Kardiologija i endokrinologija nose ogroman procenat morbiditeta i mortaliteta u savremenoj medicini.

Odnos izmeu jednog od najveih kardiolokih problema, srane insuficijencije i jednog od njenih najva nijih izazivaa dijabetesa, do sada nije bio u potpunosti rasvetljen. Kardiovaskularne bolesti su vodei uzrok mortaliteta i morbiditeta u dijabetesu i poslednje dve godine ovaj problem je doao u i u ineresovanja medicinske javnosti - istakao je je prof. dr Petar Seferovi, predsednik organizacionog odbora konferencije. Savremena medicina smatra da izmeu dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti treba da stoji znak jednakosti. U na oj sredini dijabetes je najzna!ajniji komorbitet sa obolenjima krvnih sudova. "eu obolelim od dijabetesa !ak #$ odsto je sa sr!anom insuficencijom, a prevalencija dijabetesa kod bolesnika sa disfunckijom leve komore je od #% do #& odsto. 'vi statisti!ki podaci pokazuju da su dijabetes i sr!ana slabost ne samo medicinski, ve i op te dru tveni problem koji prati visok stepen mortaliteta i morbititeta. "eutim, ono to je veoma bitno jeste da se obe ove bolesti mogu ne samo uspe no le!iti, ve i prevenirati, zaklju!eno je na ovoj internacionalnoj konferenciji. U toku dva dana, u okviru vi e od (% predavanja kardiologa i endokrinologa moglo se !uti da na planeti )ivi vi e miliona ljudi sa dijabetesom koje, na )alost, ubijaju tri kardivaskularne bolesti* ishemi!no oboljenje srca +infarkt miokarda, angina pektoris, aritmije,, cerebrovaskularna bolest + log, i vaskularna bolest +na perifernim arterijama i bubrezima,. - Osobe sa dijabetesom umirale su od srane slabosti, a da pri tome nisu ove dve bolesti dovoene u vezu. !ato je cilj ove konferencije da se ovaj problem osvetli multidisciplinarno, da se razmene savremeni stavovi u ranoj dijagnozi i leenju srane insuficijencije u dijabetesu i da se kroz jedan moderan, interaktivan model komunikacije konfrontiraju razliita miljenja - dodao je prof. dr Seferovi. -onferencija je okupila vrhunske stru!njake iz .socijacije za sr!anu isuficijenciju /vropskog udru)enja kardiologa, 0adne grupe za dijabetes i kardiovaskularne /vropske asocijacije za dijabetes, kao i domae stru!njake iz oblasti kardiologije i endokrinologije. Strate ko poslovna jedinica 1emofarmcardio2ogica centralnog Portfolio servisa potpisuje se kao koorganizator konferencije uz organizacionu, logisti!ku i svu ostalu podr ku SP3 1emofarmcardio2ogica oblast 4apadni 5alkan, 6ima za operativne komunikacije '45, timova oblasti 7ova tr)i ta i kreativne ekipe 1eadmade-a, kao i slu)be Putni!kog saobraaja. Srbija zauzima neslavno tree mesto u svetu po smrtnosti od bolesti srca, odmah iza 0usije i Ukrajine. -ao posledica na!ina )ivota u kome se premalo kreemo, jedemo previ e i stalno smo napeti, u!estala je abdominalna gojaznost, povi en nivo triglicerida, nizak 182 holesterol, visok 282 holesterol, povi en krvni pritisak. 7a)alost, u to su se uverili oni koji vepate od bolesti srca i eerne bolesti tipa $.

Ukoliko se vi e navedenih faktora pojavi udru)eno kod istog pacijenta, re!je o metaboli!kom sindromu. 6ako, osoba koja ima tri od nabrojanih faktora rizika - trigliceride vee od #,9 mmol:l, nizak nivo 182 holesterola +ispod #,% mmol za mu karce i #,; za )ene,, krvni pritisak vei od #;%:<& , abdominalnu gojaznost - obim struka vei od #%$ za mu karce i << za )ene i glikemiju na te veu od &,= mmol - ima metaboli!ki sindrom i time je u zna!ajno povi enom riziku da oboli od kardiovaskularnih bolesti. >armaceutska kua Sanofi-.ventis, koja u svom programu ima zna!ajne lekove za le!enje

