Alesandro Bariko

Hegelova dua i krave iz Viskonsina

bojana888

www.crowarez.org

Muzika (...) treba da izdigne duu iznad nje same, treba da je vine iznad njenog sadraja i stvori jednu oblast gde e, osloboena svake patnje, moi nesmetano da uroni u proieni oseaj same sebe. (G. . !. "egel, Predavanja iz estetike)

#roizvodnja mleka kod krava koje sluaju sim$onijsku muziku uveava se za %,&'. ((z jednog naunog rada sa )niverziteta u Medisonu, iskonsin)

www.crowarez.org

Uvodna beleka
#okuaj da se daju odgovori na izvesna pitanja je, katkad, samo nain da ta pitanja sebi razjasnimo. *o je, na primer, sluaj s ovom knjigom. +itajui je, moe vam delovati kao skupina nesporni, injeni-a. ali njen nastanak je, pre svega, vezan za potrebu da se osvetle izvesne nedoumi-e. #itanja koja bi morala spontano da se nametnu onome ko se iz ljubavi ili pro$esije drui sa ozbiljnom muzikom. ima li smisla u dananje doba govoriti o njenom kulturnom i moralnom preimustvu/ 0a li nain na koji se ona upranjava opetuje ana,ronistine rituale ili, pak, ima neke veze s naim vremenom/ ( da li je 1ova Muzika 2 nedodirljivi i uznemirujui kult 2 bila intelektualna avantura modernog du,a ili samo so$isti-irana podvala/ ( da li danas ima smisla pisati muziku ili je to beskorisna stilska veba namenjena nekoli-ini izabranika koji su sami sebe izgnali iz ovog sveta/ +ini se da su ovo razliita pitanja, meutim, ona su, zapravo, samo razliita li-a jedne te iste nedoumi-e. ta se dogodilo s idejom i praksom ozbiljne muzike u dodiru s modernim/ +etiri eseja u ovoj knjizi ukazuju na nekoliko mogui, odgovora. ali pre svega imaju za -ilj da postave ovo pitanje, izdiui ga iznad salonski, razgovora i pokuavajui da mu podare vrsto teorijsko utemeljenje koje e moi da podnese otri-u jednog autentinog promiljanja. oleo bi, da i, itate kao dugake a$orizme. kr,ki trenutak u kojem se misao stavlja u pokret, koristei katkad zamaja- paradoksa, odabirajui nepouzdanu i rizinu artikula-iju, doputajui sebi nedvosmislen izazov, tragajui za sjajem novi,, privremeni, istina. *o je ogranienje i snaga svi, a$orizama. podriti nespornost misli uz pomo izotrene i kr,ke moi intui-ije. #a ak i kada se izdaju za konane i bespogovome presude, oni u stvari zainju promiljanje. nikada ga ne okonavaju. 1a ovim strani-ama mogue je

www.crowarez.org

prepoznati upravo tu spe-i$inu te,niku teorijske gerile. 3oristei zamku pitanja pokuavaju da uzdrmaju odreeni sistem okotali, istina. +ak i tamo gde artikuliu odgovore, zapravo i, tek oekuju. 1ekoliko leksiki, razjanjenja, da ne bi bilo zabune. 3oristio sam izraz ozbiljna muzika podrazumevajui pod tim ono to drugi nazivaju klasina muzika ili, pak, seriozna muzika. (zmeu ovi, izraza nema razlike. *aj termin mi se samo uinio manje nepre-iznim od ostali,. ) treem poglavlju govori se o savremenoj muzi-i. 4tiketom Nova Muzika oznaena je tradi-ija koja je nastala sa bekom avangardom, prola kroz 0armtatovu kolu i vaskrsla s takozvanom drugom avangardom. 5asno je da dvadeseti vek u muzi-i nije obeleila samo ova tradi-ija, i da su vana poglavlja njene istorije ispisali autori koji su s tom tradi-ijom imali ili imaju ambivalentan, pa ak i kon$liktan odnos. Meutim, ako elimo da analiziramo savremenu muziku, ne moemo porei da se upravo ova tradi-ija namee kao prvi i najznaajniji sagovornik u tom promiljanju. 1apominjem da su pojedini zaklju-i, vezani za drutveni i kulturni milje u kojem se ta muzika razvijala, nastali pre svega analizom onoga to se dogaalo u (taliji. 6statak 4vrope, a naroito 7jedinjene 8merike 0rave, mogli bi da nametnu sasvim drugaije zakljuke. ( nadam se da e i, nametnuti. ( napokon. termin moderno koristio sam u veoma irokom smislu i, moglo bi se rei, pomalo neodreenom. 1a drugim planovima rasuivanja 2 pre svega onom $ilozo$skom 2 nametnuli bi se suptilniji kriterijumi. (, nesumnjivo, mnoga razmiljanja sadrana na ovim strani-ama odnose se na jedan $enomen koji bi, ukoliko bismo eleli da budemo pre-izniji, trebalo nazvati postmodernizmom. 8li univerzum ozbiljne muzike, suptilni poklonik prolosti, nije preterano sklon promiljanju o sadanjosti. )inilo mi se svrsis,odnim $ormulisati problem na najjednostavniji mogui nain. ( tako sam upotrebio univerzalni termin moderno kako bi, oznaio novi ,orizont koji je stupio na

www.crowarez.org

s-enu nakon zalaska drutvenog i ideolokog ambijenta koji je inio podlogu za sam nastanak ideje ozbiljne muzike (buroazija devetnaestog veka, romantizam, idealizam). 5asno mi je da je re o ,orizontu koji se protee na de-enije (od poetka dvadesetog veka do danas) i koji u sebi sadri bezbroj nijansi. meutim, ako bismo ,teli sve da i, razmotrimo, to bi ove strani-e pribliilo vie kon$uziji nego istini. (, konano. za moderno vai isto to i za dez. 98ko mora da pita ta je, to nikad nee saznati: (;uj 8rmstrong). #ojedini delovi u ovoj knjizi 2 malobrojni, istini za volju 2 preuzeti su manje2vie doslovno iz moji, predavanja objavljeni, pre vie godina u dva asopisa. 96bris senke: i 9Musica viva:. <elim da se za,valim Go$redu !o$iju i ;oren-u 8rugi, glavnim uredni-ima ovi, asopisa, ne toliko to su mi dopustili da koristim te strani-e (bilo bi neobino da nisu), koliko to su me podstakli, u ono doba, da i, napiem. 1ji,ovo potovanje i nji,ova upornost bili su mi odista drago-eni. ( na kraju. 1e moete ni da zamislite koliko zanimanje muzikog kritiara moe da bude tuno. =ez ale. 7pasava te, povremeno, to moe da ga obavlja u blizini izuzetni, osoba. 5a sam to iskusio u one tri godine dok sam saraivao u 9>epubli-i:. >azmiljajui sada o tome, ne bi, umeo da kaem po emu su te osobe bile izuzetne. 8li, ono najlepe u vezi sa njima bilo je to to ne samo to si eleo od nji, da ui ve si, zapravo, eleo i da ih neemu naui. <eleo si da poseduje neko znanje koje bi mogao da im prenese. 4to. ?a vau in$orma-iju, zvale su se 3lara 3aroli, 7uzana !ranki i 1ikola 3ampogrande. @tavie, istini za volju, i dan2danas se tako zovu. 3njige ipak nekome treba posvetiti. 6vu knjigu posveujem njima. 8. =.

www.crowarez.org

1. Ideja ozbiljne muzike

1alik grani-ama izvesni, veliki, imperija iz prolosti, grani-e ozbiljne muzike takoe u sebi imaju neeg ,ipotetinog i ujedno nespornog. 1iko ne zna tano gde su, premda je jasno da negde moraju biti. *akoe niko ne dovodi u sumnju izvesnu geogra$iju muzikog iskustva koja is-rtava i ozakonjuje nezaobilazna i pre-izna razgranienja. ona zbog koji,, kako god da okrene, =ramsu i =itlsima pripadaju razliite teritorije i razliit jezik. 8li mape takvog jednog univerzuma ostaju zamagljene, nestvarne, ,otimino nepre-izne i uvek privremene. 7 ravnodunom i e$ikasnom iner-ijom koristi i, kulturna industrija, predstavljajui i, kao tane, i is-rtavajui po njima trine regije u skladu s jednom podelom koja se ve pokazala kao delotvorna. @to se publike tie, uglavnom se prilagoava, uspokojena jednim sistemom koji u njene potrebe unosi koristan red, ne mnogo drugaiji od onog koji je ve iskusila prilikom bezbrini, poseta supermarketima. 3ao to se esto dogaa, ak i ovom sluaju neosnovanost sistema ne dovodi u pitanje njegovu delotvornost. s,odno kakvoj presudi koju je ak i $ilozo$ija, koja se bavi osnovama, sada ve pristala da potpie. Meutim, kao to se esto dogaa, ak i ovde je prisutna tenden-ija da se zaboravi poetna neutemeljenost i da se konven-iji pripie vrednost istine. ) tom podu,vatu prednjai, svojom upornou i pedanterijom, korisnik ozbiljne muzike. 6n je taj koji se, vie od bilo koga drugog, plai da se ne pobrkaju lonii i koji, dakle, tei da uspostavljenom redu prida apriornu vrednost, smatrajui ga nespornim. >azlog je jednostavan. korisnik ozbiljne muzike je, vie od bilo kog drugog iz sveta muzike, uveren, ne sasvim bez razloga, da ivi u @vaj-arskoj. oazi u moru iskvarenog ukusa. =ranei uspostavljeni red, on brani sopstvenu razliitost i sopstvenu superiornost.

www.crowarez.org

ie nego to smo obino spremni da priznamo, re je zapravo o jednoj koliko energinoj toliko i kratkovidoj kampanji. korisnik ozbiljne muzike brani neto to ne poznaje. 3ao u izvesnim velikim imperijama iz prolosti, i ovde je takoe znatno lake nai nekoga ko je raspoloen da ratuje za grani-e -arstva nego nekoga ko je te grani-e video. 6 razliitosti ozbiljne muzike i njenoj navodnoj kulturnoj superiornosti pitamo se retko i ne bez izvesne popustljivosti. svedene na neutemeljene slogane, ove pretpostavke sainjavaju teorijsko uzglavlje za snove pretplatnog kon$ormizma. +ak se i pro$esionalni teoretiari retko usuuju da i, ozakone i uspostave kao opravdane. ?ato bi to morao biti u stanju prosean sluala-/ 8ko bismo upitali prosenog sluao-a, sluao-a koji poseuje kon-erte, ta razlikuje ozbiljnu muziku od one popularno2zabavne, =erija od 7tinga ili ivaldija od 4lvisa, dobili bismo jedan galimatijas od zabluda, koje krue oko ovog pitanja. ;ako je pretpostaviti da bi s onom sintetinom inteligen-ijom koja je nalije odsustva navike razmiljanja, kon-ertna publika istakla nekoliko optepoznati, argumenata tipa 9ozbiljna muzika je komplikovanija, sloenija:, ili pak 9zabavna muzika je iskljuivo komer-ijalna, dok klasina, meutim, poseduje sadraj, du,ovnost, misaonost:. !raze te vrste, kao i sva druga opta mesta, imaju tu privilegiju da na pogrean nain iskazuju neto to je tano. 6vde se mogu prepoznati dva li-a jednog te istog uverenja. ozbiljna muzika svoju razliitost i svoju superiornost duguje sposobnosti da iskorai za,valjujui nadmonoj artikula-iji svoga jezika izvan okvira imanen-ije, uvodei nas u jednu onostranost, ne ba najbolje de$inisanu, ali koja se na izvestan nain moe dovesti u vezu sa reima kao to su sr-e, du,, istina. #re nego to se upitamo da li je sve ovo tano ili pogreno, nije zgoreg da pokuamo da razjasnimo kako je do toga dolo. 3ao i sve predrasude, i ova takoe ima svoju predistoriju. 1ije neopravdano zakljuiti da njen nastanak dugujemo romantizmu,

www.crowarez.org

tanije njegovom prvomueniku. =etovenu. Mogue je da je on odigrao izvesnu ulogu u istoriji muzike, slinu onoj koju je, u istoriji $ilozo$ije, 1ie pripisivao 7okratu. da je sakralizovao jednu praksu koja je do tada bila iskljuivo svetovna, da ne kaemo komer-ijalna. 7a =etovenom se dogodilo to da su se prvi put, pod okriljem genija, podudarila tri znaajna $enomena. A) muziar nastoji da se to vie udalji od isto komer-ijalnog s,vatanja svoga delaB C) muzika tei, ak vrlo izriito, jednom du,ovnom i $ilozo$skom znaenjuB D) gramatika i sintaksa te muzike dostiu sloenost koja esto prevazilazi re-eptivne sposobnosti prosene publike. 3ao to se moe videti, ova tri razliita elementa vrsto su povezana injeni-om da jedan drugom daju legitimitet. izdvojeni, ne bi bili nita drugo do isprazna ,ipertro$ija. )mesto toga, zdrueni uzajamnom neop,odnou, ustoliili su se kao model. 1ametnuli su jedan obraza- koji je, potpomognut patetinim armom svog stvarao-a (genije buntovnik, bolestan i sam), osvojio matu novopridole publike, one graanske, podarivi muzi-i iz njeni, salona onaj uzbudljivi identitet koji se sjajno uklapao u jednu optu tenju ka izvesnoj otmenosti. (deoloki gledano, u tome lei poreklo izraza ozbiljna muzika, koji je nastao kako bi ukazao na iznenadni ras-ep kojim se odreena muzika tradi-ija odvojila od drugi,, postavljajui se iznad, obezbeujui sebi prostor jedne du,ovne, a ne vie iskljuivo drutvene premoi. 7ve do tada, u sutini, bila je dovoljna ona lepa $ormula-ija iz esnaestog veka 2 muzika rezervata, koja je sluila da de$inie tu tradi-iju. uglaeni nain da se ozakoni drutvena razliitost. 8li, betovenovski model izdie tu elitistiku sklonost iznad banalnog razgranienja uslovljenog nasledstvom ili poreklom. Ozbiljna muzika je muzika rezervisana za onaj deo oveanstva koji se izdigao iznad razonode i zakoraio u s$ere du,a. 8ko su do tada odabrani pokloni-i ovakve muzike tradi-ije mogli da se razmeu preimustvom ukusa, sada su mogli, sasvim opravdano, da tee ak i jednom kulturnom i moralnom preimustvu. 1ita se od svega ovoga ne bi desilo da romantiarski du, nije 9sluaj

www.crowarez.org

=etoven: instinktivno uspostavio kao model, koji je, sam po sebi, mogao da ostane izuzetak uslovljen ,ipertro$ijom jednog genija. #ostao je, meutim, ideoloki obraza- koji ne samo da je usvojen od strane romantiara kao nezaobilazna pretpostavka za nji,ov vlastiti zvuni ,orizont, ve je kriom povratno primenjen i na genera-ije muziara iz sedamnaestog i osamnaestog veka. oni, koji su obedovali za istim stolom sa slugama i zaraivali za ,leb piui nita vie niti manje od dobre komer-ijalne muzike. ekovi pre$injenog zanatstva iznebu,a su postali umetnost. =io je to nain da se novoroeni podu,vat ozbiljne muzike domogne plemeniti, korena. naivni trik u kojem nije teko prepoznati odlike glavnog sponzora podu,vata, onog graanstva koje je izvrilo juri na Eentre moi i koje je bolovalo od vika para i manjka plave krvi. 0a pojednostavimo, betovenovski model, koji su patentirali romantiari, nametao je vrstu muzike koja se izdizala iznad komer-ijalne logike i koja je pod pritiskom svoji, du,ovni, sadraja bila prinuena da na udesan nain iskomplikuje sopstveni jezik. 7ve u svemu. jedna angaovana, du,ovna i teko razumljiva muzika. 3ao to se moe videti, to je upravo onaj identikit u kojem dananja publika prepoznaje konture ozbiljne muzike i u kojem vidi potvrdu sopstvene razliitosti i sopstvene premoi. #roteklo je gotovo dva veka, ali model je ostao isti. pobono pri,vaen i prenoen sa beslovesnom revnou. ) meuvremenu je nestao drutveni subjekat tog obras-a (graanstvo devetnaestog veka), uruile su se rei od koji, je bio sazdan (da li neko moda zna ta znai 9du,:/), rastoili su se teorijski univerzumi koji su ga udomljavali (romantizam, idealizam). #a ipak, upravo poput kakve magine $ormule, on se stalno iznova ponavlja sa nepromenjenom verom, s ubeenjena da nita ne moe da raspri nekadanju aroliju. @ta je to to je nedopustivo besmisleno, a ta opravdano u ovakvoj jednoj praksi/ #retpostavljam da je oigledno, ali nije zgoreg podsetiti se. pre =etovena,

