HEMIJA

Medicinski Fakultet Foa
2013
TEST PITANJA IZ
HEMIJE
Doc. dr Jadranka Kuljanin-Jakovljevi
Me d i c i n s k i f a k u l t e t F o a
ZADACI
I/1. Na koji par jedinjenja se odnosi Daltonov zakon viestrukih masenih odnosa?
1) HCl i Hl 2) PH3 i AsH3 3) HNO2 i HNO3
4) SO2 i SO3 5) H2O i H2S
I/2. !" #m
$
%asa koji se izdvaja pri alkoholnom vrenju %lukoze muti kre&nu vodu i talo'i(
)Ca*+!C*12! ,*1-.(
1) 20 mg CaO 2) 200mg CaCO 3 3) 0,025mol CaO
4) 2,5g CaCO3 5) 250g CaCO3
I/$. /odonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1( ". 0oliko 1e #m
$
vode
)u te&nom stanju . nastati iz 1!2 % vodonika i 12 % kiseonka ? )3*1! ,*1- .
1) 13,5 2) 4,5 3) 2,7 4) 5,6 5) 2,24
I/. Na koji par jedinjenja se odnosi Daltonov zakon viestrukih masenih odnosa (
1) H 2O i H2O2 2) PH3 i AsH3 3) H3PO3 i PH3
4) H2O i H2S 5) HCl i H2F2
I/2. 0oloko se #m
$
azot )II.4oksida i #m
$
kiseonika do5ija razla%anjem 2++#m
$
azot )I/.4
oksida pri istim uslovima ?
1) 100 cm
3
azot (II) osi!a i 100 cm
3
is"o#ia
2) 200 cm
3
azot (II) oksida i 100 cm
3
kiseonika
3) 100 cm
3
3
is"o#ia
4) 150 cm
3
3
is"o#ia
5) 50 cm
3
3
is"o#ia
I/-. 0oliko atoma %vo'6a i atoma kiseonika sadr'i +!$ mola oksida u kome su %vo'6e i
kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7 ($ ? )8e*2-! ,*1-.
1) 2 F" i 3O 2) 3,6 x 10
23
Fe i 5,4 x 10
23
O
3) 3 $ 10
23
F" i 2 $ 10
22
O 4) 12 $ 10
23
F" i 1% $ 10
23
O
5) 12 $ 10
22
F" i 1% $ 10
22
O
*Tani odgovori su oznaeni crvenom bojom (podvueno,kurziv)
2
I/7. 0oliko se atoma nalazi u 112 #m
$
neona )normalni uslovi. ?
1) 3 x 10
21

2) 3 $ 10
22
3) 6 $ 10
21

4) 3 $ 10
22
5) 6 $ 10
22
I/"& 0oji od navedenih uzoraka ima najve1u zapreminu pri normalnim uslovima ?
1) 64 g kiseonika 2) 0,3 mola azot (II) osi!a
3) 3 $ 10
23
mol"'la (o!o#ia 4) 3 $ 10
23
atoma azota
5) 24 g ozo#a
I/9. 0olika je ukupna zapremina %asova )svedena na normalne uslove. do5ijenih
razla%anjem $$!- #m
$
vodene pare ?
1) 0,216 !m
3
2) 0, 100% !m
3
3) 0,0672 !m
3
4) 0,0504 dm
3

5) 0,10% !m
3
I/1+. :a koliko atoma kiseonika se jedini 1!1 m% 5ora pri %ra6enju oksida ? ) ;*11.
1) 3 $ 10
1)
2) x 10
1

3) 6 $ 10
1)

4) 3 $ 10
21
5) 6 $ 10
21
II/1. 0oliko ima atoma azota u "1- m% amonijum4sul<ida ? ) N*1! :*$2.
1) 1,44 x 10
22

2) 0,72 $ 10
22
3) 1,)6 $ 10
22
4) 0,)% $ 10
22
5) 1,44 $ 10
21
II/2. Izra&unati 5roj mol atoma kiseonika u +!+1 molu aluminijum4sul<ata ?
1) 0,12 2) 0,24 3) 0,06 4) 1,2 5) 0,03
II/$. 0oja od navedenih supstan#i sadr'i najmanje atoma vodonika u +!1 molu?
1) *os*i# 2) a+si# 3) alci,'m-i!+i!
4) nat!i"#m$%id!oksid 5) (o!o#i."+osi!
II/. ,ksid estovalentno% elementa sadr'i -+= kiseonika. ,drediti relativnu atomsku
masu elementa.
1) %0 2) 32 3) 4% 4) 64 5) 7)
3
II/2. 0oja koli&ina sul<atne kiseline je potre5na da potpuno neutralie smjeu koja sadr'i
+!- mol kal#ijum4hidroksida i 2!2 mol kalijum4hidroksida?
1) 303,% g 2) 1,55 mol 3) 1,&5 mo' 4) 1%1,3 g 5) 3,1 mol
II/-. 0oja zapremina azot )II. >oksida nastaje u reak#iji $ ? 1+
21
molekula kiseonika sa
od%ovaraju1om koli&inom amonijaka ) normalni uslovi . ?
1) 44,% !m
3
2) &,6 cm
3
3) %),6 !m
3
4) 44% cm
3
5) 22,4 cm
3

II/7. 0oja koli&ina sumpora nastaje reak#ijom 2+ #m
$
kiseonika sa od%ovaraju1om
zapreminom sumpor4vodonika pod istim uslovima?
1) 0,04 2) 0,02 3) 0,0% 4) 0,12 5) 0,06
II/". 0oliko mili%rama sumpora nastaje reak#ijom 2+ #m
$
kiseonika sa od%ovaraju1om
zapreminom sumpor4vodonika pod istim uslovima ?
1) 640 2) 2560 3) 12%6 4) 12,) 5) 64
II/9. @ rastvor kal#ijum4hidroksida uvedeno je 1!$ dm
$
u%ljenik )I/.4oksida ) normalni
uslovi. . 0olika je masa nastalo% talo%a ? )Ca*+! C*12.
1) 4,7 g 2) 6 g 3) 5 g 4) 50 mg 5) 60 mg
II/1+. 0oliko %rama soli nastaje u reak#iji % natrijum4hidroksida sa od%ovaraju1om
koli&inom anhidrida nitrilne kiseline ) N*1! Na*2$.?
1) 6, 2) 13,% 3) %,5 4) 4,25 5) 3,45
III/1. Ako element A ima atomski 5roj 27 i maseni 5roj -+ onda ima (
1) 33 .+oto#a i 27 #"'t+o#a 2) 27 .+oto#a i 27 #"'t+o#a
3) 27 .+oto#a i 33 "l"t+o#a 4) 2( )!otona i 33 ne#t!ona
5) 33 .+oto#a i 27 "l"t+o#a
III/2. Ako element B ima atomski 5roj 2+ i maseni 5roj 121 onda ima (
1) 50 .+oto#a i 50 #"'t+o#a 2) 71 .+oto#a i 50 "l"t+o#a
3) 50 .+oto#a i 71 "l"t+o#a 4) 71 .+oto#a i 50 #"'t+o#a
4
5) 50 )!otona i (1 ne#t!ona
III/$. Clement s atomskim 5rojem Z*$2 nalazi se u (
1) I/ g+'.i i 7& ."+io!i 2) /II g+'.i i 7& ."+io!i
3) I/ g+'.i i 5& ."+io!i 4) *II g!#)i i 4+ )e!iodi
5) /II g+'.i i 6& ."+io!i
III/. 0oji od navedenih parova hemijskih elemenata %radi kovalentnu vezu ?
1) Ca i O 2) 0 i Cl 3) Na i Cl
4) , i O 5) Cs i 1+
III/2. Zaokru'iti niz u kome se nalaze samo oni atomi koji imaju visoke vrijednosti za
ener%iju joniza#ije ?
1) 2i , Na, 0, Ca, 1a 2) Na, 3g, Ca, 1a, Al
3) F, C', -!, He, I 4) 1", 3g, Al, Cs, S+
5) 0, Na, A+, 4", 5#
III/-. Don A
$E
neko% hemijsko% elementa ima slede1u elektronsku kon<i%ura#iju ( 1s
2
! 2s
2
!
2p
-
! $s
2
!

$p
-
! $d
1+
! s
2
. @ kojoj %rupi i kojoj periodi se nalazi ovaj element?
1) I/ g+'.i i 4& ."+io!i 2) * g!#)i i 4+ )e!iodi
3) I/ g+'.i i 5& ."+io!i 4) III g+'.i i 4& ."+io!i
5) / g+'.i i 5& ."+io!i
III/7. Clement s atomskim 5rojem 1 ima isti 5roj valentnih elektrona kao element &iji je
atomski 5roj (
1) 20 2) 16 3) 32 4) % 5) 13
III/". 0oje od navedenih jedinjenja ne mo'e da o5razuje vodoni&nu vezu ?
1) CH3NH2 2) H2O 3) .sH3 4)NH3 5)CH3OH
III/9. Najve1u ener%iju joniza#ije ima element s atomskim 5rojem (
1) 351+ 2) 11Na 3) 1)0 4) NH3 5) 36/!
III/1+. $ d4 podnivo karakterie slede1a kom5ina#ija kvantnih 5rojeva (
1) #62 161 2) #63 160 3) #60 161
4) n03 102 5) #62 163
5
I//1. @ kom od navedenih jedinjenja kiseonik ima oksida#ioni 5roj E2 ?
1) Na2O2 2) 1aO2 3) F2O 4) N2O 5) CH3CHO
I//2. @ jedinjenjima azot mo'e imati vrijednosti oksida#iono% 5roja (
1) o! 73 !o 86 2) o! 72 !o 85 3) o! 71 !o 85
4) od $3 do 15 5) o! 71 !o 86
I//$. 0oja od navedenih supstan#i mo'e oksidovati hlorovodoni&nu kiselinu do
elementarno% hlora?
1)9#O 2) NH3 3) 2nO2 4) 01+ 5) Al2O3
I//. Zaokru'iti %rupu jedinjenja u kojoj azot ima samo ne%ativne vrijednosti
oksida#iono% 5roja (
1) NH3, C6H5NO2, NaNO3
2) 3H 3, 3H23H2, 3H2OH
3) Ca3N2, N2O, CH3NH2
4) Hg2(NO3)2, NH3, NO
5) NH4NO2, CO(NH2)2, H2NCH2COOH
I//2. Clektromotorna sila jedno% od navedenih %alvanskih spre%ova jednaka je
standardnom poten#ijalu katode spre%a. Zaokru'iti od%ovaraju1i spre%.
1) 9# : 9#
28
(1mol;!m
3
)::C'
28
(1mol;!m
3
) : C'
2) ,t, H2(g) (,0101,325 k,a) 4 H
1
(1mo'5dm
3
) 44 .g
1
(1mo'5dm
3
).g
3) C' : C'
28
(1mol;!m
3
) :: Ag
8
(1mol;!m
3
) : Ag
4) Pt,H2(g) (P61 Pa) : H
8
(1mol;!m
3
) :: Ag
8
(1mol;!m
3
) : Ag
5) Pt,H2(g) (P6101,325 Pa) : H
8
(1mol;!m
3
) :: Ag (1mmol;!m
3
) : Ag
I//-. Dovriti ni'e navedenu jedna&inu oksido4reduk#ije! a zatim odrediti koliki je z5ir
stehiometrijskih koe<i#ijenata i reaktanata i produkata ?
03#O4 8 < = 0Cl 8 3#Cl2 8 H2O 8 Cl2
1) 24 2) 20 3) 35 4)27 5) 30
6
I//7. Dovriti navedenu jedna&inu oksido4reduk#ije! a zatim odrediti koliki je z5ir
stehiometrijskih koe<i#ijenata i reaktanata i produkata?
Cl2 8 < = Cl
7
8 HOC2 8 H3O
8