dijabetesa i bolesti srca, pokrenula je nedavno istra)ivanje sa ciljem da se proceni u!estalost faktora kardiometaboli!kog rizika kod pacijenata u Srbiji. Pacijentima, koji su poseivali kardiologe, endokrinologe i lekare op te medicine u 5eogradu, 7i u i 7ovom Sadu, meren je obim struka, krvni pritisak, odreivane masnoe u krvi, utvrivano je da li su pu a!i i kakvog su socijalnog statusa. Program je sproveden na $.%;< pacijenata, a njegovi rezultati +preliminarni, objavljeni su nedavno na simpozijumu odr)anom u hotelu -ontinental u 5eogradu. 0ezultate istra)ivanja nazvanog Seminar, u kome je u!estvovalo vi e od stotinu kardiologa, endokrinologa i lekara op te medicine, predstavili su glavni istra)iva!i, prof. dr Svetozar 8amjanovii akademik dr "iodrag 'stoji. 0ezultati studije ukazali su na to da je velika u!estalost metaboli!kog sindroma kod oba pola u Srbiji, kao i da u!estalost kod na ih mu karaca prednja!i u poreenju sa ostalim zemljama u kojima je obavljano ispitivanje +/vropa, -anada, .zija, 5liski istok i 2atinska .merika,. 6akoe je potvrena veza izmeu prisustva metaboli!kog sindroma i obolevanja od kardiovaskularne bolesti i dijabetesa. Prof. 8amjanovi, endokrinolog, ukazao je na to da je ovo prva prava studija u Srbiji koja je trebalo da ustanovi prevalencu metaboli!kog sindroma, bila prilika da se ovaj sindrom ?ra !lani@ na komponente i onda poku a da nae udeo svake od njih za kardiovaskularnu bolest. - 3edan od ciljeva bio je da se ustanovi abdominalna gojaznost, dok je jedan od sekundarnih ciljeva bilo razdvajanje komponenti metaboli!kog sindroma, da bi se ustanovilo koliko je mogue izdvojiti pacijente sa metaboli!kim sindromom od onih koji ga nemaju. Aeleli smo da ustanovimo geografske varijacije i uporedimo podatke sa drugim zemljama u /vropi i svetu - obja njava 8amjanovi. 0e!je o ?studiji preseka@ u koju je uklju!eno po $% pacijenata starosti od ;& do <% godina, koji su dolazili na pregled kod kardiologa, endokrinologa ili lekara op te medicine u domu zdravlja. Pored demografskih parametara +starost, pol, stepen obrazovanja...,, takoe su uklju!eni i antropometrijski +merenja,, ali i kardiovaskularni faktori rizika, uklju!ujui porodi!nu anamnezu za bolesti srca i dijabetes tipa $. Obim struka mera problema Prema re!ima akademika 'stojia, kao kriterijumi, ustanovljene su vrednosti merenih parametara. 8ok neke definicije metaboli!kog sindroma uklju!uju bilo koja tri od posmatranih kriterijuma, najnovija definicija uklju!uje vei obim struka +za koji se smatra da je najvi e povezan sa fizi!kom neaktivno u, i jo dva kriterijuma. -ardiometaboli!ki sindrom ?krivac@ je za rizik da osoba oboli od bolesti srca ili dijabetesa tipa $. U studiju je uklju!eno $.%;< pacijenata, ali su analizirani podaci za #.9#&, za koje su postojali kompletni podaci, a obuhvaeno je ;9 odsto mu karaca i =; odsto )ena. Prose!na starost mu karaca u studiji je &<, a )ena &B godina. 'd =;; mu karca u studiji, (% odsto je bilo kod kardiologa, ;( kod endokrinologa, a $= odsto re enje za zdravstveni problem potra)ilo je u domu zdravlja. -ada su u pitanju )ene, od #.%<$ pripadnice lep eg pola uklju)enih u studiju, $= odsto posetilo je kardiologa, (% odsto endokrinologa, a ;( odsto lekara u domu zdravlja. U /vropi, meutim, znatno vi e osoba poseti porodi!nog lekara, a ree kardiologe i endokrinologe. Prema prose!nom indeksu telesne mase +5"C, od $<,9 na i mu karci ne razlikuju se zna!ajno od ljudi iz 4apadne /vrope +$B,;,. Sli!no je i sa )enama. 5"C na ih )ena iznosi $<,&, sli!no kao u zapadnim zemljama. 4animljivo je da su na i mu karci imali prose!an obim struka #%$ centimetra +?zapadnjaci@ #%&,, a )ene B$ +/vropljanke B(,9,. Cpak, razloga za opu tanje - nema. 3er, prekomernu telesnu te)inu ima polovina stanovnika, dok je kod svakog !etvrtog mu karca 5"C ozbiljno povi en. 7i )ene ne ?zaostaju@ u tom pitanju.