www.crowarez.org

=etoven nije postojao. 1jegovo stvaralako pregnue proizvelo je jedan muziki kon-ept koji ranije nije postojao. ) njegovim delima susreemo se sa retkim spektaklom kada se ideja raa ni iz ega i postaje. *o je arolija 9prvog puta:, kad zagonetka novonastalog dogaaja uzrokuje raanje novog imena. (ma ,iljadu stvari koje se danas mogu vezati za jedan termin kao to je nostalgija. 8li treba zamisliti trenutak kada se prvi put pojavilo neto do te mere neutaivo da je za,tevalo da mu se dodeli novo ime. *renutak u kojem je postalo neop,odno iskovati termin nostalgija. #rvi put. ) takvim momentima, zaista, kr,ka spona izmeu stvarnosti i ideja dostie svoj vr,unski i nepovratni trenutak autentinosti. 5edna ideja poput one koja se vezuje za ozbiljnu muziku ima svoj trenutak neponovljive verodostojnosti u vremenu, koji je trajao de-enijama, u kojem je mogla da bude eksperimentalni odgovor na jednu stvarnost koja se otimala svakom drugom imenu. ?a romantiarski devetnaesti vek, imenovati tu stvarnost i pokuati da je kodi$ikuje, znailo je otkriti sopstvenu sadanjost i stvoriti sopstveni identitet. Meutim, ona istina koja tinja u zavrnoj $ormuli tog kolektivnog otkrovenja, sve vie bledi kako se udaljava od tog trenutka prvobitne autentinosti. ( to je ono to se danas dogaa, s nekanjenom doslednou. 6no to je u devetnaestom veku bilo otkrie, i ime, i ideja, danas se pretvara u misti$ika-iju, jer je pri,vaeno kao geslo koje ne podlee nikakvoj proveri. 6no to je tada bilo revolu-ija koju je trebalo izazvati, danas postaje nazadni ana,ronizam jer se namee kao proizvoljno pravilo, banalni reklamni slogan koji je odnekud sleteo na neki proizvod kako bi ozakonio njegovu privlanost. ) samozadovoljnom us,ienju abonenta koji sladokusaki dr,ti pred Malerovim de-ibelima, uveren da se bavi neim objektivno superiornijim od uivanja u kakvom raskonom kulinarskom eksperimentu, nasluuje se nedvosmisleni miris podvale. ) glori$ika-iji izvesne savremene muzike, direktno katapultirane u orbitu 9du,a:, i to iskljuivo zaslugom njene sloenosti i njenog dobrovoljnog izgnanstva iz pakla komer-ijalne logike, krije se najobinija prevara. ) ,isterinoj provali oduevljenja ljubitelja muzike na

www.crowarez.org

milionitu tenorsku koloraturu, prepoznatljivo je neto to bi samo on, i to bez loginog objanjenja, mogao da razlikuje od urlika kakvog navijaa na stadionu. 3oliko god to nepopularno zvualo, ak i sama ideja da je ozbiljna muzika 9vrednost: koju treba promovisati i braniti, ukoliko je potkrepljena samo pobono nasleenim parolama, nema realno utemeljenje. 1ije sasvim jasno, na primer, zato bismo se morali toliko ponositi injeni-om da mladi ,rle da ispune kon-ertne dvorane. 0a li postoji neko ko bi zaista umeo da objasni zbog ega bi jedan mlad ovek koji vie voli @opena nego )C trebalo da predstavlja ute,u za drutvo/ ( jesmo li zaista sigurni da, ukoliko bismo eleli da budemo na mestu gde se dogaa sadanjost, da bi to mesto bilo ba kon-ertna dvorana, a ne bioskopska sala ili pak uli-a/ @iriti lane istine je, u ovom sluaju kao i u svakom drugom, jedan podmukao ali ujedno ilav moralizam. (sti onaj koji nesmotreno koristi ozbiljnu muziku kao katalizator jednog navodno boljeg oveanstva. ( ovog puta betovenovski kult diktira zakon. od Ode radosti pa nadalje, ozbiljna muzika se doivljava kao zvanian jezik trenutaka dobrote ovog sveta. 8li, ono to je moglo biti autentino u tom prvobitnom kolektivnom ritualu (to je takoe pod znakom pitanja), ne mora biti autentino zauvek. kao to nije dovoljno, kako bismo ga vaskrsli, ponavljati ritual pred =erlinskim zidom koji pada. #od pritiskom savremeni, stremljenja ova muzika je eksplodirala jednom estinom koja je posejala kr,otine u najrazliitije kutke nae uobrazilje. nije sluajno to se javlja, bez razlike, kao dingl )jedinjene 4vrope i kao muzika podloga za s-ene nasilja u Paklenoj pomorandi. 1ema sumnje, ipak, da svet ozbiljne muzike i dalje sebe smatra kulturno i moralno drugaijim. (, negde u sutini, superiornim. 1e treba pot-enjivati naivno reak-ionarnu -rtu koja karakterie takvu jednu predrasudu. #oruka koju ona prenosi jeste da odreena vrsta repertoara i muzike tradi-ije predstavlja neprikosnovenu rizni-u vrednosti koja moe da nas odbrani od tetnog uti-aja modernog. 6na je trajna zatita od propadanja izvesni, moralni, i du,ovni, institu-ija, nagrieni, zubom remena. 6zbiljna muzika se doivljava kao

www.crowarez.org

izdvojeni prostor u kojem etike kategorije i kulturne ikone opstaju kao neprikosnovene vrednosti. +ista je obmana da ulaskom u kon-ertnu dvoranu automatski stupamo u taj izdvojeni prostor. (skoraivi iz ,aosa sadanji-e, koji tek treba dei$rovati, konzumira se svetla 9istina: konzervirana u kon-ertnoj praksi. 1a taj nain, -elokupna ozbiljna muzika, od madrigala iz esnaestog veka do kasnog @trausa iz poslednje etiri Pesme, postaje dinovska mrea kadra da zarobi gesla, oseanja, istinu, ideale, balsamujui i, i nudei na bezbrinu upotrebu jednom oveanstvu koje ima potrebu da se oseti boljim. 7utina ovog me,anizma je podmukla diskvali$ika-ija sadanjosti. ?apravo, ideja o ozbiljnoj muzi-i koja se danas uglavnom neguje, odgovara jednom sistemu u kojem su tenje za neim uzvienim to e ponititi banalnu svakodnevi-u, uperene izvan realnog sveta kojem pripadamo kako bi bile zadovoljene u rajskom naselju koje je kopija nekog iezlog sveta. ?a poklonike ozbiljne muzike, teite istorije je bespogovorno okrenuto unazad. Gotovo svako upranjavanje ove muzike je jedan prikriveni pokret otpora protoku vremena. =eei od modernog, slualaozbiljne muzike dostojanstveno vesla unazad, stra,ujui od brzaka budunosti i snevajui rajski mir sve udaljeniji, izvora. ( upravo tim unazadnim ,odom, on liava itavu jednu ogromnu muziku tradi-iju njenog spe-i$inog znaaja, plovei prema plia-ima jednog suptilnog i jalovog konzervativizma. ) tom inu, koji je uzdie do mita i smeta izvan vremena, ozbiljna muzika umire, i rastae se ono naslee od elja i nada koje je, u trenutku svog dolaska na svet, nedvosmisleno odslikavala. 7vodi se na ,obi, jedan od mnogi,, na razonodu, tek neto gospodstveniju od drugi,. 1ita ne moe spasti ozbiljnu muziku od tune sudbine da se raspline u sumnjivoj i prevarantskoj praksi, osim poriva koji e nas nagnati da je dovedemo u direktan kontakt sa modernim. 6na mora ponovo da postane ideja koja nastaje, a ne geslo koje s vremenom gubi znaenje. 1ema drugog naina

www.crowarez.org

da se spase ona utopistika -rta koja joj nesporno pripada i koju zdrav razum nasluuje. njena $aktika tenja da se ne raspline u trenutku u kojem je konzumiramo i da nagovesti jednu zagonetnu i ujedno drago-enu onostranost. ?drav razum prieljkuje ovu priliku iskupljenja od prosenosti koja mu je naprosto svojstvena, ali odma, potom doputa da mu ona izmakne pri,vatajui je zdravo za gotovo i osporavajui njen prevratniki znaaj. =etovenova Peta, pa ak i najtugaljiviji @openov val-er, i dalje stoje iznad pogleda koji i, posmatra. *o je ona neuruiva razliitost koja im pripada. Meutim, ako je ta onostranost spakovana u $ormulu i priloena uz ulazni-u kao kakav poklon ulenjenim mozgovima, =etovenova Peta i @openov val-er postaju sopstvene razgledni-e. i ponovo stiu status robe, u potpunosti nemute i svedene na puku egzisten-iju. ) takvim stvaralakim delima krije se snaga koja je kadra da 9probije: bedem realnosti, iskazujui opravdanu tenju da to to jeste nije sve. 8li, svesti i, na ikone jedne preivele mitologije, isto je to i pokoriti i, i ograniiti na s$eru nedeljne du,ovnosti. (deja ozbiljne muzike izdie u praksi koja je pri,vata kao apsolutnu vrednost i prenosi po automatizmu kao privilegiju jednog samozadovoljnog udruenja ivi, mrtva-a. 8li muzika koja je onomad prigrlila ovu ideju, kao ime za sopstvenu zagonetku, i dalje je tu, i dalje tei da se svaki put ponovo na nju vrati i oslobodi njenu prevratniku snagu. 1jena razliitost i njen primat, na koje i dalje polae pravo, ne smeju se s,vatiti kao nepobitne injeni-e, ve kao neto diskutabilno to smo duni da iz nje izmamimo, svaki put kao da je prvi put. 5ednom reju. ona se ne sme s,vatiti kao datost, ve kao zadatak. 3ao ,iperbola koju treba stvoriti, koja se ne podrazumeva, ali je ipak mogua. ) jednoj spoznaji kadroj da preradi tu muziku koristei instrumente i s-enarija modernog, ta muzika bi ponovo zvuala drugaije. 1iko ne moe da predvidi ta bi od nje preivelo. 1ajmanje to moe da joj se dogodi jeste da njena geogra$ija iz tog sudara s modernim izae preobliena. 8li, i same rasparane konture njeni, razvalina bile bi, nanovo, izvesno oblije, i to ovog puta ne neka

www.crowarez.org

nasleena ikona, ve oblije modernog. (me koje se raa, a ne preuzeta parola. Gra$it sadanjosti, a ne razgledni-a prolosti. 1ita manje ne bi smeo da za,teva onaj ko je zaista opinjen ozbiljnom muzikom. 1ita manje od takve jedne male spasonosne apokalipse. 8pokalipse ije je ime interpreta-ija.

www.crowarez.org

2. Interpretacija
9)metnika dela, a posebno ona vr,unska, ekaju da budu interpretirana. 8ko u njima ne bi bilo niega to bi vredelo interpretirati, ako bi ona samo postojala i nita vie, linija razgranienja izmeu umetnosti i onoga to to nije bila bi izbrisana:. 6vo je 8dornova reeni-a, iz Teorije estetike. #renesena u na kontekst, namee jednu ,ipotezu koja, bez obzira na svoju prividnu oiglednost, ima svoju teinu. u umetniku muziku, dakle ozbiljnu muziku, ubraja se svaki muziki proizvod koji pobuuje potrebu za interpreta-ijom. @to bi znailo. nijedan muziki proizvod nije, a priori ili samo za,valjujui nekoj svojoj posebnoj inten-iji, neto vie od obine potrone robe. *ek u momentu u kojem se raa potreba za njegovom interpreta-ijom, on postaje neto drugo. ) praksi, ta potreba, preko izvoakog ina i kritikog suda, obezbeuje delu post,umni ivot koji nadilazi, u vremenu, ali ne samo u njemu, realnost i namere onoga koji je to delo stvorio. ( taj 9drugi ivot:, i nita drugo, ini od jednog muzikog proizvoda umetniko delo koje, samim tim, vie ne podlee zakonima potroake logike. 7 druge strane, svaka interpreta-ija je ogledalo misterije. #otrebu za interpreta-ijom pobuuju samo ona dela koja na izvestan nain nadilaze sama sebe, nagovetavajui neto vie od onoga to neposredno kazuju. (nterpreta-ija je upravo onaj momenat u kojem se to vie artikulie i ispoljava. *o je granino podruje. niija zemlja koja vie ne pripada ni konkretnom delu, ali jo uvek ni univerzumu koji ga udomljuje. ) takvom jednom pro-esu nalazi potvrdu ono opte mesto prema kojem umetniku muziku (ozbiljnu muziku) prati tenja ka izvesnoj du,ovnosti. Mogue je da time to su vie od onoga to zapravo jesu, umetnika dela nagovetavaju ono to je jo preostalo od ideje o transcendenciji. (nterpreta-ija, koja nastanjuje misteriju umetnikog dela, jeste

www.crowarez.org

opipljiv dokaz izvesne trans-enden-ije. 3ako u seanju, tako i u interpreta-iji, ono to je nekada naprosto bilo, poprima neoekivane i razotkrivajue oblike i sadraje. (z ovakvi, razgovora s prolou raaju se utvare. u njima nalaze utoite osta-i onoga zbog ega je onomad iskovan termin transcendencija. *o objanjava drugu tezu prema kojoj bi 9du,ovnost: ozbiljne muzike morala biti zadatak, a ne injeni-a. *a 9du,ovnost: 2 ta sposobnost da se prizove trans-enden-ija 2 otelovljuje se tek u izvoakoj praksi, i ni na koji nain nije data pre nje. #red jednim sladokusakim i pasivnim sluanjem ak i najvea remek2dela muzike tradi-ije svode se na ono to su prvobitno bila. blistavi me,anizmi zavoenja, ako ne ak i puki potroaki proizvodi. 1ji,ova vrednost se time, pak, ne umanjuje. naprosto je tee pronai uverljive razloge za nji,ovo izuzee od ostatka muzike. (zraz ozbiljna muzika bi trebalo da de$inie ne toliko neki konkretan repertoar, koliko jedan konkretan nain sluanja. nain koji podrazumeva da treba sluati ne samo ono to delo govori, ve pre ono to preutkuje. *akvo jedno sluanje, koje se poklapa sa stvaralakim zadatkom interpreta-ije, nije vezano, a priori, ni za kakav poseban repertoar. 1ije iskljueno, tavie, sasvim je mogue da e ga u jednoj ne tako dalekoj budunosti podstai $enomeni kao to su rok ili dez. >azlog to to ne moemo sa sigurnou tvrditi, lei u injeni-i da je bez vremenske distan-e gotovo nemogue predvideti raspoloivost jednog muzikog dela da pokrene dijalog sa interpreta-ijom. =ilo bi, meutim, nepromiljeno iz istog prin-ipa iskljuiti ovu mogunost kada je re o izrazito komer-ijalnim proizvodima. singl ploa. eliki deo Mo-artovog stvaralatva, da ne navodimo primere, nastao je iz identini, razloga iz koji, je nastala jedna igarova enidba je, re-imo, bila ono to bi danas bio jedan inteligentan i uspeo ,olivudski $ilm. 1asuprot tome, nikakvo dobrovoljno izgnanstvo iz komer-ijalnog konteksta, ak i ako je garnirano sloenim i nerazumljivim jezikom, ne moe samo po sebi da potvrdi pripadnost univerzumu ozbiljne muzike. +injeni-a da se nastrana osrednjost izvesne 1ove

www.crowarez.org

Muzike, za,valjujui njenoj bezrazlonoj nerazumljivosti svrstava u taj univerzum, predstavlja nedopustiv bezobrazluk. jedino to nam pomae da ga podnesemo jeste saznanje da se u njoj krivi-a i kazna podudaraju. ?apravo, jedan muziki proizvod prestaje da ima isto komer-ijalni karakter u trenutku u kojem pokree dijalog s interpreta-ijom, a ne pre. #re toga rizikuje da bude puki komer-ijalni proizvod koji nema prou. *ek uspostavljanjem dijaloga s interpreta-ijom, multiplikuje se identitet dela i artikulie put ka njegovoj autentinosti, na nain koji automatski iskljuuje jednu beslovesnu i pasivnu spoznaju. *ada se ostvaruje ono to je ideja ozbiljne muzike negovala kao utopiju i nadu. 8li to je ostvarenje koja mora svaki put iznova da se dogodi. 1ijedno umetniko delo nije toliko snano da bi moglo da nadie gluvou onoga ko ga slua. *amo gde prestaje interpreta-ija, delo se neumoljivo svodi na robu, gubei svaku osobenost i svaki primat. +injeni-a 2 $antastino potvrena u prolosti 2 da se =etovenova !edma moe slobodno upotrebiti kao zvuna podloga za reklamu za toaletni papir, govori nam da ak ni naj,arizmatiniji komadi klasinog repertoara nisu kadri da se u znaajnijoj meri odupru jednoj potroakoj logi-i koja i, svodi na puka potrona dobra. #ro-es koji i, izdie iznad nji, sami, i koji uvruje nji,ovu razliitost, nesumnjivo nije bespovratan. to nije pobeda izvojevana jednom zasvagda. 6n je pre jedan produeni dogaaj koji umetniko delo iekuje, koji s vremenom sazreva i koji izvesna sadanjost, na kraju, iznalazi snage da prizove. *a snaga je snaga interpreta-ije. 6na je danas, ini se, neu,vatljivija no ikad. *o je zato to je kon-ept interpreta-ije ve due vreme paralisan. 7amo njegovim oslobaanjem, svet muzike e ponovo nai snage da izae iz senke i zapone pravi dijalog sa delima iz prolosti. Muzika ima ovo jedinstveno i neobino svojstvo. prenositi je i interpretirati jesu jedan te isti in. 3njiga ili slika mogu biti po,ranjene u bibliote-i ili muzeju. potom se ak mogu i interpretirati, ali to je ve druga