1) 2 2) 7 3) 6 4) 5 5) %
I//". ,drediti koliki je z5ir tehiometrijskih koe<i#ijenata reaktanata i produkata u
navedenoj oksidoreduk#iji (
Cl2 8 0OH = 0Cl 8 0ClO3 8H20
1) 1& 2) 20 3) 15 4) 13 5) %
I//9. @ %alvanskom spre%u koji se sastoji od polu1elija A%
E
/A% i 8e
$E
/8e
2E
sponano se
odi%rava reak#ija ( A%
E
E8e
2E
F A% E 8e
$E
. :re5rna elektroda u ovom spre%u je (
1) a#o!a, 8 .ol 2) a#o!a, 7 .ol 3) katoda, 1 )o'
4) ato!a, 7 .ol 5) !io!a, 8;7 .ol
I//1+. @ jedinjenjima 5akar mo'e imati vrijednosti oksida#iono% 5roja (
1) o! 71 !o 82 2) o! 0 !o 82 3) o! 72 !o 82
4) samo 82 5) 11 i 12
//1. Cndotermne reak#ije koje su pra1ene smanjenjem entropije pri p*#onst.(
1) mog' >iti s.o#ta#" #a .o(i?"#im t"m."+at'+ama
2) mog' >iti s.o#ta#" #a s#i@"#im t"m."+at'+ama
3) mog' >iti s.o#ta#" #a s(im t"m."+at'+ama
4) mog' >iti s.o#ta#" !o!atom atalizato+a
5) nis# s)ontane
//2. 0oja od navedenih reak#ija je endotermna pri standardnim uslovima (
7
1) 2H2(g) 8 O2(g) = 2H2O(g)
2) CaO(s) 8H2O(1) = Ca(OH)2(aA)
3) 2Al(s) 8 F"2O3(s) = F"(1) 8 Al2O3(s)
4) CaCO3(s) 6 CaO(s) 1 CO2(g)
5) 2SO2(g) 8 O2(g) B 2SO3(g)
//$. Zaokru'iti supstan#u &ija je standardna entalpija <ormiranja jednaka nuli (
1) CO2(g) 2) I2(g) 3) O3(g) 4) Hg(1) 5) N2(1)
//. Zokru'iti supstan#u &ija je standardna entalpija <ormiranja jednaka nuli (
1) O(g) 2) I2(s) 3) CaO(s) 4) Hg(g) 5) 1+2(g)
//2. @ kom od navedenih pro#esa entropija raste )p*#onst.! G*#onst.. (
1) .+"(oC"#," gasa ' t"D#ost
2) +istalizaci,a t"D#osti
3) o#!"#zo(a#," (o!"#" .a+" ' t"D#' (o!'
4) !ast7a!an"e g'#koze # 7odi
5) '(oC"#," 'gl,"#i (I/) Eosi!a ' +"D#' (o!'
//-. Hromjena entalpije koje od navedenih reak#ija )p*1+1!$22 kHa! G*29"0. predstavlja
standardnu entalpiju <ormiranja I%C,$ (
1) 3gO(s) 8 CO2(g) = 3gCO3(s)
2) 3g
28
(aA) 8 CO3
27
(aA) = 3gCO3(s)
3) 3g(OH)2(s) 8 CO2(g) = 3gCO3(s) 8 H2O(1)
4) 2g(s) 1 C(s) 1 352 O2(g) 8 2gCO3(s)
5) 3g(s) 8 CO(g) 8 1;2 O2(g) = 3gCO3(g)
8
//7. Dio toplote )ener%ije. koja se oslo5odi u hemijskoj reak#iji pri G*#onst.! i p*#onst.! a
koji se mo'e prevesti u rad o5ilje'ava se sa F
1) GH 2) GS 3) 9: 4) GH 5) G/
//". Dio toplote )ener%ije. koja se oslo5odi u hemijskoj reak#iji pri G*#onst.! i p*#onst.! a
koji se ne mo'e prevesti u rad )neuoptre5ljiva ener%ija.! prikazana je kao (
1) PG/ 2) ;9S 3) GI 4) GH 5) JGH
//9. Hromjena entalpije koje od navedenih reak#ija )p*1+1!$22 kHa! G*29"0. predstavlja
standardnu entalpiju <ormiranja u%ljenik )I/.4oksida (
1) CO(g) 8 1;2 O2(g) = CO2(g)
2) CH4(g) 8 2 O2(g) = CO2(g) 8 2H2O(g)
3) C(s, g+a*it) 8 O2(g) = CO2(g)
4) C(s , di"amant) 1 O2(g) 8 CO2(g)
5) C(s, g+a*it) 8 O2(g) = CO2(1)
//1+. 0oli&ina toplote koja se oslo5odi ili apsor5uje pri konstantnom pritisku u hemijskoj
reak#iji predstavlja promjenu (
1) '#'t+a?#," "#"+gi," +"aci,"
2) "#t+o.i," +"aci,"
3) Ii>>so(" "#"+gi," +"aci,"
4) #"'.ot+">l,i(" (("za#") "#"+gi," +"aci,"
5) enta')i"e !eakci"e
/I/1. Ho&etna 5rzina nastajanja A;! prema jedna&ini ( A E ; F A; iznosi ? 1+
42
.
Ho&etne kon#entra#ije A i ; su jednake i iznose +!2 mol/dm
$
. 0onstanta 5rzine reak#ije
je (
1) 60,0% 2) 616 3) k00,16 4) 63,2 5) 61,6
9
/I/2. 0onstanta 5rzine reak#ije ( CF AE; iznosi 2 ? 1+
$
. Ako se +!2 mola C nalazi u
zapremini od +!2 dm
$
! po&etna 5rzina ove reak#ije je (
1) 1,2 $ 10
3
2) 2 $ 10
5
3) 20 4) 2000 5) 200
/I/$. 0ako se mijenja 5rzina hemijske reak#ije ( N,2)%. E ,2)%. F 2N2,2)%. ako se zapremina
reak#iono% suda dva puta pove1a ? ) G i p*#onst.. ?
1) .o("Ka s" 32 .'ta
2) sman"i se 32 )#ta
3) .o("Ka s" 16 .'ta
4) sma#,i s" 14 .'ta
5) .+om,"#a za.+"mi#" sist"ma #" 'tiD" #a >+zi#' -"mi,s" +"aci,"&
/I/. 0ako se mijenja 5rzina hemijske reak#ije ( 232)%. E 2N,)%. F 232,)1. EN2)%. ako se
kon#entra#ija vodonika pove1a dva puta ! a kon#entra#ija N, smanji 2 puta? )G i
/*#onst..
1) .o("Ka s" 1,6 .'ta 2) sma#,i s" 4 .'ta
3) .o("Ka s" 16 .'ta 4) .o("Ka s" 4 .'ta
5) ne mi"en"a se
/I/2. 0ako se mijenja 5rzina hemijske reak#ije ( 2N,)%. E Cl2)%. F 2N,Cl)%. ako se
kon#entra#ija N, dva puta pove1a! a kon#entra#ija Cl2 &etiri puta smanji ?
1) sma#,i s" 2 .'ta 2) .o("Ka s" 2 .'ta
3) ne mi"en"a se 4) .o("Ka s" 3 .'ta
5) .o("Ka s" 12 .'ta
/I/-. Da 5i se 5rzina hemijske reak#ije ( C,)%. E Cl2)%. F C,Cl2)%. pove1ala 1- puta ! pritisak
%asne smjee tre5a (
10
1) .o("Kati 2 .'ta 2) sma#,iti % .'ta
3) )o7e<ati 4 )#ta 4) sma#,iti 4 .'ta
5) .o("Kati 16 .'ta
/I/7. Da 5i se 5rzina hemijske reak#ije ( 32)%. E Cl2)%. F 23Cl)%. pove1ala 9 puta! zapreminu
%asne smjee tre5a ) G i H*#onst.. (
1) .o("Kati 27 .'ta 2) sma#,iti 27 .'ta
3) .o("Kati 3 .'ta 4) sman"iti 3 )#ta
5) sma#,iti ) .'ta
/I/". 0ako se mijenja 5rzina reak#ije ako se zapremina reak#iono% suda smanji $ puta (
232)%. E 2N,)%. F 232,)1. E N2)%.
1) sma#,i s" 27 .'ta 2) .o("Ka s" ) .'ta
3) )o7e<a se &1 )#ta 4) sma#,i s" %1 .'ta
5) sma#,i s" ) .'ta
/I/9. 0ako se mijenjaju 5rzine direktne i indirektne reak#ije ( C,2)%.E32)%.JC,)%.E32,)%. ako
se pritisak %asne smjee pove1a 2 puta ?
1) i di!ektna i indi!ektna !eakci"a #=!za"# se 25 )#ta
2) o>," +"aci," s" '>+za,' 5 .'ta
3) o>," +"aci," s" 's.o+" 100 .'ta
4) o>," +"aci," s" 's.o+" 25 .'ta
5) !i+"t#a +"aci,a s" '>+za 2,5 .'ta, a i#!i+"t#a s" '>+za 5 .'ta
/I/1+. 0ako se mijenja pritisak u zatvorenom sistemu nakon izvrene reak#ije ) / i
G*#onst. ? 2N2,2)%. F N,2)%. E ,2)%.
1) sma#,i s" 2, 5 .'ta 2) #" mi,"#,a s"
3) )o7e<a se 2,5 )#ta 4) .o("Ka s" 25 .'ta
11
5) sma#,i s" 25 .'ta
/II/1. 0onstanta ravnote'e hemijskih reak#ija pove1ava se! prilikom pove1anja
temperature! pri p*#onst.! kod (
1) s(i- "gzot"+m#i- +"aci,a 2) s(i- "#!ot"+m#i- +"aci,a
3) mo#omol"'lsi- +"aci,a 4) >imol"'lsi- +"aci,a
5) s7i% )o7!atni% !eakci"a
/II/2. Keak#ija AJ; je povratna. ;rzina direktne reak#ije ! AF;! je v1! a suprotne! ;FA!
je v2. Dodatkom katalizatora u reak#ionu smjeu (
1) .o("Ka(a s" (1, a sma#,'," (2 2) .o("Ka(a,' s" i (1 i (2
3) )o7e<a7a se 72, a sman"#"e 71 4) sma#,',' s" i (1 i (2
5) #" mi,"#,a,' s" #i (1 #i (2
/II/$. Kavnote'a diso#ija#ije neke or%anske kiseline u vodi! jako je pomjerena na lijevu
stranu reak#ije. 0onstanta diso#ija#ije ove kiseline je (
1) man"a od 1 2) ("Ka o! 1 3) ma#,a o! 0
4) ("Ka o! 10 5) ("Ka o! 100
/II/. Najve1i prinos produkata ima1e ona povratna reak#ija &ija je konstanta ravnote'e!
0(
1) /0 x 10
4
2) 06 2 $ 10
75
3) 06 3 $ 10
77

