NEGA I PRAVILNO KORIENJE

PANJAKA I TRAVNJAKA

U vreme kada zdrava hrana dobija sve vie na znaaju, u svetu, mislim da nae
stoarstvo treba da preduzme hrabrije korake kako bi se izborilo za svoje mesto na
Svetskom tritu. Iskoriavanje prirodnih resursa kao to je trava, treba da bude stalna
tema srtunog interesovanja.

1. Odravanje travnog pokrivaa za razliite intenzivnosti namene i
korienja

- mere za odravanje i poveanje prinosa travnjaka
Visokokvalitetne trave na travnjaku ne ostaju dugo kvalitetne ako ih nepravilno
negujemo i iskoritavamo. Do degeneracije kvalitetnih trava dolazi zbog ekolokih i
antropogenih uticaja. Na ekoloke uticaje kao to su sua, mraz, visoke temperature, gard,
slana i drugo moemo uticati u ogranienoj meri zavisno od tehnike opremljenosti.
Druga grupa faktora koja zavisi iskljuivo od oveka (antropogenih) ubrajaju se; Izbor
pravih trava i detelina pri pravljenju detelinskotravnih meavina kao i njihov pravilni
odnos u smei, izbor pravih ubriva (prirodnih i vetakih) i njihova blagovremena
priprema, pravilna organizacija pae (panjak mora biti pravilno optereen),
pravovremeno izvoenje kosidbe na travnjaku i ienje ostataka pae na panjaku,
spreavanje razvoja i irenja korova i zeljastih biljaka, blagovremeno izvoenje valjanja i
brananja-drljanja panjaka...

- ureenje vodenog reima travnjakih povrina
Intenzivne travnjake za panokosnu upotrebu treba zasnivati, pre svega, na
zemljitima sa ureenim vodnim reimom. Movarna zemljita pre zasnivanja travnjaka
trebamo prethodno osuiti. Ureenje vodnog reima je mera koja uvek mora biti meu
prvim merama ureivanja panjaka. Teka, zbivena, ilovata i movarna zemljita
uglavnom su kisela. Na takvim zemljitima brzo po zasnivanju travnjaka razvija se
diampsija, a za njom i druga zeljaste i korovljive biljke male hranljive vrednosti. Razlog
vie za ureivanje ovakvih povrina je i taj da su ona najee distrikti raznih endo i ekto
parazita.
Poto je odvodnjavanje poseban hidrotehniki problem mi ga ovde samo
naznaujemo. Tamo gde postoje uslovi za navodnjavanje panjak treba navodnjavati
posle svake kosidbe odosno obavljene pae.

- ureenje reakcije zemljita
Na velikom broju naih travnjaka uglavnom je kisela reakcija zemljita. To su
uglavnom vee travnate povrine na kojima su zastupljene sledee trave; tvrdaa (Nardus
strikta), vres (Calluna vulgaris), obina rosulja (Agrostris vulgaris), visoki bus
(Deschampsia caespitosa), i druge acidofilne travne vrste i korova. Blago kiselast
zemljita koja imaju pH u granicama 5-6 su najpogodnija za optimalni rast trava.
Ukoliko je pH ispod 4,5 na travnjakau se gube slatke (dobre) trave a razvijaju se kisele
trave, zelja i korovi.
Ukoliko je pH travnjaka ispod 4,5 potrebno je agrotehnikim merama ureivati
kiselost zemljita. To se postie upotrebom mineralnih ubriva koja imaju alkalni
karakter to je dugotrajna metoda. Zato se u praksi preporuuje meliorativno ubrenje sa
velikim koliinama krnjska u prahu (kalcijumkarbonata) koliinom od 1500 do 3000
kg/ha ili kalcijumhidroksidom do deset puta manjim koliinama. Kalcifikaciju izvoditi u
jesen odnosno zimu.

- pravilna tehnika korienja panjaka
Bez dileme panokosni sistem iskorivanja travnjaka je ubedljivo najeftiniji izvor
kabaste stone hrane. Naizmenina paa i koenje pozitivno utie na obnovu travnog
pokrivaa i odravanje visokih prinosa. Na osnovu mnogo ogleda izvedenih na
travnjakim podrujima, a potvrenih u praksi, jednostavno je zakljuiti da u naim
uslovima ve sa srednje intenzivnim ubrenjem (osnovno ubrenje sa 40 kg/ha azota, 80
kg/ha fosfora, i 100 kg/ha kalijuma a zatim dognojevanjem sa 40 hg/ha azota po svakom
koenju) moemo prei sa dvokosnog na tri i etirikosni sistem iskorivanja panjaka.
Sa poveanjem broja koenja prinosi se nee bitno poveati ali znaajno e se poveati
prinos hranljivih materia. Livadsko seno u dvokosnom sistemu iskoriavanja sadri oko
8% sirovih belanevina i 0,52 hj dok seno sa istih travnjaka koje je koeno 3-4 puta
sadri 12,7% sirovih belanevina i 0,73 hj.
U Velikoj Britaniji je razvijena tehnologija sa estim koenjem to imitira pau (zero
grizing). Sa posebnim mainama travu kose dovlae u tale i raspoduljuju u jasle. Tako
intenzivno iskoriavanje panjaka zahteva intenzivno ubrenje i to pre svega sa azotom.

