ouakvlm racunom doblja ne.to veea slla Nl a samllll tIm I povecana slgurnost
ueze.
Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc

345 344 Drvene konstrukcIle
to se izjednacenjem ave dYe vrednosti dobija
D ' D .
2
< h (11)
=> t
v - 4 6
b . <J<I'!!d b . cr "
2
2
":ad
Kao 8to se iz prednjeg da zakljuclti kod ovog zaseka. jer
moze unapred da se sracuna cr<td' moze dlrektno da se odredi
potrebnaveliclna zaseka Isto t.'1ko, kod ove konstrukcije zaseka
u odnosu na prethodnu dobija se manja dublna zasecanja.
Potrebna veliclna :l. analogno prethodnom slueaju. dobija se
iz uslova
D coli'
..2, <X.
=: 2 A.
A. b NIH Dcos 2" => . 't
lld
b,
4.3.3.3. Dvojni zasek
U slucajevlma kada ne maze da se izvede veza na prostzasek, '
se vellke potrebne zasecanja odnosno h/6).
konstrui8e se dvojni zasek. SU8tina konstrukclje dvojnog zaseka je
u tome Sto sada postoJe dva .eela zaseka i dYe ravnl smicanja II
vlaknima (u horizontalnom stapu). Ovo znaei. da je kod dvoJnog
zaseka tVl+lcm=t
v2
'
Konstrukcija dvoJnog zasekajednako dobro moze da se izvede
po prinelpima za "zasek pod pravim uglom" I za "zasek u simetrali
ugla". '
Iz uslova da Je (S1. 4.17):
t +t t
v v V
I 2
i kada se ovde zameni vrednost '" - 1 em, dobija se
I 2
tv - 1 +tv =tv odnosno 2 tv - 1 =tv
2 2
Ova znae! da fiktivna dublna zasecanja 1v. kod konstrukciJe
dvojnog zaseka, moze da bude (zavisno ad ugla a.):
h h
=2--1=--1 za a.
4 2
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Veze I nastavel
h h
za a. >60" .
111."\ 2
6
- 1 3 1
Velieina slla Nil N2 dobijaju se proporclonalno usvojenim
dubinama zaseeanja i (ove se velic!ne dobijaju iz ito,
I 2
kal{o je receno, da je +1 em ), odnosno
2 I
D cosp . t
N . t
1 "VI
N:= t v.
2 v
Potrebne duzille :l:
N +N
III 2H
A. := A. =
1 b'tild 2 b'tild
OstaI! racun je u svemu isti kao i kod llapred pokazan!h
konstrukcija prostogzaseka. Analogno napred datim obrascima mo-
ze da se izvede I racun za dvojni zasek kada je celo zaseka u
"simetraIl ugia 13".


N
'If /l/2
.;t
.i/.
U drvenim konstrukcijruna cesto se korlsti detalj kakav je
dat na 81. 4.18, odnosno da se dva elementa vezuju kosim pritls-
nutim stapom - kosnikom. Kao 8to se !z slike vidi kosnik je
pritisnut stap kOj!, se za susedne elemente vezuje vezom na zasek.
Milan GOJkov16. Dragoslav Stoj16
347
346 Drvene konstrukclje
Zbog ovakvog sPaJanJa kosnika, zbog polozaja sile N koja se
prenosi preko cela zaseka, kosnU, Je osim prltiskajuee sUe N op-
tereeen 1momentom savijanja M (usled ekscentricnog delovanja sile
NJ. Pri tome velic1na momenta M moze bit!, zavlsno od polozaja
kosnika u konstrukclji - s1. 4.18, jednoznacna Hi dvoznacna (da
moment menja znak duzinom kosnika). Ova cinjenica upueuje na
zakljucak - da prilikom kontrole napona u pritisnutom stapu - u
kosn1ku - lste treba proveritl preko obrasca
N M
CT
eli
= {() A + WTt .$ O'elld' gde Je
'
Tt = (1zraz za napon kod ekscentricno pritisnutih stapova).
O'md
4.3.4. Veze pod uglom
U savremenoJ inzenjerskoj'praksi ima prirnera kada niJe mo-
guee izvest1 vezu ni na prost n1 na dvojn1 zasek - zbog veUke sile
u kosn1ku D. U takv1m slucajevima veza se konstruise u svemu
kako je to. dato na s1. 4.19. Nairne, kosnik se oslanja na jedan
podmetac (koj1 u slucaju potrebe, kada su potrebni veei dopusen1
/'



;
I
....... I

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
r
Veze I nastavcl
a)
.A,
b)
It,
b
he
napon1, moze da bude i od tvrdog drveta) a ovaj se podmetac
vezuje za pojasn1 stap preko potrebnog broJa spojnih sredstava.
Sila D prenosi se preko povrsine iili. odnosno tsb (S1. 4.19),
gdeje b sirina grede. Pravac sUe D savlaknirna podmetaca zaklapa
ugao a pa je
CT.qd :O'elld - (O'elld - CTC.l
d
) sina
Za poznato O'q-d sledi
Milan GoJkovlc, Dragoslav StojiC
349 348
Drvene konstrukclJe
D COSIX
cosIX b . cr<td '"D
I odavde t
v
b cr<td
Slla N2 odnosno V prenosl se preko povrsine be upravno na
vlaklla horizontalne grede, na stap U, pa je
D sinu.
N2 (V) = D sinu. =be .b . crcld be
b . aCId
Podmetac preseka blh2 treba vezat! za poJasnl Stap za sUu
H odnosno U - merodavna je veca sila (prilikom proracuna gra-
nicnih vredllosti sila u stapovima jednog resetkastog 110saca, a
detalj na s1. 4.19 deo je neke resetke, ne mora horizontailla pro-
jekcija sile D da bude jednaka sili H). Veza Izmedu podmetaca I
pojasnog stapa najcesce
se ostvaruje uz pornoi':
mozdanika (u ovom pri-
meru l{arikama sistema
Tuchscherer).
Za sluCaJ d.:'l nijemo....
It,
guce leva od oslonca os-
T tvaritl potrebnu duzinu
podmetaca (zbog smes-
taja potrebnogbroja ulo-
zaka- 1st! se moze pro-
f) , (.. v , duziti 1 desno od oslon-
+ ca, u svemu kako je to
prikazano na s1. 4.19a.

Proraeun je isti kai i za
primer sa s1. 4.19b, ali
je potrebno sracunati
jos i vel1cinu A, kOja se
dobija iz uslova
D coso.
A. b . 1: d H = D cos0. =:> A. = .
11 b .1:
lid
Na prlmeru veze sa s1. 4.20 prikazana je konstrukclja veze
za slucaj da nlje moguce izvesti prepust levo od oslonca A.
U tome slucaju potrebno je sracunat1: reakcija A prenosi se
u cvor preko povrsine bc. Pravac vlakana u stapu D sa pravcem
sile A zaklapa ugao P=90-CJ.. Za cr<td odnosno
.Mllan GojkoVlc, Dragoslav Stojic
r
Veze I nastavc;!
=cr
clld
- ( cr lid - cr
cld
) sinp
c
mora da bude ispunjen ualov
=:> Dc A
b cr
Dc .b . a<td =A
<td
SUa U prenosl se
u cvor pomocu zavrtnja
precnika d I celicnlh tra-
ka sa celicnim ulosclma
(potrebno je sracunati:
potreban broj pari ulo-
zaka. presek celicnih
traka, vezu izmedu tra-.u.
ka i zavrtnja - zavari-
va31jem, i}iimenzije pod- DIn' )
lozne ploclce kOja se os- ( 7.'77/777
lanja na dijagonalni
stap). Podlozna ploclca
prenosi sHu U na dija-.
gonalni .stap preko po-
vrsine as. Slla U u od-
nosu na pravac vlakana
u stau D zahvata ugao 0.. Sada.je
U
A :s a<td' , gde je
pI.
a<tad = aCII d - ( aelld - aCId) sin0.;
ApI - povrsina plocice kOja seoslanja na povrsinu a1=>.
Cestje primer posebno kod reset-
kastih nosaca, da se. pet stapova susHee.u cvoru - 4.21. Da
bi svi stapovi bill centrieno vezanl. a treba1morajerjeto tehnicki
ispravno resenje, l,1bacuje se jedanpodmetac ispod sile Dl odnosno
vertikale V (podinetac moze da bude i od'tvrdog drveta).
Sila D[ oslanjase na podmatac preko povrsine afJ.Ovde je
potrebno ispltati cr<t [pravac sile D[ savlakn!ma podmetaca zahvata
ugao 0.). Horizontalna.komponenta sile D[-DIH - prenosi se na
donj! pojas preko zuba velicine c.
Milan Gojkovic, Dragoslav Stojic
I
Drvene konstrukclj e 360
Za poznnto Gelid je
c .b =Dm odavde . G
CJjd
DIH
c
b . Gelid
Isto tako je
D1H
A. b . A.=--
:;DIH ::::>
b . "lid
Vertikala V oslanja se na podmetac pod
pravilll UglOlll. Ovde je potrebno proverlt1 napon
G V <
CL A - GCLd
v
NIT
I
DlJagonala D
2
, iz dva preseka - od dYe
daske, vezana je za evor ekserima ill kakvim
I
drugim spojnhn sredstvom. Napominje Be, da spcij-
1
napovrsina za smeStaj eksera (Ui kakvih drugih
spojnih sredstaval moze da bude umanjena za

velicinu c u slucaju da velieina A. zahvata spojnu
ravan (zato je boljepovecati duzinu podmetaea
[
I
kako bi vellcina A. bUa van spojne ravni). Uko-
liko velicina A. zahvata spojnu ravan - korisna
visina pojasa za razmestaj spojnih sredstava je
h-c, vidi s1. 4.21..
o vezama u evorovim resetkastih nosaea,
kasnije. bice jos reel.
4.3.5. Veze pritisnutih stapova pod pravim uglom
Uopste uzevsi, dimenzionisanje pritisnutih stapova moze se
izvesti na dva nacina:
- prellla pritiskajucoj sili N. i duzini izvijanja. Ui
- prema povrsini oslanjanja u evoru, prema nacinuvezivanja.
1 sUi N. . .
Da bi jednako dobro bili iskoriscenl izvijanja (cr ='"
ea
i naponl na mestu oslanjanJa pritisnutog stapa (cr
e
.!.= treba daje is-
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
Veze I nastavcl 35]
punjen uslov, s1. 4.22:
N N kako Je
0) A A'
N _ G
CII N
A :;GeL to je
A - 0)
a
Ul
G =roG ::::>
ell cL
GeL
odnosno sarno za OVU velicinu ro su istovremeno lskoriscena oba
napona. Nil primer za
2
Gelid == 850N/cm G :;200 N/cm
2
CLd
850 .
ro 200 4.25 (OVO] vrednosti odgovara iz tablica A=115).
Ii
IT

I A -/ii---:;;-r

Kod vezivanja pritisnutihstapova mogu da nastupe sledeci
slucajevi:
1. Kada Je <aCLd (51. 4.23) a
c
Stap se preko povrsine A=h1b oslanja na horizontalni stap,
pa je
MUan Gojkovlc, Dragoslav StoJIC
353
352 Drvene konstrukclje
N
(JCl=AS (JCld
Veza se oSigurava msa dye pijavlee muz pomoe trougIastih
podmetaca I eksera (min 4E po jednom podmetacu). Ukoliko se
prlmenl veza sa cepom onda se vertikaHI. oslanja ill preko cepa Ui
preko ostale povrsine - s1. 4.24. Tako je
N N
(J =- <(J iii
cl AI - cld
(Jcl=~ S (JCl.d
2. Kada je,(Jcl> (Jcld
Onda mogu da nastupe dva slucaja
kada je (Jcl> (JCld za cetinarsku gradu a mallJe od (Jcld za
tvrdo drvo (za hrastovinu), I
kada Je (Jcl>(JCid za tvrdo drvo (za hrastovlnul.
U prvom slUcaju veza se izvodi tako sto se vertikala osfanja
na donJi poJas preko podmetaca od tvrdog drveta, s1. 4.25.
Prilikom proracuna ovakve veze mora da je
~
"'0
~ ~ "9
2 "
t
t
<\'
eft'
Milan GojkoviC. Dragoslav Stojlc
(
Veze I nastavcl
N N
za'tvrdo drvo.
(Jd=: A b.b s aCld
Potrebna duzina podmetaca (el doblja se Iz uslova
N .
e .b . 0' d = N t odavde e = gde je
Cl b .(J
cld
(J - za cetinarsku gradu, odnosno za horizontalnu gredu.
cld
Sada je a=(e-bl/2 (zaokruzeno na eeo em).
Usled uticaja sile N i reaktivnog opterecenja (Jcl. - podmetac
se deformiSe slmetricno, odnosno elasticna UnlJa podmetaca' ima he-
rizontalnu tangentu (u sredinl podmetaca). Ova konstataclja dopusta
da se podmetac tretira kao konzola, tj. moment savijanja je
N e N b N
M 2''2 2 4 .8(e- b ).
Potreban otporni moment podmetaca
2
potr'YV =~ _b d
.y 6 d =: . potr'W
(J -6
b
md
gde je (JlIld dopusten napon savljanja za tvrdo drvo.
Kada je podmetac "kratak
element" to
precne sUe, odnosno veliki '"mil na-
poni. Iz tog razloga moraju se nje-
gove dimenzije proveriU i s obzl-
rom na '"mild'
N
Illax:r a
e
'tmil :S'tmUd I odavde
T
max
d
2 b . 'tmlid
Od ove dye vrednosti zad me-
rodavna Je veca.
su evidentnevelike po- l t ~ 7 ~
' ,... '" ,.,'
C
J1'
1 1
Milan Gojkov!c. Dragoslav StoJlc
--
355
354 Drvene kOllstrukclje
U drugom 8lucaju - kada je napon za tvrdo drvo, a
c1
> a
e1d
prosirenje se maze izvesti uz pomoc podmetaca od celika (sa ana-
lognim proracunom kao u prethodnom primeru), ili u svemu kako
je to pokazano na 81. 4.26 (pomocu vertikalno ugradenih paklica).
Velicma e ,odreduje se kao i u pretbodnom slucaju. odnosno
N
a=e-d
e=---
2
b add
Kaa sto se iz s1. 4.26 vid!. sila N deli se na tri dela: deo
kojl otpada na vertikalu (preseka dlb) ideo koji se prenosi preko
dYe pakUce (sile N
I
), cija su vlakna II sa pravcem sile N. VeliCina
sile Nt dobija se lz odnosa
N
N =-a.
t e
Iz uslova c . b Nl dobija se veUcina napona prltisaka . a
CII
na mestu zasecanja c, u ravni n-n,
Nt .
a =-- sa
ell c.b clld
(pri tome je a
clld
=8 't
lld
da bi bio ispunjen uslov da je %::; 8 ).
Usled uticaja sila NI vertikalne paklice mogu da se smaknu
na duzinl A.. Iz uslova
Nt
A. b't =N dobija se
A. --
lid t
b . 'CUd
Sile Nt obrazuju spreg sa krakom't. Velicina ovog momenta
je NIt. Ovom momentu suprostavlja se moment Zs - od sile u
zavrtnju, odnosno
Z Nl t
Nt. t zs
:::)
s
gde je
Z - zatezuca sila u donjem zavrtnju.
Potreban precnik zavrtnja dobiJa se na poznat naein
Z
f =-
k a
ad
Milan Gojkovic, Dragoslav Stojle
r-
Veze 1 nastavcl
Kontrola napona ispod podlcrine plocice (S1. 4.27):
d
2
1t
z
2
A == a -'-. a A ::; a
C1d

n 4 ' Cl
11
Napomena: Umesto gornjeg zavrtnja veza se moze osigurati
sa po 4E za svaku pakUcu.
Prosirenje vertikale, odnosno povrsine naleganja maze se iz-
vest1 1 uz pomoc komada drveta - dasaka zakovanih ekserima,
kao na s1. 4.28. Velicina a, e i Nt nalaze se kao i u pretllOdnim
primerima, adnosl1o
N
e == N
a==e-d
. a .
2 e
b .a
e1d
~ I
- -
~ l l m
Ii
.
b
=ft :1]
I
. .
-
',I .
Potreban broj eksera za vezu Jedne daske odreduje se po
obrascu
Nl
n == 1,50N ' gde je NE - nosivost Jednosecnog eksera.
E
Milan Gojkovle, Dragoslav StoJie
356 Drvene konstrukclJe
Kao 8tO se iz prednjeg vidi potreban broj eksera uvecava sa
za 50% zbog toga sto se sila N na donji pojas prenosi na dva
nacins direktllo preko vertil<ale i preko nakovanlh dasaka (preko
prosirenja - indirektno).
Raspored eksera odreduje se u svemu kako je to receno u
poglsvlju - Spojna sredstva (ekseriJ.
Vez<'1 vertikale sa donjim pojasom moze se prosiriti i sa cetirl
llakovane daske. podvezice. u svemu prema s1. 4.29 (ako dimenzlje
vertikale to dopustaju).
Za zadatu sHu N i preseke dlb
t
1b/h racun je sledec!: najpre
se sracuna koliku sUu moze da prenese vertikala (presek dIb , )
odnosno NI\=A<Jcl<l' Ostatak sUe No=N-N/\ treba da prenesu nakovane
podvezice; posta se usvoji presek podvezica (zavisno od vellcina d,
i b) napon je b
l
<Jcl"" 1,50<) (Ii +A , :;; <J
Cld

I 2
potreban broj eksera
Al . <J
Cl
- za podvezice AI =>
n l = NE
<Jc.l
- za podvezice A:,. => n = N-
2 E
(sila se uvecava za 50% jer se prenosi na dva razUcita nacina).
Ostali deo proracuna u svemu je isti kao i u prethodnim pri-
merlma.
4.3.5.1. Proracun deformacija

Prilikom proracunaveza pri-
tisnutih stapova pod'pravim ug-
lorn. posebno u konstrukcijama
skeIa, ne ietki su slucajevi da
je potrebno sracunati i deforma-
ciju u vezi, 81. 4.30. Ovaj pro-
racun sastojl se u sledecem:
- skracenje duzina. stapa l
usled uticaja pritiskajuce
sile N
Milan Oojkovle. Dragoslllv StoJle
r
'j
i
Veze I nastavcl 357
N
A
81 = <Jell'
gnjecenje drveta u kontal<tnoj ravni. takode usled uticaja
sile N
,ili' = _Nh
. Ovde je A. sb .
A.El
KonstrukciJe prosirenja
o8lanjanja pritisnutih stapo-
va jednako dobro mogu se

koristiti i u slucajevima ka-
daje gomji pojas u nagibu.
11'1 Racun i konstrukcija u sve-
mu ist! kao i u napred iz-
netim primerima, sarno u pro-
1T hf

raeunu umesto O"Cld u racun
treba uvesti - 81. 4.31.
4.3.6. Veze kod resetkastih nosaca
Kod resetkastih kon8trukcija stapovi ispune vezuju se za po-
jasne stapove. Pri tome pojasni stapovi mogu da budu prostogpreseka
(Sl. 4.32a), Mo Je bo-
a '\ i jednos!avnije za
I" ["I ':/ I L Tn.J" lZradu. i slozenogpre-
seka (S1.4.32b) - kod
krovnih konstrukcija
vellkih raspona.
Kao sto se iz s1.
4.32 vidi. stapovi slo-
zenog preseka omogu-

cuju centricno veziva-
nje veceg broJa prik-
Ijucnih stapova.
Prilikom konst-
ruisanJa Cvorova reset-
kastih nosaea treba se
pridrZavati slede6ih pr1n-
cipa:
osovine stapova moraJu bit! centrisane. odnosno Bve ose sta-
pova moraJu se seci u JednoJ tacki (matematickom cvoru
Milan OoJkovle, Dragosla.v Stojle
359 358 Drve"e kallstrukclj!
resetke). To znaci, da se ose Pl-ikljtlc.nih stapova llloraju
poklapati sa sistemnlm linijama Stapova resetke. Isto tako
ose prildjucnlh stapova, za slncaj da Stl ti stapovi slozenog
preseka, moraju da budu slmetriene u odnosu na ravan
rdietltastog nosaca:
raspored spoJnih sreqstava. odnosno njlhovo teZlste. kada
.se radl 0 vecem broju spojnlh sredstava. takode mora da
se poklapa sa 0130111 st.'1pa. odnosno slstemnom linljom re-
setke;
- aksljalna sila u prlkljuenom stapu ravnomerno se deli na
sva spojna sredstva u ve.zl: I
u jednom evoru. u jednoj vezl, treba koristitl same jednu
vrstu spojnog sredstva.
Na s1.4.33 dat je primer Icada se u evor resetl,e sUeu eetiri
Stapa - dva pojasna, vertikala
(zategnuta) i dijagonala (pri-
tisnuta). Pri tome pojasnista-
povi mogu da budu prltisnutl
Hi zategnutL
Na s1. 4.33 pod a), po-
jasni stap ima prost presek,
pritisnuta dijagonaia je tako-
de prostog preseka i vezana
je vezom na prost zasek, za-
teguta vertikala je iz dva pre-
seka i za evor se vezuje karl-
l,ama. Sve ose stapova seku
se u jednoj tack!.
Net Istoj sliei, pod bJ,
su pojasni stapovl slozenog
preseka - stapovi ispune su
prostog preseka i. vezuju se
na Isti nacin kao I u prethod-
.nom slueaju. I sIueaj pod e).
pokazuje nepravilnu - I ne-
dopustivu - l,onstrukciju cvo-
ra, jer je dijagonala ekscen-
trleno vezalla za evor resetke
(e-ekseentrlcitet prltisnutog
stapa).
Primer cvora sa s1. 4.34
lma jednostrukl (prost) pre-
sek za pojasne stapove i stap
t. .tk ............, .",\ D (pritisnut) i dvostrukl pre-
S.I !:t.
Milan GajkavlC, Dragoslav Stajlc
t'
Veze I nastavcl
sek za dijagonalu Z (zategnuta). Dl.jagonala se na poznat nacin
vezuje ekserima za pojas. Stap D oslanja sa na pojasni stap sHom
V (V=Dsina,) i na podmetac preseka d/b silom H (H=Heosa,).


v+-t _.+
,t:W'STRVA:77YI\6>
Na kontaktnim po-
vrsinamaizmedu stapaD
i pojasnog stapa U treba
ispitati napone a.L izme-
du stapa D i podllletaca
- napon
db
jer Je al a",d <
adj'
Podmetac se za ve-
Bcinu sile H vezuJe za
poJasni stap ekserima.
Konstrukcijske podveztce
imaju zadatak da drze
projektovani polozaj sta-
pa D (podvezlee se ve-
zuju ekserimaj.
Milan Gajkavlc, Dragaslav Stajic
360 Drvene ItOllstr\lkcI.!.
OVde je usvojena mala debljilla podmet.-'1.ca (zbog veze el{-
serlma). Medutim. podmetac moze bit! tako konastruisan da uspes-
no primi celu sUu D preko kOlltaktne povrsine. odnosno preko
zuba velicille c kal{O je to pokazano na s1. 4.35.
Ovde se prUisnuta dljalgonala D (S1. 4.35) celim presekom
oslanja ua obradeni Treba ispitati napone 0<l:oc
O'<l:a = D/h\ b .
Za velieluu sile H IH=Dcostx) treba osigurati podmetac od
klizanja po pojasu. odnosno
H
c A. =
b . 1:
b . O'elld
lld
Podmetae se
vezuje za pojasnl
stap zaVl1r.\.i1ma Ikon-
struktlvni). Staticki
ekseri za vezudl-
E tAl jagonale Z zabljaJu
x C:7' se sarno na pojasnl
stap. Konstruktivni .
I . ekseri vezuju pod-'
'\ "l t metac za elemeI?te
dijagonale. Polozaj
$ L. , J pritisnute dijagona- L,
Ie oSigurava se. sa
dYe manje pijavice.
I u jednom i
u drugom primeru
stapovi BU u cvoru
resetke centricno
vezani.
1st! evor moze se resiti 1 bez podmetaea, zavis.no od intenziteta
sile D. u svemu kako je to pokazano na s1. 4.36. Stapovi se vezuju
na poznat naeiu - pritisnuta dijagonala ID) prost zasek a zateg-
nuti stap IZ) ekserima. Prilikom proraeuna i rasporeda eksera za
vezu zategute dijagonale' treba racunati sa umanjenom vlsinom (h-4)
doujeg pojasa. Isto tako. na mestu gde Je oslabljen pojasni stap
treba kontrolisati napone (om) usled ekscentrlcnosti sile U. odnosno
t
v U U e
e=2; O'tll A + --W . 11
n n
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
,.
11
Veze I nastavcl 361
':-.k" ! ..
.

t -t
I konstrukc1ja cvora jednog resetkastog nosaca sa ostrim pre-
lomom gomjeg pojasa ima odredene specificnostf, s1. 4.37. Stap
gornjeg pojasa nastavlja se na mestu preloma vezom na suce1jak.
Sa donje strane nastavak se poduhvata jednlm obradenlm pod-
metacem (lli jednom podvezicom), redpvno !zradenom od odpadaka
grade za gomji pojas. Duzina ovog podmetaea zavisi od velicine
prelomnog ugla i potrebnog rastojanja .za zavrtnje (sa Jedne strane
podmetaca treba ugraditl mill. dva zavrtnJa). Gomj! pojas resetke
treba tako zaseci I::; h/4) da podmetac bude kvalitetno upasovan.
Ovako konstruisan podmetae. upasovan u prelom intardosa gornjeg
pojasa. pospesuje prenosenje pritiskajuce sile u pOJasu preko pre-
lorna u slemenu.
DiJagonalni stapovi, redovno zategnutl, vezuju se ekscentricno
za evor (u ovom primeru ekserlma). Staticki ekseri za vezu di-
Jagonale moraJu se razmestiti sarno na spojnoj povrsini pojasnog
stapa. Na povrStni podmetaca zabija se odreden broj konstruktivnih
Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojlc
363
362 Drvene
eksera (ovl ekseri ne uzimaju se u racun - da prenose deo sile).
Za slucaj da je jedna dijagonala pritislluta, ili. da su obe pritisnute.
onda se one dimenzionisu kao prost prcsck i za evor vezuju prel{o
upasovanog podmetaca vezom nn zasel{ (prost iii dvojni). Veza se
osigurava zavrtnjima 111 podvezicama i ekserima.
smr,oKi
I
Pritisnuta vertikala, prostog preseka. osInnja se nn podmetac
jednostavnim naleganjem a veza se osigurava pomocu para pijavica
ill sa trouglastim podmetacima zakovanim ekserima (min. po 4
eksera).
Roznjace se u evoru oslanjaju ckscentricno (zbog dUagonala),
kao i na detalju datom na sl. 4.38. I ovde podmetac ima Istu
Milan GOjkoviC. Dragoslav StoJle
r
Veze I nastavcl
funkciju Itao 1 u prethodnim primeru. Kod ovakvih cvorova treba
obratiti paznju na ravan suceljavanja - nastavljanja pririsnutih Sta-
pova - 01 i 02' Ovu ravan treba tako postavitl da bude II sa osom
zategnute dijagonale, jer se tako gubi najmanje povrsine spojne
ravnl neophodne za vezu zategnute dijagonale (ovde je dijagonala
D2 iz eetiri daske; medutim, dijagollala moze da lma samo dYe
daske. da bude iz dva preseka, no, tom priUkom, treba voditi
racuna da se ekseri ne mogu zabijati u ravan sueeljka - na s1.
4.38, vidi: varijanta). Prilikom kontrole napona u vezi potrebno je
sraeunati i napone u ravni sueeljavanja (sila 01 odnosno sila 02
sa vlaknima pojasnog stapa zaklapa ugao a. - merodavni su naponl
04). Ostali detalji slieni su kao i u prethodnom primeru.
Prilikom dimenzionisanja resetkastih nosaea sa "nultom" ver-
tikalom. kao na primeru sa s1. 4.39, vertikala je pritisnuta a prva
diagonala je zategnuta - sa napomenom, da i vertikala 1 dijagonala
imaju maksimalne aksijalne sileo U stvar!, reakcija resetkastog no-
saea prenosi se direktno preko "nulte" vertikale u gornjl evor re-
setke. Isto tako i sila iz donjeg pojasa resetkastog nosaea preko
prve dijagonale prenosi se u gornji evor resetke.
U ovakvim primerima celisbodnije je j konstrukcijski po-
voljnije dimenzije vertikale odrediti iz uslova iskoriscenja napona
O"dd - mala duZina stapa, pa se uz neSto vise ugradenog materijala
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc
3!:l4
DTII'ene konstrukclJe
dobija jednostavnija konstrukcija (bolje nego proslrlvati povrsinu
, I oslanjanja vertikale).
U konstrukcijama zategnutih stapova resetkastih nosaca, kada
su st."lpovi ispune, slozenog preseka, lleophodno je duzinom stapa
postavitl bar dva podmetaca (priblizno na 1/3), kako je to pokazano
na sl. 4.39. Ovi podmetael, vezani za elemente preseka st:'lpa min.
sa 4E ill min. dva zavrtnja, imaju zadatak da drze elemente sloze- .

Milan GoJkovlo:!, Dragoslav StoJle
('
Veze ! nastavct ,. 365
nog preseka na projektovanom rastojallju. I pritisllllti stapovi sloze-
nog preselca morajll da imaju ove podmet:'lce. Medutim, l1Jihov broj
i ra8pored rezultira iz adekvatnog statickog proraclllla (razmak i
dilllenzije podmetaca i ugradena spojlla sredstva uticu na krut08t
stapa), 0 cemu je bilo reci u poglavlju - Dimenzlonisanje stapova
slozenog preseka.
Na s1. 4.40 dat je primer karakteristicnog cvora jedne slozene
resetkase konstrukcije od drveta. Donj! pojas resetke (2) ima slozell
presek, sastavljen je lz trl medusobno identicna prosta preseka
(izrazeni pravougaonik - zbog boljeg plasiranja potrebllih spojnih
sredtstava). Ovako formirani presek donjeg pojasa uslovljava da !
gornji pojas Ima identicne konstrukcijske karakteristike, da bi bilo
mogllee konstruktivno vezivanJe stapova u evont. Vee! broj spojnih
ravni u pojasnim stapovima omogucuje eentricno vezivanje veceg
broja stapova ispune.
Zategnut:'l dijagonala iz dva preseka (4) vezuje se za evor sa
sest lmrika-mozdallika. Elementi preseka dijagonale provlace se
kroz meduprostor preseka donjeg pojasa I kako postoje samo cetiri
spojne ravni, a treba ugraditi sest karika, sa donje strane cvora
dodaje se jedan podmetac koji dozvolajava ugradivanje jos dYe
karike (ukupno 6 koliko I treba, na primer). OvaJ podmetae (1)
oslanJa se na srednjl deo slozellog preseka donjeg pojasa (podmetac
zubom prenosi horizOllt:'llnu silu na pojas, odgovarajueu horizOll-
talnu komponentu dijagonalnog stapa).
Druga zategnuta dijagonala (3), sa manjom zatezucom sHom,
takode je iz dva preseka. Elementl preseka su na veeem rastojanju
jer prenose zatezueu silu preko dYe karlke na spoljne - bocne
povrsine slozenog preseka donjeg pojasa.
I jedna i druga zategnuta dijagonala imaju konstruktivne pod-
metaee (7), eiji je zadatak da drl1:eelemente preseka na projek-
tovanom razmaku.
Pritisnuta vertikala (5), zavisno od velieine prltlskajuce sile,
moze da bude iz jednog Ui, kao na sliel 4.40, iz tri preseka. Sila
pritiska direl{UlO se prenosi na gornje povrsine preseka donjeg
pojasa - oslanjanjem.
Kao sto se lz s1. 4.40 vid!, svi slozeni preseci stapova simet-
ricno su postavljeni u odnosu na ravan resetkastog nosaea - a to
je jedino ispravno resenja.
Skoro je redovna potreba da se oval{av evor resetkastog nosaea
povezuje sa konstrukcljom sprega za vetar iIi kakvima drugilll
potrebnim ukrucelljem (horizontainim), sa jednom resetkastom kon-
strukcijom (takode od drveta) koja lezi u ortogonalnoj ravni. Ose
ovog sekUlldarnog resetkastog sistema (8) nije moguee centrieno
vezati za evor, zbog njegove konstrukcije - zbog postojanja dijago-
Mllan GoJkovlc. Dragoslav StoJle
367
366 Drvene konstrukcUe
nala (a) i (4) i vertlkale (5)' Iz ovog razloga elementi horlzontalnog
sprega (9) vezuju se za evor ekscentrlcno. u svemu kako je to
prUrazano na s1. 4.40.
Sile iz stapova ove ortogonalno postavljene resetke prenose
se u odnosno na elemente donjeg pojasa primarne resetkaste
konstrukcije pomosu z"avrtnjeva (Ui mozdanika. zavisno od dimen-
zija preseka).
Da bi konstrukcija cvora kao celina dobila na krutosti. po-
spesila prijem horizontalnih uticaja iz stapova (9), na dovoljnoj
duzini leva i desno od cvora ugraduju se lzmadu elemenata sloze-
nog preseka (2) - podmetacl (6) - u /svemu kako je to dato na
s1. 4.40.
Prllikom konstruisanja cvorova resetkastlb nosaca velikih raS-
pona i sa slozenlm presecima stapova. ne retki su primeri da
konstrukcija cvora - veze diktira dimenzije stapova ispune. Iz ovog"
razloga uvek je dobro - prvo konstruisati - stapove
donjeg. odnosno gornjeg pojasa a zatim. pocevsi od najkomplilco-
vanijih i najvise opterecenih cvorova, resavati pojedine cvorove i
istovremeno dimenzionisati odnosne prikljucne stapove.
U konstrukcijama resetkastih nosaca, zavisno od sistema Is-
pune, ima prlmera kada su pojedini stapovi stalno zategnuti od-
nosno pritisnuti (za sva moguca opterecenja). Zategnutl stapovi u
takvim slucajevima konstruisu se od celicnih profila najcesce od
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJI6
("
Veze I nastavcl
okrulog celika !betonskog gvozda). Veza u cvoru ostvaruje se za-
vrtnjem. odnosno profil na krajevima ima navojnicu i navrtku - s1.
4.41. Prilikom proracuna ovako konstruisane vertikale osim napona
u stapu (prema povrsini jezgra uavojnlce - kao kod zavrtnjeval
treba kontrolisati i napone Ispod podlozne ploNce na gornjem
pojasu I crc.L na donjem pojasu. Na istoj slici, pod b) prikazan je
isti primer ali sa vertikalom od drveta (slozenog preseka).

i'
Milan GOJkoviC. DragosJav StojiC
Drvene kOllstrukclje
U slucajevima kada Stap resetke prima i zatecucu i pritts-
kujucu silu, gde sila zatezanja dominlrn. konstrukclja stapa moze
biti izvedena u komblnnaciji celik-drvo. Nalme, sUu zatezanjaprima
celieni profil. redovllo kruznog preseka - kao na s1. 4.41a. a pri-
tiskajucu.silu drvo, presek od drveta, kojl se oslanja na pojsne
stapove. Stap je slozenog preseka - od drveta i od celika pri eemu
se celien! profil postavlja,neposreduo uz presek od drveta.
Kod resetkastih nosaea sistema proste grede sa "padajueim"
diJagonalama prema sredinl raspona - dljagonale su zateguute. Naj-
veca sila zatezanJa je u prvoJ dljagonali (sila zatezanja iz donjeg
pojasa direktno se prenosi preko ove dljagonaleJ pa se zatim sile u
dijagonalnim Stapovima smanjuju premasredlniraspona (dijagonale
i vertikale oko sredine raspona. zavisno od intenziteta opterecenja,
mogu dabudu alternatlvno opterecene).Optimalnakonstrukcija ovakvih
stapova prikazana je na s1. 4,42a, odnosno - prva dljagonala je
iz 2x3=6 dasaka, druga,2x2=4daske I dalje dljagonale - po dYe
daske. Usvaja Se obicno konstantna Slrina dasaka pa se zavisno
od velieine sile menja same njlhov broj. Pri ovakvoj konstrukciji
stapova ispune, kada su dijagonale (a tako isto i vertikaIe) slozenog
preseka - posebno se vodl racuna da se teziste stapa, tezlSte
slozenog preseka dijagonale, poklapa sa sistemnom Iinljom nosaca.
Kod trouglastih resetkastih nosaea, a isto tako I kod tra-
pezastih nosaca sa malom visinolll"nulte" vertikale, prvo polje
resetke moze u celin! bit! opsiveno daskama - u svemu kako je
to pokazano na s1. 4,42b I 4.42c.
4.3.7. Ekscentricno vezivanje stapova
Po pravilu stapovi Ispune resetkastlh,nosacavezuju se u cvoru
centrleno, odnosno, kako je to u'Mehanlcl I Teorljl konstukclja
definisano - sistemne lInije resetkastih nosaca moraju da se pok-
lapaju sa tezlsnim osama materljalnih stapova. Veze stapova u jed-
nom cvoru ostvaruju se odgovarajueih spojnim sredstvinta - ug-
Iavnom mehanickim. Da bl centrlsanje stapova bilo potpuno potre-
bno je ne same da se njihove tezlsne ose poklope sa sistemnim
linijama stapova resetke, vee I da raspored spojnih sredstava za
vezu jednog stapa bude slmetrlcan i odnosu na sistemnu Hnlju.
Hi, bolje receno, da tezlste usvojene grupacije spojnih sredstava,
bude na pravcu slstemne llnlje.
Kao Sto Je to vee pomenuto, u drvenim, konstrukcijama ne
retko spojna sredstva diktiraju dlmenzlje preseka j kada nema
uslova i moguenosti za centricno vezivanje stapova ispune u cvoru,
kao na s1. 4,43, onda se stapovl ekscentrlcno vezuju. Ekscentrlcno
Milan OOJkovl6, Dragoslav Stojl6
('
,iiilll!lllIlIIWlllllllllmlllll,--
- 'f'-L1njil
iJ
"
1
i
369
Veze I nastavci
vezivanje stapova u cvoru 'resetke
uslovljavaju I konstrukcljske kara-
kterlstike nosaca kao takvog.
Primeraradio u slucajevlmaka-
da se veel broj stapova resetke sus-
tlce u jednom,cvoru 1kada postoj1
malibroj spojnlh ravnl - ekscen-
trlcna vezlvanja su neminovna.
Dva mogueaI najcescaslucaja
ekscentr.icnogvezivanja prikazanasu
na s1. 4.43. Ovo ekscentricno vezi-
vanje stapova Ui stapa u jednom'
cvoru ima za posledicu dodatne uti-
caje u evoru resetke. Pri tome vodi
se racuna da - ako je prikljucnl
stap u evOrll vezan popustljivim spoj-
nim sredstvima, popustljivom vezom,
a jeste-ako se za spajanje kor1ste
ekserl; zavrtnji 1 nJlmaslicna,me-
han1cka.spojna sredstva, moment
ekscentrlcnosti prenosi se na su-
sedne pojasne stapove kojl kroz
evor Idu neprekinuto - slueaj a) na
s1. 4,43.
Medutim, kod krutih - nepo-
merIjlvih veza stapova ispune u
" \ I ! IF.q J.... / posmatianom cvoru, kada se veza
" , ... , ,,/ 7", l ostvaruje Iepljenjem,- na primer,
( 'vn ..... ekscentrlenost veze izraZena:
,:-'s=:('0 " momentaekscentricnost! prenosl se
IJl. ' na sve stapove .koj! se susticu u
r1!f cvoru a srazmerno njihovim kruto-
stima.
:1 ".', :,' " .
,P konstrukcija
_- ovaj,sIuca].se javlj;i sjuno. kodpi'i-
mene lepkova. kao 'spojnog 'sred-
stva. Na primer, s1. "4.43a. mo-
.' .. 1-' ment ekscentricnosti (Mel uzroko-:-
7!tl'J}'d , van ekscentrlcnim vezlvanjem stapa
p" za, je. ' .
M =AU . e == D',' e ,
e D
gde je

Milan Oojkovlc, Dragoslav StOjlc
370
Drvelle konstrukclje
t.U - razlika sila u pojasnom stapu, i
e ekscentricnost sile t.U.
Ovaj moment (Mel prenosi se na poajsne stapove Un i U"+l
i to po MJ2 na svaki Stap (mpment u pojasnom stapu na mestu
cvora n, odnosno taeke gde osa stapa Dsece pojasni stap U
Il
+) -
u tacki d je
M
M = e
).1\
A +
11 ... 1
kak9 je redovno \.= All +1 A toJe dalje
M M
M=_e'
A
_e
2 A 2
odnosno moment savijanja u tacki n odnosno dl. Sada je napon
u pojasnom stapu. pod predpostavkom - na primer. daje U,,>U
ll
+
1
_ Un O"tlld
O"to- A + 2W !>O"tlld
n O"md n
gde je
Me - moment ekscentricnostl u veZi,odnosno Me=AUe.
A" - povrsiIia neto pOh::enog preseka stapa Un U taCtd n,
W
n
- otporni moment ndo poprecnog preseka stapa U" u
tacki n.
Sliean slucaj je i na primeru sa s1. 4.43b, gde se u cvor
sustlee pet stapova - od kojibdva neprekidno idu kroz evor. Eks-
.centricnost prikljucnlli s1:apova u evoru n izra.zena preko momenta
Me = AU .e Dn en +Dn+ ten+1
prenosi se takode na susedne pojasne stapove U" i U,l+
I
' koji su
osim aksijalnom zatezucom sUom optereceni i momentom savijanja.
Pritisnuta vertikala>vezana je centrieno (vertlkala moze da
bude i zategnuta).
Za geometriju i oznake na s1. 4.43b je:
Milan Gojkov)e. Dragoslav Stojle
r'
r
Veze I nastavcl 371
D
n
e
u
+D"+1 eII+ I ( All +
.
I _ ) ,
M) = A +An+l
Il
D
e) , )
DII e11 + Il + I Il + ("'"- sin0.11
M2 = A + An + 1
"
e oJ
D e +D"+ til'"1 A _M
U 11 11 2
M"
A +An+ 1
"
Napolli zatezanJa (crUl) u stapovima donjeg pojasa su (sa Cin-
jenicom da je M
n
<M
2
):
U11 O"qC\ __ M2
O"u.. - - + - :S 0"
W" Ilid' 1
til - Au O".nd
U 0" M
O"uI =--!!..!..l _1 !!:: 0"
til A + 0" W tlld
U md n
I u jednom i u drugom slucaju polazne ekscentrienosti (e, ell
e"+l) rezultiraju iz konstrukcijskog rei3enja cvora. To znaei, naJpre
treba konstruisati cvor. veze stapova u evoru, odnosnQ iz uslova
rasporeda izabranUl spojnih sredstava odrediti velicine ell i e
n
+
t
(ove velicine oeitavaju se sa crtezal.
Medutlrn, oslm provere napona u pojasnom stapu na uticaJ
od momenta ekscentriciteta (Me) - pojaslli stap treba proveriti i
na uticaj transverzalne sile (T). Nairne, usled postojanja momenta
savijanja (Me) U posmatranorn Stapu se tom prilikom. ovakvom
konstrukcijom cvora, javljaJu i transverzalne sUe odredene velicine,
kako je to pokazano na s1. 4.43. 8to znae!, da osiIn norrnaillih
napona treba kontrolisatl i smicuce napone po obrascu
3 maxT
't =- .-_.!!::'t .
mil 2 A mild
Za slueaj da u posmatranom polju resetkastog nosaca treba
postavfti nastavak isti se locira sto bUze suprotnom evoru. Prilikom
proracuna odgovarajuceg momenta savijanja od uticaja ekscentri-
cnosti veze, treba uzimati na mestu nastavka da je M=O odnosno
duzinu A uzimati domesta nastavka (nastavak se oslobada od
momenta savijanja - radi sarnO na aksijalnu sUu). Ili. 8tO Je puno
OJ Moment ekscentrlclteta ",Ue odnosno D"e +D..+Je"+I opterec,!/e pros/u gredu
n
raspona '-"+'-,... l' Vellclne MI I Ma nalaze se preko reakcUa (sa odgovaraj!lclm
krakom). I da!Je - veH61na M".
Milan Gojkovle, Dragoslav StQJlc
Drvene konstrukclje 372
bolje i konstruktivnije, ukupan moment od ekscentriciteta u vezi
(Me=6Ue) predati polju gde nema nastavka (nastavak postaviti u
poljll gde je izvedeno centricno vezivauje stapova tspune).
Ista ovakva analiza moze se koristiti i kod provere napona na
pravim delovima gornjeg - pritisnutog pojasa resetkastog nosaca, ta-
kode za ekscentrieno vezlvanje stapova ispune. U takvim slueajevima
napont u gornjem pojasu usled ekscentrienog vezlvanja ispune su:
N 0Clld M
(j'cu=ro A +-- w:S:clld'
mt!
Napomena: kako se ovde
radt 0 stapu- koji je istovre-
,.."./Klflmj -I(klfl'!!
meno optereeen aksijalnom si-
lorn prltiska - na izvijanje i
momentom savijanJa. moment
savijanja deluje neposredno uz
evor - gde prakticno nema iz-

J.. ....__ iI6: vijanja (Ui je neznatno) to se u
gomJem obrascu, za male ek-
scentricnosti, moze izostaviti
il-c.: ."."'.\"....... ,.
koeficijent izvijallja co.
Kod konveksnog preloma
gornJeg pOJasa i za ekscentricno
vezlvanje dijagonale u cvoru.
s1. 4.44, za proveru napona
usled ove ekscentrienosti mo-
ze se koristiti sledecaanaliza
grafteki postupak:
- za nesimetrieno i mo-
guce jednako podeljeno-opte-
recenje nosaca raspona I (za
uticaJe od slmetrlenog opterecenja dobijaju se neznatni utlcajiJ,
odnosno za nosae opterecen jednako podeljenim opterecenjem g
(kN/m) preko celog raspona i opterecenja p (kN/m) sarno na levoj
polovini raspona - u preseku a.-a. uticaj desne polovine resetke
moze se zarneniti sHarna Na iTa odnosno R,., gde je
N= T=El
a a 8'
Pri tome rezultantaRa deluje u evoru resetke. u tacki preloma
gornjeg pojasa. Ako se u racun uvede (uplan sila) cvorno op-
terecenje 1/2 roznjaee intenziteta Pa onda se dobija rezultanta R.,
koJa u odnosu na taeku d daje moment ekscentricnosti velicine
Sadajepotrebno sracunati napon u stapu gornjeg pojasa, po,
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
/-
373
Veze I nastavci
napred datim obrascima, za
uticaj od aksijalne pri-
">--...... tiskajuce sile 0 i momenta
_ savijanja Me' Prilikom lwn-
i trole napona (Tdl S obzirom
da moment deluje nepos-
--. 1"...... redno uz cvor resetke - ut!-
caj izvijanja je neznatan -
t-:;-............s u izrazu za napon moze i se
. izostaviti koeficljellt ro od-
nosnoS (ek5centrieno pritts-
nut Stap).
Kao stojepokazano na
51. 4.37 prelom gornjeg po-
jasa pojacava se obradenim
podmetaeem ill. ako je to
konstrukcijski povoljno sa
posebno obllkovanim traka-
rna. Dlmenzije jednog ova-
___--0
kvog podmetaea i sile u za-
vrtnjima, odnosno naponi u
isUm, mogu se kontrolisati
sa oznakama na s1. 4.45
'"

preko obrasca (na adekva-
tan naelll kontrolisu se i na-
ponl u celicnim trakama):
- lz uslova
Af.. pa.is-a
e
2
e
1
Rz "2 - Rl2 =a ,i
.
R2 - Rl +T =a
2
dobija se Rz =R
l
-
e
1
i smenom Rl =Rz +T
2 e
2
T
R =(R +T) :::::>
2 2 = _ 1 e
2
e
2
e
l
Analogno prednjem dobija se
R =_--C.-_
I 1 - e
1
/e
2
Milan Gojkovie. Dragoslav Stojle
374
Drvene
Ovde su Rl i R2 sile u zavrtnjima a T najveca moguca trans-
verzalna sila (uglavnom od nesimetricnog opterecenja nosaca).
Od uticaja R( i R2 odnosno T 'podmetac treba uspesno da
primi moment velieine
T
e
2
- e
j T
M =Rz
, 2
.e
I .
2
- 1
e
1
Naponi od ovih uticaja kontrolisu se na napred pol{azan nacin.
I na kraju ovog stava, cest je slueaj u praksi drvenih reset-
kastih konstrukcija, posebno kod krovnih konstrukclja, da resetka
u svojoj ravnl prima opterecenje od roznjaee neposredno uz evor,
kao na'sl. 4.46 - na primer. Kao sto se Iz sUke vidl, prltisnuti
stap gornjeg pojasa oslm pritlskajuce sile 0 treba da primi I mo-
ment savijanja velicine
M =p a
I
A.
I,
Naponi u stapu 0 dobijaju se prelw izraza
I
o M
crCII=O>A+
r cr
md
4.4. Veze iznadoslonaca-leiista 0)
Konstrul{cija leZista, uopste,'ima zadatak da prim! odredene sta-
tleke.utlcaje, elji intenzitet i karakter zavise od pr1menjenog statlckog
'sistema, i da m sigurno prenesu na temelje, zidove Ui susedne kon-
strukcijske elemente. Jednom reeju, - na konstrukciju kOja nosi krov.
Kao sto je vee pomenuto, konstrukcija leziata umnogome zavisi kako
i na koji element se oslanja vezac; da 11 je to zid ill stub i od
kakvog je materiJala izveden. U veeini slucajeva, kod krovnih kon-
strukcija sistema proste grede i manjih raspona oba lezista se
izvode identicno, sto znac! - da svako prima po 1/2 horizontalne
sile sistema.
I; Konstrukcija leztata u principu treba:
.) V!dl pogkwlje - 6. Lepljene lamelirane /constrtlkcUe
Milan Gojkovlc, Dragoslav StojlC
['
Veze 1 llastavcl 375
da OlllOgUC! pravilno dilatirnje. pravilan rad konstrukcije.
odnosno statlckog sistema; !
- dn ftksira sistem u ravlli, kod ravanskill nosaea, i da svo-
jom konstrukcijom uslov! staticke uticaje predviaelle sta-
tickim racunom.
U drvenlm konstrukcijama leziste moze.da se lzvede:
a) od drveta, kada se za izradu lezlSta koristi tvrdo drvO-
(hrastovina) najboljeg kvaliteta,
b} od celika. kada se projektuje u svemu prema priznatim
principima i nacelima celienm konstrukcija a prilagodava potrebi
drvene konstrukclje, i '
c) komblnovano - I od drveta I od celika.
Kroz nel{oliko datib primera lako se uocavaju navedelle i
potrebne konstrukcijske karakteristike kOje treba da ilIla jedllo
leziste.
Kod jednostavnih krovnih konstrukcija i nosaca malm i manjih
raspona leziste se izvodi u svemu prema sl. 4.47. Naime. glavni
nosae se oslanja na zid (ili nastub) preko podmetaca od tvrdog
drveta (treba kontrolisati napone 0"01)' Za slueaj da je potrebno
konstrulsati nepokretno leziste, odl1osno oslonac kojl treba uspesno
da primi i negatvni reakclJu - nosae se vezuje za leziste pogodnim
ankerima. Ovl ankeri mogu da budu od pljosteg (Sto je bolje) ili
okruglog gvozda iii profila (ugaonika, na primer). OstaI! detalji
jasni su Iz slike.
Detalj lezista eesto je vezan I sa resenjem strehe krova. Jedna
takva kostrul{cijska mogucnost prikazana je na sl. 4.48.
Slika 4.49 pokazttle nacin oslanJanja stuba od drveta natemelj
ad betona. Kod ovakvog oslanjanja,redovllo se koristi celiclli profit
celicne trake - ankerl, I posebnupaZnJu treba obratitinamoguenost
Milan Gojkov!c, Dragoslav Stojlc
377
376
Drvene kOl1strukclle
ispravnog ventillranja lezisne povrSfne. Cest je slucaj u praksi da
se opterecenje stuba predaje temelju preko ubetonlranog profila i
odgovarajuceg broja spoJllih sredstava. kao un primeru sa s1. 4.49
(8to omogucuje kvnlitetuo provetravanje).


Kada se drvena konstrukeija osla-
nja na betonske temelje. spoJniea drvo-
betou treba da je za 50 do 60 em iznad
terena(potrebna siguruost od VlaZellja,
odnosno abnorsferske vodel.
Posebnu paznju priIikom kons-
truisnja leiista traze resetkastl ramovl i

+
+
+
njima slicne konstrukciJe. Dvatakva

primera poknzanu BU na s1. 4.50 1 s1.

4.51. U prvom prir:lleru. drveni stub je
okovan [profillma. a u drugom bez i
sa celicnlm trakama. PreporucjuJe se, da
i ako nema negativne reakciJe -drvena
konstrukeija bude na pogodan nacln vezana za temelje.
Goruja povrsina temelJa redovno se ,obUkl:\Je u nagibu radi
efikasnijeg odvodenja atmosferske vode (0 leiistima i zg!obovima,
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
r
Veze I uastavcl
o njihovoj konstrukeiji i proracunu, dato je vise detalja u delu -
6. Lepljene lamelirane konstrukelje.

Milan Gojl<ovle. Dragoslav Stojle
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

''';5" ",
Klasicne drvene


konstrukcije
K
laSicne drvene konstrukcije ohuhvataju sve one konstruk-
cije kOje su izradene od prave grade prostog-monolitnog
poprecnog preseka i odredene- sL.'Uldardne duzlne. Za povezivanje
ovih elemenata u cellnu konstrukcije korlste se uglavnom meha-
nicka spojna sredstva - ekserl, zavrtnjl, mozdanlci, trnovi i pijavice
(klamfe).
5.1. Grede sa sedlima - jastucima
Kod ovakvih nosaca (ili mosnlca, korl' drvenih mostova) mogu
nastupltl dva slucaja, 1 to:
a) nosaN su preklnuti wnad oslonca, odnosno nasttlvljeni su
(cesci slucaj), il1"
b) nosacl idu kontmualno - neprekinuto preko sedla.
5.1.1. Nosaei prekinuti iznad sedla
Kod ovakv1h nosaca (S1. 5.1) u pravilu se usvaja da je sirina
sedlajednaka Strinl nosaca. Duzina sedlaje "" O,H. Da hi se dobili
najnepovoljniji uticaji. posmatrano polje treba opteretiti sa najvise
lito moze (sa q) a susedna sa najmanje sto mora (sa g). Da hi
sedlo bilo u ravnotdi mora da je
gla :;: a odavde a = Ii a .
2 2 1 1 q
maxM u sredinl raspona
maxM
.9l . !!._.9l.
1
2 2 2 4
kako je
II
I - 2 a
l
II
2'
l
= '2 - a 1
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle
380
Drvene konstrukclje
to se smenom ovih velieina u izrazu za
M dobija
A
_d.. --=- ql l
ga) _.9. =q 12 _tt!a
ma,.M =2 (2
q B B 2'
t t
.__. . - ,Kao sto -se iz gornjeg izraza vidi
" - maxM proste grede raspona l umanjen je
pt..-MTUfrrilj""'ill""I/Ih-111'f.-1,rn!r'TnHinTI111Tf1;lmT!He+?: za velicinu kao li:od proste grede
- . sa prepustlma .
Po vazecim standardima za drvene
-.g konstrukcije ne dopusta se smanjenje max
M
u rasponu l i ovakve nosace treba di-
. a menzionisatl kao proste grede raspona
t l (ne uzima se u racun uticaj sedla). To
znaci, prema ovom stavu standarda, no-
saee treba dimenzionisati prema

llla,.M =.9.
B ;
maxT =.9.i
2
a sedlo za moment
. l At----L,__.______-+G
mlll
M
2 a.
LiNl".:7a min I
idu kontinualno
preko sedla

t --
Kako je skoro redovno kod
l.iNt;;'a """.rt}/..J
ovakvih nosaca IlIliuMBI>imaxMI, s1.
5.2, to se nosaci dimenzionisu tako
da se dimenzije odrede premamaxM
a oslonacki moment (MB>maxM -
,po apsolutnoj vrednosti) prihvatano-
sac ABC i sedlo zajedno.
Da bi nosac ABC i sedlo ra-
dili zajedno (spregnuto) lljihove ela-

sUene linije moraju da budu iden-
ticne, s1. 5.2. Opsta jednacina ela-
sticne Hnlje glasi
44-t-
d2y M
ctx2=Ej'
*J Analogno ouame racllnu maze da se Izuede I Izraz za nta2ll za apterecenje
Iconcnetrlsanom sllom.
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojl6
{.
Klnslcue'drvene kOllstrukclje 381
pa primenjeno za ovaJ slueaj - za nosae (mosnicu)

EMIM '
i za sedlo
d2 ' M
--'i. __s_
<:ix2 - EsIs
Za identiean oblik elasticne linije nosaca (mosnice) i sedla
mora poluprecnik krlvine nosaca (PM) da bude Isti sa poluprec-
nikom krivinesedla (Ps).
Izraz za p je (lz matematlke);

1 ctx:2
P
dx) ]
Zbog malih deformacija, odnosno malih uglova okretanjamoze
da se uzme da je vellcina u imenitelju = 1, pa je,'za praksu
d
2
dovoljno taeno -
1
=
. p ox-
Primenjeno za ovakvu konstrukciju nosaca i sedla, moze da
se napise uslov da je lIps I/PM' Kako Je
1 d
2
y d
2
y M .
= =-- -- =- to Je
PM Ps d r d:i' E I '
Ms
Is "" EM 1M
Nosae 1 sedlo su od istog materiJala pa Je EM =Es E; za
pravougaoni presek nosaca blhM i sedlablh
s
Je:
I
bh
1;
3
. Is'= 12 1M =
smc;:nom,ovih vrednostl u gornji.izraz dobiJa. se
M
Ms _ MM
= _M_
i odavde'
bh
3
bh
3
h
3
- h
3
E __5 E __M.. 5 JIl
12 12
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
382
Drvene konstrukclJe
Oslonacki moment (M
B
) raspodeljuje se - na nosac (MM) i na
sedlo (M
s
), odnosno
Ma=MM+Ms; MM =M
B
- Ms;
IA
(,.---
,1
-fa l
----- Z:---- a .. t _
Ka7NJi07l1::>R(l'),1--____lo ,
P
-
I

=:i?6la5'y;t;/Ih$I.,ICa.7eJ//: 1"if'CtS7C1 c!O"&'161

T. !II l' S!1 '1
----- -- 1./T/t:a.7 seOJ.q)iMa
i A8 A?aSt"OM:T l'K,f'V7(J,;>t? 7rJ
- U';(/iJe8ret.la U' rXA::'/8, Fe.:7l!' <Ute

. . S.t':'LW:J1 onoe (l), fi ;?
e.e&VKfNisu/ca::;-ev/+ mrfITilllI.
AmS'Ta /6!i'S'R::WaZ
$S'q.(Z>',ve-1 I

twa -M-'J.l')J . I" t
___ a> ""vnf"""'" '
.

. t.:?(!SJ?;'Na -:I' C ; D rg.:re _
_i> "f.:-1fj ,.,8.r1{,,!I#-j _._ i
Sada je iz jednacine
Ms _ MM
3r;--
=> h:::h TM/M.
h
3
- h3 s M S M
::: hs b
M
S M
a stvarna preraspodela momenta M
B
, odnosllo iz.
h
3
11
3
::::;, s M
Ms MB - Ms .
Ms M = M M
h
3
h
3
h
3
+ h
3
h
3
S
B M + h3 B
M M S M S
Ovo znaci, da na,Jpre, prema maxM, treba odredit! dimenzije
nosaca ABC na uobicajen naNn. Razliku momenata MB-MM=M
prima sedlo i potrebna visina sedla, je
s
.
hs ::: hM (prl tome je MM = S!yW
M
. (Jmd ).
Milan GOJkovJ6. Dragoslav StOJf6
Klnslcne drvene kOllstrul<clje 31:13
Kontrola napona u svemu je -to napred pokazano
(za slueaj da je O"m>O'md povecava se onaj presek koji je manje
iskoriscen).
5.1.3. Nosaci na sedlima i kosnicima
Ovakvi nosaci cesto se koriste u drvenim konstrukcijama.
Sedlo se prihvata kosnicima, smanjuje se raspon nosaca (I) a sa-
mim tim dobija,Ju se povoljni staticki uticaji.
Za krajnJe polje nosac je (S1. 5.3) na jednom kraju (AI 1310-
bodno oslonjen a na drugom kraju (B) oslanja se na sedlo i kosnik_
U jednom granicnom slucaju to je prosta greda - sa
,.M l,2 1
Ill" =q . B
2
a u drugom jednostrano ukljeStena greda - sa millM
Za srednje polje (CD), takode: u jednom granicnom slucaju
to je prosta greda sa lIIaxM = qi2 I S, a u drugom kruto ukljdtena
greda sa mlnM = - qi2 /12.
I u jednom i u drugom slucaju stvarno stanje je izmedu ova
dva granicna slucaja, odnosno greda AB, .odnosno greda CD je
elasticno uldjdtena. Zbog prirode materijab_ i konstrul{cije veze -
nili je to prosta greda. niti ukljeSten nosac.
Dimenzionisanje nosaea sprovodi se tako sto se greda di-
menzionise za neku srednju vrednost momenta savijanja, naime za
_ .qe- .9.f . .!. 1 3 q /2 + 2 q e _.9..f
M- ,[(S +12) 22 24 -10)]'
1O
Za prvo polje (AB). merodavan je moment savijanja intenziteta
M := ql,2 . 8"
1
.
Da bi se dobio isti poprecni presek u krajnjem i srednjem
polju treba da je .if '" 0,91.
Po vaZecim jugoslovenskim standardima ovakvi nosaci racu-
naju se (za lo 1.20 I vidi 81. 5.3):
za staticko opterecenje nosace treba racunati sa rasponom
Ii{ 2"
1
(lo + I).
"
gde je IR racunski raspon proste grede (tada
je; na prffiler, lIu,xM '= q l; .
Milan GoJkovlc., Dragoslav Stojlc
384
Drvene kOllstrukcl.le
za pokretno-runamieko opterecenje zanemaruje se utlca,j sedia
j kosnika 1 dlmenzjje nosaea se odreduju kao za prostu
gredu raspona 10 odnosno 1'0'
5.1.3.1. Proracun sedla i kosnika
Reakcija nosaea raspona 10 prenosl se u evor B, pa je kosnik
opterecen pritiskajucom sHom K a sedlo zatezucom sUom H. Veza
izmedu sedia i kosanlka, po praviIu, ostvaruje se vezom na zasek.
Zbog ove 1 ovakve. veze sedio je
ekscentrieno zategnuto a kosnik
je ekscentricno pritisnlt stap. To
znael, da napone u kosniku tre-
ba kontrolisati preko lzraza
b
co K .)
O"clI==A+ W 'TJ
a napone u sedlu
fI
N:q.lo
0)
e MM - H t1i
0"111 =A + W 'TJ
,n
N .. t:t!"
z
!/_ '112 (SI.
5.4).
.v
Moment ukljestenja u tackl
B prima,ju zavrtnjl (SI. 5.4) - si-
Ie N1 i N
2
Za ravnotezu mora
da je ispunjen uslov
MB == NI a
l
+ N2 . ;
/
18to tako je
.. 1
N2
=> N2
a
l

Sada je Me Nt' at + N2 . odavde
at
N --.M

1 a
2
+ a2 B + a; .MB,
t 2
.) Vldl pag1ao!Ja Ekscentrlcno prltlsnutl I Ekscentrlcno zategnutl IItapov/.
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
Klaslcne drvene kOllstrukcije 385
gde su Nl i N2 zatezuee sile u zavrtnjima.
Velieine 1 a
2
, po pravilu. unapred se usvoje. a
l
5.2. Nosac'H sistema slozene grede
Nosael sistema s!ozene grede flU oni nosaei koji su sastav!jenl
iz dva ili vise prostih preseka. Primenjuju se U onlm s!ueajevima
kada treba premostiti veei raspon, odnosno primiti veee opterecenje
(i kada za date statieke uticaje ne moze da se primeni prost
presek). Od posebnog su interesa u konstrukcijama ratnih mostova.
S obzirom da su ovakvi nosaei sastavljeni iz dva ill vise
prostih preseka posredstvom razlieitlh spojnih sredstava (ldinovi,
mozdanici. zavrtnji pijavice i s1.). to ova!w sastavljen nosae ne
moze da ima otporni moment kao nosae prostog preseka. Tako,
na primer, ako se uzmu dye grede jedna iznad druge, istih di-
menzija, odnosno preseka, one ee se poviti svaka za sebe i svaka
ee greda primiti jednu polo-
vinu statiekih uticaja. Priro-
dno da je u ovakvom nosaeu
$1
omogueeno slobodno pomer-
anje u spojnoj ravni - nema
spojnih sredstava. Neka svaka
od ovih greda ima visinu h
tada je nj ihov otporni mo-
ment
W = 2 b h b h
6 3

2 2
Alto bi se umesto dYe
t .;: .'. ..:.; i
grede uzela jedna greda visine

2h, odnosno dYe grede sa vi-
sinom h i kOje su u spojnoj
ravni kruto spojene, vezane, onda je otporni moment
W ::: b ==
sto znaei dva puta veei od prethodnog, s1. 5.5.
I pored medusobnog spajanja ovih greda zbog prirode ugra-
denog materijala - drveta i evidentne pomerljivosti spojnih sred-
stava u spojnoJ ravni. ne moze se postici 100% iskoriseenost slo-
zenog preseka. Ovo znaei. da usled neizbezne pomerljivosti u spo-
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
386 Drvelle kOllstruk;ciJ!;
JnoJ ravni slozene grede u statickom proraeunu moraJu se tretiratl
sa reducuranim presekom. odnosno otpornim momentom. Proracun,
nosaca sistema slozene grede sprovodl se u svemu prema JUS
U.C9.200.
5.3. NosaiH u kombinadji drvo + celik
Kada se konstrukclje nosaca izvode u kombinaciji drvo +
celik, kao na primer sa 81. 5.6,
stoJe Cest posebno u kon- .
strukcljarna skela onda se di-
menzionisanje vrsi iz uslova da
deformacije eelika i drveta me-
dusobno budu identicne.
Iz uslova Jednakosti defor-
macija ukupno opterecenje q de-
li se na deo opterecenja koji
prima drvo (qd) ideo optere-
cenja kOJi prima ceUk (qc)' odnosno q=qd+q,,;
4
.9.. = 2,1 _10 .!C 21!J;
(a)
Ed Id .163 Id 1<1
Opterecenja i qd dobijaju se iz uslova da su dopusteni
naponi puno lskorisceni, OdnOS110
Mc=W,,'O'c Md "" Wd . O'uid kako je za jednako podeljeno
opterecenje

M,,"" 8
Md :::; 8 to je', dalje
WO'
w"a
c
:::; d md , i odavde
q"
W"O'c
(b)
Wd O'md
Potrebne vislne nosaca su
2 2

We he W"
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojic
Kiaslcne drvene kOllstrukclJe 387
2 21d
Wd = h =:>
bd Wd
d
IZjednace Iise vrednosti qclqd iz jednacine (a) i jednaclne (b).
dobiJa se
WcO'"
hd . a cIe odnosno
I - .
d wda
md
he'a
md
Id
O'md
h = 21_.- . he
d a
il
(na primer. za
O'.;.d 1000N/cur i O'il '" 14000 N/cm
2
h" 1.5hc)
Iz Jednacine q=qc+qd i jednacine (al
I
.9. = 21!:
qc'" i dalje
Id d
q = 21 qd + = (21 +1)
ld Id
q
q
= 21
1
c+ 1
Id +21Ie
Id
Na sUcan naein dobija se
21I"
q =Ql +21I
c
d
Ovde se napominje da ova analiza vazi sarno za prostu gredu.
Dalji postupak sastoji se u tome 8tO se odvojeno dimenzionise
celieni deo nosaca a odvojeno drveni deo (a prema odgovarajucem
opterecenju qc odnosno qd)' Prednji racun ukazuje da se visine
dela nosaca od drveta (h
d
) prema vlsinl dela od celika (hel ima
kao hdlhc'" 1,50. Skoro redovno, u praksi, naJpre se usvoji presek
(deo od drveta ideo od celika) pa se sa poznatim statickim ve-
!iclnarna preseka Lako dobijaju veliCine qd i qc i dalje kontrolisu
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
389
T
Drvene kOllstrukclje 388
naponi u pojedinim elementima preseka. Na vee poznati nacin od-
reduje .se i ugib ovakvih nosaca.
5.4. Krovne konstrukcije
5.4.1. Uopste
Kao sto je poznato. krovovi odnosno krovne konstrukeijc:: cine
zavrsni deo kakve arhitektonske ill inzenjerske gradevine. Pri tome
krovna konstrukclja moze da bude deo gradevinske eeline, nadgrad-
nja kakve konstrukeije izvedene od drugog materijala, ili. zajedno
sa osnovnim delom objekta da cini eelinu. U ovom delu govori se
uglavnom 0 krovnim konstrukeijama koje se naJcesee sreeu u inze-
njerskoj praksi.
Jedna krovna konstrukclja ima zadatak:
da zavrsi gradevinu.
da je stiti od atmosferillja.
da povoljno izolira prostor ispod krova.
Krovna konstrukclja moze da prenosi optereccnjc: na obimnc
zidovc, na sistcm stubova i podvlaka ill kombinovano - pri cemu
osloncl krovnc konstrukclje mogu da budu od drveta ili kakvog
drugog materijala.
Osnovlli clementi jedne krovne konstrukeije suo
pokrlvac
krovni pokrlvac oplata 111 letve
rogovi
/
roznjace
glavni vezaci (nosaci)
Krov
spregovi*
krovna konstrukcija
u ki-ucell.l a
Ho:zista
odvodn.lavan.le
ventilaeija
svetlarniei
o} 0 spregovlma
receno tamo vazl
ulcrucenjlma
ovde.
blce vIse retl u poglavljlma 6 I 7. Sve sto je
('
Milan Gojkovl(!, Dragoslav Stojl(!
Kiasicne drvene konstrukclje
Krovni pokrivac. kako se iz gornjeg pregleda vidi. cine: sam
pokrivac. oplata ill letve koje nose pokrivac i rogovi - konstruk-
cijski elementi koji primaju optereeenje od pokrivaca. odnosno op-
Iate ill letava i ovo optereeenje prenose na roznjace - na krovnu
konstrukeiju.
5.4.2. Krovni pokrivaci
Krovni pokrivaci mogu da budu posve razliciti. kao: erep ili
sHcni opekarski proizvodi. terisana h artij a, ravan 'ili valovit lim ili
limovi speeijalnih profUa (l konstrukclja). ravan ili valoviti salonit.
tegola. najrazlicitiji oblici i konstrukcije ploca od plasticnih masa.
staklo i slicni uglavnom industrijski proizvodi (prostije i slozenije
konstrukclje). Za pokrivanjeinzenjerskih konstrukcija - industri-
jskih, sportskih i izlozbenih hala i prostora u novije vreme koriste
se i speeijalne "sendvic" ploce koje istovremeno i pokrivaju prostor
i vrse njegovu viseznacnu izolaclju. Ove ploce. razlicitih oblika i
dimenzija - zavisno od proizvodaca, uglavnom su samonoseee -
nose same sebe i optereeenje od snega i vetra na odredenim ras-
ponima.
Od vrste krovnog pokrivaca zavisi nagib krovne povrsineO)
raspored letava odnosno konstrukcija opIate koja nosi pokrivac.
O} Prema Pravf/nlku a tehnlclclm merama I us/ovlma za naglbe krovnlh ravnl.
zavlsno ad kllmatslclh us/ova I vrste krovnog polcrlvaca, su
~ 0 5 % za vlses/ojne hldrolzo/aclje.
2:2,5 % za hldro/zo/aclje ad hladnlh premaza I namaza.
ad 0.5 do 4% za mastllcsnu Izolacju,
ad 45 do 80 za slamu I trsku,
45 60 za slndru.
.20 50 za pr/rodlll skrlljac I kamelle place,
45 150 za blber crep postavljen jednostruko retko.
33 60 za blber. crep postavuen jednostruko gusto.
33 60 za blber crep postavUen dvostruko,
33 60 za utorenl crep
22 45 zQ. tlatenl crep,
22 35 za lcanallce. ceramldu.
18 45 za azbest-cementne ravne place.
8 45 za azbest-cementne talasaste place.
17 45 za salonllke (azbest-cementne place),
6 30 za' poclnkovanl 11m u tab lama,
12 35 za talasast poclnkovanl 11m,
16 30 za' clnk 11m,
6 30 za alumlnljumskl 11m.
8 45 za telltnl lLrn u tab/ama
15 60 za talasast celLtlll 11m
Milan Gojkovl(!. Dragoslav Stojl(!
390
Drvene konstrukclJe
"

To znaci, da vrsta krovnog pokrivaca uslovljava nagib !:crovne
povrsine i raspored letava odnosno konstrukclju opIate (detaljne
i podatke 0 krovnim pokrlvaC1matreba videti u odgovarajucim Pro-
pisima 1 prospektima proizvodaca ovih proizvoda).
Nagib krovne ravni defillise se odno8om tga.=2h/l ili, jed-
nostavnije uglom a., 81. 5.7. Skoroje redovan slucaj da proizvodaci
krovnih konstrukcija daju i rnspored (sa dimenzijama) elemenata
kOji nose pokrivac. PreporucuJe 8e staticka provera ovih dimenzija.
Na sl. 5.8 dat je primer pokrivaca - jednostrUki biber crep.
Rogovi se nalaze
prenose opterecenje na
w
tf
=1 !,
da se za pokrivac koriste samonosece
krovne ploce - rogovi kao elementi
t iE'StS'rt::w + krovne konstrukcije izostaju, nema ih.