4) 06 1 $ 10
4
5) 06 1
12
/II/2. Keak#ija AJ; je povratna. Cner%ija aktiva#ije direktne reak#ije! AF; je Ca! a
suprotne ;FA! je CaL. Dodatkom katalizatora (
1) .o("Ka(a s" La, a sma#,'," LaM
2) .o("Ka(a,' s" i La i LaM
3) sma#,'," s" La, a .o("Ka(a LaM
4) sman"#"# se i >a i >a?
5) sma#,'," s" La !o s" LaM #" mi,"#,a
/II/-. ;rzina direktne hemijske reak#ije Ca,)s. E C,2)%. J CaC,$)s. zavisi od (
1) )a!ci"a'nog )!itiska CO2
2) o#c"#t+aci," CaO i CO2
3) o#c"#t+aci," CaO
4) o#c"#t+aci," CaO, CO2 i CaCO3
5) o#c"#t+aci," CaCO3
/II/7. Navedene reak#ije su monomolekulske i date su sa od%ovaraju1im ener%ijama
aktiva#ije! Ca. Zaokru'iti reak#iju koja 1e se na datoj temperaturi i pritisku odi%ravati
naj5r'e.
1) cis7>'t"#72 = t+a#s7>'t"#72, La6252 N;mol
2) cilo.+o.a# = .+o.il"#, La 6 260 N;mol
3) 32O5 8 3O2 1 3O3
@
, >a0110 kA5mo'
4) C2H6 = 2CH3
M
, La 6 350 N;mol
13
5) CO2 = CO 8 O, La 6440 N;mol
/II/". ;rzina direktne hemijske reak#ije! :)s. E ,2)%. J:,2)%. zavisi od (
1) )a!ci"a'nog )!itiska O 2 2) o#c"#t+aci," S i O2
3) o#c"#t+aci," S 4) o#c"#t+aci," S, O2 i SO2
5) o#c"#t+aci," SO2
/II/9. @kupnu 5rzinu jedne slo'ene reak#ije odre6uje stupanj koji ima (
1) #a,ma#,' "#"+gi,' ati(aci," 2) na"7e<# ene!gi"# akti7aci"e
3) mol"'la+#ost ("K' o! 1 4) mol"'la+#ost ("K' o! 2
5) #a,ma#,i >+o, +"acio#i- .+oiz(o!a
/II/1+. Direktni stupanj jedne povratne reak#ije je endoterman. Cner%ija aktiva#ije
suprotno% stupnja je (
1) man"a od ene!gi"e akti7aci"e di!ektnog st#)n"a
2) ("Ka o! "#"+gi," ati(aci," !i+"t#og st'.#,a
3) ,"!#aa "#"+gi,i ati(aci," !i+"t#og s'.#,a
4) ,"!#aa #'li
5) z>i+ "#"+gi,a ati(aci," !i+"t#og i s'.+ot#og st'.#,a ," ,"!#a #'li&
/III/1. 0oliko je #m
$
vode potre5no dodati odre6enoj zapremini rastvora nitratne kiseline
kon#entra#ije 9!2 %/dm
$
da 5i se do5ilo 2++ #m
$
rastvora ove kiseline kon#entra#ije +!$
mol/dm
$
? )N*1.
1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 4)0
14
/III/2. 0oliko ima mola kal#ijum4hidroksida u jednom dm
$
rastvora koji je nastao
mijeanjem 2++ #m
$
rastvora kal#ijum4hidroksida kon#entra#ije 22!2 %/dm
$
i 2+ #m
$
vode?
)Ca*+.
1) 2,4 2) 0,3 3) 0,3% 4) 17,76 5) 0,24
/III/$. 0oliko ima %rama uree u 1 dm
$
rastvora nastalo% mijeanjem $++ #m
$
rastvora uree
kon#entra#ije 2 %/dm
$
i 2++ #m
$
rastvora uree kon#entra#ije +!12 mol/dm
$
? )C*12! N*1.
1) 1,% 2) ) 3) 1& 4) 7,5 5) 15
/III/. 0oliko %rama vode tre5a dodati u 22 #m
$
+= rastvora kalijum4hidroksida N*1!1
%/#m
$
! da 5i se do5io 2= rastvor? )0*$9.
1) 6)0,6 2) 6%0 3)705 4) 66,(5 5) 475
/III/2. Kastvor natrijum4hidroksida maseno% udjela O*+!121 ima %ustinu N*1!$$ %/#m
$
.
Izra&unati koli&insku kon#entra#iju )mol/dm
$
. to% rastvora. )Na*2$.
1) 20,% 2) 10,04 3) 3,7% 4) 5, 02 5) 5, 67
/III/-. Izra&unati masu I%:, ? 732, ) u %ramima. koju tre5a rastvoriti u 2++ % vode da 5i
se do5io rastvor maseno% udjela 2+=. )I%*2! :*$2.
1) 150 2) 205 3) 125 4) 100 5) 262,25
/III/7. 0oliko ima %rama hloridne kiseline u jednom dm
$
rastvora! ako 22+ #m
$
rastvora
rea%uje sa - ? 1+
21
atoma #inka? ) Zn*-2! Cl*$2!2.
1) 2, 2 2) 1,)6 3) 2,6 4) 1, 46 5) 2),2
/III/". Dejstvom 2+ #m
$
rastvora hloridne kiseline na rastvor natrijum4sul<ida izdvaja se
22 #m
$
%asa ) normalni uslovi.. Izra&unati koli&insku kon#entra#iju )mol/dm
$
. kiseline.
1) 0,2 2) 0,4 3) 4 4) 2 5) 0,04
/III/9. 0oja zapremina rastvora sul<atne kiseline ) u #m
$
. kon#entra#ije +!+2 mol/dm
$

izdvaja 2!1" % kisele soli u reak#iji sa ma%nezijum4oksidom? )I%*2! :*$2.
1) 40 2) 200 3) 400 4) 20 5) 300
/III/1+. Za talo'enje hlorida sadr'anih u +!117 % rastvora natrijum4hlorida utroeno je 2+
#m
$
rastvora sre5ro4nitrata. Izra&unati koli&insku kon#entra#iju )mol/dm
$
. rastvora
sre5ro4nitrata. )Na*2$! Cl*$2!2.
15
1) 0,1 2) 0,2 3) 1 4) 0,05 5) 0,01
IA/1. 0oliko #m
$
vode tre5a ispariti iz 2+ #m
$
rastvora koji sadr'i +!2 mol/dm
$
sul<itne
kiselina da 5i se do5io rastvor kon#entra#ije 2!- %/dm
$
? ):*$2.
1) 150 2) 300 3) 200 4) 250 5) 30
IA/2. 0olika je koli&inska kon#entra#ija rastvora )mol/dm
$
. nastalo% mijeanjem 2++ #m
$

rastvora kalijum4hidroksida kon#entra#ije !" %/dm
$
i 2+ #m
$
rastvora koji sadr'i +!+1
mol kalijum4hidroksida u jednom dm
$
rastvora ? ) 0*$9.
1) 0,16 2) 0,14 3) 0,0) 4) 0,3 5) 0,03
IA/$. 0oliko #m
$
kon#entrovane hloridne kiseline maseno% udjela O*+!$-! r*1!2 %/#m
$
je
potre5no za pripremanje 27+ % rastvora maseno% udjela O*$2= ? )Cl*$2!2.
1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300
IA/. 0oliko dm
$
rastvora sul<atne kiseline kon#entra#ije +!2 mol/dm
$
je mo%u1e napraviti
od 1+ #m
$
9-= rastvora ove kiseline %ustine r* 1!" %/dm
$
? ):*$2.
1) 0,33 2) 1,% 3) 0, 4) 0,)% 5) 0,63
IA/2. 0oliko %rama Zn:, ? 732, tre5a odmjeriti za pripremanje 22+ % 12= rastvora?
)Zn*-2! :*$2.
1) 33,)3 2) 37,5 3) %%,5 4) 66,&5 5)
2),35
IA/-. 0oliko %rama vode je potre5no za rastvaranje 22 % Cu:, ? 232,! da 5i se do5io =
rastvor? )Cu*-! :*$2.
1) 35) 2) 400 3) 425 4) 3%4 5) 375
IA/7. 0oliko #m
$
amonijaka je potre5no za reak#iju sa 22+ #m
$
rastvora sul<atne kiseline
kon#entra#ije +!+1 mol/dm
$
)normalni uslovi. da 5i se rastvor potpuno neutralisao?
1) 56 2) 112 3) 11,2 4) 560 5) 2%0
IA/". 0oja kon#entra#ija rastvora natrijum4kar5onata )mol/dm
$
. zapremine 122 #m
$
je
potre5na za reak#iju sa 2+ #m
$
rastvora kal#ijum4hlorida kon#entra#ije +!2 mol/dm
$
?
1) 0,02 2) 0,1 3) 0,4 4) 0,15 5) 0,2
IA/9. 0oliko #m
$
hloridne kiseline kon#entra#ije mol/dm
$
u reak#iji sa kal#ijum4
kar5onatom izdvaja 2-+ #m
$
%asa )normalni uslovi. ?
16
1) % 2) 25 3) 12,5 4) 6,25 5) 125
IA/1+. 0oliko %rama neutralne soli nastaje u reak#iji 2++ #m
$
rastvora a#etatne kiseline
kon#entra#ije +!$ mol/dm
$
i od%ovaraju1e koli&ine olovo )II.4hidroksida ?) H5*2+7!
C*12.
1) ,(5 2) 1),5 3) 4,%7 4) 7,)% 5) 6,75
A/1. @ kom nizu se nalaze samo jonski )solima sli&ni. hidridi(
1) NaH, 0H, CH4, HCl, H2S"
2) CH4, HF, H2O, HCl, H2S
3) NaH, CaH2, 2iH, H2O, CH4
4) 3aH, BiH, CaH 2, -aH2, CsH
5) 0H, NH3, PH3, H2S", H2J"
A/2. @ kom nizu se nalaze samo kovalentni hidridi (
1) NaH, CsH, CH4, HCl, H2S"
2) CH 4, HF, H2O, H2S, H2Se
3) NaH, CaH2, 2iH, H2S", CH4
4) NaH, 2iH, 1aH2, CsH, CaH2
5) PH3, NaH, H2S, NH3, 1aH2
A/$. @ kom nizu opada sta5ilnost kovalentnih hidrida (
1) NH3, H2O, HCl, CH4
2) 3H 3, ,H3, .sH3, S=H3
3) H2J", H2S", H2S, H2O
4) S>H3, AsH3, PH3, NH3
5) CH4, NH3, H2O, HF
A/. 0oji od navedenih hidrida ima najizra'eniji 5azni karakter (
1) 3H3 2) S>H3 3) AsH3 4) PH3 5) HCl
17
A/2. @ kom nizu se nalaze samo am<oterni oksidi (
1) Al2O3, 1"O, 1aO, CO2, N2O
2) CnO, -eO, C! 2O3, .'2O3, ,=O
3) P>O, P>O2, CaO, 9#O, 1aO
4) Al2O3, 9#O, CaO, Na2O2, 1aO2
5) P>O2, N2O, C+2O3, 9#O, 1"O
A/-. 0iselost oksida raste u nizu (
1) N2O3, SiO2, Cl2O7, CO
2) SO3, SiO2, 12O3, CO2
3) .' 2O3, CO2, SO2, C'2O(
4) SO3, Cl2O7, CO2, 12O3
5) CO, Cl2O, CO2, N2O
A/7. @ kom nizu se nalaze samo oksidi koji u reak#iji sa vodom mo%u da na%rade
dvo5azne )diproti&ne. kiseline (
1) SO3, CO2, ,4O6
2) P4O10, C+O3, N2O5
3) C+O3, SO3, Cl2O7
4) P4O10, SO2, N2O
5) C+O3, N2O, CO2
A/". 0iselost oksida pove1ava se u nizu (
1) 3#2O7, 3#O2, 3#O
2) 3#O2, 3#2O7, 3#O
3) 2nO, 2nO 2, 2n2O(
4) 3#O2, 3#O, 3#2O7
18
5) 3#2O7, 3#O, 3#O2
A49. Na osnovu datih vrjednosti 0a! koja kiselina je najja&a u vodenom rastvoru(
1) HNO2 0a 6 4 $10
74
2) CH3 COOH 0a 6 1,% $ 10
75
3) HF /a 0 6,6 x 10
$4