www.crowarez.org

radnja, samostalna, koja nema nikakve veze s nainom na koji se one uvaju. Muzika ne. Muzika je zvuk i postoji samo u momentu dok je neko svira. a u momentu dok je neko svira, taj neizbeno mora i da je interpretira. +in koji je uva, koji je prenosi, nepovratno je 9iskrivljen: nebrojenim mogunostima koje se otvaraju inom izvoenja. *o je svet muzike osudilo na veni kompleks krivi-e koji je stran ostalim umetnikim oblastima. postoji stalna bojazan da ne izneverimo original, jer imamo oseaj da emo ga na taj nain zauvek izgubiti. 3ao kada bismo spalili knjigu, ili poruili katedralu. Gnev ljubitelja muzike koji, suoen sa pomalo smelijom interpreta-ijom, izvikuje uobiajenu reeni-u. 9ali to nije =etoven:, jednak je zgraanju s kojim reagujemo na krau neke slike iz muzeja. 6seamo se opljakanima. *aj stra, je paralisao i nastavlja da paralie izvoaku praksu. 0unost da prenesemo delo -enzurie elju da ga interpretiramo. ) tom zaaranom krugu ive i ivotare kako najuzvieniji, tako i oni najsramotniji primeri izvoake prakse. od autentine i duboko proivljene pre-iznosti izvesni, veliki, izvoaa do aljkave konven-ionalnosti s kojom se, na primer, izvodi muziki teatar. 7tra, od izneveravanja opravdava kako strogu studioznost veliki, interpretatora tako i beznadenu osrednjost nebrojeni, drugi, muziara. da ne priamo o $ilolokim interpreta-ijama liturgiju. 3ako bi se izalo iz tog zaaranog kruga potrebno je uiniti neto presudno i drastino. obavestiti muziku publiku, jednom zasvagda, da original ne postoji. 0a je pravi =etoven pod uslovom da se uopte moe govoriti o nekom pravom =etovenu zauvek izgubljen. (storija je zatvor bez reetaka. 1astavljamo da uvamo zatoenika koji je odavno pobegao. #ostoji niz elementarni, i nedvosmisleni, razloga koji bi mogli da potkrepe ovakvu jednu tvrdnju. 6d =etovenovog vremena mnoge su se stvari promenile. izvoaka praksa, drutvene okolnosti, kulturni orijentiri, zvuna koje ispoljavaju jednu manijaku vernost originalu, pretvarajui sluanje u jednu beslovesnu i ujedno pokajniku ar,eoloku

www.crowarez.org

paleta. 3lavir koji danas koristimo je daleki roak $ortepijana koji se nekada koristio, razliita su mesta, naini i drutveni razlozi koji uslovljavaju sluanje, razliito je naslee s kojim se danas pristupa toj muzi-i. u naim uima ne odjekuju samo "ajdn i Mo-art, ve i =rams, Maler, >avel (kao i Morikone, Madona, reklamni dinglovi, !ilip Glas...). ) oima imamo $ilm, u glavi sasvim drugaije slogane, a u dnevnoj sobi jednu napravu iz koje, pritiskom na dugme, pokulja muzika, onoliko puta koliko to elimo i s kvalitetom zvuka koji =etoven, sve i kada bismo ,teli da mu pripiemo bolji slu, od onoga kojim je mogao da se podii, ne bi mogao ni da zamisli. 6vako se moe beskrajno nabrajati. 8li, u sutini, to nisu presudni razlozi. @tavie, ako budemo suvie insistirali, samo emo pruiti alibi onim pedantnim $ilolokim restaura-ijama, u kojima se vekovi raslojavaju uz malokrvni zvuk klavira ili draesni vibrato krljavi, orkestaria koji izazivaju teskobu. 7utina problema je negde drugde. 3ao to nas ui estetika dvadesetog veka, nijedno umetniko delo iz prolosti nam se ne nudi onakvo kakvo je bilo u poetku. do nas dopire poput $osila prekrivenog naslagama koje su se s vremenom nataloile. 7vaka epo,a koja ga je uvala kako bi ga prenela, ostavila je na njemu sopstveni trag. 8 ono, sa svoje strane, uva i prenosi te tragove, koji postaju sastavni deo njegove sutine. 6no to mi nasleujemo nije samo netaknuta tvorevina jednog autora, ve itavo sazvee tragova od koji,, se oni prvobitni zapravo ne razlikuju od ostali,. 5edinstvo umetnikog dela se zgunjava oko sopstveni, preobraaja, briui svaku grani-u izmeu jedne zamiljene prvobitne autentinosti i istorije njegovog dogaanja u vremenu. 6no jeste ta istorija. 7ve ovo dovodi u pitanje kult vernosti delu. 1e postoji original kojem bismo morali ostati verni. @tavie, tenje jednog dela bie ostvarene upravo ako mu dopustimo da se ispolji, jo jednom, kao materijal koji pripada sadanjosti. a ne ponovo ga uspostavljajui kao ostatak kakve okamenjene prolosti. 6no to prosean ljubitelj muzike naziva pravim =etovenom, nije nita drugo do

www.crowarez.org

poslednji =etoven proistekao iz preobraaja interpreta-ije. 3ada je ;ist, kao prvi, ponudio =etovenove !onate publi-i, one su ve postale neto drugo od onog to su bile. 6d tada, one borave u jednoj s$eri koja i, nadilazi, u skladu s jednim nezaustavljivim i nesumnjivo $as-inantnim pro-esom. +in koji prevazilazi original otkriva najdublju sutinu umetnikog dela. njegovu $aktiku tenju da veno traje. Muziku publiku bi takoe trebalo podstai da se oslobodi predrasude o jednoj zamiljenoj i nedodirljivoj autentinosti. ali to ne bi bilo dovoljno da je osposobi za ,ermeneutiki dijalog sa voljenim objektom. 5er bi, u tom sluaju, umesto ideala vernosti umetnikom delu trebalo istai znaaj interpreta-ije. 8 o interpreta-iji muzika publika ima prilino maglovitu ideju. 6duvek je se plaei, saterala ju je unutar bezbedni, grani-a jednog obeskrvljenog kon-epta. 0ugo vremena, kon-ept interpreta-ije pogreno se vezivao za kategoriju 9oseajnosti:, u kojoj jedan veliki deo muzike publike i dan2danas prepoznaje i unutar koje smeta onu dozu slobode koja is,odi iz proste reproduk-ije muzikog teksta. 9*e,niki dobro, ali bez oseajnosti: 2 glasi ona uvena reeni-a koja se, proaputana u stotinama salona i salonia, pobrinula da uniti genera-ije marljivi, gospoi-a zaokupljeni, 9uku-avanjem: @openovi, nota. #renesena u kon-ertnu dvoranu i primenjena na pro$esionalne izvoae, ova reeni-a poprima donekle suptilniju $ormu, ali sutina ostaje ista. 6vako ili onako, uvek ponovo ispliva to 9oseajno sviranje:. *vrdokornost ovog izraza svedoi o neemu to vie nije uputno kriti. 9oseajnost: je $iktivni pojam koji se u muzikom argonu koristi za neto to nasluujemo, ali to ne umemo da objasnimo i to ne poznajemo. 0a se razumemo. nije zabranjeno i dalje ga koristiti. 8li treba imati u vidu da jedino ako ga razobliimo i obelodanimo ono to skriva, moemo se pribliiti kon-eptu interpreta-ije koji moderno doba iziskuje. 3on-eptu 2 moemo slobodno rei 2 koji nema nikakve veze s oseajnou.

www.crowarez.org

=ilo bi korisno poi od jednog primera. Glen Guld. Malo je takvi,, kao to je on, koji su se udaljili od doslovnog itanja muzikog teksta omoguujui interpreta-iji da se svom silinom razma,ne. #a ipak. nita se, u njegovom nainu sviranja, ne moe objasniti tom uvenom 9oseajnou:. 6 njemu se sve moe rei, samo ne da je svirao 9oseajno:. ( zaista, u njegovom pijanizmu dolazilo je do nepojmljivi, preobraaja muzikog materijala. polazei od nemutosti napisanog teksta, on je dolazio do zvuka sledei putanje koje kao da mu je sam tekst nametao. na izvestan nain ostavljao je utisak da sledi muziku tamo kuda ga ona vue. Muziki tekst je za njega bio zbir znakova kojima se uspinjao do skriveni, tenji same muzike. *o ga je oigledno odvelo veoma daleko. daleko od bilo kakve bukvalne vernosti tekstu. #a ipak, upravo u tom 9daleko:, esto je pronalazio najintimniju bliskost sa muzikim tekstom. ) ovom apsurdu krije se drugo-ena lek-ija koju nam je ostavio. 1e moramo je pri,vatiti kao jedini i apsolutni model. 8li moramo jasno s,vatiti emu nas ona ui. 8 to je da interpreta-ija ne nastaje tamo gde subjektivnost interpretalora 9napumpava: realnost muzikog teksta (to bi bilo ono uveno 9oseajno sviranje:), ve tamo gde pustimo tekst da se kree putanjama svoji, objektivni, tenji. 3retanje koje udaljuje od proste reproduk-ije muzikog teksta ne dolazi dakle spolja, iz subjektivnosti. to je kretanje koje poten-ijalno postoji unutar svakog teksta i izvoaeva je dunost, naprosto, da ga oslobodi. 6no to se dogaa u pravoj interpreta-iji jeste post,umno ponovno roenje muzike, a ne ispoljenje interpretatorovi, oseanja. Muzika se ponovo raa 2 muzika nadilazi samu sebe 2 ne arolijom, ve $aktikim sudarom sa stvarnou jednog vremena koje je nije stvorilo, ali koje je sada doekuje. 6no to je iznova pokree jeste razliitost pomou koje treba da se susretne sa tim svetom. ) toj razliitosti boravi interpreta-ija. 6na preuzima na sebe ono to je u umetnikom delu kretanje, napetost, tajni ivot, jo neizgovorena re. i sve to dovodi u ,emijsku reak-iju s identitetom sopstvenog

www.crowarez.org

vremena. 6vim se konano prekida svaka spona sa blagonaklonom i ogranienom predstavom o izvoau, koju muzika publika ne prestaje da gaji. (zvoa je medijum izmeu dela i vremena. 6n je pokret koji spaja rubove dve -iviliza-ije koje se uzajamno trae. 6n je renik u kojem se ta dva jezika susreu. ( zato se sposobnost izvoaa da dei$ruje putanje objektivnog kretanja muzike mora ukrstiti sa njegovim umeem da prui svedoanstvo o vremenu kojem pripada. ) izvoau, delo mora da se susretne s novim svetom u kojem eli da se nastani. )koliko izvoa uspe da pronikne u najdublje razloge muzikog teksta, ali ostane izvan kulturne geogra$ije svoga vremena, to je nepotpun izvoa. 6no to se nekada zvalo subjektivnost ili 9oseajnost:, danas se moe prevesti u sposobnost da se u sebi samu znakovni sistemi itavog sveta. !ubjekat je terminal na kojem se oitava sadraj jedne epo,e. Erta slobode koju oduvek prepoznajemo u izvoakoj praksi ne poklapa se, dakle, sa subjektivnim variranjem ponuenog teksta. *o nije -rta proizvoljnosti uslovljena ukusom ili matom pojedin-a. 7loboda interpreta-ije lei u obavezi da se stvori neto to ne postoji. onaj tekst u ovom vremenu. 5ednom reju, nije izvoa taj koji je slobodan. delo je to koje, pomou interpreta-ije, postaje slobodno. 6sloboeno identiteta za koji ga je tradi-ija prikovala. 7lobodno da bude iznova stvoreno, u skladu sa dinamikom novog vremena s kojim se susree. (zvoa je samo sredstvo te slobode, a ne njen subjekat. 0anas, za jednog muziara, interpretirati znai odaslati izvesnu ozbiljnu muziku tradi-iju u otvoreni prostor modernog. *o je, na izvestan nain, natoveanski podu,vat. 5er ini se da upravo moderni du,, s jednom estinom koja se nikada pre nije ispoljila, odbija sve teorijske i ideoloke pretpostavke na kojima poiva ta muzika tradi-ija. *u vie nije re iskljuivo o premoivanju vremenskog jaza. #roblem je u tome to treba raditi na jednom materijalu koji se

www.crowarez.org

oslanjao na kategorije, vrednosti i ideale koji danas vie ne postoje. Moderno doba je ukinulo pojmove kao to su progres, trans-enden-ija, istina, du,ovnost, oseanje, oblik, sadraj. +ak su i grani-e umetnosti postale pomerljive. 8 ono to se naziva 9kulturom: je jedna slagali-a bez koordinata, sainjena od raznorazni, pronalazaka koji se otimaju svakoj kategoriza-iji i koje je teko vrednovati. 6zbiljna muzika je bila odraz jednog drutvenog i $ilozo$skog sistema, zaokruenog i -elovitog. Moderno je antisistem ije je geslo neodreenost, privremenost i pristrasnost. *o znai da in koji bi bio kadar da povee tu tradi-iju sa sadanjim vremenom, mora biti silovit, oajniki i ekstreman. ?bog toga, kao nikada pre, interpreta-ija se doivljava kao ok, koliko nuan, toliko i traumatian. 1ema sumnje da je tamo gde interpreta-ija uspeva da ostvari bliski susret izmeu ozbiljne muzike i modernog, prvi e$ekat razoran. ta muzika se doslov-e raspadne na komadie. @to je, s druge strane, sasvim razumljivo. 6zbiljna muzika se raa upravo iz napora da $ormalizuje ,aos. 1jen ideal je jedinstvo $orme, pomou kojeg bezbrojni delii sveta pronalaze smisao, dis-iplinu, ,ijerar,iju. ( samo zadovoljstvo u vezi sa sluanjem ove vrste muzike raa se iz sagledavanja jednog poretka sposobnog da razvrsta oseanja i utiske u skladu sa bezbednim pravilima jednog zaokruenog i $unk-ionalnog mikrouniverzuma. "armonski sistem na kojem poiva ta muzika i zakoni koji ureuju njene $orme, nepogreivo nastoje da potine oblija i sile prizvane matom. 6na neumorno ponavlja jedan te isti ritual. otklapa povrinu sveta, puta da iz dubina pobegnu utvare kako bi i, istog asa ugradila u jedan povezan i bezbedan jezik. 1a taj nain ona prua iluziju da sprovodi razliitost" ali istovremeno uverava sluao-a da mu time nee nauditi. +ak i u svojoj poslednjoj $azi 2 u kojoj se zakoni ,armonije i oblika napinju gotovo do samog pu-anja 2 ozbiljna muzika je nastavila da proizvodi ustrojstva smisla sposobna da ukrote osloboene sile. *o je jedan do te mere nepogreiv sistem da je, u toj poslednjoj $azi, bio kadar da ispripoveda sopstvenu apokalipsu. 0a prida smisao razgradnji 7misla.

www.crowarez.org

Moderno se raa iz te razgradnje. 6no je nalik spektakularnom iskustvu kakve eksplozije. ) odsustvu 9jaki,: magnetni, polova, stvarnost se rastae, is-rtavajui galaksiju sainjenu od kr,otina nepredvidljivi, putanja. *e putanje su gra$iti kojima je ispisan kodeks modernog. ) jednom pogledu koji ne pati od predrasuda, ti gra$iti, meutim, nisu samo proste i besmislene vrljotine. Moderno se troi ak i u svakodnevnom delanju koje $iksira ove gra$ite i ini od nji, $igure zaogrnute znaenjem. *o delanje je nepravilno. zato to ne pokuava da te znakove ponovo ustroji u organizovane i -elovite sisteme. 1aprosto i, $iksira i dovodi u odnos jedne s drugima, s,odno razliitim kombina-ijama, promenljivim, katkad protivrenim, pa ipak sposobnim da naporedo ive. 7vaka kr,otina uestvuje u vie konstela-ija i u svakoj od nji, pronalazi svoje znaenje. ?bir, vrtoglav, ovog gomilanja smisla, tvori jednu mreu koja dri svet na okupu, ne doputajui da ita njime zagospodari, ali takoe ni da ga ita istinski razori. )strojstvo modernog je 9slabo: ustrojstvo, ali nije varljivi pokrov kakvog prikrivenog ,aosa. #od pritiskom interpreta-ije, ozbiljna muzika obrela se u -arstvu tog nepravilnog ustrojstva. ( istog asa je izgubila ono to ini njeno glavno svojstvo i sutinu. vlastito jedinstvo, vlastitu sklonost da se ustroji oko 9jaki,: -entara. #rvi potez jedne interpreta-ije koja je istinski verna modernom du,u jeste da raspara tkivo dela koje interpretira. (znova ga otvara. @iri oiljke, razvezuje avove, trai rane. (zokree ,ijerar,ije, umnoava planove izlaganja, rastvara sve pukotine koje nalazi u prividno kompaktnoj povrini njegove $orme. (nterpreta-ija radi na slabostima dela. 5er, nagonski, tei da raskrinka odbrambene sisteme ozbiljne muzike i oslobodi sile koje je ona, za,valjujui tim sistemima, uspevala da kontrolie. 1ije neobino to publika sve ovo doivljava kao neto pretee i destruktivno. 8li, ona pot-enjuje nagon za samoodranjem koji ak i u modernom upravlja kora-ima razuma. ) sutini, moderno nema nita manji stra, od ,aosa nego to je to imao romantini i idealistiki devetnaesti vek.