- spreavanje razvoja korova
Spreavanje zakorovljenosti travnjaka mora biti naa stalna briga. To moemo dostii
jedino blagovremeno strunim izvoenjem svih agrotehnikih mera koje ovde navodimo
(pravilnim ubrenjem, pravilnim optereenjem panjaka, pravilnom tehnikom
napasivanja, izborom pravih meavina i pravilnim usejavanjem detelinskotravnih
meavina na panjacima i travnjacima, blagovremenim koenjem ostataka pae, estim
koenjem korova i ako to nije dovoljno prskanje korova sa herbicidima).

- unitavanje korova sa herbicidima
Travnjaci su vrlo sloene biljne zajednice. U tako raznivrsnoj asocijaciji je teko
unititi odreene vrste korova a da vie ili manje ne otetimo korisne trave.
Na panjjacima i travnjacima najvei problem ine vrist korova i zelji koje imaju
dosta zajednikih osobina sa intenzivnom paom, dobro podnosi gaenje, odlono reaguje
na visoke doze azota, ivotinje ga izbegavaju to mu omoguava da sazri i rairi seme.
Samo mehanikim (koenjem) unitavanjem neuspevamo ga unititi. Hemijski ga
uspeno unitavamo sa sredstvima na bazi MCPP kao to su hedonal, deherban, U-46
kombi fluid i drugi.. Najbolje rezultate daje asulox u koliini 4-5 l/ha rastopljen u 500-
600 l vode na hektar.
est korov na vlanim, preoptereenim panjacima sa ovcama, su grube bokoraste
trave kao to su Deschampsia ceaspitosa i Festuca arundinacea. Najlake ih unitimo
reavanjem problema koji podstiu njnihov razvoj ili sa niskim koenjem koje se postie
sa rotacijskom kosom. Unitavanje sa herbicidima na osnovu dalanopa je uspeno dok na
1 m
2
ima manje od 5 bokora. Ukoliko ih je vie potrebno je travnjak preorati i zasnovati
noi travnjak.
Za unitavanje irokolisnih korova u travnjaku uglavnom treba koristiti sledee
herbicide; aretit, deherban A, deherban forte, U-46 combi i aniten.

- branjanje i valjanje travnjaka
Vaana prolena operacija na travnjacima je brananje-drljanje na teim, odnosno
valjanje na lakim zemljitima. Te mere imaju za cilj da tekim zemljitima omogue
dostup potrebne koliine vazduha do korenovog sistema. Nepopaenu travu, eventualne
korove, krtinjake i ostatke stajnjaka potrebno je drljanem pravilno rasporediti po
panjaku da isti ne ometaju razvoj trava.
Na lakim zemljitima, iako ovce tokom ispae gaze travu, dogaa se da mraz tokom
zime izdigne korenov sistem izand zemlje. Zato je u tom sluaju potrebno izvriti valjanje
kao bi se korenov sistem postavio u pravi poloaj za neometan rast. S obzirom na novija
saznanja inje nepopaenih ostataka u prolee nije potrebno ukoliko pravilno izvodimo
panokosni sistem korienja travnjaka i ukoliko paa nije izvoena na travi vioj od 15
cm.
- koenje ostataka pae
Kod pregonske kao i kod pae na panjacima promenljive veliine povremeno se
javljaju ostatci nepopaene trave koji su par metara prenika. Takva ''ostrva'' potrebno je
za vreme pae pokositi. Ostatke najee nije potrebno iznositi sa panjaka jer ovce
pokoenu travu pojedu kada se prosui.

- odravanje hidromelioracijskih objekata
Najmanje jedanput godinje potrebno je pregledati sve odvodne kanale i iz njih
odstraniti nakupljene taloge i obrasle korove koji spreavaju oticanje vode. Isto tako je
potrebno popraviti sve pragove i odtoke koji se naje zatvore i drenaa ne obavlja svoju
funkciju .