4) HCIO 0a 6 5 $ 10
75
5) HCN 0a 6 7,) $ 10
710
A41+. @ kom nizu su kiseoni&ne kiseline hlora pravilo pore6ane prema rastu1oj ja&ini(
1) HCIO, HCIO3, HCIO4, HCIO2
2) HCIO2, HCIO3, HCIO4, HCIO
3) HCIO, HCIO2, HCIO3, HCIO4
4) HCIO4, HCIO3, HCIO2, HCIO
5) HCIO4, HCIO, HCIO2, HCIO3
AI41. 0oliko %rama natrijum4hidroksida je potre5no da 5i se u reak#iji sa <os<orastom
)<os<itnom. kiselinom na%radio 12!- %rama neutralne )normalne. soli
)Na*2$P,*1-P3*1PH*$1.
1) 120 2) 12,0 3) %0 4) &,0 5) 40
AI42. Za kiseline 3,! 3CI!N3! 3:, od%ovaraju1e konju%ovane 5aze nalaze se samo u
nizu(
1) H2O, CI
7
, NH3, SO4
27
2) OH
7
, CI
7
, NH3, HSO4
7
3) H2O, CI
$
, 3H 3, HSO4
$
4) H
8
,CI
7
, NH4, HSO4
7
5) OH
7
,CI
7
, NH3, SO4
27
AI4$. @ kojoj reak#iji je voda kiselina(
1) HCI 8 H2O 6
2) 3H3 1 H2O 0
19
3) H2SO4 8 H2O 6
4) H2CO3 8 H2O 6
5) HCN 8 H2O 6
AI4. @kom nizu se nalaze samo am<oterni hidroksidiF
1) NOH, 0OH,9#(OH)2, 1a(OH)2
2) 9#(OH)2,Ca(OH)2, 0OH,P>(OH)2
3) .'(OH)3, Cn(OH)2, ,=(OH)2, C!(OH)3
4) P>(OH)2, Al(OH)3, NaOH, Ca(OH)2
5) 9#(OH)2,C+(OH)3, P>(OH)2, 1a(OH)2
AI42. 0oja 5aza najmanje disosuje u vodenom rastvoru(
1) NaOH 2)Ca(OH)2 3)-e(OH)2 4)0OH 5)1a(OH)2
AI4-. Hri neutraliza#iji kal#ijum4hidroksida i u%ljene )kar5onatne. kiseline do5ija se +!2
mola kisele soli.0oliko mola u%ljene kiseline je potre5no(
1) 0,5 2) 1 3) 2 4) 1,5 5) 2,5
AI47. 0oja od navedenih soli je stipsa(
1) 0NaSO4 2) /.I(SO4)2 x 12H2O
3) C'SO4 $ 5H2O 4) 023g(SO4)2 $ 6H2O
5) Al2(SO4)3 $ 1%H2O
AI4". Ia%nezijum4hidroksid sa od%ovaraju1im oksidom %radi ma%nezijum4
nitrat.0oliko mola to% oksida je potre5no za stvaranje jedno% mola soli(
1) 2 2)1 3) 0,5 4) 1,5 5) 2,5
AI49. 0oliko mola normalne soli 1e se do5iti reak#ijom tri mola sumpor )/I.4 oksida sa
%vo'6e )III.4 hidroksidom( )8e*2-P :*$2P ,*1-P 3*1.
1) 3 2)300 3) 30 4) 1 5) 6
AI41+. 3lorni kre&!Ca,CI2! je so(
1) -lo+ast" is"li#"
20
2) %'o!o7odoniDne i %i)o%'o!aste kise'ine
3) -lo+ast" i -i.o-lo+ast" is"li#"
4) -lo+ast" i -lo+o(o!o#iD#" is"li#"
5) -lo+ast"
AII41. 0oji od navedenih parova ne mo%u da na%rade kiselu so?
1) H3PO4 8 Al(OH)3 = 2) H2SO4 8 Al(OH)3=
3) HCI 1 .I(OH)3= 4) H2PHO3 8 3g(OH)2=
5) H2SO4 8 Ca(OH)2=
AII42. 0oliko se mola neutralne soli do5ije kada rea%uje 2!- % kal#ijum4oksida sa !9 %
sl<atne kiseline? )Ca*+! ,*1-! :*$2.
1) 0,1mo' 2) 0,05 mol 3) 0,2 mol 4) 0,01 mol 5) 0,5 mol
AII4$. 0oliko mola vode nastaje potpunom neutraliza#ijom 1!2 mola aluminijum4
hidroksida sa monoprortonskom kiselinom?
1) 3 2) 1 3) 4,5 4) 6 $ 10
23
5) 0,3
AII4. 0oliko se molekula vode do5ija u reak#iji +!2 mola arsen )III.4hidroksida i +!1 mola
sul<atne kiseline?
1) 1,2 x 10
23
2) 12$10
23
3) 0,2 4) 0,1 5) 6 $ 10
23
AII42. /odeni rastvor amonijaka sadr'i pri5li'no 9-= nedisosovanih i = disosovanih
molekula.,vo jedinjenje se mo'e klasi<ikoti kao(
1) Sla>a is"li#a 2) Naa is"li#a 3) Naa >aza
4) S'a=a =aza 5) So
AII4-. 0oliko %rama aluminijum4hidroksida je potre5no da se u reak#iji sa sul<atnom
kiselinom na%radi -"! % neutralne soli?) Al*27! C*12! ,*1-.
1) 31,2 2) 100 3) 62,4 4) 25 5) 120
AII47. 0oliko se %rama kiselo% ma%nezijuma > <os<ita do5ija kada rea%uje +!2 mola
Ia%nezijum4hidroksida sa od%ovaraju1om koli&inom <os<ilne kiseline?
)I%*2! H*$1! 3*1.
21
1) 3(,2 2) 15,6 3) 20,2 4) %) 5) 23,6
AII4". Na osnovu p0a vrjednosti! koja od navedenih kiselina je najja&a(
1) )/(HCOOH) 0 3,& 2) .0( CH3COOH) 6 4,%
3) .0 (H2CO3) 6 6,4 4) .0 (H2S) 6 7,2
5) .0 (H31O3) 6 ),1
AII49. Na osnovu p0Avrjednosti koja od navedenih kiselina je najsla5ija?
1) .0(HCOOH) 6 3,% 2) .0(CH3COOOH) 6 4,%
3) .0(H2CO3) 6 6,4 4) .0(H2S) 6 7,2
5) )/( H3-O3) 0 ,1
AII41+. @ kom nizu su kiseline pore6ane po opadaju1oj ja&ini?
1) HCIO4, H3,O4, H2CO3, H3-O3, HC3
2) H3AsO4, H2SO4, H2S, H2CO3, HNO3
3) HNO3,H31O3, H2CO3, H2PHO3, H1+
4) HCIO3, HCN, H2PHO3, H3PO4, HCIO4
5) H1+, HCI, HI, H2S, H2SO4
AIII41. 0olika je kon#etra#ija hidronijuma jona ) mol/dm
$
. u rastvoru &iji je p,3*11?
1) 10
73
2)10
711
3) 3 4) 10
74
5) 4
AIII42. 0oliko jona vodonika ima u 2++ #m
$
rastvora &iji je p3*$?
1) 3 x 10
20
2) 3 $ 10
23
3) 6 $ 10
20
4) 6 $ 10
23
5) 3
AIII4$. Izra&unajte p3 rastvora u kojem je kon#etra#ija ,3
4
jona 1!+ ? 1+
4-
mol/dm
$
.
1) 6 2) 4 3) 7 4) 5 5) %
AIII4. Izra&unajte p,3 rastvora u kojem je kon#etra#ija 3
E
jona 1!+ ? 1+
4-
mol/dm
$
.
1) ) 2) 4 3) 7 4)5 5) &
AIII42. Izra&unajte kon#entra#iju ,3
4
jona u rastvoru 3CI kon#entra#ije +!++1 mol/dm
$
.
0iselina je potpuno disosovana.
1) 1 x 10
$

11
2) 1 $ 10
73
3)1 $ 10
77
4) 1 $ 10
72
5) 1 $ 10
7)

22
AIII4-. Izra&unajte kon#etra#iju 3
E
jona u rastvoru Na,3 kon#entra#ije +!++1 mol/dm. ;aza
je potpuno disosovana&
1) 1 x 10
711
2) 1 $ 10
73
3) 1 $ 10
77
4 ) 1 $ 10
72
5) 1 $ 10
7)

AIII47. 0onstanta diso#ija#ije sir1etne kiseline je 1!" ? 1+
42
mol/dm
$
. 0onstantadiso#ija#ije
konju%ovane 5aze ) a#etatno% jona. je(
1) 5,5 x 10
710
2) 5,5 $ 10
75
3) 1 $ 10
714
4) 1,5 $ 10
710
5) 3 $ 10
710

AIII4". 0onstanta diso#ija#ije amonijaka je 1!" ? 1+
42
mol/dm
$
.0onstanta diso#ija#ija
konju%ovane kiseline ) amonijum jona. je(
1) 5,5 x 10
710
2) 5,5 $ 10
75
3) 1 $ 10
714
4) 1,5 $ 10
710
5) 3 $ 10
710

AIII49. Izra&unati kon#etra#iju ,3
4
jona! ako je u 22+ #m
$
rastvora 3N,$ rastvoreno +!++-$
% 3N,$ koja je potpuno disosovan.) N*1! ,*1-! 3*1.
1) 2,5 x 10
712
2) 5 $ 10
713
3) 2,5 $ 10
7)
4) 5 $ 10
7)
5) 2,5 $ 10
713
AIII41+. 0oliki je p3 rastvora ako se u ++ #m$ rastvora koji sadr'i +!$-2 % 3CI doda +! %
Na,3? 0iselina i 5aza su potpuno disosovane. )CI*$2!2P Na*2$P ,*1-.
1) 6 2) % 3) ( 4) ),5 5) 12
AI/41. 0oja od navedenih soli hidrolizuje?
1)0HSO4 2) 0H2PO4 3) /2H,O4 4) CaCI2 5) NaNO3
AI/42. 0oja od navedenih soli usled hidrolize rea%uje 5azno?
1) NaHSO4 2) Ca(NO3)2 3) NaH2PO4 4) 9#CI2 5) CH3COO3a
AI/4$. Hu<erska smjea je(
1) HNO3 i NaNO3 2) HCI i NH4CI
3) HNO3 i NH4NO3 4) 3H3 i 3H4CI
5) NaOH i NaCI
AI/4. Hu<erska smjea je(
1) HNO3 i NaNO3 2) HCI i NH4CI
3) HNO3 i NH4NO3 4) CH3COOH i CH3COO3a
23
5) NaOH i NaCI
AI/42.Izra&unajte kon#etra#iju 3
E
jona u rastvoru koji sadr'i +!$ mol/dm
$
sir1etne kiseline i
+!$ mol/dm
$
natrijum4a#etata./rjednost 0)C3$C,,3. * 1!" ? 1+
42
.
1) 1,& x 10
75
2) 3,6 $ 10
75
3)1,% $ 10
76
4) 3,6 $ 10
74
5) 4,2 $ 10
75
AI/4-. Izra&unajte kon#etra#iju 3
E
jona rastvora koji sadr'i +!-mol/dm
$
sir1etne kiseline i
+!- mol/dm
$
natrijum4a#etata./rjednost 0)C3$C,,3. * 1!" ? 1+
42
.
1) 1,& x 10
75
2) 3,6 $ 10
75
3)1,% $ 10
76
4) 3,6 $ 10
74
5) 4,2 $ 10
75
AI/47. Izra&unajte kon#etra#iju ,3
4
jona rastvora do5ijeno% mjeanjem +! mol/dm$
amonijaka i +! mol/dm
$
amonijum4hlorida./rjednost 0)N3$. *1!" ? 1+
42
.
1) 1,& x 10
75
2) 3,6 $ 10
75
3)1,% $ 10
76
4) 3,6 $ 10
74
5) 4,2 $ 10
75
AI/4". Dedan dm
$
neko% pu<ersko% rastvora ima p3*$.0oliko 1e iznositi p3 to% rastvora
ako se doda jo jedan dm
$
destilovane vode?
1) 3 2) 13 3) 12 4) % 5)7
AI/49. @ kojoj od navedenih kom5ina#ija jedan od pu<era ne u&estvuje u re%ulisanju
stalne vrjednosti p3 krvi &ovjeka?
1) 1ia+>o#at#i i -"moglo>i#si .'*"+
2) Fos*at#i i -"moglo>i#si .'*"+
3) 1ia+>o#at#i i *os*at#i .'*"+
4) Fos*at#i i .+ot"i#si .'*"+
5) Hemog'o=inski i acetatni )#Ee!
AI/41+. 0iselo45azni indikator <enol<talein u 5aznoj sredini je lju5i&ast. /odeni rastvor
koje soli 1e 5iti lju5i&asti u prisustvu <enol<talein?
1) CH3COO3a 2)NH4CI 3) Ca(HSO4)2
4) 0NO3 5) NaH2PO4
24
A/41. @ kom nizu se nalaze samo sim5oli halko%enih elemenata(
1) F, CI, 1+, N 2) S, F,F",CI 3) O, S, Se,;e
4) F", CO, Ni,9# 5) C, Si, S#, P>
A/42. Alkalni i zemnoalkalni metali rea%uju sa vodom uz izdvajanje vodonika. 0oji
element sa vodom rea%uje eksplozivno(
1) 3g 2) 1" 3) 2i 4) Cs 5) Ca
A/4$. 3emijski &isto %vo'6e! la5oratorijski! mo'e se do5iti reduk#ijom &isto% %vo'6e
III.4 oksida sa vodonikom.0oliko %rama to% oksida je potre5no za do5ijanje 2+ %rama
%vo'6a.) 8e*2-! ,*1-! 3*1.
1) 64,2 2) (1,4 3) 51,5 4) 4%,% 5) )2,%
A/4. 8ormula %ipsa je(
1) 3gSO4 $ 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) 9#SO4 $ 7H2O
4) C'SO2 $ 5H2O 5) Na2SO4 $ 10H2O
A/42. 0var#no staklo se do5ija topljenjem(
1) Na2SiO3 2) SiO2 3) CaSiO3 i Na2CO3
4) Na2CO3 i Na2SiO3 5) Na2SiO3 i 02SiO3
A/4-. Natrijum4hidroksid industrijski se do5ija elektrolizom zasi1eno% rastvora natrijum4
hlorida. 0oliko %rama natrijum4hidroksida 1e se do5iti! ako se pri tome oslo5odi 22! dm$
%asovito% hlora )normalni uslovi..) Na*2$!,*1-! 3*1! CI*$2!2.
1) 5%,5 2) 5,%5 3) 40 4) &0 5) 117
A/47. 0oja kiselina mora da se &uva u plast&nim sudovima jer na%riza staklo(
1) H2SO4 2)HCN 3) HF 4) HNO3 5)H3PO4
A/4". 0oliko se kilo%rama &iste <os<orne ) <os<atne. kiseline do5ija iz $1 tone &isto%
<os<orita. ) Ca*+! H*$1! :*$2! 3*1! ,*1-.
1) 136 2) 1)6 3) 1600 4) 13600 5) 310
A/49. Kastvaranjem sre5rohlorida u amonijaku nastaje kompleksna so &ija je <ormula(
1) OAg(NH3)4 P
8
CI
7
2) OAg(NH3)3P
8
CI
7
3) OAg(NH3)4P
8
CI2
7
4) OAg(NH3)2P
8
CI
7