www.crowarez.org

7amo to, kako bi se s njim izborilo, koristi drugaija orua, s obzirom na to da su se ona nekadanja pretoila u iluzije. (nterpreta-ija se ne ograniava na to da razbije jedinstvo umetnikog dela. 6na ga takoe oslobaa reda koji ga je sputavao i pokuava da ga ustroji u skladu s oseajnou koja mu je svojstvena. 7vaki $ragmenat se nanovo ustrojava oko samog sebe, samostalno, i delo na taj nain postaje taka gde se ukrtaju $ragmenti koji ,itaju ka pretpostavljenim spoljnim obli-ima samog dela. ( devetnaesti vek je zamiljao dela koja bi bila postojani i zatvoreni univerzumi. Moderno koristi dela kao raskra $ragmenata smisla u,vaeni, u jednom trenu, i na tren zaustavljeni, u svom letu. 1a taj nain, svako delo postaje privremeni momenat istine. #restaje da bude trajna i -elovita graevina i postaje konstela-ija, jedna od mnogi,, lozinka, prolazna kombina-ija. 7ve ovo oduzima umetnikom delu upravo ona svojstva koja je publika navikla od njega da oekuje. 6no se vie ne ukazuje kao nepomina i nepromenljiva ikona koju treba oboavati. 1ije vie neprikosnoveni relikvijar trajni, vrednosti. naletom modernog. ?a uzvrat, ono to proizlazi iz vrtloga interpreta-ije jeste jedan novi proizvod koji nam, ukoliko umemo u njega da uronimo, nudi neto preuzbudljivo. 1jegova privlanost je viedimenzionalna, i u njoj naporedo borave najrazliitiji $ragmenti smisla, i proleu komete znaenja mamei poglede ka nesluenim daljinama. *amo gde proe interpreta-ija, umetniko delo se otvara, i postaje zbir elemenata koji se u tom asu odvajaju od njega. *o je jedno -entri$ugalno kretanje koje ne tedi sluao-a. 0ok on, pak, zna da je zaista uao u delo kada oseti da je iz njega izbaen i katapultiran u otvoren prostor gde sve vrvi od mogui, oblika. 5edno radikalno interpretirano delo ne udomljuje bezbedni spokoj kakvog smisla ve poziva, nadilazei samo sebe, na pokretni praznik jedne trajne i ie ne pakuje maglu u ,igijenske proizvode koji se konzumiraju iz razonode. =laeno samoposluivanje due raspada se pod

www.crowarez.org

vieslojne geometrije znaenja. 7egmenti koji u njemu izraavaju izvesno opte oseanje i u kojima publika moe da se prepozna, ne okotavaju u imenima koja zvue kao de$ini-ije. to su odbljes-i to trepere u mraku, a u trenutku kada odraze $ragmente ivota, istog asa i, odailju daleko, da tragaju za novim sazveima u kojima e zasvetlu-ati. >adikalno interpretirano delo je prostor u kojem sadraji i ideali ne stanuju, ve kroz njega prolaze. 6no emu nas ui je pre svega dinamiko ustrojstvo smisla. to jest, da se smisao u modernom ne ukazuje kao postojana taka, ve kao neizvesna galaksija sainjena od planeta koje neprestano krue. ) delu vibrira uzbuenje tog nezaustavljivog kretanja, koje postaje zakon razuma i $orma oseajnosti. 6no postie svoj -ilj u asu kada primorava sluao-a da se ukljui u tu vrteku znakova koja, danas, tvori onaj spektakularni s-enario koji je utoite smisla. 0elo koje interpreta-ija pregne da oskrnavi i oslobodi, postaje prag. prei taj prag znai ui u moderno. #okloni-i ozbiljne muzike su sve do danas imali upravo suprotan ideal. delo kao izdvojeni prostor, kao rajski vrt u kojem treba po,raniti sopstvene ideale kako bi bili zatieni od tetnog uti-aja modernog. 6dluiti se za interpreta-iju znai sruiti pomenuti ideal. 7toga itav univerzum ozbiljne muzike neprestano odgaa takvu jednu odluku, bezbrino srljajui ka vlastitoj propasti. #ublika i izvoai jo uvek oklevaju da preu taj prag. 1ajuporniji pokloni-i ove muzike ,isterino aplaudiraju besmislenim obredima mumi$ika-ije. (zvoai, s izuzetkom malobrojni,, nastavljaju da posluuju podgrejanu orbu jedne nazadne i li-emerne utopije. @to ne bi bilo nita strano da ona potom nije prokrijumarena kao najzdraviji i najuzvieniji deo oveanstva. jedna kulturno superiorna kasta. 1ije sporno da je univerzumu ozbiljne muzike oduvek nedostajala sposobnost da moderno pojmi kao uivanje. 1aueni smo da ga se plaimo. 1ikada da ga elimo. 1ije sluajno to ozbiljna muzika koja bi trebalo da bude odraz modernog 2 savremena muzika, s neumoljivom postojanou -enzurie oseanja i uivanje. *akav jedan apriorni otpor prema sadanjem vremenu

www.crowarez.org

objanjava ogromne potekoe koje se javljaju kada se unutar kon-epta interpreta-ije ele nainiti koreniti poma-i. ie ili manje svesno, svet muzike zna da, u trenutku kada bude usvojen jedan radikalniji pristup vetini tumaenja, od one kulturne s-ene unutar koje je navikao da se kree, nee ostati gotovo nita. ( stoga okleva. 1ita nas nee izbaviti iz tog vrzinog kola sve dok talenat izvesni, veliki, izvoaa i spremnost da se naini radikalna promena u pristupu interpreta-iji ne omogue da u ovom svetu konano zablista dra modernog.

www.crowarez.org

3. Nova Muzika
#romiljanje koje ima za -ilj da ozbiljnoj muzi-i nae mesto unutar modernog, moralo bi da se pozabavi onim zamrenim apsurdom koji nazivamo savremena muzika. *eoretski, upravo bi ta muzika trebalo da bude taka u kojoj se susreu ozbiljna muzika i moderno. 8li, to nije sluaj. 6na nam se ukazuje kao kakvo strano telo koje se samo oko sebe uvre, otporno na moderan du, i ,ipnotiki obuzeto sopstvenom priom. jedna samostalna pustolovina, koja se otisnula tangentom koja se sve vie udaljava od sredita svetaB jedna modana gimnastika koja se pretvorila u repeti-iju same sebe, uznemirujui prizor iz kakvog snovienja, obmotan oko vlastiti, komara i nesposoban da se vrati na trani-e stvarnosti. (zabrala je, za svoje inteligentno ludilo, jedno usamljeniko izgnanstvo o kojem se mnogo toga moe pretpostaviti i samo jedno sa sigurnou ustvrditi. to je, pre svega, izgnanstvo iz sveta modernog. )kratko reeno, savremena muzika je luksuz. univerzum ozbiljne muzike ga odrava u ivotu jer u njemu nalazi izgovor za svoje prividno uestvovanje u sadanjem vremenu. 8li pod okriljem tog izgovora 2 pod okriljem te muzike koju ne voli, ne razume i ne poznaje 2 nastavlja da gaji sopstvene iluzije, proete jednom bezbrinom zaljubljenou u prolost. 7avremena muzika je neugodna -ena kojom se od sadanjosti kupuje propusni-a za prolost. 8li, poto to putovanje nema nikakvog smisla, a i -ena je sve vea, zato ve jednom neko ne ustane i ljubazno je zamoli da nas toga potedi/ 7avremena muzika je danas, u sutini, jedna realnost koja vetaki opstaje. 6na je organizam u komi koji se izvesnim proverenim me,anizmima odrava u ivotu. +udno zvui, ali u svetu kojim upravljaju zakoni trita, jedna realnost kao to je realnost savremene muzike, koja je komer-ijalno gledano

www.crowarez.org

trajna katastro$a, uspeva da preivi u uslovima dostojanstvene sigurnosti. *ano je, uopte uzevi, da -elokupna muzika opstaje za,valjujui in$uziji dona-ija koje je spasavaju od suoenja sa -ininim i nedotupavnim pravilima trita. 6pera, meutim, ima svoju publiku, dela velike klasine tradi-ije imaju svoju publiku, ak i muzika antika ima svoju publiku. *o nije dovoljno da im obezbedi ekonomsku nezavisnost, ali je dovoljan razlog da im se pritekne u pomo. 1ajudnije od svega je to savremena muzika, svidelo se to nama ili ne, naprosto nema publiku. +ak ni kulturni teror ezdeseti, i sedamdeseti, godina nije uspeo da joj obezbedi neku znaajniju panju. #ublika je i dalje ne razume, izbegava je, u najboljem sluaju je tolerie. 8ko se iskljue izvesni veliki dogaaji, ili zanimanje koje sti-ajem sreni, okolnosti pobuuje kod izvesni,, dodue malobrojni,, 9majstora:, svakodnevni ivot savremene muzike nastanjen je polupraznim dvoranama. 6na je, u sutini, predmet udnje jedne apsolutne manjine. 6vo ne treba s,vatiti kao kakvu konanu presudu. ovo je samo konstata-ija jednog $enomena. nepremostivog jaza koji se ve odavno oituje izmeu savremene muzike i modernog. )ostalom, od vremena kada joj je 8dorno pripisao onu lepu i domiljatu meta$oru 2 rukopis zatvoren u bo-i 2 savremena muzika je sklona da tu usamljenost tumai kao potvrdu sopstvene vrednosti. #a ak i sama publika, negde u dubini, ne prestaje da strepi da je u pravu ba ta apsolutna manjina koja voli savremenu muziku, a da svi ostali pate od mentalne gluvoe. *reba biti oprezan, jer upravo tu lei jedna od zamki na kojima poiva paradoks savremene muzike. 6vde se ne radi o pro-eni, a jo manje o nagaanju. 6vde se radi o tome da konano, jednom zasvagda, treba razumeti o emu je re. >azlaz izmeu evropske klasine muzike i njene publike ima jasnu genezu. 8ko bismo eleli, mogli bismo ak navesti godinu kada se to dogodilo. AFGH. @enberg objavljuje svoje #lavierstucke Op. $$. *o je prvi radikalni

www.crowarez.org

eksperiment atonalne muzike u dvadesetom veku. *o je poetak jedne lingvistike pustolovine koja unosi poremeaj u parametre sluanja koji su vaili vie od dva stolea. *o je revolu-ija koja, napustivi geometriju tonalne muzike, uvodi publiku u jedan potpuno nov zvuni ,orizont. #rvo i osnovno to treba razumeti, kada je re o ovoj revolu-iji, jeste da onaj koji ju je sproveo, nije smatrao da je to revolu-ija. pre bi se moglo rei da je verovao da je to prirodni razvoj muzike toga vremena. $izioloko proirenje vaeeg muzikog jezika. 1ajlakovernije obrazloenje ove ideje nalazimo u predavanjima 8ntona eberna (jednog od protagonista tog iskoraka iz tonalnosti), odrani, u =eu, u jednoj privatnoj kui, tokom AFDC2DD, koja su tridesetak godina kasnije objavljena pod nazivom %er &eg zur Neue Musik (#ut ka 1ovoj Muzi-i). ) njima se moe proitati. 97misao ovi, predavanja je da se pokae koji se put morao prei kako bi se stiglo do ove muzike i da se jasno ukae da je taj pro-es neto sasvim prirodno:. ebernova glavna briga je da opie i opravda iskorak iz tonalne muzike kao loginu etapu onog 9postepenog ovladavanja materijalom koji nam je priroda dala:, zapoetog pre vie vekova. *onalna muzika je, po njegovim reima, samo delimino iskoristila zvuno polje. 8tonalnost, pak, osvaja prostore koji su ostali neistraeni. 6na nita ne pronalazi. pre bi se reklo da razotkriva, obelodanjuje ono to ve postoji, ali nije iskorieno. 9Moramo biti jasni u vezi s tim. odnosno, da nam je sve to to je danas prokaeno (atonalna muzika), dato od prirode na isti nain kao ono to se do danas koristilo:. *o, dakle, nije nikakav 9raskid:, ve $izioloko proirenje kolektivne vlasti nad prirodnom batinom zvukova. ebern rekonstruie ovaj put otkrovenja i usvajanja polazei od najjednostavniji, ,armonski, pravila koja su, po njegovim reima, s vremenom postajala sve sloenija. +ak i onaj ko ne poznaje jezik teorije muzike moe da nasluti, iz dugakog -itata koji sledi, koliko je truda uloeno da se dokae da je re o jednom pokretu koji je nastao bez potresa, spontano, gotovo oekivano.

www.crowarez.org

9) poetku smo imali nestabilne akorde, kao na primer akorde s umanjenom septimom, koji se mogu dovesti u vezu sa etiri tonaliteta, potom su akordi dalje menjani to jest, menjane su, u uzlaznom i, silaznom smislu, pojedine note koje ga sainjavaju. #rvobitne konsonan-e trozvuka postale su disonan-e upotrebom akorada sa septimom. (...) )vo se malo2pomalo priviklo na takve akorde, koji su isprva korieni s oprezom, usput ili sa odgovarajuom pripremom. (...) #otom je krenulo sve bre i bre. novi akordi su dalje menjani, sve dok se nije dolo do stadijuma kada su se koristili skoro iskljuivo ti novi akordi. 5o uvek su, meutim, bili u sprezi sa osnovnim tonom i stoga se jo uvek moglo pribei osnovnom tonalitetu.: 91a kraju, meutim, to zbog upotrebe ti, akorada, koji su disonantni, to zbog daljeg ovladavanja zvunim poljem, poele su da se koriste sve udaljenije ,armonijske veze, te bismo imali duge deoni-e u kojima nije bilo nieg konsonantnog, sve dok se nije dolo do jednog stupnja kada uvo vie nije osealo potrebu da se neprekidno poziva na osnovni ton. 3ada bi obino usledio povratak na osnovni ton/ 1a kraju komadaI *u se tek moglo rei da li je komad u ovom ili onom tonalitetu. ) jednoj $azi, meutim, povratak na osnovni ton odigrao bi se u poslednjem momentu, tako da smo imali duge deoni-e tokom koji, nije bilo jasno o kojem je tonalitetu re. Neizvesni tonalitet. *ek na kraju se moglo rei. sve ovo to se dogodilo treba s,vatiti na ovaj ili onaj nain. 8li, takvi, pojava je bilo sve vie, i jednog lepog dana postalo je mogue odrei se odnosa s osnovnim tonom. 1aime, nije vie bilo nieg konsonantnog. )vo se zadovoljavalo ak i tim neizvesnim stanjemB niste imali oseaj kao da neto nedostaje, ak i ako bi se komad zavrio Jkao da visiJB uprkos tome, -elokupan komad je delovao kompletno i zaokrueno:. 3ao to se moe videti, ebern se veoma trudi da dokae da takvo jedno proirenje onoga to naziva 9zvunim poljem: nije nikakav proizvoljan in, ve jedna pojava koja se na izvestan nain mogla oekivati, i koju je nae uvo bez potekoa pri,vatilo. 1ije nainjen nijedan korak unapred koji nae opaajne

www.crowarez.org

mogunosti ne bi bile u stanju da slede. #a ak ni onaj ekstremni i presudan. 9#itajui se da li treba nastaviti u novom prav-u, ili je bolje vratiti se odnosima tradi-ionalne ,armonije, imali smo jasan oseaj da vie apsolutno nemamo potrebu za tim odnosima i da nae uvo vie ne mora da trai oslona- u tonalitetu. 5ednom reju, sazrelo je vreme da tonalnost nestane:. ( eto. upravo je to ono uverenje koje se s vremenom pokazalo kao neosnovano. *o je ona pogrena pro-ena koja je zasluna za raskol izmeu muzike i publike. *o je ona lana istina koja, prenesena kao istinita, i dan2danas onemoguuje da se taj raskol jasno sagleda. @ezdeset godina atonalnosti ve su dokazale da je optimizam njeni, zaetnika bio samo lepa teorija. ak i logina, na papiru, ali nedokaziva u stvarnosti. ;ieno odnosa sa tonalnou, kolektivno uvo gubi orijenta-iju. ( to ne zbog nedostatka znanja, ve zbog nepremostivi, $izioloki, ogranienja. 6no to optereuje sluni aparat nije toliko ta uvena disonan-a. premda se ideja da bi s vremenom daleke ,armonijske veze mogle ui u slunu per-ep-iju s istom prirodnou kao one bliske, pokazala kao iluzorna, disonan-a je ve odavno prestala da bude istinska prepreka. #roblem je na drugoj strani, i ima veze sa ustrojstvom zvukova. "teli mi to ili ne, sluno iskustvo se zasniva na dijalekti-i predvi'anja i iznena'enja, oekivanja i odgovora. 7luala- moe da nasluti, iz svakog odlomka ponuenog materijala, itavu skalu mogui, obrta, s,odno zakonima odreenog ustrojstva zvukova (na primer tonalnog ustrojstva). >azumljivo je da e oekivati one osnovne i logine obrte. Muzika e mu odgovoriti na dva mogua naina. potvrdie njegovo oekivanje (na primer, jednom savrenom kaden-om), ili e ga iznenaditi sloenijim obrtima koji e, ipak, biti u skladu sa ustanovljenim ustrojstvom (na primer, kakvom modula-ijom). *a igra predvianja i odgovora se neprestano ponavlja sve dok muzika traje. *o je me,anizam uivanja koji se stalno iznova pokree. 7 vremenom, potreba da se iznenade sve iskusniji sluao-i, nagnala je kompozitore da uvedu sve istananije

