Koliko je visok toranj?

(primer divergentnog miljenja)

Naunik Murray Gell-Mann, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i veliki
zaljubljenik u matematiku pria o nezgodama jednog uenika srednje
kole koji u Sjedinjenim Dravama mora polagati ispit iz fizike da bio
primljen nauniverzitetu. Profesor ga pita: Kako e izmeriti visinu tornja
pomou barometra? Mladi odgovara: U depu imam klupko konca, za
njega veem barometar, popnem se na toranj i spustim barometar a
zatim izmerim duinu konca. Profesor nemilosrdno odgovara: Pao si!
Profesor je od uenika oekivao ovakav odgovor: barometar meri
pritisak, a pritisak se menja s visinom (jer je pritisak vazduha na ivu
razliit). Na svakih deset i po metara stepen ive sputa se za 1
milimetar; pa ako je pritisak na zemlji 760mm, a 757 na vrhu tornja, to
znai: 760 - 757 = 3; 10,5 x 3 = 31,5: toranj je visok 31,5 metra.
Student se ipak nije predao. Obratio se sudu i sudija je dopustio da jo
jednom ide na ispit. Ovog puta ga je ispitao lino profesor Gell-Mann.
Obratio se studentu ovako: Zaboravimo to je bilo na prolom ispitu. Evo
barometra, ovde napolju je toranj, reci mi kako e barometrom izmeriti
visinu tornja.
Student je napravio belke i rekao: naao sam 21 reenja pa ne znam
koje je najbolje Gell-Mann, iznenaem, zatrai da nabroji sva reenja.
Mladi pone:
Prvo reenje: staviu barometar na zemlju uz zid tornja pa napraviti
zarez na zidu na vrhu barometra, onda u barometar postaviti na zarez,
pa napraviti novi zarez i tako dalje dok ne doem do vrha. Drugo reenje:
eka u sunce, staviti barometar na zemlju izmeriti njegovu senku pa
uporediti sa senkom tornja i tako odrediti visinu na nain kao to je to
uradio Tales. Tree reenje: popet u se na vrh tornja s hronometrom,
baciu barometar, izmeriti vreme pa po formuli zakona o sili tee i
ubrzanju izraunau visinu tornja. etvrto reenje: izraunau po padu
pritiska(kako je drugi profesor traio). Peto... esto... reenje... A na kraju
je i dvadeset i prvo reenje, koje moda nije poteno. Otii u do uvara
tornja, pokazau mu barometar i darivati ga - ako mi kae koliko je toranj
visok!
KREATIVNOST (STVARALATVO)

Mesto stvaralatva u obrazovnom procesu:
OBRAZOVANJE
(kvalitet linosti odreen znanjem i sposobnostima)

ZNANJE SPOSOBNOSTI
(materijalni zadaci) (funkcionalni zadaci)

INJENICE GENERALIZACIJE SENZORNE, PRAKTINE,
(konkretno) (apstraktno) IZRAAJNE, INTELEKTUALNE

MILJENJE
(proces zahvatanja odnosa i veza)

KONVERGENTNO DIVERGENTNO
(logiko zakljuivanje) (stvaranje novih ideja)
Divergentno miljenje prema Guilfordu:

a) redefinicija nova upotreba likovnih sadraja
b) osetljivost za probleme sposobnost otkrivanja likovih problema
c) fluentnost raspolaganje bogatstvom ideja
d) originalnost sposobnost da se otkriju potpuno nove ideje
e) elaboracija razraivanje originalne ideje u detalje
f) fleksibilnost lako naputanje uhodanih puteva
Kreativnost je pristup problemu.
Za proizvodnju novog dela potreban je fond znanja i
iskustva stvaranje novih spojeva.
Odrednice kreativnosti:
- povezivanje ranije nepovezanih stvari
- delatnost koja daje originalne produkte (neponavljanje)
visoke drutvene vrednosti
Pablo Picasso: Glava bika, 1943.
Picasso uzima dva poznata elementa
- sedite i upravlja bicikla i stvara od njih
novi spoj. Mentalni skok povezuje do tada
nepovezano u neto originalno.
Kreativnost je suprotna konformizmu.
Konformizam (kon+forma, spajanje, isti oblik):
podudaran s drugima, jednolik, saglasnost s veinom;
oportunizam, nemanje svog stava i miljenja ve se
preuzima miljenje (veinske) okoline. Puenje, alkohol
Mc Donalds, lani moral i emocije, abloni, ki.
Irving Taylor
Nivoi kreativnosti:
Generativno stvaralatvo: - ekspresivno stvaralatvo
- produktivno stvaralatvo zadaci obrazovnih sisitema
- inventivno stvaralatvo
Konstruktivno stvaralatvo: - inovativno stvaralatvo
- emergentivno stvaralatvo (autentino nove celine)