2. Obnova travnog pokrivaa i poveanje prinosa uvoenjem rodovitijih
sorti detelina i trava

- kada i kako se odluiti za usejavanje detelina i trava u prirodni
travnjak
Ukoliko se iz bilo kojih razloga narui optimalan botaniki sastav (i pored izvoenja
svih mera o odravanju panjaka) a u trajanju od 2-3 godine prinos ne dostie najmanje
4200 kg,hj/ha moramo se odluiti za obnovu travnjaka. Za to se odluimo i u primeru da
se na travnjaku raire korovi na koje selektivnim herbicidima nemoemo efikasno
delovati.
Za najbru popravku degradiranih travnjaka postojeu travu unitimo mehanikim ili
hemijskim postupcima a usejemo semena trata i detelina u kombinaciji koka najbolje
odgovara datom zemljitu i cilju kiskoritavanja. Za to vrste, odnosno sorte trava i
detalina moraju brino biti izabrane zato je neophodna predhodna hemijska analiza
zemljita.
Uprkos poznatim injenicama da novozasejani panjaci u prvih pet godina daju znatno
vee prinose od prirodnih samokosnih travnjaka. Postavlja se pitanje dali i dalje gajiti
samonikle (autohtone) ili sejane detelinskotravne meavine. Samonikli panjaci po
jedinici povrine imaju znaajno manja ulaganja, lake ih je odravati a iskustva koja su
se godinama nakupljala netreba ih menjati. Sejani travaci najee dostiu prinose koji
su do dva puta vei ako nisu zasejani na kiselim zemljitima. Zbog svega spomenutog u
veini evropskih drava se formiraju sejani travnjaci i ukljuuju se u plodored sa ostalim
ratarskim kulturama, vodei rauna o tome da korienje novoformiranih travnjaka traje
5-6 godina. Isto tako iskustva govore da na zaputenim i zaraenim taravnjacima je
isplativo obnoviti i dalje negovati travnjak uz sve potrebne agrotehnike mere kako
ponovo nebi dolo do degeneracije novih trava to due vreme.
Kada postavljamo dilemu o isplativosti travnjaka u naim uslovima moramo imati u
vidu i sledeu injenicu. Trava preko pae moe zadovoljiti gotovo sve potrebe i ishrani
ovaca u letnjem periodu. Isto tako tokom zime obrok odraslih ovaca, ovnova i iljeadi
moe biti kompletan ako je sastavlen od travne senae i sena uz dodatak minerala.

3. Tehnika pripreme zemljita za formiranje novih travnih povrina

U strunoj literaturi susreemo termine; relativni (povremeni) i stalni (apsolutni)
travnjaci. Relativni su oni travnjaci koji su zasejani na njivskim povrinama i ukljueni su
u plodored a stalni travnjaci su na povrinama koje iz bilo kojeg razloga nije mogue
tretirati kao njivske povrine.

- zasnivanje travnjaka klasinim nainom preoravanjem
Pri tome travnjak preoremo. Najbolje vreme za to je jesen. Tako preoranu ledinu rano
uprolee obradimo sa krunom branomdo sitne strukture primerne za setvu. Sledea
operacija je rasturanje mineralnih ubriva prema propisanim kiliinama uraenih na
osnovu hemijske analize i oekivanih prinosa. Orijentacione koliine vetakog ubriva
najee iznose; 80-100 kg P
2
O
5
, 120-150 K
2
O i 50 kg N/ha. Setvu obaviti sa
specijalnom sejalicoam za detelinskotravne meavine ili s obinom sejalicom za setvu
penice u vrste 15-20 cm. Setvu obavljamo tako da prvo sejemo meavinu trava a zatim u
drugom navratu meavinu detelina. U prolenoj setvi potrebno je sejati zatitni usev kao
to su jari jeam (90 kg/ha) ili mnogocvetna julka (5-10 kg/ha). Setvu je mogue obaviti
krajem avgusta ili poetkom septembra, uz potovanje svih navedenih normi osim
zatitnog oseva.