www.crowarez.org

kombina-ije, sve sloenija reenja. ovo je istorija proirenja tonalnosti i ostraene upotrebe ,romatizma, koju je ebern sa didaktikom jednostavnou rekonstruisao. ebernova naivnost se ogleda u njegovoj zabludi da je prelazak na atonalnost bezbolna posledi-a eskala-ije u domenu razrade. 1e. #relazak na atonalnost bio je nain da se napravi drastian rez. 5er, tu se vie nije radilo o pronalaenju novi, kombina-ija unutar datog ustrojstva. tu se radilo o negiranju pomenutog ustrojstva. (zgubljen u prostoru bez koordinata atonalne muzike, sluala- ne moe vie nita da predvidi. (za jedne note, iza grupe akorada, moe da usledi bilo koja nota. #rekida se me,anizam oekivanja i odgovora koji je upravljao zadovoljstvom sluanja. )vodi se jedna realnost u kojoj vlada trajno i uopteno iznenaenje. Meutim, u sistemu koji ne doputa predvianje, i sam kon-ept iznenaenja postaje diskutabilan. Moe nas iznenaditi neto to se dogodilo umesto neeg drugog to smo oekivali da se dogodi. ali ako nita ne oekujemo, nita nas ne moe ni iznenaditi, u uem smislu. ( tako atonalna muzika, za onoga ko je slua, postaje sled neodgonetljivi, zvuni, obrta, nemuti, i apstraktni,. Mogu prigovor je da atonalna muzika, premda zaista negira sistem ustrojstva tonalnosti, za uzvrat uvodi neka druga ustrojstva. unutar koji, je mogue nanovo uspostaviti dijalektiku predvi'anja i iznena'enja. 1esporno je, meutim, da publika te alternativne sisteme ustrojstva ne prepoznaje. 1ajbolji primer je serijalna dodeka$onska muzika (0vanaesttonski niz). 1ije zgoreg setiti se da ona u potpunosti raskida sa tonalnou i usvaja dvanaest nota temperovanog sistema, ukidajui meu njima svaku ,ijerar,iju. *o su dvanaest tonova od koji, nijedan nije vodei, niti je ijedan uljez u tom nizu. 3ako bi odrala tu situa-iju jednakosti, ova muzika usvaja pravilo da se nijedna nota ne sme ponoviti pre nego to se izrea ostali, jedanaest. sve dok se eventualnim ponavljanjem izokola ne potvrdi izvesna prednost. 3ompozi-ija, na taj nain, poinje od 9serije:, to jest, od jednog spe-i$inog sleda od dvanaest nota, iz

www.crowarez.org

kojeg potom, jednako potujui navedeno pravilo, izranja kompozi-ija. 6vo je nesumnjivo jedan izuzetno rigidan sistem ustrojstva zvuka. *o nije anar,ija. to je sprovoenje jednog veoma pre-iznog reda. Meutim, da li je publika u stanju da pojmi taj red/ 0a li zaista postoji mogunost da do te mere usvoji njegova pravila da moe ponovo da uspostavi me,anizam oekivanja i odgovora/ ?ar neko stvarno misli da je to samo pitanje navike, vremena, obrazovanja/ 6sim toga, ne treba zaboraviti da je serijalni dodeka$onski metod neka vrsta primarnog modela. poevi od njega, veliki deo savremene muzike je sainjen na bazi razliiti, sistema ustrojstva zvukova, veoma istanani,, lini,. 7vaki autor, u svakom delu, usvaja posebna pravila, varirajui dodatnim propisima osnovna pravila. 6d kada je dodeka$onski model prestao da bude kult kakav je nekad bio, za svako delo se otvorila mogunost da izgradi sopstveni sistem ustrojstva, u potpunosti lian i slobodan. Mnoile su se kompozi-ije izgraene na so$isti-iranim pravilima koja su vaila samo za nji,, virtuozni primeri modane gimnastike. 1eemo se ovde baviti pro-enom nji,ove opravdanosti ili vrednosti. ano je, meutim, imati na umu da je za publiku sve to jedan nevidljiv i nedostian univerzum. 3ompozitor se, u svojoj laboratoriji, kree unutar jednog organizovanog univerzuma koji besprekorno poznaje jer ga je sam stvorio. ( nema sumnje da, komponujui, koristi dijalektiku predvianja i iznenaenja koja je njemu savreno jasna. 8li sluala- o njoj nita ne zna. #a ak i ako se potrudi da u programu proita komplikovanu autorovu beleku o korienoj metodi (esto $as-inantniju od samog sluanja, i to je jo jedan od paradoksa koji prati savremenu muziku), nee imati dovoljno vremena da usvoji taj zvuni univerzum i da pokua u njemu da se snae. *o nije pitanje njegovi, ogranienja ili nedostatka obrazovanja. od njega se, jednostavno, trai nemogue. 5az izmeu njega i ove muzike je neizbean, neprikosnoven i u potpunosti oekivan. )prkos tome, sluao-u se odvajkada namee da je to iskljuivo pitanje lenjosti i privremene neupuenosti. *ime se u njemu izaziva oseaj krivi-e,

www.crowarez.org

ublaen obeanjem da e, ako se dovoljno potrudi, konano razumeti. ) ebernovom tekstu postoji jedan pasus koji se, uprkos njegovoj naivnosti, moe oznaiti kao sramotni zaetnik ove nasilnike predrasude. #odvukavi jo jednom da se uvo bez ikakvi, potekoa moe odrei tonalnosti, ebern je prinuen da napomene da je, i pored toga, otpor prema atonalnoj muzi-i ogroman (91ikada u istoriji muzike nije zabeleeno toliko odbojnosti prema neemu kao prema ovoj vrsti muzike:). 8 to ga na kraju navodi na zakljuak. 97vakako da je ljudima veoma teko da prate. =etoven i agner su nesumnjivo bili revolu-ionari i uveli su nezamislive stilske promene 2 pa ni oni nisu bili s,vaeni:. ( tako dolazimo do teoreme koja e igosati itave genera-ije sluala-a. #relazak na atonalnu muziku prover-ovan je kao neto to je doputeno poistovetiti sa $ormalnim i jezikim izletima jednog =etovena ili agnera. i tako se, podmuklo, ponovo svaljuje krivi-a na publiku koja nije sposobna da odma, prepozna genija. 7luala- savremene muzike, uviajui zamku, ivi u stalnom stra,u od onoga to bi se moglo nazvati ikov sindrom. po imenu oveka koji je uao u istoriju ne samo zato to je pokuao da zabrani svojoj erki 3lari da voli jednog deklarisanog ludaka (@umana), ve i zbog jednog jezgrovitog komentara kojim je sa,ranio =etovenovu !edmu. 97amo je pijan ovek mogao da je napie:. #ublika je nauena da ivi u stalnom stra,u od toga da nee prepoznati deurnog =etovena. #rikovana ispred ove nedokuive muzike, ona de-enijama pasivno upranjava obred jedne ini-ija-ije kojoj je sueno da se nikada ne dovri. nesposobna da reaguje, budui ubeena da je nazadni element drutva koje zadi,ano juri za neijom genijalnou. 7a dostojanstvenim strpljenjem nastavlja da eka da joj ta muzika postane razumljiva, na isti onaj nain na koji su joj, u sutini, uz malo strpljenja, na kraju postali razumljivi, svojevremeno, =etovenova op. $$$ ili Tristan. 8ko dobro razmislimo, jedan groteskni spektakl. 7avremenoj muzi-i se, zapravo, ini loa usluga to se uporno prikriva njen glavni uinak. a to je drastian i silovit prekid s tradi-ijom. #okuaj da se agnerov

www.crowarez.org

obezvredi njen prevratniki karakter nije uspeo. @tavie, ostvario je suprotan e$ekat. 5er, upornim povezivanjem @enberga i =etovena, proglaavanjem jednog kontinuiteta koji je iskljuivo istorijski, ali ne i jeziki, postiglo se da publika od @enberga oekuje ono to joj je pruao =etoven. ( tako, kada se ne preputa impresionistikom i rapsodinom sluanju, publika se uputa u oajniki i nerazuman podu,vat da iz te nove muzike izmami onaj dobri stari me,anizam predvianja i iznenaenja, oekivanja i odgovora. )zaludno je rei da joj to nikada nee uspeti. 5az izmeu savremene muzike i publike je sada ve nepobitna injeni-a. )zaludno je pori-ati ga, kao to takoe nema svr,e tumaiti ga kao kakav privremeni drutveni i kulturni raskorak, uslovljen naglim ubrzanjem stvaralake avangarde i $aktikom sporou publike da se prilagodi. 7ve je to ista ideoloka la. 7avremena muzika nije 9ispred:. ona je negde drugde. 5az postoji, nepremostiv je, ima svoje objektivne razloge, on je proizvod jednog veoma pre-iznog i na izvestan nain genijalnog jezikog izbora, i ne treba ga prikrivati niti po svaku -enu pravdati. (storijski, moralni i kulturni znaaj savremene muzike ne zavisi, uostalom, samo od rezultata na blagajni. 3ao to se nijedna prazna dvorana ne sme is,itreno s,vatiti kao nemuta osuda. 8li, to je $enomen koji ne treba kriti, treba ga rastumaiti. *o je drago-ena polazna taka od koje treba krenuti u prouavanju tog neobinog odnosa koji se uspostavio izmeu ove muzike i modernog. *o nije presuda. ali je svakako znak. #rikrivati ga samo oteava prouavanje ove pojave. 1astanak 1ove Muzike, na poetku veka, odvio se, kao to smo videli, kroz jednu nedvosmisleno jeziku revolu-iju. naputanjem tonaliteta i pri,vatanjem novi, zvuni, univerzuma. Meutim, o tom preokretu ne moe se razmiljati iskljuivo kao o jezikom $enomenu. vano je istai da se tada na jezikom planu otvorila jedna pukotina kroz koju se nazrelo jedno novo i veoma jasno tumaenje sveta. 6d prvog trenutka 1ova Muzika nije imala karakter

www.crowarez.org

neutralnog te,nikog preokreta. od samog poetka bila je otelovljenje jednog pre-iznog ideolokog, etikog i politikog stanovita. Moglo bi se ak rei da je pokuala da se nametne kao uvod u itanje modernog. =io je to najenerginiji potez koji je ozbiljna muzika artikulisala u svom traumatinom nasluivanju modernog. 6no to moemo da uinimo, danas, jeste da rekonstruiemo ono to je 1ova Muzika ispripovedala o tom novom svetu koji se raao. 0a poemo od prve, naizgled oigledne, tvrdnje. novi svet je, pre svega, bio kraj onog starog. 1a svojim poe-ima, 1ova Muzika je, prevas,odno, bila gorljivi i ustreptali seizmogram jednog zemljotresa. *rebalo je ispripovedati 2 preuzeti na sebe 2 propast veliki, imperija, raspad jednog sistema vrednosti, zalazak meta$izikog optimizma, postepeno slabljenje drutveni, veziva korieni, u devetnaestom veku. =ilo je to otvaranje, velianstveno, novog ,orizonta koji je mirisao na slobodu, koji kao da je ponovo stavljao u pokret neis-rpne resurse oveanstva, i koji je pozivao na prouavanje neslueni, utopija. ) gotovo svakom pogledu, 1ova Muzika je zvuala kao kakav buan i radikalan poziv na osvajanje ti, teritorija budunosti. e i sam njen jeziki identitet, uznemirujue odvaan, delovao je kao provoka-ija svakom pokuaju povratka na stare vrednosti. 6na je razorila utenu lepotu tonalni, geometrija, branei se od one dekadentne retorike 2 tenje za jednim trajnim spektakularnim zalaskom sun-a 2 koja je u venom @trausu is-rpla svoja remek2dela. 1ova Muzika nije gajila zalaske. oslukivala je zoru jednog novog sveta. 8 taj svet je, meutim, na svom putu naiao na lagume novi, totalitarizama i na silovite lomove dva svetska rata. =io je to presudni momenat za sudbinu 1ove Muzike. 7uoena sa neoekivanim guenjem modernog u stra,otama veliki, evropski, diktatura i u raoveenoj brutalnosti ratne kulture, ona se uanila na liniji otpora prema jednoj neprepoznatljivoj sadanji-i. ( tako je njen jeziki pro$il postao simbol i sadraj njene pobune. ) toj muzi-i koja je, bez ikakvi, ustupaka uivanju, urezivala gra$ite koji su bojkotovali slepi

www.crowarez.org

kolektivni optimizam, iskristalizovao se jedan ekspresionistiki krik koji se pretoio u krik protesta i bola. 3ult disonan-e se uzdigao da razoblii varljivu ,armoniju koju su nametali aparati propagande. 7troga, gotovo ledena pravila koja su vladala u serijalnoj i dodeka$onskoj muzi-i, predstavljala su neumoljivu liniju otpora ra-ionalnog protiv postromantiarske ira-ionalnosti koja je bila zvuna podloga za reimske parade i nove ratne epopeje. =ojkotovana, izolovana, 1ova Muzika je upravo u nerazumljivosti svoga jezika 2 u svojoj nepristupanosti 2 pronala znak jedne spasonosne ilegalnosti i potvrdu sopstvenog iskoraka iz sistema. ) tom lavirintu odbrambeni, poteza iskrzala se prvobitna veza izmeu 1ove Muzike i modernog. *o je bio trenutak kada je 1ova Muzika okotala u itavom nizu somatski, karakteristika koje je nikada vie nee napustiti. #osleratna genera-ija e i, naslediti kao neprikosnovene oiljke jedne borbe koja je voena i na kraju izvojevana. 1ova Muzika se ukopala u predstavi o sebi kao o jednom nerazumljivom, prorokom, strogom glasu, glasu koji je veno 9protiv:, koji je ponosan na vlastitu odvojenost od sveta, koji je ostraeno ra-ionalan, zabarikadiran u jednom asketizmu lienom svi, ustupaka. *ek u poslednji, nekoliko godina ovaj neumoljivi klie poeo je da bledi. 7uvie kasno da bi zba-io sa sebe etrdesetak godina apsurda nad kojima bi se trebalo zamisliti. 1ije sporno da je taj glas 2 roen iz nude da se kae 9ne: bezumlju koje je zavladalo svetom 2 postao, u trenutku kada se to bezumlje rasplinulo, prazan elemenat stila, pouka kojoj nedostaju razlozi, obraza- pobono ponavljan u beskonanost. 3ao to je bilo neminovno da se dogodi, suvie se brzo pretvorio u sopstvenu karikaturu. 7utinsku ulogu u ovom pro-esu odigrala je injeni-a da je jezik koji je 1ova Muzika iskovala, postao, u trenutku najveeg trvenja sa neprijateljem, neto vie od naina izraavanja. postao je simbol, samodovoljan gra$it kojem nisu potrebni sadraji. jezik koji je pogaao u metu jednostavnim i ,arizmatinim inom iskazivanja samog sebe. )zdizanje ovog neprikosnovenog

www.crowarez.org

jezika do $etia bila je gotovo neizbena etapa. 3ao to je takoe bilo neizbeno da se, budui premeten u jedan potpuno nov istorijski kontekst u kojem nije vie bilo ratova koji su ga iznedrili, pretvorili lingvistiku te,niku koja lebdi u vazdu,u, u stilsku vebu bez valjanog opravdanja, u bezrazlonu modanu gimnastiku. *aj jezik koji je bio zagrebotina i gra$it jednog uvreenog oveanstva, postao je maniristiki renik pozvan da prikae iskljuivo ambi-ije onoga ko se pokazao na visini da ga koristi. ( sam 8dorno 2 koji je vie od bilo koga drugog prouavao njegov $ilozo$ski znaaj 2 na vreme je primetio da je taj jezik zavrio u rukama jedne genera-ije koja je, u pogledu du,ovnosti, 9ivela iznad sopstveni, mogunosti:. ( zaista, $ilozo$ska sutina tog jezika pokazala je da ne moe da nadivi smrt svoji, neprijatelja. 1ije sluajno to je 1ova Muzika, koja je sazrela u posleratnim godinama, imala instinktivnu potrebu da oko sebe ponovo uspostavi uslove u kojima je pre vie de-enija nastala. uvek je tragala za kontekstom politike i ideoloke borbe, i u takvim s-enarijima je, s vremena na vreme, ponovo iznalazila opravdanje i uverljivost. 1ije sluajno to je njen zlatni period bio na prelasku izmeu ezdeseti, i sedamdeseti, godina. 1ije sluajno to ona svoju najveu slabost iskazuje upravo danas, u jednom s-enariju u kojem su drutveni kon$likti znaajno ublaeni, a ideoloki sukobi su gotovo iezli. 1ajprostije reeno, po -enu da zvui provokativnije nego to je nuno. 1ova Muzika je nastavila godinama da bije jednu bitku koja je odavno zavrena. 3ao kada bi se vetaki odravalo kakvo ratno stanje, nakon to je potpisan mir. *e somatske karakteristike koje su, svojevremeno, sainjavale zanosni pro$il =eke avangarde, postale su nedodirljivi kult, sluei kao pokrie za odsustvo pravog suoenja s modernim. 1erazumljivost jezika, kult pozorne ra-ionalnosti, umiljenost i sklonost ka jednoj eruditskoj odvojenosti od sveta, programska podozrivost prema svetu drugi,. sva obeleja nekadanje bitke okotala su u samozadovoljne parole. 8li, ono to je bilo jezik postalo je argon, ono to je bila buntovnika nerazumljivost postalo je prezir za opravdana