"eu pacijentima uklju!enim u studiju ;< odsto su biv i pu a!i, a $; odsto aktivni pu a!i. -od severnih /vropljana (= odsto !ine biv i, a #< aktivni pu a!i, u ju)noj /vropi je (% odsto aktivnih, a $B odsto onih koji su ostavili cigarete, dok na 5liskom istoku svaki peti ispitanik je aktivni pu a!, ali je samo jedan procenat biv ih. Aene kod nas vi e pu e nego u drugim zemljama. Studija je ustanovila da, takoe, visok nivo 282 holesterola ima gotovo !etiri petine pacijenata, ta!nije 99,( odsto mu karaca i 9<,$ odsto )ena. 6akav rezultat svrstava nas na !elnu poziciju. S druge strane, kada je re!o terapiji dislipidemije +poremeaja metabolizma masti,, na im graanima adekvatni lekovi nisu dostupni kao u razvijenim zemljama. 6ako, statine kod nas koristi $< odsto mu karaca i $( odsto )ena, to je znatno manje nego u ostalim delovima /vrope. U primeni fibrata na i pacijenti ne zaostaju mnogo. Disok krvni pritisak ustanovljen je kod tri od !etiri pacijenta uklju!ena u studiju, a dijabetes tipa $ ima ;& odsto mu karaca i $B odsto )ena - meu onima koji su do li na pregled. Sa prose!nom vredno u od =,& kod mu karaca i =,$ kod )ena sli!ni smo )iteljima razvijenog dela evropskog kontinenta. Kako se postavlja dijagnoza - -riterijum za postavljanje dijagnoze metaboli!kog sindroma imalo je =&,B odsto mu karaca i ==,( odsto )ena. 'dsustvo faktora rizika zabele)eno je kod svega dva odsto na ih mu karaca, !etiri faktora ima !etvrtina, a svih pet faktora prisutno je kod #= odsto pripadnika ja!eg pola. ?7ula@ faktora rizika ima svaka dvadeseta )ena, ali svaka !etvrta ima !ak !etiri - obja njava prof. 'stoji. Disok nivo eera +glikemija, ustanovljen je kod &= odsto mu karaca i (B odsto )ena, hipertenzija kod <B odsto mu karaca i <= odsto )ena, povi ene vrednosti triglicerida ima =; procenta mu karaca i && )ena, a holesterola (9 odsto mu karaca i &( )ena. 7aposletku, obim struka vei od preporu!enog izmeren je kod svakog drugog pacijenta i kod =& odsto pacijentkinja. 5itno je da se ustanovi da li postoji veza izmeu faktora rizika koji ulaze u metaboli!ki sindrom i kardiovaskularnog oboljenja i dijabetesa tipa $. 'stoji, govorei o pojedina!nim rizicima za infarkt, napominje da hipertenzija u svetu nosi &,$ puta vei rizik, a kod na ih )ena &,&, kod kojih je takoe povezan 5"C i obim struka sa dobijanjem dijabetesa. Czgledi da obole od eerne bolesti tip $ najvee su usled porodi!ne istorije, a kod )ena i hipertenzija nosi jak rizik za ovu bolest. Zato ga je trebalo izmisliti Ukoliko se zajedno nau vei struk, pritisak i glikemija, ta osoba ima #% puta vei rizik da oboli od kardiovaskularne ili eerne bolesti. 0asprostranjenost metaboli!kog sindroma kod nas je viskoka i iznosi == odsto +u svetu =% procenata,. Ustanovljeno je da postoje klasteri, grupisanje faktora rizika metaboli!kog sindroma, koji predviaju i oboljenje srca i krvnih sudova i dijabetes. 7a taj na!in, zadovoljava se definicija kardio-metaboli!kog sindroma. Prof. dr 7eboj a 2aliisti!e da je dijabetes - neslavan rekorder - broj # uzrok komplikacija i invaliditeta. 8ijabetes i pre-dijabetes prisutni su kod dve treine pacijenata sa akutnim koronarnim dogaajem. 2alika)e da je $%%#. godine data pretpostavka koja je kasnije postala dogma, da je ?dijabetes tip $ ekvivalent koronarne bolesti sa preventivnog stanovi ta i veoma je moan faktor za nastanak kardiovaskularne bolesti@. 4bog toga kardiovaskularni rizik u dijabetesu tip $ treba intenzivno le!iti. Prema njegovim re!ima, metaboli!ki sindrom je, u su tini, kombinacija izmeu uvek prisutne centralne gojaznosti i najmanje dva od preostalih ?klasi!nih@ faktora rizika. 6ako, ?zloglasni@ metaboli!ki sindrom nosi dva puta vei rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti izvan dijabetesa, petostruko vei rizik za nastanak dijabetesa tipa $, ali i tri puta vei rizik za nastanak bolesti srca u okviru eerne bolesti. 8a ne postoji metaboli!ki sindrom, trebalo bi ga izmisliti - ka)e prof. dr 8ragan "ici,