5) OAg(NH3)2P
8
CI4
7
25
A/41+. 0oliko %rama aluminijum4hidroksida je potre5no za do5ijanje 2+ %rama
aluminijumoksida? )Al*27P ,*1-P 3*1.
1) 7% 2) 54 3) 312 4) 156 5) 102

ORGANSKA HEMIJA
26
ZADACI
A/I/1. @ koliko od navedenih jedinjenja je mo%u1a %eometrijska izometrija?
1) 17>'t"# 2) .+o."# 3) "til7cilo-"sa#
4) 27>'ti# 5)1,2 $dimeti'$cik'o)entan
A/I/2. 0oliko ima C4atoma prvi &lan homolo%o% niza alkohola koji je opti&ki aktivan?
1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4
A/I/$. 0oliko ima kar5onatnih jedinjenja koja su strukturni izomeri metil4alil4etra?
1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 5
A/I/. @ kom od navedenih jedinjenja je mo%u1a %eometrijska izometrija?
1) 17>'ti# 2) 27>'ti# 3) .+o."#
27

4) m"til7cilo>'ta# 5) 2$)enten
A/I/2. Iolekulska <ormula prvo% &lana nezasi1enih u%ljovodonika koji je opti&ki aktivan
je(
1) C4H% 2) C5H10 3) C6H12 4) C7H14 5) C%H16
A/I/-. 0oliko izomera ima zasi1ena monokar5oksilna kislina koja sadr'i $1!$7=
kiseonika?
1) 3 2) 2 3) 5 4) 4 5) 6
A/I/7. 0oliko ima primarnih amina molekulske <ormule C311N?
1) 6 2) 3 3) 4 4) 5 5) %
A/I/". :amo jedno od navedenih jedinjenja nije strukturni izomer jedinjenja(
C3$4C324C324C32,3
1) CH37CHOH7CH27CH3 2) CH3$C(CH3)2$CH2OH
3) CH37C(CH3)27OH 4) CH37O7CH27CH27CH3
5) CH37CH27O7CH27CH3
A/I/9. 0oliko strukturnih izomera ima pentadien normalno% niza?
1) 2 2) 3 3) 5 4) 4 5) 7
A/I/1+. 0oje je od navedenih jedinjenja opti&ki aktivno?
1) 27>'t"# 2) 17>'ta#ol 3) 2$=#tano'
4) 17>'t"# 5) 17>'ti#
A/II/1. 0oju molekulsku <ormulu ima u%ljovodonik koji se sastoji iz "1!"2= C i 1"!1"= 3!
ako 2!-dm
$
to% u%ljovodonika na normalnim uslovima ima masu od 11%?
1) C3H& 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4
A/II42. :a%orjevanjem odre6ene koli&ine neko% u%ljovodonika nastaje 17!- % C,2 i 9 %
32,.Nje%ova empirijska <ormula je(
28
1) CH2 2)C3H% 3)C2H5 4)CH 5)C3H5
A/II4$. 0oje od navedenih jedinjenja ima najni'u ta&ku klju&anja?
1) 37m"til-"sa# 2) #7."#ta# 3) 2$meti'=#tan
4) #7 m"til-"sa# 5) #7-".ta#
A/II4. 0oje od navedenih jedinjenja ima najviu ta&ku klju&anja?
1) 27 m"til."#ta# 2) n$%e)tan 3) 27m"til.+o.a#
4) #7."#ta# 5) 37m"til."#ta#
A/II42. Ako se smea od%ovaraju1ih koli&ina propana i kiseonika sa%ori u zatvorenom
sudu %asni pritsak 1e posle hla6enja do so5ne temperature(
1) ostati isti 2) sman"iti se d7a )#ta
2) sma#,iti s" t+i .'ta 4) .o("Kati s" !(a .'ta
5) .o("Kati s" t+i .'ta
A/II4-. Ako pri sa%orjevanju neke koli&ine heptana izrea%uju 2!72 mola kiseonika
zapremina do5ijene vode na EC iznosi(
1) 36 cm
3
2) 66,7 !m
3
3) 540 cm
3
4) 6,67 !m
3
5) 10% cm
3
A/II47. :a%orjevanjem +!+1 mol neko% u%ljovodonika sa normalnim nizom do5ija se 2!2+
% C,2 i 1!+" % 32,.0oje od navedenih jedinjenja predstavlja nje%ov izomer?
1) CH3 CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3
3) cilo."#ta# 4) CH3CH(CH3)CH2CH3
5) >"#z"#
A/II4". 0oje od navedenih jedinjenja mo'e na so5noj temperaturi da o5ez5oji rastvor
kalijumperman%anata?
1) "ta# 2) 27m"til.+.a# 3) cilo.+o.a#

4) eten 5) >"#z"#
A/II49. 0oje od navedenih jedinjenja pokazuje kisele oso5ine?
1) 3$meti'$1$)entin 2) 27m"til727>'t"# 3) !i*"#il
29

4) st+i"# 5) 27."#ti#
A/II41+. Iasa or%ansko% jedinjenja ) u %ramima.! koja se do5ija reak#ijom $$- #m
$

propina ) normalni uslovi. sa vodom u prisustvu 'ivinih soli je(
1) 0,44 2) 1,%% 3) 0,&( 4) 2,2 5) 4,4
A/III41. 0ada se na +!+22 mola 1!$45utadiena djeluje sa % 5roma! pod o5i&nim uslovima!
u najve1oj koli&ini nastaje( ) ;r*"+ .
1) 3,47 !i>+om7 >'t"# 2) 1,4$di=!om$2$=#ten
3) 1,27 !i>+om737>'t"# 4) 1,2,3,47t"t+a>+om>'t"#
5) 2,37 !i>+om727>'t"#
A/III42. 0oliko %rama 5utadiena rea%uje sa +!+1 molom 5romovodonika pri &emu se
do5ija zasi1eno jedinjenje?
1) 2,7 2) 5,4 3) 0,54 4) 0,2( 5) 1,35
A/III4$. 0oliko %rama vinil4hlorida nastaje dejstvom 7!$ % hlorovodonika na etin
)a#etilen.? )CI*$2!2.
1) 1),% 2) 62,5 3) 6,25 4) 12,5 5)1,25
A/III4. 0oliko je potre5no %rama od%ovaraju1e% alki45romida da u reak#iji sa
kon#entrovanim kalijum4hidroksidom nastane $!2 % 14pentana? );r4"+.
1) (,55 2) 15,1 3) 3,77 4) 1,51 5) 0,755
A/III42. Keak#ijom istih koli&ina propil4hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijum4
hidroksida nastaje jedinjenje(
1) CH 3CH2CH23H2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COONa
4)CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2
A/III4-. 0oliko %rama 5roma se adira na 1 mol propina! ako se iz +! % propina do5ija $!-
% 5romno% derivata?
1)32 2) 160 3) 320 4) %0 5) %
30
A/III47. 0oliko dm$ etina mo'e nastati iz 22- % &isto% kal#ijum4kar5ida ) normalni uslovi.?
1) &,6 2) %,)6 3) 1% 4) 45 5) 4,5
A/III4". 0oliko dm
$
hlora ) normalni uslovi . se troi u reak#iji potpune adi#ije sa 19!2 %
5enzena?
1)16% 2) 16,& 3) 33,6 4) 25 5) 14
A/III49. 0ada se etin propusti kroz amonija&ni rastvor sre5ro4oksida na%radi se neutralna
so sre5ro4a#etilid.0oliko je dm
$
) normalni uslovi . etina potre5no za do5ijanje 2 % to%
jedinjenja.)A%*1+"!C*12!,*1-.
1) 2,24 2) 22,4 3) 1,12 4) 11,2 5) 3,36
A/III41+. @ reak#iji 5romovanja 5enzena u prisustvu 8e;r$ kao katalizatora! do5ijen je i
5romovodonik koji je uveden u rastvor A%N,$. Hri tom je do5ijeno 7!22 % talo%a.@ reak#iji
5romovanja nastalo je(
1)0,62% g >+om>"#z"#a 2) 6,2& g =!om=enzena
3) 0,314 g >+om>"#z"#a 4) 0,62% g >+om>"#z"#a
5) 12,56 g >+om>"#z"#a
AIA/1. 0oje od navedenih jedinjenja hidroliza daje 5enzil4alkohol?
1) #at+i,'m7*"#olat 2) -lo+>"#z"# 3) %'o!Eeni'metan
4) >"#zil7ami# 5) #at+i,'m7>"#zoat
AIA/2. 0oje od navedenih jedinjenja rea%uje sa natrijum4etoksidom i daje etil45enzil4etar?
1) #at+i,'m7*"#olat 2) %'o!Eeni'metan 3) -lo+>"#z"#
4) >"#zil7amim 5) #at+i,'m7>"#zoat
AIA/$. 0oliko izomernih alkena teorijski mo'e da se do5ije dejstvom kon#entrovanih
jakih alkalija na $45romheksan?
1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
AIA/. 0oliko izomernih alkena teorijski mo'e da se do5ije dejstvom kon#etrovanih jakih
alkalija na $45rom42!2dimetilheksan?
1)2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
31
AIA/2. ;enzil4hlorid je trivijalno ime za(
1) #at+i,'m7>"#zoat 2) -lo+o>"#z"# 3) 17*"#il717-lo+.+o.a#
4) 27*"#il.+o.a# 5) %'o!Eeni'metan
AIA/-. 0oliko ima izomernih monohlor4derivata toluena! &ija je molekulska <ormula
C737CI?
1)1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 5
AIA/7. 0oja od navedenih <ormula predstavlja 5enzil45romid?
1) 471+7C6H4CH3 2) C6H5CH2CO1+ 3) C6H5CH2-!