Rogovi kao konstrukcijski ele-
menti prenose opterecenje na roznja-
,ce. Razmak roznjaca je istovremeno i
raspon rogova. lako,rogovi skoro redovno idu preko vise polja,
znaci da rade kao kontinualne grede, oni se racunaju kao proste
1:
,
,
Nustaoal<:
od 6
6
6
i'
6
30
8 l
I
(Naglbl kraonlh raonl.
I
',:'
"
do 30
35
15
20
45
30
neposredno ispod letava odnosno opIate i
roznjace (S1. 5.8). Kod ..i

Kod vecih i slozenijih konstrukcija ka-
zo, balcarnl 11m,
za oloonl 11m.
za terlsanu hartUu (kroonu lepenku),
za doostruku terlsantl hartUu no, daseanoJ
za arm/rana staklo deb!Jlne 6 mm.
zo, talasaste ploee Izradene od plastlenth
ostm proa trl. dati su u stepentma)
r
Milan GojkoVlc, Dragoslav StoJI6
r:
oplatl,
masa.
Klaslcne <\rvelle konstrukclje 391
grede. Ovo iz razloga mogucnosti koriscenja kratke grade i moguce
zanlene elemenata (zbog ostecenja).
e)

""LaVAl';'
NOSacY'
Roznjace
Roznjace su elementi konstrukcije krova koji opterecenje od
krovnog pokrivaca prenose na glavne nosace (na glavne vezace). Re-
dovno se postavljaju na konstantnom medurastojanju (A) - s1. 5.9.
Osim prednjeg, roznjace u kombinaciji sa drugim elementima
imaju zadatak 1 da sprece izvijanje pritisnutog pojasa glavnog no-
saea, kada je isti rdetkasta konstrukcija, Ui da onemoguce Iz-
bocavanje nosaca u slucaju primene lepljenih lameliranih odnosno
kovanih kOllstrukcija. Rastojanje roznjaca P..') zavisi od vrste krov-
ali,IO<lKo-ristriikC1je gIavnog vezaca I uzima se
d? ivise). .
Roznjace mogu da budu postavljene koso, s1. 5.9a, b, c, ili
da stoje vertikalno - sl. 5.9d. Kod resetkastlh glavlh vezaca pos-
tavljaju se iznad cvora rdetke iii u njegovoj neposrednoj blizini
(zbog konstrukcije cvora).
Milan Gojkovtc, Dragoslav Stoj1c
392 Dnene konstrukclje
U krajnjim poljima

jedne krovne konstruk-
cije (S1. 5.10), gde se re-
n - r--r"
dovno ugraduju konstru-

kclje spregova. roznjace
osim navedene funkcije
r -v '
imaju zadatak da sluze

i kao verUkale sprega.
Kod krovnih kon-

" ' 1', 71", . "/ " strllkcija gde se za glav-
'" '" "//.")
nenosace koriste resetke
,," "\. ,,'\l "" '".
, "" L,(""'...." "
roznjace se mogu posta-
, L. . t= viti i izmedu cvorova. sl.
5.11. " "
Tada se one nazi-
vaju rogovl-rozllJaee. U
takvim slucajevima gor-
- '
nji pojas resetkastog no-
saeaoairn aksljalnom pri-
G'LaJ-?V1 tlskaJucom silom optere-
cenje i momentom savi-
janja.
Statick! sistem roz-
njaea u vecini slueajeva je prosta greda. sa rasponom jednakom
razmalm glavnih vezaca. Medutim. za konstrukciju roznjaea mogu
se koristiti i sistemi: kontinualna greda. greda sa prepustima. ger-
berov nosae i slieno - zavisno od konstrukcije krova odnosno
njegove dispozicije. Kod hala velikih raspona i sa velikirn rasto--
janjem glavnlh vezaea za konstrlkciju roznjaea lwriste se lepljeni
lamelirani nosaei iIi resetkasti nosaci, s1. 5.12.
Roznjaee se po pravilu nastavljaju iznad glavnih vezaea. No,
u posebnirn konstrul{cijsklm sistemimanastavci roznjaea mogu biU
i drugaeije rasporedeni.
il
5.4.4. Proracun krovnog pokrivaca
5.4.4.1. Opterecenje
Opterecenje koje deluje na konstrukciju krova. odnosno krov-
nog pokrivaea Cine opterecenja. ito:
1. Teiina krovnog pokrivaca (S1. 5.13a)"je gravitaciono op-
terecenje j uvek se daje po m
2
ko'se krovne povrsine. Ova tezina.
kOja se uzima prema Propisima ill prospektima proizvodaea ovih
Milan Gojkovic, Dragoslav StoJic '
t""
393
Klasicne drvene konstrukciJe
I "" Sl elemenata. obuhvaLo"'t: tezinu krovnog
pol{rivaca. tezinu letava iIiopIate i te-
zinu rogova;
2. Tezina roznjaca se pretposta-
1ZKKr
vlja. Naime, nn osnovu pretpostavlje-
nih dimenzija preseka tezina roznja.za
po osnove krova je (S1. 5.9b) m
2
L13 , .a:[
1
g =A'Y
d A.
Aa:ls'7'i!1
ovde je:
===aii=
A
povrsilla poprefuog pre-
seka;
Jf , r
'Yd zapreminska masadrve-
ta; i
KOIVnNc-6I.NC1 Glf:eOii'
horizontalno rastojanje
A.
.tIi/IfO; :::as;:
roznjaca;

3. Sopstvena tezina glavnih no-
I / I saca. zajedno sa spregovima i pot-
" rebnim ukrucenjirna. kako je vee po-
2
" menuto - uzimase po m osnove kro-
va;
4----.s l' 4. Opterecenje snegom takode je
J definisano vaZecim Propisima. Daje se
uvek u kN/m2 osnove krova. zavisno od
ugla nagiba krovne ravni - s1. 5.1Sb.
Prema s1. 5.13b redukovano opterecenje na

m
2
kose krovne povrsine je
s s

S --1
cosa.
COSeL
5. Opterecenje vetrom takode daju vazeei
Propisi. Ovo se opterecenje daje zavisno od geo-
grafske zone i stepena zasticenostl objekta - u
kN/m2 kose krovne povrsine i uvek deluje up-
b) 1\'

ravno na krovnu ravan - s1. 5.1Sc.
Opterecenje koncentrisanom sHom inten-
ziteta p=1 kN. Svi konstrukcijski elementi jedne
krovne konstrukcije a posebno oni malog ras-
pona - letve, oplata i rogovi moraju se proveriti
i na veUeinu ove,sile;

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
395
r
394 I

I
7. Eventualno korisno opterecenje uzima se - ukol1ko postoji
- prema vazecim Propisima (teiina tereta, vesanje dizaliea i slieno).
I
Svako od ovih opterecenja allalizira se posebno I opterecenja
se komblnuju tako da se dobiju mal(simalni statieki utieaj! za pos-
matrani element krovne Na'primer:
5.4.4.2. Letve
Kao sto je receno, letve prenose opterecenje ad krovnog pok-
rivaca na rogove. Njihov presek i razmak zavise uglavnom ad ka-
rakteristika krovnog pokrivaca (u vecini slucajeva dlmenziJe pre-
pOrueuje proizvodae pokrivaca). Raeunaju se kao proste grede ras-
pona a (SI. 5.14) gde je a - razmak rogova.
,
i
J'
j.
;1
,
Analiza opterecenja:
- od krovnog pokrivaca g (kN/m2) kose krovne povrsine,
- ad snega s (kN/m2) osnove krova,
od vetra w (kN/m2) krova i 1. na krovnu ravan,
Milan GojkovlC,Dragoslav StojlC
r
Klaslcne drvene konstrukclle
- od koncentrisane sHe P=1 (kN).
IsU/ct!1<7;
Opterecenje po mI
rfr. a,W0$""'''
letve

q = (-g- + s) . I.. odnosno
eosCf. ..1C 14'

qy == q cos01. + W
T
CJ.: == q sin01. ,
jer Je letva opterecena na koso savijanje.
Moguca su dva slucaja opterecenja (S1. 5.15), ito:
1. slueaj - kadaje letva opterecena punhnjednako podeljenim
optereeenjetn qy odnosno q., 1
2. slucaj - kada je letva opterecena sopstvenolll teiinom, sa
gy odnosno g. i koncetrisanom sHorn P
y
odnosno P
z
Od ova dva
optereeenja merodavno je ono kOje daje vee! moment savijallja M
(dalj! proracull je u svemu isti, kako je to
receno za koso savijanje).
5.4.4.3, Oplata
Oplata se dimenzionise na Isti nacill
kao 1 letve. Optereeenje se svodi sa sirlnu
daske b (oblcno b=20 em) ili na sirinu ad
100 em. S obzirom na karakteristike pre-
seka (b je mnogo vece od dJ. redovno se
zanemaruje sav!janje aka z-z ose. Sto znae!
- oplata se dirnenzioniSe na Nsto savijanje
(savijanje oko y-y ose). s1. 5.16.
Dimenzije dasaka opIate kao i letve
su diktirane konstrukcijskirn karakteristikania krovnog
pokrivaea. No, nije zgoreg, kako je
veereceno, ave dhnenzije proveriti (na-

pred datim postupkom).

-.-
5.4.4.4. Rogovi
I rogovi se raeunaju kao proste
grede (lako rade kao kontinualni no-
sael), iz napred navedenih razloga.
Opterecenje se svodi na III I roga i to
ISUI<li .,'1);16.j
MUan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc
"!i
1;
r'
"
!
i
1
i
Drvelle kOllstrukclje Klaslcne drvelle kOllstrukclje 397
I
tako dase pojedina opterecenja razlaZU na dYe komponente _ jedna
upravna na krovnu ravan, i druga, paralelna sa krovnom ravni.
Poznate velicine: ugao a.; raspon roga A. odnosno A.', razmak rogova
a, intenzitet opterecenja i kValitet materijaIa, sl. 5.17.
Analiza opterecenja
a) od krovnog pokrivaea g [kN/m2] kose krovne povrsine (SI.
5.18a)
gR=g'a [kN/ml],
gl = . cosa. [kN/ml],
= . sina. [kN/ml];
b) od snega s (kN/m2) osnove krova, sl.
5.18b
s' = s . cos a. [kN/m2]
SR = S' . a = s . cosa. . a [kN/m]
Sl =sRcosa.=sa. coila. [kN/m]
S2 = SR sina. = s .a . cOSa. . sina. [kN/m]
e) od vetra W (kN/m2) kose krovne povr-
sine'i upravno na krovnu ravan, sl. 5.18e .

WR =W a [kN];
d) od koncentrisane sUe velicine P=1 kN


5.18d
PI =P . cosa. [kN]
P2= P . sina. [kN].
Moguca su i dva slucaja opterecenja, sl.
5.19,
1 slucaj: q =gl +Sl +w
R

q A.,2
ma,.l\11 = -8-
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
11 slucai:
I. lJ
g A.,2
max _ 1 PIA.'
M11- -8-+ --
-r 4
L$lUCa.;J.p' ad"ova'dva momenta savijanja (M) za di-
roga merodavan je onaj koji je
-+ .{! =+= vecl.
"'. .. . .... Kriterijum za maxM: ako se postavi uslov,
na osnovu intenziteta pojedinib opterecenja, daje
I
.4
A.,2 glA.,2 PI'J...'
(gl +SI +w
R
) 8 >-8- + 1.
A.'
A.'
(SI +W
R
)"2 >PI odnosno (SI +W
R
)A.' >2 PI
onda je za dimenzionisanje merodavan I slucaj opterecenja. U pra-
ksi (kada je (51 +w.)s' < 2 PI) za dimenzionisanje merodavan je II
slucaj opterecenja.
Rogovi se racunaju kao proste grede raspona A.' odnosno A.
(mogucnost koriscenja kratke grade i eventuaIne zamene ostecenih
delova). Zavisno od intenziteta opterecenja odnosno ugla a., rogovi
su optereceni momentom savijanja (M), transverzalnom silom (T)
i normalnom silom (N), s1. 5.20.
PriIikom ispitivanja napona (skoro redovno unapred se pret-
postavi presek roga) iste treba proveriti po obrascu
N O"clld maxM
-w- + - ::; 0"
O"clI- A O"md W clld
odnosno
N O"tlld maxM
- + -- ::; 0"
O"tII - All O"md
W tlld
zavisno od toga da Iije rog ekscentricno pritisnut iii zategnut.
Smicuce napone od savijanja ('mil) treba proveriti po obrascu
- 1 50 maxT <
'mll- A -'mild
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
398
Drvene kOllstrukcll.e
(naponl '11111 su redovnQ u dopustenim granlcama - monolitni pre-
sek). .
Napred sracunate staticke uticaje moraju da prime i veze _
izmedu roga i roznjac.e.
5.4.4.5.Roznjace
Roznjac.e suo kako je vee re-
ceno, vaZnij! elementi jedne krovne
konstrukclje. Za uobicajene kons-
trukcije krovova, sa resetkastim
glavnim vezacima ali i sa leplje-
nim lameliranim glavnim nosaci-
rna, roznjace su uglavnom siste-
ma proste grede. Naime, rofnjace
nose optereeenje na rasponu od
jednog do drugog glavnog vezaca.
vrit'?iNli Ol)
:'i I
KallreN?"'R/S8Ne Site P
::,' i i \\\

1a
1'18
SIte
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
Klaslcne drvene kOllstrukcije 399
Prilikom prorac.una roznjaea najbolje je opterecenje svesti po m
2
osnove krova, sl. 5.21.
Analiza opterecenja
1. Od krovnog pokrivaca (sarn pokrivac + oplata iii letve +
rogovl)
g = (kN/m
2
osnove);
cosa
2. Sneg s (kN/m
2
osnove);
3. Sopstvena teZina roznjace

'Yd'i
1
(kN/m
2
osnove)

4. Opterecenje od vetra
A.
W =W" cosa
(kN/m
l
roznjac.e i to upravno na
krovnu ravan).
Optereeenje od koncentrisa-
ne sile (P= 1 kN) nema potrebe
uzimati u racun. jer su rasponi
roznjaca uglavnom veei od 2 m
pa Je merodavno opterecenje od
snega i vetra (koncetrisana sila
uzima se sarno u kombinaciji sa
sopstvenom tdinom).

Opterecenje po m I roznjace je
q =(g + s A. (kN/ml]
odnosno
CIy=.q cosa +W. q,.=q . sin a ,
jer je roznJaea opterecena na kaso savijanje. Dalje je potrebno.
zavisno od usvojenog statlekag sistema roznjace, sracunati mero-
davne staticke uticaje I na vee poznat naeina dimenzionisati roz-
njacu.
U slucajevima kada roznjaca prima osim momenta i aksijalnu
pritlskajucu suu tN), bila da je vertikala sprega iIi sprec.ava izvi-
MIlI\.D Gojkovle, Dragoslav Stojle
r
I
400 Drvene konstrukclje
!
janje - izbocavanje glavnog vezaca, onda je ona osim na koso
savijanje opterecena i na izviJanje - pa napone treba sracunati po
obrascu
N <J
clld
My M"
<Jell t)) A+ <J (Vi +w ) <J
clld

PHI ,y z
5.4.5. KonstrukciJski detalJi
Najcescl slucaj u praksi je - da roznjaca leii upravno na
glavni vezae i da prima opterecenje u dYe ravni (opterecena je na
koso savijanje). Kako roznjaea treba istovremeno 1, da spreei izvi-
janje, odnosno pomeranje glavnog nosaea iz 5voje ravni, to se ona
za nosae vezuje u 5vemu kako je to prikazano na 51. 5.22.
Nairne, roznjaca se zasecana dublni .od 2 do 5 em i "preveztUe"
sa pojasnim stapom. Ovaj zub drii pojasnl stap na mestu oslan-
janja roznjace u projektovanoj ravnl. S druge strane zaseca se rog
(l do 3 em) i ovako formiranlm zubom prenosi sHe iz krovne
ravnl na roznjacu.Rog se obicno sadva eksera vezuje za roznjacu.
Za krovne ravni u naglbu :5 25
0
roznjaca se fiksira uz pomoc jedne
ugaone pijavlce (pljaviea sa siljcima pod 90).
Za vece naglbe krovova fiksiranje roznJace je temeljnlje - s1.
5.23. Roznjaea se oslanja na jedan podmetae nesto veCih dimenzija
kojl se vezuje za pojas
ekserlma, iIi, kod veelh
" {!$'
sUa u ravni krova, zavr-

tnjimaizasecanjem gor-
njeg pojasa.
Kod lameliranih
!WS7<!1I1i9A!. konstrukcija roznjaee se
veztUu za glavni nosae u
rO'J6K svemu kako je to prl-
rl.5?Tte,cr;sw:" kazano nns1. 5.24.
iZ'k/68M;>,tt1If7-
M.M Kod kontinualnih
roznjacagde je potrebno
IV-t3:7
o5tvarlti kontlnuitet na

mestu oslanjanja, roznja-
ce seoslanjajusHeno pret-
hodno datim detaljima.
U slueaju da je roznjaca sistem proste grede, veza izmedu
roznjace i glavnog nosaea resava se uz pomoc eelienlhlimova -
"papuca".
Milan GoJkoviC, Dragoslav Stojlc
401
Klaslcne drvene konstrukclle
Na s1. 5.25 i 5.26 pri-
razllciti obliei ovih
kojima
za roznjaeu,
da
ilizavrtnji (ele-
kako je vee
adekvatan
potrebe roz-
redovno nas-
glavnlh vezaea
kazanl su
papuCa. odnosno limovazave-
zu.
Spojna sredstva
se llmovi vezuju
glavni nosae
budu ekseri
menti od celika.
reeeno, moraju na
naCin bitl zasticenl od koroz-
lje).
U sIueaju
njace se skoro
tavljaju iznad
s1. 5.27.
Mllan GojkoviC. Dragoslav Stojl6
( ..
402
Drvene konstruketje
Nastavak se moze oSigu-
rati pomocu pijavica (a) iIi uz
pomoc drvenih podvezica; dr-
venih Iasn! i eksera (b).
Nastavak roznjace pod (c).
na istoJ slici, konstruisan Je
vezorri na list 1 zavrtnjima.
Cesto se korisiti 1 veza - da
se roznJace na mestu nastav-
ka miinoilaze a!. 5.27d.
Ovakve konstrukclje nas-
tavka roznjace korlste se ug-
lavllom u klasicnim drvenim
kotlstrukcijama.
Kada roznjace oslIn
momenta savijanja pri-
maju 1 aksIjalne sile -
nastavcl se moraju tako
konstruisati da: uspecno
prImeI prenesu loveug-
lavnom pritlskaju6e sile
(direktno suceljkom illu.z
pomoc spojttih sredstava
i podvezica).
S1. 5.28 pokazuje
kako se mogu resiti zg-
lobovi kadajestatickisis-
tern roznjace - gerberov
nosae. kao sto se iz sli-
ke vidi. zglobovi su kon-
struisani tako da mogu
da prIme i normalnu sl-
Iu (M=O).
Proracun ovakvlh
zgIobova je u svemu Isti
(iIi kako je to po-
kazano kod konstrukcija
zglobova za nosace.
I rasporedu zglo-
bova (u osnov! krova)
mora se posvetiti odre-
dena paznja.
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle

Klaslcne drvene konstrukclje 403
Nairne, zglobove u roznjaca-
mao na primer - kada su lste SiS-
a)
tema gerberovog 110saca. treba ras-
porediti tako da isti ne padaju u
isU presek u dYe uzastopne roz-
njace. a1. 5.28.
f r
Posebu painju treba posvetiti
i vezama izmedu rega i roz11ja{;a.
Kako rogovi treba da prenesu
l"I
na roznjace odredene sHe u krov-
nOJ ravni. II sa krovnom ravni, to
} 1
se rogovi zasecaju (za 1 do 3 em)
pa ovim zasekom cine siguran os-
lonac na roznjacu - zasek prenosi
sHu na roznjacu - vidi s1. 5.22 i
5.23.
Na sl. 5.29 prikazanaje veza
rogova u slemenu i oslanjanje ro-
gova na vertikalno postavljene roz-
njace.
f 'a'
81
"J
d)
ljil
3
U
} 1+++1 {
JIll
a<iiLO.8OYa ("OSNOvi)
! &J.;!NJace

Milan Oojkovle,D[agoslav Stojle
404 Drvene

5.4.6. Krovne konstrukcije u zgradarstvu
Krovne konstrukcije kOje se koriste u zgradarstvu, na manjlm i
ve6im objektima visokogradnje, mogu da budu posve razlicite od onih
prostih, sasVim jednostavnih, za manje uglavnom stambene objekte, 'pa
sve do onih velikih raspona i sloZenih konstrukcijskih sistema
Ne upustajuci se u detalje koji su obradeni u zgradarstvu ovde
se ohraduje ugIavnom inZenjerski dec posla, odnosno stabilnost i
konstrukcijski problemi vezani _za ove i ovakve krovne konstrukcije.
Zavisno od velicine i karakteristlka osnove koju treba pokriti
odredenom krovnom konstrukcijom - vrste krovnog pokrivaca, od-
nosno nagtba krovnih povrsina kao i drugih posebnih funkcija koje
treba da udovolji krov u sklopu konstrukctjske celine gradevine
kao takve - lste se dele u vise grupa.
Svaku grupu, svaku grupaciju krovnih konstrukcija karak-
terisu vise ill manje odredene statlckC} konstrukcijske karakteris-
tike. Slozenost konstrukcljskog sistema jedne krovne konstrukcije
odlikuju uglavnom broJ razlicitih kon8trukcijskih elemenata, njihov
sklop t odnos prema celini kao i veliCina raspona.
5.4.6.1. Jednovodni krovovi
Najjedostavnija - prosta konstrukcija je jednovodni krov pb s1.
5.30a. Kao sto se iz slike vidl konstrukciju krova cine rogoVi i Idisne
grede poznate pod iInenom "veneantce").
OJ Grede 'vencantce" oslanjaju se na zld III preko greda 'tavanjaca' II! dlrektno
zav!sno od konstrukcUe krova. Presek greda vencanlca rezultlra uglavnom Iz
konstrukcUsklh karakterlstlka krova. Presek je redovno kvadrat a kod pravougaonlh
preseka - vee" stranu preseka treba polozltt na zld. odnosno na gredu tavanjacu.
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
Kiaslcne drvene kOllstrukclje 405
Korlste se za male ras-
pone. Donja - niza vencanica
prima 081m vertikalnog opte-
a)
recenja I llorizontalne sile, ho-
rizonto'llne reakclje (H
w
)' Na 9s-
novu ovih reakcija odreduje se
potreban presek vencanice kao
i njena veza sa masivnim zi-
dom (iIi bondruenom kons-
trul<:cijom obimnih zidova za-
visno od vrste gradevine koju
treba pokriti). Veze izmedu ro-
gova i lezisnih greda formiraju
odredenu konstrukcijsku celi-
nu krova. Rogovi u jednoj ova-
kvoj konstrukciji rade kao pro-
ste grede i dimenzije im se od-
reduju uglavnom preko momen-
ta savijanja.
<V
Za sIueaJ da se rogovi
osianjaju na poduZnu gredu ko-
ja se preko sistema stubova
oslanja nanosecl zid objekta,
kao na s1. 5.30b onda se ta-
kve konstrukc1je krovova nazi-
VDW.b:7NI'a' 68 ..va.oZ/Dt'Q.!of'
vaju jednovodni krovovi sa jed-
nom stolicom. Zid iznad os-
lonca B iIna zadatak same da
zatvor! krovni prostor (zabatni
zld). Na s1. 5.30b je: (1) ro-
govl; (2) vertikalni stubci kojl
sa oslanjaju na horizontalnu
gredu (3). Ova horizontaina
greda (3) moze biti i od ar-
miranog betona I lstovremeno
nosl i plafonsku konstrukciju.
U poduznom pravcu (krova)
veza Izmedu gornje lezisne grede 1 stubaca ojacava se kosnicima
I kljestima (4) koja vezuju stubac sa rogom (imaju konstrukcijskl
karakterl. Na lstoj slici,5.30b. data je 1 varijanta kada je n1Z1 dec
krova izveden sa "nadzidkom". U ovom prlmeru nadzidak same
zatvara krovnl prostor a donja-nlza veneanlca oslanja se na slstem
vertikalnih stubi6a (kao i u prethodnom slueajul. Kosnik u po-
precnoj ravni krova (5) ima zadatak da pospesi l<:valitetnije pre-
nosenje horlzontalne reakcije na horizontalnu gredu odnosno ma-
sivnl zid gradevine.
Milan GojkovlC. Dragoslav Stojle

1/
406 Drvene kOllstrukclje
Za vece konstrukcije jednovodnih krovova rog se poduhvata
jOs jednim poduznim osloncem, sa Jednom roznjacom (6) tako da
sada rog radi kao kontlnualni nosac na dva polja (al{O ide nepre-
kinuto preko roznjace), kako je to prikazano na s1. 5.30c. Roznjaca
preko stubiCa prenosi optercenje na lllasivni zid gradevine (pos-
redno, preko horizontalne grede). Poduzni i poprecni kosnici (7)
imaju zadatak dapovecaju prostornu stabilnost konstrukcije krova.
Na istoj slie! je data i varijallta sa nadzidkom. Kako se ova kon-
strukcija krova poduhvata sa dva vertlkalna stuba za istu se cuje
i termin- jednovodni krovsa dYe stolice. Kljes1<1. (4) imaju iskljucivo
konstrukcijski karakter (povecavaju prostornu stabilnost konstrukcije
luova).
U popreenom preselm krovne konstrukcije, u jednoj ravni.
nalaze se: rog, stubiei koji nose roznjacu odnosno vencanicu, klje-
sta i poprecni kosnici. Jedna ovakva celina naziva se vezac krova.
Razmak vezaca krova zavisno od opterecenja varira od
4,00 do 6,00 m Ozmedu vezaca postoje samo rogovi).
5.4.6.2. Dvovodni krovovi
Na s1. 5.31 prikazana jejedna prosta konstrukcija dvovodnog
krova. Element! jedne ovakve konstrukcije su: (1) rogovi. (2) hori-
zontalne grede kOje su istovremeno i tavanjace, odnosno zavrsavaju
donji prostor (umesto ovih greda moze se izvest! i armirano be-
tonska ploea) i spregovi odnosno poduzno ukrucenje, ukrucenje u
ravni konstrukcije krova (3). Rogovi su u tacki C, u slemenu krova,
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
407
l{iaslclle drvene kOllstrukclje
medusobno spojeni na suceljak (Ui na list sa suceljkom) i ovakva
veza se smatra kao zglobna veza (za potrebnu stnticku analizu).
U osionackim tackamn A i B rogovi se osianjaju na horizontalnu
gredu vezom na zasek. love se veze takode smatraju kao zglobne
veze. Nakovani deo (4) ima eisto konstrukcijski - po zelji
oblikuje pop-
reeni presek
krovnog ku-
busa.
Zavisno
od karaktera
i intenziteta
stalnog (g) i
korisnog (s i

w) opterecenja
jedrie ovakve
konstrul{Cije
osnovni eleme-
nti- rogovi (1) u najnepo-
voljnijoj kombinaciji opte-
recenja. optereceni su saM.
TiN. u svemu kako je to
dato na s1. 5. 32.
Ovo znaei da unapred
usvojene dimenzije preseka,
kao i odgovarajuce veze iz-
""'b .$
A
medu pojedinih elemenata
krova, treba proveriti na
relevantne staticke uticaje-
u svemu kako je to receno u napred datim stavovima.
Konstrukcija krova na s1. 5.31 mora da ima, kao sto je vee
reeeno, i jedno poduzno ukrucenje u ravni krovne povrsine. Ovo
ukrucenje se formira od dijagonalno ugradenih stapova eije se di-
menzije usvajaju na osnovu velicine krova i dimenzija rogova. Uk-
rucenje se postavija sa donje strane rogova. na strani prema
krovnom prostoru (ista ovakva ukrucenja ugraduju se i kod jed-
novodnih krovova).
Za slueaj da je u krovnoJ ravni potrebno ugraditi otvor za
prozor, kao na aksonometriJskom lzgledu krova po s1. 5.31, onda
se to radi tako sto se prekinuti rog poduhvata sa jednom pod-
vlakom. sa jednim 110sacem, koji opterecenje od prekillutog roga
prenosi na susedne rogove. Za ovu podviaku. u tesarskoj praksi.
moze se cut! naziv "veksIa" a sama radnja poduhvatanja prekinutog
roga "vekslovanje".
Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc
409
, .c L
v -- K/t"lm---
m
,




!6


Q1 l'o..'1 ""
.....

-;t;. I
<0

na

t
!3
li
I
,
408 Drvene konstrukclje
Konstrukeije krova pO s1. 5.31 koriste se za raspone 1"" do
7,50m, za manje gradevine. i za uglove a. = od 40
0
do 60
0
prema
horizontali. Pri tome velicina a 4,50m.
Prosta konstruk-
eija dvovodnih krovova iz
prethodnog stava moZe se
koristitl i zavece raspo-
ne- na primer I 10m
(pa i do 12m).
Ovakvi krovovi osirn
navedenih elemenata ima-
ju jos jedan a to je ras-
pJnjaca - 51. 5.33. I kod

menata (rogovi +raspin-
jaea+horizontalna
greda) u jednoJ popre-
cnoj ravlli krova cine ve-
zac- prenosi opterecenje
u svojoj ravni.
Ovakve konstruk-

cije krovova wlo su ek-
onomicne, mala potros-
. nja drveta, posebno u
primerima kada hori-
zontalni elemt"uti
:'-L- - gredeAB- zat\fa-
1<.rfo raju kromi pros-

tor.
Kadaje raa-
//saoA?tojanje nosecih zi-
.1 a: dova (I) 2l 1, 8tO
r;.'i:I dfl je obicno slucaj
p onda se ravan ve-
"' et zaca moze smat-
eJ rati kao kruta
ankerovana sajb-
(za staUcki proracun).
Za simetricno opterecenje ovaj
sistemje krut- nepomerlj!v. Rogovt
rade kao kontlnualni nosac! (na dva
razlicita polja- au i a
o
)' Za ravno-

'".4
MIlan GoJkovlC, Dragoslav StoJ1C
Klaslcne drvene konstrukclje
merno podeljeno opterecenje roga, na mestu gde se oslanja raa-
pinjaca- u tacki D, Javlja se negativni momenatsavijanja intenzitet.'1.
MD = - q 8 a Normalna (N) i poprecne sile (T) ra-
cunaju se na poznat naNn.
Raspinjaea moze da bude opterecena i- od konstrukeije_plafona
lli od korisnog opterecenja iznad ravlli DE, s1. 5.33. U tom slucaju
rasplnjaca osim normalne sile prima i moment savijanja velicine
l2
1
MR =Ps'
Ovde se napominje, da velicina reakeija raspinjace utice na
veliclnu normalnih sila u donjem delu krova.
Nesirnetricno opterecenje krova izaziva pomerljivost sistema,
odnosno raspinjace (na s1. 5.33 oznaceno erticama) kl'ova, tako da
rogovi rade na savijanje na eel oj duzini a. Prilikom proracuna
ugiba ovakvih rogova merodavna je lljegova ukupna duzina a = au
+ a
o
' Sve ovo govori- da su pomerljivi
adekvatni prostim dvovodnim krovovima.
sistemi oval{vih krovova
Medutim ako se u visini rasplnjace, u ravni DE, formira
horizontaini spreg*) koji se vezuje- ankeruje za kalkanske zidove
(i eventualno za postojece poprecne zidove), kao na prirneru sa s1.
5.34 onda Je ovakva konstrukcija krova i za nesirnetricno op-
terecenje nepomerljiv sistem- 5istem sa nepomerljivom raspinj acorn.
.) U oaom spregu (reSetkastom nosacu) rasplnjace su vert/kale - dodaj se samo
dUagonalnl stapovl.
Mllan GOJkovIC. Dragoslav StoJIC
411 410 Drvene konstrukclJe
Redosled statlckog proracuna sprovodi se na poznat naein,
odriosno za najnepovoljniju komblnaciju optereeenja. (g, s I w).
Proracun merodavnih statiCkUl uticaja i adekvatna kontrola napona
- u svemu kako Je to napred receno.
Raspinjaca se vezuje za rogove u svemu kako je to pokazano
na s1. 5.35 (dve v8rijante: sa ,rasplnjacom prostog i sa raspinJacom
slozenog preseka). PrlnClpijelno - rasplnjaca treba da je tako vezana
da se 8tO maIlje. ili nikako.
slabi presek roga i da veza
moze di:t prenese alternativ-
nu sUu (pritisak i zatezanje).
Kako se vezuju rogovi
n
za noseei zld gradevine, od"":
nosno, bolje receno, za ho-
I U rizontalnu armiran0 betons-
!tu plocu iIi za horizontalnu
gredu, gredu tavanjacu - dato
je na s1. 5.36. Na istoj slici
je pokazana i veza rogova u
:.'
H
slemenu krova.
;, ,
i
J

I'

L
"

q
I
1


u
r
J
I Milan OOJkovie. Dragoslav StoJle
r
t:
Klaslclle drvelle kOllstrukclle
Potrebno ukrucenje kose-nagnute krovne povrsine kod ovakvih
konstrukcija izvodi se uz pomoe nakovanih dasaka (postavljenih
dijagonalno), kao i u prethodnolll prinleru krova.
Kod pomerljivih sistema dvovodnlli krovova sa raspinjacom-
za nesimetricno opterecenje raspinjaca kao takva je bez uUcaja
na. sistem pa se elementi krova racunaju kao kod prostlh dvovodnih
krovova (rog radi sa rasponom a).
5.4.6.3. Dvovodni krovovi sa stolicom
Za vece raspone i veee krovne konstrukcije, rogovi se podu-
hvataju na sredini specificno oblikovanim podupiracima. Takvi kro-
vovi nazivaju se - sistem sa stolicom, s1. 5.37. Dakle, krov sa pros-
tom stolicom odlikuje se verttkalnim podupiracima - stolicom kOja
poduhvata sleme krova preko roznjace.
Jednako dobro koristi se i za dvovodne i za jednovodne
krovove. Razmak vertlkalnih podupiraca - stubaca - defini8e raspon
roznjace (kada je roznjaca u slemenu. kao na s1. 5.37a, onda se
ona naziva
Veza Izmedu roznjace i stubaca oSignrava se u poduznom
pravcu kosnicima - paJantama (osiguravaju poduznu krutost kon-
strukcije krova). Uobicajeni preseci roznjaca zahtevaju razmak stu-
baca, odnosno razmak vezaca do 4,5 m.
Podupirac, odnosno vertikalni stub oslanja se, kod manjih
raspona, na hor!zontalnu gredu, 11a gredu tavanjacu (koja je op-
tereeena na savijanje - prima optercenJe od ovog stubal, a kod veeih
raspona - pozeljno je da stubci stolice prenose opterecenje direktno
iIi preko grede tavanjace na masivne zidove (na nosece zidoveJ,
Kod ovakvlli sistema krovova rogovi rade kao proste grede
oslonjene na jednom kraJu. u slemenu, na roznjacu - slemenjacu.
a na drugom - na gredu vencanicu.
Preko vencanice rogovi. odnosno krovna konstrukcija ankeruje
se za masivne zidove. Osim sistema proste grede rogovi mogu da
budu i grede sa prepustima - zavisno od velicine strebe.
Za vece nagibe krovnih povrsina potrebna stabllnost u po-
precnom pravcu, u ravni vezaca, postize se kosnicima - kako je to
pokazano na sl. 5.37b (vidi i s1. 5.30 - slstem kod jednovodnih
krovova).
Kod jos vecih raspona rogovi. sa poduhvataju na vise mesta
- sa vise roznjacqa, odnosno podupiraca. Takvi krovov! nazivaju se
- sa dvostrukom (S1. 5.37c), odnosno trostrukom stolicom (S1. 5.37
d) i imaju dye, odnosno tri roznjace. Kao 8to je vee receno, vezac
krovne konstrukcije u svojoj ravnI ima:
Milan GojkovlC, . Dragoslav. StoJle
413
412
Drvene konstrukclje
ty
C!J


It! \!!"
A -. lJ It'

C,

rogove, vertikalne stubce sa kosnic1ma-pajaotama i roznJace. Raz-
mak vezaca uslovljava raspon roznjaca.
Milan Gojkovl<!, Dragoslav Stojl<!
"
Klaslcne drvene konstrukc!Je
Krovov! sa dvostru-
kom stolicom (Hi, kako
se Cesto cuje sa dvojnom
stolieom) imaju dva re-
da uglavnom vertikalnlli
stubova { ovakvi sistemi
se koriste za krovove ve-
6ih raspona (do'" 12 m).
I ovakvi sistemi kro-
vova imaju vezace na ras-
tojanju :S 4,5 m a konstru:-
kelja krova kao takva od-
govarajuca ukrucenja u
poprecnom i poduznom
pravcu (li popreCnom pra-
veu to je potrebno uk-
rucenje vezaca a u podu-
znom - potrebna krutost
ostvaruje se pomocukos-
n ika-pajanti, izmedu roz-
ujaca { vertikalnih stuba-
ca. Principijelno - sistem
ukrucenja jedne krovne
konstrukeije rezultira iz
koneepta projekta. odno-
sno konstrukterske spo-
sobnosti projektanata.

, Kada su podupiraci kosi-nagnuti dobija se specificna krovna
konstrukeija poznatai pod {menom kosa krovna stolica, sL 5.38.
OvakYi, krovovi, posebno onda kada se izvode sa nadzidkom, po-
godnisu u slucajevima kada se tavanskl prpstor koristi u posebne
svrhe. ,Sve sto je receno za prethodne krovove vafi i za krovne
konstrukelje sa kosim stolicama. Ovde, treba obratiti pafnju, zbog
potrebne eflkasnosti formiranog vezaca" da ,rog treba da "padne" u
ravan vezaca - u ravan kosnika kao i na pravUnost veza izmedu
pojedinih' elemenata krova (vidi aI.' 5.38). '
Ilustracije radi, jedan krovni vezac sistema sa dvostrukom
stolieom, sa dye roznjace, odnosno sa dva vertikalna poduplraca,
u svemu preina 's1. 5.37c; ima aledecf redosledproracuna:
. redovno je zadato .:.. zldova. krova; duzine
rpgova, odnosno x:aspored stubaca (odreduje se' pret;hod':':'
nom dlspozlcljom); nagib krovnih povrs,ina i razmak, rogova ,r.
Milan Gojkovl<!.Dragoslav Stojl<!
415 414 Drvelle kOllstrukclJe
"

'\.
,.... \l::..
.-
I

"1(.


\
Za zadato opterecenje (g. S i w) rog radi kao greda sa pre-
pustima, s1. 5.39 (dobija se u sigurnosti), sa statickim uticaJima.
sracunatim na poznat naNn. u svemu kako je to dato na s1. 5.39.
Roznjacu treba proveriti kao nosac sa kosnicima lSI. 5.40}. Sa
razmakom stubaca B jednako razmaku vezaca (51. 5.40) Iroznjaca
r Klaslcne drvene konstrukcl!e
I
u kOllstrukciji krova ima
vertikalan polozaj. sto
I
znaci da treba sracunati
najvece moguce vertilm-
Ino opterecenje (qv) lwje
"pada" na roznjacu)-me-
rodavni staticki ulicaji do-

n

e

p.ejrisaK si.5D'N.:7e
!lie"9"'Rqr velW
A./ '>. 1'\ -,f. 'CI B
<: ....
J1I

bijaju se na poznat naNn.
Sila u kosniku do-
bija se razlaganjem rele-
vantne l-eakcije; na ver-
tikalni stubac dolazi sila
() velicine
B
2
2
(pod pretpostavkom da je
razmak veza&'1 B = const.).
Dalji racunski pos-
tupak satoji se u proveri
napona u kosniku. pro-
racunu veze kosnik-roz-
njaca i proveri napona u
centricno opterecenom
stubu (opterecen na lz-
viJanje).

Krovne konstrukcije po s1. 5.37 - sarno sa vertikalnim podupi-
racima - stubcima primaju horizontallle sile u svemu kako je to
pokazano na s1. 5.40. Naime, usled priUskujuceg. odnosno sisueeg
dejstva vetra vertikalni stubac moze biU opterecen' na pritisak (-)
ill zatezanje (+) - za sisuee dejstvo vetra. Isto tako i rog. ukoliko
je sastavni deo vezaca u posebno oblikovanim konstrukcijarna. mo-
ze biti opterecen alternativno - savijanje sa zatezanjem. odnosno sa
pritiskom (to isto vazl i za odgovarajuce veze ovlh elemenata).
1z navedenih razloga za veee raspone krovova i strmije nagibe
krovnih povrsina - stolice se vezuju kljestima. odnosno rasplnjacom
- za ovo i ovakvo optereeenje formira se sistem kako je to pokazallo
na s1. 5.4l.
Kao sto se iz slike vidi sada za alternativne uticaje vetra,
pritisak ill sisanje. rogovi. odnosno kosnici stalno rade na prltisak
(sto je povoljniJe). Ovakve krovne konstrukcije poznate su pod
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle
r
II
417
416
Drvene .
imenom dvojna, odnosno troJna stolica sa raspinjacom, iii kada
postoJe posebni kosnici za prijem sUa pritisaka - sistem sa podupi-
ralom, kao na s1. 5.41.
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
Klaslcne drvene kOllstrukclje
Kao sto se iz slike vidi (S1. 5.41) vertikalni stubci prenose
opterecenje na masivne zidove preko horizontalne grede (.pozeljno
je da se stubci oslanjaju. 'centricno na zidove ili sa neznatnim
ekscentricitetom manje je opterecenJe horizontalne grede od utl-
caja podupiraca). Kosnici prenose 'pritiskajuce sile takode na hori-
zontalnu gredu (redovno se vezuju za gredu vetom na zasek).
Kosnici zajedno sa rogovima i vertikalni podupiraCl (stubci)
daju povoljnu krutost kQnstrukciji U r.aVlli vezaca (sistem trouglova)
a poduzna krutost, krutostkonstrukcije krova upravno na ravan
vezaca postize se kosnicima-pajantama (ugradenih lzmedu' stubaca
i roznjaca). s1. 5.42.
Ne redak je primer u konstrukcijania krovova u visokogradnji,
posebno na stambenim objektlma, da je raspored nosecih zidova
u osnovi takav - da horizontalna greda ne moze .direktno da prenese
opterecenje od vertiklanih stubaca, kao na primru sa s1. 5.43.
U takvim slucajevima horizontalna greda, osim. sto zavrsava
vezac krova i prenosi opterecenJe na obimne-nosece zidove, op-
terecena Je. i na savijanje - od sila u vertikali stoUce, i od eventu-
alnog korisnog. opterecenje koje se moze naci u krovnom prostoru.
Isto tako ova horizontalna greda prima i horlzontalnu-zateZucu sUu
sistema (horizontalne komponente kosnika). Redosled statlckog pro-
racuna krova po s1. 5.43 sastoji se u sledecem:
proracun rogova i roznjaceu svemu na napred pokazan naNn;
dvojnu stolicu treba kontrolisati na najvece moguce simetricno op-
Mllan GoJkovlC. Dragoslav StoJIC
r
418 Drveue kOllstrukclje
terecenje i naj-
nepovoljnije ne-
simetrimo optere-

---,
n
. Z
X

cenje.
Za krovnu kon-
strukciju raspo-
na lIsa vezaei-
ma na rastoja-
nju B, sa pozlla-
tim uglom nagiba
1v ._ . krovne ravni a. i
visinom, odnos-
no poloZa,iem ras-
pinjaee (a) - 81.
5.43, na uobiea-
jen naein (preko
relevntnih kon-
centrisallih sila)
dobijaju se me-
rodavni statiekl
utiCaji. Uglavrall
unapred usvoje-
ne dimenzije po-
jedinlh stnpova
sistema treba pro-
veriti na ovako
sraeunate uticaje.
5bWem/C/I!O 1&
G<'}'2;R&<:fEH.7E" /I S
AN77"Nen'/.?",w
OP.l'Ee6"CCm'C Ha JPa,

Ra.=o
JI.,
5.5. Resetkasti nosaci
U savremenlm drvenlm kostrukcljama, ponaJvise zahvaljuJuci
kValitetnim spojnim sredstvima, velilm primenu imaju resetkasti
sistemi nosaca najrazlieitijih oblika i sistema. Rdletkasti nosae! kor-
lste se skoro u svim oblastlma drvenih kOllstrukcija a najvise kod
krovnih konstrukcija velikih raspona. za obltkovanje velikih prostora
- volumena, kod izrade najrazlieitijih hala i objekata od drveta i
svuda tanlO gde je to ekonomski opravdano. lsto. talm, resetkasti
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
("
Klaslcne . drvene konstrukclje 419
nosaei nalaze primenu i u drvenim mosto-
vlma, pa 1 u kostrukcijama skela, - ug-
a) PI./AIi NOsaGi
lavnom na onim mestima gde je to svr-
sishodno.
Kod resetkastih nosaca uopste. zah-
valJujuci konstrukcijskom sistemu, ugrade-
nl materijal je bolJe iskoriscen 1 rasporeden
u odnosu na statieke uticaje nego Ii kod
punih nosaea. To se lepo vidi na s1. 5.44.
NOsaC/ Kod punih - monolitnih nosaca opterecenih
na savijanje najveci naponl su na ivicama
:::w=-- preseka, a zatim se smanjuju prema neu-
tralnoj osi. Kod reSetkasUh nosaea. kod
kojih su stapovi opterecelli aksijaillim si-
lama, naponi su ravnomerno rasporedeni
po presecima - pa je samim tim materijal
bolje iskoriscen. Prilikom projektovanja i
6t, konstruiSanja resetkastih nosaea od drveta
i tieba se priddavati sledecih naeela:
primenjivati kada je god to moguee
sisteme prostih greda,
vezace, odnosno nosace postavljati uvek na konstantnom
medurastojanju,
prllikom izbora sistema iSPUllC truditi se da se sto manji
broJ stapova sustiee u jednom evoru,
- tezlti da u sistemu ispune duzi stapovi budu zateglluti a
kraei pritisnuti,
voditi racuna 0 velicini uglova izmedu stapova ispune
pojasnih stapova - radi konstiuktlvllijeg vezivanJa stapova
u cvorovima,
priUkom lzbora sistema ispune obratiti paZllju na moguce
oblike poprecnih preseka stapova - jer isti umnogome uticu
na konstrukclje cvorova.
- da konstrukclja krova kao celine ima dovoljan broj horl-
zOlltalnih spiegova, te moguenost njihovog pravilnog kon-
struisanja. kao i dovoljan broj ukrueenja,
da nosaN imaju dovoljno nadvisenje (odnosno moguenosti
za realizaciju ovog nadvisenjal. i
o realnim mogucnostima za realizaciju konstrukcije odno-
sllomontaZu nosaca.
Kod konstrukciJa iesetkastih nosaca u krovllim konstrukci-
jama, od posebnog je interesa odredevanje velicine polja (A) rcset-
MUan GOJkovlc. Dragoslav Stojle
420
Drvene kOllstrukclje
kastog nosaea. Velicinu poIja treba tako odrediti da duzine izvijanja
pritisnutih stapova budu u opUmainim (dopustenim) granicama. Na
velleinu polja (A) 1sto tako utiee raspored roznjaea, odnosno kon-
strukcijske karakteristike krovne povrsine, najbolje je i jedino is-
pravno kada se resetkasti n08aei optereeuju u cvorovima. To znaei,
da ro.znjaee krovne konstrukcije treba osionitl u evorove resetkastog
nosaea (iIi u njihovoj neposrednoj bUzini) - 81. 5.45,
Osianjanje resetkastih nosaea moze da bude posve razl1cito:
da se nosaei oslanjaju na masivne zidove, stubove od betona ili
celika kao i na konstrukciJe stubova od
drvetc'l. Kako kod drvenih resetkastih kon-
strukcija nema (Ui su beznacajne) tem-
peraturnih dilatacija, zbog prirode ugra-
denog materijaia, to se oba osionca u
veeini slueajeva mogu 1zvesti kao kruta
- nepomerljiva. U takvim slucajevima se
po 1/2 horizontalne sile rasporeduje na
svaki osionac. Kod velildh raspona i slo-
zenijih konstrukcija resetkastih nosaca,
IeZista odnosno oslonci moraju biti tako
izvedeni da se oSigura pravilan rad us-
vojenog statickog sistema.
Oblik resetkastog nosaea zavisi, kako je vee reeeno, od vrste
krovnog pokrivaea. U kOllstrukcijama krovova gde se za glavne
vezaee koriste resetkastl nosaei, primenjuju se uglavnom Iaksi kro-
vni pokrivaei (da bi se sIIlanjili uticaji od sopstvene tezine). Na
oblik konstrukcije resetke mogu da uUeu uslovi osvetljenja, pro-
vetravanJa u pokrivenom prostoru j slieno.
Donj1 pojas resetkasUh nosaea izvodi se horizontalno (ukoliko
sistem j oblik resetke ne zahteva drugaeije) - tada je konstrukcija
najjednostavnija. MeduUm, resetkasU nosaei jzvode se sa potrebnim
nadvlsenjem. Koliko treba nadvisiti jedan resetl{sti nosae - definisu
standard! za drvene konstrukcije. Velieina potrebnog nadvisenja stvar
je iskustva 1 zavis! od: vlaZnosU drveta, stepena naknadnog isusivanja,
od kvallteta izrade (vrste upotrebljenUl spojnih sredstava), 1 od duzine
traJanja optereeenja.
5.5.1. Moguei oblici resetkastih nosai:a
Kao Sto je vee reeeno, zavisno od svrhe kojoj su namenjen1
i funkciji kojoj treba da udovolje, resetkasti nosae1 mogu imati
najrazl1citije oblike i sisteme. Na s1. 5.46 (od I do IV) prikazani
su neki od najvlse koriseen1h oblika I sistema:
(1) TrouglastC resetkastl nosaCi sistema proste grede najvise
se koriste u krovnim konstrukcljama. Sistem ispune moze da bude
Milan Gojkovt(!. Dragoslav Stojl(!
,..
l<laslcne drvene kOllstrukclje 421
vrlo jednostavan. kod manjih raspona 1 optereeenja, pa sve do
slozenijih sistema, do sistema sa sekundarnom ispunom - za krov-
ne l<onstrukcije velikih raspona. Jednako dobro mogu da se kon-
strulsu od dasaka, kada se nazivaju "dascani nosaei", ali i od
puhih - monolitnih i slozenih preseka. Velieina polja resetke (Al
varira od 1,00 do 2,50 m (pa i 3,00) m kod velikih raspona.
Prilikom izhora sistema ispune uvek treba teziti, ulwliko je to
moguce, da kraCi stapovi ispune budu priUsnuti a duzi zategnuti.
Kao sto se iz sl. 5.46 v1di - gomji pojas resetke je u nagibu.
Velieina nagiba (ugao a,) zavisi od vrste upotrebljenog krovnog
pokrivaca i potrebne visine u sredini raspona. Potrebna visina re-
setke usvaja se prema datim odnosima (kao deo raspona l) a kod
vecih kOllstrukcija odnosno raspona nije zgoreg prethodnim - gen-
eralnlm raeunom proveriti unapred usvojenu vlsinu nosaea;
(2) Trapezasti resetkasti nosaCi, slmetrieni ili asimetrieni, su
oni nosaei koji imaju oblik trapeza. odnosno nosae ima poeetni
visinu iznad oslonca. Sve sto je reeeno za nosaee pod (1) vazi
uglavnom i za ove resetke. Kada dijagonaie "padaju" prema sredini
raspona onda su one zategnute i obrnuto. Kako sile u stapovima
ispune zavise od transverzalnih sila u nosaeu i Italw ove sile zav-
isno od sheme opterecenja menjeju znak u iIi oko sredine ras-
pona to i stapovi ispune u ovom delu resetke - dijagonale i
vertikale mogu da budu dvoznacno opterecene (na pritisak i
na zatezanje);
(3) Mansardn{ resetkastl nosacl imaju gornji pojas koji se
zavrsava neposredno ispred oslonaca, odnosno prva .:.. oslonaeka
dijagonala je u stvari prodliZetak gornjeg pojasa. Ovaj prelom gor-
njeg pojasa, lwd krovnih konstrukcija, redovno se pokriva staklom
- .radi propustanja svetla u prostor lspod krovne konstrukcije (uko-
liko je to potrebno).
Mansardni resetka1j!ti nosaCi nalaze prhnenu sHeno kao 1 tra-
pezasti. Sistem lspune moze da bude vrlo razlicit - jed110stavan i
sa sekundarnom ispunom. U slucajevima kada treba vise svetla
"pustitl" 11 halu, iIi ugraditi poseban sistem provetravanja, man-
sardni nosac moze da dobije u sredini raspona, nadrgradnju u
vidu svetlarnika iIi prostora za ventilacijU;
(4) Paralelni reset1casti nosaCC takode nalaze veliku primenu.
U krovnlm konstrukcijama koriste se kada imaju osionce na raz-
lieitim vislnama (zbog potrebnog pada). Koriste se za konstrukcije
roznjaea, razlleitih spregova i ukrucenja. Ispuna nosaea moze da
bude kao na s1. 5.46-IY, ali i od ukrstenih dijagonala (kada rade
na zatezanje) ill od dijagonala 1 zategnutih verUkala (kada su di-
jagonale pritisnute izvode se od drveta a zategnute vertikale izvode
od eelika - tzv. How nosaei);
MIlan Gojkovlc. Dragoslav Stojle
423

,'. 1
I
I

1..
422
Drv.elle kOllstrukclje
'I:
i
r
,: i
'7. r.eOUG'taSTi NOSat7/ .
....

...0...;\ -
r 'I lS$_ !
. LzaA:tJYaNe ,eeSig.TKe]
6-'0,0-'5;17 (z'f,ojm
'&57Z7';o'NJe q5t?-?,:5{t9J}",

.tOO 55' .tt::w'-
+ t
t.
Ida!Je..
Ii
I

u
Ip
, i'.

I.,

Ii
I',

(I


I"

".

m
2.

T .E92MQW /co M.

,

',k



;-t-
h


Z-,?Oob
Ii -(/-"0;f)t I MY/s'lO
00' ,t-a::


Ala C/O
Yi!"2l7C"a" D?
Klaslclle drvene konstrukclle
ct +v
' I #:(/06j)l;
I It. i &9ylswo 00 1/
r<VtW7J
y'
-+-: .E .I'&ZMaK
I :A t - I?,Q 01" JO.D171 t U IgeeT.f'a:>.1/OV rteiM&t/
t
3. NasacY ..sleTLaAII'K
-r-."...:E..
IImQ(j-ob j)t a: :,': + I.
4. ...
85>.?M'aK n:-zaca 00 4=+
Ut? D:> KCV IA 'I' > .E
.ttW.s7A'O'Kc.oa_+, I r Db oX:'(..fa) m
,
;0 Ya-e, B.;:..


__tA tl5&?,IXJ(.%;cv)m t:B
: I a:: ,." '.'
r--:' -, II?.SQCSQ .2"kr/AlOQ'RM?M"
I' !
::z,....
" l s: T
.v./Btf'.aLeLIV/ NOS,xY
11= (f c/o iJ)t;
J>NSNSVWl21/1
n;oa;i"o> 00 cwo zo
!'
?,aJ(<{q::;)m -$i A t 1!V(2Jm-p'
SLt::>!6>AI/.7ihl ,w"vST,w;tt:"/-E>
(D:7 4Cl7"'J
pVSZS/S21J"

A t l:: 2qa:Jm
S fO'$'87L/C,v/'
..
-Tt::;
.L::... .8.
A ,.eas,A;W Nasaro i IV 6l?to m! TB
tW,II$7jWAt:'i.;6' NOsaas
ISllki1.1i:46.j,1
'.
IIII MUull Gojkovle, Dragoslav Stojle MUan Gojkovlc. Dragoslav Stojle

J\
425
424
Drvelle konstrukc:IJ!:
6'. ..

t t t f

6<:f- go4


\ ____
- I _
I 16Wf.7.
t = 1'0.0 06 .5ZJ.Q:;I m
. Z,..lQO ob ....
{/"".!..,s
t.VK IVe TI(';
fa
00
4tZ> 4:J

ISll,li;a 5.46,m J
1"'If!05TCI
se
Milan Goj kovic, Dragoslav Stojlc
r
Klasicne drvene ItollstrukclJe

.;e.c:we Sl..01e.
N'e ;eC!s/!!!TKCi'S're






1Q1I?/.7. saSHS"T1aIf?,vMtOM
-=y=.=rr
a:>s<!"7KaSli ,,9:?DI' Ali::>S:5'Ct'
(
I
II
11.fUt5tq'
u
ArtKl
tt-
t t
{UKM9 Tie; .a:;t08e sa ymgCW
.._

Milan Gojltovlc, Dragoslav Stojlc
r
i
1
I
,
426 Drvene e
(5) Parabolicni rdetlcast! Hosae! imaJu gomji pojas u obliku
parabole (potporne Hnije za raVnOmerllO podeljeno opterecenje). Na-
laze primenu kod krovnill konstrukeija velikih raspona i redovno
se konstruisu sa sekundarnom ispunom. Gornji pojas resetke ima
veliki broj preloma i na ovim mestima se redovno izvode nasta.vei
gornjeg pojasa;
(6) Sed" nosae! odnosno "testeraste" krovne konstrukeije su
u stvari trouglaste resetke u llizu. Strmiji nagib sluzi za pokrivanje
staklom, za propustanje odredene kolicine svetla unutar prostora.
Zbog relativno malih .raspona unutar hale mora da postoJI odreden
sistem stubova, odnosno podvlaka za oslanjanje resetkastih nosaca.
Ekonomicni su - Jer su Jednostavne konstrukeije, malih poprecnih
preseka stapova i rade se u velikim. serijama;
(7) Trozglobl).i i dvozglobnt reset/castl ramovi takode su drvene
konstrukeije kOje imaJu veliku primenu. Kao sto se iz slike vidi
mogu imati najrazlicitije oblike (u vertikalnoj ravni) , zavisno cemu
sluie i kakav prostor oblikuju. Sve sto Je receno za napred nave-
dene resetkaste nosace vazl i ovde, sa napomenom, da se kod
ovakvih nosaca javljaju i konstrukcije zgIobova. Na s1. 5.46 III pri-
kazane su razlicite mogucnosU oblikovanja resetkastih ramovskih
nosaca. Kod ovakvih konstrukeiJa, zavisno od sistema ispune, mogu
da se jave ekseentricna vezivanja stapovau cvorovima;
(8) Resetkaste luene lconstrukefje koje nal<.ize primenu u kon-
strukeiJama hala velikih raspona, u drvenim mostoVima i kod skela.
Ovakve resetkaste konstrukcije obicno se konstruisu sa paralelnim
pojasevima - poJasevi po krivini 1U kruznog lulm iIi parabole. Jed-
nak6 dobra mogu da se konstrulsu sa jednostavnom ispunom,
obicno dijagonale i vertikale. ali i sa selmndarnom ispunom -kod
slozenijih lucnih kostrukcija.
5.5.2. Redosled proracuna resetkastih nosaca
Posle usvaJanja pogodnog oblika'reseticastog nosaca - raspona
i visine resetke u karakteristicnim presecima - i posle usvaJanja
sistema ispune, odnosno rasporeda stapova ispune prelazi se na sta-
ticki proracun oosa&'I.. Pri tome, usvojen oblik i sistem ispune re-
seticastog nosaca treba da zadovolji: uslove gradevine za lwju. se gradi
(most, krovna konstrukclja, kran i sl.), mogucnost za llbtradivanje
potrebnog broja spregova i ukrucenja (kojl rezultiraJu iz uslova pros-
torne stabihlosti konstrukciJe kao celine) i arhitekturu celine vo-
lumena konstrukclje Ui prostora ispod kOllstrukcije.
Pre nego sto se na statickl proracun potrebno je obe-
leZiti sve stapove i sve cvorove usvojenog resetkastog nosaca. Kod
simetricnih resetkastih nosaca pozeljno je da sistem obelezavanja
bude slmetrican (S1. 5.47). Posle obelezavanja sledi proracun geometrije
sistema resetke. Geometr1ja treba da obuhvati: proracun sistemnih
Mila!l GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
("
duzina svih stapova i velicina uglova (izmedu stapova ispune i
pojasnih stapova). Na primer, za reSetku sa s1. 5.47 je
duzine stapova
U
I
=U =U =U =:> A.
2 3 4
A.
o =0 =0 ==0 =:>
1 2 3 4 coso.
je 0. ugao nagiba gornJeg pojasa unapred usvoJen (zavisi od
raspona l i usvojene visine nosata u sredini raspona 1 na krajevlma).
. tgo.; i
VI Vo+UItgo.; V
2
=V
1
+U
2
tgo.; 1 +
U
I
D ={V:r+U2 iliD=--,
101
1 coso.
l
gde je 0.
1
ugao nagiba stapa D
1
; ltd...
Na nacin dobijaju se uglovi 0.1' 0.
2
..... 0.", odnosno
ugloVi

A
Posle proracuna geometrije sistema resetkastog nosaca sledi
staUcki proracun, koji treba da obuhvati:
1. Analizu opterecenja
2. Proracun reakcije oslonaca
3. Proracun ekstremnih vrednosti sila u stapoVima resetke
4. Dimenzionisanje stapova i proracun veza i nastavaka
5. Proracun deformaeija i potrebnog nadvisenja, i
6. Prostornu stablinost reSetkastog nosaea, odnosno konstrukcije
u celini.
Mllan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
428 Drvene konstrukcij;
Napomena: U dalJem izlagm-uu sepostupakpriproraeunurekt-
kastih nosaea u lrrovnlrn konstrukcijama (m proraeun re.set-
kastih llosaca u drvenlm mostovima - vidi Drvene mostove)
1. Analiza opterecenja
Analiza optereeenja treba da obuhvati sve moguce slucajeve
opterecenja resetkastog nosnea. Opterecenja se uglaVllOII1 svode na
2
m osnove krova (za resetkaste nosaee u krovnlm konstrukcljama),
odnosno po mI resetkastog nosaea.
a) stalno opterecenje obuhvata (u kN/m2 osnove krova):
opterecenje od sopstvene tezine krovnog pokrlvaca,
opterecenje od sopstvene tezlne roznjaca.
opterecenje od sopstvene tezlne resetke.
- opterecenje ad tezlne spregova iukrucenja,
opterecenje ad hldro I termo lzolaclje, I
optereeenje od instalacija i plafonske konstrukciJe.
OptereeenJe ad krovnog pokrivaea uzima se prema Propisima
(vidi prilozenu tabelu) a zavisno odvrste krovnog pokrivaca. Propisi
daJu tezinu po kose krovne povrsine i ova veliclna redukovana
2
sa l/cosu daje opterecenje po rn osnove krova.