www.crowarez.org

oekivanja publike, ono to je bila ideoloka borba 9protiv: postalo je politiko pokrie, ono to je bilo linija otpora ra-ionalnog postalo je neosnovani -erebralizam. ) takvom jednom negativnom preobraaju izgubila se upravo ona veza sa modernim koju je 1ova Muzika, na svojim poe-ima, tako strastveno nagovestila. 7vojevremeno je ta muzika, ak i u svojim najvrletnijim jezikim kontrak-ijama, bila i$ra za ono to se zbivalo oko nje. 8 danas, ko bi danas u savremenoj muzi-i mogao da nae i$ru za itanje modernog/ 0o ove paradoksalne situa-ije dolo je za,valjujui nedodirljivosti koju je 1ova Muzika de-enijama uivala. 6na je mogla da se razvija, du iskrivljeni, i diskutabilni, trani-a stvarnosti, jer joj se niko unutar sveta ozbiljne muzike nije nikada istinski suprotstavio. )logu kontrole je, dodue, mogla odigrati i publika. ali dovoljno je reeno, na pret,odnim strani-ama, o tome kako je duboki i groteskni jaz izmeu ove muzike i publike bio sistematski negiran ili, jo gore, obrazlagan kaznenim i nasilnikim ideolokim obras-ima. (majui u vidu sve ovo, morali bismo s,vatiti koliko je vano vratiti se na taj jaz, osloboditi ga zabluda koje ga obavijaju, i pri,vatiti ga u svoj njegovoj $aktikoj oiglednosti kao odraz jedne apsurdne situa-ije koja se vetaki odrava. Morali bismo se ponovo potruditi da sagledamo razloge tog raskola i da se zapitamo na kakvu bi autentinost, na kakvo prisustvo u realnosti, mogla da pretenduje jedna muzika koja, objektivno gledano, nije u stanju da komuni-ira s velikim delom svoji, savremenika. 0rugo mogue objanjenje za nedodirljivost pod ijim je velom sazrevao paradoks 1ove Muzike lei u suenom ,orizontu u kojem su se odvijale kulturne debate koje su je pratile. Godinama, jedini vid otpora njenom razvoju bio je olien u najnazadnijem i najreak-ionamijem delu publike i kritike. Godinama se jedina prituba ovim ezoterinim ritualima ispoljavala u vidu prezrivog negodovanja grupi-e nostalgiara koji su apsurdu ti, nemuti, stilski, vebi suprotstavljali beznadeni za,tev povratka na staro. 1apadi tog tipa, voeni pod zastavom jedne nemogue restaura-ije, imali su samo jednu

www.crowarez.org

posledi-u. naterali su progresivne snage iz sveta muzike da zbiju redove, ak i nekritino, oko tvrave koju je trebalo zatititi. 6vakva odbrana je umnogome nakodila 1ovoj Muzi-i. zato to je svela na minimum prostor za jedan kritiki sud 9iz levog ugla:. *o je ona nezaobilazna -rna rupa koja je pratila njen vetaki uspe,. 1edostatak promiljanja koje bi moglo da joj se suprotstavi, ne u ime kakve zlatne prolosti, ve u ime vernosti sadanji-i. 1ovoj Muzi-i je nedostajala nazonost jednog kritikog uma koji bi je podsetio na njen dug prema modernom du,u. ali stvarnom modernom du,u, ne onom teorijskom ni ti vetaki stvorenom u laboratoriji. ?a to je u velikoj meri odgovorna prosveena kritika koja je strastveno pratila njen razvoj. da je samo deseti deo $antazije, istraivanja i teorijski, akroba-ija, upotrebljeni, da opravdaju ponekad nesumnjivo apsurdne muzike opera-ije, utroen na to da se 1ova Muzika izbavi iz njene sve vee okotalosti i da se pozove na istinsko suoavanje sa sadanji-om i sa svetom, sada se ne bismo bavili njenim poljuljanim kredibilitetom. (stini za volju, svemu ovome bi trebalo pridodati onaj niz nesreni, okolnosti koje su, veto izmanipulisane, potpomogle da se nedodirljivost 1ove Muzike do kraja uvrsti. politika pokria, pojava mali, ali neprikosnoveni, monika, inertno sauesnitvo mas2medija, kukaviko podanitvo kritike, li-emerna naklonost muziki, institu-ija. 8li, sve to je ve dobro poznati s-enario jednog $enomena koji se nepogreivo ponavlja kada pobednika revolu-ija okota u novi reim. #od uslovom da je jo uvek vano rasvetliti ono to se zaista dogodilo, rado preputamo taj zadatak onima koji su ti, godina bili na s-eni. ) ovom trenutku je, meutim, od presudnog znaaja uvideti potrebu da se, trezvene glave i bez predrasuda, jo jednom razmotri sluaj 1ove Muzike. 0oputeno je misliti da se otpor prema sadanjosti koji je obeleio nastanak ove muzike, kao neizbean odgovor na stra,ote ti, godina, s vremenom pretvorio u ,ronian i prisilan izgon iz stvarnosti. 1ova Muzika boravi u jednoj vetakoj

www.crowarez.org

sadanjosti, izmiljenoj, koju je stvorila u laboratoriji. *ek ponekad, i reklo bi se na bojaljiv i kontrolisan nain, kroz takvu jednu sadanjost nazre se istinska sadanjost. nije sluajno to se to dogaa u delima oni, retki, veliki, autora i, u sluajnom uspe,u izvesni, tvorevina koje publika svaki put nepogreivo prepozna. Meutim, to su samo delimini iskora-i iz jednog blaenog i ljubomorno uvanog izgnanstva. (z tog izgnanstva, 1ova Muzika nastavlja da alje poruke koje vie ne treba smatrati znaajnim ili neodlonim. 6na nee moi zauvek da opstaje za,valjujui ugledu nasleenom od njeni, oeva. 7misao je nomad. ) prolosti je mogao da boravi u repertoaru ozbiljne muzike, pa ak i u gra$itima avangarde. 8li sada se, izgleda, nepovratno preselio u druge oblasti kolektivnog stvaralatva. 1ova Muzika je ostala jedno so$isti-irano naputeno zdanje. naputeno od publike i od 7misla. Moderno vri na nekom drugom mestu. 7misao 2 kao repertoar koji saima oblike u kojima se odreeno doba prepoznaje 2 izabrao je druge jezike da iskuje svoja imena. Moemo beskonano da odgaamo momenat kada emo morati da se suoimo sa svim ovim. 8li dok kritika, neodluna, okleva, tvrava 1ove Muzike poinje da kripi pod pritiskom koji, iznutra i spolja, vre novi muziki sadraji. 1ajkvalitetniji sektori zabavne muzike esto i rado zalaze na teritoriju koja je ranije bila rezervisana iskljuivo za ozbiljnu muziku. #ojave kao to su ameriki minimalizam, evropski neoromantizam, nove retorike koje dolaze sa (stoka, iznutra preinauju geogra$iju te muzike tradi-ije. *o su obli-i pobune, dodue, blagi i eksperimentalni. 1a nji, se mora gledati s nadom, ali i sa izvesnim razoaranjem zbog preteranog opreza s kojim se otiskuju na nove teritorije. 1ova Muzika opstaje izmeu ostalog i za,valjujui tom oprezu. ) svojoj usamljenosti nastavlja da prevakava sopstveni apsurd. ?a to vreme, napolju, vri sadanji-a. 3ao kakav veliki kolektivni spektakl, uzvien i groteskan, dirljiv i stra,otan, neumoljiv u usisavanju sveg mogueg dobra i zla. ) pogledu koji je sposoban da ga vidi, moralo bi se iznova pojaviti, ustostrueno, us,ienje posmatraa iz devetnaestog veka suoenog sa prvim velikim metropolama.

www.crowarez.org

0ananje veliko globalno selo je doslovna eksplozija kon-epta koji su ti gradovi poeli da nagoveuju. *o je kontejner koji jednim jedinim potezom usisava itav svet i u potpunosti ga razglobljuje. na slian nain su metropole iz devetnaestog veka stvarale jedinstvo grada, po -eni da razore jedinstvo pojedin-a. 6vaj pro-es ima u sebi neeg spektakularnog emu je nemogue odoleti. Moderno je pozorni-a na kojoj se u vrtoglavom ritmu svet neprestano ralanjuje i ponovo sklapa. 5ezi-i se pretau jedan u drugi, ideje iznalaze $ormu, bez razlike 2 u najplemenitijim materijalima ili najprostijim otpa-ima potroake mainerije, svaka pouzdana grani-a izmeu umetnosti i zavoenja se gubi. >itam poruka i intenzitet opaaja kojima je pojedina- izloen, is-rtavaju razdraganu stvarnost jednog nesvesno i bezbedno drogiranog oveanstva. 7pektakularnost stvarnosti i spektakularnost $ormi koje je iskazuju, niu se vrtoglavo jedna za drugom u jednoj eskala-iji koja ini da ak i ono to je stravino postaje privlano. +ak i per-ep-ija dogaaja postala je neka vrsta per(ormansa. vrtoglavo ubrzanje dotoka in$orma-ija doslov-e je podrilo sam kon-ept doga'aja, preinaivi njegovo disanje, njegovu uverljivost, vreme opstanka u kolektivnoj svesti. 6no to se dogaa postaje prolost takvom brzinom da nema vremena ak ni da zaivi u sadanjosti. 7lina stvar dogaa se i imenima koja moderno proizvodi u spektakularnim koliinama, i istog asa konzumira, troi, i odba-uje. 1adenuti ime 2 to znai s,vatiti, dei$rovati i vratiti svr,u ideji 2 postalo je trajni stvaralaki in, iji je rezultat uvek privremen. *o je pustolovina koja otkriva dimenziju izvornog kao dinaminu tvorevinu koja nastaje, a ne kao injenina nepromenljivu vrednost. #red svim tim 2 i pred sazveem mali, i veliki, znakova u kojima se stvara oblije modernog 2 1ova Muzika spokojno nastavlja da prireuje alosne izlete u jedan vetaki vrt koji bi trebalo da bude odraz modernog, a koji ne uspeva da bude ak ni njegova karikatura. 8ko je moderno jedna spektakularna pustolovina, onda nema mnogo tvorevina 1ove Muzike koje su u stanju da odraze njegovu privlanost, oseajnost i lepotu. 7ve ostalo je nemuta

www.crowarez.org

apstrak-ija, zastarela i neopravdana tugovanka, opsesivan pokajniki ritual. ) svojim najviim dometima, pre$injeni estetizam. 6no to se usput izgubilo jeste uivanje u modernom. *o jest, sposobnost da se moderno pojmi kao uivanje. *o ine drugi, u drugim oblastima stvaralatva. i tamo ide publika, jer, ljudi se plae sopstvenog vremena, ali ga ujedno prieljkuju i ne doputaju da im ga neko oduzme. ;judi, sa svojim nagonom za preivljavanjem, idu tamo gde neki graditelj, koristei $ragmente prolosti, ume da izgradi velelepna stanita sadanjosti. *akva stanita je danas lake pronai u kakvoj rok pesmi nego u desetinama tvorevina 1ove Muzike. Moda zvui paradoksalno, ali je tako. 7a svojom sklonou ka jednom ra-ionalnom, strogom i traginom iskazu, ta muzika gubi svaku mo da povrati radost modernog, njegovu raznolikost, njegovu spektakularnost. 6na bi imala mogunosti, daleko vie od neke tanune rok pesmi-e, da dei$ruje taj ,orizont i da njime ovlada, sa ivim entuzijazmom jednog slobodnog, pa ak i kritikog uma. 8li, to ne ini. 0rae joj je da ostane zvanini glas bola, ponienosti, nezaleive rane. 8li taj bol sada ve preti da postane pesnika apstrak-ija, uteno literarno mesto, neto to nema nikakve veze sa istinskim bolom. 8ko danas postoji neko ponieno oveanstvo 2 a postoji 2 ono zasigurno ne eli da ga zastupa kakva dodeka$onska serija ili osobenjaka strukturalistika gimnastika. 6no ne trai mnogo. ponekad uspeva da se zadovolji kakvom beznaajnom komer-ijalnom pesmi-om. 8li ono to oekuje je sauesnitvo jednog jezika koji e izraziti stvarnost, a ne sam sebe. 8ko bi to, za 1ovu Muziku, znailo rasplitanje vorova vlastiti, jeziki, tabua i iznalaenje novi, vidova komunika-ije, to ne bi bila tolika katastro$a kao to bi katedre za kompozi-iju na Muzikim akademijama elele da prikau. ( sami tvor-i atonalne muzike primetili su da najsvetliji period ozbiljne muzike klasi-izam, od "ajdna do =etovena 2 karakterie maksimalno svoenje zvunog polja, praeno znaajnim opadanjem slualaki, sposobnosti. ) poreenju sa !lamanskom poli$onijom, pa ak i u poreenju s =a,ovim ,armonijama, jezik

www.crowarez.org

koji se koristio u klasi-izmu deluje kao adapta-ija zvunog ,orizonta za de-u. #a ipak, upravo u tom 9adaptiranom: univerzumu, muzika je pronala snagu da izrazi oblija sadanjosti, pa ak i da dokui izvesnu trans-enden-iju. 1iko ne moe rei kako bi se i kojim putem, u ovom asu, 1ova Muzika mogla vratiti modernom. 8li to bi se, po svoj prili-i, moralo odviti kroz spremnost da se iskorene jeziki tabui koji su sve do danas paralisali njene korake. 6vde nije re o prostoj dilemi. vratiti se na tonalnost ili ne. *K je lana dilema. >e je o obnavljanju odnosa sa ivim jezi-ima koji danas iskazuju moderno i ponovnom ostvarenju suglasja sa kolektivnim oseanjem. )z jednu izvesnost. moderno je pre svega spektakl. 1ijedan glas koji bude nastojao da izbegne rizik spektakularnog nee uspeti da ga ispeva.

www.crowarez.org

4. Spektakl
1. Moderno je mesto, i vreme, koje ima bezbroj prilaza. 1ova Muzika je izabrala uska vrata jedne radikalne i krute jezike revolu-ije. 8li, u genetskom nasleu ozbiljne muzike postoje i druge mogunosti pristupa. druge spoznaje koje su tragale za modernim na drugaijim putanjama. +itavo jedno naslee slutnji i predskazanja koje je 1ova Muzika, svojom ideologijom i svojim vetakim nametanjem publi-i, dugo vremena potiskivala. Meu mnogima, ovde emo re,abilitovati jednu koja se danas ini sposobnijom od drugi, da pronae neposredan kontakt s modernim. 0a pojednostavimo, sveemo je na dva ,arizmatina imena koja otelovljuju, poneto oiglednije i korenitije od ostali,, jedan od naina da se zakorai u dvadeseti vek. Maler i #uini. 6no to su Malerova sim$onijska dela i #uinijevo muziko pozorite naslutili od modernog, bila je ideja spektakla koju e ono gajiti i tip publike koji e ga poseivati. ie nego to se ini, bila je to smela i ujedno genijalna spoznaja. #redoila je, sa zauujuom tanou, jedan svet koji jo uvek nije postojao. 1agovestila je sliku kolektivnog ukusa, drutveni, okolnosti i naina odigravanja, sudara razliiti, i novi, $ormi spektakla, koja e se u potpunosti ostvariti tek nekoliko de-enija kasnije. =ila je to spoznaja koja je, izmeu ostalog, dovela do znaajnog preinaenja samog pojma ozbiljne muzike. ponovno de$inisanje njenog zamiljenog polja koje je, ak i po -enu da raskrinka neke dogme koje su uvrstile njenu mo, pokualo da sagleda seobu 7misla koju je moderno nametalo. 1azadnost i misti$ika-ija koje nalazimo kako u #uinijevim operama, tako i u Malerovim sim$onijama svedoe o izvesnom stratekom uzmaku koji je tragao za novim uporitima odakle e se suoiti s

www.crowarez.org

invazijom modernog. ) njima je zaeta ideja, sama po sebi prilino smela, da e jedino svoenjem sopstvenog zamiljenog domaaja ozbiljna muzika moi da se prilagodi pravilima modernog. 0a e jedino usvajanjem izvesni, tetni, elemenata koje je moderno nametalo i uklapanjem ti, elemenata u sopstvenu strukturu, moi da ostvari kontakt sa stvarnou. =ilo je to sasvim suprotno od onoga to je pokuala 1ova Muzika. 5ednom reju, moderno je doekano irom otvoreni, vrata i doputeno mu je da prodre u tkivo muzike. *o nije bila bezuslovna predaja. bilo je to zapoinjanje dijaloga. 6pasna akrobatika, bez svake sumnje. na onim mestima gde se Malerove sim$onije pretau u isprazan zvuni te,nikolor ili #uinijev teatar sebi doputa vulgarnost las-ivni, petparaki, romana, oituje se poraz kojem bi takva jedna akrobatika mogla da vodi. 8li, bila je to -ena koja se morala platiti za jednu uzvienu tenju. uestvovanje u modernom.