4) C6H51+ 5) C6H5CO1+
AIA/". 0oje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podle'e supstitu#iji
3alo%ena u reak#iji sa natrijum4metoksidom?
1) C6H5CH21+ 2) C6H5CH21+ 3) C2H51+

4) C6H5-! 5) C6H131+
AIA/9. 0oje od navedenih jedinjenja podlije'e supstitu#iji halo%ena u reak#iji sa
natrijum4 metoksidom! pod normalnim uslovima ?
1) C6H5CH2-! 2) 471+7C6H4CH3 3) 371+7C6H4CH3
4) .71+7C6H4CH3 5) C6H51+
AIA/1+. 0oje od navedenih jedinjenja pri dehidrohalo%enovanju daje od%ovaraju1i alkin ?
1) 1,67!i>+om#o#a# 2) 1,57!i>+om#o#a# 3) 1,47!i>+om#o#a#
4) 1,37 !i>+om#o#a# 5) 1,2$di=!omnonan
AA/1. @ kom nizu su navedena jedinjenja pore6ana po opadaju1oj kiselosti ?
1) "ta#ol Q (o!a Q *"#ol 2) Eeno' F 7oda F etano'
3) "ta#ol Q *"#ol Q (o!a 4) *"#ol Q "ta#ol Q (o!a
5) (o!a Q "ta#ol Q *"#ol
AA/2. @ kom nizu su navedena jedinjenja pore6ana po rastu1oj kiselosti ?
1) etano' G 7oda G Eeno' 2) *"#ol R (o!a R "ta#ol
3) "ta#ol R *"#ol R (o!a 4) *"#ol R "ta#ol R (o!a
32
5) (o!a R "ta#ol R *"#ol
AA/$. 0oji od navedenih alkohola ne mo'e da se do5ije reduk#ijom od%ovaraju1e%
kar5onilno% jedinjenja ?
1) 37m"til-"sa#717ol 2) 37m"til-"sa#727ol
3) 3$meti'%eksan$3$o' 4) -"sa#717ol
5) -"sa#727ol
AA/. 0oji od navedenih alkohola mo'e da se do5ije reduk#ijom od%ovaraju1e%
kar5onilno% jedinjenja ?
1) 3$meti'%eksan$2$o' 2) 37m"til-"sa#737ol
3) 2,37!im"til-"sa#737ol 4) 2,37!im"til-"sa#727ol
5) 37"til727m"til-"sa#737ol
AA/2. 0oji od navedenih alkohola sa Qukasovim rea%ensom rea%uje trenutno ?
1) 27m"til-"sa#717ol 2) 2$meti'%eksan$2$o'
3) 3,47!im"til-"sa#727ol 4) 37m"til-"sa#727ol
5) 47m"til-"sa#727ol
AA/-. 8ormula jedinjenja koje nastaje reak#ijom jedno% mola metanola i jedno% mola
sul<atne kiseline je (
1) CH3SO2OH 2) CH3SO2CH3 3) CH3SO2OCH3
4) CH3OSO2OH 5) CH3OSO2OCH3
AA/7. 8enil4a#etat se do5ija reak#ijom izme6u (
1) #at+i,'m7*"#osi!a i "til7ac"tata
2) >+om>"#z"#a i si+K"t#" is"li#"
3) *"#ola i #at+i,'m7ac"tata
4) Eeno'a i aceti'$%'o!ida
33
5) *"#ola i "til7ac"tata
AA/". ,ksida#ijom <enola raz5la'enim rastvorom 0In, do5ija se(
1) ma#ga#7*"#osi!
2) ali,'m7*"#osi!
3) %inon
4) -i!+o-i#o#
5) sm,"?a ma#ga#7*"#olata i ali,'m *"#olata
AA/9. Dehidrata#ijom jedno% mola pentanola41 uz izdvajanje jedno% mola vode nastaje(
1) ."#ta#al
2) ."#ta#o#72
3) ."#ta#
4) )enten$1
5) sm,"?a ."#t"#a71 i ."#ta#a ' molsom o!#os' 1F1
AA/1+. Dehidro%enovanjem pentanola41 u prisustvu 5akra nastaje (
1) sm,"?a ."#t"#a71 i ."#ta#a ' molsom o!#os' 1F1
2) ."#ta#o#72
3) ."#ta#
4) ."#t"#71
5) )entana'
AAI/1. 0oliko ima alkohola koji su me6uso5no strukturni izometri ! a &ijih 7! % oslo5a6a
1!12 dm
$
%asa pri reak#iji sa elementarnim natrijumom ) svedeno na normalne uslove . ?
) ,*1-! C*12! 3 *1.
1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
AAI/2. 0olika je zapremina vodonika ) svedeno na normalne uslove . koji se oslo5odi
kad se u 1++ % &isto% etanola doda !- % elementarno% natrijuma? ) Na*2$ .
34
1) 224 cm
3
2) 112 cm
3
3) 2240 cm
3

4) 1120 cm
3
5) 44%0 cm
3
AAI/$. 0oliko ima alkohola sa normalnim nizom u%ljenikovih atoma! koji su me6uso5no
strukturni izomeri! a &ijih "!" % oslo5a6a 1!12 dm
$
vodonika pri reak#iji sa elementarnim
natrijumom ) svedeno na normalne uslove . ? ) ,*1-! C* 12! 3*1 .