Tabela 5.1. Opterecenje od lcrovnog
pokrivaca
+,
terisna hartiJa nal 1:10 do 1:31

SO_iS"
Poclnkovani lIm deblJlne
1;10 do 1;5 6"-12 8
1 mm na dascanoj oplaU
Talasast salonU na letvama 1:7 da 1:1 S-45" 15-20I0.25
Talasast salanU na dascanaj
1:7 do 1:1 8"-45" 15-20I0.45
aplatl
Napomena: Deta!Jnije podatke potraziti u odgovaraJuCim proplsima
standardlma.
Teilna krovnog pokrlvaca-u kNlm
2
kose krovne povrSlne-obuhvata tezlnu
pokrlvaca zajedno sa oplatom, odnosno letvama I tezlnom. rogova.
Milan GOJkovll!. Dragoslav StoJ11!
429
KIaslcne drvene konstrukclje
Tezina roznjaeasra-
cunavase na osnovu us-
f1LI<H/M.l
vojenih dimenzlja roznja-
./JllilJJUlMUlJumID ca. Za presek roznjace
povrsine A je
:-sa"sntWa reiliva
(1)
---
S'LKN/mJ
1
=A .Yd' "-
.HfM14HUH:mm:mml
(u kN/m2 osnove krova),

gdejeYzapreminskamasa
(2)

drveta, a "- razmakroZnjaCa.
lI1 s *fov/ ]
. . Sopstvena teZina gIn-
vnih nosaca (a taka Isto

i spregova 1 potrebnih
ukruCenJe) dobijasenaas--
novu podataka za vee 12-
-v7lblV vedenih konstrultcija kro-
1Yl".57i6OWE" vova. Velicina ovog op-

W'
c,..""".::"=terecenja, koje se uzima
u kN/m2 osnove
krova, za uobicajene kon-
-V71tii15\7 ag
strukcije resetkastih no-

saca, dataje u donjoj ta-
bell:
Tabela 5.2. Sopstvene teiine. nosaca
od 15 do 20
od 20 do 25
od 25 do 35
od 35 do 40
za spregove 1 ukrucenJa
0.20 do 0,25
0.25 do 0,35
0.35 do 0,45
0,45 do 0,60
od 0.05 do 0,10 kN/m2 osnove krova
(U literaturi mogu se naei i empirijski obrasci, izvedeni na
osnovu velikog broja konstrukctja, pomocu kojib se moze i 1ll1apred
I tacnije sracunati sopstvena tezina resetkastog nosaca (vtdi Gra-
devinski prirucnik).
b) Slucajno optereeenje (ill korlsno opterecenje) obuhvata:
opterecenje snegom,
- vetrom,
Milan GoJkovl6. Dragoslav Stojll!
("
430 Drvene kOllstrukclJe
- eventualno lwrisno opterecenje, (ukol1ko postoj!).
Intenziteti opterecenja od snega i vetra uzimaju se u svemu
prema vazecim Propisima.
Sva ova opterecenja shematski su prikazana na s1. 5.48.
2. Proracun re/cacUa se u svemu kako je to receno u
Statici konstrukcija (najbolje na dva naeina: racunskim i grafickim
postupkom).
3. Proracun e/CStremnlh vrednosti sila u stapovima reSetke. El{-
stremne vrednosti dobijaju.se tako sto se najpre sraeunaju sile u
stapovima resetke za svaki sIueaj opterecenJa (takode i raekcije os-
Ionaca) i mogucim kombinacijama datih opterecenJa (koja mogu da
deluju istovremeno) dobijaju se ekstremne sile u stapovima resetke
(maxN i m!"N). SHe u stapovima resetke dobijaju se na bazi principa
statike konstrukcija. Racun se po pravilu sprovodi tabelarno (u tabeli
se slailu sile u stapovima resetke zasvaki slucaj opterecenJa posebno).
.;1
4. DimenzlonisimJe stapova ! proracun veza ! nastavaka.
Pre pocetka dimenzionisanja. posebno se preporucuJe pocetnlcima,
dobro je napraviti jednu shemu reiiletke sa upisanim ekstremnim
(2) (3) (4)
Nmax/mln=[2]+[3] [4]+[5] [6]
mora lie mora all lle mora all
moze moze
zavisn od S daje m min
[I
tapu
MIlan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc
r'
431
Klaslcne drvene koustrukclje
vrednostima sila u stapovima.
Jedlla ovakva shema (81. 5.49)
daje preglednost prilikom dim-
enzionisanJa- sto nije bez zna-
-"'fI}!l1Ilf I'\. caja.

Najpre se dimenzionisu po-
jasni stapovi i to prvo stapovi go-
ll"l ,,- y rnjeg pojasa a zatim donJi pojas.
Prilikom dimenziol1lsanja donjeg
pojasa treba rasporediti nas-
T
tavke i istovremeno ill sracunati.
odnosno konstruisatL Ako se za

konstrukciju donjeg. odnosno
gornjeg pojasa koristi jedna greda koja ide krozvise polja, a to
je sIueaj kod uobicajenill kOllstrukcija,onda se njene dimenzije
odreduju prema maksimalnoj sili u polju reiilteke. Ovako dobijene
dimenzije pojasnih stapova uglavnom su orijentacione. jer ne retki
su primeri u drvenim konstrukcijama da konstrukcije cvorova, vezi-
vanje stapova ispune u cvorovima reiiletke,diktiraju i usIovljavaju di-
menzije pojasnih Stapova. Iz ovog razloga. posle dimenzionisanja pojas-
nih stapova prlstupa se konstrukciji i proracwlU cvorova resetke i
istovremeno se dimenzionisu stapovi ispune koji se sustieu u odnosni
evor. PriHkom proracuna cvorova kontrolisu se naponi u pojasnim
stapovima (i ako je potrebno vrsi se korekcija preseka).
Prilikom dimenzionisanja stapova resetke i konstrukcije cvo-
rova posebnu pailnju treba obratiti na centrlcnost stapova. 0 cemu
je bilo reel u poglaviju 4. Veze 1 nastavci i na sto kvalitetniju
unifornlIlost dimenzija i konstrukcijsku podobnost veza u evoro-
virna.
5. Proracun deformacya t potrebno nadvisenje. Deformacije
a samhn tim i potrebno nadvisenje resetkastih nosaca zavisi od:
geometrijskih i konstrukcijskih karakteristlka resetke,
vlaznosti drveta i stepena naknadnog isusivanja (posle iz-
rade i rnontaze resetke a tako isto i u eksplotaciji).
_ vrste i kvaliteta upotrebiJenih spojnih sredstava. i kvaliteta
izrade.
Velicina ugiba resetkastognosaea nalazi se po principima sta-
tike konstrukcija. odnosno po obrascu (nosac se optereti jedintCnom
sUom na mestu i smeru gde se trazl ugtb - s1. 5.50)
11 N1N1s
1
f AE
1=1 I II
Ovde je:
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
NI sila u stapu resetke za zadato opterecenje;
NI sila u stapu od optereeenja P=1 (na mestu gde se
Sl - duzina stapa;
AI - povrslna poprecnog preseka:
n - broJ stapova. i
Ell - modul elasticnosti drveta
1/ vlakntma..
Racun se sprovodi tabelarno.
Velicina potrebnog nadvisenja re
setkastih nosaca krece se od 1/200
do 1/250 raspona l. '
Medutlm. velicina potrebnognad-
visenja moze se sracunati. Tom pri-
tI
'U

CI
I:!
:$
oW
1

lJl
U
VI
D
D2
II)
tI

Q)
'11)

tI
:S

I:!

'U
f
e
t:I,
2
oS
Q)
,Q
LNNS
Tabela 5.4 . A
1'::1
-;.40-'-'-___

Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC
r'
traZi f);
likom velicina potrebnog
nadvisenja treba da odge-
vara ugibu od sopstvene
tdine i 1/2 korisnog op-
terecenja (51. 5,51J.
Suvise velika nadvi-
senJa nosaca mogu da bu-
du stetna, jer sa velikim
nadvisenjem mogu da nas-
tanu horiZontalne sile na
osloncima, sa jedne.stra-
ne. a s druge-da nosac
dobije neprirodan polozaj.
Uvek je dobro dalinlja do-
njeg pojasa resetke. uk-
oliko je projektovana kao
horizontala. ima i posle
deformacije nadvisenje
velicine priblizno 1/800
do 1/1000 od raspona L.
Linija nadVisenja daje se
po parabol1
4 fx
y =-2-(1 x)
1
odnosno
KIaslcue drvene konstrukclje 433
x -
y H't' 4f,1; ,1;'.
Ovde je:
f - nadviSenJe u sredini raspona (SL
5.52).
------,... Velicina ugiba
n N1NIs
f L--
i
1=1 Ell
je de facto ugib zavisan od clasticnih karak-
teristika materijala.Za ukupnu-totalnu velici-
nuugiba napred sraeunatomugibu trebadodati
...vedcM" tA:;i.lk/ zafl.,.1ffi ugib kojt jenastao usled pomerljivosti spojnih
sredstava u spojnim,ravnirila, (foJ. Odnosno
11 NiNI
f=2L .
C k
o 1=)
U ovom obrascu oznake su iste kao i u izrazu za f;
C - Modul pomerljivosti spojnih sredstava u vezi (N/m) de-
finis an standardima i
k broj spojnih sredstava u jednoj vezi na pOjasnom stapu.
Ako u resetki postoji m nastavaka u kojima postoji kl- broj
spojnih sredstava i sUa N
j
onda je:
III N N
--=:l:..L
fl 2 t:.... C . k
J=1 1
Racun se sprovodi takode tabelarno.
Ukupni ugib je sada (sa tacnim proracunomJ
mml = f +fo +fl S dop;f
Fri tome. prUikom kompari-
. sanja maxf sa dopf - merodavno dOllf
T dato. u tabell nastr. 177 (vrednosti
__ L_ _.......- Paa?a:::!!8 oznacene *)
............-- :,s.,. -- 1 Napomena: Kod vezivanja pri-
tlsnntih stapova - dijagonaia - ve-
Milan GOjkoVlc. Dragosiav Stojle
434
Drvene kOllstrukcl!e
zorn na zasek uzimatl da je f
o
=O,15 em a za vezu vertlkale sa
pojasnim stapovima, za vezu jednog stapa, koristiti obrazae dat uz
s1. 4.30 (na str. 357). Kada je veza izvedena ekserima i za du-
gotrajno opteresenje treba vrednostl koefieijenta C umanjitl za 25%.
Prema ruskim normama tacna velicina ugiba, uzimajuci u
obzir 1 elasticne deformaeije nastale u vezama, u spojevima, usled
pomerljivosti spcijnih sredstava, racuna, se prema obrascu
n
lila,! = 2:
~ l
gde je
A ~ E
1 +---.11 'LE
Sl N
j
U ovom izrazu za Ai - sve oznake su kao napred a
LE- zbir uslovnih deformaeija za dati st.'1.p (prema ruskim
normama treba uzimati sledece deformaeije u veZ<'l.ma:
kod zaseka 1,5 mm; kod' veza ekserima 2 mm i kod
veza oslanjan:jem ..L na vlakna 3 mm. Proracun defor-
maeija po ruskim normama dat je rad1 llustraeije 1
komparaeije ,sa vrednostima dobijenim prema vazecim
Propishna kod nas).
Milan Gojl(ovlc, Dragoslav StoJIC
('
,.
Lamelirane
leplJene
konstrukcije
6.1. Uopste
P
od poj'mom lepljene-lameUrane konstrukcije podrazumevaju
se one konstrukeije koJe su dobijene lepljenjem dasaka -
lamela - u lamelirani element (laminat) potrebnog poprecnog
preseka i potrebne duzine. Za lamele. koJe su u pravilu sarno
poprecno spojene (nastavljene) koristi se standardna grada. Larnele
se ugraduju tako da vlakna lamela medusobno budu paralelena
da budu u pravcu duzine lepljenog lameliranog elementa.
Uglavnom. SYe vrste drveta koje se koriste u klasicnim
drven!m konstrukcijama jednako dobro se upotrebljavaju i u le-
pljenim konstrukeijama - ali sa pun0 vise paznje prilikom izbora.
Opsta tehnicka svojstva drveta !maju veei a u nekim slucajevima
i ,presudni znacaJ kod lepljenih konstrukcija. Posebno se podvlaci.
da se za lepljene konstrukcije koristl: druo 1 kvalitetne klase.
zdravo drvo i druo bez gresaka. - suvo druo, odnosno drvo
sa najviSe 15% ulaznosti.
Lamelirano drvo je u stvari oplemenjeno masivno drvo, pod
pretpostavkom da je lepljenje izvrseno kvalitetno i da su greske
drveta svedene na minimum Hi potpuno iskljucene, Mala vlaZnost
i probran kvalitet drveta omogucuju u odnosu na klasicno drvo
primenu veeih dopuStenih napona. Pri tome. mora da postojl kompati-
bilnost izmedu drveta i upotrebljenog lepka.
Pre lepljenja bar sedam dana element! laminata - drvo, pre-
nosi se iz susare i. sto je posebno vaZno, ispravno lageruje u
radionici. u prostoru gde ce se izvrsiti lepljenje. U radionici (ra-
dionickoj hali) u tom slucaju,kao i prilikom lepljenja, vlaznost i
temperatura moraju !mati stalne vrednosti. Iste se konstantno kon-
troUsu.
MIlan GOjkayjc, Dragoslav Staj!c
436 Drvene konstrukclle
Pre pocetka lepljenja blanjane povrsine lamela moraju se
kvalitetno ocistiti od drvlle praslne i njima slienih stetnih ma-
terija. Na povrslnama lamela' ne dopustaju se masne mrlje, sto
znaci, da radnici kOJi rade sa lamelama. u radionici, na pripremi
lamela za lepljenje, moraju da. rade u eistim rukavicama. Ili, jOs
bolje receno, lamele moraju da budu savrseno ciste od svih onih
supstanci kOje mogu da umanje atheziju sloja lepka.
Ukoliko se na pripremljenim lamelama konstatuju izvesne gres-
ke, greske bioloskog 111 mehaniekog karaktera, lste se odstranuju
isecanjem (osteeenlh delova) i ubacivanjem kvalitetno ispravnih ume-
taka. Tom prilikom umetci treba da su od lste vrste drve1:c"1 a pravci
vlakana moraju se postaviti adekvatno pravclma vlalmna u lamel1.
Obradene povrsine lamela moraju da budu rayne i potpuno
gIatke. Posebno treba obratiti paZnju da nema neravnina od otklnutih
komada niti zareza od alatk1. Na ove povrsine ne' treba utiskivati
nikakve oznake. Element! jedne lepljene konstrukcije koji ne sadde
sve potrebne kvalitete ne smeju' se ugradivati u presek. Ne dopusta
se ispravka neravnlnauz pomoe smirgl papira, 111 kog drugog sredstva
(na vee obradenoJ povrslni). Smolni dzepovi, koji mogu da se nadu
naspojnim povrslnama. moraju se orapaviti. Drvo liseara, tvrdodrvo.
posle blanjanja spojnlh povrslna - povrslne treba orapaviti uz pomoe
masina saorapavljenom blanjom (zubcastom 111 testerastom). Ne pre-
porucuje sa,orapavljenje pomoeu brusnih papira.
Isto tako, dabi se sacuvalapotrebna tolerancijameraposebna
paznja treba da se obrati na primenjeni postupak prilikom susenja
lamela.
Izrada jedne lepljene konstrukctje izvodi se redovno na u za
to unapred pripremrjenom. ravnom podu prostorije (radionicke ha-
le) u kojoj se radio Lamele se ugraduju prema unapred odredenom
postupku. Ovaj postupak, redosled ugradivanja lamela, redovno se
deflnise gIavniIn projektom lamelirane konstrukcije. Isto tako, pri-
likom "redanja" lamela, slaganja lam.ela u projektovani presek. od-
nosno "paket", vodi se racuna da nijedan element preseka ne dobije
nepredvidene napone. Rasored nastavaka lamela izvodi se na nacin
kako je to deflnisano projektom. Po pravilu, tokom ugradivanja, la-
mele ne smeju da se krive ukoliko to gIavni projekat nije predvideo
(i racunskirn putem dokazao ispravnost ovakog rada).
, Lepljenje lamela posle slaganja u paket projektovanih dimen-
zija i oblika - izvodi se pod pritiskom. Ovaj pritisak, kOJi se
realizuje uz pomoeu posebno konstruisanih presa i stega, mora da
bude ravnomerno rasporeden. Da bi ovaj pritisak bio ravnomerno
rasporeden po preaeku i duzlnom elementa kOJi se lepi, iapod
stega, odnosl1o presa treba postaviti dovoljno velike podmetace.
Velicina ovog pritiska zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenog
lepka, sa napomenom, da ovaj pritisak ne moze biti manji od
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle
L.nmellrane lepllene lcollstrul<cile 437
50 Nlcm
2
Isto tako, potrebno vreme za drZanje slepljenog elementa
pod pritiskom zaviai od vrste i kvaliteta upotrebljenog lepka i
mikroklimatskih uslova u prostoriji u kojoj se radio
Ovaj nadpritisak prilikom lepljenja moze da se ostvari 1 uz
pomoe eksera. Ovakvo stvaranje pritiska dopusta se sarno u slu-
eajevima na primer, kod sanducastih i I nosaca - kada su rebra
preseka monolitna. iz jednog komada. Kod ovakog nacina rada
moraju biti ispunjeni sledeei uslovi:
- maxdebljina pojaseva 32 mm;
- max visina pojaseva :;;; 18 em;
raspored eksera E 34/90 u zavisnosti od vislne pojasa a
u svemu prema s1. 6.1:
razmaci eksera prema datoj tabeli;
- ekseri moraju biti jednosecni.
Kod ovakvog nacina
Il<-"zc:m pritezanja, stvaranja potreb-
1T , ..... , I nog nadpritlska, smatra se
daje postignut dovoljno ve-
Uki pritisak ako obostrano
iz slepljenlh spoJnica, po
eeloj duzlni spojnlca izblju
"kuglice" lepka (''blseri'' od
lepka). Gde to nije slucaj -
znaCf treba usvojiti deblji
ekser (Ui zabiti dodatne ek-
sere). Ovakav nacin prl-
tezanjaprilikomlepljenja ne
dopusta se za druge kon-
strukc1je.
Tabela 6.1. Razmaci eksera
6.2. Lepkovi
10 2
Progres u razvitku lepljenih
12 8.5 2
konstrukcija rezultira iz monolit-
nost! slepljenih spojeva (adekvatno
14 7 3 II
r
zavarivanJu u metalniIn konstruk-
16 6 3 cijama). Ova kompaktnost-monoUt-
nost-Iamlnata postiZe se uz pomoe
18 5,5 3
lepkova. Uz pomoe lepkova kao
spojnog sredstva nastavljaju se
MIlan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
439
438
Drvene konstrukclJe
lamele (poduzno i poprecno) i medusobno se spajaju u monolitan
presek. Lepkovtma se nazivaju one supstance kOje poseduju spo-
sobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u cvrsto stanje,
u stanje monolitizlranja spojenill elemenata. Monolitlziranje se iz-
vodi prianjanjem (adhezijoml lepka na dodirne povrsine drveta pri
cemu kohezija ostaje nepromenjena.
Kao sto je' to ranlje receno (u poglavlju - Spojna sredstva)
deformacija sloja lepka u spojnoj ravni, zahvaljujuci nJegovim me-
hanickhn karakteristikama. tako je mala da se ovakav spoj moze
smatratl krutim-nedeformabilnlm.
To je osnovna i bltna razlika u odnosu na druga spojna
sredstva (mehanicka) u drvenim konstrukcijama (koJa omogucuju
izvesnu pomerIjivost u spojnim ravnima).
Lepkovi kao spojno sredstvo u drvenim konstrukcljama mo-
raju da zadovolje sledece uslove:
da imaJu zadovoljavajucu cvrstocu kroz vreme,
da imaju dovoljnu cvrstocu u spojnici kOja treba da je
jedmi.ka cvrstoci drveta na sm1canje II vlakntma i upravno
. na vlakna,
da budu otporni na organske i anorganske materiJe,
- da budu otporni. na hemijske uticaje,
- da su vatrootpornl. i
da stvrdnjavaju na temperaturama do 25 C.
Trajnost i postojanost lepkova, odnosno lepljenih spojnlca
mora da odgovara nacinu eksploatacije objekta i negovoj sveukup-
noj trajnosti. Za lepljenje laminata mogu se upotrebljavati samo
oni lepkovi koji odgovaraju vazeci standardima i Propisima za
drvene konstrukcije.
Svaka vrsta lepka proizvodi $e posebnim tehnoloskim pos-
tupkom. Pre upotrebe od proizvodaca treba traziti sva potrebna
obavestenja 0 lepku, odgovarajuce ateste 0 njegovim karakteristi-
kama, nacinu upotrebe, odnosno rada sa lepkom.
Za svaki Iepak mora da se zna: sastav i izgled, nacin pak-
o'vanja i uskladistenja (lagerovanja), nacin pripreme lepka za rad
i postupak pri radu, mehanicke karakteristike. postojanost kroz
vreme i na uticaj vlage i postojanost na druge moguce stetne uttcaje.
U zavisnosti od svojstava lepka i oblasti gde se primenjuje
lepkovi se mogu podelitl:
- prema materijalu koji se lepi (drvQ, metal, guma i 81.);
- prema agregatnom stanju (cvrsto, fluidno i si.);
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJic
r
Laxnellrane leplJene konstrukcije
prema sastavu - Wirodnl (biljni i Zivotfnjskl) i sinteticki
(pol1kondenzacionf. ). polimerlzacioni);
prema stabilnosti - postojanl 1 nepostojani (koji menjaju
agregatno stanje pri nepovoljnim uticajima);
- prema elasticnosti - krti (lomljivl) i elastlcni;
prema nacinu lepIjenJa - hladni, topli i vruci;
- prema nameni, vrstl konstrukcije - na Iepkove za namestaj.
za stolariju i za inzenjerske konstrukclje.
Prema nacfnu upotrebe zavisno od temperature lepka. od-
nosno lepljenja razlikuju se:
hladni lepkovi, Iepkovi kojl vezuju na temperaturama cca
15 do 20C;
temperirani lepkovi. kada je radna temperatura od 20
do 25C;
topli lepkovi sa radnom temperaturom od 50 do SooC;
vruci lepkovi, kada je radna temperatura od 80" do 160C.
U lepljenhn inzenjerskim konstrukcijama. u Iameliranim kon-
strukcljama. upotrebljavaju se ugIavnoffi. sinteticki IepkovCl -
lepkovl na bazi sinteticklh smola (rezorclnskl ler,ak. ureaformal-
dehidni lepak. fenolni i rede melaminski Iepak( ).
Urea-formaldehidni lepkovi pripadaju grupaciji sinteticldh
lepkova, Iepkova na bazl sintetlckih smola. Polje primene im je
dosta veliko jer se koriste za konstrukcjie u zatvorenim i negre-
janhn prostorima. sa dobrim provetravanjem. i za konstrukcije koje
su uglavnom zasticene od atmosferllija (sa vIaznoscu do 15%). Ne
koriste se u slucajevhna kada je konstrukcija staino izIozena vlazi
(kratkotrajno moze ali bez ponavljanja). Kvalitet lepka mora u sve-
mu da odgovara JUS H.K2.023.
OJ Pollkondenzac!!a Je hem!!skl proces (rea/ccljaJ kod kOJeg se od dve llf vise
raznorodn/h mater!!a doblja nov produkt. Ovom reakcljom rw.staJe dlre/ctno spaJanJe
molekula u makromolekule uz Istovremeno odvaJanJe vode. amonljaka. solne k/-
sellne / drugog. Reakclju ubrzavaJu kataltzatorl / toplota. U toleu prolzvodnJe
kondenzaclja se u potrebnom momentu prek/da. prlgusuJu se hemUslee slle. tako
da se /(asn!!e u toku lepljenJa mogu ponovo aktlv/ratl dodatleom katallzatora I
utlcaJem temteperature. To ponovno aktlv/ra,ye, nastavak / zavrsetak proceaa leon-
denzaclJe odvlja se tokom 'vez/vanJa" (stvrdnJavanJa) /eplea. Po!!merlzacUom se
ne stvara nolla materlja kao kod kondenzaclJe nego se samo IInearno povecallaJu
moleleull. NastaJe udruzlvanJe mallh molekula (monomera) Jedne materlje U !Jel/lee
tzv. makromolekule (pol/mere). Pollmer/zaclju ubrzaIJaJu (kao I kondenzaclju)
katal/zator! I temperatura. Pol/merlzaclja se ne moze / ne sme prekldatl.
Pol/ad/cUa Je hemljska reakclja kod koJe se atom III grupa monomera premeSta
u drugt monomer a p,osledlca toga Je nnstaJanJe novoy spoJa. (nast. na sled. str.)
Milan Dragoslav Stoji6
i
440 Drvene konstrukclje
Za primenu ovih lepkova drvo mora da ima vlaZnost :s; 15% a
temperatura prostora gde se vrsi lepljene treba da je > moe. Posle
spravijanja lepal< mora da se uotrebi U roku od 2 do 4 sata. Laminat
mora da se stavi pod pritisak, u procesu lepljenja, u vremenu od
0,5 do 1 sata - posle nano.senja sloja Iepka.
Utouar lepUenlh nosa-
ea za transportna me-
sio rnontaze
Fenolni lepak .upotrebljava se za lepIjenje 'e1emenata koji se
koriste u otvorenlm prostorima, Nisu otpornl na duze delovanje
visoke vlage. i temperature. Kvalitetno moraju da odgovaraju JUS
H.K2.024.
Rezorcinski lepak****} (sa katalizatorom K2) je u stvari flu-
idna masa rezorcin-formaldehidne smole. Katalizator je praskastog
sastava, sa mirisom na formaldehid. Rastvor lepka ima prozirno
smedocrvenu boju.
Rezorcin je vrio kvalitetan lepak i koristl se za izradu lami-
nata i u najtezim klimatskim uslovima (egzistiranja). Nema ogra-
nlcenja u pogiedu vlage i temperature. Lamele koje se lepe treba
da imaju vlaznost od 8 do 15%. Najkva1itetniji spojevi dobijaju se
kada je vlazllost lamela 10% 2%.
Odnos lepka i katalizatora je 1:5 (tezinskl). Lepak se mesa
Pr( tome procesu ne odvajaju se drug! spojevt kao u procesu poltkondenzactje.
Poltadtctja je vezivanje maW, molekula U lJelUce tZIl. makromolekute a proces
veztvanja je u stvart stvaranje makromolekula.
H) Sintet/ckt lepkovl na bazt veStackth smola pocelt su cia se upotreb!Javaju (za
lepijenje dreta) JOS 1930, godtne. Od tada se beld.1 njlhov konstantan progres
zbog mnoglh pozlt/vnlh svojstava. a posebno - otpornost na vlaznost. hladnu t
vrucu vodu. vlsok" temperaturu. g!Jtve I Insekte.
'H) Prvu sfntetlclcu smolu fenolnog tlpa pronasao je 1843. godtne Plrla. pod
!menom "Sallretln". .,
....) 0 ovome tepku se daje vIse detaija Iz razloga njegove ve/lke prlmene u
savremenlm drven!m konstruketjama.
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
,.
Lanlei!rane lepljene kOllstrukclje 441
masinski u specijalnim mesalicama. Posebnu paZnju treba obratiti na
temperaturu izmesane smese lepka, kOja se mora kretati od 15 do
20 e, jer jsta utice na upotrebno vreme lepka kao i na sam proces
lepljenja (u slucaju potrebe, u letnjim mesecima, mesalice treba da
lmaju rashladne uredaje, obicno uredeje za vodeno hladenje).
Kako se menja radno odnosno upotrebno vreme lepka (Re-
zorcin FR, proizvodnje Hromos-Zagreb) u zavisnosti od temperature
smese lepka'
l
, prikazano je na sl. 6.2.
Lepljenje kao radna operacija je jednostavno. Lepak se nanosi
na spojne ravni, na povrslne koje se lepe, pa se zatim posle od-
redenog vremena uspostavlja kontakt lzmedu tih povrsina, redovno
pod prltiskom. Ovaj pritisak se odrZava sve do ocVrSCivanja lepka
(vreme ocvrscivanja jednog lepka je vreme od momenta mesanja-
spravljanja lepka do njegovog potpunog ocvrscivanja). Prilikom na-
nosenja lepka od posebne Je vaznosti "kvasenje" spojnih ravni. To
zllaci, da vlskozitet lepka mora da bude takav da ispuni sve pore
na spojnim povrsinama, odnosllo da kvalltetno nakvasi spojne ravlli
(pod pojmom podrazumeva se kontakt izmedu spojne
ravni i sloJa lepka. Sto je odnos ostvarenih dodira izmedu molekula
spojne ravni i lepka prema maksimalno mogucem povoljniji to je
i "kvaaenje" kvalitetnije).
Lepak se nanosi na spojne ravni, na spojne povrsine, rav-
nomerno 1 najbolje masinskim putem**), rede rucno - pomocu
gumenih valjaka ill nazubljenih lopatlca. Potrebna kolicina lepka u
spojnoj ravni (dva premaza, svaka lamela se premazuje lepkom)
varlra oko 450 gr/m
2
(od 350 do 500 gr/m2), zavisno od: vrste
drveta, vlaZnostl. temperature i drugog (potrebna kolicina lepka
odreduje se probnim lepljenjem na probnim uzorcimaj.
Vreme od nanosenja .8loja lepka na spojne ravni kOje se lepe
pa do vremena kada su premazane spojne ravni pripremljene za
lepljenje (za sljubljivanje) naziva se otvoreno vreme. Zatvoreno vre-
me jeste vreme od premazivanJa spojnih ravni lepkom pa do vremena
spajanja lamela. odnosno vremena kada su lamele spojene, prilju-
bljene jedna uz drugu. - do postavljanja lamela u projektovani paket
ali bez aktlviranja---.pritlska.
'J Radno odnosno upotrebno vreme /eplca jeste vreme koje protelcne od momenta
prlpreme leplca (u lonett) do njegove ttpotreb!Jlvostf. Posle ovog vremena lepak je
nettpotreb!Jlv.
..) Kao prlbor za nanosenJe sloja leplca na spojne raun!. gdeje posebno vazno da
Sloj lep/ca bude raunomerno nanesen. sluZl: za ruena nanoer!le - nazuh!Jene topatfce.
gumen/ va!Je/ samary/mrezeruoarom. f speetjalne maS/ne. kojesu najf!flkasnlje(maSln-
ski rad).MaS!ne Icoje se korlste Za nanosenje leplca u stolarskoj fndusttj/ I Industr!JI
namestaja 1 sperploca. po pravllu. ne mogu se korlstltt za nanoSenje rezorclnsk!h
/epkolJa (rezorcfn sadrz! odredenl % alkohola /cojl U oulm aparatima-maSfnama brzo
/spar I. posebno prl vtso/clm temperaturama). Maslne kOje se korlste za razastlrar!le
rezorelnslclh leplcova moraju fmatl sledece karalctertstlke: Sio mar!lu radnu slr/nu. mall
poluprecn!k va!Jalca, pokrlvenu-zatvorenu posudu za /epaJc I. prtllkom mda za vreme
letnjlh dana, posude /epa!c kOje fmaju vodeno h/adenje.
Milan GojkoviC. Dragoslav StoJle
442 Drvene kOllstrukclJe

2Clt:l
3ntf1'l'"
'\.) .30.
Ii)
2.5:
m

IS.
;0.

2 3 5 (i
v..eeue u saT/Ma
6{l 1a;> 750
u UiNUTlMa

- I I l-
&! 10
-i i I I I i I I I j
128 II-S6'7!J'.5/ 10
aE'.i:YM.70' L.aMINSra R:lD A'177SKQW
t:/ .scrT7MO'
Ova dvavremenaza-
vIse od temperature dr-
veta, Iepka i okoline u
kOjoj se radio odnosno
vIaZnostl vazduha u pro-
storiji u kojoj se radi.
Ova dva vremena su od
znaeajazaproizvodnjuIa-
mlnata i odreduju se na
probnim uzorcima (pro-
bama) - u uslovima pro-
izvodnje. Orijentacione
vrednostt. pri vIaznosti
vazduha u prostoriji od
oko 65% date su na 81.
6.3.
SIepljeni laminati,
zavisno od vrste drveta, sta-
vljaju se pod prese, pod
pritlsak, za koje vreme Ie-
pak vezuje-oevrscava. Ve-
Beina ovog pritlska va-
rira u granicama:
- za meko drvo od
30 do 60'NJcm
2
1
- za tvrdo drvo od
60 do 90 N/cm
2

Vreme ddanja la-

minata pod pritiskom
visl od tehnoIogije pro-
izvodnje i orljentaclono
se krece - u svemu ka-
ko jeto prikazano nas1.
6.4. (za Iepak iz proiz-
vodnje Hromos-Zagreb).
Nakon oslobadanja
Ianlint:c'1 od pritiska, pos-
Ie zavrSenogprocesastvr-
dnjavanja lepka, materi-
.jal nije odmah podoban
zamehanieku obradu (rav-
nanje), vee se mora pod-
vrgnuti kondicioniranju.
Mllan Gojkovle, Dragoslav StoJle
('
Lamelirane leplJelle konstrulccije 443
Vreme kondicloniranja je najkrace vreme koje mora proteci
posle stvrdnjavanja lepka (pod presama). Posle kondicioniranja (od-
lezavanJa) u vremellU od namanje 24 sata - moze se pristupiti
mehanlckoJ obradi Iaminata. Lepljent spoj je potpuno cvrst i lanli-
nat se moze transportovati posle 5 do 7 dana.
Rezorcinski lepak mora u svemu da odgovara JUS H. K2.025,i
JUS H.KB.024.
Pored napred navedenih lepkova u lepljenim drvenim kon-
strukclama mogu se primeniti 1 drugi lepkovi, kao, na primer:
glutinski lepak, PVA lepak. kaurit lepak, Tegowiro-Datheim
lepak. i drugi. U principu, mogu se koristiti svi oni lepkovi koji
se ne raspadaju, postojani su u sredini u kojoj se primenjuju. ne
teku i ne postaju krti kroz vreme, odnosno imaju postojane me-
hanieke karakteristike.
Ma kOJI lepal, da se upotrebi uvek trebe strogo sledlti i pos-
tovati upustva proizvodaca lepka posebno sastav, naein upotrebe
1 postupak tokom rada.
Upotrebljivost jednog lepka ne zavisi samo od uslova egzis-
tiranja u kojima ce se naci lepljeno drvo vee i od uslova proiz-
vodnje ovakvih konstrukclja. Na'primer, opremljenost proizvodaca
- inventarom i kvaliflkaclonom strukturom radnika, kvalitetom ob-
rade grade za lepljenje i slieno. Pri svemu tome bitan faktor je i
cena lepka (mada ne presudan).
Osim podataka i upustva koji se obavezno dobljaju od pro-
izvodaca i kojib se treba striktno driati, pre pocetka svakog le-
pljenja treba izraditi dovolJan broj probnih uzoralm. Ovo isto vaZi
i zasvaku novu isporuku lepka. Sva ta Ispitivanja treba da pokazu:
- dovoljnu evrstocu na smicanje kako spojne ravni tako i
spoja u celini;
kontrolu nacina pripreme i ugradivanje lepka;
sposobnost vezivanja lepka za upotrebljeno drvo, naime, od
posebne je vaZnosti da popreeno skupljanje drveta ne utice
nepovoljno na slepljenu spojnicu;
uslove kondicloniranja i kasnije obrade elemenata, cvrstocu
na smicanje u spojnoj ravni;
uticaje od adltiva. sredstava za zastitu drveta i drugih mo-
gucih uticaja s ObZirOlll na cvrstoeu slepljenog spoja;
- stalnost cvrstoee na smlcanJe u spojnoj ravni tokom eks-
ploatacije objekta;
kao i sva druga potrebna ispitivanja za koriscenu vrstu
lepka.
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle
444 Drvene konstrnkclje
Nedopustlvo je mesati razlicite vrste kpkova tokom izrade
jedne lepljene konstrukcije, kako lepkove razlicitih kvaliteta i ka-
ral{teristika tako i lepkove razlicitih proizvodaca.
Merodavna cvrstoca lepka u jednoj lepljenojkonstrukciji mora
se kontrolisati i posle zavrsenog lepljenja. Ovo se postize ispiti-
I
vanjem probnih uzoraka izradenih u istim uslovima i pod identic-
nim okolnostima kao i za osnovnu-Iepljenu konstrukciju, ili, pak,
uzimanjem probnih uzoraka iz same konstrukcije.
Pod tankim slojem lepka podrazumevaju se slojevi debljine
do 0,2 mm. Debeli slojevi lepka su debljine 0,2 do 1,3 mm. Za
I
slucaj upotrebe tankog sloja lepka (do 0,2 mm) povrsine lamela
moraju biti kvalitetno obradene i sa tolerancijom kOja ne sme biti
veca od 0,1 mm - sasvake strane larnele. Ovako zahtevani kvaliteti
obrade traie posebnu painju na odriavanju masina za blanjanje
larnela. Za svaku vrstu lepka, sto se posebno podvlaci, neophodno
je znati sa kojom debljinom sloja treba raditi. Ovaj podatak je
neophodno proveriti eksperimentalnim postupkom (sto t ~ j sloj
to manje elaatomehanicke razlike izmedu lepka i drveta. Sto tanji
sloj lepka to je potrebna kvalitetnija-obrada spojnih ravni).
Proces vezivanja-stvrdnjavanjalepkapredstavlja vreme za kOje
lepak pod uticajem pritiska ocvrscava-stvrdnJava. Tokom ovog vre-
mena cvrstoca-Iepka postize veliki procenat svoje granicne nosi-
vosti.
Proces vezivanja-stvrdnjavanja lepka moze biti: jizicki,
jiziCko -hemijski i hemijski. Fizickim procesom odstranjuje se
razredivac ili disperziono sredstvo isparavanjem i apsorbcijom. He-
mijskom reakcijom lepak prelazi iz fluidnog u cvrsto stanje, pove-
cavanjem molekularne teZine. .
.Reakciju pospeSuje temperatura, katalizatori i pritisak. U pra-
ksi nema cisto hemijskog procesa vezivanja lepka. Skoroje redovan
slucaj da prilikom monolitiziranja spojenih elemenata dolazi do
kombinacije - fizickih i hemijskih procesa.
Tokom rada sa lepkom mora se osiguratl permallentna kon-
trola (i lepka.i lepljenja) od strane meritorne i za ovu vrstu posla
ovlascene institucije. Kontrola mora da sadrii sledece elemente:
- dimenzione karakteristike osnovnog materiala,
kontrole kvaliteta lepka,
- vlainost osnovnog materijala,
debljinu sloja lepka,
- temperaturu, pritlsak i vreme drianja pritiska,
fizicka i mehanicka svojstva prema JUS-u.
Milan GojkoVle. Dragoslav StoJle
,.
LamelJrane Iepljene konstrukclJe 445
Nadzorna sluiba kod objekata izuzetnih karakteristika stalno
a kod ostalih povremeno mora da kontrolise proizvodnju laminata.
Ova kontrola obuhvata:
- uslove radionice (temperatura, vlainost, cistoca),
drvo (ravnostlamela, presek i duzina larnela, vrsta drveta,
kvalitet povrsina kOje se lepe),
- vlaznost drveta (maksimalna i minimalna, najbolje uz po-
moe elektronskog vlagomera),
lepak (vrsta, proizvodac, broj i datum isporuke, nacin is-
poruke, pakovanje, mesanje),
- uslove lepljenja (vreme pripreme lepka, pocetak lepljenja,
debljina sloja lepka, vreme pocetka presovanja, vreme po-
pustanja prese), i
- kontrolu gotovih laminata (broj komada, duzina, poprecni
presek, oblik, radijus zakrivljenosti).
Osim lepljenja u radionici u pojedinim slucajevima lepljenje
se moze obaviti i na gradilistu, na primer, kod spajanja manjih
komada u celinu, kod izrade montainih nastavaka, i slicno. Ovakvo
lepljenje izvodi se pod oteZanim uslovima (uslovima gradilista) pa
shodno tome treba pojacati mere kontrole (a i postupak rada mora
da bude posebno prostudiran). .
U pravilu, lepljenje na gradilistu-van radionice za izradu le-
pljenih konstrukcija, izvodi se sarno u opravdanim i izuzetnim
slucajevima.
U lepljenim konstrukcijarna osirn lepka kao osnovnog spojnog
sredstva, mogu se koristiti i- ekseri, zavrtnji, razlicite vrste ulozaka
i druga spojna sredstva.
Medutim ne treba izgubiti iz vida, da se za,jednicki rad raz-
licitih vrsta spojnih sredstava moze ocekivati sarno u slucajevirna
kada imaju identicnu pomerljivost. Kako je ovo prakticno nemogui;e
ostvaritl - to se ne dopusta zajednicki rad lepka i zavrtnjeva ili
kog drugog spojnog sredstva, u jednoj vezi, u jednoj spojnoj ravni.
Rupe za zavrtnje ili kakva druga potrebna obrada (za veze,
spojna sredstval, po pravilu, buse se Hi se rade potrebni zljebovi
- posle izrade laminata.
Ova dodatna ili zbog posebnih konstrukcijskih .zahteva us-
lovljena spojna sredstva treba, po mogucstvu, uvek ugradivati i
rasporedivati simetricno u odnosu na poduznu osu larninata. Potre-
bni razmaci odreduju se u svemu isto, kako je to receno u delu
- Spojna sredstva.
MIlan GoJkovle, Dragoslav Stojle
I
, I
! I
447
[-:'
:t
it.
446 Drvene konstrui(clje
6.3. Uslovi proizvodnje
Proizvodnja lameliranog drveta - laminata - izvodi se, po
pravilu. u halama i radionicama specyalno opremljenim za ovu
vrstu poslova. Kako se u ovim prostorima izraduju konstrukciJe
posebnih karakteristika i sa unapred strogo propisanom tehnolo-
gijom, to ove i ovakve radipnice moraju da budu adekvatllo tra-
zenim uslovima i opremljene. Ostm potrebne opreme prolzvodac
mora da raspolaze i sa za ovu vrstu radova odgovarajucom struk-
turom radnika, odnosno daje strucno osoblje vicno i upoznato sa
ovakvim radovima.
Prostori za izradu lamlnata osim nobicajenih kvaliteta koJe
traZe savremne tehnologiJe u proizvodnim halanla, treba da:
- omoguce konstantnost temperature u prostoriji kOja, po pra-
vUu, treba da je 20C a nikako ne manje od 17C lima
autora koji traZe da ova temperatura bude 16C). S obzirom
na karakteristike koriscenog lepka, temperatura prostora
moze da bude i drugacija - ali uvek konstantna, zavisno
od vrste upotrebljenog lepka. Samo u slucajevima akc se
drvo 1lepak, kao osnovne komponente kod lzrade laminata,
dovoljno dugo pre pocatka rada uskladiste u ovim prosto-
rima, i tako budu blagovremeno temperirani, dobljaju se
kvalitetno izvedene lamelirane konstrukcije. U protivnom,
postojl opasnost od gresaka u radu, odnosno izrade lami-
nata sa umanjenim karakteristikama;
- omoguce relativnu vlaZnost vazduha u hali od oko 60%;
- podne povrsine prostorlja moraju da budu dovoljno velike
za: smestaj potrebnlh maslna i masma u nizu, za lage-
rovanje dovoljne kolicine drveta - lamela, za lzradu pot-
rebnili sablona, za pravUnu i nesmetariu lzradu konstru-
kcije, za vel1ke blanjalice (sa odgovarajucim ma-
nipulativnim prostorom), i Zl;j. delimicno lagerovanje vee za-
vrsenih laminata.
Sve ovo upucuje da jedna radionica za izradu lepljenili kon-
strukcija osim uobicajenog inventara mora da ima:
vlagomer i termometar za kontrolu vlaZnostl 1 temperature
sredine u kojoj se radi. Trebadaimaelektronskevlagomere
za kontrolu vlaznosti drveta;
- vage odnosno dozatore za merenje lepka. Jedna treba
da bude preclznija - za merenje katalizatora(ocvrscivaca);
- potrebne instrumente za merenja vremena ocvrsCivanja, vez-
ivanja lepka (najbolje po upustvu prolzvodaca lepka);
potrebne uredaje za ispitvanje kvaliteta zubcastili nastavaka
(spojeva), kod veza ostvarenili cinkanjem;
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Lamellrane lepljelle konstrukclJe
- uredaje za merenje realizovanog pritiska u presama (pri-
likom lepljenja).
Osim navedenog. jedna savremena radionica za proizvodnju
lamelirallih konstrukcija u svojoj neposrednoj blizini mora da ima
susaru, prostoriju gde se drvo susi, dovodi na potrebnu vlaznost.
Kao to se iz svega napred iznetog vidi, tehnoloski proces
proizvodnje lepljenih lameliranih konstrulccija je slozen ali uz nje-
govo detaljno poznavanje i blagovremeno preduzirnanje odredjenih
radnji istovremeno je i jednostavan. Shematski receno ovaj proces
obuhvata:
1. Stovariste rezane grade (pravilno formiran lager rezane grade
neposredno uz radion1eku halu. U primerima velikih in-
dustrijskili pogona lager grade nalazi se neposredno uz
strugaru, odnosno radion1eku halu);
2. Razvrstavanje grade (razvrstavanje grade prUikom preuzimanja
sa stovarista - prema vrsU, dimenzijama, kvalitetu, kvan-
titetu i gresaka i slieno. Na primer, za zeljeni
kvalitet laminata od presudne je vaznosti sirina godova.
Prevelike dimenzije gOdova imaju za posledicu nehomo-
genost u volumenu laminata);
3. Transport grade do susare (obuhvata pogodan transport grade
od stovarista do susare i slaganje u prostore susare);
4. Susenje grade (cilj susenja je da se grada dovede na VlaZIlost
< 20%. To se postize u specijalnim uglavnom zatvorenim
prostorijama - u susarama - gde se strujanjem vazduha
iIi pregrejanom parom lli kakvlm drugim postupkom, su-
senje u vakumu na primer, odnosno uslovlma susenja koji
se mogu podesavati-drvena grada dovod! na potrebnu vlaz-
nost pa samirn tim 1 reduciraju moguce deformacije kao
posledica skupljanja 1 unistaVaju gljive i druge stetoeine.
Brzina susenja utiee na vreme trajanja susenja a samim
tim i na kvalitet grade za lepljenje. Ova operacija obuhvata
1 transport grade, posle susenja, od susare do proizvodne
hale 1 Iljeno pravUno lagerovanje);
5. Poduzna obrada grade (u ovoj opreraciji sve daske se svode,
na 15tU sirinu grubom obradom, redovno rezanJem);
6. Kontrola grade (obuhvata proces kontrole vlaZnosti pre ulaska
u proizvodnju, bar na dva mesta, i kontrolu sirine godova
- najpovoljnija s1rinagodovaje do 4 mm - vizuelnim putem
lli pomocu lupe, odnosno merne lupe);
7. Poprecno prerezivanje i izrada zubcastih spojeva (obuhvata
1secanje i odstranjivanje defektn1h delova dasaka, ispucalili
1posivelih krajeva 1izradu zubeastih spojeva posebnih pro-
fila uz pomoc specijalnih masina);
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
448
prvene konstrukclle
8. Lep'ljenje pojedinihkomada. odnosnoformiranje lamela (naime
izrada zubcastih spojeva lepljenjem I oblikovanJe lamela.
Zubcastl spojevi Izraduju se uglavnom maslnskim putem);
9. Kondicioniranje ZameZa (obuhvata potrebno vreme za odle-
zavanje prlpn:mljenih I- posebno slozenlh lamela, zavlsno
od vrste lepka korlScenog za izrudu zubcastlh spojeva od-
nosno proeesa Izrade ovih spojeva);
10. Priprema Zamela za lepljenje (lamele se tako prlpremaju da
garantuju kvalitetno lepljenje. Ovaj proees obuhvata blanjanje
lrul1ela sa potrebnom kontrolom obrade bla.."ljanih povrsilla
i dimenzionalnu kontrolu - sirlne i debljine lamele);
11. Priprema lepka (sva potrebna .prethodna ispltivanja upotre-
bljlvosti, utvrdivanje- radne sposobnosti lepka, kolicine na-
nosenja. vreme' stvrdnjavanja, viskoznost lepila za dati kvalitet
obrade lamela, odnosno podobnost za O1a81nsko nanosenje
sloja lepka):
12. Nanosenje sloja lepka (lepak se redovno nanosi masinskim
putem neposredno posle blanjanja lamela I Izvrsenih kon-
trola. Posebrtu paznju treba obratiti na viskozitet lepka
kako bi "kvasenje" lepljenlh povr8ina bilo 5to kvalltetnije.
Ako izriledu vremena blanjanja i nanosenja lepka postojl
odredeni vrerrlel1ski interval Javlja se mogucnost promena
na lepljenlm povrSinama - talozenje prasine, slucajnog za-
mascivanja. defol'maelja usled naknadnog $U8enja i s1., 5to
uIllruljuje kvalltet lepljenja):
13. Transport lamela. do presa (transport od masine za na-
nosenje lepka do presa-stezaca gde se vrsi slaganJe lamela
u paket vrsl se pojedlnacno i rucno iIi uz pomoc speeiJalnih
kolica. Prenos vise lanlela u pal;:etu ne preporucuje se -
moguca su 08tecenja "kvasenih" povrsina):
14. Priprema presa (prese su konstruisane tako da omoucavaju
odredenu pomerljivost. fleksibilnost u odnosu na lammat
se lepi. i sa stezaeima koji daju odredeni pritisak.
Postavljaju se na odredenim raz01acima - kod pravlh nosea
do 50 em akod zakrivlJenih i gusce. Polozaj presa odreduje
se odgovarajucim sablonima a i Insfrumentima ako je to
svrslshodno);
15. Postav'ljanje lamela u prese (lamele se boeno slazu jedna na
drugu po odredenom redoshidu i' privremeno se pridrZa-
vaju. Redovna je pojava da boerte strane lamela nlsu u
istoj ravnl neminovna pomeranja tokom rada. Radl pot-
rebnog ravnanja korlste se specijalni - pokretni stezaei kojl
privremeno stezu i ravnaju lamlnat);
16. PritezanJe stezaca, odnosno stav'ljanje laminatapodpritisak
(stezanje lamela slozenih u projektovani presek vI'si se po-
mocu apecijalnih stezaca, kojl se zateZu rueno, elektricnim
Milan Gojkovl.:!. Dragostav stoj!.:!
n
!
leplJene kon:;trukclJe 449
Hi pneumatsklm kljucem iIi speeljalnim i elektronski pro-
gramiranim presruna. Definitivno stezanje lamela, odnosno
stavljanje laminata pod pritisak obavezno se Izvodi od sre-
dine prema krajevima);
17. Kontrola pritiska (velicina pritislm zavisi od vlsine paketa,
vrste lepka i stanjn i kvallteta lepljenlh povrsina - i varira
od 50 do 80 N/em
2
Kontrola se izvodi moment kljucem
(ruenol. ill. 8to je bolje, ugradenim meracima pritiska.
Oslm ove osnovne kontrole pritiska potrebno je izvrsiti 1
dopunslm kontrolu - posle eea 5-6 sat! od stavljanja pa-
keta pod pritisak);
18. Odleiavanje pod pritiskom i odpustanje stezaca (to je pot-
rebno i odredeno vreme za stvrdnjavanje - ocvr8cavanje
lepka. Za 6 do 8 sati u odredenitn uslovima vlaznosti i
temperature tadnog prostora. lepak u spojnim ravnima pos-
tlze oko 80% od svoje konaeneevrstoce. Posle ovog vre-
mena stezaci se mogu demontirati. Nosaci ostaju na mestu
lepljenja najmanje 24 sata (vreme kondicioniranja) pa tek
onda moze se prlstuplti njihovoJ daljoj obradi. Za konacno
ocvrscenje lepka potrebno je eea 10 do 12 dana);
19. Kontrola taenosti dimenzya (svodi se na uporedenje dimen-
zija ovako formlrrulOg nosaca sa projektovanlITI);
20. Transport do blanjalice i blanjanje Zaminata (do velike
blanjaliee iaminati se transportuju, posle vremena potreb-
nog za kondicionirrulje. specijalniln kolieima. Prilikom trans-
porta vodl se raeuna da lamillat ne dode u nedopuSteno
naponsko strulje. Masme za hoblrul,ie - blruljrulje lrullinata
inmju radnu sirinu eea 2200 0101 (u nas 1800 0101). Obos-
tranim hoblanjem nosaei se dovode na projektovanu sirmu
preseka);
21. Kontrola kvaliteta lep'ljenja (vrsi se u za to odredenoj labo-
rator!ji i ima za ellj da ispUa ostvareni kvalitet lepljenja
za svakl laminat. Kontrola se sprovod! na standardno ob-
likovarnim epruvetama dobijenlm odrezivanjem krajeva sle-
pljenog elementa. Dobljena nosivost u lepljenoj spojniei mora
da je veca Hi jednalm od cvrstoce drveta na smieanje);
22. Nanosenje zaStitnog sredstva (izvodi se pogodnlm 1 odgo-
varajucim zastitllim sredstvima koji oslm potrebne zastite
daju i zeljeni ton boje u slepljenom elementu);
23. Krojenje laminata na proJektovane mere (obuhvata obrezi-
vanje krajeva. izradu rupa 1 montiranje eelicnih elemenata,
iIi ramova i veza. i s1.); i
24. Priprema nosaca za transport i uskladistenje (je zavrsna
radnja u ovom tehnoloskom proeesu. Lanlinat se obmotava
plasticnom folijom i lageruJe izVrul hale za proizvodnju do
vremena kada se transportuje ne gradiliste. Lagerovanje
Milan Gojkovl.:!. Dragoslav StOjl.:!
450 Drvene kOIlStrtlkclJ e
zavrsenih elemenata mora da bude takvo da u istima nema
stetnih neprezanja ugradenog materijala. 'To isto vail 1 za
transport do gradilista, do mesta ugradivanja}.
Napomena: oSllovni faktori za kvalitetnu prolzvodn.iu lepljenog lameli-
ranog drveta su: proplsana vlaznost, temperatura i vlaznost u prostoriJama
proizvodnje. lepka I drveta za lepljenle. kval1tetno nanolienje sloja lepka.
otvoreno vreme. vreme ddallja laminata pod prltiskom i veliclna pritlska.
6.4. Konstrukcijske pojedinosti
6.4.1. Uopste
S obzirom na raznovrsne osobine drv.eta kao materijala eVl-
dentan je niz tehnickih pogodnosti lepljenog lameliranog drveta. Ne
upustajuei se u detalje neka bude pomenuto:
visoh;e mehaniCke karakteristike uz malu zapreminsku
masu sto daje prednost kod transporta i montaie (u odnosu
na druge materijale);
- industrijska izrada - laka, jednostavna i brza i.' sto nije
bez znacaja. nezavisna od vremenskih priUka. Laka 1 efi-
kasna kontrola proizvodnje;
- kvalitetan akusticni absorbent 1 velike pogodnosti za oblik-
ovanje industrijskih prostora sa velikom bukom; slab ter:'"
micki provodnik, materijal sa neZllatnim promenama meha-
nlckih svojstava pri temperaturnim promenama;
- mogucnost korlscenja najrazUcitijih obUka i .statickih
sistema i pral{tlcna lleogranicenost velicine i oblika po-
precnog preseka;
- mogucnost oblikovanja i formiranja najrazlicitijih volu-
mena, pokrlvanje velikih povrsina - veliki rasponl - 1 lako
prilagodavanje savremenim arhitektonskim zahtevima;
- velike mogucnosti prosirenja, modifikacije tokom eksplo-
ataclje i, sto se posebno podvlacl, dlslokacije bez velikih
teskoea (l troskova);
- ne mala otpornost na najrazlicitije hemijske uticaje (pre-
dnost u odnosu na druge materijale kod gradevina za
hemijsku industriju. fabrike harUje. bOje, vestackih dubriva
i s1.); i
- intenzivne arhitektonske pogodnosti i karakteristike kOje
u potpunosti odgovaraju savremenim arhitektonskim kre-
tanjima I neprekidnoj i sve uspdnijoj borbi za zastitu co-
vekove okoline.
Milan Gojkovlc, Drngoslnv StoJlc
"
451
LameUrane ieplJene kOllstrukclle
Kao sto je vee pomenuto osnovna konstrukcijska karakteris-
Uka lameliranih konstrukcija je u tome Mo se za izradu iste koristi
sitna grada, odnosno grada mallh dimenzija 1 relativno malih du-
zina. Isto tako, u jednom poprecnom preseku mogu se upotrebitl
i razlicite kvalltetne klase drveta..lnace sve vrste drveta kOje se
koriste u klasicnim drvenim konstrukcijama nalaze primenu i u
lepljenim - lameliranlm konstrukcljama (lzuzev u slucajevima kada
nema podudarnosti izmedu izabranog drveta i kvaliteta lepka koj!
se kortstl. lz tog razloga pre pocetka bilo kakvlh radova uvek je
potrebno proveriti kompatibUnost lepka i drveta, lspravnost lepka
1 kvalitet lepljenja).
Mehanlcke, f!zicke i bioloske osobine drveta koje se koriste
u lameliranim konetrukcijama ill u elementlma ovih kOllstrukcija
moraju u svemu da udovolje zahtevima vaieeih standarda. lsto
tako, za lamellrane konstrukclje, koristi se lskljucivo piljena grada
clje karakteristike (mehanicke i flzicke) moraju da odgovaraju naj-
manje donjoj granici II kvalitatne klase.
6.4.2. Poprecnl preseci
Projektovanjem lepljenih konstrukcija. uz pomoe lepkova trajnih
i odredenih karakterlstika. dobljaju se najrazl1citiji poprecni preseci
i zeljeni oblici stapova u ortogonalnoj projekciji.
~
t ~ r
~
~
Neki moguei poprecni preseci, najcesee korisceni dati su na
s1. 6.5. Kao sto se iz slike vidi konstrukcija stapa formirana od
horlzontalno ugradenlh elemenata - lamela 1 za ovakve konstrukcije
upotrebljava se termin lamelirane konstrukcije.
Milan GoJkovlc., Dragoslav StoJlc
453 Lamellrane lepljelle kOllstrukclje
Na5Tci'vaK.
aei7tJNTdC.
VRsra
srart<xl sisreM I t w$J,ve
Nosa<fa
Em.J Hzll&
452
1
2
3
4
5
,6
7
8
9
10
Drvelle kOllstrukClje
NOsac/ Of) DeveTa' . .

KQlS"PON'i Qf'I.7eN/a'C.
V,f'sTa
srar,uKi slsreM
t
VlS;liVe
NCJ.5a<ff'a
tnJ lit H.!/
f",o?sra 6...eea:;o

l
..toN'S7O'NT'......e K/-j$'
7?
- -


.......--t
M::W17A/ti6'LNS
hj-=t:


10-!1O
.1:..


a:J
-


KONTiNtId't.NS ::.;,.... .. I
IF
G.eti'D8 $8
.; ::..:;1 .L I'l
VVlO'Ma
10-30
16

t +
siMeT;f:iC'Na
4=tb=t
t t
...,.
',:
:r.B5"f"C'2D'SIa'
'{)-.!IS ....
I"lf:'OSTS J'O 15
t
1'"
.....


&!


10-90

.&If'aS7<!i'


...
i
(Nii'OY/seNi:l )

TO-SO
J....
l ..If<\
f"lJ:JSTa w.:t>eo& 26, 19 'F" '0

7POZJ5}l.QBNi iu'


D'Yt;JZG't.OBNi

KaM 58lu' Bl!!Z
20-$

&7?'i.tSc
.."" -
. ','i'-'"
:::t; ....

'l"1e0E.GLOB,vi ..e;>


MOv;MS08- ,
t l
1. .\.
Ii7&IVIM iLi air-
15'- O{)
If?Mt PIt'l!'40MiMd
SO 18 5lJ
4 I
." AZWT.IWCa

[)VOZG'U?8,v;


.e::;>M!:/Y/ So'

t l l ,1. '1.

l t
15"- f../O
.10 20 50
liImea/XJS'OM

lM:Jas'.L08N i iLl
.7=('Onst:! f"'J-J
't '7",eO.a9LoBNI
t
.UK sa'lt.i eez

2D-ftkJ ....
. .--. il7
.?a7afie
+ t.

1151f!P8Sr"WK
Na 1))/6' 2J'S'iOlIi1
111 5<9/Li eez
a:nE5e
,
121 KON'r:::,aLNI
10-90
tl-Lr:
<3
I&'-W

t
131 .w.vzo..:a
S-2tJ
fO
fI=:l


141 /6:j>MOvi sa
7Z'1I. "Vd
srvtJOVlMa
NaR::J.WeAla:


Y-1Y---




I,
::t ....
fld:JS1C:' KOV'7TMJ4t.Ne G'E!.t:e AQ;'t/Blr; ..toI1tYNOvaM:' $a'
I'feeR.IS7iMa NOSi!lCjJi /iu::?r/
-A:at:IM!i'
..
.r- ....... '*
I

!


AS'

I


MIlan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
"'-l



MJlan GOJkovlc. Dragoslav Stojlc
"
--
______
455
14,wsril..:7lVe j;1JNsr,C/KCi..:7t?
a .. 7,.20m
f, ..IZ;O 062?fo m ,
454 Drvene konstrukclje
!"
Ii

t
J
J
I
I
I
t
"
I'
t
I'
Ii
'I
I'

I

t

r
f
L
I
r

Lamellrane lepljene koustrukclle
5
"---"

....,
.- ,
6
" .....,

.,...-- //

,
...............
I
.-


.- . A.
8

P;6:'JS7'ORNI Jf;el3Rasrl SlsreMI sa 1"A"'.aY.M:
POLICiOM5'1.NlM / /t'ffIVIM ST8PDY/Ma 1110'..0
;:t?LIG'OIVO"LNIM OSIVOVa.M8
Vlsliva NOSdca,
Mllan Gojkovl6, Dragoslav StoJIC MIlan GojkovlC, Dragoslav StojlC

A,

<1>
Z
1e
- -
"
-"'"',
-".', ...... ,

Let t ---1
l 1 :J It::
1
TIL
-
.........----

----
Lf"=-
:La I > ,?
..
,
5

,
tZ"'-___

_--- ,

,


' .











if::


""" "


____

::1\



'-

"!Q






"









Pi,iI:i

'S'0tP7l?r7';?7Soa:JS IN/CVa' 8:7 :?20W e.tVedlOAl7
?.9) w .;?M'SIA I (.LBO?d .9/) W me::rI/V2;9CYd
(es/7 lvat1lVIHseM.,)IPKK7tiU. /J ;970dn;:r eCIa;tI7a:.i.9Nar
..,
:::
..,
'!?d'e2LSOJIc/
5>o.N'i'JAlaId'Od'<! w/t;w 00 '.LaAao
soNl?d'I7.;7,wG'l5>oN.;7C'h'a7
'l</BS-Q {i;7Odn;y 1?..?..101VD'(
-?o.17 eAQ.LaodSI ,;)dtI71717;V etfCO PVaN
-Bd'OAO wQ.f7a.A a&>N ;;rJ'Qd/J)f PAONSO '
0'
til
f

;;
'"
o
.:.:
0'
o
:s

..,
c::
..,
,.
....
o
BCI.J.-nCYLSJI!Q: ejll/oCe'4'
..,..