2. 8dorno je imao obiaj da igoe #uinija kao tvor-a lake muzike. *o ba nije bio kompliment. 8li, s vremenom, ispostavilo se da to nije sasvim neosnovano zapaanje. 5edan od najznaajniji, pokuaja #uinijevog teatra bio je da uzdrma grani-e izmeu ozbiljne i lake muzike. #remda ne treba izgubiti iz vida. laka muzika, u njegovo doba, nije postojala. 3ada 8dorno govori o lakoj muzi-i (a re je o ezdesetim godinama), on ne misli na neki konkretan popularni repertoar. misli na odreeni vid upranjavanja, na odreenu publiku, na veoma konkretan sistem trita. 7ve ovo je poelo da se uspostavlja poto je #uini ve prestao da pie muziku. 1a izvestan nain, dakle, on je gurnuo ozbiljnu muziku ka spoznaji jednog alternativnog muzikog univerzuma koji je tek trebalo da se uoblii. 6n je naslutio okvire jednog novog muzikog izraza koji e se kasnije otelotvoriti u

www.crowarez.org

lakoj muzi-i. 1ije sluajno to je njegovo delo ostalo bez pravog naslednika. poslednji neukorenjeni izdanak jedne tradi-ije koja se tu ugasila. +ekanje koje su #uinijeve opere naslutile, razreie se u trenutku kada se laka muzika bude nametnula kao jedan snaan alternativni muziki sistem, samostalan, bogat i vitalan. ) tom sistemu, ,teli mi to ili ne, moderno se, danas, znatno vie prepoznaje nego u onom, bonom, koji nudi ozbiljna muzika. #uinijeve opere su se kretale ka jednom prostoru koji jo uvek nije postojao i u kojem e se, samo nekoliko godina kasnije, nastaniti moderno. #roglasiti i, za laku muziku je uproeno i ogranieno. one su, na izvestan nain, izmislile laku muziku. ?a jednu strogu kritiku misao, bezrezervno odanu idealima ozbiljne muzike, taj #uinijev korak ka novom se gotovo u -elosti oituje kao kakav opasan korak unazad. *reba s,vatiti da, ukoliko se zaista radilo o koraku unazad, bio je to na izvestan nain genijalan strateki potez. ) njemu je, zapravo, bila sadrana intui-ija da e ona vrsta linija razgranienja izmeu umetnikog dela i potroakog proizvoda uskoro nestati. i da e umetniko delo, ukoliko eli da preivi i da sauva za,teve koje otelovljuje, morati da se ponudi kao roba. nepravilna, uznemirujua, preopirna, ali roba. ) praksi, sve ovo je dovelo do odluujueg preokreta u nainu s,vatanja stvaralakog ina. 1estao je lik umetnika kao pionira koji usamljeniki ,odi po uzvienim ,orizontima i nametnula se ideja o delu kao inkarna-iji kolektivnog imaginarnog. 1ije vie publika ta od koje se oekuje da prati umetnika trnovitim putevima jednog neprestanog uspona, ve je sada dunost umetnikog dela da pronae oblik, materijal i jezik kojima e izraziti elje i oekivanja publike. *o je drastian preokret. 8li ne moe se porei da je upravo ovaj preokret stvorio uslove za jednu stvaralaku produk-iju u potpunosti podlonu modama i bezrezervno potinjenu onom najplitkoumnijem segmentu stvarnosti. (z njega e moderno razviti svoju jedinstvenu sposobnost da proizvodi smee. 8li, iz iste te take 2 iz tog veoma konkretnog ideolokog preokreta 2 izrodie se, na primer, $ilm, koji e ubrzo postati pribeite umetnosti i stanite 7misla. (

www.crowarez.org

upravo e odatle iznii mo lake muzike, one koja e se s vremenom pokazati kao sposobna da sa zauujuom tanou svedoi o sopstvenom vremenu. (z tog ideolokog raspleta moderno -rpi onu opasnu i ujedno prelepu slobodu da istovremeno proizvodi umetnost i komer-ijalne otpatke. 0ra #uinijevi, opera je upravo u tome. ( stoga su one am$ibijske tvorevine u kojima zajedno ive otpa-i i umetnost, prostota i otmenost, smee i poezija, roba i du,. <ive zajedno do te mere isprepletani da i, je gotovo nemogue razlikovati. @tavie. postaje bespotrebno razlikovati i,. 5er, kod #uinija, problem nije vie u tome kako prepoznati grani-e izmeu umetnosti i onoga to to nije, niti kako ouvati preimustvo ozbiljne muzike. #uini je izvan toga. #roblem je, za njega, u tome kako oblikovati novu ideju spektakla. *o je prava sutina njegovog dela. tragao je za jednom idejom spektakla koja bi mogla da izdri sudar s modernim. 1jegovo -elokupno stvaralatvo treba sagledavati kroz tu tenju, tu akrobatiku. #uini je delao u vreme kada moderni du, poinje da namee vrtoglavo ubrzanje ritmike emo-ija i intenziteta porukaB i delao je u anru, muziki teatar, koji s tekoom uspeva da odri korak sa tim ubrzanjem, usled njemu svojstveni, ogranienja i ideoloki, koni-a. )prkos tome, on je pokuao da prenese ovu nezgrapnu i teku konstruk-iju u ritam tog novog sveta koji dolazi. ( to je uinio ustrojivi je na drugaiji nain, uinivi je lakom i, istovremeno, 9jaom:. *o je ono dvostruko kretanje koje is-rtava konture njegove akrobatike i uslovljava njegovo stalno os-iliranje izmeu umetnosti i komer-ijalnog proizvoda. r,unski i zadivljujui ekvilibrizam. ) njegovom graenju uestvuje vie razliiti, elemenata. #re svega odabir pria, koje su miljama daleko od agnerovi, ideoloki, pretenzija, ali su takoe drugaije i od oni, na koje nailazimo u italijanskoj melodrami iz devetnaestog veka. pria koje -rpu teme iz kolektivnog imaginarnog iroke publike tog vremena, s jednom verodostojnou koju e samo $ilm uspeti da dostigne. #ria koje naputaju simbolini limb na-i$rane istorije i trae nove prostore gde e plamteti strasti, dovoljno blizu da vas podiu mar-i i dovoljno

www.crowarez.org

daleko da se sauva arolija $ik-ije. 4kstremnu smelost, u tom smislu, predstavlja %evojka sa )apada. tana predstava jednog stvarnog2izmatanog univerzuma a to je univerzum vesterna, koji e se kasnije, zaslugom $ilma, pokazati kao idealno pakovanje za snove izvesni, konzumenata modernog. 8 zatim, poto su odabrane prie, odluka da se naini drastian preokret u spektakularnom intenzitetu samog dela. #ostoji jedan primer koji bi mogao postati simbol ovog podu,vata. prvi, dvadeset minuta Turandota. 3lasina bajka. reklo bi se povratak na dugogodinji omiljeni s-enario melodrame. +ak i izbor poetka deluje kao ponovno uspostavljanje stari, modela. kolektivna s-ena, grandiozna, s junakom koji dostojanstveno stupa na s-enu, kao u kakvom ar,ainom ritualu. 8li, ritam pripovedanja je drastino ubrzan. sve je sabijeno u samo nekoliko minuta. #eking pre ,iljadu godina, razularena masa, egzaltirana jednom poetinom i krvavom arolijom, jedan mlad i prelep prin- koji umire, drugi prin- koji se krije, jedan stara- koji ga prepoznaje, a to je njegov ota(ovakav zaplet bi ve sam zauzeo nekoliko s-ena jedne opere iz devetnaestog veka), jedna robinja koja ga prepoznaje, a to je ena koja je rtvovala svoj ivot za njegov osme, (isto), i masa iznenadno ganuta sudbinom mladog osuenog prin-a, i suze prolivene nad njim, i sekira koja se obruava na njega, sve do pojave kljune osobe oko koje se itav ovaj univerzum vrti, jedne ene, ali to je najlepa ena na svetu, toliko lepa da bezimeni junak zaboravlja na svog o-a, zaboravlja na robinju koja ga voli, zaboravlja na samog sebe i izaziva sudbinu traei od nje ili smrt ili tu enu. *o sve staje u dvadeset minuta spektakla. 1ijedna opera pre #uinija nije ponudila tako vrtoglav sled dogaaja. *o je, drastino iskazana, tenja ka jednom novom vidu spektakla, eksplozivnom. #od pritiskom ovakvog jednog za,teva, #uinijev teatar je rasplamsao sopstvene boje, zaotrio tonove, naduvao sopstvenu retoriku. 8li to su upravo oni postup-i u kojima se bez sumnje oituje njegova najvea slabost, momenti kada on najvie rizikuje da se pretvori u puki komer-ijalni proizvod. 6d podele na re-itative i arije iz osamnaestog veka, italijanska opera je paljivo dozirala

www.crowarez.org

vokalne per(ormanse i emotivne vr,un-e. jedna suptilna vetina koja je ak i u repertoaru iji je karakter s vremenom postajao sve popularniji sauvala, sve do erdijevog strogog pristupa, zadivljujuu sposobnost da proizvodi lepo upakovane eks-ese. #uini podriva taj odmereni odnos prema e$ektu pravei velikodune ustupke slualakoj poudi. 4motivni zaplet u njegovim operama je do te mere prenaglaen da rizikuje da se pretvori u karikaturu i neeljenu komediju. )mesto da se neguje psi,oloki obrt, esto se i rado pribegava pukom izazivanju emo-ija. #uinijevi likovi ive jednim neobinim ivotom, prekomemo strastvenim, u kojem krivulje oseanja postaju prenaglaeni per(ormansi, a svakodnevne situa-ije poniru u razdirue emotivne vrtloge. #odilaenje ne ba pre$injenim nep-ima je oigledno. 3ao i tenja da se bude pomodan. 7tie se utisak, na momente, da pred sobom imamo jednu sramotnu kolek-iju je$tini, emo-ija. )ostalom, injeni-a da i dan2danas 2 danas ak i vie nego u ono doba 2 ova roba ne prestaje da oduevljava sluao-e, mnogo govori o #uinijevoj prorokoj sposobnosti da se usaglasi sa senzibilitetom iroke publike. *reba dodati da je za #uinija, imajui u vidu tip spektakla kojem je teio, pozorite predstavljalo tesnu kutiju, prepunu ogranienja. ) tom smislu, preterana raspevanost vokalni, deoni-a, neumereno korienje visoki, tonova i upotreba ekstremno velikog orkestra, esto preglomaznog i tautolokog, deluju kao logina nadoknada za sva ogranienja svojstvena pozoritu. 7a sadanjom pameu 2 i sa $ilmom u oima 2 deluje prilino razumljivo da je, u nedostatku e$ekta koji prua prvi plan, neop,odno pribei visokom tonu. (li, u nemogunosti da se radi na raznovrsnosti kadrova ili ritmu montae, mogue je koristiti orkestar kao vodia kroz radnju i klatno zbivanja. *ip spektakla kojem je #uini teio, podrazumevao je jedan jak znakovni sistem 2 jedno uputstvo za upotrebu 2 veoma slian onom koji e u potpunosti moi da izgradi samo $ilm. sistem koji je gledao-u jemio daleko veu pasivnost nego to je to bio sluaj u prolosti. +ak je i u ovome #uini naslutio jednu od tenden-ija modernog. da

www.crowarez.org

izrauje proizvode za ije e dei$rovanje biti potrebno to manje vremena i koji e obezbediti maksimalno konzumiranje u to kraem roku. Moglo bi se diskutovati o riziku koji takva jedna dinamika nosi. ali nije sporno da moderno tei tom -ilju. ?a #uinija, problem je bio kako izboriti tu bitku uz pomo muzike kao jedinog oruja. 8 injeni-a da ga je to odvelo prekomernoj upotrebi muziki, e$ekata, ta god mi o tome mislili, ne sme se razmatrati pojedinano, ve kao ko-ki-a u mozaiku koja, zajedno s ostalima, gradi jednu pre-iznu ideju spektakla. 8 upravo je preko te ideje zamiljene i samo delimino ostvarene 2 #uini naslutio moderno. >azlika izmeu ovakvog pristupa i onog koji karakterie avangarde je oigledna i nepremostiva. ?a nji,, susret s modernim razreio se skoro u potpunosti kroz jeziki problem. ?a #uinija, to nije nebitno, problem jezika je sporedan. 6n postoji, ali nije sutinski. 8vangarde su tragale za jednim novim jezikom koji e biti kadar da izrazi moderno. #uini je pre svega tragao za jednom novom idejom spektakla koja e izai u susret modernom. ( u toj potrazi, ogranienja raspoloivog jezika nikada mu nisu predstavljala nerazreiv problem. Moda se jedino pred duetom kojim je Turandot trebalo da se zavri, #uini u tom jeziku osetio kao u zatvoru. 1ije bez znaaja to nikada nije uspeo da ga napie.

3. Malerove sim$onije su spektakularna ,ronika kakvog osvajakog po,oda. 6ne su zapisnik jedne bezbedne katastro$e. 0ijagram kakve eksplozije. 3roz nji, se provlai opori ukus modernog. #okuajte da zamislite klasinu sim$oniju 2 onu koja poinje sa kasnim Mo-artom i zavrava se s =ramsom 2 kao kakvu tvravu. 3ao kakvu monu

www.crowarez.org

dravu koja poiva na vrstom poretku, zabetonirana vlastitim zakonima. 5edan mikrokosmos, savren, u kojem je devetnaesti vek preslikavao poredak i sistem koji je oekivao od stvarnosti. #okuajte da zamislite spoljni univerzum, koji uznemiren predoseanjem da se sprema neka katastro$a, pritiska na njene bedeme. "aotini repertoar spoljanjeg sveta koji vri opsadu zabarikadirane tvrave. #okuajte da zamislite trenutak u kojem neko otvara vrata. ( odma, zatim, spektakl tvrave koja postaje metropola, poretka koji se razgrauje u ,iljadu mikrosistema, zatvorenog prostora koji postaje puina bez grani-a. *aj spektakl je sutina Malerovi, sim$onija. 3lasina sim$onija se kretala u skladu s jednim strogim zatvorenim sistemom koji je sam sebe opravdavao. 1jen tok je bio izveden iz nekog poetnog materijala, relativno beznaajnog, koji se kretao putanjom koju je diktirala muzika logika, zalazei u pogranine s$ere odakle se ponovo vraao samom sebi. 3oliko god to kretanje bilo raznoliko i matovito, njena struktura je u sutini bila strogo odreena. nita nije izlazilo izvan okvira muzike logike. Muzika je samoj sebi bila zakon i grani-a. Maler nije jednostavno razgradio taj red. =ilo bi ispravnije rei da je dopustio da u njega prodru spoljni elementi. )inio ga je prijemivim za jedan repertoar muziki, sadraja koji su strani njegovoj strukturi. ;ogiko2 deduktivni tok muzikog izlaganja poremeen je neprekidnim upadima nezavisni, i ilegalni, $ragmenata. *renje koje nastaje izmeu prvobitnog teorijskog reda i novi, prevratniki, muziki, sadraja tvori jezgro oko kojeg se oblikuje delo. 3ritika je vie puta opisala ovo trenje kao razreenu dijalektiku, tumaei Malera kao stvarao-a kadrog da otvori strukturu sim$onije, da prigrli najezdu spoljni, sila i da potom sve zatvori, pronalazei jedan novi vii red koji i dalje podlee zakonitostima muzike logike. 6vakvo tumaenje, bilo ono tano ili pogreno, pati od jedne nepotrebne predrasude po kojoj se

www.crowarez.org

vrednost umetnikog dela meri stepenom njegovog unutranjeg jedinstva. 8 Malerove sim$onije su zapravo utoliko zanosnije ukoliko se u njima oituju nedoslednosti u krpljenju rana koje su same otvorile. 1ji,ov proroki karakter lei u snazi sa kojom otvaraju kompaktno tkivo muzikog izlaganja za prodor drugaijeg. 6no to je u njima genijalno jeste nji,ova sposobnost da budu raskra kroz koja prolaze zvuni doivljaji. 8 da li im uvek uspeva da taj prolazak usmere ka bezbednoj strukturi kakvog $ormalnog reda, jeste pitanje koje nema preteranog znaaja. u njemu se odraava ona lepa uzaludnost koja, u pozoritu, prati ritual srenog kraja. >epertoar elemenata koji spolja ulaze u Malerovo muziko tkivo je veoma sloen. najprepoznatljiviji obli-i upuuju na narodne motive, banalne pesmi-e, plesne korake, ble,2muziku, -rkveno pojanje. 8li ispod ti, manje2vie doputeni, oblika vri neka vrsta ilegalne imigra-ije sainjene od zvuni, $ragmenata, instrumentalni, tikova, ritmiki, nepravilnosti. *o lii na ,aotino gomilanje, u kakvom privremenom stanitu, delova oveanstva koje je odnekud odbeglo. ano je s,vatiti da ak i kada poprimaju kr,ke konture kakvog val-era ili, pak, sveanu doslednost vojne trube, ti delovi su i dalje samo zalutali $ragmenti. nalik na kr,otine od kakve eksplozije. Maler u svojim sim$onijskim delima koristi neist materijal, nesavren, ponekad nesumnjivo je$tin. 6n doputa da u nji,ovo tkivo prodru kvarljivi elementi. 6vakav postupak dovodi u pitanje liniju razgranienja izmeu umetnikog dela i obinog muzikog proizvoda. 1ailazimo na istu pojavu s kojom smo se ve susreli kod #uinija. delo prevazilazi svaku jasnu grani-u i smeta se u jedan prostor izvan nje, u kojem gube znaaj ranije uspostavljene ,ijerar,ije muzikog konzumiranja. *o je jedan $enomen koji kritika obino negira. stra,ujui da ne izgubi Malera u prostoru izvan bezbedni, grani-a ozbiljne tradi-ije, radije mu pripisuje sposobnost da svaki materijal proisti od njegovi, nesavrenosti, izdiui sve u orbitu jednog vieg muzikog i moralnog nada,nua. 6vakva