1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7
AAI/. 0oliko ima prmarnih alkohola &ijih $!7 % oslo5a6a 2-+ #m
$
vodonika pri reak#iji sa
elementarnim natrijumom ) svedeno na normalne uslove . ? ) ,*1-! C* 12! 3*1 .
1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
AAI/2. 0oliko ima alkohola sa normalnim nizom u%ljenikovih atoma! koji su me6uso5no
strukturni izomeri! a &ijih 2!2 % oslo5a6a 2"+ #m
$
vodonika pri reak#iji sa
elementarnim natrijumom ) svedeno na normalne uslove . ? ) ,*1-! C* 12! 3 *1 .
1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 5
AAI/-. 0oliko se %rama vode izdvoji iz potre5ne koli&ine od%ovaraju1e% hidroksilno%
derivata u%ljovodonika pri do5ijanju +!2 % propena ? ) ,*1-! C* 12! 3*1 .
1) 0,01%0 2) 0,1&00 3) 0,0360 4) 0,3600 5) 1,%000
AAI/7. 0oliko %rama od%ovaraju1e% 5romovano% proizvoda nastaje u reak#iji +!9 %
<enola sa vikom 5roma ? ) ;r*"+! ,*1-! C*12! 3*1 .
1) 3,31 2) 1,73 3) 2,52 4) 6,62 5) 3,46
AAI/". 0oliko %rama od%ovaraju1e% nitrovano% proizvoda nastaje u reak#iji milimola
<enola sa nitratnom kiselinom u viku ? ) N* 1! ,*1-! C*12! 3*1 .
1) 0,)0% 2) 0,)10 3) 0,)12 4) 0,)14 5) 0,16
AAI/9. Georijski izra&unata masa aldehida koja se mo'e do5iti pri oksida#iji 1!- % jedno%
ali<ati&no% zasi1eno% alkohola iznosi 1!2 %. 0oliko u%ljenikovih atoma ima taj alkohol?
) ,*1-! C*12! 3*1 .
1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 5
35
AAI/1+. Hri oksida#iji 2 milimola jedno% zasi1eno% ali<ati&no% alkohola do5ija se +!27 %
aldehida. 0oliko u%ljenikovih atoma ima taj alkohol? ) ,*1-! C*12! 3*1 .
1) % 2) ( 3) 6 4) 5 5) 4
AAII/1. ,ksida#ijom jedno% kar5onilno% jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom do5ija se
smjea etanske i propanske kiseline u odnosu 1(1. Nje%ovo ime je(
1) ."#ta#al 2) ."#ta#o#72 3) )entanon$3
4) -"sa#o#72 5) -"sa#o#73
AAII/2. ,ksida#ijom jedno% kar5onilno% jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom do5ija se
smjea metanske! etanske! propanske i 5utanske kiselne. Nje%ovo ime je(
1) >'ta#o#72 2) )entanon$2 3) -"sa#o#72
4) ."#ta#o#73 5) -"sa#o#73
AAII/$. Aldolnom adi#ijom odre6eno% kar5onilno% jedinjenja do5ija se $4hidroksi424
izopropil424metilheksanal. 0oje je to jedinjenje?
1) 27izo.+o.il."#ta#al 2) 27izo.+o.il-"sa#al
3) 27izo.+o.il757m"til-"sa#al 4) 27m"til>'ta#al
5) 3$meti'=#tana'
AAII/. Aldolnom adi#ijom ko% od navedenih jedinjenja se do5ija( $4hidroksi42!4dimetil4
24propilheptanal. 0oje je to jedinjenje ?
1) 2$meti')entana' 2) 37m"til."#ta#al
3) 47m"til."#ta#al 4) 27m"til727.+o.il."#ta#al
5) 2,47!im"til727.+o.il."#ta#al
AAII/2. :intezom Rrinjarovo% rea%ensa iz odre6eno% alkil4halo%enida! a zatim reak#ijom
do5ijeno% proizvoda sa odre6enim kar5onilnim jedinjenjem nastaje 4metilpentanol41.
0oji alkil4halo%enid i koje kar5onilno jedinjenje su upotre5ljeni?
1) 27>+om737m"til>'ta# i m"ta#al
2) 27>+om737m"til>'ta# i "ta#al
3) 1$=!om$3$meti'=#tan i metana'
4) 17>+om737m"til>'ta# i "ta#al
36
5) m"til7,o!i! i 47m"til."#ta#al
AAII/-. :intezom Rrinjarovo% rea%ensa iz odre6eno% alkil4halo%enida! a zatim reak#ijom
do5ijeno% proizvoda sa odre6enim kar5onilnim jedinjenjem nastaje 2!$4dimetil5utanol42.
0oji alkil4halo%enid i koje kar5onilno jedinjenje mo%u 5iti upotre5ljeni u ovoj reak#iji?
1) 27,o!.+o.a# i "ta#al
2) ,o!"ta# i 27m"til.+o.a#al
3) ,o!"ta# i 37m"til>'ta#o#72
4) "odmetan i 3$meti'=#tanon$2
5) 27,o!.+o.a# i 27m"til>'ta#al
AAII/7. 0oje je od navedenih jedinjenja a#etal ?
1) CH3OCH2CH2OCH3 2) ( CH3O )2 CHCH2CH3
3) CH3OCOCH2CH2CH3 4) CH3OCH2COCH2CH3
5) CH3COCH2COCH3
AAII/". 0oje je od navedenih jedinjenja polua#etal ?
1) CH3OCH2CH2OH 2) ( CH3O )2 CHCH2CH3 5) CH3COCH2CHO
3) CH3OCOCH2OH 4) CH3OCH(OH)CH2CH3
AAII/9. 0oje je od navedenih jedinjenja oksim ?
1) CH3NHCH2CH2CH6O 2) ( CH3 )2 NCH6CHCH2CH3
3) CH3N(CH3)CH2CH6CHCH3 4) HO$30CHCH3CH2CH3
5) CH3CH2CH6NH
AAII/1+. 0oje je od navedenih jedinjenja imin?
1) CH3NHCH2CH2CH3 2) ( CH3 )2 NCH6CHCH2CH3
3) CH3N(CH3)CH2CH6CHCH3 4) HO7N6CHCH3CH2CH3
5) CH3CH2CH03H
AAIII/1. @ kom od nizova su navedena jedinjenja pore6ana po opadaju1oj kiselosti?
1) mono%'o!si!<etna F m!a7'"a F si!<etna
2) si+K"t#a Q mo#o-lo+si+K"t#a Q m+a(l,a
37
3) m+a(l,a Q mo#o-lo+si+K"t#a Q si+K"t#a
4) mo#o-lo+si+K"t#a Q si+K"t#a Q m+a(l,a
5) si+K"t#a Q m+a(l,a Q mo#o-lo+si+K"t#a
AAIII/2. 0oje od navedenih jedinjenja nije strukturni izomer 24metil5utanske kiseline?
1) CH3COCH2CH2OCH3 2) ( CH3O)2 CHCH6CH2
3) CH3CH2CH2CH2COOH 4) CH3OCH2COCH2CH3
5) CH3COCH2COCH3
AAIII/$. @ reak#iji sa natrijum4 5ikar5onatom isti 5roj molova navedenih kiselina oslo5a6a
istu zapreminu %asa! osim jedne. 0oja je to kiselina?
1) osal#a 2) malo#sa 3) ,a>'D#a
4) 'im#nska 5) mal"i#sa
AAIII/. Sarenjem kal#ijum4a#etata do5ija se(
1) CH3COCH3 2) (CH3CO)2O 3) CH3COOH
4) CH3OCOCH2CH3 5) CH3CHO
AAIII/2. Iolekulske mase aspirina i 5enzoeve kiseline razlikuju se za(
1) 16 2) 1% 3) 5& 4) 7% 5) )%
AAIII/-. 0oje od navedenih jedinjenja je strukturni izomer 24metil5utanske kiseline?
1) CH3COCH2CH2OCH3 2) CH3OCOCH6CHCH3
3) CH3CH(CH3)CH2CH2COOH 4) CH3OCH2CH2OCH2CH3
5) CH3COCH2COCH3
AAIII/7. 0oje od navedenih jedinjenja je strukturni izomer mle&ne kiseline?
1) CH3COCH2COOH 2) CH26CHCOOH
3) HOCH2CH2COOH 4) CH26CHCH(OH)COOH
5) HOOCCH(OH)CH2COOH
AAIII/". Dejstvom natrijumom4hidroksida na jedno od navedenih jedinjenja do5ija se
natrijum4propanoat. 0oje je to jedinjenje ?
1) .+o.il7-lo+i! 2) .+o.il7alo-ol 3) .+o.i#sa is"li#a
38
4) .+o."#sa is"li#a 5) )!o)anska kise'ina
AAIII/9. Tta se do5ija hidro%eniza#ijom <umarne kiseline?
1) malo#sa is"li#a 2) <i'i=a!na kise'ina 3) ,a>'D#a is"li#a
4) ml"D#a is"li#a 5) (i#sa is"li#a
AAIII/1+. 0oji %as se oslo5a6a za%revanjem natrijum4etanoata sa natrijum4hidroksidom?
1) "ta#al 2) m"ta#al 3) metan 4) "ta# 5) "ti#
AAI//1. 0oje od navedenih jedinjenja je estar?
1) CH3OCH2OCH2CH3 2) ( CH3O)2 CHCH2CH3
3) CH3OCH2CHO 4) CH3COOCH3
5) CH3CH2CH2CH2OCHO
AAI//2. 0oje je od navedenih jedinjenja a#il4hlorid?
1) .+o.il7-lo+i! 2) CH3COCCl3 3) CH3COC'
4) CH2ClCOCH2Cl 5) alil7-lo+i!
AAI//$. 0oje od navedenih jedinjenja u reak#iji sa amonijakom daje propan4amid?
1) .+o.il7-lo+i! 2) )!o)anoi'$%'o!id 3) #at+i,'m7.+o.a#oat
4) .+o.ilami# 5) .+o."#71
AAI//. 0oje od navedenih jedinjenja u reak#iji sa amonijakom daje etan4amid?
1) "til7-lo+i! 2) #at+i,'m7ac"tat 3) eti'$acetat
4) "tilami# 5) "t"#
AAI//2. :a kojim od navedenih jedinjenja rea%uje etanol i daje etil4propanoat?
1) .+o.il7-lo+i! 2) #at+i,'m7.+o.a#oat 3) .+o."#
4) .+o.i# 5) )!o)anoi'$%'o!id
AAI//-. 3idrolizom ko% od navedenih jedinjenja se do5ija sir1etna kiselina?
1) ac"to#a 2) "ta#ala 3) ac"tilac"to#a
4) etanamida 5) "ta#olami#a
39
AAI//7. Za%revanjem jedno% od navedenih jedinjenja do5ija se propanamid. 0oje je to
jedinjenje?
1) P+o.ilami# 2) .+o.ilamo#i,'m7-lo+i!
3) amoni"#m$)!o)anoat 4) amo#i,'m7,o!i!
5) N7.+o.ila#ili#
AAI//". 0oje od navedenih jedinjenja podle'e hidrolizi?
1) m"tilcilo-"sa# 2) m"til>"#z"# 3) m"til7ami#
4) meti'$acetat 5) N7m"tila#ili#
AAI//9. :a kojim od navedenih jedinjenja rea%uje amonijak i %radi kar5amid?
1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2
3) CH3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH
5) CH3COCH2COCH3
AAI//1+. 8os%en je(
1) !"+i(at *os*o+#" is"li#" 2) !"+i(at mo+aK#" is"li#"
3) de!i7at #g'"ene kise'ine 4) !"+i(at *ol#" is"li#"
5) *osil#o go+i(o
AA//1. 0oje od navedenih jedinjenja %radi soli sa kiselinama ?
1) Pi+ol 2) F'+a# 3) 1,47!iosa#
4) Nit+om"ta# 5) ,i!idin
AA//2. 0oliko se %rama 5enzendiazonijum hlorida do5ija reak#ijom +! mola anilina sa
od%ovaraju1om koli&inom nitritne kiseline u prisustvu 3CQ ? ) N* 1! Cl*$2!2 .
1) 56,2 2) 51,% 3) 52,2 4) 56,6 5) 4),4
AA//$. 0oliko je mola nitritne kiseline potre5no da u reak#iji sa od%ovaraju1im
jedinjenjem nastane 9!22 %rama N4nitrozodietil4amina? ) N*1 ..
1) 1,25 2) 0,125 3) 0,0 4) 0,75 5) 1
40
AA//. @ reak#iji ( A. 3N,$/32:, ;. 8e/3Cl anilin! jedinjenje A je (
F F
1) >"#zo"(a is"li#a 2) #it+o>"#z"#
3) =enzen 4) ami! >"#zo"(" is"li#"
5) *"#ol
AA//2. 0olika je masa tiazola koja sadr'i istu koli&inu azota kao 1!7 %rama imidazola ?
) N*1P :* $2 .
1) 2,125 2) 4,25 3) 1,7 4) 3,4 5) 3,%
AA//-. 0oje od navedenih jedinjenja nema aromati&nu strukturu ?
1) I#!ol 2) Hi#oli# 3) Jio*"#
4) ,i)e!idin 5) Pi+ol
AA//7. 0oje od navedenih jedinjenja sadr'i isti 5roj atoma azota u jednom molu kao
nikotinamid ?
1) Histi!i# 2) Nioti#sa is"li#a 3) Pi+oli!i#
4) ;imin 5) P+oli#
AA//". @ kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja koja sadr'e hidro%enizovan
hetero#ikli&ni sistem sa jednim heteroatomom ?
1) Jiazol, timi#, i#!ol, osazol
2) 0sa#ti#, timi#, -istami#, .i."+i!i#
3) P+oli#, sa#ti#, timi#, t"t+o-i!+o.i+a#
4) ,i!o'idin, )i)e!idin, )!o'in, tet!a%id!o)i!an
5) Pi+oli!i#, .i."+i!i#, sa#ti#, i#!ol
AA//9. 0oje od navedenih jedinjenja sadr'i 2- %rama azota u jednom molu ? ) N*1.
1) Pi+imi!i# 2) Pi."+i!i# 3) A!"#i#
4) I'a#i# 5) ,#!in
AA//1+. 0oje od navedenih jedinjenja sadr'i kvaternerni amonijum jon?
1) Ho'in 2) A#ili#i,'m7-lo+i!
41
3) Nioti#ami! 4) Pi+i!i#i,'m7>+omi!
5) 3"til7amo#i,'m7-i!+osi!
AA/I/1. 0oje od navednih jedinjenja je C4 epimer U4D4%alaktopiranoze?
1) S7T7galato.i+a#oza 2) H $I$g'#ko)i!anoza
3) U7T7ma#o.i+a#oza 4) U7T7*+'to*'+a#oza
5) U7T7*+'to.i+a#oza
AA/I/2. 0oje od navedenih jedinjenja je C4 epimer D4%lukoze ?
1) 27gl'oza 2) T$ga'aktoza 3) 27ma#oza
4) T7 *+'toza 5) T7+i>'loza
AA/I/$. 0oje od navedenih jedinjenja je C42 epimer D4%lukoze?
1) 27gl'oza 2) T7galatoza 3) 27galatoza
4) I$ manoza 5) T7+i>'loza
AA/I/. N4a#etil4U4D4%lukozamin ima molekulsku <ormulu(
1) C%H14O6N 2) C7H14O5N 3)C7H15O5N
4) C&H15O63 5) C6H13O5N
AA/I/2. N4a#etil4U4D4%alaktozamin ima molekulsku <ormulu(
1) C%H15O6N2 2) C6H13O5N 3) C7H15O5N
4) C%H14O6N 5) C&H15O63
AA/I/-. 0oje od navedenih tvr6enja koje se odnosi na aldonske kiseline nije ta&no?
1) Nasta,' osi!aci,om ."#toza
2) Nasta,' osi!aci,om -"soza
3) H +ast(o+' s" #alaz" ' lato#som o>li'
4) 5"!'ci,om !a,' .oli-i!+osil#" alo-ol"
5) Sad!Je ka!=oksi'n#, a'de%idn# i 7iKe %id!oksi'ni% g#)a
AA/I/7. 0oje od navedenih tvr6enja koje se odnosi na uronske kiseline nije ta&no?
1) Jo s' osi!acio#i .+oiz(o!i mo#osa-a+i!a
2) HD"st(',' ' izg+a!#,i #"i- .olisa-a+i!a
3) I+a!" '+o#i!" sa *"#olom
4) 3asta"# !eakci"om #!ee sa dika!=oksi'nim kise'inama
42
5) Sa!+@" a+>osil#', al!"-i!#' i (i?" -i!+osil#i- g+'.a
AA/I/". :amo jedno od navedenih tvr6enja je ta&no kada su u pitanju uronske kiseline.
0oje ?
1) Nasta,' +"aci,om a+"" sa !ia+>osil#im is"li#ama
2) Nasta,' +"aci,om '+acila sa ."#tozom
3) Po+"! a+>osil#" sa!+@" i ami!#' g+'.'
4) :!ade #!onide sa Eeno'om
5) Nasta,' !"g+a!aci,om mo+aK#" is"li#"
AA/I/9. 0olika je masena kon#entra#ija ) %/dm$. rastvora D4ri5oze akose pri 8ehlin%ovoj
reak#iji iz 2 #m$ ovo%rastvora izdvoji +!++2 mola talo%a?
1) 0,4 2) 2 3) 60 4) 6 5) 4
AA/I/1+. 0oliko se %rama sre5ra izdvoji Gollensovom reak#ijom iz 1++ #m$ rastvora
aldopentoze masene kon#entra#ije 1!2 %/dm$? ) A%*1+" .
1) 0,10% 2) 1,0% 3) 0,216 4) 2,16 5) 0,432
AA/II/1. 8enil%lukuronid ima molekulsku <ormulu(
1) C12H%O4 2) C12H14O( 3) C12H10O4
4) C12H15O3 5) C12H15O6
AA/II/2. Disaharidi nastaju iz monosaharida(
1) g+aC"#,"m .ol'ac"tal#" ("z" 'z iz!(a,a#," (o!"
2) g+aC"#,"m "sta+s" ("z" 'z iz!(a,a#," (o!"
3) g+aC"#,"m ac"tal#" ("z" 'z iz!(a,a#," (o!o#ia
4) g!aLen"em g'ikozidne 7eze #z izd7a"an"e 7ode
5) g+aC"#,"m a#-i!+i!#" ("z" 'z iz!(a,a#," (o!"
AA/II/$. @ amilozi su molekuli %lukoze povezani %likozidnom vezom tipa (
1) M (184 ) 2) U(1=4) 3) S( 1=6)
4) U( 1=6) 5) S(1=4) i S(1=6)
AA/II/. @ amilopektinu su molekuli %lukoze povezani %likozidnom vezom tipa (
1) M (184) i M (186) 2) S(1=6)
43
3) U( 1=6) 4) S(1=4) i ) U( 1=6)
5) S(1=6) i U( 1=6)
AA/II/2. 0oje od navedenih jedinjenja ima U)1F. %likozidnu vezu?
1) Sa-a+oza 2) Baktoza 3) 3altoza
4) U7T7galato.i+a#oza 5) Amilo."ti#
AA/II/-. 0oje od navedenih jedinjenja ne redukuje 8ehlin%ov rastvor ?
1) Il'oza767*os*at 2) 5i>oza757*os*at 3) M $I$g'#koza$1$EosEat
4) F+'toza767*os*at 5) Il'ozami#
AA/II/7. 0oji od%ovor nije ta&an kada je u pitanju invertni e1er?
1) Jo ," sm,"?a mo#osa-a+i!a o,i s' st+'t'+#i izom"+i
2) O>+K" +a(a# .ola+izo(a#" s(,"tlosti 'l"(o
3) Nasta," -i!+olizom sa-a+oz"
4) 3ema !ed#kcione oso=ine
5) P+"!sta(l,a sm,"?' gl'oz" i *+'toz"
AA/II/". Invertni e1er nastaje hidrolizom(
1) gliog"#a 2) latoz" 3) amiloz"
4) c"l'loz" 5) sa%a!oze
AA/II/9. Dejstvom raz5la'enih alkalija na D4%lukozu do5ija se(
1) T7gl'o#olato#
2) ?"K"+#i alo-ol
3) T7gl''+o#sa is"li#a
4) ozazo#
5) !a7noteJna sm"eKa I$g'#koze, I$E!#ktoze i I$manoze
AA/II/1+. 8enilozazoni nastaju(
1) +"aci,om *"#ola sa -i!+azi#om
44
2) +"aci,om *"#ola sa mo#osa-a+i!ima
3) !eakci"om monosa%a!ida sa Eeni'%id!azinom
4) !",st(om mi#"+al#i- is"li#a #a T7gl'oz'
5) +"aci,om sa-a+oz" sa *"#il-i!+azi#om
AA/III/1. 0oja od navedenih aminokiselina ima <enolnu <unk#ionalnu %rupu?
1) Hi!+osi.+oli# 2) 57-i!+osilizi# 3) J+"o#i#
4) ;i!ozin 5) Izol"'ci#
AA/III/2. @ kom od navedenih nizova se nalaze aminokiseline sa 5aznim 5o&nim nizom<
1) 2izi#, -isti!i#, ti+ozi# 2) 2izi#, t+"o#i#, a+gi#i#
3) A+gi#i#, gl'tami#, t+"o#i# 4) Histidin, 'izin, a!ginin
5) Il'tami#, a+gi#i#, izol"'ci#
AA/III/$. Iolekulska <ormula :#hi<<ove 5aze! koja nastaje kao produkt reak#ije alanina sa
<ormaldehidom je(
1) C4H)O2N 2) C4H%O3N 3) C4H(O23