459 Drvelle kOllstrukctje 458



NB8CIea-ve KOtVSTRt/K<!!I.JE', r.;2. a.
LveMiNosaci,'.t;t.-6. A?Lleoa,eSKe
6
N0l80!aNe KON$T,f?t/Kol.Je.
A:?vIt'SINS-t'1N05aCtOBL./KBrQ',ctRt!OLlCN/
paIXlBoLO/O: /-s. seOtBSTOG"OBLt/r:a,'6. seD-
LaS7e<:; 081.M:asa iVICNIM
LVCI/WB.




eiL/No,eICNe LvvsKe
Mtlan Gojkovtc, Dragoslav Stojtc
/'
Lameltrane lepljene konstrukctje


t
.' 1

t>' V


/' ,/

//

KQt.V0M1 A?/'RSINSKI
M:)saCi KaoK.a7YNe
KOVSlIf't/,t'cIJe

tm'OVNC' KCWSTtt'vKC'i7e
t/
KROyN'e A:ONSli'E't/K/?I.7e ,5ZozeAlOG OBLlKa.. 1. i2. wseca KCW5'T;f'LI.k'{,IJ8
o&:'setlla0 a;'MT.eaLNI L.t/4::; 3. vlseciY oBdeNa
o oYa KOlL-t2YNSK8 Lt/KO'...''9. ayOl LUKa1 08IM#/ZI;X>V/ Nose Y/scrv
klt'OY;VVKOVSTIf'VKG'IJV;6.'l0. .sam;eaS'Ta J;isct:"'a
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojtc
T
tako, sa ovakvim konstrukeijskim
///?-/
elementima mogu se formirati naj-
//
razlicitiji staticki sistemi.
/
/

Duzina jednog konstrukeijs-
kog elementa ogranicena je uslo-
virna transporta i montaze. Moze
Istit.!#.. I se uzeti, sto umnogome zavisi od
napred navedenih uslova, da mak-
simalni gabariti elementa budu kako je shematski naznaceno na
s1. 6.7.
6.4.3. Lamele
Debljina lamela odnosno slojeva drveta u jednom lamelira- I .
nom elementu treba da je 32 mm. Ova debljina moze se izuzetno
povecati i na 42 mm ali u tome slucaju moraju se sa izuzetnom
painjom sprovesti potrebne mere susenja i izbor kvaliteta drveta
(sto tanje larnele, principijelno, to kvalitetnije susenje i bolji uvid
u kvalitet drveta). Isto tako, deblje lamele (ali 42 mm) mogu
se koristiti sarno kod onih lameliranih konstrukeija koje nece u
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6
,.
460






rT)1lr)
Drvene konstrukclje
1$1

Na primer, kod nosaca pravougaonog
poprecnog preseka po s1. 6.6, za izradu sre-
disnjeg dela preseka, dela preseka gde su
naponi manji. moze se koristiti drvo nize
kvalitetne klase od onoga koje je ugradeno
u spoljnim petinama preseka. Za ovako ob-
likovane nosace, odnosno lamelirane elemente
moze se smatrati da odgovaraju onoj klasi
drveta kOja je ugradena u spoljne petine pre-
seka. Ovo vazi zaelemente koji su optereceni
na.savijanje (bez utieaja normalne sile) i kod
savijanja sa normalnom silom ali samo u
1
slucajevima kada su u spoljnim petinama
preseka naponi razlicitog predznaka - priti-
sak i zatezarije.
Kada je lamelarni elemenat konstruisan
od dYe ili vise vrsta drveta onda je za do-
puSteni napon (ad) merodavna najniza klasa
upotrebljenog drveta.
U ortogonalnoj projekeijiova-
kvi Stapovi mogu da imaju najraz-
licitije oblike - konstantnog i pro-
menljivog preseka, pravi ili zakriv-
ljeni stapovi i krivi elementi. Isto
Lamellrane lepljene konstrukclJe 461
toku svoje eksploataeije biti izlozene ekstremnim klimatskim pro-
menama.
Najveca dopuStena neto sirina jedne lamele treba da je 20
em, odnosno bruto sirina 21 em. Neto sirina lamele je njena
sirina posle konacne obrade elementa a bruto sirina- sirina larnele
sa kojom se izvodi konstrukeijeki elemenat. Uobicajene neto sirine
lamela variraju od 8 do 20 em. .
1.$>,

tb<20cm
>
t
tePt.veNJeJaMe-
LaMe?
LaR:I HOrf.'IZoIIIT. fi::J llaeIZCWfa'LiVIA(
-/.Eze::'i,H
-?
!>fai vee-
5'l/M:1 'izQ.V.7Q?we. 7lIrBLNiMfVVR.s"i-
tV6',If'6'.

U slucajevima kadajepo-
trebno izvesti vecu sirinu no-
saca, odnosno konstrukeijskog
elementa gde je b>20em, no-
saci se izvode tako Sto se la-
mele lepe po bocnim povrsi-
nama- poduino lepljenje la-
mela. Prilikom upotrebe ceti-
'k d' . akvih I
nars e gra e Strme ov: e e-
menata moraju biti b 30 em,
s1. 6.8.
Minimalne debljine lame-
la kod lepljenih elemenata ni-
su ogranicene.
Kada se zajednu lameliranu konstrukciju koriste daske sirine
b>20 em (kada je to moguce), da bi se sprecile deformaeije usled
susenja (i slicnog) lamele .treba da imaju poduzne zljebove (utore),
u svemu kako je to pokazano na s1. 6.9.
.
\
II/,I I
p;j \ !

=Wl,.."Jk= .
L
Irl:;:
/


1
6-+--
net
d-: REDlRLN!

6----+
. SMCVC8 .$IvaN

MIlan Gojkov16, Dragoslav Stojl6
463

462 Drvene
Kao sto je reeeno, drvo na vazduhu radi - skuplja se i bubri
zavisno od vlaZnosti. lz tog razoga prilikom lepljenja sve lamele
moraju imati 1sti % vlaZnosti (suvo drvo priIikom nanosenja lepka
prima vise vlage pa sanlim tim i vise bubri, sto izaziva nezeljene'
napone u spojnoj ravnl, u leplJenom spoju; molekularna struktura
lepka pod ovim naponom se razara i pod odredenim uslovima
nepovoljno utice na kvaliteLslepljene spojne ravnO. lsto tako, nije
svejedno kako se lamele lepe, odnosno postavljaju u paketu, u
jednom popreenom preseku. To ukazuje da lamele treba orijentisati
tako da imaju moguenosti skupljanja i bubrenja (orijen-
tacija godova).
Iz napred recenog rezultira: lamele u poprecnom preseku mo-
raju da imaju pravilnu or1jentaciju (u odnosu na godove). Ako, je
lepljeni elemenat iz dYe lamelebocnog reza(bocnice), one se moraju
lepiU tako da konveksnl delovi godova budu orijentisan1 prema
spojnoj ravni, lepe se leve strane, s1. 6.10. Slepljene elemente iz
dye lame1e radijalnog reza (blistiee) treba izbegavati. Radijalna ra-
van podloznija je stvaranju radijalnih prslina - usled susenja - i,
svakako treba teiiti da ra-
dijalna ravan bude upravna
.80b7e!
De5"NaS'7i'f?BNa
6.4.4. SpaJanJe lamela
na spojnu ravan (SL 6.11).
Kod viseslojnih pre-
seka lepi se leva strana"
lamele sa desnom stranom
sledece lamele. Krajnje la-"
mele lepe se po levoj stra-
nl. s1. 6.12. Ovo je vaZno
zbog toga da bi se izbeglo
naprezanje spojne ravni .1
na ovu ravan. I kod isto-
smerne orijentac:1je godova
moze da dode do napona
upravno na spojnu ravan.
ali su oni mnogo manji. To
senajbolje vidi nas1. 6.12.
Medusobno spajanje lamela u lameliranim konstrukeijama moze da
bude dvojako (spajanje lamela u pravilu izvodi se pre blanjailja
njenih sirth strana): '
J 'leoa strana' jedne lamele je strana uda!Jenlja od 'srea" drveta.
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Lamellrane lepljene konstrukelje
- poduzno spajanje. kod preseka kod kojih je b>20 em. i
popreeno spajanje. kod nastavljnja lamela.
Kod poprecnog spajanja. kod nastavljanja lamela u potrebne
duzine. lsto moze da se izvede:
a) spajanjem na pray suceljak.
b) spajanjem na kosi suceljak. 'odnosno veza na list, 1
c) zubcastim spajanjem Ui spajanje "clnkanjem".
SpaJanje lamela pravim sucelj-
1
kom rede se koristi u praksi. Ako se
5 - { i koristi onda se primenjuje kod prl-
tisnutih stapova a i kod savijenih ele-
Sl'fXT
menata kada se nastavljaju lamele u
M9 zoni preseka. lsta tako mo-
gu se koristiti za nastavljanje lamela
kod savijenih stapova na srednjoj po-
lovinl, visine 1 to isldjuCivo za prave
stapove (na vishli do 3/5 H).
;ftl
t
if Veza na list. oOOosno vezanako-
, 1O,q si suceljak je puno kvalitetnija, ima
/Il;? veIiku nosivost na zatezanje ali i za-
t.::EW /I..IIIVf)ifB lIST hteva velike pritiske kod lepljenja.
Nagib suceljka (51. 6.13) oblcno se
uzima 1: 10 za cetinare. odnosno I;14 za tvrdo drvo. Ispravno iz-
veden nastavak racuna se kao neoslabljen presek"'.
Zubeasti nastavci lamela (ili spojevi izvedeni "cinkanjem"),
u svemu prema s1. 6.14. najvise se koriste u lamel1ranim kon-
strukeijama. Ispitivanjem je dokazano da su cvrstoce Jednog ova-
kvog spoja vece ili jednake od cvrstoce neprekinute lanlele. lzrada
ovakvih spojeva je vrlo jednostavna (masinski radIo Ukoliko su
OJ Iz uslova EX=O ( t da je 0"11 =O'tUd J
O"lld'A =0"'11' AI = 0"'11' odavde a'lI'=a'ild'slna
Iz sllke je:
0'",'AI = atj{'AI'sino; = a'ild'sura
To. AI= a
tll
AI'coso; =a'ildsina . eosa
Za suce!Jak u nag/bu 1:10 sledl
sin0; a :a..JIm '" ; cos0; '" I to znac/,
zanapon cr
tlld
napon upravno na kOSll ravan
a ...=D,olcr
Wd
t napon smtcanja u lep!Jenom spoju 'r...=D.1cr
wd
(cr..-zatezanje koso
na pravae vlakana, .L na sloj lepka I 't...-napon u ravnl lep!JenjaJ.
Mllan GoJkovic. Dragoslav StoJlc
"
464 465

Drvene konstrukclje

--""

t =.Dl/,!,r..i.;> Z{/Ci:a' (&?so, w; a:JmJ'h),:c...sAi"/Ha Y.eA6> .?VL/-
tOmnJ}d-A:O.8:9k ZVBC8ct5,f2.,o'if2 mm)j
K - .5Y,,v.;> o.wOYe rt/BCa ; .:fP',6;>,?,tG>K 2:0'851:1:9.
-0XtS .Df. oro_
nastavei pokriveni suednim lamelama, u svemu kako je to napred
dato na s1. 6.15, raeuna se sa bruto presekom lamele- kao da
presek nije oslabljen. Ukoliko to nije slueaj tada se kod elemnata
opterecenih na zatezanje, sa zubeastim nastaveima lamela, u raeun
uvodi oslabljen-neto presek.
Ar = <\r..( 1 - v), gde je v=e/t"). Vrednost v naziva se stepen
slabljenja.
6.4.5. Raspored
Smatra se da popreenim nastavljanjem lamala na zubeasti
spoj (einkanjem) nije oslabljen presek lameliranog elementa ako
su razmaei nastavalea u dYe susedne lamele rasporedeni u svemu
kako je to dato na s1. 6.15.
Prilikom izrade plana rasporeda nastavaka preporueuje se:
') Iz uslova (vidi skicu) A,= Aa gde je (uz cosu I): 't
lld
cr
tlld
s
A, =2 (I - s) . a =2 I( 1- T) .a (a=debljina lamele);
c .
Aa = ( t - c) . a = t (1 - t). a; za 511 =e f za
clt=v, pa je
A,= 2 I a (1 - e) I Aa = t a ( 1- u); smenom
ovih vrednostl u postavljenf uslov dob(fa se
'tild. 2 I a ( 1 - e) = crtlid't a( I - v )
f odavde
1 - v crtII d
2 J-e 't
lid
[spftfvanja su pokazala da se najkvalitetnUf
nastavef doblJaju sa zubefma du:tfne 1=50 mm.
Milan Dragoslav
Lamelirane leplJene konstrukclje
va;!! 2a eV8!faSTe /(.t.illl:51S7?!J tS,.q:;1.;e-re

. +;;20,.:; T
;,.t;5t:m
12a':$J: 128-=
-
H. I'l I X'a
VS.at.! '15;; '15
He IM5'N..7C' a;JS /-aMete? . ?'
- da pojedinaena duzina dela lemele bude 170 em;
- da u jednom preseku nosaea broj nastavaka bude ::::; 25%
od ukupnog broja lamela; i
- spojeve lamela ne treba stepenasto razmestati najednu stranu.
6.4.6. Radijusi zakrivljenosti
U savremenim drvenim konstrukeijama zbog primene najraz-
lieitijih statiekih sistema eest je slueaj koriscenja krivih, odnosno
zakrivljenih stapova, stapova izvedenih po krivini. To mogu biti:
lukovi i ramovi (na dva i tri zgIoba, lukovi i ramovi sa zategom,
stapovi delimieno ili potpuno izvedeni po krivini, sa krivinama
pravilnog matematieki definisanog oblika, iIi pak sa krivinama
nepravilnog oblika - i zavisno od zeljenog dizajna projektovane-le-
pljene konstrukcije. Ovakvi stapovi mogu biti sa konstantnim ali
i sa promenljivim momentom inercije.
Lamele eija je debljina (a) zavisna od polupreenika krivine
(RJ. formiraju zeljeni i statiekim utieajma zahtevani presek i savi-
jaju se i lepe u savijenom stanju. Savijanjem lamela iste se dovode
u odredeno naponsko stanje - zavisno od polupreenika i debljine
lamele - pa se shodno tome smanjuje i nosivost preseka u eelini
(S1. 6.16).
Kod krivih stapova od lameliranog drveta kada je Rl>200a,
gde je a debljina lamele, ne vodi se raeuna 0 zakrivljenosti lamele
MIlan Dragoslav
467
466 Drvene konstrukclj e
u laminatu - sto znaci,
smatra se da je lamela
prava (veliki poluprecnik
krivine).
Kada je 150a<R
1
<
200a debljina lamele (a)
zavisi od poluprecnika
krivine (R
1
), jer savijanj-
em lamele dobijaju od-
redene prednapone. U ta-
kvim slucajevlma usvo-
jena debljina lamela mo-
ra cla zadovoljl uslov

R
a:!> rO+0,4(.-!.- 150).
a
odnosno debljinu lamela treba odrediti prema dijagramu sa s1.
6.17.
Tabela 6.2. Korekc(ja 0md za slucaj da' je I30a5'R
l
<ISOa '
140 10 1250 1000
130 1100 900
.f..a{inm]
Manjl radijusi zak-
32
40
rlvljenosti nosaea od 150a
a veei od 130a dopus-
taju se samo ako je naj-
deblja lamela 10 mm. U
20
takvim slucajevima do-
pusteni naponi na savi-
10f:= ::s
janje moraju se korigo-
vati prema gornjoj tabe-
..&11.

Manji radljusi kri-
o '7eo
7t1O no JI!V ?50'"
vine od Rl =130a nisu
dopusteni, ne dozvoljava-
se.
Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc
r
LameUrane lep)jene konstrukclJe
6.5. Dimenzionisanje i kontrola napona
Ovakvi nosaei racunaju se usvemu kao sto je to napred
pomenuto (poglavlje 2.) - prema dopustenim naponima (sada va-
zeeim Propisima, odnosno Standardima za projektovanje i izvoaenje
drvenih konstrukcija u nas), odnosno preporukanla "Evrokoda 5"
i ISO - standarda (koji zahtevaJu dimenzionisanje i kontrolu napona
u korespodenciji sa granlcnim stanjima), elja prlmena i UVOaenje
u nase Propise neposredno predstoji.
U daljem tekstu daju se uputstva, za dimenzionisanje, odnosno
kontrolu napona prema vaZeeim Propisima, odnosno prema - Teoriji
dopustenih napona.
6.5.1. Osnovni dopusteni naponi
Osnovni dopuSteni naponi za leplJene konstrukcije (vidi str.
157) definisni su u odnosu na osnovno optereeenje (vidi str. 156).
Kod zajednickog delovanja osnovnog i dopuskog optereeenja do-
pusta se poveeenje osnovnih dopustenih napona za 15%.
Kod zajednickog delovanja osnovnog, dopunskog i narocitog op-
tereeenja dopusta se poveeanJe osnovnih dopustenih napona za 50%.
Dopustenni naponi za zatezanje (crUd) SU:
- za eetinare I meke liseare s: 25 N/cm
2
, i
- za tvrde liscare s: 35 N/cm
2

Veee vrednosti napona na poprecno zatezanje mogu se doz-
voliti samo izuzetno - u slucaju detaljnog ispitlvanja popreenog zate-
zanja (ovako uvecani dopusteni naponi ne smeju preei vrednost
113 srednje evrstoee drveta na poprecno zatezanje. moraju biti s: 45
N/cm
2
, i vaZe za sve slucajeveoptereeenja).
6.5.2. Uticaji zakrivljenosti
Napon izazvan savljanjem lamela, kako je napred receno, utice
na cvrstocu lameliranog nosaca opterecenog savij anjem, pritiskom
Ul zatezanjem. pa Je potrebno napone crm' i cr redukovati cr
ell w
faktorom "prednapona", sto znaCi da je debljina lamele (a) direktno
zavisna od poluprecnika k<riVine (R).
Zavisnost izmedu deblJine lamele, i poluprecnlka krivine moze
se odrediti preko dijagrama na s1. 6.17.
Uticaj krivljenja lamela, prema stranim istraZivaeima moze se
predstaviti faktorof!1:
MIlan GOJkoVlc. Dragoslav StoJlc
469 468 Drvene

WilSOll (USA iz 1939. god.) Co 1 2000 (Rl
a
)
2
a
Hudson (GB iz 1960): Co 1- 15 . R\
a
predlog CIB-a (1980): Co 0.76+0,001 . RI
Svajearski propisi (1981):
I'" 1- 40 .
'-'" Rl
EUROCODE 5: Co 0.76+ 0.001. a
RJ
za. ( a S 240)
Faktor prednapona predstavljen je dijagramom na s1. 6.18.

'",'
I!UOSON-GB(1360):C
e
",f-15
1----""<


W/LSON-LSA (1939): 7- zax;(ill

(lg60)/EO,ft/C'OOE(1a:5).-
Q9,
:-
a
Rc,,; 2.tfO
(},8 -1

.a.
I I If:>R,
1/300 1/200 150 tj100 1
'
Prema SIA 164 na zategnutoj unutrasnjoj iViei C =l. a na
c
zategnutoj spoljasnjoj ivlel 1-40a/R
1
(51. 6.19).
Uticaj "prednapona usled savijanja laniela" prema SIA 164',
prema 81. 6.20:
Napon nn spoljasnjoj lviet:
Milan Gojkovle. Dragoslav StoJle
"
Lamellrane lepljene konstrukclje
-7-1/0 a..
, R
O'm
+ ::;;l.
0' 0' '0'
elld 0 md
Napon na unutrasnjoj lvlei:
(nema utieaja C = 1)
c
0'
I
O'olld O'md
Napon na spoljasnjoJ iVici:
O'tll
+ III
0'
::;;1.
Co' O'tlld C
c
' O'lllcl
Napon naunutrasnjoJ ivie1:
(nije merodavan).
6.5.3. Uticaj poprecnog preseka
Kod visokih nosaca opterecenih na savijanje. sa povecanjem
visine. odnosno povecanjem napregnute zapremine dolazi do sman-
jenja otpornosti nosaca na saVijanje. Naroeito se to odnosi na
lViene zone nosaea.
Prema sada vaZeCim standardima za drvene konstrukcije. no-
saee sistema proste grede raspona t, za visine nosaea H>30 em,
treba dlmenzionisati sa redukovanim dopustenim naponom (cr'md
J

odnosno
MIlan GoJkovle, Dragoslav StoJle

1:.
1
r O"md' = O"Uld . KH gde je KH =( ) "9 (1 +C
1
+C
2
).
i KH - faktor redukclje zavistan od visine preseka i sracunava
se uz pomoe veliCina (30/H)1/9, i - datib u donjoj
t
C
l
C
2
tabeli.
L
Tabela 6.3.' Vrednosti aa C I i c
2
:0 t1l
I
v

o (J)
.'.."
t
<Il : t1l

f
;:3
!
<Il P. 0
-0,016 E _ o

-f----:l I.
c-M,
0.078
o
-0,032
f"-
...,
-0.028 N >.S
I
r

!
I '
U opstem slucaju moze se koristlti uprosceni izraz
I
J,
V
1
l
,
KI! (H)9
r
,
Smicuci naponl (1:
m
\l) pro-
f;
t
veravaju sa prema maksimalnoj
transverzalnoJ sili (UlaxT) - po po-
,
znatom obrascu za pravougaont

presek
I
!

\

I

.
3
1:mll "2
r

II
Izvrsena lspitlvanja su pokazala da preseci u neposrednoj
,(:1 blizini oslonaca mogu da prime i znatno vece smicuee napone lu
odnosu na dobijene po prednjem obrascu).
" Deformacije lepljenih lameHranih nosaca zavise od momenta
I
i
savijanja (M) i transverzalne sile IT). odnosno
maxi' f(M)+fiT)'
I

H
Milan Dragoslav StoJlc
f

Deo ugiba - flTJ> od transverzalne sile, moze se zanemariti
kod nosaca gde je I/H 10, jer Je neznatan. Za nosace kod kOJih
je I/H<1 0 mora se sracunati ideo ugiba - f(T)'
Za lamelirane nosace poprecllog preseka kao na s1. 6.21 Idu-
pH T presek), osnovne dopustene napone (Cl"md) treba smanjiti fak-
torom Ks. koji je dat izrazom
c ' (b - t ) t . hi
K. = 0,58 +0,42 [ h ' +b ], gde JC c H'
6.5.4. Uticaj pravca lamela
Kod lepljenib lameliranih stapova kod
kojih se pravac sile, ne poklapa sa povr-
Sinama lepljenja, pravac sile sa pravcem
lamela zahvata ugao - kao na skici -
osnovlli dopusteni naponi Cl"md' Cl"clld i aUld
iz odgovaraJuee tabele moraju se umanjiti
koeficijentom K"" prema datoj tabeli.
8 I 10 I 12
17,0 117.5121.5
0,93 0,90 0,86
Za ostale vrednostl ugla koefictjent KeI. za redukciju nave-
denih napona treba sracunati preko izraza
za ugao >200 => = __
O"clld
Kada povrSina lepljenja zahvata ugao 0 sa
smerom vlakana. sa pravcem lamela. tada se svi
osnoVlli dopusteni naponl umanjuJu faktorom Kp
(vrednosti date u donJoj tabeli). Pri tome lllax/3::;; 7,
5 I6
,90 I 0,86
Mllan GoJkovic, Dragoslav StOJlc
472
Drvene kOllstruKclje
Ovo je slueaj u lepljenlm lameHranim konstrukeijama kada pos-
tOje dYe ravni lepljenja. laminat se lept u dYe faze, koje medusobno
zahvataju ugao 13. Smanjenje napona vaiizabUo koje llaponsko stanJe.
6.6. Proracun
6.6.1. Pravi Dosaci f
6.6.1.1. Uopste

.easPo#i
t a 70do30m;
Pravi nosaei, po de-
finieiJi, su onl nosaN kod
fiR> t.
kojlh je osa nosaea prava
linija (51. 6.22). Za poz-
nate statieke utieaJe (M i
T), kvalitet materiJala (amd' IIX L -6;;.
III


{
m
pustenog ugiba (dop/1. -di-
't menzije l1d' E poprecnog prese- ., i G) i velicinu do-
ka biraju se po kriteriju-
mu: b (1/4 do 1110) H. s
tim da je b:::;; 20em i H "" -
(1/17)1 (za H (1/17)l 11X +6;"
sledi b = (l/66 do1/170). Za T"..."lf;
usvojene dimenzije preseka
(b/H) kontrola napona i de-
formaeija sprovodi se u svemu iato kako je to reeeno za noaace
monolitnog poreenog preseka (vidi str. 163i 173) uzimajuci u obzir,
napred date. vrednosti merodavne za lepljeno lamelirano drvo.
1("
6.6.1.2. ProracuD deformacija
Vreme trajanjaopterecenjaima
presudan znacaj na deformaeije -
posebno. na pojavu nepovratnih
deformaeija. Pri tome treba razlik-
ovatiutielilJe na ugib odki'atkotra-
jnog. u trl\ljanju od tri meseea. od
dugotrajnog opterecenja u trajanju
preko tri meseea. Pod dugotra:jnom
opterecenjem podrazumevajti se sva
ona opterecenja (uglavnom gravita-
- eiona) koJa deluje duze od tri me-
seea kao i sva ona opterecenja koja deluju u intervalima kracim
od trl meseea - ako je ukupno vreme njihovog delovanja vece od
50% eksploatacionog veka konstrukeije.
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJl6
Lamelirane lepljene KonstrukclJe 473
6.6.1.3. Proracun lezista
Proracun lezista (0 leZistima ce kasnije jOs biti reei) sastoji se
u tome da se nade potrebna povrslna naleganja (51. 6.23). Iz do-
pustenog napona acId i uslova da je
b . e . <J
CId
= A (gde je A - reakeija nosaea) dobija se
A
potre b.<J
cId
Ne retki su primeri da se oslanjanje nosaea izvodi sa reduk-
eijom visine nosaca iznad oslonea (51. 6.24). Pri tome smanjellje
visine (H) moze da bude stepenasto ilipostepeno - sa kosim zase-
canjem nosaea. Kako su pokazaladosadasnjaistraZivanja kod ovakvih
zasecanja javljaju se naponi zatezanja upravno na vlakna (a.. 1. od-
8oiJ7e!

STePeHO'sra J?t'![)tIKCI'X;


NaA::wa M!!J Re.olKOVQWIN 145:1..-%5'
IVOsaO;;' - VZ' C6:lDMiiJe
MIlan GOJkov16. Dragoslav StoJI6
475
Drvene kOllstnlkclJe 474
nosno javljaJu se poprecna zatezanJa upravno na poduznu osu no-
saca. Ova zatezanja mogu da budu od utieaja na sigurnost i sta-
bllnost izvedene oslonacke veze. Puno je povoljnije kada se smanjenje
presekavrsi postepeno, sa kosim'zaseeanjme (SI. 6.24). Kako drvo
ima malu cvrstocu na zatezanje J.. na vlalma a usled skupljanja
drveta bas na mestu nagle promene visine, na zaseeenim delovima,
mogu da se formiraju horizontalne pukotine - to se ovakva zase-
eanja moraju osigurati u sverriu kako je to priltazano na s1. 6.25
(ukoliko se ne mogu izbeci).
o.7<9CaN::Je saKOV8N/A(
RlaVeZA::"8M.a- J.BSN<I-
/11'4'


0,0 6'Pt!!!If1PJ.OCe
/bf!?DeNO
&UC,vIM
.6;251
Dosadasnja eksperimentalna ispitivanja pokazala su da uk-
oliko je velicina a:<; O,5H, odnosno a:S; 50 em (S1. 6.26). ne treba
vrsiti posebno konstrukeijsko ojacanje iznad oslonaea.
Velicina smicuceg napona ('mll) u ravni m-m (S1. 6.26) moze
se sracunati prekd poznatog obrasea '
A 1
1: =1 50 -- .- :s; 1:
mil ' b.h k mild
Ovde je:
A - merodavna transverzalna sila,
b - sirina preseka (nosaca),
Mllan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
('
Lamel1rane lepljene konstrukcije
h - visina redukovanog preseka, i
k - korekeioni koeficijent koji se racuna pO obrascu:
a
k =1 - 2,8
h
(k = 0.30).
lllill
Gornji obrazac vaZi same dok je e:<; O,4H (SI. 6.26).
Za redukciju visine (H) kosim zasecanjem kada se dopusta
da je a>O,5H, ukoliko Je
s 14a
:::: 2,5H => za drvo I klase, odnosno
s :::: lOa
2.5H => za drvo II klase,
tada se smicuci naponi racunaju po gornjem obrascu i sak=1.
11
""
'fIt
U gornjim izrazima merodav-
naje manja vrednost za s. Za str-
miju kosu redukciju racun je 1sti.
kao i za stepenastu redukciju vis-
ine.
w'
Zatezucu sHu kOja izaziva za-
tezanjaJ.. na vlakna odnosno u rav-
ni m-m (S1. 6.26), primuju verti-
kalne podvezice (od dasaka, sper-
ploca 11i od celicnih traka). Velicina
sile Z nalazi se iz uslova
lit
A pI .. I # Z =1. 3 . A . [ 3 ( )2 2 ( )3 ]
gde je:
H - ukupna visina nosaca;
a visina redukcije,


n:akcija. OdnoS110 mak-
sirnailla srnlcuca sila.
+---t-
Potreban broj spojnih sreds-
tava 1 preseka podvezica odreduje
se na poznat nacin (kada je poz-
nata sila Z); slrina podvezice je
O,25a:<;c:s; O,50a. Dopusteni napon
l-:t
u sper ploei je O'tlld=400 N/cm
2
, a
+ napon Smlcanja u lepIjenom spoju
.=25 N/cm
2

Milan GoJkovie, Dragoslav StoJle
i
477 476 Drvene konstrukcije
Redukeija visine nosaca iznad oslonea moze da nastane kada
se transverzalna sila px:enosi direktno i samo preko spojnih sred-
stava (zavrtnjima preko "T" profila) kao na s1. 6.27.
Na s1. 6.27 je prikazana veza dva medusobna ortogonalna no-
saca, roznjace i glavnog nosaea, na primer.
Ovakva veza smatra se'Cia Je izvedena stepenastom redukeijom
visine H (maxa=15 em; zazakrivljene nosace ma,.a=10em) i svenapred
reeeno vaZi i u ovom slueaju. Na primer, za vezu po s1. 6.27
1
't == 1 50 . -- S 't
mil ' (b-5)h k mild
(h - deo visine preseka koji prihvata transverzalnu sHu T).
Redukcijavisine oslonaekog preseka, 8to je konstrukeijski po-
voljnije, moze se izvrsiti i sa gornje strane nosaca, kao na s1.
6.27. Ako je e<h i za
a .
H 5: 0,5 za H > 30 em ,

Veia l))/,f/ POl)
PRaY/A(t/G't.O/H
i1
A
Milan GoJkov!c, Dragoslav Stojlc
Lamellrane iepllene ItollstrukclJe
H
a
5: 0,7 za h 5: 3<km
tadaje velieina smieucegnapona
A
= 1,50 a s't
IUJld
'
b(H- e)
h
Za vrednosti e>h i a/h>0,5(O,7) odreduju se preko poznatog
obrasea i za presek veIicine bib
A
't
mll
=1,50 S
bh
6.6.2. ZakrivlJeni nosaci sa I=const.
Zakrivljeni nosaei su oni nosaei kod kojih je tezlsna linija,
odnosno osa stapa - delimicno iii u eelini - lzvedena po krivoj
liniji, skoro redovno po kruinom lul<u (mada to ne mora da bude
pravilo). Cesto se javljaJu u praksi lamellranih konstrukcija. Ovakvi
nosaei poznati su i pod imenom. "nadviseni nosaei" (ali i "kolenasti"
i "bumerang" nosael).
Prilikom konstr-
s------t
uisanja zakrivljenib no-
saca mora da se vodl
raeuna 0 einjeniei da
;.4 R l:> -.
l '\. --. deblJina lamele zavisi
B
od poluprecnika kri-

vine. ili, drugim reci-
t"lSd:JJfOm ma, poluprecnik savi-
janja lamela je ogra-

&,,-(;}.b;6-)t
nicen njihovom deblji-
nom. lsto tako, jedna
savijena lamela prili-
kom lepljenja tezi .da
se ispravi, sto neSto

otezava postupak lep-
Ijenja.
Nosaci se formlraju od lamela koje se zakrivljene postavljaju
u "paket" nosaea. Kada je R <:: 200a, gde je a - debljina lamele a
R polupreenik krivine zakrivljenog nosaca - nosae se radi u
svemu isto kao i pravi nosae!. Teorija savijanja krivih stapova
zasniva se na sledecim predpostavkama:
a) poprecni presek stapa ima bar jednu osu simetrije,
MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
479
1
II
I
:],
I:
i[
t:
f
I:
r
Drvene konstrukclje 478
P.Ea'V csse Ko:;1 S\!:' J'{a,j'-
asee .:<5>v.t..:7a U PIf!5'KS/ .t:'1V aG'KfY.t.7C'N/ I
'
Nl:!SQ'C /tVo ,12;.11,,"1'

b) osa stapa ja krivaJinija kOja leti u jednoj ravni, u ravni
simetrije preseka (niJe prostorna kriva). i
C) spoljne-preseene sile deluju u ravni simen-ije preseka, u
ravni krive linije, odnosno u ravnl o'se stapa.
Proracun napona i deformacija sprovodl se sUeno kao i kod
pravih stapova ali sa nesto izmenJenim, odnosno dopunjenim pos-
tupkom. Definicija preseenih sila- moment savijanja (M). normalna
sila (N) i transverzalna (popreena) sila (T)- je adekvatna kao i kod
pravih stapova:
Velieina smicueeg napona ('mil) i normalnih napona od
aksijalne sHe (N) dobija se u svemu isto kao i za prave stapove.
odnosno po obrascima
1: == maxT maxS < 't i 'a ==!'! s; a .
lllax mll b.1 - mild ell A CUd
Normalni naponi od momenta savijanja (M) raeunaju se na
osnovu napred daUh hipoteza (poprecni preseci ostaju ravni i up-
ravni na osu staRa i posle deformacija; oni se izmedu sebe sarno
relaUvno obreu). Sto znaei. za prave nosaee i za nosace sa velikim
radijusom krivine, naponi od savijanja su linearno rasporedeni po
preseku. Maksimalni' naponi su na ivicania preseka a u teZisnoj
osi ovaj napon je jednal{ 0 (S1. 6.29). Ovo Isto vail i za nosaee
kod kojih je R>200u.
Medutim kod savijenih nosaca (kadaje RS; 200a I istovremeno
R>H) problem savijanjaje neato izmenjen. Nairne, ako se posmatra
e1ementarni deo stapadeflnisan uglom dq> (S1. 6.29) ove se promene
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle
Lamellrane lepljene konstrukclje
lako Usled deformacije ugao dq) dobija odreden prirastaj
a sarnim tim gornja vlakna (na ekstradosu) i donja vlakna (na
intradosu) dobijaju odredena skraeenja, odnosno izduzenja. Kako
je dle>dl
j
to su i dilatacije (8) razlifite, odnosno
lidl lidl
8
1
= ill
l
> ill
e
= 8
e
'
I e
a to je neminovno jer su vlakna na konkavnoj strani nosaea kraea
pa je njihova relativna dilatacija veea.
Na osnovu Hukovog zakona a=En8 dobija sa da je Icr.l>lcrel.
Ovo ukazuje da su naponi na Intradosu (na konkavnoj krivini) veei
od napona na ekstradosu (na konveksnom delu stapa). Za razliku
od pravih stapova gde je dljagararn napona izrazito pravolinljski
(vid! s1. 6.29J, kod krivih stapova normalni naponi od savijanja
rasporedeni su po hiperboli. Kako je crl>cr. a povrsine cr-dijagrama
AI i Ae moraJu medusobno btU iste, to se neutralna, odnosno nulta
linija spusta ispod tez!nsne ose preseka. uvek' se pomera prema
konkavnoj strani krivog stapa. prema intradosu' - sl. 6.29.
Na osnovu napred iznetog. prilikom proracuna zakrivljenih
nosaca pravougaonog poprecnog preseka i izlozenih saviJanju - nor-
malni naponi nisu direktno proporcionalni visiili preselm H vee
umnogome zavise i od zakrivljenosti nosaca.
Zakrivljenost nosaea defini.se se odnosnom Ovde je:
R - radijus zakrivljenosti tezisne ose preseka. i
H - visina poprecnog preseka.
Za zakrivljene nosace pravougaonog popreenog preseka kod
kojib je odnos
R
2 S; H < 10normalni naponi savijanja ispituju se po obrascu
M 1
am = W ( 1+ s amd
U ovom obrascu su:
M- moment savijanja u posmatranom preseku,
W otporni moment preseka (za siueaj da je presek os-
labljen u obrazac se unosi otporni moment za W
Il
neto presek).
Preporucjuje se, ukolikojeto moguee, izbegavaU radijuse R<4H;
(1+1/2PJ je faktor redukclje dopustenih napona (cr
md
) kao posledica
savijanja larnela. Velieina ovog faktora menja se od 1,05 do 1,25
odnosno
MIlan Gojkovle. Dragoslav Stojle
Drvelle konstrukclje 480
2 3 4 I 5
1.25 I 1.17 I 1.13 I 1.10
9 I 10
.055I 1.05
U slucajevima kada je zakrivljenost nosaca mala, kako je vee
receno, odnosno kada je 13>10 - nosac se ispituje kao prafJ; sa
pravolinijskom raspodelom normalnih napona. Za dati odnos 13=R/H
normalni naponi savijanja mogu se sracunati i po obrascu kOJi su
dali Mohler i Blumer. odnosno
M
0'HI =W . k 0'md'
n
Ovde je M i W kao napred a koeficijent kOJi se ocitava
iz grafikona sa s1. 6.37*).
6.6.2.1. Poprecni naponi u zakrivljenom nosai:u
Od uticaja momenta savijanja (M) u zakrivljenom nosacu jav-
ljaju se naponi upravni na osu nosaca, naponi zatezanja U1 pritiska
.L na vlakna, zavisno od smera mo-
a) menta savijanja. Ovi naponi takode za-
vise od stepena zal{rivljenostl nosaca
(b=R/H).
Kada su vlakna na intradosu kri-
vog stapa zategnuta (S1. 6.30a) u pre-
seku se javljaju naponi zatezanja .L na
vlakna. I obrnuto, kada' su vlakna na
ekstradosu zategnuta (S1. 6.30b) u pre-
seku se javljaju naponi pritiska .L na
vlakna. I u jednom i u drugom slucaju
ovi naponi su nepovoljni za konstruk-
ciju i moraju se proveriti adekvatnim
statickim proracunom.
Ako se posmatra elementarni deo
nosaca duzine
ds =R . (S1. 6.31)
optereeen momentima koji zatezu vlak-
na intradosa, ondase vidi daJe presek
opterecen silom D. odnosno Z koJe nisu u pravcu -:- medusobno
zaklapaju ugao dq>. Iz slike je
1 H bH
D Z "'"2 2'O'm b = 4:'. O'm' i dalje (iz plana sila)
*) Deta!ln!Je 0 vellctnt napona am odnosno koejtc!Jentu kJl - Dldt 1Ul str. 500
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
r
481 Lamellrane 1epljene
bH
U Ddcp 4'0'm dcp.
Kao sto se iz s1. 6.31 vidi rezultante sila D i Z su lste
Velicine, istog pravca. ali suprotnog smera- odnosno zatezu presek
upravno na osu nosaca. To znaci da ovu silu (U) prima povrsina
A:::: b ds bR .
Sada je napon zatezanja upravno na poduznu osu nosaca,
odnosno
bH . 0' . dcp
U 4 III H H M
O't.L= A
b .R . dcp
4R .O'm =4R . W
Kako je O'nl = i 13 :'to obrazac za napon ima konacan
oblik
M 1
O'u= W O'Ud i dalje
R i
za 13 = H; W 6
MIlan Gojkovle, Dragos1av Stojle
483 482 Drvene l(Ollstrukclie
M 1 3 M
a .B-R
t.L 4R
2 bRH s aLl.d'
U ovim obrascima je:
au- racunski radijaln1 napon na zatezanje (zatezanje 1. na
vlakna), i
a - dopusteni radijalni napon na zatezanje.
Ud
Ostale oznake u svemu iste kao napred.
U slucajevima kada su gornja vlakna (na ekstradosu) zateg-
nuta - za obrnut smer momenata (S1. 6.30b) - a donja (na intra-
dosu). pritisnuta (ovi naponi javljaju se ugIavnom kod ramovskih
konstrukciJa. Ve!1cina ovih napona moze da bude znatna kod luiv-
ina sa malim R), tada se u preselm javljaju radijaini naponi pri.,..
tuska. Proracun ovih napona je identiCan prethodnom, odnosno
naponi se dobijaju po obrascu
M 1
acl..= W
413 s
Kao sto je napred receno, kcid ovakvih nosaea u zoni os-
lonackih presel{a treba ispitati smicuee napone('tmll) po obrascu
'tillII =.1,50 S't
mlld
(kao za pray nosae sa H=const, sto je na strani sigurnosti).
Zakrivljeni stapovi osim momentom savijanja (M) mogu biliop-
tereeen1 1 normalnom sUom (N), odnosno zavisno od karaktera sHe
- na zatezanje ili na pritisak. Normalni napont od zatezuee odnosno
pritiskajuee sUe, kalw su pokazala gosadaSnja istraiivanja, nisu rav-
nomerno rasporedel1i po preseku. Sto je zakrivljenost nosaea veea,
odnosno kolienik b=R/H manji to je neravnomernost raspodele na-
pona po preseku izrazitija i obrnuto (vldl s1. 6.32). .
!tt
,Nr;;:;gros
Milan GoJl(ovlc, Dragoslav StoJle
Lamellrane lepljene kOllstrukclje
Velieine normalnih napona od uticaja nonnalne sile N
se preko izraza
a
q 0,875 N (jilid
(1+--- <
~ ~ A-a
a cII
clld
(zavisno da Ii je sila N zatezuca iii pritiskajuca), odnosno preko
odnosa
a N a
til kN _ S lild
(jCII II A aan
d
gde je
0,875 0,675
( 1 +-13- - ~ ). Ostale oznake kao napred.
Uticaj llormalnih napona nn presek uzrokuje pojavu poprecnih
(radijalnih) napona (Cl"cl' odnosno Cl"u. zav1sno od smera sHe N),
vid1 sl1ku 6.32. koj1 su u posmatranom preseku dvoznacnL Pri-
tiskujuca. sila N izaziva u gornjoj poiovini preselm (blize ekstra-
dosu) napone Cl"u a zatezuca sila napone O"cl' Velieine napona racu-
naju se preko reiaclja
a
atl..
(
+ 0,075 0.200).!! < tl..d
- 13 13
2
A
-a
acl..
cl..d
odnosno
all.. N atl..d
kN < ,
II A
acl.. -acl..d
(znak "+" zatezanje 1. nn vlakna, znak "-" pritisak 1. na vlai{na).
Za istovremeni uticaj momenta saviJanja (M) i normaine sile
(N) na posmtrani presek ukupna velicina napona dobija se super-
pozicijom (kao za ekscentrieno pritisllute, odnosno ekscentricno
zategnute stapove), odnosno
_ M a
Clld
N
acll-W(1+2A)' +00 A sa
clld
'
p a
md
M 1 atjld N
- - ( 1 + ) . + A S aliid '
(jIll- W ~ a "n
md
MIlan GOJkoviC, Dragoslav Stojle
Drvene konstrultclJe 484
sa napomenolll da se maksimalne vrednosti napona ne nalaze u
istim vlaknima posmatranog preseka (veca sigurnost).
Zakrivljenost ose nosaca povoljno utice na raspored 'tmll na-
pona usled uticaja transverzalne sile T (naponi 't
1l1
11 manjl su nego
u slucaju pravog stapa). Prakt1cno uzevisi, ovi se naponi mogu
sracunati kao za pray stap (sa H=collst). Tacna veliclna ovog na-
pona racuna se po obrascu'
0,057 :;:; 't
'" (1,50- ---a-) . bH mild'
II p
6.6.3. Nosaci sa nagnutim ivicama, odnosno nosaCi sa
promenljivom visinom H


I
II
I


\



Ne retki su primeri u savremenoj praksl lepljenih lameliranih
konstrukcija da se projektuju i izvode nosael sa promenljivim pre-
sekom, sa promellljlvim momentom inercije. Zbog promene vislne
MUau Gojkovlc. Dragoslav stojle
r-
Lamellrane leplJene lmnstrukclje 485
Stapova neminovno je
"klillasto" zavrSavanje po-
jedillih lamela. edllosno
zavrsavanje lamela u na-
gibu. .
I{adasestatickipro-
raCtul radi sa celom visi-
nom preseka, a posebno
za konstrukcijske elem-
ente na otvorenim iIi de-
limlcno otvorenim pros-
torima. onda u zategnu-
toj zoni presekatreba ug-
radlti najmanje trl kon-
tinualne lamele.
Dve se lamelle tra-
siraju paralelno sa za-
tegnutom ivicom nosaca.
)?/"
tg Konstrukcijski je
jos povoljnije da se ove
kontinualne lame1e ugra-
de na visini od 0.15 od
najvece vislne stapa, od-
nOSIlO nosaea - s1. 6.33.

!Ii..... Pri tome. pod poj-
mom kontinualnalamela
!\) podrazrnnevaju se one
%i lamele kOje su poprecllo
nastavljene.

Kod pravlh nosaea
promenljive visine u ra-
.;: CUll se uvodi ceo popre-
cni presek ako su kli-
nasti krajev! lamela (SI.
)\)l6.33):
li: - U zategnutoj zo-
ni:
za I klasu
drveta
a=O,071 odnosno 1<:: 14a:
za II klasu drveta a=O,101 ednosno l lOa:
MIlan Gojkovle. Dragoslav StoJic
486 Drvelle konstrukclje
u pritisnutoj zo-
ni:
za I klasu
drveta
a=O,lOl
odnosno
I;;:: lOa;
za II klasu
drveta
a=O,151
odnosno
1:<: 6,67a.

Nosaci sistema pro-
t. b;,'t',.1c:'I'
ste grede sa promenlji-
yom visinom H - sL
6.34a i b dimenzionisu
l;r1
se s11cno kao i pravi no-
6;,
sacl sa konstantnom vi-
sinom, ali sa sledeeim
napomenama:
a) visina nosaca iz-
nad oslonca (H
A
i HaJ
odreduje se iz uslova i8-
korisc.enja dopustenihna-
pona na smicanje (1:
mlld
)
1 na primer, najveci napon

smicanja'(1:
mlld
) na 08-
0:'1" 7
::.0 loncu A je

max
T
"
1:mll '" 1.50 bH :5: 1:111 lid odavde
H == 1.50 1:
A b . IIIJJd
b) najveci normalni napon savijanja (ma"O'm) ne poklapa se
uvek sa mestom maxM. U takvim primerima visina preseka Hili
odreduje se lz dopustenih napona na savijanje (O'md) i dopustenih
ugiba (dopfJ, ali, istovremeno ova visina '(Hili) treba da zadovolji
potrebnu visinu nosaca na rastoJanju x, da odgovara potrebnoj
visini Hx- Na primer, za nosac po s1. 6.34b i opterecen jednako
podeljenim optereeenjem q - max Mx je na mestu gde je
MUan GoJkovle, Dragoslav StoJle
Lamellrnne lepllene kOllstrukclJe
487
dO'm (X) = 0
odnosno
dx
.9J. . X - qx .
X
3q
M(x)
(/x-r) .
2 b
O'm" = W(X)
(H"+X tgy)2'
+x .tgy)2
6 A
pa prvi izvod O'mx pO X izjednacen sa 0 - daje
I
III
x
Hill I
H+2.2!!. 1
A I
Visina nosaca je
Hill _ 1 + I
H = 2HA H 2,1m _ 1
" ----'.'!. 1 + I
HA
Sa ovim vrednostima poznati su M" 1 W
x
' pa je napon u
preseku x
M"
0' =-<0"
lUX W - Iud"
"
c) kod nosaca sapromenljivom visinom nazakosenim ivicama
od zadatog opterecenja nastaju istovremeno poduzni, poprecni i
smituei naponi. Zajednicki uticaj ovih napona umanjuje cvrstocu
drveta kOja opada sa poveeanjem nagiba ivice nosaca, posebno u
slucajevima kada se javljaju poprecni zateZuci naponi. Ovo znaCi,
da kod ovakvib nosaca treba dokazati da su pojedini - kompo-
nentalni naponi u dopustenim granicama kao i da ukupni-zbirni
napon zadovoljava kriterijUm za dopustene napone.
Velicine ovih napona dobijaju se iz uslova (s1. 6.34b) rav-
noteze elementarnog dela nosaca duzine dx na nagnutoj ivicl, od-
nosno iz uslova
""X = 0 :::) 0' . b .dx . tgy+1:
Y
.b . dx =0 odavde
L.... III II
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
488 Drvene
0" _:5"L
1:
1
;: 0" tgy odnoSllo uslova
II m tgy 111
LY = 0 0"1,b . dx+ . b . dx . tgy "" 0 1 odavde
0" ,1 1:
1
tgr =0" t..2 r odnosno
0"1
J.. II m 0
tgy
Velicine ovih naporia treba da zadovolje uslove. odnosno
....1 - 0" tgy < 1: d
"II - 111 - mil
=0"
III
tt y O"tJ.<l'
Velicine ovlh napona mogu se odrediti I na osnovu tnterak-
clone jednacine koju daje Noris za ortotropne materijale i na os-
novu obimnih istrazivanja - za kontrolu vel!cina ukupnog napona
na koju uttcu komponentalnl naponl 0'11' O'.L I 'til - iz opste
jednacine "
0" 2 O"J. 2 2
(--1L) + (----) + ( ) 1 "J.
0"11 d A . 0"J.d B
smenom vrednost! 0"J. 0"1Il' ti r i 'til + O"m . tgy dobija se veliclna
napona II vlaknima. odllosno "
0" 2 tt r 2 tgy 2
(-'" ) + ( ) + ( ) = 1 i odavde
0"11101 A . O".ld B . 't
lld
I
0"
m
. r--- 1 2 2 hl"v 2
) +( ") +(-_::f:>-L-)
0" AO" B'1:
md .ld lid
gde je O"m ukupnl napon pri kombinaciji od tri moguca napona
na nagnutoj lvlcl nosaca.
Ako se naplse O"m= kO"md onda je k faktor kojim se SmaIIJuJu
dopuStenl napon! (eJ
md
) zbog zakosenostt lvica nosaca i taj faktor-
je
*) A, B -- faktorl kOj! zav!se od naprezalt/a na !Vlcl nosaca.
A= 1.25; B=1,33 -- za napone savlja/t/a I zatezanja,
A=1.D; B=2,66 - za napone savljanja I pr!t ska.
MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojl6
Lamelirallr. lepljelle kOllstrukclje 489
za nagnutu prit!snutu ivicu nosaca
1
k
e
2
2 2 tgy )
O"md . "( 1 ) + ( 0" ) + ( 2,66 1:
O"md cJ.d lId
- za nagnutu zategnutu ivicu nosaca
1
k '" -- 2 tty
t 1 ) +(
)
:.I
+(_t
O"md ( 1,25 .
1,33
Preko ovih faktora smanjenja O"md mogu se naponi sracunatl
po obrascu
__ "",Jvi < I .
O"m - W -- c O"tnd'
ne vodeci racuna 0 stvarnoj nelinearnoj raspodeU napona kao pos-
ledici nagnutih lvlca nosaca.
Na prilozenom dlj--
agramu (5L 6.35) data
je zavisnost promene fak-
tora ke -- za pritisnutu i
1/7
k( -- za zategnutu ivicu
nosaca zavisno od ugla y.

Mnozeei dopusteni napon

nasavijanje (O"md) za os-

nomo opterecenje safalc-

torom k
c
odnosno do-

1<
bija se dopustenl napon
na savljanje za nosac sa
nagnutim ivicama.
'1"
(J
1\tW/6 lv/ire Kod nosaeasanag-
nutim ivicama i pri ko-
rlscenju daUh obrazaca
ne preporucuje se veel nagib od 14 za pritisnutu i 6 za zategnutu
ivicu nosaca.
Na s1. 6.36 prikazan je raspored napona u slemenom preseku
jednog trapezastog nosaca sa horizontalnom donjom ivlcom (od
Jednako podeljenog optereeenJa preko celog raspona). Dijagrami na-
pona dobijenl na osnovu stavova ortotropne teorije a provereni
odgovaraJucim opitima.
MIlan GoJkoVlc. Dragoslav
i
491
f"'n
490 Drvene kOllstrukclje
Napomena: Prema mnogobrojnim ispitivanjim K. Mohlera I
H. Blumera (Brettschichttr5.ger veranderlicher Hohe. Bauen mit Holz.
8/1978) naponi u ovakvirn nosacirna mogu se sracunati prema ob-
rascima (za drvo iz familije evropskih eetinara):
M
=k
III
Mm

II W , III
III
b
Ovde je Wm = 6 a kll I
kl. koeficijentl koji se oeitavaju sa
prilozenih dijagrama (S1. 6.37).

.. ,. "
9.l
Potrebni obrasci za simetriean
FII11I11l11I!l!1I1f1lb.t
i nesimetriean nosae trapezastog
. oblika i za jednako podeljeno op-
tereeenje q, dati su na s1. 6.38.
Naponi se ispituju u svemu ka-

ko je to nnpred pokazano.

* * ..

Za slucaj daJe trapezastl no-
fIlHJ'h sac osim momenta saviJanja (M)
"ii,illlil1
optereeen i normalnom silom, (N).
fS odnonso transverzalnom silom (T)
vel1efne napona treba sraeunati
prema navodima u stavu 6.6.4.2.
(str. 498).
Veliefne deformacija - ugiba
kod nosaca promenljive visine (H
"
nije konstantno) od utlcaja momnta
I (M) I transverzalne sile (T) dobijaju
'I
I'
se, kako je vee receno, preko in-
'I tegraia
I
I
J.
klf T Ads k2f ds
t
s s
!r
Ovaj i ovakav racun za ugib
kod nosaca sa promenljivom visi-
nom, nlje najpogodniji - pa se za
proraeun deformacija uvod! neSto
Milan Gojkovlc, Dragoslav 5tojlc
(
Lamellrane iepljene kOllstrukclje
jednostavniji postupak koji za praksu daje dovoIjno taene rezultate.
Nairne, velicfna ugiba dobija se preko izraza
Illn,[ =:I(0') k"+f( ,)Ii:.. s
m
Ovde je:
f(o) i f(,)
veliclna ugiba od zadatog opterecenja, od uticaja
MiT, za fiktivan nosae konstantne visine H
A
:
k" I k,
korekcioni faktorl koji obuhvatajupromenljivost
preseka duz raspona.
Na primer, za prostu gredu pravougaonog poprecnog preseka
i linearnu promenu visine (S1. 6.38) i za jednako podelJeno op-
terecenje q. ugibi se dobljaju preko izraza
od momenta savijanja
maxlV1 l2 b
gde je
I A =12
f(o) =9.6 . Ell'IA
( HA)3
k o = H
0,15+0,85HA
III
od transverzalne sile
f(,) = 1.2 .Ii:..
gde je
2
A
Ii:.. ()
1 + HA
U ovim izrazima je:
HA - visina iznad oslonca, a
Hm - najveca visfna nosaca u sredfni rasponar
Koeficijenti, odnosno faktori k" i k,graficki su prikazani na
s1. 6.41.
Boena stabilnost nosaca ovakvog oblika Ispituje se adekvatno
nosacima sa konstantnom visinom preseka.
Za ma kOje drugo opterecenje i za prostu gredu sa simetricn-
om promenom visfne pravougaonog preseka. velicfna ugiba moze
se sracunati prema datim obrascima all sa uvodenjem u raeun
uporednog momenta tnercije II' kojl se dobija preiw relacije
1
1
= ( 0,34+ . 1m .
Milan GOJkovtc. Dragoslav 5toJIc
492 493 konstrukcije
Ovde
1I,.,;ti7"..
IA moment inerciJe iznad as-
Ianca, i
1m moment inercije u polovini
f:F:t
raspaua (maxI).


q12



"" q2 eta ot;. '!,s-
I" I r 11.1 IIIII II III I j t'
11111Ifri'i:tt11 IIIW1'ft:tj
qfO,l-:!r?rfI I I I I l


aY..eeI,h;E'NC5TJ
II
_.
ts- I I I ,'.1 I l:r

II
q2 43 q
ZBeiyL.:;e'NC7STJ-%
",kg
?Q 1
0

. I I II I I I I I I I I I I I I I I I


ttt1ITtHdIIIJ lln-t--I I II II
'" ,,8
1.6


10
o
.i11
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
Lamelirane lepljene konstrukclje
Kod kontro1e na-
6').:5iMetlCaA/TtfEJ'A!'j}::;iTl' NOsaC pona kontinualnih no-
I:f saca sa vutama iznad
oslonaca (vidi donju
sk1cu), maze se desit!
da se merodavni pre-

B-ty
sek (sa maksimalnim
naponima) ne pok-
I x.,L.fp.;
2 lapa sa ml"M. U tak-
vim primerima zada-
i11-f.lNiJa t )
tak se rdava ispiti-
vanjem napona u vise
2/ z
na duzini (S)

'" Ii
a presel! iznad oslo-
nca posmtra se iden-
.tiello temenom prese-
ku trapeznog nosaca
b) NeSIMeT,fica/LIn')!9pemSTi M:J:Jc:if5 (sa pritlsnutom nag-
nutom ivicom).
U ovakvim pri-
merima dopustasepo-
vecanJe osnovnih do-
pustenih napona za
10% - za oslonacki
n", .,.1


presek (B), prema od-
D 2#"" redbama vaZeCih stan-
darda. Ovo iz razloga
7/A
T1
jer postojanjem reak-
ciJe u preseku stvara
I_-"?tnt-I!>Mii'll!!s'- Ij i'
tl'"l''lfJ!!- se povo nJa raspo-
..o dela napana.

1
MIlan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

494 ____________________________
Drvene
Ovoj grupaciji nosaea pripadaju i pravi stapovi pravougaonog
poprecnog preseka sa promenljivolll visillom, kao na primer na s1.
6.39.
1 oX
eK9T;f'c[)O$

_I /Nr.- 'a.::vS' !
l-- ----.:1>4- lo-;'
'A z 1
'-v--"---'
d;"..11 c!lli i 1;: 1;
f i
l$lUcd lS.a9.]
Proracun napona u karakteristicnim presecima adekvatrul je
proracunu naponu kod trapezastih nosaea, sa napomenama:
- poprecni naponi (1. na vlakna) usled uticaja momenta savi-
janja (M) javljaju se dvoznacno (cru u prltisnutoj zoni i O"eJ. U
zategnutoj zoni preseka);
- smicuel naponi (1:11\11) takode menjaju znak po visini preseka
i po apsolutnoj vrednosti ovi naponi najveci su na gornjoj odnosno
donjoj ivici preseka; i
- za Y... *'YI' za razHc:ite nugibe iviea nosaca u odnosu na
poduznu osu Mapa, prilikom proracuna napona treba u racuu uueti
veei uguo Y (to isto vazl 1 kada je I" * I
B
).
Na sl. 6.40, nu sledccoj strruli, priknzani su dijagrami napona
u dva karakteristicnu preseka od uticaja M. NiT,
Milan GC'Jlmvlc. Dragoslav StoJlc
Lamelirane lepljene konstrLlkclle 495
Lie> I\'tlRM8Ltve
s/L.eN

"eKsyaJ)()S i


--=-r I ---1--
. !iRS\"!?Reo N.&rt:WO' rt::>$..:eM'eNOM"*!c1'Sel;'o M:>;;Q'ca.sa1'!ft',,17<:WLJ/YO,w
V'/S/NO,wH I 6I'l'aS'7l'E'aNO NBb'WO;rz.v Iv/CO',.".?


'l\\. . -
'\' --L-I--l-.L...j.: I I I I I I

0,7 - .- _.
0,6 -.
qs _:-. I- =p
q'l - . ._ . .._
f-. -
q3 f--
!-- -
O,2 .
q1 .. .. . f..- -'" . H_
o 1-. $.' .
I I I i I I.,HA
1
0
;;5 .
4
0 ,/0
Na sliet 6.41 prilcazanJe dljagram lJeliClna potrebnih
za proracu.n deJormacya k" I k", (lJidi str. 491J.

Milan GoJkovlc, Drllgoslav StoJlc
497
496
Drvene konstrukclle
6.6.4. Zakrivljeni nosaci slozenih geometrijskih
karakteristika
Zakrivljeni nosael eesto se sreeu u inzenjerskoj praksi i mogu
bit! kostruisani posve razlicito. Donja iviea nosaca (intrados) je na
delu ol{O sredine raspona u krivini a gornja iviea (ekstrados) moze
da bude - prava sa ostrim prelomom u 1/2 (51. 6.42a), iIi da bude
zaobljena (vidi s1. 6.28). Poprecni presek nosaca je redovno pra-
vougaonik dimenzija b/H. latatako visine nosnca, odnosno momenti
lnercije mogu blU delimieno konstantni a delompromenljlvi (51.
6A2a i e) ili promenlJivi na eeloj duzini nosaea (51. 6.42b).
U krovnim konstrukcljama, gde se ovakvi nosaei najvise kor-
iste, nagib gornje iv1ce zavisi od vrste krovnog pokrivaea i zeljene
siluete nosaea. Obieno su oveivice u nagibu od 3 do 15.
Ekonomieni rasponi (zavislli od intcnziteta opterecenja) vari-
raju u granieama od 10 do 30 m.Pri tome, za orJentacione visine
treba uzimati (prilikom pretpostavljanja sopstvene te.zine), - u sre-
dini raspona H,U 1/13-16 1 lznad oslonca HA '" 1/26-30.
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

Lamellrnne lePl.lene konstrukclje
6.6.4.1. Efikasnost poprecnog preseka
Prilikom kOllstruisanja lepljenih nosaea sa promenljivim mo-
mentom inercije, sa promenljivom visinom preseka (H), ne redak
je sIueaj da se IS.lllele lepe u dva
ill vise "mahova" faza, zavisno
od zeljenog l{olltinuiteta lamela.
a.
Kod lepljenih lameliranih
nosaea sa konst..'1ntnom visinom
raeunski popreeni presekjednak
..- jepWlom popreenom preseku, pod

pretpostavkom - daje nosae iz-
veden u svemu premanapred na-
vedenim naeelima i principima.
.

Kod pravih nosaea sa nagnutim
iviCallla, ukoUko su klinasti kra-
jevi Iamela u odredenim graIli-
D.
cama, kalw je to reeeno u pre-
thodnom stavu, i ako su locirani
u pritisnutoJ zoni preseI{a - u
raeull se takode uvodi pun po-
preeni presek.
\ . Kod zakrivljenih nosaea sa
promenljivom visinom velieina ra-
A
eFJK
.-(M+I4Uz)b \
eunskog poprecnog preseka od-
13IW'J reduje se u zavisnosti od raa-
poreda lamela (51. 6A3), ito:
a) za slueaj da je lepljenje
izvedeno u jednom mahu (u jed-
s.
noj fazi) i Qdreaen broj Iamela je
preseeen spoIjnom konturom
I

nosaen, efikasan dec preseka -
II
I 1. \... ,,:' #1. deo preseka koji ulazi u raeun -
L-i"iii/?B \.... je onaj deo gde sve Iamele saobe
Z. \
strane preseka lamju najmanju
du2:inu od 2,00 m (A ! = efikasni
e
AeRK.
dec preseka Hb; povrslna H'b
'H,- l Hz Ii: J'/.;tJIIIt?J..e [siikit6:43)
ne uzlma se u raeun - to je
.. " " . .,,," '. - .'," "mrtav deo" preselm) - sl. 6.43a;
b) u prlmerima kada se Iepljenje izvodi u dva maha, u dYe
faze, 1 krajnje Iamele su - sto je posebno korisno i konstrukcijski
povoIjno - neprekinute (min 3 lamele), u raeun se uvodi cela visina
preseka
A.:flk. b (HI+ +H') s1. 6.43b;
Milan Gojkov1c, Dragoslav StoJM
i
498 Drvenekollstru_kcije
'.

'
.


!b - --
i C) 'luCa] kada se
mela izvodi u tri (Ui vise) faza i
iviene zone noaaea su sa kontinu-
alnim lamelama (min po 3 komada)
- u racun se uzima cela visina.pre-
odnosno
A"fJk. =b (HI + H' + - S1.
6.43c.