Razvoj kreativnosti:
1. kreativnost spontane aktivnosti samostalno izraavanje, spontani izraz
2. kreativnost usmerene aktivnosti spontano izraavanje uz svesno nastojanje za
poboljanjem, postizanjem slinosti s realnim objektom
3. kreativnost invencije opaanje i izraavanje novih likovnih odnosa
4. kreativnost inovacije donoenje znaajnih promena u likovnom izrazu unoenjem
sloenijih likovno-jezinih i tehnikih mogunosti
5. kreativnost stvaranja stvaranje potpuno novih likovno-pojmovnih stilova

Deja kreativnost je definisana stepeneima 1., 2. i 3., a delomino 4.
Godine starosti 1, 2, 3 4, 5, 6 7, 8, 9, 10 11, 12, 13, 14, 15 16, 17
miljenje predpojmovno konkretno
predoperacijsko
konkretno
operacijsko
apstraktno
pristup okolini spontani intelektualno vizualni
faze likovnog
razvoja
faza
izraavanja
primarnim
simbolima
faza izraavanja
sloenim
simbolima
(faza sheme)
faza
intelektualnog
realizma
faza vizuelnog
realizma
likovni
pojmovni
sistemi
stepeni
kreativnosti
1. kreativnost spontane aktivnosti 2. kreativnost
usmerene
aktivnosti
3. kreativnost
invencije
4. kreativnost
inovacije
Faze misaonog i likovnog razvoja deteta i stepeni kreativnog procesa:
Teorije psihikog razvoja (Langer):
1. Teorija mehanikog ogledala odraavanje okoline. Pasivno. Izrastamo u ono to okolina uini od nas.
2. Teorija organske svetiljke autoformativan proces. Aktivno. Izrastamo u ono to nainimo od sebe.
3. Psihoanalitika teorija stalni sukob instinkta i spoljnog sveta. Odgovara NE i brani se OD uticaja.
Ometanje kreativnosti:
- crtanje deci
- ispravljanje dejih oblika
- slikovnice za bojenje
- prenaglaavanje vrednosti
- urednost i preciznost
- nametanje ablona
Podsticanje kreativnosti osnovna naela:

- bodrenje manipulisanje idejama i predmetima,
- proveravanje ispravnosti ideje (vie kako, manje zato),
- ohrabrivanje novog, izvornog miljenja,
- suzdravanje od prerane kritike,
- traenje alternativnog naina reenja i mogunosti
(variranje, analogija),
- pitanje ta bi bilo da je bilo drugaije,
- podsticanje na zapitanost,
- nagraivati nekonformistiko miljenje,
- pomagati u nalaenju izvora informacija,
- podsticati grupno reavanje problema (brainstorming).
Divergentne igre:
1. Verbalne:
-Nastavljanje prie:
Zadane rei: vrata, brod, sedam, viljuka, velik, srea, stare izme, prehlaen mrav, x 4
Poetak: Bilo je to u vreme kada su se ptice poele gnezditi u bradama mudraca...
- Izmene rei:
1. TAAM mata
2. MOOP pomo
3. GARIT tigar
4. PADAZ zapad
5. LUPAK klupa kalup
6. VANAR vrana narav ravan
7. LMAAP lampa palma
8. AVART vatra trava
-Stvaranje veza:
ta je zajedniko reci i peli?

Mogue veze:
kretanje, izvor stredstava za ivot ljudi,
opasne kad se naljute...
2. Vizuelne:
Dovri crte kako eli:
3. Prostorne
- razliite upotrebe predmeta (tap,stolica...)
4. Zvukovne
- razliito izgovaranje glasa (npr. a)
- dodavanje razliitih pokreta
5. Logike
- problemske prie
- matematiki (numeriki, geometrijski) i zadaci iz fizike


1 2 3 = 1
1 2 3 4 = 1
1 2 3 4 5 = 1
Umetni znakove aritmetikih operacija tako, da
rezultat bude 1. Dozvoljeno je dve susedne
brojke udruiti u jedan broj (npr. 1 2 = 12).
Npr.:
1 + 2 : 3 = 1
1 x 2 + 3 - 4 = 1
1 + 23 : 4 - 5 = 1