endokrinolog. 3er, sada se ne le!i samo pritisak, kada doe bolestan !ovek, velekar proveri i glikemiju i lipide, izmeri njegov obim struka... Pacijent se posmatra generalno i tra)i mogua veza sa metaboli!kim sindromom. 6ako, kada se kod nekog konstatuje ovaj sindrom, to zna!i da on ima dugogodi nji rizik za zdravlje. Cako postoje bolji parametri za brzu procenu rizika, dijagnoza metaboli!kog sindroma ?postavlja pri!u@ za ceo )ivot, tera pacijenta da poku a da redukuje rizike.

Bolesti krvnih ila -ako starimo, tako se poveava rizik od bolesti krvnih )ila. "o)e doi do zadebljanja stijenki arterija ili do njihova otvrdnua zbog nakupljanja kolesterola i stvaranja aterosklerotskih plakova. 6aj proces naziva se ateroskleroza. "o)e se pojaviti u cijelom krvnom sustavu, ali odreeni su dijelovi osjetljiviji. 6a pojava opasna je jer ograni!ava protok krvi kroz )ile i poveava mogunost nastanka ugru aka u )ilama. Rizini imbeni i U ljudi s dijabetesom povean je rizik od ateroskleroze ako ne odr)avaju u normali svoju razinu eera u krvi. Pu enje, visoki krvni tlak i visoki kolesterol poveavaju rizik. 7a)alost, dijabetes se !esto javlja zajedno s visokim krvnim tlakom i kolesterolom. 4bog toga, kad bolujete od dijabetesa, nu)no je da pratite sve !imbenike koji poveavaju mogunost bolesti krvnih )ila, jer bolesti srca i krvotoka mogu biti vrlo opasne. !isoki krvni tlak -rv mora biti pod tlakom da bi mogla tei kroz krvne )ile, ali ako je krvni tlak previsok, poveava se rizik razvoja bolesti krvnih )ila. -rvni tlak prirodno se poveava s godinama. 7a)alost u dijabeti!ara je vea mogunost povi enog krvnog tlaka ili hipertenzije. U ljudi s dijabetesom tipa $ preporu!a se da krvni tlak bude ispod #(%:<& mm1g. Kako znati imate li visoki krvni tlak" Deina ljudi s hipertenzijom nema nikakvih simptoma. 3edini na!in da znate imate li visoki krvni tlak jest da vam ga va lije!nik izmjeri. S obzirom da se krvni tlak mijenja iz minute u minutu, potrebno je nekoliko mjerenja u razdoblju od nekoliko tjedana da bi se otkrilo da li imate hipertenziju. Bolest koronarnih arterija Skupina arterija koje su posebno osjetljive na aterosklerozu su koronarne arterije. 'ne opskrbljuju srce krvlju, a time i kisikom. .ko je protok krvi kroz te arterije smanjen, sr!anom mi iu nedostaje kisika. 6o uzrokuje bolove u prsima koje lije!nici nazivaju angina pectoris. Pojava angine pectoris najvjerojatnija je pri tjelesnoj aktivnosti, kada srce tra)i vi e kisika. 'dmor obi!no smanjuje bol. Stalna angina mo)e biti lije!ena lijekovima ili kirur kim zahvatom. 7eki pacijenti kod kojih se razvije angina ili bilo koji oblik bolesti srca bit e upueni kardiologu, specijalistu za bolesti srca. #rani udar Ponekad se mo)e stvoriti ugru ak u EbolesnojE arteriji koji u potpunosti blokira protok krvi. 2ije!nici to nazivaju miokardijalni infarkt, a uobi!ajeni je naziv sr!ani udar. Simptomi uklju!uju dulju o tru bol u prsima, znojenje, mu!ninu, nedostatak zraka i gubitak svijesti.

Bolest modanih arterija .teroskleroza mo)e utjecati na sve arterije. .ko budu zahvaene mo)dane arterije, dijelovi mozga mogu ostati bez kisika, a rezultat su toga nesvjestice ili ne to trajnije - mo)dani udar +kap,. "o)dani udar !est je u ljudi s povi enom razinom eera u krvi. ' teenja nakon mo)dane kapi vrlo su razli!ita i ovise o dijelu mozga koji je zahvaen