6.6.4.2. Provera napona
. Kod zakrivljell.ih nosaea, no-
s.ae.a sagornjom ivicom po krivini, .
tl mogu da nastupe slueajevi - da su
Il;. nosaet sa konstantnom visinom pre-
sekaali i da je visina preseka pro-
menljiva. .
. Kako se raeunaju nosaei sa
konstantnom visinom preseka po-
"<: kazano je u poglavlju 6.6.2.
Dati obrasci daju za praksu
dovoljno taeno velieine napona am
i O'u za uticaj momenta savijanja
(M) i za zakrivljenost nosaea
Rm > 2
f3=H < 10
III
Milan GoJkovle,Dragoslav Stojle
if'
Lamelirane leplJene kOllstrul'ciL________ 499
Raspodela napona po preseku jednog zakrivljellog nosaea, Im-
lw se vidi iz s1. 6.29 nije adekvatlla pravim nosacima. Najnovija
eksperimantalna istrazlvanja ukazuju do. se u presecima no. poiovini
raspona zakrivljenih nosaea, sto znaci u slemenim presecima gde
redovno linija ekstradosa hna ostar preiom, javlja preraspodela
napona u svemu kako je to pokazano no. s1. 6.44. Od naznacenih
napona Ilajneprijatniji za nosae su llaponi zatezanjn 1. na vlakna
(crul jer od njlh nastaju stetne posledice kOje se manifestuju puko-
tinama (II vlaknima) tt slemenom podrueju laminata. lsto tako,
opitima je dokazano da kod zakrivljenih nosaea sa ostrim prelo-
mom u slemenu pod nekim okolnostlma nastaju znatno veei naponl
zatezanja 1. na vlakna nego sto je to slueaj kod zal{rivljenih nosaCa
so. konstantnom visinom (Hl.
Najnovija istraZivanja u ovom pravcu Orriogucuju da se ovakvi
nosaei, nosaei sa donjom ivicom (intradosom) po krivini i gornjom
ivicom (eIcstradosom) redovno u simetriellOm nagibu premo. sredlni
raspona o.buhvate adel{vatnlm proracullom za istovremeni t1ticaj
momenta savijanja (M), normalne sile (N) i transverzallle sile (1').
Na osnovu ortotropne teorije ploea i za uticaje M, NiT(SI. 6.45),
uzimajuci u racull zakrivljenost llosaca (J3=R
m
IH
m
l, nagib gornje
ivice nosaca (ugao y) 1 evidentnu anizotroplju drveta - velieina
napona dobija se po obrascu (napisan u opstem obliku)
cr=k,cr

Ovde su:
cr racunski napon u posmatranom preseku od uticaja M,
TIN;
cr napon od uticaja M, TiNsracunat po ldasicnim sta-
o
vovima otpornost1 materljala;
k - faktor redukcije stvarnill napona dobljen na bazi po-
dataka eksperimentalno- teorijske analize, u vidu aprok-
simativnog polinoma, Konstante polinoma zavise od ugla
nagnute ivke, a promenljivu polinom cinl odnos RIll/Hm'
Opsti obrazac za k glasl
. Hill ( )2 (Hm )3 ( )4
k A + B R"l + C R.1I + D R.ll + E Rill .
Na osnovu izvedenih teorljsklh istrazivanja za preseke u 1/2
i za f3=R.,/Hm :::: 2,50 i y::;; 25, a potvrdenlh izvedenim opitima za
tri osnovna oblika ovakvih nosaca, dobijaju se jednacine za pro-
racun ma}{simalnih vel1cina napona:
MIlan GoJkovle, Dragoslav Stojl6
[
500 Drvene kOllstrukclle
a) za uticaj momenta savijanja M:
aM = kM. M b H2
II -11 W' je W = --'-"
111 III 6
H H 2 H 3
kM = AM +BM +. eM ( +DM ( )
II -11 II R II R II R .
111 01 In
Ovde je:
= 1 + 1,4tgy+5,4ttfy,
= 0,35- 8,0tgy,
eM = 0,6 + 8,3tgy- 7,8tiy,
II
DM = 6 y.
II '
Za tacku preseka na ekstradosu nosaca, zagornju lvicu nosa-
ca, (JIIM=O "(y>O). Zu nosace sa H=const. dovoljno tacno je aka se
uzme kllM=l.
Maksimalni poprecni naponi od momenta savljunja, zatezanje
(('fu) ili pritisak (('fel)' nalaze se nesto ispod tezisne linije preseka
i dobijaju se preko re1acija
aM _kM M b H2
1. - 1.'W' gde je W = --'."
111 111 6
H H
kM = AM +BM +eM (
1. 1. l.R 1. R .
111 llr'
Ovde je:
Al= 0,2tg y,
B'1= 0,25 -1,5tgy +2,6ttfy
el = 2,1tgy- 4,Otg2y.
Pri tome poprecni naponi su zatezuci ("+") ako moment tezi
da poveca radijus krivine (Rill)' i obrnuto - naponi su pritiskajuci
("-") ako moment tezi da smanji radijus krivine.
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
r
Lamellrane lepljene konstrukclje 501
r
Vrednosti za kliM i kiM u zavisnosti od velicine ugla y i zak-
rivljenosti nosaca 1/[3=HmIR,,; pretstavljene su graficki na na s1.
6.37 (na s1. 6.37 obelezeno je kllM=k
ll
i k
1
M
=k
1
).
S obzirom na uvedena uproscenja u racun za k i karakter-
lstike materijala E, G i - gornji obrasci nisu apsolutno tacni.
Medutim, za praksu drvenih konstrukcija oCitavanjem vrednosti za
k sa dijgrama na s1. 6.37 dobijaju se sasvim zadovoljavajuci rezul-
tati. Napominje se, da su u nekim Prirucnicima za projektovanje
drvenih konstrukcija ove vrednosti za k sredene tabelarno.
b) naponi od uticaja normalne sile N:
aN = kN AN , gde je A = b .H
II II III III
m
H H
kN = AN +BN +eN ( )2
II -11 II R II R
111 m
Ovde je:
=1 + 2tgy+4,35tg2y,
BN = 0,875- 2,65tgy- 14,otiy,
II .
= +0,675 - 13,25tgy+51,0ti y.
Poprecni naponi zatezanja od uticaja sile N (ako sila pritiska
javljaju se naponi zatezanja .1 na vlakna - vidi s1. 6.44):
N N N
a =k - gde je A =b .H
1. 1.A' m III
m
H H
kN = AN +BN +eN ( )2
1. 1. 1.R 1. R .
111 111
Ovde je:
Al= - 0,2tgy- 0,34ttfy,
Bl= -0,075+0,29tgy- 1,16tiy,
el = - 0,2- 0,083tgy+2,49tiy.
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
502 Drvene kOllstrukclJe
Iako maksimalne vrednosti napona II vlaknima i -L na vlakna,
za uticaje od MiN, ne nastaju u istom vlaknu posmatranog
preseka, u istoj lameli, oni se superponiraju.
OvakVim racunom konstrukcija dobija na sigurnosti.
c) smlcuci naponi od uticaja transverzalne sile T:
T
'tT '" kT- gde je A = b . H
II 'A' III III
III
H H
kT =AT + BT + eT
R R'
lH III
gde Je:
AT = 1,5+ 2tgy+ 2.28tg2y.
B
T
=-O,057-12,5tgy+ l3,B3tg2'y.
e
T
= 14.25tgy- 23.0tg2'y.
Prilikom proracuna napona O'u
N
, 0'1N i kilT - od uticaJa nor-
maine sile N i transverzalne sile T velicine koeficijenata ku ' leJ.N i
kT mogu se oCitati sa dijagrama na s1. 6.46 ill uzeti iz odgo-
varaJucih tabela.
Napred dati obrasci mogu se koristlti za proracun napona
od uticaja momenta savijanja leva Hi desno od preseka A-A u
slemenu - na primer presek B-B na s1. 6.47 - a za preseke na
rastojanju x H/2 (za uticaje od NiT ne dobijaju se dovoljno
tacni rezultat1).
Naponi 0'11 od momenta saVijanja Mx u preseku x s1. 6.47:
donja ivica nosaca (naponi zatezanja +
M M Mx b
allx k" w' gde je Wx = 6
"
, H H 2
k::;A +B tgy + etty +DR + E(R)
III m
+ G R tg2' Y+ H(:)2 +I (: )2tty;
n1 In III
Milan GojkoVic, Dragoslav Stojlc
r"
+ FR
H
tgy +
m
1


2
I
G:

!

'_iii @Uill IT_l
0 qr 42 qa (,j
I
,)I\K,N
q5 :L
qtf I!LL __
I R
lib OJ
i
"< ",111("-
I ! i.!!. 1:"
Iii 02
I
I . "" II
I
q1v
(J
() O! 02

Rl J\K
T
h -
,-- ."j.f.
,. :"Ssi
, .... "'" - --'- ...,..,,:
'-f-"' ....
....
'1
5

. ,'..,. _

o. -...t:. I)
:.L- ':1.. Am '
i
Il
:i

"

,-+- -1 I

,i-

'''" 2 ,- <'\




f5

"<

1]1 qz qa OJf t{S
..1= /I

J.3 t
MIlan GojkoviC, Dragoslav Stojlc
q.3 q'f qS7
2aKeiViJeNOSr1=1f:
j3
. .. =1=1:: r=FFI
T __,1_
(.,.. It. A -,'-

m -1--
..
504
505 Drvene konstrukclJe Lamelirane lepllene kOllstrukclje
Velicine koeficijenata k
x
M
mogu se sracunati po napred datim
obrascima iii uzeti iz odgovarajueih tabela.
Illtenzfteti poprecnih napona zatezanja (iii pritiska zavisno od
smera momen1:c1. M) i smicueih napona na gornjoj nagnutoj ivici
nosaca, ivici sa koso zasecenim lamelama, dobijaju se iz uslova
ravnoteze elementa nosaca - kao kod pravih nosaca sa promen-
Ijivom visinom - odnosno obrascima
M
M M X..2
a1. = kx w-t/'> y,
x
M
1M =
II xW
x
I
Izneti stavovi teorije proracuna napona za zakrivljene nosace
sa promenljivom visinom H, uspesno se mogu koristiti za ostale
- gornja ivica nosaca (napolli pritiska - afi"x)
slicne nosace, na primer:
1. za pray nosac sa konstantnom visinom preseka H
= - , gde je vrednost za kxM - kao napred - za
x
H M
zateiuei napon. Velicilla koeficijenata A, B, ....I date su u donjoj
IU
o y = 0 napon je aM = kM
R II IIW' tabeli.
m m
Tabela 6.3. Vrednosti koeficyenata A. B. . ....I
k
ll
gde je
M
=1 pa konacni izraz za napon ima oblik
0,370 I 4,170 I 0,350 I 0,555 1-6,050I 2,850 I 11.00 I 14,50
-1 1.830 o 0.3331-0.7131-1.805 o
vrednostima k
x
M
imaju oblik
o o
....
M
a: = wIn kako je to vee napred receno;
m

2. pray nosac sa promenljivom visinom H (simetrican tra-
pezast nosac)
H
III
=0 y>O Sa ovim
R
Dl
- za donju ivicu nosaca
a) od uticaja momenta (Mm)
H (H)2 H
= 1 +0,370 tgy + 4,170tjy + 0,35 R + 0,555 R - 6,050
R
tgy +
napon savijanja u sredini raspona - II vlaknima (vidi sl.
m m m
6.36)
H (H)2 (H)2
M +2,
85
R
t ty+ll,00 R tgy+14,50 R tty
aM = kM m gde je m m m
mil II W'
m
- za gornju ivicu nosaca
I{M=A
M
= 1 + l,4tgy +5,4tiy (ostali clanovi su =0);
II -11
H (H)2 H
= - 1 + 1,830tgy + 0,333
R
- 0,713 R - 1,805
R
tgy.
m m m
Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6
Milan Dragoslav Stojle
, (.
506 Drvene konstrukclJe
- poprecni napon. odnosno napon pritiska iIi zatezanja .l na
vlakna (kada je prelom ekstradosa u pritisnutoj zon! presek
je opterecen naponlma zatezanja .l na vlalma)
M i
r' ,
ili l. = k l.Wm, gde je k1 = 0,20 tg Y
I
1
m
(ostali clanovi jednacine su jednaki 0, jer je H,ulRlll 0);
b) od normalne sile N
m
(za presel{ u sredini raspona)
- normalni napon! II vlaknima
M
N 'Ii N kN m d .
alII 1 a
CIl
= II W. g e Je
III
= 1.00 +2 tgy +4,35ti y [ostali cIanovi == 0);
- poprecni naponi .l na vlakna
M
k
NfiI
N N kN .;!
au 111 acl. = l. W' gde je l. = - 0,20tg Y - Y
III
(ostali clanovi jednaki 0).
Ako sila pritiska presek javljaju se napon! zatezanja 1 na
vlakna 1 obrnuto - ako sila zateze presek javljaju se naponi pritiska
.l na vlakna;
c) od uticaja transverzalne sile
=kT gde je kT =1,50 +2 tgy +2,28 ti y
(ostali elanovi jednaki 0).
Napomena: PodvlaC1 se, da na velieinu napona .nlll bitno utiene
nagib gornje ivice nosaea - ugao y (ili donje, 111 i gornje 1 donje).
3. Zakrivljeni nosaei sa konstantnom visinom H
1. Hm
/3 R>Oiy 0
1lI
a} od uticaja momenta
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
,.
LameUrane lel'ljene koustrukclJe 507
normalni naponi II vlaknima [u sredini raspona)
aM ;:kM gde je
mil II W
m
H" H
kM = 1 0 0
II +. R +, R
in III
(ostali clanovi opste jednaCine za k su Jednakl 0 jer je tgy=O).
- poprecnl - radijalnl napon [.l na vlalrna)
M H
M k III d kM 025 Ul
atl. = l.W' g e je l.= R
Dl III
(ostaU clanovi jednacine su jednaki 0 jer je y=O, odnosno tgy=O);
b) od uticaja normalne sile N [u sredini raspona)
m
normalni naponi II vlaknima
iIi = W gde je
III
H H
;: 1,0 +0.875 Rill - 0,675( Rfil t [ostali elanovi = 0);
III Jll
- popreeni naponi .l na vlakna
M H H
N . N III 111 (1Il)2
atl. ill acl. = k
N
l.A' gde je k
N
l. = 0,075
R
0,2 R
III III m
(ostali elanovi jednaki 0);
c) od uticaja transverzalne sile Till
.:11:: kT
T
Alii, gde je kT = 1.50 0,057 R
m III
(ostali clanovi jednakl 0).
Odgovarajucie vrednosti koeficijenata kll' kl i kT mogu se
ocitati lz odgovarajucih dijagrama. odnosno tabela [51. 6.37 i 51.
6.46. za tabele - yidi: Drvene konstrukcije,
MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
i
i
f-
508 _______________________.. ______. ____.___
Resent primer! iz teorije i praln,e, izdanje Naucne Gradevin-
skog fakulteta, Beograd 1989).
Krovna kQnstrukcija
iznad klizalista u
Selb/Oberfrankenu
(Nemacka)
Ovde se podvlaCi da. nnpred llnvedelli obrasci vaZe sarno za
lepljene lamelirane nosaeepunog pravougaonog poprecnog preseka.
Za zakrivljene nosace poprecnog preseka 'po sL 6.48 i sa kon-
stantnom visinom H, poprecne napone od uticaja momenta savijanja
M treba sracunati preko obrasca (prema B. Helmeshoff-u).
S
crt '" M
J. I bR
o In
MUan Gojkovlc. Dragoslav Stolle
Lamellrane lepljene kotlstruitclJe 509
Ipitivanja su
pokazala da se kod
ovakvib nosaea ja-
-'-1
vljaju znntno veei
poprecni naponi ne-
'" II go sto se dobijaju

po napred datim iz-

razima. Isto tako, u
....'
spojnici 1-1, na pre-
.... i/
I L_ I I -lazu iz flanse u re-
1'0-11
bro preseka, dolazi
W-,
'\;) do neravnomerne ras-
(0 I
z I -rpodele ovih popre-
f!tb- cnihnapona - pa

1.
+
J..:.L prilikom dimenzio-
L'l'" nisanja ne treba ko--
ristiti pune vred-
nosti zn dopuStene
napone (crUd)'

Na osnovu brojnih eksperimentalnih lspltivanja dokazano je
da popreena evrstoea nosaea na zatezanje (1. na vlakna) opada sa
porastom zapremine drveta, odl1,?sno nosaea.
Iz tog razloga se kod nosaea velikih dimenzija i kod moguceg
stvaranja pukotina usled susenja kOje se mogu oeekivati usled
naknadne promene % vlaznosti - preporueuje:
- koristiti cr1.l
d
::; 15 N/cm
2
, ili povecati polupreenik krivine
(R ), iii - Kada to nije moguce - popreene sile zatezanja
m
preuzeti posebnim konstrukcijskim merama.
Za slueaj kada su poprd:ni naponi pritiskajuei onda u slu-
caJevima kada HIl/Rm::; 0,4 nije potrebno lste proveravati.
Ovl su napon! od interesa tek kadaje H,,/Rm>0,80 (Detaljnije
videti: K. Mohler - Spannungsberechnung von gekrilmmten Brett-
schichttragern mit konstanter und veranderlicher Querschnittsh6he
:.... Bauen mit Holz, sv. 7, 1979; Heimeshoff B. - Spannungsber-
echnung fUr den gekrilmmten Trager mit einfach- Symmetrischen
Querschnitt - Holz als Roh und Werkstoff. sv. 31, 1973; K. Mohler
und H. Blumer - Brettschichttrager veriinderHcher Hohe - Bauen
mit Holz, sv. 8, 1978; K. Mohler - Zur Berechnung von Brettschich-
tholz - Konstruktionen. Bauen mit Holz, sv. 3, 1976.)
MIlan GoJkovle, Dragolliav StoJle
511 510 Drvelle kOllstrukclje
6.6.5. Konstrukcije ramova
U savremenim drvenim konstrukcijama ramovi najrazlicitijih
oblika i sistema nalaze veliku primenu. Posebno mesto u eks-
ploataclji lepljenih lameliranih kOllstrukc1Ja zauzimaju ramov! na
trl zgloba.
KOllstrukcije uglo-
'va ramova mogu bitl ug-
lavnom dvojako kOllstrui-
sane.
a) sa osloncem u
vidu slozellih konstruk-
stubova, sa stubom
__ OiDllKOyanUIl iz dVa stapa.
kao 11a s1. 6.49. Kod ob-
PliitiDf![t.,'SrrJH
$iMI!JTII: HV"snn:J likovallja ramova po 81.
!i:
I
I
1,
I
r
6.49. moguce su razl1-
cite kombinacije u kon-
,
atrukciji stubova, u sve-
mu kakojepokazano na
slici (najbolje- pritisnuti
stap prostog preseka a za-
tegnutl litap od eelika ill iz
dva preseka), j
sa monolitnom
vezom rigla rama- stu-
ba. s1. 6.50. Kod ove me-
nolitne veze, kOje se ug-
lavnom izvode u zatvo-
renim prostorima, mogu-
ce Je:
1.Vezu ostvaritl kr-
ivinom (sl. 6.50a.) od-
nosno stub 1 rigla rama
su kOllstrukcljska- mo-
nolitna celinaj izvode se

jednovremeno, u radio-
nici. Pri tome linija ek-
stradosa ugla rama mo-
ze bitl zaobljena, po kri-
I'
vini, ili izvedena sa 08-

trim prelomom. U ovom
I!
il: drugom slucaju, sa oS--
ii
trim prelomom ekstrado-
sa, dodatni deo skoro
redovno ne ucestvuje u
1
I
[:
Milan GojkovlC, Dragoslav StOJIC
I
kOllstrukclJe


cadu p""ka. Konstruk"Je ova-
kvih ramova zahtevaju posebne
;IiL gabarite prilikom transporta od
:."ij" radioniee do gradilis1:..'l (do mesta
;;l!. montaie).
III
"" 2. Formirati ostrl ugao ra-
ma uz pomoe zubcaste veze od-
nosno veze izvedene c1nkanjem
(s1. 6.50b i c). Ovakav oblik ra-
mova omogucuje bolje iskorisce-
nje prostora, volumena hale, u
poredenju sa ramovima koji ima-
ju zal{rivljene uglove. Ovakve lwn-
strukelje ramova omogucuju iz-
radu nastaVaka u radionici. kada
se gotov poluram transportuje do
gradilista. ali i mogucnost da se
nastavak u uglu izvede i na gra-
dilistu - kao montccini nastavak.
U ovom drugom slucaju usloYi
transporta su puno povoljniji
(posebno transportuje rigla, a
posebno stub ramal. Prilikom iz-
rade nastavka u uglu rama kao
montaZnog, na gradilistu, pose-
bna paznja mora se obratiU us-
lovima lzrade jedne ovakve veze
(tacnost izrade zubaea u zubcas-
tom spoju, uslovi lepljenja- tem-
peratura, vlaznost, vreme dria-
nja nastavaka pod pritiskom,
potrebno vreme kondicioniranja.
- uostalom, uslovi izrade mOn-
taznog nastavka treba da budu
adekvatni uslovima rada u ra-
dioniei).
Ugao rama moze biU izve-
den sa jednom zubcastom spo-
jnicom, redovno u simetrall ugla preloma, ili sa dYe zubcaste spo-
jnice, odnosno sa ubacivanjem jednog klinastog komada u ugao
rama (s1. 6.50b i c).
Kod oblikovanja ovakvih uglova ramova od posebnejevainosti
kako se "vode" lamele u rigli odnosno stubu. Kako su redovno
e1ementi rama promenljlve visine to lamele treba da idu konti-
nUalno i II sa spoljnom ivicom rama, sa linijom ekstradosa. a da
se sa donje strane, na intradosu, klinasto zavrsavaju,
Milan GOJkovle, Dragoslav StoJle
512 Drve Ile e
3. Slucaj kada se ugao rama formira ugradivanjem mehanickih
spojnih sredstava (S1. 6.50d) - uz pc;?moc karika i1i stapastih spo-
.lnih sredstava (trnova, na primer. Stapastim spojnim sredstvima
u praksi se daje prednost jer je, po pravilu, veca nosivost veze
nego li kada se upotrebe patentirani ulosci). Na.stavak odnosno
veza u uglu redovno se izvodi kao montaini nastavak (povoljniji
uslovi transportal.
Kod ovakvih nastavaka spojna sredstva se redovno raspo-
reduju po krugu. Kruini raspored spojnih sredstava ima sledeca
preimucstva:
omogucuje laku izradu nastavaka (na gradilistu);
ugradivanje .spojnih sredstava je krajnje jednostavno:
ovakva veza daje siroke mogucnosti za povoljno estetsko
obl1kovanJestlueta nosaca, odnosno rama.
Jedna ovakva veza zahteva da rigla rama bude prostog a stub
slozenog preseka. sto je cesci slucaj u praksi, - iIi obrnuto (rigla
rama iz dva dela a stub je prostog preseka).
Da bi se postigla stokvalitetnija izrada veze rupe, odnosno
zljebove za spojna sredstva treba busiti na lieu mesta, na gradilistu,
neposredno pred spajanje elemenata u eelinu (greske usled even-
tualnih deformacija - skupljanje odnosno bubrenje drveta usled
promene % vlainosti - svode se na minimum),
Konstrukcijske pojedinosti. Uglovi 'ramova monolitno izve-
deni po krlvlni, s1. 6.50a, racunaju se i konstruisu u svemu kao
I zakrivlJeni stapovl. Sto znaci, da osim normalnih napona treba
proveriti i napone zatezanja odnosno pritiska 1. na vlakna (zavlsno
od smera momenta savijanjal. 0 detaljima sa s1. 6.50b, c i d -
kasniJe ce biU vise reci.
Milan Gojkovlc, Dragoslav stojlC
LeplJene larnellrane kOllstrukclJe 513


" 'Ii: j,I..... ,J oj ,J - 6(4-
r .. f\ " l\


--. I

\
11 ,&*'1 00 l t

tl
. w. r) ,ttc;; "S_ t 'I
-uCIG'lV.e,;>M.;>\ U 7i:I\7KI' t: , .. "17. - :a!'

I> ._--fL-- -+
A! ff>



, ,In
'lxO\ t: /,t IiA \
I
)I,. nr'l Z+2.1 tae
'iii\' 'B'd
a. . ._!-::'11'
t, Z
f
in r' &;>-1 e
x
, "'i/O-Zl!i
1
At;1t. -9'J'
Milan GOjkov!c, Dragoslav StoJ!c
515

i
I,; 514
Drvelle kOllstrukcIje
'. L
'.'i;
1;i
6.6.5.1. Trozg1obni ramovi sa zubcastom vezom ("cinkanjem") u
t"
uglu
I;, U savremenim lepljenim lameliranim drvenim konstrukcijama
Ii cesta je primella konstrukcije rama po 51. 6.51. Kao sto se iz slike
,
vidi, ramovske konstrukcije - najcesee sistema sa tri zgloba _
!<.
!
izvode se sa ostrim uglom. sa ostrim prelomom linija intradosa i
ekstradosa. Tom prilikom, 'Veza izmedu rigle rama i stuba izvodi
)'.
se zubcastom vezom ("cinkalljenl
n
). Ova veza, kada se izvodi na
gradilistu - kao montazlli nastavak - trazi, kako je vee receno,
.
I
!" posebnu paznju i tretman.
I:'
Priliko predpostavljanja dimenzija pojedinih elemenata rama
i konstrukcije ugaone veze mogu se koristiti orjentaciolli podaei
dati na s1. 6.51, odnosno prikazana dispozicija (crtano sarno do
ose simetrije) mora da definise sve potrebne dimenzije (koje, kas-
nije, prilikom statickog proracuna mogu biU korigovane) i sve pot-
rebne uglove.
. M
DI<JaS13::1IvI
L
+ t
--&-----2
'Iz dispozicije kOllStruk-
I
cije rezultira staticka shema
nosaca, statickl sistem, kako
je prikazano na s1. 6.52.Sta-
e ticki sistem osim visine (h) I
. raspona (ll - deflnlse I tacke
[ I, 2 i E odnosno D, preseke
j' u kojima treba sracunati sta-
Iticke uticaje (za veee raspone
. . I kod izrade glavnog projekta

t
_
.
f
osim navedenlh pteseka uz-
ima se i jedan broj preseka
duz stuba odnosno rlgle).
Jedna ovakva konstruk-
--Jt I cija optereeenaje: sopstvenom
tdlnom (g) - tezlna krovnog
+tezina roznjaca+

e I sopstvena tezina ramovske kon-
I
I
strukcije; snegom (s) u kombl-
nacljama- punooptereeenje sne-
gom preko celog raspona (ll i
uoaGeaM /V
I

nesimetricno optereeenje sne- U
. gom (prema Proplslma); i op-
I tereeenje od vetra (w). Iznala-
1 ....._ zenjem presecnih sila (M, N I
. T l . T) za svako od navedenih op-
----_ 1 tereeenja i mogueim komblnaci-
2 T jama dobljaju se maksimalnl
uticaju u pojedinim preseci-
ma. Na s1. 6.53. prikazani su
ovi uUcajl za 1/2 raspona l.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc.
Lep\Jelle lamelirane konstrukclJe
Dijagranli MiN su osnova za dimenzlonlsanje odnosno kontrolu
napona nosaca.
Veza u uglu rama, kako je vee receno, moze se izvesti dvojako
- s1. 6.54: sajednom zubcastom vezom I sa dvostrukom zubcastom
vezom. U ovom drugom slucaju u ugao rama ugraduje se poseban
umetak (takode od lameliranog drveta - duzine, na uzoj strani -
30 do 50 em).
Pravac zubcaste spojnice je redovno u simetrali prelomnog
ugla na intradosu.
"
..
F

! .
Kao Mo se vldi iz s1. 6.53 I s1. 6.54 vidi zubcasti spojevi u
uglu rama optereeeni su negativnim momentom savijanja, iIi, jOs
bolje receno, na intradosu nosaca a u zubcastom spoju javljaju se
naponl prltisaka O'ell i O'd (vldl i s1. 6.30).
Veee pozltivne momente u uglovima ramova treba izbegavati
jer ani izazivaju napone zatezanja .ina vlakna (O'u)' Proracun
ovakvlh veza, odnosno analizatakvognaponskog stanja nije podkre-
pljena dovoljnim I odgovarajueim eksperimentalnim ispitivanjama
(izmedu ostallh istraiivaca, Helineshoff predlaze da kod pozitivnih
momenata u uglu rama racunski napon na pritisak usled savijanja
bude S; O,20'e'!a)' pa se treba trudlti da ovako optereeelli uglovi
budu drugaclje konstruisani (monolitno ill uz pomoe mehanicklh
spojnih sredstava).. 'Za uoblcajene konstrukcije ramova na tri zgloba
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
516 Drvene konstrukclJe
ovakve zubcaste veze u uglovima nalaze znatnu primenu (u nas,
ne posebno). ManJi pozitivni ugaonl moment! mogu se bez teskoCa
prlmlt1 (na primer, za slucaj opterecenja g + w).
Prema Izvedenim eksperimentalnim IstraZivanjima (Kolb-a), uz
koeficijenat slgurnost! prl slomu od n 3,3 dopusta se uproscen
nacin proraculla zubcasUh spojeva u uglu rama prema obrascu
N CT
elid
M
CT =(0-+ '-SCT
cw. A CT W c'l"d
n uld 11
gde Je:
bH2 .
A.l == 0,8bH I W
Il
== 0,8
6
- vidl s1. 6.54 I dalje:
M - moment savijanjau odnosu natdistezubcastog spo-
ja, preseka 1 I 2 na s1. 6.51 I sl. 6.52;
N normalna sila u osl stuba odnosno rlgle;
All'Wn - neto presek I neto otpornl moment - bruto presek
umanjen za 20%, neto presekkod zubcastog
s obzirom na Idealnu visinu HI od unutrasrijeg ugla
upravno na ekstrados nosaca; I.
(Jc.,d - je dopusten napon pod uglom a., gde je a. ugao iz-
medupravca sile K (sila K je upravna na pravac
zubcastog spoja) I pravac vlakna, s1. 6.54.
Napomena: Pojacanje jedne ovakve veze, a samim tim 1 po-
veeanje njene nosivosti moze se postlel lepljenjem podvezlca od
sperploca. Podvezice se lepe slmetricno, saobe strane pre-
ko zubcasto Izvedene spojnlce.
Za slucaj ugla rama po s1. 6.51, odnosno sl. 6.54, da bi
sracunali napone u zubcastoj spojnlci "I" po napred datom obrascu
(za CT
C
<1CL) treba: '
uzetl vrednost Mlil N - moment savljanja i normalnu
sUu za presek 1 (teziste zubcaste veze) , lz dijagrama s1.
6.53;
sracunaU An I Wn po napred daUm obrasclma;
sracunati vitkost nosaca u njegovoj ravnl (A.) i uzeU iz ta-
blice odgovarajuee (0;
i za vel1cinunapona korlstitl obrazac
Nl M
t
. .
(0 A W S CTclld-(CTclid-CTcJ.d)sina.
--n rod 11
Milan Gojkovlc. Dragoslav stojlc
LeplJelle lamellrane kOllstrukclJe 517
---t Vitkost nosaca za izvi-
. fI, jallje u ravni nosaca (sl. 6.55)
H.1i! R/q/.B \ Co je A. 1\ /1 gde je i 0.289.
II: If: ___'1
055
--"""- Ha

. -t,f' Zasracunato A. iz tablice
-;I,: qos se uzima odgovarajuce (0. Ova
T
.. velicina uvrscuje se gomji (0
J b
za <JC1CL
"*Iii

Iii 6w iiI Kod ovakvih ramova
'" '" .l!l!.._ 0 razac
1
/2 je
t\" dVVAS i<!'!<CG>N";><;> It: od interesa I kontrola napona
It;-2,7,+!r+qllC u rlgU jer ista imapromenljivu
M --t- 'I lSltka 8.55.' visinu (analiza je sliena kao I
'" kod trapezastlb nosaCa). Pri-
mera radi, rigia rama je op-
terecena ravnomerno podelje-
Ct'GlId .,'" '1-r':r;Cl. nim optereeenjem upravno na
tic osu - q.L' (S1. 6.56), odnosno
. e
2
=t- _.m-'-;j.'l:)l..."p .q.L.= q cos a. [kN/m1;
-+,e _--- &:'. - "' :x:; 1r'11 Tc = C
H
sina. i
Ii .-.-
Nc =CH cosa. .
. 1 -.- ::c .
* Kao sto se iz s1. 6.56
!VI.... [j vidi, momentna liniJa menja
znak.Polozaj nulte tacke (m)
mornentne Iinije je:
M =0=T.y odavde T q,L'
--2-
x..,
0, C
. C "111.- --2- =0;

)tv
Milan GojkovlC, Dragoslav Stojl6
. .o/:J6I5RaMM
!
A
_.' _, . 1'-411' ' tIl
_ +
519
618 Drvene konstrukclje
2Tc
odnosno x'u =--.
ql.
VisIna nosaca u tackt m:
(HR_H }:s=(H -H):x odavde sledi.
E c m C III
x
H =H + m(HRE-H).
UI esc
PolozaJ tacke x u kOjoj sejavlja maxcr (kao kod jednostranog
m
trapezastog nosaca)
x
1+
Di0a61i?i1M M
(M'AWiH'e;>;e/Ovo

Milan Gojkovlc. Dragoslav stojlc
Lepllene 1amellrllOe konstrukclje
v!sina u preseku X:
2 Hili
H = Ax = bH
lt

x
1 + H
c
Sada je
r
M
x
=T .X - ql. 2 N
x
= - Nc - q.L' cosa. . sina. . X

i napon u preseku X
N cr M
.51 = CJ) ...2'. +..:..ill x
III A '-:::0'
x 0' W IIld '
md x
CJ) - kao napred; kod kontrole napona O'.o,er.o
maltM U rigli (51. 6.56) Je: lIIaxM "" 2
ql.
Kontrola napona tlllil u oslonacklm preseclma (A i C) sprovodi
se na poznat nacln, odnosno
T
Ctmu = S t
mlld
= 1,5bH t
mlld

e
"
Proracnn deformacija
Velicina ugiba (nl""f) racuna se prema poznatom obrascu (oz-
nake kao 1 kod prethodnih primera).
nuu/ MM Lds
EllI.
Ie - racunska- srednja vrednost momenta Inercije
b b
I ::-12 H3 (u rlgli) 1 I =-12 H3 (u stubu) - vidi s1. 6.55.
e B ,cs s
Primera radi, za puno opterecenje' (q) preko celog raspona,
s1. 6.57. velieInauglbau sredlnl raspona- u zglobu c - je (integrale
se povrlline na polovlnl raspona, zbog simetrlje) .
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
521
povrsine:(1)(4;)=1:.h (- )(- )
=+fl
-- --' 3 1 E I
11 cs
povrsine:(2)(5\=1 (- ( M,)
__ , __IJ 3 s E
=+ f2
EUICR
povrsine:(3)(5) =1:. ( Mo)(- M)
_'___ 3 s E - f
EllICR - 3
Lfll=M
l

max dop m
Ili. za nesimetricna'opterecenja rarna (sopstvena tezina + 8neg
sarno na levoj stTani + uticaj yetTa sa leva). 81. 6.58,
povrsine:(iXg-) =1:. h (- ME) ( - )
__ 3 1 E I =+f
II cs 1
povrsine: 1:. h (+MOl)(- ME )
___ 31 EI =-f
11 cs 2
povrsine:(3)(10) 18 (- ME ) (- ME)
-__ 3 EI =+f,
" CR 3
povrsine: = 1s (+Mom) (:... ME)
- 3 _ E I =- f
II CR ,4
povrsine:G)({i) ! 8 ( 1 +J!! ) ( - ME ) ( + _
6 ., EI --f5
11 or
f':\C) 1 (+M )(+M )
povrsine:\.4)\11 =: -3 s ( 1 +(tl) ,Om Ox =: +f
-- '-' REI 6
II or
povrsine: =! s ( )(- )
3 E I +f
II tr 7
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
('
LeplJene lamellralle kOllstrukclle
povrsine: =: 18 (+MOm' ) ( - Mo )
_ 3 E f
II ICR 8
povrsine:(7)(13) =: ! h (- Mo )(- Mo )
____ 31 EI =+f
II cs 9
povrsine:
___
1.h
3 I
(- MOl') (- M
D
)
EI
II CS
f
10

I
M<
mai L fn -dop m
n=1
,
"ill
1
II
t:Icko! d?6..eo! ne
6.6.5.2. Montaine veze sakarikama odnosno sa stapastim
spojnim sredstvima
Spojna 8redstva se rasporeduju kruzno - po jednostTukom
iIi dvostrukom krugu (si. 6.59). Treba izbegavati raspored spojnih
sredstava po kvadratu odnosnu pravougaoniku ( osim u slucajevima
kada su uglovi optereceni neznatnim statickim uticajima ).
Prilikom proracunaovakvih veza cinesesledece predpostavke:
poduzna (N) i poprecna sila en rasporeduju se ravnomerno
na sva spojna sredstVa u vezi; ,
Milan GoJkovic, Dragoslav StoJic
Drvene kOllstrukcije 522


NT'
AW
..
a) "\
11
b)
r;
/""'\ ' --r' ,
1
",fJI!I)J KRVGV
KR?tK;'V
- sila u jednoni spojnom sredstvu usled momenta (M) pro-
porcionalna je rastojanju spojnog sredstva od te.zista iz-
vedene veze. Silau spojnom sredstvu imatangencijalni pravac
na krug, odnosno upravna je ria precnik (r).
Prema s1. 6.60a, gde su spojna sredstva razmestena po krugu
po!uprecnika r, na jedno spojno sredstvo otpada sila.
M
od momenta M => N
m
"" --;
r .n
, N
od normalne sile N => NN =-;
n
T
od poprecne (transverzalne) sile T => N
T
:::-;
. n
(ovde je n - ukupan broJ spojnih sredstava u vezi ).
Iz napred iznetog rezuitira da jedno 'spojno sredstvo u vezi
(sa kruZnim rasporedom) treba da primi silu (izraz napisan u
opstem obUku);
N N
m
+ NN + NT
Kako su spojna sredstva kontinualno razmestena po krugu
onda ee u jednoj tacki kruga. u jednom spoJnom sredstvu, vektori
Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc
,..
Lepljene lalllelirane kOllstrukclle
523
Non i (NN + NT) imati Isti pravac i ist! smer, odnosno maksimalna
sila (maxN) u jednom spoJnom sredstvu je
N =N + YN
2
-;N
2
N.
max m N T dop
Najveea nosivost Jednog spojnog sredstva je u slucaju kada je
sila II vlaknima. Medutlm, po pravilu, nitl je ova sila .1 lla vlakna,
niti II sa vlaknlma - vee sa pravcem vlakana zaklapa lzvestan ugao.
S druge strane. nosivost spojnog sredstva zavisi i od pravca sile
prema pravcu vlakana (za pantentirane uloske ta se sila daje tabe-
larno a za stapasta spoJna sredstva dOI'N,f N(1 - a./360) vidi
glavlje Spojna sredstva). Prilikom odredivanjadopN u spojnom
stvu merodavno je ono N kOje je ". .1 na pravac vlakna, bilo u
rigli. bilo u stubu}.
Spojna sredstva u uglu rama mogu bitt razmestena i u dva
koncentricna kruga, s1. 6.60b (kada za to postoJI dovoljno pros-
tora).
N
l
...
Kako je -N== -
r
l
to odavde N
2m
== N
lm
2m r2 r
2
moment kOji mogu da prime unapred usvojena i pravilno raz-
mestena spojna sredstva u dva koncetrlcna kruga je (maxM)
r2
M= N 'n'r+ N nr= N nr+ N
UUlX dop Imil dop 2m 2 2 dop 1m J 1 dop 1m2 r.
N
- . (n . +n .
- I I 2 2
r
1
Iz ove jednacine za poznat moment savlJanja u vezi (M s
obzirom na teziste grupe spoJnlh sredstava) moze se sracunati
koUka sUa otpada na jedno spoJno sredstvo, odnosno
Mr M
N1m = 2 1 2 napisano u opstem obl1ku :.I
n
l
r
1
+n
2
r
2
:E n r
l t
Od normalne (N) i transverzalne sile (T) spojna sredstva pri-
maju (pO istom kriterijumu kao i napred)
T
N =--.!'!
IN n + NIT n + n
l 1 2
Kao i u pretilodnom slucaju, max sila u jednom spojnom
sredstvu (maxN) doblja se preko relacije
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
524
Drvene "konstrukclJe
+.,[-'2---2< N
max
N
N
1N
+NIT - dol'
Do sada izveclella eksperimellt:.o"lIlla ispitivanja ukazuju da veze
sa spojnim sredstvima l"aZmestellilll u dva koncelltricna kruga ima-
ju manju sigurnost. Iz ovog razloga preporucuje se (prema Kolb-u)
da se u racun uvede dopustena nosivost spojnogsredstva umanjena
za 15% (odnosno => 0,85do1'N- prema DIN 1052).
Tc;l

Ib:
" I_.;:L._+

Ii I i. iii
k/.... EF.a
F=Ad
2a
..1
1/
Heimeshoff preporucuje gornji proracun sa pUllom nosivoscU:
spojnih sredstava (dopN) all predvida da se spoljne lameIe u vezi
oslguraju (od cepanja) pomocu eksera iIi pomocu zavrtnjeva za
drvo (holcsrafova).
Naponi smicanja
U ovako konstruisanlm uglovima ralllova treba proveritl smi-
cuce napone. potreban racun zasniva se nn analizi zamisIjenog
modela, odnosno kruzni raspored spojnih "sredstava zamenjuje se
sa kvadratnim, ali tako da je 2rn= 4a; 2n =2n. sl. 6.61.
Sada se toI{ smicucih sila moze zamenlti sa dva lstosmerna
sprega Fa - s1. 6.61. Rako 8U ovakvi uglovl uglavnom kod ramova
sa malim nagibom rigle to se moze, radl jednostavnlje analize.
uzeti da je rigla horizontalna, pa su za opterecenja (g +s) preko
Milan GoJkovl6. Oragoslav 8toJI6

!
I
Lepljene lamellrane konstrukclje 525
I I
I
ceIog raspona presecene sile u uglu rruna - u svemu kako je to
dato na sl. 6.61.
Moment u ugIu (M) sa datim smerom je II
M
M=Hh-Ve+ F=
2
Ako se sada sUa HiM prebace na zamiSljeni cetvorougao
onda se dobija vertikalni stap opterecen u svemu kao je to pri-
kazano na sl. 6.61 (horlzontalne sUe Ho I Hu su sabrane a spreg
od vertlkalnih sUa zamenjen je momentom M/2=Fa), odnosno
M H
Ho F -!!
2
2a -2";
H M H
H=F+-=-+-
u 2 2a 2
Sa ucinjenom predpostavkom da je 2a= 1t r (krug zamenjen
kvadratom istog obima), to je poprecna sUa za I krug spojnih
sredstava (u stubu).
T M H
1t r 2'
T. M i H treba uzeti sa "odgovarajucim znakom, prema sl.
"6.61.Za vezu u uglu sa spojnim sredstvima u dva koncetricna
kruga trebauzeti
za spoljni krug MI = n
l
. N
lm
'rt'
za unutrasnji krug M2 n
2
N211l . r2'
Prema gornjoj jednacini za T, sada je TM (poprecna sUa od
momenta M)
MI nlNlmr
1
n
2
N
2m
r
2

+

1t r 1t r 1t r
2 l 2
Sa ranije izvedenim izrazom za
M . r r
N= 1 iN
1m n r2+n r 2m 1m r
1 I 2 2 I
sada je
M r
l
11a Mr
l
M(n
l
r
t
+n
2
r
2
)
TM = . _.2 2 +-
_2 2 = (2 2)
11: n
1
ri +nzr
2
11: rl n
1
ri +n
2
r
2
1t n
1
r
l
+ n
2
r
2
Milan OoJkovlc. Dragoslav StoJle
527
Drvene konstntkciJe
526
odnosno poprecnn sUn za spojna sredstvn razmestena u dva kon-
cetricna kruga
M n r +n
2
r
2
H
1 t
T 2 2-2"'
1C n)r +n
2
r
2 l
Sile, T,M i H trebauzeti saodgovarajuCiOl znakom (premnsL
6.61). Nn adekvatan nacin odreduje se poprecnn sUa u rigli rama.
Smicucinnponi u stubuodnosno rigli odredujuse napoznat
naein. Znpraksujedovoljno tncno daseveliCinasmicucihnapona
odredi na osnovu transverzalne sile u posmatranom preseku, od-
nosno preko relacija
.R =1 50 QR ::;; 't i r =1 50 gs ::;.
mil ' AR mild 11111' AS mild
Ovde SU:
.R i.S - smicuci naponl u rigli odnosno stubu:
mil mil
t;;"w!J-f-5 QR i QS- poprecna (transverza-
Ina) sila u rigli, od-
nosno stubu- na me-
stu vezivanja. spa-
janj a, u tezistu kru-
zno razmestenih spoJ-
nih sredstava: i
AR i AS - bruto povrSina prese-
ka rigle odnosno stuba.
Usled ugaone veze u jed-
nom ovakvom ramu, veze ostva-
rene uz pomoc mehanicklh spo-
jnih sredstava. i usled popus-
tljivosti spojnih sredstava u vezi
- javlja se povecanje deformacije
usled opterecenja q = 9+s (Sl.
B
6.62). Istovremeno ova popust-
Ijivost utice na izvesno poveca-
nje pozitivnih momenata.
Usled popustanja kruzne
veze u cvoru javlja se ugao de-
formacije
t. St
t.<p r
1
Milan GoJkovle. Dragoslav stoJle
- - t
'Iii
,
A-8
1
:2
Lepljene lameliraue kOllstrukclJe
VeliCina tangencijalnog pomeranja na krug precnika rI je
N
t.S
I C
1
Napred je vee receno daje sila u spojnom sredstvu od uticaja
momenta M
Mr Mr
1 1
----2
N
lm- 2 r2
- n r + 2
1 I 2:
n
1
r

t. Sl N
lm
Mo
Sadaje: t. <p =-- ---C-:: 2 Deformacija usled
r
l
r
l
1 C
l
2:(n
1
r
1
)
popustanja spojnih sredstava je:
i'\ Mo' t. <p

C'''(nr
2
)
1 L.. I 1
Ovde je:
MD moment u tacki D (u tezistu kruzne vezeJ usled
opterecenja q = 9+s,
MD moment u tacki D usled jedinicnog opterecenja P =
1 na mestu gde se trazi ugib.
- broj spojnih sredstava, n
l
- modul pomeranja odnosno koeficijennt poOlerljivosti C
1
za jedno spojno sredstvo = 2C kod dvosecne veze,
koji se uzima prema tabeli nn str. 242 - poglavlje:
izvijanje stapova slozenog preseka.
Kod veceg stalnog optereeenjn u racun treba uvesti uticaj
tecenja materij aln. Ovaj se uticnj uvodi preko redukovanog modula
pomeranja (C
I
R
) odnosno
0" g
---'!L
l]'C
1
Je" 1,50 - ::;; 1.0.
0"
ll1d
6.6.6. Lucni nosaci
Generalno pomatrano lucni nosaN, po definiciji, su zakrivlJeni
nosael Cija sistemna osa ima obUk kruznog luka. lancanice (rede)
ili parabole. Isto tako osa'luka moze da imn i obUk elipse. U
savemenim drvenim konstrukcija lueni nosacl nalnze primenu kao
pojedinacni - osnovni noseei elementt konstrukcije. Opsta karak-
Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle
529 Drvene konstrukcJje 528

teristika jedne luene
hl1 konstrukeije su njene
if horizontalne reakeije,
- J {u' horizontalnl potisak Iu-
._. .-.'f 7l1ZISNd t-INI,Jq I<a, kojim se lucni no-
:--.... _ sac oslanja na svoje
oporee. odnosno teme-
Ije. Isto tako. kako je
poznato iz Statike ko-
nstrukeija. opterecenje
luenih nosaca u po-
jedinim preseeima iza-
ziva normalnu (priti-
sku,jucu) sUu koja do-
mlnira u odnosu na
H momente i poprecne si-
Ie. Ove pojave su poslediea zak-
,e rivljenosti poduzne ose stapa,
I odnosno luka.
E Konstrukeija luka definise
ZI

t se svojim otvorom odnosno ras-

UIKAla 2GLOSa ponom 1 velicinom strele (otvor
luka je rastojanje od jednog do
lI=tZ>I1S':.- I drugog oslonea - svetli otvor a
raspon je rastojanje od ose jed-
nog do ose drugog letista luka;
strela luka je rastojanje ad pra- _..
____
_I
.E+
1
WK'IYZ".ova 2t;;7.!Cl8aT
ve koja spaja lezista - oslonee
luku do tezlsta preseka u teme-
nu, do tezista preseka na sred-
ini raspona luka). Odnos strele
luka prema rasponu If/l} naziva
se stinjenost iliplitkost luka.
Ukoliko je odnosJ/l manji uto-
liko jestinjenost lukaveea 1 obr-
nuto. Od veliclne stlnjenostl um-
nogome zavisl raspored i inten-
zitet preseenih sila u luku.

U poprecnom preseku lue-
nl nosaei mogu da Imaju oblike kao 1 kod grednlh odnosno ra-
movsl{ih nosaCa. U praksi savremenih lepljenih konstrukc1ja najvlse
se korlsti pravougaoni poprecnl presek luka.
Oblik luku u vertikalnoj projekeiji definise se oblikom njegove
sredisne odnosno tezisne linije. Po definieiji, srediSna iiiteiisna
UniJa luka je l1nlja koja spaja teZlsta preseka duzinom luka (za
razliku od potporne linije). Potporna linija iIi linija pritisaka u
MUan OOJkovic. Dragoslav StoJic
,-
Lepljfl11uamellrane kOllstrukclJe
luku je linija koja spaja napadne tael(e rezultanta napona u po-
.Jedillim preseeima. Potporna linija je promenljiva i zavlsi od op-
terecenja, menja se od slucaja do slucaja zavisno kako deluje op-
terecenje na luk, dok je sredlsna odnosno tezisna linija luka zav-
isna od njegovih geometrijskih karakteristika.
Na konstrukeiji jednog luka treba razlikovati: tems luka -
presek u osi simetrije luka. na sredini raspona; i oporcs luka -
nJegove preseke na osloncima. Visine preseka luka definisu se ob-
likom gornje (ekstrados) i donJe (intrados) linije luka. U drvellim
konstrukeijama ovo su obicno koneentrU:ne krive liuije mada to
ne mora da bude pravilo. Kada Je visina preseka lucnog nosaca
(H) konstantna lljegovom duzinom, onda se kaZe da su to lue! sa
konstantnoIIl visinom preseka, sa konstantnim momentom lenj-
Ivost1. I obrnuto, kada se duzinom nosaca visina preseka menja
onda su to luei sa promenlJivim momentom inereije. sa promen-
IJivom visinom.
U savremenim lameliranlm drvenim konstrukeijama najvise se
koriste sledeci staticki sistemi lukova:
rr 1. Luk sa tri zgloba, sa 1li bez
. i
!JGJei7. Luk sa dva zgloba. takode sa
f ill bez zatege.
'a':Jm . .
-, Pri tome moment inereiJe
moze da bude konstantan ili pro-
menljiv. s1. 6.64.

Osim konstrukelja lukova
.:.,'. .
koje sedobijaJu leplJenjem lamela
. f41k66sj u eelini, obicno formiranjem pra-

vougaonog poprecnog preseka.
lucne konstrukcije nosaea mogu biti i drugacije oblikovane. Na
primer, tzv. Delorme-ovi luei formiraju se od dVa iIi vise slojeva
pogodnih komada dasakaiIiplattca, ugiavnom nasatiee postavljenih.
s1. 6.65. Prilikom oblilwvanja nosaca od vaznosti je da se sastave!
jednogslojanaizmenicno postave u odnosunasastavke u susednom
sloJu, 8to znaci da se sastave! preklapaju. Elementi ovakvih lukova
se medusobno spajaJu ekserima (najvise). trnovima ili zavrtnjlma.
Prillkom izrade lukova ekstrados.se redovno oblikuje po krivoj
liniji a intrados moze da ima i poligonalni oblik (zavisno od funk-
eije u konstrukeiji). Posebnu paZnju tretinobratiti da sastavei ele-
menata luka imaju radijalni pravae i da bude osigurana intlmna
veza izmedu dva susedna elementa. Zavisno ad precnika krivine i
vlslne preseka luka duZine pojedinih elemenata mogu da variraju
u granicama od 150em do 250em.
Milan OOJkov16. Dragoslav StoJlc
'""'E.:;;'
'.'
530 Drvene konstrukclje
Raspon! lukova koji se
mogu rec'1l.izovaH jednom ova-

kvom konstrukcijom zavlse

od vislne elemenata. Za or-
jent:'lciju vlsina preseka na
sredini pojedinacnog eleme-
nta luka treba da cca 80-U
dec raspona. Strele lukova
su prlblizno ve!icine 1/6l.
Vecu primenu nalaze u ko-
llstrukcijama skela i opla-
ta.
Emy-jevi lulwvi form-
iran1 su od niza pljosUmice
ugradenih dasalm meduso-
bno spojenlh ekserlma, tr-
novima Hi zavrtnJima. U po-
ISltka: .66d jedinim prlmerima korlste
se 1 specijalno konstruisa-
ne stege kOje ne ostecuju
daske 1 sa kojima se povezuje celina. Korlste se kao i u pretbod-
nom slucaju, za raspone do'" 20m, a u nekim primerima sa
posebnim konstrukcijskim karaltteristikama i za raspone do 100
m, pa i vise. Prj tome jefll '" 1/5 - 1/6 1 H::::1150.
Nastavc! dasaka u ovakvim konstrukcijama Iukova medusobno
se preklapaju (za""20 deblj inaj i stepenasto rasporeduju.
6.6.6.1. Luk na tri zgloba
Luk na trl zgloba iIi trozglobnl Iuk je staticki odreden sistem,
slstem gde se presecne sile mogu odrediti iz osnovnih uslova rav-
noteze. Kako se odeduju reakcije oslonaca I velicine presecnih sila
detaljno je objasnjeno U Statici kOIistrukcija.
Kada se poduzna osa,odnosno sredisna iIi tezisna linija luka
ne poklapa sa potpornom linijom za zadato opterecenje, a to je
cest i tedovan slucaj u drvenim konstrukcijama 1 uopste kod ova-
kvlb sIstema. rezultanta sila u posmatranom preseku ne deluJe u
tezlstu niH upravno na presek, sl. 6.66., To znacl, kao 8to je
poznato, da u posmatranom preseku luka deluju tzv. presecne sile
(S1. 6.66).
M = N . e moment savljanja,
s s
Ns =R . coscp normalna sila,
Ts=R . sin<p transverzalnasila.
Milan GoJkovic. Dragoslav Stojic
[<'
Lep1lelle IUlI1ellrune koustrukclJe
531
a) 'I Dominlrajuci uticaj po
mrrrnrmnmmniIDJ!IIIIIIIIIIIIlIIIII!lII!1I preseclma jednojS Iuka n?
zgIoba, za llloguca optereCellja
'<oja ,e u pra,,,, mogu javiti,
C i su - moment savljanja (M) i
A .,_. llormalna sila (N). Zavisno od
t zadatog opterecenja, njegovog
i i intenziteta I rasporeda, I geo-
! .... ,.,;;;;;,'1 metrljskih karakteristika luka
SU1!:a dijagram momenta savijanja
"" moze da bude posve razliCit.
'/ "Talm.na primer, za luk
b) , ! "\. ima stinjenostfll 118 potp-
I \ orlla lillija za jednako pode-
I LI,.vI.w za \ Ijeno opterecenje preko celog
If \ raspona 1 sredisna linlja sko-
A L ro da se T.o znaci
t da sumomelltt SaVljaUja u lu-
t .._-+ku mlnimalnib veliclna, sl.
6.67a. Medutim za stinjenost
lukaf/l = 1/2 ova razlika je znatna (izmedu oblika sredisne i pot-
porne Iinlje) pa su moment! savijanja veCi. s1. 6.67b.
Kno Ito se iz sl. 6.67. vldi, za simetriCno opterecenje. zavisno
od oblika i stinjenosti Iuka, makslmalni moment savljanja (sa zna-
kom "_" ) javljn se priblizno na cetvrtini raspona (vlakna intradosa
su prltisnutaj, jer je na ovom mestu i odstupanje oblilta potporne
Hnlje od sredisne linije najvece. Za nesimetricno opterecenje mo-
mentna liniJa menja znak u rasponu pa se moment! znatno uve-
cavaju na 1/2 raspona.
Kao 8toje iz statike kOll-
strukcija poznato u oslonac-
kim presecima i temenom zg-
t Iobu M=O. Na primer, za je-
I@ dan simetrican luk na trl
loba, kakav se najce8ce
u snvremenilll drvenim kOll-
strukcijama npliclranlm u ob-
jekte visokogrndnje, racunski
postupak se sastoji u slede-
cern (s1. 6.68.):
- najpre se duzina polu
Iuka AC podeli nn n jednakih
delovn - obicno 3 do 5
selta. Za svaki presek
sracunati ordinatu i odgova-
rnjuci ugao a.. Istovrerneno tre-
533
532 Drvenc kOllstrukclje
ba sracunati sve geometrijske karakteristike sistema;
konstrukciju luka treba proveriti na zadato opterecenje,
kOje se u objektima visokogradnje sastoj1 od:
1. Sopstvena tez1na krovnog pokrivaea zajedno sa roznjaeama
=> g (kN/m2) zakr1vljene krovne povr81ne,
2. Sopstvena teiina nosaea => 15., (kN/ml) nosaea.
3. Opterecenje snegom => (kN/m2) osnove krova.
4. Opterecenje vetrom => w (kN/m2) .1 nakrovnu ravan.
2
Adekvatnom analizom zadata optercenja treba svesti po 10
osnove konstrukcije za g. go i s i upravno na krovnu ravan za w,
m
2
takode po (na primer. od sopstvene tezine- dec A-2 =>
gicosa
o
.razmak nosaea+ g., => po 101 nosaea; ili za dec2 - C =>
gicosa
2
razmak nosaea + g., => po 10
1
nosaea.
Na sHean naein dobijaju se 1 uticaji od snega s tim 8tO se
vodl raeuna da se promenom ugIa a menja i intenzitet opterecenja
od snega. Na sliean naCin dobijaju se 1 uticaji od vetra).
Za usvojeni broj preseka 0.2,3...n) na poznat naein raetmaju
se momenti savljanja (M), reakcije oslonaca odnosno normalne sile
(N). Ovakav raeun treba sprovesti ponaosob za sledece slucajeve
opterecenja.
1. Sopstvena tezina;
2. Opterecenje snegom preko celog raspona;
3. OpterecenJe snegom sarno na levoj polovini raspona;
4. Opterecenje snegom sarno na desnoj polovini raspona;
5. Uticaj vetra sa leve strane; i
6. Utical vetra sa desne strane luka.
Kombinovanjem mogucih uticaja dobijaju se maksimalni. od-
nosno minimalni momenti savijanja (a tako isto i normalne sile).
Anvelopa momenata savijanja zajedan luk na tri zgIoba ima obl1k
u svemu kako je to pokazano na s1. 6.69.
Kao 8tO se iz slike vidi lUaxM se javlJa od nesimetrienog op-
terecenja i to"" u l/4 (negde oko preseka 2). lz slike se takode vidi
da vlakna intradosa odnosno ekstradosa zavisno od polozaja op-
trecenja- mogu da budu i zategnuta 1 prltisnuta. Ova cinjenica je
od posebnog interesa zaproracun stabUnosti nosaeanaizbocavanJa
(0 cemu ce kasnije bit! vice reel).
Na osnovu dobijenth velieina preseenlh silavrsi se dimenzion-
isanje nosaea. Na primer, za pre5ek2 (vidt 51. 6.68. i s1. 6.69.):
MIlan Gojkovlt. Dragoslav Stojlt
,..
h.ep1lene lamel1rane konstrukcl!e

ao/eee&IIoCl!?Cil+s
I
UN/::raUOUC'N6'm a9
(Et)(l,&sA:W9-f
'{1;: )N.&> Fe. .__'_. .
.-:.- ..... ..<:.-:::::::::\
..? e
. _._.- "\:
... -----l t
l.iNca M.cW<!'Mii'78 i!'.t!I /l7OQ;/te
w)
,o,i..A,i'G',$'h,I' N
N/M'8 Pif!i8lJZM::l isri COt./K
za L.t.MI!I
A
l'
Velieine normalne sile (N) u preseku 2 za opterecenje kOje
daje ma"M dobija se iz uslova
L V
2
= Ay L vertikalnih sila leva od preseka 2.
.LH2 AH + uticaj vetra levaod preseka 2.
MIlan GOJkovlC. Dragoslav StoJl6
Drvelle konstrukclje 534
2f
Nagib tangente u preseku 2 tga
z
=I'paje
N2 '" .L: V
2
sina
2
+.L: Hz . cosa
z
'
Za pretbodno usvojen presek velicine b/H
A '" b H . I =b H3 . I =b
3
H . I =- .! == -J!i. i W b H2 .
, x 12' y 12''x 'J -:.. '''Y 'V t.. ' x 6'
Merodavnavitkost(zaII = 1,25AC duzina izvljanja u ravni
luka za nesimetricno opterecenje) A. I,/ ix 0) (iz odgovarajuee
tabele), pa je napon u preseku 2, na mestu gde se javlja IJUlXM
N2 aelld 1 <
a
ell
W (1+
2
(3")_a
clld
md x
(presekjeistovremeno optereeen momentom savijanja i normalnom
silom-,ekscentrieno pritisnut stap). '
U gornjem obrascu za crcll - faktor (1 + 1/2(3) uz Qdnos
ma:JVIIWx je uticaj krivine na vellcinu napona savijanja (vidi poglavlje
- Zakrivljeni nosaeO.
Kod malih poluprecnika krivine nosaca (Rl treba ispitati i
napone cr
u
'odnosno O"c.l
a a
H
ill <" 'I'
aLL= 4 R 0Url 11 ae.!. H 4 aC.!.d
i; Kontroia napona u osioncu A:
L -4-- maxT... = A. .COSeI. - Au .sina (u obra-

ciJe kOje daju maxT), pa je
ilIa!zac treba uvest! one vrednosti reak-
,+.+-.+-.....
1,50 bH ,,'t
lllll
'" s't
mlld

1'" Veliciua'maksimalne transverz-

aIne sile (muTe) U zglobu C dobija
se iz uslova l:Y leva od preseka C
za odgovarajuce optereeenje.
Sa sraeunatom poprecnom silom Tc po poznatom obrascu
dobija se velieinasmieucih napona"mIl' sanapomenom daje visina
preseka u zglobu ,C reducirana - zbog konstrukcije zgIoba (kon-
MUan GOJkovic, Dragoslav StoJlc
('
strukcija temenog zgloba, u ovom primeru, izvedena je sa jednlm
umetkom od I NP i sa dye celiene trake) s1. 6.70. odnosno
C Hc :s; 't
max't = 1,50 b H
nll1 1 HI mild'
Faktor He/ HI u gor-
njem obrascu je uveeanje
"mil napona zbog nagle re-
, :1/ pr;seka, vi sine
:' lucnog nosaca.
:) ,V'+ Kao 8to se iz s1. 6.70.