4) C3H5O3N 5) C4H)O3N
AA/III/. Iolekulska <ormula :#hi<<ove 5aze! koja nastaje kao produkt reak#ije tirozina
sa <ormaldehidom je(
1) C 10H11O33 2) C)H)O3N 3) C10H11O4N

4) C)H)O2N 5) C10H11O2N
AA/III/2. Hrodukat koji nastaje ksantoproteinskom reak#ijom iz <enilalanina ima
molekulsku <ormulu(
1) C)H12O2N2 2) C%H%O3N 2 3) C)H10O3N

4) C%H10O2N2 5) CH10O432
45
AA/III/-. 0oje od navedenih tvr6enja nije ta&no kada je u pitanju #istein?
1) 3o@" !a +"ag'," sa *o+mal!"-i!om
2) 3o@" !a +"ag'," sa m"tio#i#om
3) Sa M$naEto'om # )!is#st7# nat!i"#m N %i)o=!omita da"e '"#=iDasto o=o"eno "edin"en"e
4) Osi!aci,om mo@" sa #ag+a!i !is'l*i!
5) 3o@" sa +"ag'," sa #i#-i!+i#om
AA/III/7. Rli#ilalanilmetionin ima molekulsku <ormulu(
1) C10H1O433S 2) C)H17O4N3S 3) C)H17O3N3S2

4) C10H17O4N4S 5) C10H1)O4N3S2
AA/III/". Rli#ilalaniltreonin ima molekulsku <ormulu(
1) CH1(O533 2) C)H17O4N3 3) C)H17O4N4

4) C10H1)O5N3 5) C10H1)O4N3
AA/III/9. 0ojom od navedenih reak#ija nastaju merkaptidi?
1) 5"aci,om a+>osil#" g+'." ami#ois"li#a sa SOCl2
2) 5aci,om ami#o g+'." ami#ois"li#a sa SOCl2
3) Osi!aci,om tiol#" g+'."
4) Oeakci"om tio'ne g!#)e sa so'ima teKki% meta'a
5) 5"aci,om *"#ilizotioci,a#ata sa ami#o g+'.om cist"i#a&
AA/III/1+. 0santoproteinska reak#ija slu'i za dokazivanje(
1) ami#ois"li#a sa >az#im >oD#im #izom
46
2) aminokise'ina sa a!omatiDnim =oDnim nizom
3) ami#ois"li#a sa s'm.o+om ' >oD#om #iz'
4) ami#ois"li#a sa -i!+osil#om g+'.om ' >oD#om #iz'
5) ami#ois"li#a sa i"li#sim ostatom ' >oD#om #iz'
AAIA/1. 0oji od navedenih peptida 1e u reak#iji sa kon#entrovanom nitratnom kiselinom
nad%raditi 'uto o5ojeno jedinjenje?
1) 2"'cilizol"'cil(ali# 2) Ala#il(alil.+oli#
3) As.a+agillizilcist"i# 4) 3"tio#ilglicilt+"o#i#
5) :'ici'se!i'Eeni'a'anin
AAIA/2. ;o&ni niz jedno% od navedenih peptida rea%uje sa jonima H5
2E
.
1) Ala#ils"+ilt+"o#i# 2) Iglicill"'cil.+oli#
3) Izo'e#ci'g'ici'cistein 4) Ilicilala#il*"#ilala#i#
5) Ala#ils"+ila+gi#i#
AAIA/$. 0oji od navedenih peptida 1e sa a > na<tolom u prisustvu natrijumhipo5romita
nad%raditi lju5i&asto o5ojeno jedinjenje?
1) Ilicils"+ilt+"o#i# 2) Se!i't!eoni'a!ginin
3) Cist"i#ilglicilala#i# 4) Ilicils"+il*"#ilala#i#
5) Ilicils"+ilti+ozi#
AAIA/. 8ormula leu#iltreonina je(
1) CH3CH2CH(CH3)CHCONHCHCOOH
V V
NH2 CH(OH)CH3
2) CH3CH2CH(CH3)CHCONHCHCOOH
V V
47
NH2 CH 2CH 2OH
3) (CH3)2CHCHCONHCHCOOH
V V
NH2 CH(OH)CH3
4) (CH3)2 CHCH 2CHCONHCHCOOH
V V
NH 2 CH(OH)CH3
5) (CH3)2 CHCH 2CHCONHCHCOOH
V V
NH2 CH 2OH 2OH
AAIA/2. 8ormula lizilserina je(
1) H2NCH2(CH2)2CHCONHCHCOOH
V V
NH2 CH2OH
V V
NH2 CH2CH2OH
V V
48
NH2 CH2 (OH)CH3
V V
NH 2 CH2OH
V V
NH2 CH2 (OH)CH3
AAIA/-. 0ako se zove tripeptid &ija je <ormula
H2NCHCH2CH2CONHCHCONHCH2COOH
V V
COOH CH2SH
1)As.a+agilcist"i#ilglici# 2) P N g'#tami'cisteini'g'icin
3) Ilicilcist"i#il E W E gl'tami# 4) Ilicilcist"i#ilas.a+agi#
5) 2izilcist"i#ilglici#
AAIA/7. 0oja od navedenih aminokiselina ima vie od jedno% para enantiomera?
1) Histi!i# 2) 3"tio#i# 3) ;!eonin 4) F"#ilala#i# 5) 2"'ci#
AAIA/". @ kom od navedenih nizova se nalazi esen#ijalna aminokiselina koja ima vie od
jedno% para enantiomera?
1) 3"tio#i#, cist"i#, s"+i#, gl'tami#sa is"li#a, lizi#
2) .s)a!aginska kise'ina, a!ginin, izo'e#cin, ti!ozin, cistein
3) J+i.to*a#, ti+ozi#, cist"i#, .+oli#, m"tio#i#
4) Cist"i#, s"+i#, .+oli#, (ali#, -isti!i#
5) 3"tio#i#, +oli#, as.a+agi#sa is"li#a, glici#, ala#i#
AAIA/9. 0oja od navedenih aminokiselina ima najve1e pozitivno naelektrisanje u jako
kiseloj sredini?
49
1) J+i.to*a# 2) Il'tami#sa is"li#a 3) J+"o#i# 4) 3"tio#i# 5) .!ginin
AAIA/1+. 0oja od navedenih aminokiselina ima najve1e ne%ativno naelektrisanje u jako
5aznoj sredini?
1) 2izi# 2) J+"o#i# 3) Cist"i# 4) A+gi#i# 5) .s)a!aginska kise'ina
AAA/1. 0oje od navedenih tvr6enja nije ta&no kada je u pitanju linolna kiselina?
1) Ima mol"'ls' *o+m'l' C1%H32O2
2) 9a -i!+og"#izaci,' #,"#i- 0,2 mola .ot+">#o ," 0,4 mola (o!ia
3) S.a!a ' "s"#ci,al#" mas#" is"li#"
4) Sad!Ji sistem kon"#go7ani% d7ost!#ki% 7eza
5) 3o@" !a o>"z>o,i >+om#' (o!'
AAA/2. 0oje od navedenih tvr6enja nije ta&no kada je u pitanju linolenska kiselina?
1) N,"#a mol"'lsa *o+m'la ," C1%H30O2
3) 3o@" !a o>"z>o,i >+om#' (o!'
5) 9a -i!+og"#izaci,' #,"#i- 0,2 mola .ot+">#o ," 0,6 mola (o!ia
AAA/$. 0oje od navedenih tvr6enja nije ta&no kada je u pitanju arahidonska kiselina?
2) Sa!+@i 20 'gl,"#io(i- atoma
3) 3o@" !a o>"z>o,i >+om#' (o!'
4) 9a -i!+og"#izaci,' #,"#i- 0,2 mola .ot+">#o ," 0,% mola (o!ia
50
AAA/. 0oliko izomera ima monoa#il%li#erol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smeu
%li#eerola i palmitinske kiseline?
1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6
AAA/2. 0oliko strukturnih izomera ima dia#il%li#erol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku
smeu %li#eerola! palmitinske i stearinske kiseline?
1) 2 2) 3 3) 4 4) 6 5) 0
AAA/-. 0oliko izomera ima dia#il%li#erol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smeu
%li#eerola! palmitinske i stearinske kiseline?
1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
AAA/7. 0oliko strukturnih izomera ima tria#il%li#erol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku
smeu %li#eerola! palmitinske! stearinske i oleinske kiseline?
1) 2 2) 4 3) 3 4) 6 5) )
AAA/". 0oliko strukturnih izomera ima tria#il%li#erol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku
smeu oleinske! linolne i linolenske kiseline?
1) 2 2) 3 3) 4 4) 6 5) )
AAA/9. 0olika je relativna molekulska masa esen#ijalne masne kiseline koja sadr'i
11!21= kiseonika?
1) 256 2) 246 3) 2%2 4) 2%0 5) 2(&
AAA/1+. 0oliko se mili%rama slo5odne stearinske kiseline nalazi u 1+ %rama neke masti
ako je za neutraliza#iju te kolil&ine masti utroeno 2+ #m
$
natrijum > hidroksida
kon#entra#ije +!1 mol/dm
$
?
1) 0,62 2) 1,24 3) 1420 4) 1240 5) 1,42
51

HEMIJA

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

HEMIJA

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Medicinski Fakultet Foa

Das könnte Ihnen auch gefallen