www.crowarez.org

pozi-ija bi, moda, mogla da objasni neke delove Malerovog sim$onizma. 8li, ona ne moe da objasni dra toliki, njegovi, strani-a. oni, u kojima se pro-es, iji smo poetak ovde videli, na jedan radikalan i bombastian nain zaokruuje. 6ni, koje naputaju vezu s tradi-ijom i prelivaju se u moderno. >askrilivi kapije tvrave, Maler se naao pred ,aotinom najezdom odbegli, i nepovezani, zvukova. #rvo iskuenje bilo je da i, presloi u jedinstvo nekog novog utvrenja, ko,erentnog i postojanog. ( sasvim je mogue da se takva jedna tenja, manje ili vie prikriveno, protezala kroz njegov rad. 1ju, meutim, proganja, osporava i podriva druga jedna potreba. da izatka aroliju. 7uoen sa tom najezdom Maler sluti da u njoj vri neka nova spektakularnost. i obuzima ga iskuenje da je prikae. Mogue je, takoe, da je na trenutak osetio potrebu da tu najezdu ukroti. ali nema sumnje da bi u njemu svaki put iznova nadjaali elja i nagon da je, naprosto, ispripoveda. +itav taj ,aotini materijal postaje raskona graa jedne grandiozne i oaravajue pro-esije. 5edno je pobrinuti se da ga privede razumu i redu, a drugo ostati njime opinjen i pokuati da mu povrati spektakularnost. *o je ono to ini Maler. 1jegove sim$onije postaju grandiozni panoi koji saimaju epiku jednog uskomeanog zvunog univerzuma koji se preliva u ,iljadu boja. 5edno gotovo objektivno kretanje sve i, vie udaljuje od stroge logike isto muzikog izlaganja. #od pogledom koji eli da i, ispripoveda, taj novi zvuni univerzum postaje legenda, raa utvare, stvara slike, kazuje prie. Malerov sim$onizam ulazi u spiralu jedne spektakularnosti na kvadrat. spektakularizaciju spektakla. (z toga nastaju njegova preterivanja, njegova sklonost ka monumentalnom, njegovo retoriko preobilje. ) trenutku kada se opredeljuje za pripovedanje, Maler nailazi na jednog korisnog saveznika. sim$onijsku poemu. 6blik koji se ve potvrdio kao alternativa klasinoj sim$oniji, stiui sve veu naklonost publike. ) njemu se

www.crowarez.org

na najelementarniji nain otelovljuje ideja o sim$onijskom spektaklu koja se ne oslanja iskljuivo na apstraktnu i ezoterinu muziku logiku, ve iz spoljnjeg sveta -rpi grau koja e usmeravati njegovo kretanje. 6dluka da se ispripoveda pria, nudi jednu spoljnu potporu na koju se oslanja muziko izlaganje u trenutku kada prestaje da podlee teorijskim zakonitostima oblika. 1arativni pristup bio je lake pri,vatljiv, to je bila prednost koja je objanjavala njegovu sve veu popularnost. lake je prepoznati momenat u kojem glavni junak umire nego povratak prve teme sonatnog oblika. 8 nadasve je lake u tome pronai razlog za ganutost. 6d =erliozove antastine sim(onije pa nadalje, ta spe-i$ina sim$onijska tvorevina jasno je $ormulisala relativno istanane te,nike pripovedanja. i upravo nji, ima u vidu Maler kada odabira put spektakularnosti i nara-ije. 1ije sluajno to su njegove prve tri sim$onije, manje ili vie ekspli-itno, 9programske:. *akoe nije sluajno to se ne zovu sim$onijske poeme. Maler je imao na umu neto mnogo sloenije, ozbiljnije i radikalnije. 6n to nije mogao znati, ali imao je na umu $ilm. +injeni-a da su Malerova sim$onijska dela postala model za odreeni prava- u $ilmskoj muzi-i 2 u sluaju da ona sama nisu neposredno upotrebljena kao zvuna podloga 2 ne prestaje da ljuti pravoverne kritiare koji u tome iskljuivo vide jedan sramotni imitatorski manir koji je za svaku osudu. 8 to je, meutim, znaajan pokazatelj. 6n nam otkriva jedan od mnogi, me,anizama Malerove spektakularnosti. sposobnost da svede muziku na nivo pozadine, s-enogra$ije, komentara. *o, spolja gledano, obezvreuje njegovo delo, to je i tano, ukoliko ovaj $enomen posmatramo pojedinano. 8li valja razumeti da ovakav postupak, u sprezi s tolikim drugima, daje zvunoj s-eni jednu sasvim novu dubinu i vieznanost. ) tom svom uzmi-anju, Malerova muzika probija zid u dnu pozorni-e i $iziki otvara pred sobom jednu prazninu koja iekuje i prima druge sadraje. #onekad se u toj praznini rasporeuju konkretne zvune $igure. i to su strani-e na kojima se Malerova muzika oprobava u toj prelepoj

www.crowarez.org

akrobati-i da samoj sebi ini zvunu podlogu. ) drugim prilikama ta praznina ostaje, u muzikom pogledu, samo praznina. u tom svoenju na zvunu podlogu, Malerova muzika, u tim momentima, ponovo dovlai na s-enu utvare pria, slike koje na trenutak bijesnu. nezvuni materijal. 3ao primer za ovaj $enomen mogli bi da poslue prvi taktovi sveukupnog Malerovog sim$onizma. poetak Prve sim(onije. 6no to se tu zbiva, na zvunom planu, samo je pozadina, potpora, s-enogra$ija. 0ok sluate te note, imate nezadrivu potrebu da se osvrnete oko sebe kako biste videli ta e se dogoditi ili ko e da se pojavi. (mate nesavladiv oseaj da svaki as treba da se pojavi pravi protagonista tog spektakla. #a ak ni povratak, na kraju, prve teme, ne moe da nas razuveri da je pomenuti protagonista boravio iskljuivo u limbu nae imagina-ije. *o sa ime se suoavamo jeste neka vrsta nepravilnog spektakla, na izvestan nain nepotpunog. 8ko bismo ,teli da mu naenemo neko ime, ono bi najpre bilo. slepi $ilm. #robijanje zvune s-ene koje je ovde opisano, umnoava se i razvija u svim prav-ima sve do ruenja svi, barijera i do usvajanja jedne beskonane i teorijske s-ene koja se ni po emu ne razlikuje od onoga to e u budunosti biti snimanje $ilma. jedan zamiljeni prostor koji se gradi na mnotvu par-ijalni, vizija koje nameu kadrovi. 6no to e se u $ilmu ostvariti izborom kadrova i klinikom montae, Maler postie koristei, osim tematske grae, paletu orkestra, obogaenu do krajnji, grani-a. 7vaka zvuna slika, konkretizovana u veoma odreenoj zvunoj nijansi, postaje istovremeno lik i spe-i$ini kadar tog lika. 3rupni planovi, kontraplanovi, totali. svaki put, Malerov rukopis ukazuje na neki lik i istovremeno namee nain na koji ga treba gledati, smeta ga u konkretnu taku jednog velianstvenog pejzaa koji se prostire na vie razliiti, nivoa i koji obu,vata bezizgledne blizine i poetine daljine, protivplanove i pretapanja. Gotovo u potpunosti iezavaju zakonitosti muzike logike. pa ak i tamo gde opstaje skelet sonatnog oblika, spektakl se kree u gotovo vizuelnim sekven-ama, u svakom sluaju narativnim. *o je prava prav-ata montaa koja u

www.crowarez.org

poreenju sa $ilmskom ima ak jedno orue vie. mogunost da istovremeno prikae razliite, pa ak i kontradiktorne s-ene. *alasi setni, val-era i najezde apokaliptini, truba opstaju na s-eni istovremeno, zauzimajui razliite take kakvog zamiljenog mesta snimanja, ali postajui delovi jednog te istog spektakla. ) skladu sa logikom montae, nalaze objanjenje potezi koji, prema jednoj strogoj muzikoj logi-i, deluju besmisleno. 1ajoigledniji primer su oni brisani prostori u kojima Maler blokira muziko izlaganje preputajui ga jednoj prividnoj i isrpljujuoj stvaralakoj bona-i. 0ugi pasai u prazno, u kojima muzika kao da se bes-iljno vrti oko same sebeB produena oklevanja koja nemalo doprinose bombastinom $inalu sim$onija i koja, sa isto muzikog stanovita, deluju kao kon$uzna preopirnost ili nedopustivo podilaenje kompozitorskom nar-isizmu. Meutim, ako i, tumaimo u skladu sa logikom narativne montae, one odaju neto sasvim drugo. na izvestan nain pokuavaju da postignu upravo ono to je za muziku neizvodljivo. nepokretnost. Maler je tragao za ,arizmom zaustavljenog i nemutog kadra. 8li muzika moe da postigne aroliju tiine i nepokretnosti samo po -eni da sama sebe ponitiB Maler je pokuao da uini to je mogue manje bolnim taj neizbeni in samounitenja. 7ve ovo doarava jedan sistem izvoenja i jedan model spektakla koji se znatno razlikuje od onog koji nudi klasini sim$onizam i, uopte uzevi, ozbiljna muzika. ano je napomenuti da on od sluao-a za,teva da se prema njemu odnosi, da ga dei$ruje, upranjava, na nain veoma slian onom koji namee $ilm. 1ije sluajno to su Malerove sim$onije daleko pri,vatljivije dananjoj publi-i nego onoj koja je ivela u doba nji,ovog nastanka. savremeni sluala- je od $ilma nauio logiku koja i, podupire. Malerova publika je poela da egzistira, kao iroka publiku, tek posle rata. nije odvie smelo tvrditi da ju je, ne,otei, stvorio "olivud. *o je, pored ostalog i zato, preteno 9narodna: publika. ne kao drutvena kategorija, ve u pogledu ukusa jedna publika koja u najveem broju ne zna nita o al,emiji Malerovog jezika, ali e spremno

www.crowarez.org

dopustiti da je us,iti spektakularnost njegovi, zvonki, trilera, njegovi, de-ibela i njegovi, velikoduni, retoriki, izgreda. 8 budui da uz nju opstaje i ona manjina upueniji, sluala-a koji u toj muzi-i jo uvek prepoznaju jednu uzvienu i znalaku razradu tradi-ionalni, oblika i jezika, Malerova publika, so-ioloki gledano, pre-izno odslikava dvojni identitet te muzike koja je, ujedno, bila poslednji izdanak jedne ,erojske prolosti i zaetnik jedne drastino razliite budunosti. #ovezati Malera sa $ilmom je istorijski paradoks, ali je takoe koristan paradoks. #omae nam da s,vatimo da se instinktivna potreba za spoznajom modernog, u njegovim sim$onijskim delima, prevas,odno oitovala kroz traganje za jednim drugaijim i revolu-ionarnim oblikom spektakla. (znenauje pre-iznost s kojom su u njima nagoveteni me,anizmi spektakla koji e kasnije biti ugraeni u oblike izraavanja srodnije modernoj publi-i. 3ao to zadivljuje pokuaj da se ti me,anizmi izgrade pomou zvunog materijala i tradi-ionalnog jezika. 1aime, teite tog koraka unapred nalazi se izvan puke jezike razrade. Malerov jezik ostaje preteno u grani-ama tonalne muzike. potreba da se te grani-e proire prelazi u drugi plan, dok u prvi izbija potreba da se proire grani-e pojma umetnikog dela, pojma spektakla. #relaz, isto jeziki, koji su avangarde prepoznale kao nezaobilaznu putanju ka modernom, zaobien je u korist jedne drugaije rute. #ozivanje na $ilm pomae da je odgonetnemo, da je otmemo zaboravu u koji su je gurnule praksa i ideologija savremene muzike.

4. #remda na razliite naine, i u okviru razliiti, tradi-ija, #uini i Maler su, manje ili vie svesno, naslutili da e moderni du, pre svega nametnuti jednu korenitu reviziju kon-epta spektakla. 1ji,ova muzika 2 a jo vie ideja

www.crowarez.org

melodrame ili sim$onije koju je ta muzika razvijala 2 danas nam izgleda kao zadivljujui pokuaj da se ta revizija nagovesti, to je moda ak bio odraz kakve skrivene tenje da se ova dubinska promena sprovede na to bezbolniji nain. #ribliavanje #uinijeve melodrame kon-eptu muzike potronje, koji e naknadno ostvariti zabavna muzika, kao i Malerovo eksperimentisanje sa nainima izraavanja, veoma slinim onima koje e usvojiti $ilm, pokazuju da je taj istraivaki put imao izvestan proroki znaaj. 3orisno je, meutim, napomenuti kako je u oba ova sluaja pribliavanje spektaklu kao odrazu modernog du,a donelo sa sobom izvesnu degrada-iju, odnosno vulgariza-iju umetnikog proizvoda. 3ako kod #uinija tako i kod Malera, dolazi do odstupanja od strogi, normi i otvara se polje za jednu ki2ins-ena-iju koja se ne libi preopirne retorike, domiljati, spe-ijalni, e$ekata i elementarni, znakovni, sistema. 5edna vrsta sauesnitva ante litteram sa nezaustavljivim i ve osvedoenim padom nivoa savremene publike. 3oliko god rezultati mogli zvuati nedostojno, ak i taj korak unazad odraavao je nepogreivu intui-iju. ukoliko je muzika jo uvek posedovala izvesnu snagu istine, bila je duna da je oslobodi usklaujui se s nainima i jezikom lienim autentinosti. *eko izvodljiva akrobatika. +injeni-a da su danas upravo #uini i Maler privilegovane regije za jedno povrno muziko konzumiranje, sladokusako i zaglupljujue, dokazuje da izvoaka i slualaka praksa nisu umele, tokom vremena, da i, sauvaju od svoenja na puki komer-ijalni proizvod. ( to je ono to bi trebalo da nas odvrati od iskuenja da i,, takve kakvi jesu, koristimo kao uzor. in koji nas ne bi daleko odveo i iz kojeg bi verovatno proizala povrna i isprazna ostvarenja. 6no to e u njima opstati kao batina koje se nipoto ne smemo odrei je, zapravo, sama sutina nji,ovog stvaralatva. ouvanje kon-epta spektakularnosti i potreba da ga zatite od modernog i da ga nanovo prema njemu oblikuju. 1a kulturnom ,orizontu ozbiljne muzike, kategorija spektakularnosti je zanemarena kategorija, satanizovana i zaboravljena. 3oristi

www.crowarez.org

se uglavnom u pogrdnom smislu kada se eli ukazati na sramotne ustupke retori-i ili pukom e$ektu. #a ipak, u svom osnovnom i uzvienom znaenju, ona boravi u samoj sri muzikog stvaralatva. (storija muzike je, pre svega, istorija jednog neumornog traganja za spektakularnou. 6seanje i iznenaenje. ne postoji korak u avanturi ozbiljne muzike koji nije nainjen u -ilju dostizanja ove dve arolije. 0anas se ta avantura radije opisuje kao galerija plemeniti, dua usredsreeni, na traganje za nainima iskazivanja uzvieni, ideala ili, pak, marljivi, mozgova zaokupljeni, deklina-ijom jednog naunog lingvistikog progresa. 8li, to je brkanje sredstava i -ilja. #rimarni -ilj je uvek bio. stvoriti predmet $as-ina-ije. #osezanje za zamiljenom snagom du,ovni, orijentira ili usavranje jeziki, pravila kadri, da pobude iznenaenje, bila su samo sredstva takve jedne vetine. to nije bio njen osnovni -ilj. 6d avangarde pa nadalje i upravo u ime modernog 2 taj odnos se drastino preokrenuo. jeziko eksperimentisanje i izraavanje uzvieni, sadraja postali su neposredni -ilj muzikog stvaralatva. spektakl je naprosto ukinut, kao neto to je neautentino i tetno. *ime je ozbiljna muzika odgurnuta daleko od svoji, najdublji, i izvorni, korena. od same sri njene stvarnosti. #uini i Maler stoje tu, na pragu modernog doba, izriui svoje uverenje da se taj ras-ep moe i mora izbei. 7toje tu, ukazujui na mogue puteve kojima se muzika moe pribliiti modernom, ne odriui se svoje prvobitne tenje da bude predmet $as-ina-ije, na puteve kojima e se vratiti svojim korenima. spektaklu. >ezultati do koji, su doli, u tom istraivanju, mogu se o-eniti kao sporni, pa ak i kao neuspeli. 8li to nije od presudnog znaaja. ono to e od nji,ovog pregalatva ostati nisu odgovori koje su dali, ve pitanje koje su umeli da postave, ostae kao nepro-enjiva zaostavtina, kao naslee koje treba prigrliti. *o je pitanje koje na izvestan nain 9preskae: -elokupno iskustvo avangardi i ponovo se namee, danas, na isti nain kao onomad. da li je mogue ins-enirati spektakl koji iskazuje moderno, a koji je istovremeno u stanju da se odupre nekritikoj spektakulariza-iji kojom moderno samo sebe

www.crowarez.org

ins-enira/ #otrebno je vratiti se u sr ovog vremena, ne odriui se izvesne razliitosti koja je, ve i sama, u stanju da iznedri snagu stvarnog prisustva, a ne pukog sluenja bilo kakvom kon-eptu. <iveti moderno i odupreti mu se. Graditi ga, a ne samo ga konzumirati. 7vojevremeno, ,arizma i prevratniki karakter takvog jednog prisustva bile su iskljuivi znak raspoznavanja onoga to se zvalo umetnost. 8li ,iljadu naznaka 2 od koji, nisu nevane one koje su za sobom ostavila dela #uinija i Malera 2 navode na zakljuak da je moderno razgradilo tu lepu jednainu. (li, tanije, razgradilo je sam pojam umetnosti. Moda se, danas, ono to je taj termin oznaavao, odraava u anomaliji potroaki, proizvoda koji se okamenjuju, pod jednim budnim pogledom i u jednom nemerljivom vremenu ispunjenom strpljivim iekivanjem, u ideograme koji izriu sopstveno vreme. >ukopis koji je stvoren da za tren sagori, a koji je potom postao neizbrisiv. 1ita nije toliko daleko od takvog jednog ,orizonta kao jednostavna pomisao da se stvori umetniko delo. tenja koja, u modernom dobu, zvui gotovo komino. )metnika dela se ne stvaraju. )metnika dela se dogaaju. #rostor koji bi mogao da i, udomi je onaj, zamiljen, koji oko sebe uobliuju predmeti udnje u trenutku dok se udvaraju sopstvenom svetu. Eeremonija tog obreda je ono to pojam spektakularnost sadri i prenosi. #rigrliti ga, po svemu sudei, jeste jedini in koji je u stanju da muziku naeg vremena vrati vremenu koje je nae.

www.crowarez.org