\ . vidi, transverzalna sila maxTc
prenosi se naflansu I pro-
fila pa je
ll",,,Tc
,j lil:t O'c.!. t:""b S O'C.!.d
- -.-, iI'Ii- (ovde Je t - m'na 1/2 flan-
z t: se I profila vidi s1. 6.70 a
g b - 8irina nosaca).
Ostale pojedinosti u
vezi sa proracunom temenog zgloba vidi u delu: Lezista i zglobovi.
Za slucaj da je sistem konstruisan sa zategom tada zatega
primahorizontalnipotlsak sistema- horizontalnu sHu H (H= llu,xAH)'
Maksimalna horizontalna sila (maxR) dobija se iz merodavnog op-
tereeenja (za simetricne lukove redovno puno optereeenje preko
celog daje maxH).
Zatega se dimenzionise, zavisno da 11 je od eelika ili od
drveta, na vee poznati nacin.
Na sl. 6.71. prikazan je detalj oslanjanjajednog ovakvog luka
kao i veza zatege (koja je od drveta) sa oslonackim presekom.
Vellcina podmetaca od tvrdog drveta dobija se iz uslova!skoriscen-
nja za nosae, odnosno za tvrdo drvo. cr
cl
-
Veza zatege sa Iukom i eventualni nastavakzatege konstruise
se na vee, pokazan nacin - skoro redovllO uz pomoe zavrtnjeva i
mozdanika odnosno ulozaka.
, , .
Kako se odreduje vel1clna uglba jednog oVakvog nosaca po-
kazano je napred- kod konstrukcije ramova na trizgIoba(raeun
je u svemu isti sarno se vod! raeuna 0 krivini nosaea).
o problemu stabilnosti trozgIobnih nosaca u ravui upravnoj
na ravan luk- kasniJe ce biti reei.
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJIC
------

N"""" .. ,..
I
536 Drvene kOllstrukclje
A M#f\ 1IIIfil j;j{ II i!.' II \lor
l.iNi:1a'"TKS/IISYef!zaLNili
sits 35' M$/Menet.'ivO
T

MUan GojkovlC!, Dragoslav StojIC
,
Sistem: lull na dva
zgloba
Konstrukcija"lul{a
na dva zgloba u drvenim
konstrukcijama- kako je
vee receno, moze da ima
oblik kruznog luka iIi
parabole (a i lancanlce).
Pri tome popreenipre-
sek je najcesee konstan-
tan ali moze da bude I
promenljiv. Principijelno,
jedan lueni nosae siste-
ma na dva zgloba moze
se korlstitl 1 za vrlo ve-
like raspone (i do 100
mI. Medutlm, teskoca se
Javlja prilikolll izrade
nosaca jer je sa velikim
duzinama teSko manl-
pulisatl u radionlei (gde
se vrsl lepljenje), uslovi
transporta i montaze su
krajnje nepovoljni - pa
se velikl rasponi nosaca
proizvode sa montaZnim
nastavcima.
lamellrane kOllstrukclje
leoiG'II/(./Ta i!!9n:Jt9'8

I
t
-+t-----
t.iNi;-.,a M?MeN6'T,9 Of)
reZ/Ne
uslovi rada), i

t
537
Odnosno, konstrukeija luka se
izvodi iz dva dela pa se na gra-
dilistu, za vreme montaZe, izvodi
spajanJe u celinl pomocu monta-
znog nastavka. MontaZni nastavak,
zavisno od velicine lucnog nosaca,
redovno se locirau sredlni raspona
r - mada se ne iskljucuje I rilogue-
nost da se ugrade dva montaZna
nastavka, u trecinama raspona (ras-
pored nastavaka umnogome zavlsi
od intenziteta statlcklh utieaja koji
1
19
ti nastavci treba da, prime).
Konstrukcija nastavaka moze
se izvesti dvojako
a) lepljenjern na lieu me-
sta sto je u naSim us-
lovima dosta rizicno a
samim tim i nepovoljno
(otezani i vrlo slozeni
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
-''r:.' .
538 Drvene konstrukcll e
Lepllene lamellrane konstrukclle
539
b) uz pomoc mehanickih spojnih sredstava - zavrtnjeva, moz-
Kod dvozglobnih lukova i ramovsltih odnosno lepljenih kon-
danika i slicnog i metIl.lnih limova ili sperploca posebnih
strukcija uopSte,uslovi transporta a u nekim slucajevima i tehnolo-
kvaliteta.
gije izrade zahtevaju odredenu duzinu elemenata, limitiranu duzinu
Osobenosit statickog sistema od znacaja za drvene konstrukcije
kOja ne zadovoljava koncepte projekta. U takvim slucajevima llosaci
mallje vise su slicne kao i kod lukanatrizgloba. Zavisno od intenziteta
se izraduju u delovima odnosno sa montaznim nastavcima s1. 6.74.
i sheme opterecenja momenti savijanja imaju i pozitivan i negativan
Prillcipijelno, lokalitete montaznih nastavaka treba birati tako
znak, s1. 6.72. To znaci daanvelope momenataimaju dvoznacni karak-
da se, s jedne stralle- nalaze na mestima gde su staticki uticaji
ter; drugim recima - vlalrna intradosa su uglavnonm pritisnut.'l ali
u minimumu, kako bi se dobila 810 jednostavnija konstrukcija
mogu da budu i zategnuta (za nesimetricno opterecenje) i obrnuto -
nastavka, a s druge strane- treba ih aplicirati na onim mestima
ekstrados luka je zategnut ali moze da bude i pritisnut .
kOja daju zadovoljavajuce duzine komada, odnosno omogucavaju
Za simetricno opterecenje momenti su dvoznacni, odnosno efikasnu mont.'lZu. Montazni nastavak treba talw izabrati da opti-
deo nosaca oko sredine raspona radi slicno prostoj gredi - vlakna
malnozadovolji i jedan i drugi uslov.
na illtradosu su zategnuta a na ekstradosu pritisnuta. Ovo je od
Montazni nastavci mogu biti lwnstruisani kao lepljeni, kada
znacaja za proracun stabilnosti lucnog nosaca na izvijanje.
se izvode uz pomoc podvezica - lasni uglavnom od prefabrilwvanih
Prilikom proracuna ovih i ovakvih statickih sistema postupak
ploca na bazi drveta, od sperploce na primer, iIi - pomocu me-
je slican prethodnom. To znaci, za.odreden broj preseka duz hanickih spojnih sredstava i uglavnom sa metalnim podvezicama.
nosaca i za date slucajeve opterecenja treba sracunatipresecne sile U nasim uslovima koriste se uglavnom montazni nast.wci sa zavr-
odnosno velicine M, NiT. Pogodnim i svrsishodnim kombinacijama tnjima ili karilwma i sa celicnim podvezicama - jer je to jed-
dobijaju se maksimalni uticaji koji su merodavni za dimenzioni-
nostavnije i sigurno. Primer jeduog takvog montaZnog nastavka
sanje. Kao i kod trozglobnog luka i u ovom sistemu dominiraju
prikazan je na s1. 6.74. Izrada lepljenih montaznih nastavaka
uticaji MiN.Dimenzije nosaca, redovno prethodno predpostavljene, trazi posebne uslove i specijalnu tehnologiju izrade koju je tesko
kontrolisu se na vee pokazan nacin, odnosno preko relacije (naponi
ostvariti u uslovima gradilista. Bar za sada (u nas).
od uticaja normalne sile i momenta savijanja)"
Proracun montaZnog nastvka po s1. 6.74. sastoji se u sledecem:
ltonstrukcija nastavka treba uspesno da, primi uUcaje M, NiT
N O"ClId M 1 (na mestu nastavka). Najpre se konstruise nastavak - izaberu di-
w(I+
213
)::;;O"clld' menzije celicnih limova, usvoji precnik zavrtnja d i razmeste zavrt-
md nji - pa se zatim nastavak' ispituje za zadate (uslovljene) uticaje.
U ovom primeru, osnovni deo konstrukcije nastavka je vertikalni
Prilikom kontrole napona po prednjem obrascu treba uzirilati:
lim debljine t1 koji se ugraduje zasecanjem nosaca po sredini sirine
jedanput- maxM i odgovarajuce N, i drugi put- lIlaxN i odgovarajuce
(na tc'lj nacin velika povrsina ceIika zaklonjena je drvetom). Di-
M. Pri tome za.male poluprecnike krivine (R) nosaca, kod velike
menzije i oblik lima odreduje se tako da moze da se smesti potre-
zakrivljenosti, treba kontroIisati napone upravno na vlakna - acJ.'
bart broj zavrtnjeva- u ovom primeru 11 zavrtnjeva naizmenicno ug-
odnosno au' zavisno od, smera momenta.
radenih u dva reda (razmak zavrtnjeva mora da zadovolji uslove
lj"
potrebnih rastojanja- vidi poglavlje: Spojna sredstva).
Smicuci naponi.od uticaja transverzalnih sila su manje kri-
:!
li
ticni i kontrolisu se na poznat nacin, redovno prilikom proracuna
Normalna sila N prenosi se direktnim pritiskom drveta na lim
oslonackih preseka, odnosno zglobova.
it.
debljine t2 Velicina ovog napona (Jq= je redovno u dopustenim
Ii
U slucajevima kada se ovakvi luci konstruisu sa zategom,
odnosno kada horizontalni potisak sistema preuzima drvena iii
granicama Uer je napon adl u stapu uvecan za koeficijenat 0)).
celicna zatega - sistem je spoljno staticki odreden. To znaci da
Moment savijanja M i transverzalna sila T prenose se preko
jedaIJ. oslonac treba konstruisati da bude poduzno pomerljiv.
zavrtnjeva. Pri tome, transverzalna sila (T) ravnomerno se prenosi
Zatega moze da bude horizonta1.na ali i izdignuta (nadvisena),
na sve zavrtnje u vezi (sa jedne strane nastavka), pa je
pomerena prema temenu luka. Polozaj zategeu sistemu utlce na ras-
T
pored momenata savijanja, u svemu kako je to pokazano na s1. 6.73. :NT = -'--, gde je m .n broj zavrtnjeva sajedne strane veze.
m n
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc
"
i
540 Drvene konstrukclje
MOmelk'1t saviJanja (M) na mestu nastavka, tezl da okrene vezu
oko nJenog tezista (S) 1uzrokuje u svakom zavrtnJu silu kojajeupravna
nu pravac od teZlsta veze do zavrtnJa 1 eiJa Je veliciu.'!. proporc1onalua
njegovom rastojanju od tezlsta veze, odnosno centra okretanja.
Kako su svi zavrtnJi lstog preenlka (lste krutostl) to je
n
M="'Nr
L.., I I
I=!
gde je:
M moment savijanja u vezi;
NI sila u i-tom zavrtnju. 1
- poluprecnlk okretanja zavrtnja.
Ukupan broj zavrtanja u vezi Je mu. gde je
III - broj redova, a
r
l
n - broj zavrtnja u jednom redu.
Za dimenzlonlsanje je merodavna sila u najudaljenljem zavrtnJu
(ma"N). U konstrukc1Ji veze postoji proporc1onalnost N1:r
l
=Ill""N: Iila"r,
odavde
N
1 ma"r'lIla"N .
Ako se ova vrednost zameul u napred napisani izraz za M
doblja se
mu lU'It
M L --
r
l
. maxN .r
J
, odnosno M =tnrutN L r2
lIlaxr lUaXr 1
1=1 1=1
1 odavde, najveca sila u zavrtnju
maxN = M .
mnxr
",n
L r ~
1=1
Kako je redovan sitteaj u praksl savremenlh drvenih kon-
strukc1ja da je razmak zavrtnjeva po vislnl konstantan i da Je
njihov raspored simetrican u odnosu na osu stapa (1 llnlju nas-
tavka) 1 na osnovu hipoteze Navijea (Navier) Je
e
J
HI: e
l
=maxH : e odnosno HI =;- .lIIaxH.
s
s
Mllan Gojkovl6. Dragoslav StoJI6
-:
Leollelle InmeIJrnne kOllstrtlkclle
541
Ovde je:
HI' IllnxH - horizontalne kompol1ente odnosno kompol1ente
sila u zavrtnjima paralelne sa osom nosaca,
el - razmak simetricno ugradenih zavrtnjeva. i
e. - maksimalllo rastojanje zavrtnjeva u jednom redu.
JednaCina ravnotde moze sa sada l1apisati u obliku (m =
broj redova)
maxH n
M=m
- . L ~ , gde je n- broj zavrtnJeva u jednom re-
e. 1=1
duo Odavde
e
s
lllnxH M
II
m L ~
I=J
Kako jee.=: IIIaJ(e =(n- 1)eto je za paran broj zaVTtnjeva u
redu
2 .
L ~ =: e
2
[12+3
2
+ 52 + '....+(n 1f ]
_ n (n
2
- 1)
, . e
- 6
odnosno neparan
2
L ~ =e [ 22 + + 6
2
+ ....+(n _ 1l] n (n:- 1) . e2
Sada se izraz za mn"H moze napisati u obliku
(n-l)e
M 6 n
.maxH =M II ..=M
n (n
2
- 1) 2 e
s mn(n+l)'
mL ~ m 6 e
1=1
odnosno
- M . de e 6(n- 1)
maxH - e IPm' g j IPm m n (n +1)
s
(u dalJem izlaganju uvedena je oznaka lllax
H
=Nil).
Vrednostza IPIn za razlicite sheme rasporeda zavrtnjeva mogu
se unapred sracunaUi date su tabelarno.
lIlax
H
je u stvarl sila u zavrtnju od uticaja momenta (M) u
vezi. Oslm momenta M u vezi postoji i moment MT (u odnosu na
MUan GOJkovl6. Dragoslav Stojl6
Drvene konstfukelje
542
teziste zavrtnJeval. odnosno moment od uticaja transverzalne sile-
jer se i ona prenosi preko mn zavrtnjeva. To zllaci, analogno
prednjem. da je sila u zavrtnju od uticaja momenta MT
M
T T <Pm
N =M -=Te
e T e
$ S
Ukupna sUa kouatreba daprimi nDJoptereceniji zavrtanj jeste: .
N
R
= ...f( f + + W'T)2
Ovaj zavrtanj je u stvart krajnji zavrtanj u
NT
J .rv.{' vezi (po vertikalil. Pravae vlakna poklapa se sa
N
R

smerom sila (NM + NMT) odnosno sila sa

pravcem vlakna u lamillatu zaklapa ugao
'l /
/
/
NT
---- => odavde se dobiJa ugao

veden M;;'o'J'!";,I, n..tavak moze bitt iz-
1
;I Ii'""
. a) sa l1mom debljine t u sredini . I I I '
preseka kadazavrtanj rad! kao dvosecan. If
odIlosno
b - t
dol\T 2 0' . d . k . 1 25ill
p" d 2 ,,'
dopN = 2 . k . d
2
k". 1,211 (merodaVI}.a je manja vrednost); i
b) sa dva lima.debljine t
l
na bocIlim povrsinama preseka.
kada je Iloslvost zavrtnja
dopN =0'" b . k.. .1.25. d. Hi
1 I [I \ l:
-.'l:
dopN 2k . d
2
ku' 1,211
(merodavna
je manja vrednost).
U izrazima za dopN koeflciJenat klI (k.. 1- ) je zbog toga
sto sUa N
R
zaklapa ugao ex. sa pravcem .vlakna u laminatu. S
N
R
obzirom na velicinu sile mora biU ispunjen uslov
dopN N
R

Mtlan GOJkovie, Dragoslav StoJle
r
Lepljcne lamcllrane konstrukcile 543
Tabela 6.4. Vrednosti za (Pm
2 1.00 0.1500 0.333 0.250 1.000 0.500 0.500
3 1,00 0,500 0.3:i3 0.250 0.800 0,444 0.100
4 0.90 0,450 0,300 0,225 0.64:1 0.375 0.332
5 0.80 0.400 0,261 0,200 0,533 0,320 0,209
II 0,714 0.357 . 0,2"8 0.170 0.455 0.278 0.227
7 0.643 0.322 0.214 0.161 0.396 0.245 0.19t1
8 0.583 0.292 0.194 0.146 0.3[)0 0.219 0.175
- r--'
9 0.533 0.267 0.178 0.133 0.314 0.198 0,157
10 0.491 0.246 0.164 0.123 0,284 0.180 0.142
II 1---.,455 0.228 0.152 0.114 0,260 0,IG5 0.130
-
12 0.423 0.211 0.141 0.106 0.239 0,153 0.120
13 0,396 0.198 0.132 0.099 0,222 0.142 0,III
14 0.371 0.186 0.124 0,091 0,2011 0,133 0.103
15 0,350 0,117 0:117 0.088 0.19:3 0,124 0.097
Iz analize dopuStene nosivosti zavrtnja precnika d rezultira pO-
dobnost montaZnog nastavka. Konstrukcijski je povoljnija veza pod a).
U vezi Je potrebno jos kontrolisati napon po omotacu rupe u
celicnom limu debljine t
l
odnosno
0' = dop:1 (za upotrebljeni celik).
. t\
Normaina sila N prenosi se direktno preko vertikalnog lima
debljine t
2
pa je uapon
N
0' = $0'
ell (b -t1).H end
Milan GoJkovlc, Dragoslav stoJle
545

U jednoj ovako konstruisanoj vezi treba kontrolisati i napone
u varovima (u savovima). jer se ploea deblJlne t2 vari za plozu
debljine tty (varovl. savovi ispituju se u svemu isto kako
je to objasnjeno u Cehenlln konstrukcijnma).
Varov! treba da budu tako dimenzionisalli da mogu uspesno
da prime moment savljanja M i transverzalnu sHu T.
Napomena: U montaznom nastavku nn s1. 6.74. nn tntradosu i
skstradosu nosaca upasovanaje eeliena ploea debljlne tao Ova ploca
je zavarena za I1move debljine tl i t2 I ovde. u ovoj vezi. lma
!
i
konstrukcijskl karakter. Medutim. postojanje ove ploce
moze da se lslwristi za pdjem transverzaIne sile T- u svemu kako
je to prlkazallo na s1. 6.80. i s1. 6.81. Konstrukelja veze ne bi
, i
izgubila u s1:c'1bilnosti ako bl se lzvela 1 bez ovih llmova (ovako je
i
konstrukeijsld povoljnije).
6.6.7. Leiiita i zglobovi i montaini liastavei")
Konstrukcije lez!sta u drvenim konstrukcijama, a 0 njima je
napred bilo reCto imaju zadatak '
_ da uspesno prenesu vertikaIne I horlzontaIne reakcije na
temelje. odnosno zidove lli stubove, ,
da omoguce pravilan rad nosaea koji se na njib oslanja,
odnosno povijanje. ugibanje uz istovremeno praVilno okretanje
osionackog preseka. popreenogpreseka nosaea u ravni lezista,
_ da omoguci ispravno poduzno pomeranje nosaea usled sku-
pljanja, odnosno bubrenja drveta i kod velikih raspona pot-
rebno dilatiranje usled temperaturnih promena.
da fiksiraju polozaj i pravae reakcija uslovljen primenjenim
, I
statiekim sistemom, oOOosno"statieklm proraeunom.
i
Konstrukeija lezista prenosi reakeije i osianja se uglavnom
nn arrnirano betonske elemente, na temelje- na kvadere i lezlsne
grede odbetona, na zidove ili pak nastubove- od betonaill kakvog
drugog materijaIa.
opsta pravila kojih se treba prldrZavati priIikom konstru-
lsanja lezista i zgIobova sastoje se u sledecem:
_ konstrukeljU lezista uvek treba tako konstruisati da prenosi
reakeiju preko sto manje povrshle;
_ priIikom konstrulsanja lezlsta voditi raeuna da Isto spre-
cava prodiranje vode 1 skupljanje neeistoce:
vfd! JUS. U.Ell31 I DIN 4133
Mllnn GoJkoVlc. Dragoslav Stojl<!
LeplJene lamellrane konstrukclje
sv! elementi lezlsta moraju biU pristupacni prillkom pre-
gleda- revizije konstrukeije;
- priIikom oblikovanja i konstruisanja osnovne lwnstrukeije
vodlti racuna 0 mogucnosti da nosae bude privremeno 08-
lonjen. pored lezista, kako bi mogIa da se izvrsi eventualna
popravka iIi zamena lezista;
elemente lezista i zglobova treba tako konstruisati danames-
tima dodir.a prenosenje opterecenja bude sto ravnomernije;
le!iiiiite se moze konaeno fiksirati na temelj tek posto se
utvrdi taenost. poIoZaja u odnosu na proJektovano stanje;
ravnomerno prenosenje opterecenja na maslvan oslonae (zid,
stub, temelj) postize se izradom.jednog sloja eementnog
maItera ispod donje Ieiisne ploce (u razmeri 1:1 1debljine
2 do 3 em). Ovaj maIter moze bili spravljen, kod jace
opterecenih lezlsta. i sa dodatkom epoxy smola:
- Prilikom postavljanJa leziSta u konacan polozaj voditi
racuna da je projektovani polozajdat za sredisnu godisnju
temperaturu (za mesto gde je loeiran objekat) i za projek-
tovanu vlaznost drveta. Leiiste, se montira posle izvrsene
deformaeije od.stalnog opterecenja;
- svi delov! leiista. posebno pokretni, prilikom montaze
moraju bitt potPUllO Clstl;
u jednoj konstrukeiji lezista ne moraju svi njegovi delovi
da budu izradeni od istogmaterijaIa;


bl
If
If '
.:I-Scm
.; ::



lezista i zglobovi od celika, uopste. mogu biti izradenl livenJem
iIi zavarivanjem pogodnib oblika i dimenzija Iimova. U dr-
venim konstrukcijama koriste se uglavnom lezista izradena
zavarivanjem limova. Kod izrade lezista zavarivanjem kvaIiteti
savova (varova) moraJu da odgovaraju vaZecim standardirna;
Napomcna: Tabllca doputenlh napona za ilellk kao osnovnl mhterUal date su u
tabllcama.
Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
----
Drvene konstrukclJe
546
za slucaj da se na lezistu moze javiti i negatlvna real{cija
(odlzanje) onda se ono mora talw konstruisati da moze da
primi i ovu negativnu reakciju;
dodirne povrsine izmedu dva elementa od eelika moraju
bitl ravno obradene;
kod konstrukcije lezlsta sa valjcima isU moraju biti pos-
tavljeni u pravllan polozaj a konstrukcija lezista tako pro-
jektovana da ne moze da dode do okretanja valJka (da
valjci ne prenose kose sile); i
,... svi elementi od ceUka, kod konstrukcija lezista i zglobova,
morajubiti naadekvatan nacill zasieeni od korozije - najbolje
pocineavanjem.
Prilil<om statlckog ispiUvanja lezista llloraju se proveriti:
1. Pritisak na beton iapod donje lezisne ploce;
2.Pritisak na dodirnlm povrsinama lzllledu dva elemcnta od
celika lli Izmedu eelika I drveta;
3.Dimenzije donje le:zisne ploce (opterecena Je na savijanje);
4.Dimenzije gornje lezisne ploce (takode optereeene na
savijanje);
5.Prenosenje odgovarajueih horizontalnih sila.
Vel1cine dopustenih napo-
naprillkolll kOlltrole napona u
elementima leziSta treba uzeti
u svemu kao i ;za celiene kon-
sttukcije ali umanjene za 10%
(JUS U. E7:131l.
Za konstruisanje lezista u
a!T drvellim konstrukcija mogu se
koristiti i drugi materijal1 i
drug! tipovi leiista (fabrikova-
ne konstrukcije,. na primer
sa elastomerolll, gumolll, neo-
prenom i slieno). Za svaku vr-
stu ovakvog lezista, pre ugra-
divanja odnosno primene, pot-
rebno je od proizvodaca pri-
.baviti dokaze (ateste) da leiiste
ispunjava uslove koje traZi os-
novna konstrukeija- nosae od
drveta.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
Lepljene lall1E!lirnne kQlIstru!<clJe 547
OSllovni elementi jednog ld:ista su:
gornja lezlsna ploca koja se nn pogodan nacin vezuje za
nosae od drveta, I
donja lezlsna ploca koja se flksira za temelJ, odnmmo 08-
lonae nosaea.
Lezlste moze bitt pokretno- kada prenosi sarno vertikalnu re-
akeiju, reakciju 1.. na ravan leiUme ploce, t nepokretno- kada se
talw konstruise damoze da prlmi vertikalnu i horlzontalnu reakciju
(kosu reakeiJu).
U dosadasnjim izlaganJima vee su date neke konstrukcije le-
zista. Sada seta izlaganja dopunjuju i sa napred datim principima
omogucuju nmogai raznovrsna resenjakoja se mogujaviti u praksi
drvenih konstrukeija.
Najstarije i najcesce korisceno leziste u drvenim konstrukci-
jamaje u stvari oslanjanje nosaca na oslonac odnosno
preko podmetaca skoro redovno od tvrdog drveta. 0 ovakvoj kon-
strukeiji lezista lSI. 6.75) vee je bilo reci.
Kod nosaca. vecih i veUkih raspona korisU se konstrukcija
tzV. linijskog lezista, s1. 6.76. Leziste se sastojiod donje i gornje
lezisne ploce i jednog posebno. obradenog komada celika, komada
koji ima jednu povrsinu eilindricno obradenu; ovajkomad celika
definise raspoll konstrukdJe nosaca, direktno prenost.reakciju, i
moze biU zavaren i1i za gornju plocu(kao na s1. 6.76} ili za donju
leZisnu plocu. Osim ovlh elemenata konstrukl.:ija lezista ima i pose-
bna oSiguranJa "noseve" iii "zubee"- kojt sprecavaju nezeljena po-
meranJa. Ova i ovakva pomeranja mogu se sprecitl i posebnom
obradom leilsnih ploca Isa zubcima !Ii bez) i ankerima- kalw je
prikazano na s1. 6.77. Kao sto se iz slike vidi, donja ploca prellosi
reakeiju na temelj, na zidnu masu. Veza izmedu donJe ploce i
temelja odnosno zldne mase moze se 1zvesti kao na sUd, posebno
konstruisanIm anl{erima od plJosteg gvozda, ill posebno navarenim
zubom (sa donje strane lezista ploce) lwji se upusta u zid odnosno
temelj.
Oblik i dimenzije leZillta se redovno predpostavlJaju, na os-
novu konstrukeijsk!h karaltteristika nosacalwjl se na isto oslanJaJu
i prema konstrukciji kao celini. a zatim se usvojene dimenzije
proveravaju statickim raeunom. Kao lito je pomenuto, staWSki pro-
racun treba da proverl sve karakteristicne napone uzrokovane od
zadatog opterecenja.
Najprostija konstrukcija lezistajekada dYe ploce nalezujedna
na drugu. u neposrednom su dodiru na celoj povrsini - kao na
s1. 6.77. ali bez navarenog komada ceUka. Pomeranje jednog ova-
kvog lezista vrlll se. klizanjem .izmec;lu gornje i donje ploce. Ovo
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
549 Drvene konstrukclje 548



pomeranje je otdano zbog trenjn u spojnoj ravni pa se ovakva
konstrukcija ldlsta ne preprucuje u drvenlm konstrukcijama.
Na primer za leziste sa s1. 6.76. dimenzije gornje lezisne
ploce proveravaJu se pod predpostavkom ravnomerno podeljenog
opterecenja od reakcije, odnosno
A
O"CL =ab S O"cl.d
(gde je ab = povrsina lezisne ploce). Od ovog opterecenja moment
savijanja u sredini gornje Jlloce je (na a/2J
a
2
a a A / Aa
M=O" b =-b-=-
eL 2 4 ab 8 8'
b d
2
kako je W =T to je napon savijanja u gornjoj ploci
Aa
0" 3 Aa
a - b d
2
='4 . b S O"ad' (dopusteno 01');
o
6
ili za usvojeni dopusteni napon lOad) => potrebna debljina gornje
lezlsne ploce je
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJlc
'"
Let:>Uene lamel1rane kOllstrukcUe
d=.!....J3An.
<) 2 bO"nd
Na sliean nacm proveravaju se i dimenzije donje Iezlsne ploce
(ovde je merodavan napon !Jb' napon u betonu).
Velieina pritiska po liniji dodira racunn se po obrascu Herea
(vidi: celicne konstrukcije), odnosno
0" = 0,42 S O"dop'
Ovde je:
A merodavna reakeija nosaca,
E modul elastienosti za celik.
R - polupreenik cilindriene povrsine.
11 - duzina Iinijskog dodira izmedu navarenog uloska
donje, odnosno gornje lezisneploce, i
0dop dopusteni napon za usvojeni materijal.
b)
'.3
,(!if: M r.tel
J
Kod konstrukc1ja odredenih vrsta lezista a posebno'kod os-
lonack1h zgIobova (za lucne konstrukclje nosaea) eest je sIucaj da
se donja lezlsna ploca (a u nekim primerima i gornja) projektuje
Mllan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6
550 Drvelle konstrukclJe
i izvodi kao "rebrasta stolica", 81. 6.79. Broj i oblik rebara i di-
menzije u takvinl slucaJevima zavi8e od dimenzija gornje odnosno
donje lezisne ploce i konstrukclJske celine kao takve. U drvenini
konstrukcijama ovakva leZista se oblikuju od limova povoljnlh ob-
!ika i dimenzija koji se medusobno povezuju u celinu zavarivanjem.
Kao i u prethodnom slucaju. unapred se predpostavi oblik jedne
ovakve stollce a zatim se V ~ i statlcka provera usvojenlh dimenzija.
Prema sl. 6.78, proraeun se sastoji u sledecem:
velieina napona izmedu donje ploce i betona
(jb = a . b :s; (jbd (dopusten napon za beton);
- ispitivanje preseka (51. 6.78)
a 1 a b a 2
Md =cr
b
b ('2 - c). '2 .(2 - c ) = 2 ('2 - c)
pa su ivieni naponi u rebrastom preseku
Md
(j =.-$;cr (gore)
o W dop
0
Md
(jk =W $; (jdop
(dole).
u
Ix Ix
U ovim obrascima je: W ~ =-h- Wu = - (Ix- moment in-
-y y
ercije za x - x osu.
Proraeun gornje lezisne ploce i veli1!ina napona na kontaktu
celtk - celik sprovodi se na napred pokazan nacin.
Konstrukcija lezista odnosno zgloba moze da se izvede i tako
- da gornja i donja lezisna ploca budu konstruisane kao stolice
(donja kao rebrasta). u svemu kako je to prikazano na s1. 6.79.
Obllk i konstrukcija donje stolice u svemu je ista kao, i u pre-
thodnom primeru. Kraj lucnog nosaca okovan je cel1cninl limom
na kOJi je navareno jedno rebro. Ovo rebro zajedno sa elementima
- rebrima donje lezisne ploce formira zglob. Reakcija nosaca pre-
nosi se preko cilindrlcnog komada ceUka. preko jednog metalnog
cepa ("bolena") na donji dec lezista. Ovo je u stvari klasicna kon-
strukclja zgloba kOja se najviSe koristi u savremenim drvenim kon-
strukclJama.
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
Lepllene Inmeltrane \(onstrukclje
55J
KonstrukciJa zgloba treba istovremeno da prenese normaluu
silu (N) i transverzalnu sill (T). Metalni cep precnika d radi na
smicanje (kao dvosecan zakivak) i na pritisak po omotacu rupe.
Prilikom oblikovanja limova kroz kOje prolazi ovaJ cep treba se
driati uputstva datih na s1. 6.79c (na slici je: t - debljina limova
na koji se oslanja cep).
;:;-
0)
...
t..=
1&1
::i
;
00
<II
a
I. 31000
e eN 36
II. 35000 e:-.
Tabela 6.5.
24
za drveue konstrukciJe Dve dopustelle
napone treba umanJIU za 10%;
sluc. opterecenJa prema celtcnhn kODS-
trukcljama
j-
)/
/'
~ ~ t
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc
552 Drvene kOllstrukclJe
Velicina napona u zglobu sa cilindricnim cepom dobiJa se po
obrascu
No
0" := 1,06 :S 0"1
o . r (OP
gde je
No - rezultujuca sila pritiska u zglobu, No =
duzina cepa = ts Hi 2t
1
,
r - polupreenik cepa; i
0d
op
dopusten napon prema datoj tabeli.
Za napred uBvojeni precnik metalnog cepa (d) je:
- napon Bmicanja od normalne sile ('t
N
)
N 2N
't ----
N- d2 d2'
1t
4
- napon smicanja od transverzalne sHe ('t
T
)
T 2T
- i rezultirajuci napon
" 4N
2
4 2.r:-::;;----
't
ll 2 := + == 'I 42" + 42" -d 'i N
2
+ $; dOp't ....
dn dx 1t
Pritisak po omotacu rupe zavisi od precnika cepa (d) 1 de-
bljine Umova (t). Pri tome treba razlikovati - napon po omotacu
rupe (O'R) za srednji lim debljine ts i prttisak po omotaeu rupe za
krajnje limove - debljine t
1
Ukoliko je ts < 2t1 merodavan je napon
za srednji lim i obrnuto (iz tog razloga treba teziti da 2t1 "" ts)'
Skoro je redovan slucaj da je ts < 2t\ pa je tada
N
0'
O"p == d ts
pT - d t ' odnosno
s
. t 1
0" - 'i N
2
+ S; dorIJ
pdt p
s
Milan GOJkov!c. Dragoslav StoJlc
Lepljene lamellrnlle kOllstrukclJe
553
Na s1. 6.80. prikazana je
konstrukcija zgloba za jedan Iuc-
ni nosac iIi Imkvu ramovsku ko-
nstrukciju. Zglob treba da primi
reakcije: - horizontalnu velicinu
AH i vertikalnu velicinu Av.
Zglob je konstruisan uz pomoc
elemenata od celika i to taltO sto
se nosae osianja na lezisnu pIo-
eu (;e a
o
b) za koju je zavareno
rebro (rebro ulazi u prorez na
b/2 - po sredini nosaca s1rine
bl. Visina rebra se odreduje ta-
ko dn Be moze rasporediti jedan
red zavrtnjeva (II sa visinom no-
saca H). Za gornju plocu zgloba
zavaruje se tzv. "centrir" cep koji
prenosi reakciju na donju zglo-
bnu plocu. Na donjoj ploe1 BU
navarena dva "zuba" kOja drze
centrir cep u odredenom polo-
zaju (centrir cep i oSiguravajuci
"zubi" su za 5 do 10 mm kraci
od sirine nosaca b). Gomji deo
zgloba vezuje se sa dva ankera
od pljosteg gvozeta, (na rasto-
janju bJ za temelj od betona.
Vertikalna odnosno ,nagnu-
ta celicna ploca kOja se nalazi
u betonu, u .temelju, zavarena je
za ankere i za donju pIa-
, CU i ima zadatak da prenese tra-
nsverzalnu sUu na temelj. Konstrukcija zgloba se ugraduje tako
sto se prilikom betoniranja temelja u istom ostavlja otvor sirlne,
duzine i dubine potrebne da se ugrade projektovanl ankeri 1 pra-
vUno postavi donja lezisna ploca.' Ovaj deo se betonira 'posle pos-
tavljanja i finog centrisanja donje lezisne ploce. Ostali podaci u
svemu prema s1. 6.80.
Proracun jednog ovakvog zgloba sastoji se' u sledecm: poznato
je - max. reakcije u zglobu Ay I AM odnosno ugao' a.; dlmenzije
nosaea b/H I kvaliteti materijala.,
Sada je:
- normalna sUa u zglobu A
N
A
:-.: - cos (X -Ay cos( g(j> - a.) = cosa. - Ayslna.
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc
1 !
554 Drveue kOllstrukclje
- transverzalna sila u zglobu A
TA =Aysin(90- a ) - AH sina = Ay cosa sina ,
Najpre se na osnovu ovih statickih uticaja i na osnovu vee
sracunatih dimenzijn nosaca (b/H), kao i na OSllOVU karakteristika
materijala- uz eVidentno i Fotrebno konstruktersko umece- kon-
struBie zglob: Sto znaci, unapred se predpostave sVi potrebni obBci
i dimenzije limova, raspored zavrtnjeva, Savova, ankera i drugo -
u svemu prema sl. 6.BO. - pa se zatim vrsi staticko ispitivanje
predpostavljenih oblika i dimenzija:
1) Provera napona u nosacu (drvetu) - sl. 6.Bl - naponi 't'mll
(S1. 6.Bla)
max't. =1 5't
III .H mild'
2) Naponi iznfedu gornje lezisne ploce i drveta. LeZisna ploca
dimenzija ;toa" . b i debljine 5 prenosi normalnu silu u zglob -
koriste sa naponi O"cll (za uobicajene dimenzije nosaca b/H IB do
20/90 do 140cm debljina /) uzima se od 20 do 24mm).
Povrsinapreko kOje se prenosi sila NA je
F ::a (b- 51 ). pa je napon
JIll 0'
NA
n'axO"cll =F S; O"clld'
"II
Za vertikalno rebro u drvenom nosacu zavaruje se ploCa di-
menzlja;toab i lsta ima zadatak da primi transverzalnu sUu velicine
TA (s1. 6.81a). Sada Be koriste naponi na pritisak .L na vlakna (O"C.1)
paje
, TA
F =a (b - 51) 1 napon maxC' 1.=-F5 cr .,'
nil c c .....
nil
Gornji dec zgloba - gornja lezisna ploca, rebro i ploca kOja
prima silu TA (na ekstradosu nosaca)- medusobno su zavarene i
za nosac se vezuju zavrtnjima precnika d' (u ovom primeru sa 7
zavrtnja), s1. 6.Blb. Kao sto se iz alike vidi spreg sila TAO sa
krakom c
a
moraju da prime zavrtnji. odnosno Ml = TA .c
a
a mak-
simalna sila u krajnjem zavrtnju je
maxN =h
Ml
.cP (Vidi s1. 6.Blb);
s
Milan Gojkovlc. Dragoslav 5tojlc
I
L.epljene )amellrane kOllstrukclJe
555
koeficijenat cp zaVisi od
tipa veze i od rasporeda
zavrtnjeva - vidi tabelu
na str. 543.
Sadajepotrebno sr-
acunati koliku maksim-
alnu sUu moze da primi
usvojeni precnik (d) za-
vrtnja. Premastavu stan-
darda za drvene kons-
trukcije

,./"", \,.
{/ '.7-
/:A. //
'\.," /p/

b - /)
dOpN = 2 .' 550. __1 d . 1,25 Ui
2
dOpN =2 2600,d
2
1,25 'j,
Ovde je potrebno JOS kontrolisati napon na pritisak po omo-
tacu rupe (za celik). odnosno
ma..N <
0'
IT
ta 13 d - dop"'ta'
1
Donja lezisna ploca usvaja se slicnil} ill nesto manjih di-
menzija kao i gornja ploca. Napon izmedu centrir cepa i donje
leZisne ploce racuna se su svemu kako je to napred pokazano.
Napon u betonu, celicne ploce dim. ;to e b zavarene
s
za ankere i donju lezisnu plocu, 51. 6.Blc:
O'b e.b 5 O"b

'J Umesta zaurtnJeua. sta Je balje. za lJeZu mogll se kar/stUf I fmolJ/.

Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
557
556 Drvene konstrukclje
dopuSteno za usvojenu marku betona u temelju. Napon u betonu
ispod lezisne ploce: poznato je NA 1 M = T
A
s (si. 6.Ble). Sadaje
Nj\ 6 . e
e
M
naponl 0"1 2 =--(1--) O"b d
NA
. b. 01'
Konstrukcijske karak-
terlstike zgloba prlkazane
na s1. 6.82. sastoje se u
sledecem: nosac se oslanja
naJedan celicni lim zakojl
BU zavarena dva bocnaIi-
') rna. Normalna sila (N) pre-
++ II - nosi se direktno korlscen-
\1 jem napona Cf
clld
nalim de-
li bljine (t) a transverzalna si-
II la (1') preko grupe zavrt-
I njeva na bocnim lhnovlma
II .(debijine t
1
) Zavrtnji pri-
It maju transverzalnu snu (1')
'L ++ .- .1 moment Te - na nacin
I ---- - kako je to napred prika-
...,. 1b L zan? zglob se fqrmlra ug-
v
-r -r-1 radlVanjem metalnog eepa
@ 'l .. ht
, koja su istovremeno i ank-
stwa 6.83J er1. Ankeri suposebnim ko-
. madima (zavarenim) [.pro-
fila, na delu kojl je ubetoniran. ojacani. U slucaJu potrebe ovi
ankeri mogu da budu ojacanl (da rade kao l'profil. nil. primer).
U savremenim drvenim konstrukeljama cesto se primenjuje
sistem gerberovog nosaca. s1. 6.83..Principijelno, zglob gerberovog
nosaca treba da primi transyerzalnu silu odredenog intenziteta. Na
primer, za nosac po. prednjoj sliel, poznato je .
- poprecni presek nosaca b/H,
velicina poprecne sile u zglobu T (u N ill kN).
eventualno i normalna sila veUcine'N (u N ili kN).
- karakteristike materij ala.
Iz uslova a .b .ac.l
d
=l'dobiJa se a =l' / b .acld' DeblJine gor-
nje i donje ploce i debljirle bocnih limova posebno konstruisanog
oblika usvaJaju se iz konstrukcijsklh razloga.(Umovi se medusobno
spaJaju zavarivanjem). Moment savijanja donje ploce
Milan Gojkovill. Dragoslav StoJI6
LepJlene Inmellrane kOllstrukclje
M ==
b
B
2
(Nem/em). W == 6
1
f (em
3
/em), pa je napon
O"c.lli
u ploCi:
M
O'a == W .::;; O"ad'
Donja ploca je zavarena savovima debljine e za bocne limove
(velicina e =:> po pravilima zacelicne konstrllkcije). Napon u savovima
l' 2
't= 2 (N/em ).
. a . e
Za slucaj da zglob treba da priml eventualno i normalno sUu
N (pritisak ili zatezanje) - ista se prenosi:
pritiskajucasila direktno kontaktom preko vertikalnog lima,
za zatezucu sHu dodaje se sa donje strane jedna celicna
traka (51. 6.83) sa odgovarajucim mozdanicima (uloseima).
Proracun ovog dodatka je u svemu ist! kao i kod nastavka
zategnutih stapova.
Zavrtnji, kojima se vezuju boeni - vertikalni limovi zgloba,
optereceni su horizontalnom sUom zbog ekseentricnoguticaja trans-
verzalne sile T. odnosno

2 Ta
H
e e
gde je H velicina sile koju treba da prime dva zavrtnja precnika d.
dopN == 2 850 .b .d . 1,25 } > v
dopN 2 . 3BOO d2 1.25 - od sraeunatog H
Gerberov zglob moze se izvesti i prema detalju kao na 81.
6.84. Kao sto se lz slike vidi, celicna papuca ima samo Jedan
vertikalni lim koji se useeanJem ugraduje u lepljeni nosac. Proracun
u je svemu isti kao i napred. sa napomenom:
l{Qd proracuna napona Cfc.l odbija se deblJina vertikalnog
lima
'T'
(
a - ' ) . 1
-(b-t)O' '
c.lJ:l
- donja celicna ploca od napona Ge.l radi kao konzola
2
u
( M =0'cJ..'"2)' Ostali detaljl u svemu prema s1. 6.84.
Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

558 Lepljene lamellraue koustrukclJe 559 Drvene konstrukclJe

1f1

II.


:'oiJ

[
'1'
:::.,::....
_m
<t-a.'

t8.


.,


Milan Gojkovlc, Oragoslav Stojl6 Milan GoJkoVlc, D ragoslav Stojlc
,.
560 Drvelle kOllstrukclJe
Na s1. 6.85. prikazane su jos dye konstrukeije gerberovog
zgloba. Proracun je u svemu ist! kao i u prethoduim primerima
samo se svodi na koustrukcijske karakteristike date na slikama.
J os jedna Illoguea konstrukeija gerberovog zgloba. zajedno sa
srednjim osloneem nosaca luad cellcnim stubom), data je ua s1.
6.86. Na ovom detalju umesto boenih Umova ugradena je jedna
"mauzetna" pod uglom. /
Na slikama 6.87 i 6.88. date sujos dYe varijaute konstrukcije
temenog zgloba kod luenill i ramovsldh nosaca od lepljenog drveta.
Na s1. 6.87 kOllstrukc1ja zgloba izvedeua je od jednog umetka (od
tvrdog drveta) i sa dYe eeliene trake od pljosteg gvozda. Konstruk-
elja temenog zgloba na s1. 6.88 je nesto slozenija (primer iz
pral{se). Proracun zgloba, i u .lednom i u drugom slucaJu slicau
je vee iznetim postupcima. Principijelno, prilikom proracuua zglo-
bova (a i lezista) strogo voditi racuna da se svi dati uticaji uspesno
prenesu preko zgloba odnosllo lezista.
U savremenim drvenim konstrukcijaula cesti su primeri da
treba izvrStti spajauje dva ortogonalno postavljena nosaea, kao na
primeru sa s1. 6.89a. Ovakve veze se redovno izvode uz pomoe
eelicnih papuca. Kao i u svim prethodnim slucajevima, llajpre se
konstruise ovakav oslonae pa se kasniJe statiekom aualizom pro-
veravaju usvoJene dimenzije. Za dati primer (si. 6.89), poznato je:
- velieina poprecnog preseka sekuudarnog nosaca b/HI ;
- vellcina poprecnog preselta glavnog nosaca b/H;
velieina reakeije sekuudarnog nosaea A (N ili kN);
kvalitet drveta odnosno celika (daje se preko dopustenih
napona). .
Potrebna povrsina lezlsne ploce za sekundarni nosae dobiJa
se iz uslova
a (b - 3). CJ"J.d =A, i odavde
l
A
a
(bI - 5). CJcJ.d
Ova se eeliena ploea oslauJa na glavni nosae preko T preseka
(s1. 6.89b i c). Moment savljauja u preseku a. - a. je
b
2
M 2' acJ. .
Milan Dragoslav
Lepllene lamellrane kOllstrukclje 561
UsvoJen T presek (51. 6 89d):
- polozaj tezlsta
t\ h ( + 8)+ (5 b
l
%
(X) => X
1\ h + 8b
l
h
3
_ h, 2 8
3
(5 2 8
1
b
l
Ix = 12+ 8\h ("2 + 6 - x) + 12+ b
l
(5 ( X "2);
(napomena: u izrazu za moze se zauemariti sopstvenl moment in-
ercije odnosno da se u raeuu uvede samo polozajni moment inereije);
vel!cine otpornih momenata
Ix Ix
W +-.
Wo = h + 3 - X u X
Napon u preseku a.- a.:
Presek je optereeen momentom M (velieina M = A a/2) i za-
tezueom siIom vel!eine A' (velicina sile A' dobija se iz uslova
A a = N H => N 3 A . a. 0
2 3! 4 HI'
uzima se da sUa A' deluje u ravni gornje iviee nosaca visine HI)'
5ada su naponi u T profilu
N M
CJ F W (pritisak)
o
o
N M
} "T,"iCeUk.
au = F + W (zatezallje)
o
Naponi u savovima (prethodno se usvoje debljine savova c -
prema pravilima iz celicnih konstrukcija):
povrsine savova (vidi s1. 6089e)
fl 2hc
2 b . e 0
f = o
2 }
. c
fa
MUan Gojkovld. Dragoslav
563 Drvene konstrukclje
562
polozaj tezista savova
f (
h
+ s)+ f2 . S
X:::
t
x=11+0-X;
,
I
As
moment Inercije
h :I ;:: 2 _.2
I =f (x--) +f (x-tl ) +f.l'
x 1 2 2 3
(sopstvenl moment inercije je zanemaren).
Napon se kontroUse u tackama 1. i 2. (vidi s1. 6.8ge).
U tacki 1
1 Md' W Ix
10' L = I't
L
+ {2.-w;,' geJe s -;('
O's S; O'SdOP ="1/ to'1 + 1,81't1
U tacki 2
O's=.f1,8 S;O'SdOp'
I
Ostall elementi u vezi usvajaju se lz konstrukcijskih razloga
- prema nahodenJu konstruktera. Primer kako treba osloniU Jedan
lamelirani nosac na armirano betonski stub (iIi zid) prikazan.je
na s1. 6.90. Kao 8to se iz slike vidl, papuca od eelienog lima
vezuje se za armirano betonski elemenat sa celli! ankera. Potrebna
sirlna papuce (a) odreduje se iz uslova daadostane u dopustenim
granicama (a
cl
S; CTc.Ld =:> za lamellrani)1osae).
Nosac se oslanja na donju ploeu papuce kOja je zavarena za
boene limove (debljina.ove ploce se oblcno usvaJa. No, ona moze
da se sraeuna-- kao ploea ukljestena na trl strane 1 opterecena
ravnomerno podeljenim teretom CTell. Papuca: se vezuje za nosac
sa jednim ill dva zavrtnja (konstrukUvno).
Na s1. 6.91 prikazan je detalj kako selainelirani nosae oslanja
na Jedan eelieni stub. Konstrukcija veze izvodi se uz pomoc eelicnih
limova- u svemupremaskicia proraeWl premasvemu napred iznetom.
Lamelirani lepljenl nosaCl sistemaprostegrede iz razlogaboc-
ne stabUnosti oslanjaju se na "viljuskasto" obHkovana leZista. Ova-
kva konstrukclja oslonca ima zadatak osim prlJema reakcije i da
spree! okretanje oslonaekog preseka.
MUan GOJkoviC. Dragoslav StoJI6
t'
lamellral1e konstrukclje
-
I
+
--1+
a.
+
i-!;:------.,I.
'r-
S3
I
I
f
'j
I
Na s1. 6.92 dati su
'6TIf!UA::T.2aV,f!TaNiJ
>
It
'--i
--t
'II
C T,.
o
I
--L
_.1
I I E
t :F-"tf
: --f-L+I +
Ii'
:fl-;e;;n1_+-
I I ......
; Ii" I!J"
t- -r

nekl najcesce korisceni primeri.
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
1
564 Drvene konstrukclje
Na s1. 6.92: (a) nosae se oslanja na drveni stub slozenog
poprecnog preseka. Stub se na gornjem kraju tako obraduje da
viljuskasto obuhvata nosae. Veza se uevrscuje zavrtnjima, sa na-
pomenom- da rupa za gornji zavrtanj u nosaeu ima eliptienl oblik
kako bi nosae mogao pravilno daradi; (bl- u ovom primeru lameli-
rani nosae oslanja se na eel1eni stub I profila. Oornji kraj eelicnog
stuba, glava stuba, tako je obraden- da omoguci efika.sno naleganJe
nosaca 1 nJegovo viljuskasto osianJanje (navaruje se horizontalna-
iezisna pJoca i 1/2 I profila uglavljuje se u vertikalni prorezl. Dva
zavrtnJa, kao i u gornjem primeru, ucvrscuju ovakvu vezu; i primer'
(e) gde se nosae oslanja na stub pravougaonog poprecnog preseka,
na stub od drveta. Potrebna veza na osioncu ostvaruje se pomocu
,T profila i zavrtnjeva. T - profil treba upasovati u nosae na duzini
3/4H. gde je H- visina nosaca iznad oslonca.
Prema detalju sa sl. 6.92c, leZisna povrsina (\1. \1.) treba da
primi vertikalnu reakclju inteziteta F 1 horizontalnu silu velicine
Ho (na primer. reakcija stuba od njegovog horizolltalnog optere-
cenja. ill komponente kose reakcije, kod nepokretnog lezista proste
gredel. Velicina napona na lezlsnoj povrsinl (et- et) je
F
0"cl h (b_ 0) ::;; 0" cld :=:> merodavno za drvo nosaCa.
Horizontalna sila Iz nosaca '(HoI prenosi se na stub preko T
- profila (kojt se za stub povezuje sa dva zavrtnja). Ovo znacl da
T - profil u ravni prima moment savijanja velicine
3
:?!"4H ) 3
M Ho ( -2- + 10em = Ho (2: 8 H + 10em).
Napon savijanja od ovog momenta je
M
O"a W S; O"adop
Xll
Ovde je;
Wxn - otporni moment za neto presek (u ravni P-PI i
O'adop dopusten napon na savijanje z,a eelik.
Moment saviJanja (M) prenosi se preko dva zavrtnJa na stub
(zavrtnji su na rastojanju a), pa je max. zateZuca sila u zavrtnju
3
2:
a
H+10+a
ma"z Ho
a
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJ!6
,.
t.elLene lamelirane konstrukclje 565
Za sraCWlato Z na poznat nacin odreduje se potreban presek
zavrtnja (ill za usvojen precnik zavrtnja velicina napona).
Eventualna horizontalna sila iz stuba (H'o - od uticaja vetra na
stub, nn primer) prenosi se u nosac preko zavrtnja preenika d, sto
znaci da zavrtanj treba da prima sHu H'o' Dopustena sila koju moze
da primi zavrtanj preenika d (zavrtanj radikao dvoseean);
dopN = 2 .550.(b-O)/2.d.l,25} itrebada je
dopN = 2 . 2600. d . 1,25
Da bl zavrtanj bio na zadovoljavaJucem rastoJanju od kraja
nosaea em ill 7d)- na rebro T profila zavaruje Se celicna
ploea (debljine SI.
Ne retki su prlmeri u praksi da se lepljenl nosae oalanja na
viljuskasto oblikovall stub od armlranogbetona. Na sl. 6.93jeprikazan
detalJ takvog oslanjanja- primer kada se dva kraja nosaea oslanjaju
na jedan stub od betona (1). Na sliei su; (21 i (31 rupe za zavrtnje -
pri tome rope (2) imaju eIiptiean oblik (zbog pravilnog rada nosaea-
neometane dilataelje 1. na vlakna); (4) - podmetaei od eeUka (da drze
potrebno rastojanje izmedu betona i nosaea); (5)- eeliena ldisnaploca;
1 (6)- ankeri lezisne ploce (zavareni za lezisnu ploeu).
.po
:+
t-t
-(!t-


Milan GOJkoVi6. Dragoslav StoJI6
567
566 Drvene konstrukclje
FULko moze dase Ve-
ze stub pravougaonog po-
preenogpresekab/H za te-
melj od betona pokazano
je na s1. 6.94. Kao sto se
lz sUke vidi, stub treba
da prenese na temelj nor-
malnu sHu N, transverZa-
lnu sHu T i moment savi-
janja M (stub je "uklje-
Sten" u beton).
Konstrukc1ja jednog
ovakvog lezlsta sastoji se
u sledecem: stub dobija
dva proreza (131-
rine 0 i dubine t+1 em)
u kOje se ubaeuje
gvozde, celicna traka di-
menzlJa t . O. Ove celic-.
ne trake vezuju se za stub
l71_ zL lL
2 e
......! dll!

I
zavrtnJima precnika d (u ovom primeru pO
pet zavrtnjeva sa svake strane;e 7d od-
nosno 10em; e
1
2d 1 e
2
nesto vece od e
Celicne trake 0) zavarene su za
T profile .
++
i+ +
(t+ 1)/ 2 to + 1...b .
Za ove T profile su ankeri
od pljosteggvozda 2t .0, u svemu prema
dispozic1ji datoj na s1. 6.94.
tt!t

$t
!II'i
III I,
"-f -.. .
........


'<l'
'II-

\ 4, I
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojle
r
Lepljene lamel1rane kOllStrukclJe
Potreban racun ovakvog oslonea sastoji se u sledecem: zadati
moment (M) prenosi se preko sila Z (zatezal1je) 1 D (pritisakl. 1z
slike je
H H tl
e
z
:=: '2- e
a
;
eo ='2- (1 +'2); eo =e
z
+ed'
pa je za zadato M: Z D =M .
eo
Celicne trake t . 0 oslabljene su rupama za zavrtnje (d),
odnosno
Fl1 =( t - d). 8 => neto presek trake,
Z
a
a
=F 0'
Ii
=> dopusten napon za celik.
11
Na kraju ankera preseka tlo navarena je ploca dimenzija
;eb
l
. b
I
Usled utieaja sUe Z ova ploca pritiska beton pa je
napon
Z
0'= :s;0' => dopus-ten napon za beton.
b b.b _ t . /} bdop
1 I I
Provera ankerne ploce (b
l
. b
l
. na savlJanje:
Z ( - t) bt2 M
1 2 s
M
s 8 W = 6 aa == Vi ::; a
b
dop
Kontrola vara (sava) izmedu ankera (;et . 0I i ankerne ploce
(hi .b
l
. DuZina sava je l = 2 tl +20 i .dehljina a. Sada je
Z
F = 2 . a . I, odnosno 1: =-F
II s
pa je velicina uporednog napona
O'us = ...f1:8. asdop'
Ankerne trake odnosno celicne trake za vezu sa stubom za-
varene su za: T - profile. Kontrola napona u ovim savovima koji su
optereceni momentom saviJanJa (M), normalnom sllom (N) i trans-
verzalnom sUom (HI:
:=: 2 at2 :=: 4 a t.
2 Is
= [H3 - (H - 2 t )3} W --:
s- H.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
Drvene kOllstrukcIJe 568
li.
1 N M)
't - ,
til = 11- F!\
(j.L "" 't.L= _r;;;- (F- + W. ;
s s
pa je uporedni napon usavu
O"U!\ = + 1,8 .( 'tl + 0" !idop'
Za slueaj da su napon! 0us > 0Sdop eelicne trake zavaruJu se
i za flansu T preseka.
. Zavrtnji: sila Z prenosi se preko n - zavrtnjeva precnika d (u
ovom primeru n = 5). Stvarna sila u jednom zavrtnju
Z
stJ'J =n .
Zavrtanj rad! kao dvoseean pa Je dopustena sila u jednom
zavrtnju (N
dop
):
N - 2 . 550 . t . d . 1.25} .
dop" - 2 i treba da Je 2: stvN.
dO;J' = 2 . 2600 . d . 1.25
Pritisak po omotaeu rupe (eelik - celik)
<0"
d 8 -. aldop
Prltiskujuca sila D prenosi se na stub II vlaknima pa je
D
crc.Ld
Kod ove veze potrebno je jos ispitati napone u preseku 0. - 0.,
presek koji prima najvece uUcaje.
Fa =b . H;
Fall b H-2(t+1)o,
I b H3 .
aY-12
bH3
;
ayneto 12 2(t+1)om2.
I _ 1
Presek 0. - 0. opterecen je sHom N i momentom Ma
Milan Gojkov16. Dragoslav Stojl6
"
Lepljelle lamellralle kOllstrukclJe 569
M.,. = M -H . h (moment M je sracunat za ukljesten presek na koti
betona - oslonca).
Sada su naponi u preseku ex. ex.
N O"elld H
---+ I
O"c II - F 0" "y"eto
2 ell''"
an nul
Nepokretno leziste moze se konstruisati' i prema s1. 6.95.
za manje staticke uticaje. Kao sto se vidi stub promenljive visine
oslanja se na betonski temelj preko jedue celicne papuce (oblik-
ovane od limova) i ankera (obiCno od okruglog profila). Papuca je
vezana za stub potrebnim brojem zavrtnja. Na osnovu napred po-
kazanih analiza ne bi trebalo da bude teskoca pr! proracunu ovak-
vih veza.
Principijelno, prilikom konstruisanja i proracunu lezista i zgla-:
bova, 1 uopste veza, kod lepljenih lameliranlb konstrukcija .:.. per-
manentno voditi racuna kako se prenosi zadato opterecenje, od-
nosno kako rade pojedina spoJna sredstva, odnosno elementi od
celika.
Sportska hala - IcllzaliSte u Davosu (Svajcarska)
Mllall Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
-..... -.:..:...: : : ~ .."
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

Prostorna
stabilnost
7.1. Uopste
P
ri projektovanju i izvodenju drvenih konstrukcija. pored re-
dovne kontrole napona i deformacija. posebnu painju treba
posvetiti prostornoj stabilnosti konstrukcija. Osnovni zalltev koji
se ovde postavlja je da se obezbedi najmanje prosi."l kinematicka
stabilnost projektovanog sistema.
Kod ravnih nosaca. potrebno je obezbediti prostu kinematicku
stabUnost, kako u ravni sistema tako i van nje. Kod prostornih
konstrukcija potrebno je projektovati kinematicki stabUan prostorni
sistem (SI. 7.1).
0"-""-+------=-::-==-::-:::::-=-===16_y.J -F-'
~ b I
~ .tj
I
I
~ ~ Ii
~ AN Go'
A
~ J1 ., 1Z
Kinemaricxit:auitaNsiS7eM Kint!'tmlTiCKi SWBI@17 sisT6'm
Do nestabilnostl kinematicki stabilnih sistema, moze da dode
usled gubitka staUcke ramoteze. kOja nastaje kao posledica izvi-
janja stapova sistema. Izvijanje moze da nastane kao posledica
pritiskajuclh normalnih sila u vitkim stapovima konstrukcije ili
usled momenta savijanja kod "vitkih" preseka (S1. 7.2).
Izvijanje usled normalne sile moze bit! u ravn! nosaca (SI.
7.31. a takode ! van ravni nosaca u zavisnost! od geometrije sis-
tema.
Mllan Oojkovlc, Dragoslav Stojle
573
572 Drvene konstrull:<:i.!!
;Ih'//) '/1'//,

;.:lnemar/CKiIPs/Lan SIS'7CYn KiI7em';:llicK/sr.tlsiu;17s1sreM
Izvijanje usled savijanja, u praksi
drvenih konstrukcija. redovno nastaje van
ravni sistema nosaca. U teznji da se po-
N N
veca otpor savijanju i krutostnosaea, pre-
sed su redovno sa izraienom visinom.
Ovakvi nesaei obicno imaju malu boenu
i torzionu krutost pa se boeno izviJaju.
Ovakvo izvijanje se nazlva boeno-
torziono izvijanje. Na'sl. 7.4 su date for-
me izviJanja van ravni sistema nosaea
usled normalne sile i momenta savijanja.
Usled normalne sile sistem se boeno
lzvija, a forma izvijanjaje de:fmisa.ri.a hort-
zontalnim pomeranJem v, i usled momenta
savijanJa, pomeranjem w 1uglom uviJanja (torzije) presekacp (S1. 7.4).
eLtlSTlCna LI/J/::Ja
Kat?POSLeOloa!V-s/Le
vanRaV/7/nosaC'a
PR&SeK


o-LJ
-Kao.t:t?5'..!ep)c6'M -SEYvi.,7a/l..7a
Jl W[J
PReSC'K t1'
a-a;- W
N

V
fP
U praksi se najcesce koristi sistem paralelnih ravnih nosaea,
sa sekundarnom konstrukcijom (roznjaee i specijalni elementi za
osiguranje prostorne stabilnostl). Svi ovi elementi imaJu ulogu:
Mllan Dragoslav Stojlc
Prostorna stab!lnost
1. da obezbede konematicku stablinost konstrukcije u ravni
nosaca i ..l na ravan nosaca;
2. da smanje duZtnu izvijanja pritisnutog pojasa resetkastog
nosaca, odnosno da smanje duzinu bocnog izvijanja kod
lepljenih larneliranih nosaca;
3. da prime i prenesu horizontallle i vertikalne sile na oslonce.
Sistem ravnih nosaca (vezaca) prima opterecenje sarno u svo-
joj ravni. Za prijem opterecenja ..l na ravan nosaca koriste se
specljalne konstrukcije- spregovi (S1. 7.5).
PRavacM8Le&::CN'eK/?OTClS'Ti
/Na n?'uka
?f f't1'e.tf'8NJ8)
----
tt
,--"
'" "lfoRi?ONTaLNi"s.Plf'eG-
" ./8OcNO{//(A'!l./ol./:?e..eCWSZ,i 'VKCPl::'
!X(211i1e.$OeNOG/2'-
VY.TaN.7Q11.PIf'IMQI$1L.6:' Y.t?TIf'a
.....
I ..ye/?TtWaLNi'''sfWC'G''-aBeZl:1ElJVJe
/- II! S7C1t1ILNOST KOV-
/?(i
"yerOf.'
ST/rC/Kebe(PRIi.iKOMMcwr.,:;i'e
I"R}1? seR80i Ova..7S,PReG)

7.2. Bocna - torziona stabilnost nosaca
7.2.1. Pravougaoni poprecni preseci
Pravougaoni poprecni presecl sa velikom visjnom [H) u od-
nosli na sirinu (b) i optereceni na saviJanJe (savijanje u ravni
nosaca) mogu u pojedinim slucajevima da budu nestabilni iako je
napon O"m < O"md' zavlsno od intenziteta opterecenja i geometrljskih
karakteristika nosaca. Ova nestabllnost manifestuJe se u bocnom
izviJanju, odnosno izvijanju pritisnutog pojasa, pritlsnute zone pre-
seka (zbog velike slobodne duzlne). Nairne, nosac napusta svoJ
osnovni polozaj u prostoru i pre nego sto naponi od savijanja
dostignu velicinu d?pustenognapona. Moguce nepravilnosti prilikom
Milan GojkoviC. Dragoslav StojlC
575 574 Drvene konstrukclle
izvodenJa- pocetna bocna zakrivljenost nosaca ili malo bocno op-
terecenje- pospesuje ovo izvijanje. Ovaj problem poznat je u teoriji
elasticne stabilnosti kao boeno torziono izvijanje nosaea.
Na stepen sigttrnosti od izvijanja od posebnog je znacaja kako
se nosac oslanja na svojim krajevima (kakva je konstrukcija lezista),
kakavje polozaj cvorova spn;ga po visini i raspored po duzini nosaca,
vrsta i polozaj opterecenja i odnos izmedu sirine i visine preseka.
Problem bocne torzione stabilnosti nosaca zasniva se na:
- .klasicnoj teoriji bifurkacione stabilnosti sistema, odnosno
na odredivanju kriticnog napona izvijanja, i
- na teoriji stabilnosti sistema sa pocetnom geometrijskom
imperfekcijom, odnosno na odredivanju merodavnih napona
savijanja po teoriji II reda.
Klasicna teorija se zasniva na cinjenici da se iz uslova rav-
noteze nosaca, koji je od opterecenja pretrpeo odredenu bocnu
deformadju, ispise diferencijalna jednacina nastalog bocnog izvi-
janja. Resenjem ove jednacine za odgovarajuce konturne uslove na-
lazi se ono opterecenje pod kojim nosac i dalje ostaje u ravnotezi
- odnosno nalazi se tzv. kriticno opterecenje. Problem se svodi na
odredivanje najmanje sopstvene vrednosti sistema.
Kod nosaca sa pocetnom krivinom ose, odnosno pocetnim
uglom uvijanja preseka, usled vertikalnog opterecenja, do resenja se
dolazi preko napona, odnosno deformacija sracunatih po teoriji II
reda. Imperfekcija nosaca se javlja kao posledica nesavrsenosti pri
izradi i montaZi nosaca, kao posledica trajnih deformacija ili iz drugih
razloga.
Kod nosaca koji su jednovremeno optereceni kosim savijanjem
i torzijom, koriscenjem geometrijske nelinearnosti preko teorije drugog
reda, dolazi se do tacnijih vrednosti napona i deformacij a. Proracun
tankih nosaca po linearnoj teoriji ne daje uvek zadovoljavjucu tacnost.
Prva resenja bifurkacione stabilnosti za idealno elasticne
homogene i izotropn\,! materijale, po analogiji Ojlerove teorije izvijanja
pritisnutog stapa, dali su Prandtl
1i
(1899) i Miche1l
2
) (1899). Oba
autora su razmatrala bocnu stabilnost proste grede sa viljuskastim
osloncima, pravougaonog preseka, opterecene konstantnim momen-
tom. Nesto kasnije Timoshenk0
3
) (1905) dao je resenje bocne sta-
bilnosti grede I preseka sa efektom krivlJenja pri torziji nosaea.
Timoshenk0
4
) (1913) je prvi primenio metod energije za resenje pro-
,
1) Prandtl L., Klpperschelnungen, Thesis, Munich, 1899.
2) Michell, A.G.M., Elastic Stability ofLong Beams under TranslJerse Forces, Phil.
Mag., Vol 48, p. 298 1899.
3) Tlmoshenko, S., Elnlge Stabllltatsprobleme der Elastlcttaetstheorle, Zettschrif/ fur
Mathematik und Physik, Vol. 58, p. 337, 1910. Publlshedjlrst In Russian, 1906-1907.
4) Tlmoschenko, S., Sur la stabillte des systemes elastlques, Annales des ponts
et chaussees, 1913, Parts III, IV, V.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Prostorna stabllnost
blema bocnog izvijanja. Bleich
5
) (1933) je prvi dao resenje bocne
stabilnosti grede I preseka sa jednom osom simetrije opterecene els-
tim savijanjem i aksijalnim pritiskom. Dalji razvoj resenja
bocne stabilnosti razlieitim matematickim metodama. Stiissi
u
) (1935)
dao je mogucnost resenja metodom sukcesivnih aproksimacija, za
grede pravougaonog i I preseka. Chwalla
7
) (1939) jedao resenje bocne
stabilnosti elasticno ukljeStene grede pod jednovremenim savijanjem
i pritiskom. WinterS) (1941) prezentira aproksimacionu formulu za
bocno izvijanje nesimetricne I grede dobijene na osnovu Reylegh-eve
metode energije. Hill
9
) (1942) daJe egzaktna resenja Winterovog pro-
blema. Goodier
lO
) (1942) dao je mogucnost generallzacije problema
bocne stabilnostl preko teorije tankozidnih nosaca. Uopstenu teoriju
elasticne stabilnosti dao je Vlasov (1950) na osnovu teorije tankoz-
idnih nosaca. Kod nosaca opterecenog neravnomernim momentom
savijanjamogucnost primene diferencijskogmetoda resenja bocne sta-
bilnosti dao je Vinnakota (1977), a metodu konacnih elemenata Bar-
sourn i Gallagher (1970), Nethercot (1972) i metodu konacnill integrala
Vacharajittiphan i Trahair (1974) (1977), Brown i Trahair (1975).
Na osnovu ideje Young-a i Navier-a (1807) da se fenomen
izvijanja pritisnith stapova objasni kao posledica geometrijskih ne-
savrsenosti ose nosaca, odnosno neizbezne ekscentricnosti sila, raz-
vila se teorija II reda i kod nosaca opterecenih na savijanje u
vertikalnoj ravni (geometrijska nelinearna analiza). Time je omo-
gucen tacniji proroacun napona i deformacija dok kritieni napon
predstavlja sarno gornju gran1cu mogucegnaprezanja. Resenja bocne
stabilnosti za nosace sa razlicitim granicnim uslovima, razlicita
opterecenja, promenljivim momentom inercije i nosace sa neelas-
tienim svojstvima dall su Lee (1960), Nethercot i Rockey (1971)
Galambos (1977) i Trahalr (1977) kao i drug!. Primena metode
konacnih elemenata u analizi elasticne teorije bocne stabilnosti tank-
ozidnih nosaca uvode Gallager i Podlog (1963), Kapur i Hartz (1966),
Zienkiewicz (1971), Roberts i Azizian (1982), W1lllderlich (1984).
Primena metode konacnih elemenata u geometrijski nelinear-
noj analizi, dali su: Schmidt (1969), Murray i Wilsom (1968),
5) Bleich, F., "Stahlhochbauten", Vol. II, p. 925, Julius Splnger, Berlln, 1933.
6) SlUssI, F., Die Stabllltat des alifBlegung beanspructhen Trdgers, Pubs. Intern
Assoc. Bridge and Structural Eng., Vol. 3. p. 401, 1935.
7) Chwalla, E., Die Klpp-Stabllltdt gerader Trager mit doppelt symmetrlschem
I-Querschnltt, Forschungshefte alif dem Geblete des
Stahlbaues, No.2, Berlln, 1939.
8) Winter, G., Lateral Stability of Unsymmetrical I-Beams and Trusses In
Bending, Trans. ASCE, 1943, p. 247.
9) Hill, H. N., The Lateral Instability ofUnsymmetrical I-Beams, Jour. Aeronaut.
Sc.l., Vol. 9, p. 175, 1942.
10) Goodier, J. N., Flexural-Torsional Buckllng of Bars of Open Section, under
Bending, Eccentric Thrust or Torsional Loads, Cornell UnllJ. Eng. Exp. Sta.
Bull. 28, Itacha, N. Y., 1942.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
'o;;y-"
576 Drvene konstrukclje
Kawai i Yoshimura (1969), Brebbia i Connor (1969), Roberts i
Ashwell (1971). Zienkiewicz (1971). Teorijska resenja bocne sta-
bilnosti nosaca prvi put su eksperimentalno potvrdena od strane
Michel-a (1989) godine na gredi od celika pravougaonog preseka.
Seriju ispitivanja greda I preselm do lorna dao je Moor!l (1913).
SHena ispitivanja vrsill su Ketchum i Draffin
2l
(1932). Bocnu sta-
bilnost grede od aluminijmya pravougaonog i I preseka eksperi-
matnalno su ispitivali Dumont i Hill
3l
(1937). Na osnovu eksperi-
mentalnog i teorijskog istrazivanja, Hooly i Madsen (1965) su prvi
dall metodu za proracun bocne stabilnosti lepljenih lameliranih
nosaca.n<). bazi redukcije dopustenih napona.
Relativno slozen problem odredivanja kriticnog optereeenja pre-
ko klasicne bifurkacione teorije bocne stabilnosti, odnosno tacnijeg
proracuna napona nosaca sa imperfekcijom po teol'iji drugDg reda,
zamenjuje se sa koeficijentom redukcije dopustenih napona savi-
janja, odnosno
(j' 0' . I'{ .
mel md
Koeficijent I'{ predstavlja koeficijent bocnog izvijanja prema
resenjima ldasicne teorije bocne stabilnosti definisan relacijom
O'kd
I'{ = -,gde je:
O'md
O'k
O'kd
dopuSteni kriticni napon O'kd
VI
ili predstavlja faktor redull:cije dopuStenih napona
dobijenih relacijom:

I'{'
gde je 0'1111 - stvarni napon savijanja po teoriji
0'"
III
I reda, a 0'11111'::' stvarni napon savijanja po
. teoriji II reda.
Koriseenjem izraza I'{ dolazi se do tacnijih vrednosti napona,
a izraz I'{' definlse gornju granicu mogueeg optereeenja.
\.
Resenja klasicne teorije bocne stabih;lOsti baziraju na pret-
postavkama idealne elasticnosti, homogenosti i izotropnosti medija
1) Moore. H.F. The Strenght of I-Beams tn Flexure, Untv. llItnots But!. 68, pp.
20. 21. 1913.
2) Ketchum. M.S.. and J.D. Draffin, Strenght of LIght I-Beams, Untv. Wtnots
Butl. 241. pp. 25. 26, 1932.
3) Dumont, C. and H.N. Htll. The Lateral Stabtltty ofDeep Rectangular Beams.
NACA Tech. Note 601, 1937.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
II
I
Prostorna stabllnost 577
i na hipotezi ravnih preseka Bernoulli-a zasavijanje i Sant-Venant-
a za torziju.
Za nosace konstantnog pravougaonog preseka optereeenih savi-
janjembifurkaciono stanje bocne stabilnosti definisano je parametrom

;.. =
z
Za razlicite vrste optereeenja i granicnih uslova na krajevima
nosaca vrednost X je tablicno odredena.
Na osnovu izraza za I'{ i I'{' dobija se:
O'k 3:" E I G II
z I'{
, odnosno
V'O' v . W . 0'
I md I md
67 . . l
-{111 67 A
I'{=--- A= -,ilil'{=-' ;.. = --,ili
A2 ' 2 ;..2 '
C hl
b c
-
1 \
,----; WO'Old
I'{ =
AN = ...[67 =.'V
AN
T
Uproscena metoda za proracun bocne stabilnosti nosaca prema
vazeeoj regulativi zasniva se na postavkama tacne- klasicne teorije
i za praksu je posebno prihvatljiva.jer brzo dovodi do reilenja i
pruza zadovoljavajuee rezultate. Sustina metode sastoji se u tome
da se uz pomoe koeficijentabocnog izvijanja, parametara koji uticu
na izvijanje, reduciraju velicine dopuStenih napona, odnosno
0" =0' .1'{
md md
gde je:
I'{ - koeficijent izbocavanja, odnosno faktor redukcije dopu-
stenih napona,
O'md- dopusteni napon koji definisu Propisi,
0" - reducirani dopusteni napon.
Old
Ako je jedan nosac. na svojim krajevima, na svojim leziStima .
fiksiran- tako da je sprecena rotacija oslonackih preseka- a po
duzini nosaca nisu predvidena posebna sredstva, ukrueenja, od-
nosno konstrukcijski elementi za sprecavanje bocnog izvijanja onda
se kao neosigurana duzina nosacanabocno izvijanje smatra duzina
od jednog do oslonca, ill bolje receno, raspon nosaca (ili
Milan GoJkovl6, Dragoslav StoJI6
579
578
Drvene konstrukclJe
q a q
t
+f1f- =m=;,:'__::1- A ;:ftl
tal

raspon konzole kod kozolastlh sistema). Ova se duiina kod visokih
nosaca moze smanjiti apIiciranjem elemenata koji spreeavaju bocno
izvijanje, dodavanjem ukrucenja I posebnih konstrukcljskih sistema
(spregova) kojima se smanJuju slobodne duzine nosaca. U takvim
primerima duzina nosaca izlozena bocnom izvijanju je
duzina izmedu ukrucenih tacaka, s1. 7.6.
DUZine izvijanja u krovnim konstrukdjarna smanjuju se roz-
njacarna i spregovirna. Spregovi su u stvari konstrukeijski elementi
koji prihvataju: spoljaAnje opterecenje - od utlcaja vetra na kal-
kanske povrsine i horizontalne sile od bocnih udara i sila od
kocenja na kranskim stazama (kad one postoje), opterecenja od
zemljotresa (u posebnim slucajevima); i unutra.snja opterecenja-
kao poslediea pocetnih krivina (moguce irnperfekcije), eventua1nlh
gresaka u radu I prilikom montaZe, utieaje od moguceg ubocavanja
MIll!-1t stoJlc
r-
Prostorna stabllnost
nosaca i ukrucenja pritisnutih stapova (izlozenih Izvijanju), sman-
jenja duzine izvijanja pritisnutth stapova i uopste od rada lwn-
strukcije kao celine I njenih sastavnih delova tokom eksploataciJe.
Za slucaj da su roznjace fiksne, da imaju slguran oslonae u
poduznom pravcu. duzine izvijanja su manje pa je i stabilnost
nosaca na izbocavanje veca. Kada su roznjaee poduzno pomerljive.
odnosno kada nemaju siguran oslonac - nosae se izvija, ili, bolje
receno. izbocava na duzini izmedu oslonaekih preseka. Na sHei 7.7
prikazana su u osnov! ta dva granlena slucaja.
Ako ie H:S; b nisu potrebna boena ukrueenla nosaea. Ako to
=r =r= !f=---=t=
/'
/,
4-'
I
'Ii -
\.

. k I. /'
-tt-wil--fj-
-t+...& /.- "
I' it-jt-tt
!t -rt-it

\. R-\tt. t i
-4+- ---t-t--
\II I \ .
. U 'd

\. \. Ii
-=-l---,=--
GJaY- ;wJr/S/vvn' J't7.;a1.9 GI..ilj/NO@
se lawY /Ifd a!'U),7
(..E') os.tQV:7eNl.H ovPNi &>ZN.A11a>(Ie) 0:-
kw.':aw.76'. GV5'AI
nije slucaj. odnosno kada je H > b, mora da se bocnim ukrucenjima
spreei moguee boeno izvijanje nosaea, a polozaj boenih ukrueenja
odrediti proracunom.
Stabllnost pritisnutog pojasa na izvijanje kod nosaca sistema
proste grede 1 konzole kod kojih je Iz odredenih razloga pritisnuta
ivica nosaea slobodna (nema pridrzajnih - ukrueenih taeaka duz
raspona) a pri tome su oslonacki preseci fiksiranl (viljuskastim
oslanjanjem sprecena je rotaclja preseka), sprovodi se, kako je vee
receno, uz pomoc reduciranog dopuStenog napona na savijanje
cr'md' Ako su stvarni n'aponi < od cr'md onda je takav nosac
stabilan na izvijanje. Dati postupak je primenljiv za staticke sisteme
proste grede 1 konzole - bez sekundarnih bocnih ukrueenja. Faktor
redukeije. odnosno velicine reduciranog napona') zavisi od para-
'} Prema JUS-u.
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
581
580 Drvene konstrukclJe
.'
metara bocne stabilnosti- i Ove vrednosti dobijaju se preko C
s
relacija
_rT-:-"H

C
K
O'md
Ovde je:
- pararnetar bocne stabilnosti zavisan od geometrijskih ka- C
s
rakteristika preseka (vitkost preseka).
- pararnetar bocne stabilnosti zavisan od kvaliteta ugra-
denog materljala,
Ie - efektivna duzina nosaca izlozena izboCavanju, uzima se
.,
prema podacima lz donje tabele,
H - visina nosaca,
C
K
1l - sirina
nosaca,
Tabela 7.1. Efektivne duiine Ie
-
tlkoji ul- '
u ra- 1.611 .9
CUD za iz- .s
bOCavanje gii
(uzima se .Jelll!!!!!!!!!!!!!!!!. OJ :::., (j
1300 4-l-+ 1.921
kN/cm
2
r.:: Stl
Hi osnov- 5.
11a vredn- aM /If;) 1 ,841 ,\\l
ost mod- OJ J!., 2'
t;la uve- '
cana za a:J, 11::n.!2
O'md
H
savijanje, 1.061 O':i 5.
(sasurna-
rnirn
rekcionirn 1- raspon odnosno slobodna duz!nanosaca
faktorirna).
na primer- za I klasu lepljenog drveta, za Em 1300 kN Icm
2
i
cr
md
= 1,4 kN/cm
2
_ 1300 = 23,6.
C
K
- 51,4
Milan GoJI-."vlC, Dragoslav StoJlc
r
Prostorna stabilnost
VeliCina reduciranog napona na savijanje'(cr' dobija se:
za slucaj C :5: 10
s
cr'l1ld = (ovakvi Stapovi nazivaju se "kratki stapovi"); cr
md
za slucaj 10< C
s
<C
K
1 4
0" -0' [1--( )].
nul - Illd 3 C '
K
- za slucaj <50 C
K
< C
s
E
0'' md= 0,40;. ;
s
- sluCaj kada je C > 50 nije dopusten (mora se korigovati
s
poprecni preseknosaca). '
Za'slucaj da na nosac istovremeno deluju i moment savijanja
aksijalna sila pritiska- za cr'md treba uzeti 75% od napred sra-
cunate vrednosti napona.
Teorljsko resenje bocne stabilnosti zasnlva se na prlznat1rn
postavkarna i resenjima Teorije elastlcnosti. Nairne, kada,nosac
usled savijanja u svojoj ravni (od uticaja mo-
menta M) dostigne kriticnu vrednost momenta

...,J'Y (M
kr1L
) - tada se on izvija- bocno pomera,
odnosno savija se 1u ravni upravnoj naravan
rf'
I I
opterecenja. Osa preseka (ravan y- y, ako je
ravan X - x neutralna osa preseka) rotira se
.f.!
1'1
I
za ugao cp.,
itT-.
1II Metoda se jednako dobro koristi i za
nosace koji su mestimicno, izmedu krajnnjih
I
L+
I J
oslonaca, bocno pridrzani (odgovarajucim kon-
y!
strukcijslcim element1rna).
Kada je nosac, Hi bolje receno, njegov pritisnuti pojas- na
delu izmedu oslonaca- poduhvacen (pridrzan) bocnim ukrucenjirna
na rastojanju a, do bocnog izvijanja moze da dode sarno lzmedu
ovih ukrucenih tacaka (51. 7.6). Kontrola stabllnosti sprovod1 se
na napred pokazan naNn a za duiinu a, duiinu izmedu fiksiranih
taCaka. Pri tome, i u ovom slucaju, na mestu oslanjanja nosaca,
na leZistima, pogodnim konstrukcijskim merarna mora se spreciti
okretanje- rotacija oslonackih preseka, najbolje "vlljuskast1rn" os-
lanjanjem nosaca.
Potrebna velicina a, rastojanje izmedu tacaka kojima je fik-
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
siran pritisnuti pojas nosaca, odnosno rastojanje tacaka kOjima se
sprecavaboeno izvijanje, dobijase kontToiom izbocavanja na duzini
a. Uzimajuci rastojanje a kao duzinu na kojoj moze da dode do
izvijanja, do izbocavanja, ua osnovu klasicnih postavki teorije izbo-
cavanja dobija se velicina kriticuogmomenta (Mkru.l, po Timosenku.
odnosno
M 1t -fE."'"
krlt. == . G ' IT a . 'J
1
1 J
I
x
Za slucaj pravougaonog poprecnog preseka (b/H) u ovom izra-
zu je:"
Hb
3
b
Iy =="12; I" == 12 - moment! inereije za y - y i x - x osu,
Ell - modul elasticnosti,
GI
T
- torziona krutost preseka,
IT = 'Tl
b3
H
torziona konstanta kad kOje je
1 b b 5
'Tl == 3" [1 0,63( Ii)+ 0,052 ( H) ] .
Dopusteni moment savijanja dobija se preko koefieijenata si-
gumosti i kritil:nog momenta savijanja. Prema odredbama standarda
za drvene konstrukcjie- koeficijent sigumosti uzima se n = 2,50, pa
je sada
b
M == 2 50. M == 2 50.(j. '
"1(r' 'm 6
Zameuom ovih vrednosti u izraz za Mkr. dobija se maksimalni
dopusteni razmak a izmecu bocnih ukruc.enja nosaea
-IE ,G
1
b
1t
dopa'" 6b'"
. 2,50',
12
'R am
Za nosaee pravougaonog poprecnog preseka b/H za odnose
2 :5: H/b :5: 15 maze se gomji izraz napisati u obliku
1t b -vE":-6 b "
dopa == 2.50' . Ii 0,948.
m
Milan Gejkevlc. Dragoslav Stejle
r"
Presterna stabllnest 5!l3
odnosno za lamelirano drvo I Idase sa En =1.1 x 10!! kN/em
2
i G 50kN/em dobija se
dopa
280 b
2
-- H'
am
Ovde je:
ant
stvarni
seku)
napon od savijanja u kN/em2 (u pre-
b. H dimenzije preseka u em.
Za slucaj da je posmatrani stap ekseelltricllo pritisllut, osim
momentom savijanja (M) opterecen je i aksijalnom pitisl{ajucom
sHorn (N). koristi se gomji obrazac ali sa vrednosc.u
a = aM + aN
m III ell
U ovom izrazu je:
a.lll
M
- stvarni napOlI od momenta savijal1ja (M)
N
llapon pritiska od utieaja normalne pritiskajuce
== roy A
sile N (u izrazu za (TNell je:
N - aksijalna pritiskajuc.a sila,
A povrsina poprecnog preseka,
roy - koeficijentizvijanja za slabiju osu preseka.
osu y- y. i dtiZinuizvijanja jednaku rasto-
janju ukrucenih tacaka, OdnOSllO 11 a);
Na osnovu n!'lpred usvojenog rastojanja n, rastojanja izmedu
tacaka u kOje se vezuju potrebna ukrucenja, kriterijum izbocavanja
postavlja se u odnosu narastojanje n, na napred pokazan nacin.
a za delove nosaca koji suoptereceni llajvecim momentom savi-
janja, odnosno aksijalnom pritiskajucom silom.
... ...
*
Najnovije nemacke norme, DIN 1052 (Teil 1. od aprila 1987.
godine), saglasno postavkama "Evrokoda 5" (Timber Structures, od
1993. godine) daju sledeci postupal{ za proracun stabilnosti na
izbocavanje pravougaonih preseka, I preseka i sanducastih pop-
recnih preseka. Predlozena metoda proracuna takode uzima u ra-
cuntorziollu krutost noaaca (prema H. Brunlnghoffu: Vorschlag
zur Neufassung von DIN.1052, univerofftentlichtes Manuskriptl i
uvodlpretpostavke ." .
Milan Gejkovle. Dragoslav Stojlc
584
Drvene konstrukclle
- l1nearnu raspodelu napona I deformaCija. I
- preseci i posle deformaclja od savljanja I torzije ostaju
ravni.
Za stabilnost nosaea pr"eseka b/H. sa I = const. treba da je
ispunjen uslov
-=cr :5:1.1
k
cr
M
&" W IU IUd
(dopusteni naponl se za 10% jer nosae u deformisanom
stanju radi na koso savijanje. ima vecu otpornost odnosno IllruPm javlja
se sarno na uglu posmatranog preseka). U gornjem obracu je:
1 } 1A. :5: 0.75 }
= 1.56:0.75A. za 0.75 <A. 1.4
{
2
1.4<A.
J
pn cemu je sa A. oznacen stepen slgurnosti od Izboeavanja "(na
osnovu resenja koje daje klasiena teorlja boene stabllnosti). od-
nosno
- r;;-'}i--:-:;--:-cr-
A. ='V 1 IUd
1t b
2
-{Ell G
gde je a - slobodna duzlna Izmedu ukrucenlh taeaka (vidi s1. 7.6);
YI = 2 - koeficljent slgurnosti; ostale oznake kao napred.
Raeun bocne stabilnosti nosaea I profila I sandueastog poreenog
preseka. prema DIN 1052- nesto je jednostavniji. Nairne. kada je
radijus inerclje I a/40 nosae je stabilan na Izboeavanje. praktieno
boeno nepomerljlv. Prl tome I se odnosi na merodavnu - slablju
osu preseka. na osu y - y oko koje se nosae Izvlja. s1. 7.6. Ako
je I < a/40 onda tdisnl napon prltlsnutog dela preseka (Tuell) tTeba
da je
cr cr
T 011:5:
O)a
gde je O)a koeficljent izvljanja za vltkost pojasa A. = 40 (detaljniji
proraeun uz ukljuclvanje torzlone krutosti preseka - vldl DIN 4114).
Za da je stap IstoVTemeno opterecen I momentom savl-
janja (M) I aksljalnom silom (N) - prilikom kontrole
stabilnosti stapa na boeno pomeranje. izboeavanje nosaea. treba
koristiti obrasce:
Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc
("
'1 I
I
Prostorna stabllnost 585
I
- za velieinu normalnog napona
N cr
Clid
M <cr ;
0)-+ W- Olld
A cr
md
za stabilnost nosaea pravougaonog popreenog preseka na
izboeavanje
N
M
cr
clld
0)-+ - :5: cr .
W clld'
A 1 1 k" . cr
b md
- za I nosace. odnosno sandueastog popreenog preseka
cr
T cr
011 0)
a
Najnovija istrazivanja ukazuju ( Dr D. Stojic: Lateral Buck-
ling of Glued laminated Beams. 1988. International Conference
on Timber Enginnerlng. Seattle. USA) - kod boeno ukrucenih no-
saea (roznjaeama). bocna stabilnost na lokalnoj duzinl Izvijanja
raeuna se:
ako se boena ukrucenja nalaze na prltisnutoj lvici preseka.
na razmaku a = lin gde je n = broj medurazmaka. tada se
koristi resenje kao za viljuskasto oslonjenu prostu gredu
(ovim se pravi greska velicine 5 do 15%);
- ako je boeno ukrucenje u ravnl neutralne linlje preseka (u
H/2). moze se raeunati na Isti naein all sa 30% uvecanom
duzinom a; I
kada se" boeno ukrucenje nalazi u ravnl donje - zategnute
Ivice nosaea moze se raeunati u svemu Isto kao I u prvom
slueaju ali sa 50% uvecanom duzinom a.
Iv.{oguc polozaj bocnlh u/crucenja
Mllan Gojkovle. Dragoslav Stojle
586
l"o:1T&


I7$ICit/aN& 6'Cl-W.7&
IJI'KJa ..va;:aCi>'
G,f2a.;/ sa pept!$7t:IW

t
Ntt:i!I IY/Ca ...
Mi' FAil' ZG'lOIJa
v.a:wl ""_7"IV#IN 0$'1-
sv,t'aM:?.:!!' iri::a (iIVT-
AfSDO$) & u awl ftlZll7YNIN
T<l $POUNa
Kao sto je vee reeeno. kod
luenlh i ramovskih konstrukcija,
a I kod drugih sistema, za neko
u praksi moguce opterecenje
ze da nastup! slucaj da linija mo-
menta na delu nosaca menja znak
(izmedu zglobova i oslonaca). 5to
znaci da pritisnuta Iv!ea nosaea,
moze bit! u ravni intradosa ali i
u ravni ekstradosa - I'll. 7.8. Kako
je skora redovan slueaj da se ro-
znjace nalaze u ravni ekstradosa
Drvelle kOllstrukclje
"KOillTltVt/&L1/a 6"J?(!?oa
I "
I
IO$/GC/,e;Jtf860HJIJ.6..JfI'f(i'D
d"'l S;
LUK IV3 i>ra zr;;LCJea
.
I ....
6'u.etV.lIi' IYIC<!'
o-WV,&,VQI 1>OII.7.:? Med' I
..:.J

a taka lsto i konstrukelja sprega: (osiguravaju gornju ivicu nosaea
ad izbocavanja, ad izvlj anj a) , to se i donja iviea nosaea, odnosno
!ntrados u zon! mogueih negatrivnlh momenata, na mestima gde
maze doC! do lzboeavanja (do izvijanja) - mora obezbediti od mo-
guceg izbocavanja.
Milan GOJkovle, Dragoslav StOjle
r
Prostorna stabllllost 587
U takvim slucajevima dOllja ivlcn llosaca oSigurana je ad
izbocavanja posrcdllim putem" Naimc, odredcllc tncke intradosa
poduhvataju se sa dYe. kosnika - I'll. 7.8. Ovl kosnki se redovno
izvode od ceHka, vezuJu se sa Jedne .strane za Ivicu nosaca a sa
druge za roznjacu.
Kosnlei rade alternativno - uvek na aksljalnu zatezueu sHu.
Potreban razmak ovako osigttranja dobija se iz izraza
za dopa (vidi strane 582 - 583) a sila maxB na osnovu stavova daUh
na str. 586. Usled vezivauja lI:osnika D za roznjacu u Istoj se
javljaju dodatni uticaji (moment savijanJa ad vertikalne komponente
sile D), pa vee ttsvojene dimenzije roznjaca treba proveriti 1 na
ove tttieaje (S1. 7.8).
Za slueaj kada se zeli da ova konstrttkcija bude od drveta,
iz odredenih arhitektonskih raZloga. tada se lste mogu lwnstruisati
u svemtt kako je to dato na donjoj skid (osiguranja su od lepljenog
lameliranog drveta i za roznjaeu se vezuju uz pomoe zavrtnjeva).
7.3. Slozeni preseci
Za nosace slozenog popreenog preseka a optereeenoe 11a savl-
Janje, kada su elemeenti preseka i spojna sredstva kontinualno
rasporedeni duz raspona - bocnu stabilnost treba. proveriti prema
izrazu:
O'Clid . H . lIl""M
-- . 0 . ro + 1 50 . 0' .-.---- < 0'
0' III clld C - cUd'
nld d
Milan GoJli:ovlC, Dragoslav StoJlc
v
588 Drvene kOllstrukclJe
Ovde je:
0' 0' - dopusten napon na pritisak. odnosno na
clld' md savijanje (u N/cm
2
- zajedno sa korek-
cionim faktorima);
0' - maksimalni ivieni napon na savijanje (u N/cm2);
m -
00* - koeficijent izvijanja za vitkost A.";

O'kr
Ell - modul elastienosti (II vlaknima);
O'kr - kritiet;i ivieni napon na savijanJeza uticaj (uz- M
kr
imaJuci u obzir popustljivost spojnih sredstava);
M
kr
== T
(u Nem);
raspon nosaca lu em);
If
raeunski moment inerciJe za merodavnu osu nosaca
(na izbocavanje) u cm
4
;
Cd - torziona krutost nosaca u Ncm
2
odnosno
Cd = G (LIpI +I
fs
), gde je
G modul klizanja u N/em
2
;
EI
p1
+I
fs
- sumarni torzioni moment inereije svih elemenata
preseka s obzirom nalokalnu osu preseka+ torzioni
moment inereije preseka s obzirom na popustljivost
spojnih sredstava (detaljniJe vidi- torzija sanducastih
preseka).
Za nosace slozenih preseka kada su elementi pritisnutog po-
jasa ili pritisnutl pojas u eelini- poduhvaceni bocnim ukrucenjima,
odnosno spregovima na rastojanju a
- ako je radijus inereije i pritisnutog pojasa s obzirom na
merodavnu osu (na boeno izvijanJe) a/40 ::::> nije-potrebno
sprovoditi kontrolu bocne stabllnosti;
- za sIueaj da je {<a/40 ne sme tezUmi napon na pritisak
(za posmatrani deo poprecnog preseka) preci veliCinu
Milan GOJkovi6. Dragoslav StOJlc
1-
:!
589
Prostorna stabllnost
0'

00
gde je co koeficljent izvijanja s obzirom na vitkost A. =a/f.
7.4. Resetkasti nosaci
Za resetkaste nosace kontrola bocne stabilnosti sprovodi se
preko izraza (kod oslonackih preseka je spreeena rotaeija a ceo
pritlsuti pojas je siobodan)
H
. ma"M ::;
O'C' co +1,50 . O'clld
Cd
Ovde su:
napon na pritisak. odnosno na savijanje (u N/cm
2
-
O'c
zajedno sa korekcionim faktorima);
moo
- koeficijent izvijanja za vitkostA.*;
')... == 1t ; gde je:
O'kr
Ell - modul elast1cnosti;
kritieni ivieni napon od savijanja momentom;
O'kr
== T Cd (kao i kod nosaea slozenog preseka)
raspon nosaea (u em);
raeunski moment inereije za merodavnu osu nosaea
If
(na izboeavanje) i uzima se po obrascu
ML2
I ==
f 9,6"Eu"u
Ovde je:
_ M - moment savijanja za proizvoIjno odabrano popreeno
opterecenje;
duZina stapa uzeta kao prosta greda na koju deluje
proizvoljno opterecenje;
Milan GoJkov!c, Dragoslav StoJ!c
591
Drvene \(onstrukclj e 590
Ell
u
- modul eiasticnosti (II vlaknima);
ugib u sredini nosaca za izabrano
precno opterecenje;
proizvoljno po-
Cd=GI:I
pl
LIpJ - sumarni polarni moment inercije svih elemenatn
prihvntaju torziju; i
kojt
0"clld - dopusteni uapon nn pritisak II vlaknima.
Ostale oznake u svemu su iste kao i kod uosaca slozenih
preseka.
Kod resetl<astih nosaca koji su boeno prihvaceni odgovara-
jucim ukrucenJima. skoro redovno u evorovima resetke. proracuu
se izvodi u svemu kakoje to reeeuo u poglavlju- 5. Klasicne drvene
konstrukcije.
Napomena: kod saVijanja u kombinaciji sa aksijalnom pri-
tiskaJucom silom (N) kontrola prostorne stabU-
nost! provodi se analogno kao i kod savijanja s
tim sto se u obzir uzima i uticaj od pritiskajuce
sile- roN/A.
7.5. Konstrukcije za osiguranje bocne stabilnosti
Prostirnastabilnost nosaea obezbe<1uje se krovnim spregovima
ili njima slicnim konstrukcijama. Ovi elementi osiguravaju i smanjuju
duzine izvijanja i mogu da se osJanjaju nafiksne oslonee (zidove,
stubove ili posebne konstrukeije) ili na elasticne oslonee- kada
se oslanjaju uglavnom na resetkaste konstrukcije. Bocne sile od
nosaca. sile koje nastaju tendencijoni za izboeavanjem. skoro re-
dovno prenose se preko roznjaca na'spregove. Iz tog razloga. da
bi uspesno izvrsile ovaj zadatak- roznjace i veze roznjaea za glavni
nosae konstruisu se i dimenzionisu na utieaje koji se u njima
javljaju. Od preciznosti izrade ovlh elemenata umnogome zavisi
prostorna stabilnost glavnih nosaca. odnosno konstrukcije u eelini.
Stapovi koj1 osiguravaju prostornu stabilnost i njihove
moraju bitt tako konstuisani da mogu uspesno da prime alterna-
tivno opterecellje intenziteta (prema vazecem stalldardu JUS
U.C9.200):
N
B za nosace izra<1ene od I klase drveta. i
80
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
r
Prostornll stllbllnost
N
za llosaee izradene od II klase drveta.
B
50
Ovde Je;
N - maksimalna prltiskajuca sila u nosaeu (u kN), na
mestu veze elementa kojim se vrsi boeno osiguranJe
bez koeficijenata izvijanja, u svellU kako je to
graficki prikazano na s1. 7.9.
U slucaJevlma kada jedall konstrukcijski element oSigurava
izbocavanje vise glavnlh nosaca. odnosno smanjuje njihove duzl11e
izvijanja a element se oslanja na nepomerljiv oslonae. na fiksno
o#- N,)Nz N.II'''''
-.4 tk ; N. ,b ."
5lJ 80 !ill,tO
-, A\
()SJ.otlci-FiKSNetaYKe -1

m:
thlir.:tiL '1:97]
1-'"

ki 6t?, i!!'ayiSNO 00
KlaSe af?IIeTCl
A{" #4'>lII'y Ao:zo NIJrN.<;r

#,;,
t
fI1 m
M;,



I jI,k J!1l!'

Nq.. ML' ...
m
II....,)NKI'
-----m-

=-:;.......
Ag..ltIl,p"ilke

nr It!
. 17,FW.
1 t

m",OJ Zti.1LKIi!i'SU t m-6t:J 209.rKJaSVtAe/lll!fl7Cl

N
7i1

2N
m

IJN
Milan Gojkovlc, Drllgoslav StoJlc
r
592 Drvelle kOllstrukclJe
Idiste, onda se stabllnost ovog elementa ima sraeunati za sumarnu
sUu za zbir sila B lz prethodnog slucaja, odnosno za
N N
B ;;n . 50 ili B n 80' zavlsno od klase drveta, s1. 7.9.
Ovde je:
11 broj glavnih v'ezaea, odnosno nosaea koji se osigu-
rava jednim ovakvim elementom.
U slueajevima kada bocne elemente za ukrucenje pritisnutog
pojasa glavnog nosaea. za oslguranje nosaea od izboeavanJa. nije
moguce osloniti nafiksne oslonce tada se oni oslanjaju naelas-
tiCne oslonce tzv. spregove. ,
5pregovi su elasticne uglavnom prostorne konstrukclje koje
se pod opterecenjem nastalom od izbocaval1ja glavnih nosaea i
eventualnog opterecenja od vetra povijaju- deformisu (u ravni spre-
gal. Pri tome moze se uzeti kao pravUo dajemaksimalno dopusteni
ugib sprega l11000, gde je l- raspon sprega. Ovo se postize ako
je odnos izmedu vistne i raspona sprega u granicama $ 1/12..
Ako bi svi glavni nosaei bili idealno pravi kao i kad bi bilo
moguce idealno uvodenje opterecenja na konstrukciju, teoretski po-
smatrano, ne .bi nastajala nlkakva boena opterecenja. Medutim,
zbog moguCih Imperfekcija kOje su realne i moguce u praksl, spre-
gOY! primaju i odredene horizontalna opterecenja (lmperfekclja
nepreciznost u izradi 1 montaZl, poeetne krlvine stapova), kako se
to vidi na s1. 7.10b.
Ako jedan konstrukcijskl elemnt boeno oslgurava, odn6nso
smanjuje duzinu k glavnih.nosaea tada se on mora dimenzionisati
nezavisno od klase drveta na ukupnu sUu velieine
B kq . a
k s
m
Ovde je:
k broj glavnih nosaea koji se oSigurava od izbocavanja
jednlm elementom;
qs - ukupno jednako podeljeno opterecenje kOje pripada
jednom spregu (od izbocavanja- moze da deluje al-
ternativno);
a razmak elemenata koji vrse boeno osiguranje;
m - prosecan broj glavnih nosaca koji se osiguravajujed-
nom spregom (51. 7.10).
Milan Gojkovl6. Dragoslav 8tOjl6
"
I
1'
\1
iI
593
Prostorna stabilnost
PlfiM03 $"/i!I!$V
I

InII !1111
I I I ' 'T"
_ t : ! i I I :"il

III II)
a)

. i',
. 'i.' i'J \
!$:OlC'o,i;)p:!j

Opterecenje q. koje deluje naspreg kojt obezbeduje stabllnost
glavnog nosaca, odnosno pritisnutog pojasa- na tzboeavanje- odre-
duje se"): .
a) za ostguranje prttisnutog pojasa resetkasog nosaea (1 za
kovane I nosaee ili sandueastih preseka)
q.;; 30 . l [kN/m] .
Ovde je:
N
proseena velieina pritiskajuce sUe u pojasu
kastog nosaea u kN
(N
1
L
n
01 srednja- proseena vrednost
n 1=1
pritiskajuce sUe u gornJem pojasu);
m
po pravilu 4 do 6 broj glavnih nosaea
reset-
koji se
ostguravaJednim spregom (Ui broj polja lzmedu gla-
vnih nosaca posto je kalkanskt nosae, po pravilu,
opterecen sa 1/2 vertikalnog opterecenja); i
_ raspon, odnosno duzina pritisnutog pojasa kojt se
oSigurava- u m.
OJ Tacna uellclna ollog opterecenja moze se odredttl fz d(ferenc!Ja1ne jednacfne
za efastU!nu IIn!Ju dejorm!sanog sprega oslonjenog na elastfcne oslonce. Medutfm,
za praksu dob!Jaju. se dOllo!Jno tacnf rezulatatf f preko daWI. lIeUcfna za qs'
Milan GojkovlC, Dragoslav Stojl6
594 Drveue konstrukclje
Prednja velicina za q.. vaZi pod predpostavkom da pocetna
zakrivljenost pritisnutog pojasa (usled greSaka u drvetu. vlaZnosti
i cesto neizbeznih gresaka prilikom izrade) nije veca od l/400.
Dopu8tena deformaeija- ugib- od opterecenja q.. i od vetra
(w) treba da je l/600;

t.liv);:;e SJCl/'&
I'!?Oa"lC'A?tt:'eN.7C'M
b) Zaspregove pravougaonih nosacasapunim rebrom (punoz-
idnenosace) i zaodnose 4 HIb So: 10jednako podeljeno opterecenje
sprega (qs) treba sracunati prema obraseu
mU
q.. ---,gde je U odnos M!H i uziIna se u anom pre-
30 . I .
seku gde je taj odnos najveci; ostale oznake kao pod a);
e) Za spregove kojim se osiguravaju.nosaci pravougaonog po-
precnogpresekaod lepljenog lameliranogdrveta optereceni na savi-
janje, konstantne ill blago promenljive visine H (trapezasti nosaCi,
na primer). i kod kojih je 1-:5H/b 10- veI1cina opterecenja qs
dobija se preko odnosa
M
q.. = m . max , (prema vaZecim standardima JUS U.C9.200,
350 I . b
stay 11.3).
Prema istraZivanjima Bri.ininghoffa (Spaunnugen und Stabiltiit
von quergestiitzten Brettsehiehttragern. Karlsruhe, 1972.) i Mohler
- Herrodera (SeUenlast zur Bemessung der AussteUungs Kontruk-
tlonen paralelgurtiger Brettsehiehttrager. Bauen mit Holz, 11/77)-
Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojle
Prostorna stabllnost 595
ovo opterecenje (q.. ) treba uzimati kao podeljeno opterecenje po
zakonu "sinusa" sa najvecom vrednoscu u l/2 a po obrascu
m M 2
max 1
gde je k 30.n .!! .-,
qS=k.l.b
8 b <p
2
<p
1 + 120 + 17( H )
b 2 I'
.O'm (H)
Kao 8to se lz prednJeg izraza vidi koeficijent Ie zavisi od
dimenzija poprecnog preseka (b i H), raspona nosaca (/), isk-
oriscenosti preseka O'm (u kN/cm
2
) i predpostavljenog dopustenog
ugiba od bocnogopterecenja (dopf = 11m) izraZenogpreko koeficijenta

Velicina koeficijenta zavisi od dopustenog ugtba sprega i
odreduJe se prema tabeli:
U napred datom izrazu za q" => m = broj glavnih nosaca koji
se oSigurava jednim spregom. Kao 8tO je receno, preporucuje se
m:5 6, s tim da u konstrukciji gradevine postoji minimum dva
sprega (u krajnJim polJiroa osnove hale).
Kao lito je receno, dati izraz za qs vaZi za nosace sa H =
const- kada se dati izraz koristi u svemu kako Je napred dato.
Za nosace sa promenlJivom visinom H umesto muM u izraz treba
. uneti max. odnos M/H, odnosno velicinu qs odrediti za najvecu
vrednost kolicnika M/H duz ose 8tapa.
Ako je nosac osim momentom savijanJa (M) opterecen i nor-
malnom silom (N), za odnose 4.::> H/bs: 10 i uz islov da je MIN.H
s: 1,40 =:> vellcina opterecenJa q.. uzima se prema izrazu
2
mM mN b b
qs=k . I . b + 30. l [B,50
H
- 16(Ii) - 0,46] .
Za slucaj da Je MINH > 1.4 velicinu opterecenja treba uzeti
prema punom iznosu sile N odnosno prema izrazu
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojte
597
aoJl:6"CEN.1a
j:
59-,-6___ Drvene konstrukclJ!
q
S
=0
m M
k.I . b
mN
+--.
30I
Ovako sracunato opterecenje sprega. od uticaja izbocavanja
glavnih nosaca, qs menja se duzinom raspona po zakonu "sinusa"
(na sredini raspona optereeenje je intenzlteta q. a lznad oslonca
jedako je 0). kako je to na s1. 7.11.

U prednjim izrazima za q. uzeta je u racun torziona krtitost
nosaca- premanajnovljim lstraZivanjim u oblasti drvenih konstruk-
cija
Oj

Napomlnje se,'lako je to vee receno, da optereeenje qs moze
da deluje alternativno.
Spregovi za ukrueenje glavnih nosaca koriste se, po pravilu,
i za prijem sila od vetra. U takvim slucajevima, a to je redovan
primer u praksi, dimenzlje elemenata sprega odreduju'se za uku-
pnooptereeenje sprega, odnosno za (drugi slucaj opterecenja- os-
novno +dopunsko): q = qs+w. U ovom obrascu za ukupno op-
terecenje spregaJe => qs- uticaj izb0cavanja, a W - optereeenje vet--
rom (sisuee iIi pritiskajuee, ili sisufe + pritlskajuee). Vel1cina W
odreduje se prema izrazu
W =W .!1, gde je Wo prema JUS U.C7.112/113.
o n
1'\ koeflcijent kojl zavisi od dopustenog ugiba sprega (dat
je u tabeli na sledecoj stranO,
n - broj spregova u konstrukciji kojt primaju vetar.
*J q.= . b => premo. standardu JUS U.C9.200 => za spregooe nosaea pra-
oougaonog poprecnog preseka. za I = const. odnosno nosace za. neznatnom pro-
menan! momenta InerclJe (tra.pezastl C nJlma sl/enl nosae/). U ooom'Izrazu za. qs
nVe uzeta. LI raeun torzlona krutost nosaea. (znatna s/gurnost konstrukcljeJ.
Milan GOJkovlc. Dragoslav Stojlc
Prm,torna stabllnost
Vellcina dopustenogugiba spregovaza opterecenJe q.u sredinl
raspona (ako je statickl slstem sprega resetkasta prosta greda) ne
bi trebalo da bude veei od:
_ 1/800 za konstrukcije raspona 1:5 25m.
1/1000 za konstrukcije raspona 25 < l:5 40m,
_ 111200 za konstrukciJe raspona l > 40m.
Kako je vee receno. optereeenje q =q.+w menja se duZinom
raspona l (vidi s1. 7.11) sanajveeom vel1cinom (ordinatom) u sred-
inl raspona (q)
q = (qs il1 q.+w).
Krlterljumi za optereeenje spregova prema DIN 1055:
_ za hate raspona 1:5 30m
ako je q.:5 w/2 => optereeenje sprega je q'"w,
ako je qs > w!2 => optereeenje sprega je q =q.+ w/2;
_ za hale raspona 30< I < 40m
ako Je qs:5 w/2 => optereeenje sprega je
1 30
q W +----u:> . q...
ako je q.> w/2 => optereeenje sprega je
w 1- 30
q q.+2(1+-W-)'
za hale raspona l 40m
opterecenje sprega je q = q.+w.
706. Spregovi
U Jednoj krovnoj konl':ltrukc1ji glavni vezaCi suravanski nosaCi,
znaci nosaci kojl primaju opterecenje sarno u svojoj ravni- u ravni
vezaca. odnosno nosaca. Za optereeenje koje deluje upravno na
ravan nosaca oni su nestabilni pa za priJem ovlli sila mora se
oblikovatl posebna konstrukcija- koJa treba i mora da primi ovo
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stejlc
("
599
598 Drvene kOllstrukcl.le
optereeenje. To se moze postiel na dva nacma. IIi apliciranjem
plll10g- monolitnog nosaca pravougaonog poprecnog preseka i do-
voljne krutosti u ravni dejstva optereeenja, ili- tako sto se formira
posebna konstrukcljska celina kOja prima ovo optereeenje.
Ova celina kostruise se od dva vezaca, odnosno nosaca kojt
se poprecno vezuju. Poprecnaveza izmedu glavnih nosaca ostvaruje
se roznjacama a da bi ova} sistem mogao uspesno da primi i
prenese na oslonce horizontalne sile, glavni vezaci, odnosno nosaci
povezuju se i kosim- dijagonalnim stapovima.
Tako sada- pojasevi glavnih vezaca zajedno sa vertikalama (a
to su vee postojeee roznjace) 1 dodatnim dijalgonalama cine jedan
resetkasti sistem u ravni optereeenja, u ravni krovne
koji treba uspesno da primi ovo optereeenje.Ovakve konstrukcije
nazivaJu se spregovi (ill spregovi za vetar, kada primaju i op-
tereeenje od vetra). Po pravilu uvek jebolJe za konstrukciju sprega,
upotrebiti resetkastisistem nosaca (veea krutost).
Kada je gornja povrsina krova ravna'- to je ravanski nosac.
U slucajevima kada je gornja povrsina krova prelomljena, sto je
najcesei slucaj u praksi, ill je izvedena po krivoj povrsini- to je
onda prostorni resetkasti sistem. '
Osim zadatka da prime horizontalne sile (od vetra) spregovi
imaju zadatak da smanje duzine izvijanja pritisnutog pojasa, kod
resetkastih nosaca, odnosno da osiguraju pritisnute zone od iz-
bocavanja- kod larneliranih lepljenih i kod kovanih nosaca.
Ako je donji pojas glavnog vezaca. Odnosno nosaca pritisnut,
ili donji deo preseka kod plll1ih nosaca. slucaj koji se javlja kod
lucnih i rarnQvskih konstrukcija- onda se preduzimaju posebne
konstrukcijske mere da se i donji pojas, odnosno intrados nosaca
osigura od izvijanja. odnosno izbocavanja (u ravni upravnoj na
ravall vezaca, odnosno nosaca).
7.6.1. Polozaj, oblik, broji konstrukcija spregova
Spregovi se redovno postavljaju u prvo polje krovne kon-
strukcije. Odnosno prva dva vezaca (sa strane kalkana) vezuju se
pomocu .sprega u prostornu celinu- sl. 7.12a. Varijantno'resenje
moze da bude, ukoliko je to konstrukcijski opravdano, da se'drugi
i treei vezac spajaju u prostornu celinu. da cine prostorni sistem
za prijem horizontalnih sila a da se horizontalne sile kOje deluju
na kalkansku ravan preko sistema roznjaea prenose na ovu celinu.
U takvim primerima prvo polje krovne konstrukcije je bez sprega.
vldi s1. 7.12c.
Po duzini krovne konstrukcije. odnosrio oblikovanog volumena
a lz razloga sto spregovi imaju zadatak i da sprece boeno izvijanje
MIlan GOjkov!c, Dragoslav Stojlc
Prostorna stabllnost
8)' i'"
aifIIiII
, !E .' ,E ." ."
iii iI!' . . i' , 'I
iii! =as
..---'
_aDa

bJ
....,.
...::.....
:,P=!=t+'1
'+

:: I iIgj I!! I:
-
nosaca- postavljaju se u svako
sesto polje tako da osiguravaju
izvijanja maksimum
To znaci, da duz krovne ko-
nstrukcije mora da postoji mi-
nimum dva ali moze i vise spre-
gova- zavisno od duzine grade-
vine odnosno broja glavnib ve-
zaca, sl. 7.12d.
U svakom slucaju, sto se I
najcesce javlja u praksl, po je-
dan spreg treba postaviti u kra-
jnjim poljima i jedan u sredini
krovne konstrukcije- ili vise re-
dovno simetricno rasporedenih,
zavisno od broja glavnih vezaca.
Pri rasporedu spregova, za
sluCaj da su roznjace sa zglobo-
virna- gerberov sistem, straga
voditt racuna da spregovi ne
mogu bit! u polju gde
se nalaze zglobovi.
Za male duzine
hala, odnosno krov-
nih konstrukcija mo-
ze se ugraditi i sarno
jedan spreg (mada se
ne preporucuje), l{ako
je to prikazano na sl.
7.12b.
Konstrukcija je-
dnog ovakvog sprega
prima i opterecenje
od vetra koje se pre-
nosi preko roznjaca,
ali i sprecava izvija-
nje- izbocavanje glav-
nih nosaea.
Kod konstruk-
cija hala manjih
duzina i za manje
raspone dovoljna su
dva horizontalna
sprega lSI. 7.131, kojt
Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJIC
111
d)v, __x"
z/o
rI'll .
ill) IIII
2iL>
11
601
600 Drvelle konstrukclle
Primer proizvodne hale od drveta za hemtjslcu lndustrlju-
povrsina 7750m
2
, raspon 46m,. duz!.na hale 168m.
istovremeno primaju horizontalne sile od vetra ali i ukrucuju pri-
tisnutl pojas glavnog nosaca. Za vece du.ztne gradevina osim spre-
gova koji se postavljaju neposredno uz kalkanske zidove moraju
se prepvideti spregovi i izmedu kalkanskih povrsina - Jedan (kao

kaLka-NO'
HOIf?IZON'raN'e RlGte
li;9Lk<5W.5'A:tl>' Z'I/E
STLldOYI l<'aLl<' ziD!5

i'i
.
Milan Oojkovle, Dragostav StojiC
( .
.'
Prostorna stabltnost
na primeru sa s1. 7.12d) ill vi-
se. Broj spregova zavisi od broja
gIavnih vezaca. Prema nekim
autorima rastOjanJe spregova a)
treba da je:S; 25 m (i tada se ne
zallteva rigorozan proracun pro-
storne stabilnosti), m kako je vee
reCeno - jedan spreg treba da pros-
torno osigura :s; 6 gt,:,-vnih nosaea. b)
Kao sto je receno, kons-
trukclju sprega Cine vee post-
ojeei pojasevi glavnog nosaca i
roznjace - dodaju se sarno dija-
gonale. Novo dodati dijagonalni oj
stapovi mogu da budu od dr-
veta - kada se nazivaju "proste"
dijagonale (najcesce se koriste
kod rdetkJistih krovnih kon- d)
strukcija). Stapovi ispune mogu
da budu i od ukrstenih di-
jagonala i tada se, u naJveeem
broJu primera. izvode od celika.
Pr! tome ukrstene diJalgonale.
mogu iei kroz jedno, dva ili trl
polja. Da 11 ee jedna dijagonala iei kroz jedno ill vise polja zavisi
od ugla ct, ugla izmedu pravca dijalgonale i glavnog vezaca, odnosno
roznjace. Ovaj ugao treba da varira oko velictne od 45
0

Neke moguee konstrukcije spregova prikazane su na s1. 7.14.

Na slid je: pod a) konstrukcija sprega je od ostroivicne grade.
Zavisno dali su dijagonale "padajuee" ill "penjuee" u odnosu na
smer optereeenja - mogu da budu zategnute odnosno pritisnute. Po-
voljnije je da roznjace, odnosno vertikale budu pritisnute - manje
duzine izvijanja. Koristi se u slucajevima kada je jedan smer op-
tereeenja dominantan, daje .veee sile u stapovima ispune. Postavlja
se, po pravilu. sto blize kalkanu; pod b} - spreg je konstruisan od
ukrstenih dijagonala kOje se redovno izvode od celika (od okruglih
profila ali i od pljostog gvozaa).
Dijagonale<iSts.! optereeene sarno na zatezanje i redovno se 1z-
vode sa zatezac!.nta. Prednost1: jednostavna montaia,
glavni vezaci su optereeen! na dodatno opterecenje; varijanta pod
c) - ispuna sprega je od "padajucih" i "penjucih" dijagonala i kon-
struise se od drvene grade (duzine izvijanJa pritisnutih stapova
sprega - u ravni rdetke II = l a upravno na ravan resetke duzine
izviJanja mogu se smanjlti vezivanjem pritisnutih stapova za roz-
njace).
Mllan OOjkovle, Dragostav StoJle
i
603 602 Drvene konstrukcl/e


Karakteristike: nema dpdatnog optereeenja roznjaca, dijago-
nale moraju da imaju dovoljnu krutost (moguc pritisak); i d)
konstrukcija sprega je sa tzv. K- ispunom (roznjaee su na 1/2
raspona horizontalno poduprte. Duzine pritlsnutih roznjaea kod
istog naglba kosnika umanjuju se na polovinu. Nedostatak: veliki
broj cvorova).
Najcesce se u praksi, posebno za lamelirane lepljene kon-
strukeiJe glavnih nosaca koriste spregovl s diJagonalama,
dijagonalama kOje se izvode od okruglih profUa. Jedna karakter-
istiena veza izmedu stapova i dijagomala (od 0 pJ;'pfUa) i e1emenata
krovne konstrukeije od leplJenog lameliranog dp-veta, prikaiana je
na s1. 7.15 (na sliei Je: (1) celieni lim za vezui"stapova ispune-
vezuje se zavarivanjem za papuce kojima Je izvedena veza roznjaea
gIavni vezac; (2) celicni Hmovi zayezu sa 0 profUirp.a, za glavni
lim vezuje se zglobno pomoeu zavrtnja; (3) stapovi dijagonala; (4)
zatezac kojma se regulise zategnutost dijagonale; (5) zavrtanj; (6)
zavrtnji za poprecnu vezu papuce; (7) eeliene papuce za vezu roz-
njaca sa glavnim nosacem). I dalje, dijagonale se redovno izraduju
od celika 020 do 036mm.
Milan Gojlcovlc, Dragoslav Stojlc
t'
Prostorna stabllnost
XKOVN/ POKlf?iVaa
Konstrukelja sprega, od-
nosno njegovi elementi u
pravilune Ide u jednoj ravni.
Redovna je pojava, sl. 7.16,
da su vertikale sprega- roz-

njace- u jednoj ravni a ne-

posredno uz njih nalaze se
dijagonale. Ove i ovakve ek-
G/aVA/j l'KJS19c?
scentricllosti su neminovne i
U odnosu na resetkast sistem
i u odnosu na njegove geo-
metrljsl{e, i statH:I{e karakteristike one su neznatne
i 0 njima se ne vodi racuna (osim u posebnim slucajeVima kada
su od utieaja na pojedine elemente sprega).
Reakeije sprega, odnos-
no prostornog 1li ravanskog
sistema koji prima borizoll-
talne sile moraju se sigurllo
i llajl{racim putem preneti na
temelje gradevine. Ovo se po-
stiZe svrslshodnim projektova-
njem vertikalnih- boenih uk-
rucSenJa kOja se postavljaju u

U
vertikalne (odgovarajuce)
ni gradevine. Kalco sve mogu
da izgledaju ove konstrukelje
za prenos reakeija dato je na -{f-' .
s1. 7.17.
7.6.2. Deformacije

'7'0.
. ..

.
.
7W-
[Sfiku-;7,;i7:1
Ako se za ukrucenJe glavnih nosaca i prijem horizontalnih
sila (utieaj vetra) koriste puni pravougaoni preseei nosaca (ug-
lavnom od leljenog lameliranog drveta), tada osim dokaza napona
(da je am < crllld) treba ptoveriti i njegove deformaeije (od zadatih
utieaja) u ravni opterecenja, odnosno ravni nosaea, tj. dokazati da
je s;vf < doi. Medutim, ne treba jzgubiti 1z vida prisutnu cinjenicu
sto je spreg - ukrucenje elasticnije to Je veee opterecenje koje on
prima. Pun presekjemeksi- elasticniji i deformabilniji u poredenju
se reeetkastom konstrukeijom sprega, odnosno ukrucenja (pa sa-
mim tim navlaci i veee optereeenJe).
Milan Stojlc
604
Drvene konstrukclje
Deformaeije resetkastog sistema konstrukeije sprega, po pra-
vilu, treba tacno odrediti (kako bi se doblla ekonomicna konstruk-
elja, odnosno izbeglo preopterecenje sprega usled uvecanih bocnih
opterecenja).
Deformaeije se mogu sracunati:
a) tacnim proracunom prt;ko obrasea
11
t
f=2: .N
I
+2: C .Nk:>:d f.
S v n . op
I ~ l k
Ovde je
NI - sila u stapu resetke od zadatog opterecenja,
NI - sHa u stapu resetke od virtuelnog opterecenja P = 1 na
mestu i u smeru trazenog ugiba,
Sl duzina sistemne ose stapa,
>'
Ell - modul elasticnosU drveta II vlaknima,
AI - povrsina poprecnog preseka stapa,
- sila u prik1jucnom stapu'
Nk - sila u prik1jucnom stapu od virtuelnog opterecenja P =
1,
n broj spojnih sredstava, i
C - modul pomerljivosti spojnog sredstva (vidi str. 294).
Racun se provod! tabelarno.
b) uproscenfm proracunom tzv. If- postupkom, kojl se korlsti
kod spregova sapravilnom i ujednacenoJl1 ispunom i sa identicnim
vezama stapova u cvorovima (tada daje tacnost rezultata kao pod
a). Najveci ugib se dobiJa preko obrasea
5 q.l4
pri tome je
a 2
max f =: 384 E---r: It= 2 .YAo . ( 2") :
I 'f
Ovde je:
q - zadato opterecenje sprega,
raspon sprega,
Ao - povrsina pojasa (s obzirom na najcesci slucaj u praksi
- da su stapovi ispune sprega ekseentricno vezuju za
Milan Gojkovic, Dragoslav StoJiC
,..
605 Prostorna stabilnost
pojasni stap, za glavni vezac, to se za Ao uzima sarno
1/2 preseka),
a - rastojanje glavnih vezaca, odnosno sistemna visina re-
setke sprega,
1
y = -- k =: 2. C ::::> popustljivost veza i
1 + k l . /
karakteristika preseka (vidi str. 242); vrednost modula C' treba
uzimati (za resetkaste sisteme bez vertikale i sa identicnim nagi-
bima dijagonala od drveta):
- direktno vezivanje dijagonala (AD, ED) za poJasnl stap (A
o
'
Eo)
1 1 a' l'
~ = [ +--].
C 2 .co::ra. 2ED .~ , sina. nC '
dijagonale (AD, En) za pojasnl stap (A
o
' Eo) vezuju se pod-
vezieama
1 . . a
1
~ [.' +];
C' 2 . eosa. 2ED .~ . sin anC .
dijagonale (AD, Eo) za pojasnl stap (A
o
' Eo) vezuju' se uz
pomoc cvornlh ploca
1
C'
--=--;::- [
2 2
a 2
+ --+
. E . A sin anC
o . ~
nC
0 0
] ;
gde je
a. - ugao nagiba izmedu pojasnog stapa resetke i dijagonale.
n - broj eksera u vezi.
C - modul iz tabele na str. 242. i
a konstantna sistemna visina resetkastog nosaca;
Za resetkaste sisteme sa Ispunom od vertikala (Av, Ev) I dl-
jagonala (AD' Eo)
- sa vezivanJem direktno za poj.as resetke
1 1 a a . slti2all sln
2
a
~ [ + +-(-+--)].
C' 2co::ra. 2ED .An . sina ~ . Ev .Ay C no Dv
- sa vezivanJem preko podvezica
Milan GojkoVic, Dragoslav StoJie

607
Drvene kOllstrukclje 606
1 1 a a sin
2
a. 2 1 sin
2
a.
--[ + +-( + )].
C' 2 . corl-a. 2Eo . AD . sin a.. 2 . Ey .Av C no n" '
- za vezivanje za pojas preko evornih ploCa
1, 1 [ . + . gJn
2
a.
- '" + +--+ .
C 2.co!l'a. 2E . A . sina. , 2 . E . Ann. en C ] ,
o "-0 v""v 0 Y v 0 0
Napomena; navedene jednacine vaze za ugao a. const. i iden-
Hene povrsine preseka pojasnih stapova i Stapova ispune.

Za slucaj da se preseci stapova rc-
setkastog sprega dimenzionisu prema
stvarnim sHama moze se uzeti lw '"0,851.
To isto vaii i za proracun deformacija
(detaljnije vidi: Bauen mit Holz, 3, 1978.
:<W>LXD"
godina);
1 fl.2-t
c) deformaclje resetkastlh spregova
. za odredene sisteme kOJi se javljaju u
praksi mogu se sraeunati pribliZnim pos-
tupkom koji Je dao Gerold (W. Gerold, Seitenlast zur BemessUllg
der Aussteifungskonstruktion prallelgurtiger Bretischichttriiger, Bauen
mit Holz, 3, 197B. godlna): Proraeun se zasniva na predpostav-
kama: sistem ispune je od ukrstenih celicnih dijagonala, puna isk-
oriscenost preseka dljagonala 1 veza, i deformacije pojaseva sprega
(glavnl vezaci i vertikala (roznjaea)) zanemaruju se.
Razlikuju se slueajevl:
1)Celicne dijagonale vezane za pojas preko cvornih limova.i
vertikale od drveta (velicnia ugibaJ prema rasponu sprega lJ
!=
I sin2 a. .' E a '
odnosno za dijagonale od celika St. 37 sa iskoriscenim
bruto presekom (dO' =180N/mm2) odnosom a/E
180/210000=0,B57 . prednjl izraz dobiJa oblik
f 1
-= . (1,2+ ),
I 1000sin2a. a
IIi za dijagonale od celika St. 37 (okrugli profili sa zate-
zaeima; sa dO' =125 N/mm2) 1 odnos O'IE 125/210000=
0,446. 10-
3
prednji izraz ima oblik
f 1
1000s1n2a.(0,62 + 3,24 ). a
Milan GojkoVlc, Dragoslav StojiC
,.'
Prostorna stabllllost
2)Resetkasta ispuna spregaje od drveta i za pojasne stapove
vezuje se mehaniekim spojnim sredstvima (bez cvornih plo-
cal
!_ 1 0,00324cosa. {I )]
- , E + + sina. .
l a
Ako se vezivanje u evoru izvodi patentiranim woscima (ka-
rikama). prema uputstvUna DIN 1052, to se pesek stapova
moze iskorisHti sa cca 40% pa sa ovim podatkom izraz
dobija oblik
f 1 a
-I 2 [0,37-E + (1+sina. ) ]
1000sin a. a
3) Za ispunu resetke od drvetavezanu u cvorovima pomocu
upasovanog pocinkovanog lima i ekserakoristi se odnos
f = 1 ( + 0,0034);
sin2 a. E a
kako stapovi dijagonala, zbog moguceg izvijannja, nisu u
potpunosti iskorisceni (sa. iskoriscenjem cca 50% => cr =
0,51,158,5= 4,89MN/mm2 i E =104MN/mm2 prednji ob-
razac ima obUk
!
I 1000
1
sin2 a.
E
+3,24
a)'
U prednJim obrascima velicinu a treba staviti u m.
Prednja izlaganja se zaokruzuju sajOs nekoliko primera kon-
strukciJa spregova i ukrucenja. Tako je, na sl. 7.1B. prikazana
Jedna prostorna konstrikcija sprega (primenljiva za resetkastu kon-
strukciJu glavnih vezaca) sa naizmenicno proJektovanim dijagona-
lama (od ostroivicne grade). Kao sto se lz sUke vidi reakciJe sprega
za vetar, koji istovremeno sluzi za prihvatanje sila od moguceg
bocnog izvijanja nosaea, prenose se natemelj preko pose-
bnih resetkastih konstrukcija (datih u vise varijanti).
Kalkanske povrsine velildh hala primaju znatno opterecenje
od vetra. Na sl. 7.19 datje primer sprega za vetar kojije postavljen
u ravni donjeg pojasa glavnog nosaca (ravanski nosae). Vetar se
preko kalkanske povrsine, odnosno preko vertikalnih re.setkastih
stubova prenosi na spreg i dalje na temelje. Reakcija sprega za
Mllan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
609 608 Drvene konstrukc!Je
vetar prenosi se na temelje preko resetkastih stubova (u bocnim
ravnima gradevine).
Jc ......"i Jl':?"<'at'<60"
Kod reSetkastih konstrukcija krovova velikih raspona. kada
su glavni vezaci resetkaste konstrukcije razl1citog oblika i sistema.
potrebna prostorna stabilnost gradevine dobija se ugradivanjem po-
duznih ukrucenja. Ovo su u stvari resetkaste konstrukcije koJe
GtO'YlV/


" ...

MQ11' ,?//J{/-I"1{'eIVOSf.

.;e" a;1
fi1JZ//fiVYI (/
Z/[/q
/.oe!ZO/J"}?fWf 6l'lt'65" l?d
(/J@VN/

Mllan GOjkovit, Dragoslav StojiC
r
Prostorna stabUnost
sP..eeGov/
KROVNI7,7
;&v..v/


OP'RJ,et::t::feN.:7e-siJ.e Ko.:te Q!!ZV,7U.M:i" l"DiX,z-
III/ / N.7/NOJ.'t) M'

''I leze u vertikalnoj,ravn! i po-
vezuJu sve vezace u celinu. s1.
*' 7.20. i s1. 7.21.
.., ,_
Redovno se ugraduJu '1--1--1--1-1-- -- -- -- -
sredini raspona glavnih
u
.... _J" ,.,.._ . veza-
-, /"" .... ,1......] f:1- ca. Kod vecih konstrukc!Ja
I -1 l mogu da se ugrade i tr! po-
duzna ukrucenja (u cetvrtinama raspona).
Poduzno ukrucenje je de facto resetkasta konstrukciJa kOJu
cine: gornji pojas- roznjaca a vertikale su istovremeno i vertikale
glavnih vezaca; dodaje se donji pOjas i dijagonalni stapovi. U po-
jedinim dispozlcijama poduzno resetkasto ukrucenje moze da
zameni roznJacu (na tome mestu).
Milan Gojkovic. Dragoslav Stojl6
611
610 Drvene konstrukclj e
7.6.3. Bocni poduzni spregovi
Javljaju se u onim konstruk<;ijama zgrada od drveta kada je
potrebno horizontalne sile, redovno od uticaja vetra na bocne po-
vrsine gradevine, prenett na temelje, s1. 7.22. To su u stavri reset-
kaste konstrukcije postavljene redovno u ravni donjeg pojasa glav-
nih vezaea koJe prenose opterecenje od vetra na temelje gradevtne.
preko resetkastih konstrukcija stubova postavljenih u kalkanskim
zidovima.
Medutlm, ne iskljueuje se mogucnost postavljanja ovih spre-
gova i u ravni gornjeg pojasa glavnih vezaca. Kako sto se lz slike
. 7.22 vidi i popreeni i poduzni spregovi locirani su u ravni donjeg
/
t.I M9ktC'NSKOM
0f)I./0(;N() zku


J;& I\G' 7I!?M(!Jil7C'



Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
Prostorna stabilnost
pojasa glavnih reSetkastih vezaca date krovne konstrukcije (tro-
uglastog oblika). Za slueaj da su poduzni spregOVi u ravni gornjeg
pojasa, kao na primeru sa s1. 7.20, reukcije spregova prenose se
na temelje L'l.kode preko resetkastih konstrukcija stubovu postav-
Ijenih u ravni kalkanskog zida.
Kod krovnih vezaca sa nagnuttm iv1cama (u ravni l{rova), na
konstrukcijama dvovodnih krovova (na primerima kada su glavni
nosae! od lepljenog lamel1ranog drveta trapezastog oblika iii imaju
oblik rama na dva ili tr1 zgloba, ili su luenog obllka). konstrukcija
sprega ima prelom u slemenu. odnosno pojasni stapovi sprega.
kojt su istovremeno i glavni ili sastavnl delovi glavnih vezaea-
nosaea. takode imaju prelom. na mestu preloma pojasl1ih stapova,
u slemenu. tom prilikom javljaju se sile VW' kako je to prikazano
na sl. 7.23.
sprega treba priveriti i na uticaj sile V
w
'
Intenzitet sile Vw moze se sracunati preko relacija
1 n
Vw = B L WI' hi odnosno = 2 0 . sin a. .
1=1
U ovom izrazu je:.
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Usled postojanja i uticaja sile Vw u glavnim nosaeima nastaju
dodatni uticaju. momenti savtjanja kod ramova na tri zgloba.
dodatne reakcije na osloncima. Ovo znaei. da glavne vezace koji
su dec
i
612
Drvene konstTukclje
n
:EWI . hi moment slla Wj U odnosu na horizontalnu ravan
1:1 kroz oslonce sprega;
B - razmak vezaca. odnosno visina resetke sprega;
kod punih nosaca 0 - sila u stapu rigle a ugao (X - ugao nagiba
glavnog vezaca (S1. 7.23). '
Staticki uticaJi usled utlcaja sile Vw i provera napona u pre-
secima glavnog vezaea racunaju se na poznat nacin.
Milan Gojkov16, Dragoslav 5tojl6
to<


Proracun drvenih
konstrukcija
prema Evrokodu 5
8.1. Uvod
N
agli razvoj tehnoloskih procesa proizvodnje u svetu, a
i kod nas, najrazlicitiJih elemenata od drveta, posebno no-
vih proizvoda na bazi drveta. kao i razvoj savremenih adhezivnih
i mehanickih spojnih sredstava, doveo je do sasvim novog koncepta
proJektovanja, modeliranja, proracuna i ispitivanja drvenih .kon-
strukcija.
Zadnjih godina. posebno u Evropi. cine se veliki napori da
se postojeee nacionalne norme usaglase sa evropskim EN normama
ili sire (ISO). Jedan broj jugoslovenskih standarda za drvo i drvene
konstrukcije je vee usaglasen sa medunarodnim standardima , ali
tek predstoji veliki posao usaglaSavanja izmena i dopuna. pa i
izrade novih standarda. Zemlje evropske zajedniCe i EFTA su vee
na putu da po usvajanju jedinstvenih evropskih standarda povuku
svoje nacionalne standarde. Time ce i pored otpora nekih grupa
u miucnim i strucnim krugovima. ipak, zauvek nestatt poznati DIN,
BS, SIA i drug!. standardi.
Celokupnu vaiecu regulativu iz drvenih konstrukcija kod nas
clnl nlz standarda sa oznakom JUS (bez prateeih pravilnika, uput-
stava i propisa). Prvipropisi za drvene konstrukcije objavljeni su
1947') godine pod nazivom "PTP za drvene konstrukcije". Godine
1984 ovi propisi su' stavljeni van snage . i umesto novih propisa
objavljeni su Standardi za projektovanje i izvodenje drvenih kon-
strulkcija i skela. Pored toga objavljeni su i Standard!") za protiv-
pozarnu zastitu drvenih konstrukcija. Na sastanku Odbora za. un-
apredenje gradenja drvetom u JugoslaviJi u SaraJevu 1989. godine
prihvaceno je da opsta orJentacija jugoslovenske rej:{Ulative iz ob-
*} Bluebenl list FNRJ 32/1947
.'} JUS UC9. 200 do 500 ProJektovanJe:.1 IZQodenJe. drvenlh konstrukcUa
Milan Gojkovlc. Dragoslav 5tojl6
-----

'.i..
;
f

..

614 Drvene konstrukcl.le
:1, ,f
t!
d
lasti drvenih konstrukcija bude Evrokod 5. U novonastalim i ratom
:it
1\ j'f stvorenim uslovima prekinutje rad Odborl:). kao i .Komisije savez-
'..1
nog zavoda za standardizaciju. Novi napor da se postojeca regu-
lativa sistematizuje i prezentuJe strucnoj javnosti, da se procesi
':':'l
stvaranja evropskih normi, posebno Evrokodova za konstrukcije,
predstave javnosti Nni se ua strateSkom projektu tehnoloskog raz-
voja') "Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projekto-
vanja proizvoda i tehnologiJa u gradevinskom konstrukterstvu Sr-
bije", od .luna 1994.godine. U okviru projekta radi istraZivacki tim
koji prati Evrokod za drvene konstrukcije. Rezultati projekta bice
osnova komisiJanla za izradu novih standarda iz oblasti konstruk-
cija.
Ocekuje se da Evrokodovi i prateci evropski standardi za
drven.e konstrukcije budu u celini prihvaeeni kao Jugoslovenski
standardL Pregled tehnickih instituciJa i regulative Evrope iz ob-
lasti drvenih konstrukcija:
B.2. Opsti pregled stanja Evropskih Standarda za
Drvene konstrukcye
Rimski ugovor 1z 1957. godine 0 osnivanju evropske ekonom-
ske zajednice dopunjen je 1986. godine jedinstvenim evropskim
aktima, posebno u Clanu 100 ugovora, sto je tekod 1. januara
1993.godine omogueilo ostvarivanje jedinstvenog evropskog trzista.
Time su po}ozene politieke osnove za stvaranje jedinstvenog evrop-
skog trzista u oblasti gradjevlnarstva. Da bi se doslo do realizacije
ove ideje i da bi se ostvarila.trgovina nesmetano unutar evropske.
zajednice, 21.12.1988.godine objavljena su uputstva za "gradjevin-
ske proizvode"") visoke i niske gradnje. Gradjevinski proizvodi ce
biti prihvaceni natrzistu ako odgovaraju "evropsklm tehnlckim spe-
cifikacijama" odnosno usagiasenim evropskim standardima iIi za
norme koje nisu usaglasene, evropskim tehnickim uslovima.
Evropski komitet za.standardizaciju (European Commtttee jor
Standard!zatfon - CEN) bavi se na osnovu odgovarajucih mandata
Komisije evropske zajednice (Commtsston oj the Europeon Comu-
ntties - CEC) normiranJem na evropskom prostoru da bi se una-
predio transver roba i usluga otklanjanjem prepreka izazvanih te-
hniekom regulativom. .
'} Projekat zajednickiJlnanslraju Mln/starstvo za nauku I tehnolog!lu I Ministarstvo
za Urbanlzam, stambeno -komunalne delatnostl t gradevinarstvo Republllce SrbUe.
Nosllac projekta je Gractevtnskl fakultet u Beogradu u saradnjl sa Gradevlnskim
fakultetom u NI;u I Fakultetom tehnlcklh nauka u .Novom Sadu.
..) Der Rat der Europaelschen Gemeinshaften, 1988: Richtllne des Rates zur
Anglelchung der Rechts - und Verwaltungsvorschriften der Mltgliedsstaaten ueber
Bauprodukten (AZ 89/l06/EWG). Fassung 21. 12. 1988.
Milan Gojkovic, Dragoslav StoJlc
r
drvenlh konstrukc!la prema Evrokodu5 615
Gradeci ovaJ zajednieki !concept za stvaranje jedillstvenog ev-
ropskog gradjevillskog tdista, CEN je u okviru tehnickog komiteta
TC 250 izradio st:'ll1darde za proracull !construkcija u gradjevinar-
stvu (Evro!codovi za konstrukcije "Structural Eurocode") kao i pra-
teee standarde za gradjevinske materijale, industrijsku proizvodnju
odredjenih gradjevinskih materiJala i ispitivanje svojstva materijala.
Takoje i CEN/TC 250/SC5 PT- 1 zaproracull drvenih konstrukcija
prema izvestaju EUR 9887 izradio "Eurocode 5"- zajednickapravila
za drvene konstrukcije od 1987:
1
godine.
Nacrt Evrokoda bio je pripremljen od radne grupe W18-
CIB-a (Conseil International du Biitiment pour la Recherche, I,
Etude et la Documentation) u saradnJi sa CEI (Conjederation Eu-
ropeen des Industries du Bois) i radne grupe RILEM-a (Reunion
Internationale des Laboratolres d Essais et de 'Recherches sur
les Materiaux et les Constructions ) i ISO (International Stand-
ardization Organisation). Izvestaj CIB- REPORT iz 1983. godine
"CIB Structural Timber Design Code" bio je radlla verzija Evrokoda
5. Evropskl komitet za standardizac1ju je objavio novu verziju Ev-
rokoda 5**) pod nazivom proracun drvenih konstrukcija, deo 1.1
Opsta pravila i pravila za proraewl zgrada" (skraceno EC 5).
20.11.1992. za privremenu upotrebu kao evropski predstandard
ENV 1995-1-1:1993. sa ciljem da za tri godine preraste u evropski
. standard EN. 08tali delovi Evrokoda 5, ( koji se pripremaju Hi
su u planu), su:
Deo 2: Mostovi (u pripremi)
Deo 10: Dopu)lska pravila za zastitu od pozara
Clanovi CEN"":a su trenutno 18 nacionalnih instituta za stand-
al'diZaciju zemalJa evropske zajednice 1 EFTA. Sediste CEN-a je u
Briselu. CEN ima za razlicite radne oblasti telmicke komitete {
Technical committee - TCl. podkomltete (Subcomlnittes - SC) i
projektne grupe (Project Team."'" PT). Na Evrokodu .5 radi podk-
omftet SC 5, a ..delove Evrokoda.5 zaduzene'su
projektne grupe .PTl, PT2, ..., P1;'l.O.
Prema stanju obrade, standardi mogu bitt::.
prEN.. - nacrt standarda, ..
EN .
pr ENV nacrt ev-ropskog pr.edstandarda,
ENV -
'.' , '.:. . , . )J,',. , " :
OJ Kommlsslon der Eruropaelschen, .. ) Gemelnsame' elnheitl/(::he
Reglen fuer Holzbauwerke;. Report, f;UR f'j81:J7.. (Alitorl' H.J. Larsen (Dans/mJ. P.
Grubtle (Francuska), H. Bruenlngh0.u I :J,"Ehlb'edi: (T:-lemacka) I J. Sunley (Eng/es/ca) .
..) Radna grupa je proslreTia. sa A. Oecce<;>n '(ItaIUa). J. KUlpres (HolandUa) I P.
de Sousa (PortugalUa) . . . . .
Stojle.
616 Drvene
'. Objavljivanjem EN lstovremeno se povlace odgovaraju6i na-
cionalni standardi. Ovo je praceno tesko6ama zbog nedostaju6ih
normi. a cesto se ENV i naclonalni standardl u potpunosti ne
poklapaju tako da povlacenjem nacionalnih standarda ostaju iz-
vesna podrucja primene nepokrivena. Iz navedenih razloga neo-
phodno je doneti "Evropski paket standarda" koji bi u potpunosti
bio u stanju da zadovolji nncionalnlh llormi.
Vaznost evropskog predstandardaENV 1995-1-1: 1993. najpre
je ogranicen natrtgodine. U tom perlodujepotrebno da se prikupe
sva iskustva u primenl ENV i da budu razjasnjena sva otvorena
pitanja. Po isteku postavljenog roka CEN donosi odluku:
- da se ENV prevede u EN. tli
- dase produzi vreme vaZenja i dalje kao ENV (najvlsejedan-
put. ali ne duze od dye godine). tli
- da se ENV zament novom preradjenom verzijom ENV stand-
arda. ili
- da se ENV povuce (bez zamene).
Prema sadasnjem stanju, CEN je predvideo standarde za kon-
struktersko gradjevinsko inzenjerstvo od EC 1 do EC 9. CEN pred-
vidja da 6e evropski standardi b1t1 usvojeni do 1999.godine i da
se do tada povultu svi nacionalni standardl (kao sto su DIN. SIA,BS
i dr.). Danasnje stanje evropsklh standarda. iz oblasti proracuna
drvenih konstrukcija u odnosu na stanje drugih evrokodova je
zadovoljavajuce. Moze se reCi da je veei deo neophodnih poslova
zavrsen i da se relativno daleko otlslo. Deo 1. "Opsta pravila i
pravila za proracun zgrada, Evrokoda 5: Proracun drvenih kon-
strukcija stavljen Je u "probnu fazu" kao evropskl predstandard
ENV 1995-1. kao i "Opsta pravilaza proracun" i "Proracun i zasUta
od pozara".
Na izradi pratecih standarda EN iz oblasti drvenih kon-
strukcija rade sledeci tehnicki komiteti:..
CEN/TC 38 Zastita drveta.
CEN/TC 103 Lepkovi za lamel1ranje,
CEN/TC 112 Drvo kao gradevinski materijal,
CEN/TC 124 Divene konstrukcije
Sa Zaljenjem moramo konstatovati da za sada proracun po
Evrokodu 5 nije moguc radi broJnih teskoca. Prvl razlog je sto
same norme nisu dovolJne za proracun. jer ne sadrze relevantne
podatke neophodne za proracun. Neophodni su dopunski podaci 0
karakteristikama materijala (npr. cvrstoca i modul elasticnosti).
Sve vazece nacionalne norme sadrze ove podatke. Sve potrebne
podatke treba uzeti iz prateclh nonni za drvo EN kao i normi za
Milan Gojkovie. StOjl/!
Proracundrvenlh kOllstrukclja premn Evrokodu5 617
opterecenja EN 1991. Poteskoca je u tome sto pojedini standardi
nisu JOS uvek usvoJeni u konacnoJ formi. U prelaznom (probnom)
periodu primene ENV. sv! neophodni podaci za proracun koji ne-
dostaju u Evrokodu sadrzani S11 u "Nacionalnom dokumentu za
primenu EC 5" (National Application Document). Svaka zemlJa
clanica mora da izda NAD, i time se omoguci probna paralelna
primena EC 51 nacionalnih standarda. U NAD-u su sadrZane sve
potrebne vrednosti za primenu EC 5, a posebno moraJu biU naz-
nacene sve odredbe i vrednosti konstanti materijaJa kOje se raz-
likuju od onih u EC 5. NAD u oblasti drvenih konstrukciJa u
pojedinim zemljamaJOB je u pripremi. NAD D (Nemacka) se pojavio
u prvoj polovini 1995 godine. NAD sluzi da se prevazidju razlike
u EC 5 i sadasnjih nacionalnih standarda. NAD sadrzi i neka
dopunska pravila. a i neke modifikacije u cilju uproBcenja nekih
stavova EC 5. Kako se EC 5 zasniva na konceptu granicnlh stanja, a
ostaIi nacionalni standard! u Evropi na konceptu dopustenlh napona.
potrebno je da se EC 5 zajedno sa nacionalnim dokumentom koristi
i proverI u gradjeviuskoj praksi u sto viSe projekata kako bi se razlike
u rezultatima prepoznale. a timebi se EC 5 mogao eventualno
korigovatl.
B.8. Osnove proracuna drvenih konstrukcua
8.3.1. Opste
Osnovni zahtevl koji se postavljaju u EC 5 za drvene kon-
strukcije su u svemu kao i kod konstrukcija od drugih ma-
terijala (Beton EC 2 i Celik EC 3).
Osnovni koncept dimenzionisanja jekoncept graniCnih
stanja ito:
gran!cno 'stanje nosivosti (Ultimate LImit States - ULS)
- granicno stanje upotreblJivostl (Serviceabllity Limit States-
SLS) , .
Proracunske situacye mogu biti: stalne. privremene i
incidentne.
Koncept granicnih stanja se bitno razlikuje od dosadafinjeg.
u mnogim zemljama vaZeceg koncepta dopuBtenih napona. Koncept
granicnih stanja podrazumeva resenje dva problema ito:
-; proracun dejstava n,8. konstrukcije. odnosno odredivanje od-
.i. govaraJucih uticaJa i
!... proracun karakteristika materijala. odnosno odgovor kon-
strukcije na zadata deJstva.
Milan GojkoVie, Dragoslav Stojle
jll'i:

t':'1
618 Drvene konstrukclje

H:

Proracun dejstva na drvene konstrukcije u svemu je isti kao
kod konstrukcija od betona i celika.

Racunska vrednost nekog dejstva F d generalno se moze izraziti
iii
kao:
Fd=yFF
k
.t::;llj
gde je:
I
F oznacava dejstva: G- stalna, Q -promenljiva i A-
incidentna,
Fk - karakteristicne vrednosti dejstava oznacava G
k
, Q i
k
AI,"
YF - parcijalni koeficijent sigurnosti za dejstva.

Detaljna analiza za proracun po Evrokodu 5 predstavljena je
algoritmom (Sl. B.ll.

rf,'l;il. Kao karakteristiku materijala treba odrediti karakteristicne

vrednosti i racunske vrednostl svojstava materijala. Racunska vred-
'n
ii:),
nost nekog svojstva materijala dobija se kao :

tiil
l
,'

Xd =K .

mod
[t!ij
Ym

gde je:

n'!'{'
Ii;!. I,
K
mod
- faktor koji uvodi uticaj vlaZnosti i vremena trajanja
opterecenja na mehanicka svojstva drveta,
ffrr.

parcijalni koeficijent sigurnosti za to svojstvo ma-
.l'i'j Ym

terijala,
Racunska vrednost nosivosti Rd materijala dobija se u zavis-
ij;i!1:
nosti od vrednosti Xd i geometrijskih podataka ad' odnosno:

,;JJ
Rd = Rd ( Xd ad )
i""1
.
(1,1,\,;
Karakteristicna vrednost cvrstoce se defdinise kao 5% fraktil

lfil' statisticke raspodele dobijene na osnovu rezultata ispitivanja uzo-
tii'!' raka sa uravnotezenom vlaZnoscu koja odgovara atmosferskiril uti-

!I:1i cajima (20C/60%) opterecenih u trajanju od 300s.

. Karakteristicne vrednostl krutosti (modula E i G), definisu se
1'"1"
kao 5% i 50% fraktil statisticke raspodele dobijene pri uslovima

(20C/60%/300s).

Karakteristlcna zapreminska masa definise se kao 5% fraktil

statisticke raspodele sa masom i zapreminom koja odgovara vlaZ-
li\'i
L
nosti drveta pri uslovima (20
o
C/65%).
"!;It:
I
!'i
r
:

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

,"
IiL'
Wj,.
Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5
619
Karakteristicne vrednosti cvrstoca date su u posebnom stand-
ardu prEN 33B (Structural timber, Strengh classes). Vrednosti su
date u tabeli B.1 za razlicite slucajeve naprezanja i klase cvrstoca.
Prema ovom standardu postoje 12 klasa drveta cetinara i liscara.
Tabela sadrzi i vrednosti E i G modula kao i vrednosti zapreminske
mase. Za oznacavanje pojedinih klasa koristi se oznaka, na primer:
Algoritam za proracun drvenih konstrukcija prema EC 5
KARAK'I1(RlSTI(:Nl(

OIlOMETRIJSKIII
VELlCINA
''"'-"''--''''"-r


Dugytmjno (koriliuo optcrc6:njel
i Srcdnje (pokn:tU>l
(vclur iii sneg)
Y... mn.J _
PRORM:ON KARJlK'I1lIUST,CNIII VW'lDNOS'1l
DEIS'J'AVA
Gk Q
k
SVO.lSTVA

KARAKTBRlSTl<:NA
VREDNClST SVOISTVA
MA'J1JRlJAI.A
.--
Dugorrnjno oplcreC'cnjc i
ebploal'lciom: kwc
K.luod
Purcijllini kOI:CicijC'llt
materljala 1m
,
KACUNSKA VREDNOST 1)'J'I'ORNOSTI
MA1'EnUALA
R"
Mllan Gojkovle, Dragoslav Stojle
621 620 Drvene konstrukclje
C24 - lIE
sto znaci da je cvrstoca drveta na savijanje 24N/mm2,
a modul elasticnosti E
O
,k50 = 11000 N / mm
2
Tabela 8.1. Klase evrstoCa za monolitno (gmtfevinsko) elroo premt:1 prEN 338
P'
KarakteristU:ne cvrstoce IN/mm
2
)
SavlJanje f n l ~ ! ~ 1 1 6 I 18 I 22 I 24 I 27 I 30 I 35 40 50 60 70
Zatezanje
ft,(),k 1 8 10 II 13 14 16 18 21 24 30 36 42
paralelno
ZatezanJe
ft,w,k I 0,3 I 0,3 I 0,3 I 0.41 0,4 I 0,4 10,4*10,4'10,4*1 0,6 I 0,7 I 0,9
upravna
Prltlsak
fc,o,k 1 17 1 17 1 19 1 20 1 21 1 22 1 24 1 25 1 27 1 30 1 32 1 35
paralelno
Prltlsak
:,OO,k
I\upravllo
10.5 13.5
SmlcanJe fv,k 5.3 6.0
Karakteristicnc krutost! rN/nl1"Zl +
SrednJI E-modul
1 9 1 10 1 11 1 12 1 12' 1 13' 1 14' 1 14 1 17 1 20
paralelna
MIIl,E-madul
Eo,kSOl 4,7 I 5,4 I 6,0 I 6,7 I 7,4 I 8.0 I 8,0 I 8,7 I 9,2 111.7114.2116.7
paralelno
SredllJI E-modul
upravno
290 310 320 340 350 3701380*1400*142016501700 1900 II
350 370 380 410 420 450 1460 1480 1500 1780 1840 11080
Za odred:ene urste drveta osim PAPPEL mora u klasama C30, C35
i C40 urednostl jt,90,k, jc,90,k i k pomnozltl sa jaktorom 1, 4, Eo 1<:50
i G
k50
sa jaktorom 0.8 kao i E90.k,'j sa jaktororrl 2.0. '
Milan Gojkovl6, Dragoslav StoJI6
r
Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5
Tabela 8.2. Podela po klasama za lepljeno lamelirano drvo
prema CEN/TC 124.207 i EN 1194
5% fraktil E - modula
E = 0,8 E
0.05.g O,05.g
U tabeli 8.3 date su uporedne vrednostl vaZecih standarda
JUS. UC9.200, DIN 1052, DIN 4074 i prEN 338.
Milan Gojkovl6, Dragoslav StoJI6
622 623 Drvene konstrukclje
Tabela B,3. Uporedna analiza klasa JUSIECIDIN
C 18 1Il C22 1Il 57
C24 II 510
\I
C30 513
C35 lit C40 MSI7
Modiflkacioni faktor K
ruod
, dat u tabeli 8.4 zavisi od vlaZnosti drveta
i, eksploatacionih klasa i klasa trajanja opterecenja'l.
Tabela B.4. Vrednosti za kmod za monolitno., lepljeno drvo i
sperplocu.,
0.90
Parcijalnl koeficijenti Ym za elemente u drvenim kons!iukci-
jama dati su u tabeli 8.5. ,.,
Tabela B.5. Parcijalni koeflCyent za karakteristike materi-
jala (Ym)
OJ Za prolzvode na bazl drveta kmod Je dat u tabell 2.6 na stranf 154,
Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
{'
ProraCl1l1 drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5
8.3.2. Granicno stanje upotrebljivosti
Graniena stanja upotrebljivosti su stanja eijim prekoraeen-
jem vise nisu ispunjeni upotrebni (eksploatacioni ) zahtevi ito:
deformactje Hi ugibi koji utieu na izgled iii lcvalitetnu ek-
sploataciju konstrukcije (uldjucujuci lose funkcionisanje
masma i opreme) ill prouzroktiju ostecenja na zavrsnim ob-
radama Hi nekonstrukcijskim elementima.
- vibracije kOje prouzrolnlju nelagodnost ljudi, ostecenja zgra-
da iii njenog saddaja, Hi ogranicavaju njenu funkcionaluu
efikasn0st.
Deformacije konstrukcije kOje mogu da nasL,'lnu usled uticaja
izazvanih dejstvima na konstrukcije (kao sto su aksijalne i smicuce
sile, momenti savijanja i pomeranja u vez!) , kao i usled uticaja
vi age, treba da ostanu u odredenim granicama, zbog mogucnosti
ostecenja obloga. plafona, pregradnih zidova 1 zavrsne obrade, funk-
cionalnih potreba kao i zahteva spoljasnjeg izgleda.
Kombinacije dejstava za granicna stanja upotrebljivosti treba
lzraeunati na osnovu izraza:
L Gk,j + Qk.j + L '1'1.1 Qk.j
Trenutna deformacija lisled nekog dejstva racuna se u
illst
'
koriScenjem srednje vrednosti odgovarajuceg modula krutosti i tre-
nutnog modula pomerljivostJ za granicno stanje upotrebljivosti le
ser

odredenu ispitivanjem prema metodi za odredivanje ks (= k.
er
)
datoj u EN 26891-
Konacna deformac1ja, Utili' usled nekog dejstva racuna se kao:
uflll = (1 U
illst
+ k
def
)
gde je faktor koji uzirna u obzlr povecanje deformacije, sa k
def
vremenom usled kornbinovanog uticaJa tecenja i vlage. Treba kor-
1stit! vrednosti k
def
date u tabeli 8.6. -
Konacnu deformacij'li. konstrukcije sastavljene od elemenata
sa razlicitim karakteristikama tecenja treba sracunati koriscenjem
modifikovanih modula krutosti. koji su odredeni deljenjem trenut-"
nih modula ~ svaki element sa odgovarajucim vrednostima (1
+ k
def
)
Ako se kombinacija opterecenja sastoji od dejstava koja pri-
padaju razliCltim klasama po trajanju, doprmos sVakog deJstva uku-
pnom ugibu treba izracunati odvojeno koristeci odgovarajuce vre-
dnosU k
def

Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle
624 Drvene konstrukclje
Tabela B.6. Vrednosti kde/
J
Eksploataclona klasa
II---
2 lu .$ 20%) 3 (u "> 20%)
Mottolltllo drvo
stalno 0.60 0.80
0.50 0.50 1.50
0.25 0.25 0.75
kratkotrajno

0.00 0.00 0.30
I} Za monolitno drvo koje je ugradeno zasiceno na 1li blizu tacke
zasicenja i koje ce se susiti pod opterecenjem, vrednosti koefici-
jenata k
def
treba povecati na 1.0
Granicno stanJe upotreb!JLuostl
'J 1{deJ Je daf sarno za monolltno 1 lep!leno monoHtnodruo, za plocaste prolzuode
vldett tabelu 4.1. Eurokoda 5.
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
1
! Proracundrvenlh konstrukclja prema Evrokodu5
I
625
I Tabela B.7. Izrazi za pomeranja i vibraclJe
I
Pomeral\lc vcza
Moduli pomerljiV08ti
i
elastlt\no pomeranje Ul
nst
:
I 1.5
K'eT '" 20Pk d (zavrtnjl. busenl ekser!)
F SUa
1 ilUlnst= K,..r'" ModulpomerljlVostl
I
K 1 1.5dO'S (k I)
r '" 25 Pk e ser
krajllj e pomeranj e Unn:
'
S Unn '"Ulnt ( I +!<:.t.r)
K =2..pl.Sd
O
(klame)
StT 60 k
Uno U
lnst
..J[i'-'-+"'"k:--
d
-.-.l-C):-'(;-I;-:-+'kC--.,-.-2;:-)
r d
Granicne vrednollti ugiba
Granicne vrednolltl ugiba
e!astleno pomeranje usled promenlJlvog
Uo
dejstva
./f....-.::::":----1I":-----:::::::"l.. U
----- J)d:
Uz.Inst .$ 1/300; za konzole 1/50
U
o nadvlilenje u neopterecenom stanjuIkonaenl uglb
u\ uglb usled stalnog dejstva
u2 uglb usled promenljlvog dejstva I fin .$ 1/200;
za konzo1e 11100
"net,Inst .$ 11200; za konzole11100
"net'" ul +u
2
- U
o
Vibracije
Vibracijc
sopstvena frekvenclja meduspratnih
dokaz za meduspratnu konstrukclJu sa
konstrukclJa
fl "> 8Hz
u
.f\ = -{<E I)\
F:S 1,5 mmlkN
m
f} sopstvena frekvenclja
najveea vrednost uglba
I raspon meduspratne konstrukclje IU
ttl masa po jedlnici povrslne F
statlcka koncentrlsana slla
(EI)l krutost na savlJanje meduspratne
konstrukclJ e v.$ lod
f
, m/(Ns2)
v max pocetlla vrednost brzlne
vertlkalne podne vlbraclJe
f\ sopstvena frekvenclJa
I; modul prlgusenja (I; =0,01)
Vibracijc
2 }O.25
4(O,4+0,6-n40) m/(Ns
2
) 40 b 4 (EIh
v= ( m'bI+200)
.'
n
40
=
{
[(r;) -1] ( T) (EIIt.
m m'lim pojedlnlcl povrslne
b illrlna meduspratne konstrukclJe
,I dulUna meduspratne konstrukclj'e
EI krutost na savljanje
Milan GOjkov1c. Dragoslav Stojle
,.
627
626 Drvene konstrukclje
8.3.3. Granicna stanja nosivosti
Granicna stanja nosivosti drvenih konstrukeuja podrazwne-
vaJu:
1.Granicno stanje staticke ravnoteie ili prekoracenje pom-

eranJa ill deformaeija konstrukcije.
Dokaz: I
!]

M
Ed.dst Edtb
I
a
gde je:
g
E - efekat (reakCija) deJstva (effect of actton)
B
d - racunski (design)
,
dst - destabiliztrajuce (destabiltztng
!
I
I
'.
stb - stabilizirajuce (stabtltztng)

,
I
I
2.Granicno stanje loma illvelike deformaelje presekaillvezt:.
Dokaz:
,
Sd Rd
I
'
i
j
gde je:
S sila iIi moment (force or'moment)
R otpornost, nosivost (reststencej
Sd 1 Rd proracunske vrednosti
3. GranlCno stanje prelaza u kinematicki lanac
(mehanizamj.
Dokaz:
.1 Mehanizam ne postojl sve dok se deJstva i lljihove proracun-
ske vrednosti ne prekorace, uzimaJucl u obzir sva svoJstva.kon-

strukcije sa proracunskim vrednostima.

4. Granicno stanje stabilnosti.
II
Dokaz:preko teorlje II reda dokazuje se da ne postoJi stanJe
J!
nestabilnosti sve dok se deJstva i njihove racunske vrednosti ne
prekorace, uzimajuci u obzir sva svojstva konstrukclje sa odgo-
, varajucim proracunskim vrednstima. Pored toga dokazuje se 1
i
I
MilAn Gojkovie, Dragoslav StoJle

,.'
1
I
Proraculldrvenlh konstrukclJa prema Evrokodu5
!
1
granlcno stanje lorna.
!
Granicno stanje lorna usled zamora nije predvideno u EC 5.
Na sliei 8.3 su slikovito predstavljena stanjagranicne nosiVosti
drvenih konstrukcija.

Grantcna stanJa drventh konstrukclja
8.3.3. I. Pritisak
8.3.3.1.1. Prtttsak paralelno vlakntma
(J'c.0,d fc O.d
8.3.3.1.2. Prtttsak upravno ria vlakna
(J'c.90.d == kc 90 f
c
90.d
150- I
t +-rn-
1.8
na vlalcna
h,;; 150mm I ---J'
a ';100 mm
!15m
150mm>
15m 17000
'---------':>'
150mm>!

125
Milan GOJkovlC. Dragoslav StoJle
628 Drvene konstrukcije
Pritisak pod uglom ex. u odnosu na pravac vlakana
fc ,0,d
< 2
ac,..,d - fo .0 d sin
2
a. +cos a.
fc,90.d
Komparacija zavlsnostl pritiska pod ugIoril i ugIa prema nor-
mama JUS-u, EC 5 i DIN 1052'data je na slici 8.5.
t
b 1,


a
c
...,d(EC_5) ili

f c o,d
l:S

C?,
zul (DIN 1052)

11.'
zul aD II


)::: q
il:: a
(JUS) ,
0.8
"'",
t\.\

,

,-f'C5

'.
"'"
!o...
......
r-..... I
OIf'11052-
-
1"--'::-
I-
.74
a
clld
o
o 10 20 30 (1 !iO GO 'to. 80.' gO"
VGliOa:
Komparac!ja zavlsnostl prltlska pod
uglom I ugla .
normalnl napon
a
ugao izmedu pravaca sile I vlakana '
0,90 =ex.
c pritisak (compression)
d proracunski (design)
Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJ16
('
Proracundrvenih konstrukcija prema Evrokodu5 629
8.3.3.2. Savijanje
-: normalnt napon
a a a a
(l ) fm ,Z ,d +k fm ,Y,d 5: 1 m.y.d 5: 1
(2)
m
f f
m.z.d m.y.d m.z.d m.y.d
m - saviJanje (bending) knl 0.7 za pravougaonl
presek.
y, z - koordinate (coordinates) k 1.0 za proizvoljni
m
presek
d - proracunsko (design)
"Cd 5: fv,d 't
d
5:k
v
f
v

d
i1.5
K,,'( 1 + 1,1 . --Til )
ky= 5:1, iliky=l
..fh .(.Jex. (1 - ex.) + 0,8 . - a.
2
)
h visina grede u mm x - polozaJ sile
Kn - 5,0 za monolitno drvo
6.5 za Iepljeno Iamelirano drvo
ex. = h.,lh f3=x/h v - smicanje
kv - koeficijentza nosace zasecene u donjoj zoni osIonaca
Interakcija napona kosog savijanja prema normama EC 5, DIN
1052 i JUS data je na
sUci 8.6.


am,y,d (EC-5)
a .....
ili
ftn,x.d
r"- '''1'-, !r- tIC 5
'" I
Oqf- I"
N! ' rio;
(DIN 1052)
0,3
z!:f.l as
02 ,n "'''- '- "
\:.:. 01
'0
am (JUS)
a
md
o C!/ 0.2 o,a 4'1'0,5 0.6' 0.7 qe 0.9 1,0
(savbaN.7e z-os-V
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJJC
1' ..."':"
Drvene konstrukclje ,Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu5 631
630
a
a
Hi
1052)
zul a Radljalnt naponl zatezanja
f m z.d
o
upravno na vlakna.
8.3.3.3. Zatezanje
B.3.3.3.1. ZatezanJe paralelno vlakntma
at,O.ds ft,O.d
8.3.3.3.2. Zatezanje upravno ,na vlakna
za monolitno drvo
ato90d :,; ft,90,d
za lepljeno lamelirano drvo
at,90,dSft,90,d (V/V)O,2
Kod zakrivljenih nosaca opterecenih na savijanje (momentom
M). s1. 8.8, dolazi do radijalnih napona zatezanja upravno na vlak-
na.
za monolitno drvo
a t ,90,dS ft,90,d
za lepljeno lamelirano drvo
at,90.d Sft,90,d (V /V)O.2k
dI9 o
V [m
3
] uzetl maksimalno 2/3 zapremine celog nosaca. Vred-
nost! za kdl8 date su na slici B.9.
1;0
o,a
Vo = O,Olm
3
- jedinicnazapremi-
'1:06
na

V - zapremina zateg-
(J/f
nute zone
0,2
t - ,zatezanje (tensi-
on)
0 0 o,s 1,0 1.$ 2P 2,S" .1,S
90,0= a.
- ugao ZiflPREMIlVil zart:zaN:7a..L1le VLdKlVa
U PRE.61INa) (0
Dyagram faktora k"OI'
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc
Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJle
632 Drvene .konstrukcije
8.3.3.4. Savijanje sa prltiskom
cr cr cr
+ m.z.d+
k

(1)
)2
(
f f m f
c.o.d m.lI.d m.Y.d
cr )2 cr cr
+k
(2)
(
f m f f
c.o.d m.z.d m.y.d
m - savijanje (bending)
c - pritisak (compression)
o 0: - ugao
y. z - koordinate (coordinates)
d - proracunsko (design)
8.3.3.5. Savijanje sa zatezanjem
cr cr
(1) + m.z.d+
k
m,y,d:S;l
f f m f
t.O.d m.z.d m.y.d
cr cr cr
(2)
f m f f
t.O.d m.z.d m.y.d
k;" 0.7 za pravougaoni presek
k 1.0 za proizvoljni presek
m
8.3.3.6. Torzija
d:S; fv.d
tor - torzija (torsion)
v - smicanje (shear)
Kod savijanja sa normalnom pritiskujucom sllom. uzima se
u obzir pomeranJe izazvano poprecnim opterecenjem, odnosno pro-
racun se sprovodi po teoriji II reda.
MUan Gojkovl6. Dragoslav Stojle
Proracundrvenlh konstrukclJa prema Evrokodu5
633
U opstem slucaju kosog savijanja sa normalnom sHom, na
s1. 8.10 dat je postupak kontrole napona.
-{!-
A = == .?! c.o.k
rei 1t E
crC crlt 0.05 [
I
Are! 0.51
IArel > 0,5 I
i
!
cr cr cr
I
c.O.d
fj' a a
f f m f
e,o.d m,z,d m.y.d ke fe. o. d frn ..... m f
m
. y.
d
cr cr cr
c;O.d k (a Ja +k a
f ttl f f
kC +mf +f I
c.o,d m.z:.t 111,y.<1
e c,o.d mfy.d .
.
Na slici 8.11' dat je postupak proracuna aksijalno pritisnutog
stapa:
G,- Yo Fo If. o.k ",,'G, I
J
". . A. _c. Q, Y!. . ,.;
A
".00
" Fdj___..
v
[cr ".____ n
Pc =0,1 za LLD
:$ 1
Milan Gojkovle. Dragoslav Stolle
635
I
6::14"____ Drvelle
8.3.4. Boena stabilnost nosaea opterecenih na savijanje
Visoki llosaci (lepljeni lumelirani noaae!. n08ae! sa
rebrima od sper ploce i al.J. zbog svoje male krutosti na
u bocnoj ravn! i torzione krutosti. osetljivi BU na bocna pameranja
i torzlju. Ovakvi nosue! pokazuju telldenelJu bacnog (lz-
vijanja van ravni apterecenjaJ. Proractln bocne SL'1.billlostl nosaca
apterecenih na prema EC 5zaSllovan je na l{riv! izvljanja
kOja je dabijena aproksimaeijom I{rive standardnag Mapa
(stap konstantnog pravougaonog preseka sa vlljuskaatim asloneima
lla krajevima, opterecen konstuntnim malllentam Kriva
lzvijanja se dabija na osnovu praracuna po tear!j! II reda za stap
kome se u neopterecenom stunju zadaje bocna imperfekcija (po-
cetno pomeranJe slstemaJ.
Napollski dokaz je:
crill.<l .s;
.<1
III crill.rrll
A
- rT;;fl fill, IE
__
.
'I. o ou
rei.III 7t b
2
E . G
oou
I
50
"i
kern = 1.0 za "rel.III :s; 0,75
1,56 0,75"m za 0,75< m.s; 1,4
I

kerit= 1
zal,4 < /'rel..m
,Ill
Korelacija kel'lt - Arel.
m
prema EC 5 I prema tearij! II reda
za h/b= 4 ! h/b=10 data je na sliei 8.12.
ill
" 8.3.4.1. Proracun stabilnosti ramova u ravni
Stabilnost ramova u ravni sistema bazlra na teariji II reda.
U neapterecenom stanju sistemu se zadaje poeetna Imperfekcija u
vidu ugla stapava i pomeranJa elja Je strela e sinusne
forme elastiene linije lzmedu dva cvora.

Mllan OoJkovlc. Dragoslav Stojic

Prorttcundrvenlh konstrukclJa prema Evrokodu5
ken!
1.0
EUROCODE5
0.'
0.'
h/b=4
0.7
0.5
1 h/b=lO
0.'
0.'
O.l
0.2
0.1

.... ,
1.0 --+
1.s l.o
2.,
l.O
Zavlsnost k
cr1t
' Arel.
m
prema EC 5
vrednost imperfekeija je:
0,005
zah::::Sm
0,005..[Sib
za hS;5m
e 0,0031
,,_L---\
a)


bJ ........._::::-...

.. ,
'''''';
-"
'""
ISlikaB.13,]
Primerl tmpeifekcfja ramova za simetrlcno
aJ'"!tlmetrlcno opterecenje
Milan OoJkov!c, Dragoslav Stojlc
636
Drvelle konstrukclje
'u raeun treba uzeti E = Eo.o5 fm,d / fm,k
Proracun leplJenih lamel1ranih nosaca iZlozen je na slief 8.14.
Za cetiri osnovna tipa llosaca dati au izrazi za napone savi-
janjacrm.tt,d i napone zatezanjacrt90.d upravno na Koefieijentl
redukelje napona dati su u funke!Jl geometrtjskih velielna kOJe su
obelezene na sUeL
1-1

01,111
... 0-
a_=;.. +J.:l
f ...IQ
!a..,l:k. Ok. 1

=1-4*tan
t
a
I."
f..., sinta.+1...,1 *cos
l
f._
J -PH'; v ..."
r""=i
IN *sinJa+f..... *cos
J
ex

fit." ""to

"'"'
------>,
..
-I M t.
_1l.16+/J.OO'.!Ie. M :5..<2_
. .
I
'.
.. .. +t
lIit ....
,,_d,lS_.,O\ulg:
At "'O,6+II.l.a.-l.... \MGI
.II._,,".tQ
t, _',0
*u.1. +tJ.lAn... M <14d
r-lL*i
'J
1'1>0 .. 1,1
.... -(tf.
Milan GOjkov!C. Dragoslav Stojle
('
Proracundrvenlh kOllstnlkclja prema Evrokodu5 637
8.4. Proracnn spojnih sredstava
Za razliku od vaiecih standarda koji baziraju na determin-
istickom koneeptu sigurnosti. proracun spojnih sredstava po EC 5
bazira na probabilistickom koneeptu slgurnosti.
Nosivost stapastih spojnih sredstava prema EC,5 bazira na
elastoplasticnoj analiz!, s jedne strane, spojnih sredstava kOja su
opterecena nasavijanje I, s druge strane. drveta kOje je optereceno
po omotacu rupe. Proracun uzima u obzir sledece utieaje:
cvrstocu drveta po omotacu rupe
precnik spojnog sredstva
krutost na savljanje spojnog sredstva
dimenzlje Veze.
Na sHe! 8.15 predstavljene su veze drvenih elemenata i to
jednosecne veze (a do fl sa odgovarajucim jednaCinama (1) ! dvo-
seene veze (g do k) sa jednaeinama (2)
gde Je:
t2 - debljlna drveta
proracunska vrednost cvrstoce drveta po omotaeu
rupe za drvo"I"
fh.1,d
k .f
mod.1 1,.1.k
fh,l.d
Y
m
l{mOd.l faktor (EC 5/tabela 3.1.7)
f
h

U
, - karakteristicna vrednost cvrstoce drveta po omotacu
rupe za drvo "I"
.gm - pareijalni koefieijent sigurnosti materljala (EC 5/ta-
bela 2.3.3.2)
Analogno vazi za drvo"2".
proracunska vrednost momenta tecenja spojnog sred-
My d
stva
M
M
y.d -
Yin
- karalderisticna vrednost momenta tecenja spojnog sred-
stva
Myk
Milan OoJkov!c. Dragoslav StojlC
638 Drvene kOllstrukclje
ProraCUll drvenlh kOllstrukclja prema Evrokodu5
639
d - precnik spojnog sredstva
a) b)
J
J
,,)
a) q; o;.J e) f)
dJ
I
It
dJ .
e)
fJ /7) Ii)
$) Ii) It)
"

'fll,l.d;'I d

fh,l,d ",'d
fh,l,d"l'd'P
t "'d 12'M 'd
.fbAJ "I'd.[ .(----=-!.i.)2 I
2)-I]
[1+-!lt(---=!!)Z)-tPJ
RD-min 1,25' h.I.d J .[ 4+( y
l+P II 'I '( II I] 3 fh,l,d 'd",
j
1,25' 'Myll'fh,l,d'd
fh,J,d"l'd.[ 2'P'{ltp)+ _p] ltD -mi.
'11
2+P fwd'l.
l
!i
I
fh.I/J'!Z'd.[ 2.p1 '(ltp)+4'P'(h2'P)'MYA -p]
fh.t.d "I'd
1+2'P
j
d"I'd 12M
IH'.J2iM;,d'flo,l,d'd
RD-min 1,25' h,l, .[ 4+ Y,d 2 -1]
'I

. 3 fh,l,d'd'l,
I
,11
I'
d'f"""d , y,,'P
tW'.'d
O'Sth....
O.5'fh.2.d "2'd
fUd"I'd [ 4'P'(2tp)'M, 1
-_. 2'P'(ltp)+ Y. _p
fb.... d.'.l Rd -min {1.25'
Ro-min


Veze drvenlh elemenata
Veze drvenlh I metalnlh elemenata
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
640 Drvene konstrukclj e
Na sliel B.16 predstavljene su veze drvenlh 1 celicnih ele-
menata i to jednosecne veze (a, b, e) sa jednaclnama (1) 1 dvosecne
veze sa spoljasnjim drvenlm elementima (d, e, f) sa jednacinama
(2) i sa spoljasnjim cellcnlm elementima (g, 0 sa jednacinama (3).
Noslvost spojnog sredstva je najmanja vredllost dobljena iz
prethodnih jednaclna.
8.5. ... na kraju
Uvodenje Evrokodova u gradevinskom konstrukterstvu Evrope
praldlcno predstavlja kraj prlmene koneepta dimenzionisanja kon-
strul{cija prema dopustenlm naponima. Time ee, dugo prlmenjlvani,
determlnlsUcki metod dimenzlonlsanja konstrukelja prema dopus-
tenim naponlma biU zamenjen novim probabilistiGklm metodom
granlcnlh stanja. Osvajanje novth metoda projektovanja, modell-
ranja, proracuna i ispiUvanja konstrukcija, kao i razvoj savremenih
materijala 1 tehnologlja u gradevinskom koristrukterstvu uslovllo je
pojavu novog, modernijeg 1 superlornijeg koneepta granlcnih stanja,
a potislo vee tradleionalnl koneept dopuStenlh napona.
Novl koneept dlmenzlonlsanja konstrukelja prllagoden je no-
vim metodama teorlje konstrukclja, softverskom pristupu modeli-
ranja 1 proracunavanja, kao 1 metodama lspltlvanja 1 zastite ma-
terijala 1 konstrukelja.
Ovaj trend razvoja evropske regulative, koja ee biti regulativa
21. veka, nadamo se blee prihvaeen 1 kod nas, tako da ee Evrokod
5 biti i Bas standard za proracun drvenlh konstrukelja. Uvodelljem
Evrokodova ne treba zaboravlti staru llteraturu 1 lnzenjerska ls-
kustva koja su se godlnama formirala na Idejl dopustenih napona.
Pre1azno, novi koneept traZi drugaclja razmlsljanja i drugaclji prls-
tup prlblemu, pa je za duzl perIod potrebno predvldeti period
prilagodavanja, pa 1 paralelnu prlmenu vazeelh standarda i Evrok-
odova.
Milan GoJkovlc5, Dragoslav StoJI6
,.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Gehrl, E.,
Steurer, T..:
EMPA:
May, HA.:
Melerhofer,
U., Sell.J:
Kufner, M.:
Bethe, E.:
Mohler, K.:
Dawe, P.S.:
Egner K.,
Kolb, H.:
Curry, W,T.:
Goldl,M.,
Sell, J.,
SHissler, H:
Schneewelss, G.:
;.4:;.
Literatura
Holzfestlgkelt bel Beanspruchung schrag zur Faser. SAH
Bulletin 7/2 (I 979)
Ueber den Elnfluss von Wassergehalt, Raumgewlcht,
Faserstellung lind Jahrrlngstellung auf die Festlgkelt lind
Verformbarkelt schwelz. Flchten-, TUllnen- Liirchen-,
Rotbuchen und Elchellholzes. Empa-Bcrlcht Nr.183
Elnliisse von Rohdlchte und Jahrrlngbrelte auf das guel-
lungsverhalten VOll Flchten-und Klefernholz. Holz als
Roh-und Werkstoff 36 (1978) S.199-202
Physlkalische Vorgiillge In wetterbeanspruchten Holzbau-
tellen. Holz als Roh-und Werkstoff 37 (1979) S.227-234
Elastlzliitsmodul und Zugfestlgkelt von Holz verschl-
edener Rohdlchte in Abhiinglgkelt vom Feuchtlgkeltsge-
halt. Holz als Roh-und Werkstoff. 36 (1978) 9. 435-439
Festlgkeltselgneschaften VOIl Bauholz. bel Lagerung 1m
Wechselklima unter glelchzeltlger mechanlscher Belas-
tung. Holz als Roh-und Werkstoff (1969), S.291-303
Versuche fiber das Dauerstandverhalten von Nagelverbln-
dungen. Berlchte aus der Bauforschung. Heft 47. Ernst
& Sohn (1966)
The effect of knot size on the tensile strength of Euro-
pean Redwood. Wood. Vol. 29 (1964)
Untersuchungen fiber den Elnfluss von Aesten auf das
Verhaltell und auf die Bruchlast genagelter Brettstosse.
Berlchte aus der Holzforschung. Heft 28 (1963.)
Working Stresses for Structural Laminated Tlmber.Forest
Products Research Special Report No 15 (1961).
Scherfestlgkelt der Klebeverblndung von vorlmpriignler-
tem Holz-Beltrag zur Entwlcklung wetterbestiidlgen Bre-
ttschlchtholzes. Holz als Roh-und Werkstoff. 37 (1979)
S.241-250
Der Elnfluss der Abmessung auf die Blegefestlgkelt von
Holzbalken. Holz als Roh-und Werkstoff. 27. Jg Heft I
(1969)
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJIc5
I
642 Drvene konstrukclJe
13. Waiters C.S., Statistical reliability ofpredlctlug beendlngstrength from.
Gulther, J.K. strellght-ratlo tables. Forest Products Journal Vol. 21
Norton. H.W.: (1971J No.6.
14. Keenan. F.J.: Limit states design of wood structures. Toronto (1986)
15. Canadian Standards Association (1984) CSA Standard CAN3-086-I-M84
16. EUROCODE 5: Design of Timber Structures, Part 1.1. 1993.
17. EOpOllHKon A. M., OcooermOCTH,CT!UmapTOB MCO lIa MeToi1bl HcnblTallHfl
EBi10K.lIMOlla H. M.: i1peBecllllbl.- Pe. HHOpM. MeXallHqeCKali o6pa6oTKa
11
I
I
1'1
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
,!l.peBeclIlla:
neXHHI.\KHH C. r.:
HHKOJ:laelJ B. fl.:
Yl1nen A.:
COOOJlell 10. C.:
Tsutomu A.,
Tadashl J.:
Wegener W"
Hausmann K.:
Co6onen 10. C.:
EOPOllHKOH A. M.:
Gordon J.:
Hearmon R.:
i1penecHbl. 1976. Ep. 9
IToKa1aTeJlII H3RKO- MexaHlflleCKRX ClIOliCTbl. PYKOlJO-
All'Jr(Re TeXHI'I'leCKlle MaTepUaJlbl, MocKlIn (1962).
KpyqeliHe aRH'lOTpOmlblx HeOi1ROpi1l1blX CTep:lKHeli, Moc-
KBa (1971)
K onpei1enellRIO lIpeAeJla npOqllOCTR lIpH CJ{lJHre lJ RJlO-
CKOCTH cnoeB H'l OIIblTOB lIa'!(pyqeHHe TPy6qaTblX o6pa-
31.\0ll, Tp. M3M, (1976). lJbIn. 280
A comparative stuby of different typ.es of shear test of
wood, Helsinki, (1963)
3aBRCHMOCT"h MOllYJl.Sl o6"eMHoli i1e$opMaI:\HR ApeBecRlIbl
01' MaclIITa6Horo aKTopa, C6. pa6oTIMJITJiI. lIbIlI. 21.,
MocKBa (1969). .
The viscoelastic properties of wood used for musical In-
struments.-Wood Res. (1973), N 54
Der Elnfluss der Probendlcke auf die Blegefestlgkelt und
der Probenbrelte auf die Zugfestlgkelt und die Schlag-
zi1hlgkelt glasfaserversti1rkter Kunststoffe.. Kunststoffe,
(1967) 57, 12
HOBbIii cnocoo I{cnblTaHIHI APeneCHHbI np'" craTHqeCKOM H')-
m6e.B KIl.: TeXHOJlOI'l! HMaTep.l1aJIblllepBOo5p6aTbmalOJr(HX
npOIi!'lBOACTB. Hayq.'!pJ MnTHBbIll. 95. MOCKBa, (1971)
YnpyroCTb, lInaCTl!qHOCTbAepneRcHbI,,!l.epBoo6-
pa6aTbilIalOJl(ali npoM- CTb, (1970) Ep. 9. .
The design of materials, Proc. Roy. Soc. Lon\lon. (1970).
The Elasticity of wood and plywood. Forest Product La-
boratory Madison USA. Spec.Rep. 1948. N 7
29. Holz 1m Bau hat Zukunft - Hoch und Tlefbau. 1974. N2
30. Holz 1m Industrlallslerten Bauen - Scbwelzer Baublatt. 1974. N 38
31. Holz als Wunder
32. Harig H.:
33. CaVe I.:
34. Curry W.,
Tory L.:
der Natur und Baustoff-Schwelzer Baublat, 1974. N. 17
Zur Elastlzltiit des.FlclItellllolzes-Zeltschrlft fUr teclmche
Physik, 1931. N 8.
Modelling the structure ofthe softwood cell wall for com-
putation of mechanical properties. Wood ScI. and Tech-
nol. 1976, Vol. ION I
The relation between the modulus of rupture (ultimate
bending stress) and modulus of elasticity of timber -
Build Res. Establ. Curro Pap. 1976. N 30.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
Llteratura
Dlnwoodle J.:
Gellkel Z.:
Gillis P.:
COhre K.:
Jahn Eo,
Preston S.:
Kollmanu F.;
Kollmann F.:
Kunesh R..
Jolmson J.:
Mark R.:
Nwokoye D.:
Radcliff B.:
Helmeshoff. B"
Glos P.:
MObler K.:
Mohler. K.,
Hemmer K.:
Mohler K..
Hemmer K.:
Gehrl. E..
Steurer T.:
Foschl R.,
Barrett J.:
Barrett J.,
Foschl R.:
Keenan F.:
Madsen B.:
Madsen B.:
Madsen B.:
643
Timber - a review of the structure - mechanIcal property
relationship - Journal of Microscopy, 1975. Vol. 104, N I.
Elect. und angew. Phys. Chemle. 1932. N 38
Orthotroplc elastIc constants of wood - Wood ScI. and
Techno!.. 1972. Vol. 6 N 2.
Werkstoff Holz. Leipzig, 1961.
Timber: more effective utilization - Science. 1976, Vol
191, N 4228
Technologle des Holzes und del' Holzwrekstoffe, Bd 1.
Berlin, 1951
Verformung und Bruchgeschehell bel Holz als elnem an-
Isotropen, Inhomogenen, porlgen Feslkorper VDJ 1967.
N 520
Effect ofsIze Oil tensile strength of clear Douglas-fir and
Hem-fir dimension lumber. -Forest Prod. J. 1974, Vol
24 N 8
Coli Mechanics of Trachelds. London 1968.
Strength variabilIty of structural timber. Struct. Eng.
1975. Vol 53. N 33
A method for determining the elastic constants of wood
by llleans ofelectrlcreslstance strain gauges. Forest Prod-
ucts Journal. 1955. Vol. 5. N I
Zugfestlgkelt und Blege-E-Modul von Flchten-Brettlamel-
len. Holz als Roh - und Werkstoff 1980, str. 51-59
Karlsnlher Forscluwgsarbelten und Versuche 1m Illgen-
leurho12bau Von 1972 bls 1977. Bauen mit Hob 1977
Spaunullgskombillation bel Brettschlcllttriigern mit gen-
elgten Randerll, Banen mit Hplz, 1980. S. 355-357
Verformungs-und Festlgkellsverhalten von Nadelvoll-uud-
Brettscblchtholz bel Torslollsbeanspruchuug. HoJz als Roh-
ulld Werkstoff 1977. S 473-478
Holzfestlgkelt bel Beanspruchuog schriig zur Faser. SAH-
Bulletin 1979, 7/2
LongitudInal shear strength of Douglas-flr, Can. J .Clvll.
Eng. 1976. p, 198-208
Shear strength of uniformly loaded dimension lumber.
Can. J.Clvil Eng. 1977. p.86-95.
Shear strength of wood beams, Forest Products Journal.
No.9 (19741. p.. 63-70.
Duration of load tests for wet dry lumber In bending.
Forest ,Products Journal. No 2 (1973]. p.21-28
Duration of load tests for wet lumber subjected to bend-
Ing. Struct. Res. Ser. Rep. No.4, Dept. Clv. Eng. Unlv.
B.C., Vancouver, 1972.
Duratloll of load tests for wood In tension perpendicular
to grain. Forest Products Journal No.8 (1975), p. 48-53.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
644 Drvelle konstrukclje
57. Gehrl E.:
58. Anderson J.,
Booth L.:
59. Roll M.:
60. Henrlcl D.:
61. Cassens J.:
62. Prigge, W.:
63. Wienecke, N.:
64. Delesques R.:
65. Krabbe E.,
Klntrup H.:
66. Ros M.,
Bruuner J.:
67. EMPA-Berlcht
Nr.190:
68. Larsen H.J.:
69. Mohler K.:
70. CIB Structural
71. Larsen H.J.:
72. Moers F.:
73. Helmeshoff B.:
74. Gehrl E.:
75. Gehrl E.:
76. Larsen H.J.:
77. Jobansson B.:
Betrachtungen zum Tragverhalten gekrfunmter Brettsc-
hlchttrager konstalltell gnerschnlttes. SAH- Bulletin 1976.
4/2. S. I7-26
Bending strength ofcurved glued laminated timber. Jour-
nal of tbe Structural Division, ASCE. 1979. p. 1167-
1187.
Ergebnisse der Beiastugusversucile Von Arth-Goldau an
elnem elnstlellgen Versuchsblnder der Krelsdlrektlon Lu-
zern der SBB,'Berlcht. Nr 152 der EMPA. 1945.
Die Berechung wasserbelasteter. elastlsch gestiitzter
Tragerroste (Flachdeclten); Holz als Roh-und Werkstoff
1972, S. 394
Wassersachblldung auf Flachdlichern; Bauen mit Holz
1974. S.381
Flachdlicber. Verfornmng und Bemessung, Bauen mit
Holz 1974. S.383
Wasser auf dem Flachdacb; Bauen nlit Holz 1974. S.385
(vgl. zudem Bauen mit Holz 1972. S.128)
Effets de I' accumulation d' eau sur les toltures hormontales;
construction metallique. C.T.I.C.M. No 3-1979, p. 3
Krltlsche Stellungnnhme zu Schaden an Flachdachhallen;
Bauen mit Holz 1977. S.512
Die Knlckfestlgkelt der Bauholzer, Kongress Intern. Ver-
band f. Materlalprufllng, Zurich 1931.
Ueber die Knlckfestlgkelt von schwezerlschem Flcbten.
Tannen- Lii,rchen. Rotbuchen und Elcbenholz. April 1960.
Tests wIth Centrally Loaded TImber Columns: CIB W18,
Paris 1975.
Tragkraft und guerkraft von eln-und mehrtelligen Holz-
druckstliben nach Versuch und Rechnung; Dlss. TH Karl-
srube. 1942: vgl. auch Baupl. u BautechUlk 1958, S. 41
Timber Design Code; CIS-WI8, 5th ed'. August 19S0.
The Design of Solid Timber Columns; CIB-WIS. Copen-
hagen. 1973
Standslcherhelt elngespanllter Stii.tzen aus Holz; Bauell
mit Hob: 1977. S.571
Bemessung von Holzstutzen mit nachgleblgem Fussan-
schillsa. Bauen mit Holz 1979. S.403
Betracbtungen zum Tragverbalten von Bolzeuverbindun-
gen 1m Holzbau: Schwelz, Ing.. u. Arch. (Fritz Stussl
zum 80. GeburstagJ 1980. S. 1338
Elnlge Probleme der Holzforscbung; .Neue SIA -Normen 1m
Dlenste des Ingenleurs. Studlentagung FBH 1976. SIA Dok.
18. S. 103
The DeSign of Built-up Timber Columns; CIS-WI8. Delft
1974.
Dlmenslonerlngavtrabalkar med hil.nsyn till vlppnlng: Sta-
tens planverk. 1972
Milan GoJkovl6, Dragoslav Stojlc
('
Llteratura 645
78. Hooley R.F.
Madsen B.:
79. Lindner J.:
80. Johansson B.:
81. V. Hahisz R.,
Czleslelskl E.:
Lateral Stability of Glued Laminated Beams:Jourll. Str-
uet. Dlv. ASCE June 1964, p.201
Zum Blegedrlllknickell ("Klppen"l 1m Holzbau; Beltrage
zur Bauteehnlk, 'R.von Halasz zum 75. Geburstag gewld-
met". W.Ernst & Sohn 1980, S. 119
Lateral-TorSional Buckling of Escentrlcally Loaded Tim-
ber Columns: CIB-W18. Stockholm 1974
Berecbnung und Konstruktlon gelelmter Trager mit Steg-
en aus Furnlerplatten; Berlchte aus der Bauforschung.
H.47. W.Ernst & Sohu. Berlin 1966. S.75
82. Autographle: "Elnfiihruug In die Norm SIA 161 (1979), Stahlbauten, PubI.
Nr.79-1. Baustatlk und Stahlbau, ETH Zurich, 1979.
83. Autographle: "Elnffihrung In die Norm SIA 164 (1981). Holzbau. ETH ZUrich.
1979.
84. KUipers J.,
Ploos Van Amstel H.:Buckling Strength ofPlywood: Results of Tests and Rec-
85. F. Brochard:
86. J. Campredon:
87. F. Fonrober:
88. Gattnar. Trysna:
89. P. Dutko,
F.Lederer
P. Ferjenclk.
L. Cizek:
90. G. Hempel:
91. Lehman. Stolze:
92. R. Halasz:
ommendations for Calculations; CIB-WI8, Aalborg 1976.
Bois et charpents en bois. Editions Eyroless, Paris 1960.
Le bois materlau de la construction moderlle, Paris,
1946.
csnovl konstrukclje od drveta 11 vlsokogradnjl, Beograd,
1951:
Holzerne Dach und Hallenballten. Berlin. 1954;
Drvene konstrukclje, V. T.A. E.L. Bratislava. 1976.
Frelgespallute Holzblnder, Karlsruhe, 1946;
Ingenlerholzbau, Stutgart. 1969. 1972 I 1975;
Holzbau Taschenbucb, Berlln-MiiI!chen-Diisseldorf. 1974.
93. Taschenbuchtler Holztechnologle. Leipzig, 1966
94. Materljal sa slmpozljuma - Drvene InzenJerske konstrukclje I njihova
95. K. Tonkovl6:
96. Tiemann:
97. F. Kolmann:
98. S. Mlovclc:
99. D. Spaslc:
100. :rh.Gesteschl
101. ;..A. ugrenovl6:
102. Wlncenty
Mlchnlewlcz:
103. Jerzy Czechowlcz:
algurnost, Cavtat, 1977.
Drvene konstrukclje, Zagreb, 1962.
Wood technologle. New York. 1944.
Tecbnologle des Holzes und der Holzwerkstoffe. Berlin.
1942.
Drvene konstrukclje, Sarajevo, 1961.
Drvene Inzenjerske konstrukclje. Beograd. 1932.
HoJzertte Dachkonstruktlonen, Berlin. 1932.
Tehnologlja drveta, Zagreb, 1950.
Konstrukclje drewnlane" 1958.
Konstrukclje drewnlane klejone, Wydawnlctwo Arkady.
1960.
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
/
Drvene konstrukclje 646
104. Timber construction manual: John Wllr & Sons, New York ... singapore,
1985
105. American Institute of Timber construction. New York. 1974.
106. Lehmann Stolze:
107. Hoffmann, Griese:
lOB. M. GoJkovlc,
B. Stevanovic,
M. Komnenovlc,
S. Kuzmanovlc,
D. StoJle:
109. M. GojkoVle,
B. Stevanovic:
110. M. GoJkovle:
Ill. D. StoJle:
112. Bortslav Zaklc:
113. Borlslav Zakle:
114. Vlatko Brele:
115. Gerhard Werner:
Ingenleurholzbau, B. G. Teubner- Stuttgart. 1975.
Bauen mit Holz. Julius Hoffmann. Stuttgart, 1966.
Drvene konstrukclje, Resenl zadacl Iz teorlje I prakse.
Nllucnll klljlga. Beograd 1989.
Drvenl mostovl, Nauena knjlga, Beograd, 1985.
Opiate I skele, Naucna knjlga, Beograd. 1988.
Zblrkn Jugoslovensklh I standnrda za grade-
villske konstrukclje knjlga 4: Drvelle konstrukclje, Gra-
d:evlnskl fakultet Unlverzltet u Beogradu, 1995.
Lepljene dtvene konstrukclje, Beograd. 1965.
Uvod u mehaulkll drveta, FTN Novl Sad, IMS Beograd,
Beograd, 1985.
Otpornost materljala, Beograd, 1978.
Holzbau - Tell I (Grllndlagenl und Tell 2 (Dach lind
Hallentragwerke),Diisseldorf, 1977 I 1979.
116. Gradjevlnskl prlrucnlk, Tehnlcka knjlga, Beograd. 1974.
Llteratura 647
128. Schroedter V.
mit H. Cramer,
H. Kollakowskl.
H.G. Llegweg.
H. Rapp,
W. Redanz.
F. Schnabel:
129. Zahn J.J.:
130. StoJle D.D.:
131. Reyer E.
StOjle D.D.,
Cramer H.P.:
132. Wunderllch W.:
133. Stojle D.D.:
134. Reyer E.,
und StoJle D.D.:
135. Stojle D.D.:
Elngabevorschrlft fuer dns Program STAN 3D. Ruin UIlI-
verstat Bochul1l. 1984.
Loss of TorSIonal SUffness Caused by Be:lm Loading.
Journal of the Structurtal Division. 1984. s: 47-54.
Bocna stabllnost nosaca od lepljcnog lamellranog drveta.
sa bocnlm ukrucenjlma, kno kriterljlll1l za dlmenzlonl-
sanje, SlmpozlJum: Savremene drvene kOllstrukclje. Bled
1986.
Klppkoefflzlenten fUr Elnfeldtrager mit horlzontaler Ab-
stiltzlIng am Obergllrt, SlmpozljulIl: Savrelllelle drvene
konstrllkclje, Bled. 1986.
Softver STAN 3D; RUB Bocillll1l. 1984.
Bocna stablInost lepljellih lameUralllh nosaca od drveta
optereeenlh na savljanje I tonlju. Doktorska disertaClja.
1987.
Zum genaueren nachweis der Kippstabllitiit blege-
beallsruchter parallelgurtlger BrettschlchthoIz-Trager mit
seltllchen, Zwlschenabstiitzungell des Obergurtes nncl!
ll. Ordnllug; Ballen mit Holz, Heft 2 und 4/92.
Later Buckling of Glued Lmnlnated Beams. International
Conference on Timber Engineering, Seattle. Washington.
U.S.A., p:908-915, 1988. 117. G. Hempel:
118. Tlmoshenko S.P.:
119. Tlrnoshenko S.P.,
and Gere J.M.:
120. Tlmosenko S;P.
121. Pfluger A.:
122. Allen H.G.,
and Bulson P.S.:
123. Rolk K., Garl J.
Lindner J.:
124. Kirby P.A., and
Nethercot D.A.:
125. Chajes A.:
126. Taylor A.C..
and OJalvo M.:
127. Bathe K.J"
and Wilson E.L.:
Frelgespante Holzblnder. Bruderverlag 10 Auflage. 1973.
Theory of elastic stability. New York. 1936.
Theory of Elastic Stability. McGraw-Hill. New York.
Kogakusha. Tokyo. 1961.
TeoriJa elastlcne stabllnostl. Beograd. 1952
Stabllitatsprobleme der ElastostaUk. Verlag Berlin,
Heidelberg. New York 1975.
Background to Buckling, McGraw-Hill, London. New
York .,. Tokyo, Toronto. 1980.
Bigetorsionsprobleme gerader dUnnwandlnger Stabe, Ver-
lag W. Ernst u. Sohn, Berlin. 1972.
Deslng for structural Stab.ilIty. Granada Publishing Llm-
ited-Tehnlcal Books DivIsions. Granada. London.
Toronto, Sidney. New York 1980. .
Principles of Structural Stability Theory, Prentlnce-Hall,
Inc, Enaglewood Cllffs, New Jersey. 1976.
Torsional Restraint of Later Buckling. Journal of the
Structural Divisions, ASCE. 9211966, s: 115-129.
Numerical Methods In Finite Element Analysis. Pretlnce-
Hall, Inc . Enaglewood Cliffs. New Jersey, 1976.
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
r
136. Holzbau Atlas. MUnchen, 1978.
137. Casopls - Bauen mit Holz (Karlsruhe);
138. Informatlonsdlenst Holz
139. Holzbau Tabellen. Zurich, 1982.
140. Schweizer Ingenleur und Archltekt (SIA)
141. Annales de L1nstltut technique du baUment et des Travallx publics
142. JUS standardl za cellene konstrukclje
143. Stadnardl JUS U.DO.OOI, JUS U.C9.200, JUS U.C9.300. JUS U.C9.400 I
JUS U.C9.500. JUS D.Al.048/79 {ISO 3345/751. JUS D.Al.0415, JUS D.AI.
045. JUS D.Al.051179 (ISO 3132175, JUS D.A1.053179 (ISO 3347175), JUS
D.Al.046/79 (ISO 3133175), JUS D.A1.035 (ISO 3349/75). JUS D.A1.044
179(1S0 3131175), D.AJ.043179 (ISO 3130/75, JUS D.A1.043/79 (ISO 3130175)
144. DIN 4074, 52182. 52138
145. SIA 164/81
Milan GOjkovle, Dragoslav Stojlc