- priprema zemljita za setvu uz minimalnu povrinsku obradu bez
oranja
Pri tome moramo izvesti sledee radne operacije.
Unitavanjem starih zakorovljenih trava herbicidima kao to su gramoxon ili reglon
vrimo na taj nain to zakorovljeni travni pokriva pokropimo uprolee, kada trava
ozeleni, sa 3 l gramoxona i 3 l reglona . rastopljenih u 600 l vode/ha.. Time unitimo
nadzemne delove biljaka. Na takvu povrinu rasturimo potrebnu koliinu vetakih
ubriva. Deset dana po tretiranju sa herbicidima izvrimo povrinsku obradu bar na
dubinu 5-10 cm. Za taj posao najbolje je koristiti ''rotosem'' mainu koja je kombinacija
rotokultivatora, freze i sejalice. Ukoliko nemamo ''rotosem'' povrinsku obradu izvrimo
sa rotokultivatorem ili frezom a usejavanje trava i detelina na klasian nain.
Ukoliko su travnjaci jako zakorovljeni, uprolee kada travnjak, ozeleni izvriti
tretiranje travnjaka sa 5-10 roundupa rastopljenog u 500 l vode. Na taj nain unitimo sve
nadzemne i podzemne organa svih biljaka. Ukoliko imamo sejalicu za usejavanje trava
setvu izvrimo 21 dana po kropljenju. Ako nemamo sejalicu za usejavanje trava pre
setve izvriti tanjranje sa krunom tanjiraom, ako je potrebno izvrimo pripremu sa
frezom i obavimo setvu na klasian nain. Pri setvi moramo voditi rauna da vrste budu
na odstojanju 15-20 cm a pri setvi setvene cevi moramo optiti tako da se picevi lemea
zariju u zemlju na dubinu do 2-3 cm. Tako seme uloimo u zemlju i obezbedimo
nesmetano klijanje.
Predsetveno ubrenje izvrimo sa; 80-100 kg P
2
O
5
, 120-160 kg K
2
O i 50kg N/ha.

- sastavljanje i izbor primernih detelinskotravnih meavina
Postoji veliki broj vrsta trava i detelina a svska od njih ima veliki broj sorti. Sve one
su selekcionirane i proizvedene za odreene uslove i namene korienja. Razliite vrtste i
sojevi trava i detelina imaju razliite potrebe u vezi; zemljita, klime, podnose razliite
intenzivnosti i naine iskoriavanja. Pri sastavljanju meavina moramo voditi rauan o;
- klimatskih uslova (koliini padavina, jaine mrazeva tokom zime,prosenim
letnjim temperaturama)
- Vrsti i kavlitetu zemljita
- Nain upotrebe meavine (koenje za zeleno, za siliranje, za seno, za pau ili
za panokosni sistem korienja)
- Koliko dugo treba da se koristi (1-2, 3-5 ili vie godina)
- Treba voditi rauna o osobinama trava kao to su; konkurentnska sposobnos,
ritmam rasta, ranostasnost,otpornost na gaenje, sposobnosti da istiskuju druge trave ili
deteline u zajednici. Zbog svih tih osobina trave se meusobno dopunjuju. Poznavanjem
svih tih osobina trava mogue je odrediti kombinaciji trava i detelina meavine bolje
preivljavanj i daju dobre ekonomske rezultate u datim uslovima.
Rezultati mnogih istraivanja govore da poveanje prinosa za 20 i vie procenata
moemo postii samo ako koristimo rodovitije sorte. Imajui u vidu da se svake godine
na tritu pojavljuju nove sorte i sojevi detelina i trava pri sastavljanju meavina
neophodno je do detalja poznavati uvu problematiku. Taj posao je najbolje prepustiti
Institutima za krmno bilje ili uskospecijalizovanim strunjacima.
U novije vreme u svetu se esto odliuju za monokulturne meavine. Razlog za to je
to one moraju da odgovore posebnom nainu korienja, za pau, koenje za zeleno ili
za proizvodnju silae odnosno senae. Povrine na kojima se zasnivaju ovakvi travnjaci
uglavnom se ukljuuju u plodored.

- par primera detelinskotravnih meavina
Prema tome koliko dugo planiramo koristiti meavinu, sastaviemo je prema tabeli br 1.

Tabela br. 1.
Za jednogodinje korienje Za 2-4 godine korienja Za viegodinje-trajne
1 detelina 1-2 deteline 2-3 deteline
1 trava 2-4 trave 4-6trava
Monokulturna meavina Jednostavna meavina Kompleksna meavina
Pri sastavljanju travnodetelinskih meavina treba znati kako e se meavine koristiti.
Obim ove broure ne dozvoljava nam da se bavimo problematikom sastavljanja receptura
meavina. Zato navodimo trave i deteline koje najbolje podnose;
1. pau; pratensis (Livadski vijuk), Phleum Pratense (Maji rep), Lolium
perenne (Engleski ljulj), Poa pratensis (Prava livadarka)....
2. pau i koenje; Trifolium pratense (maji rep), Trifolijum repens (Bela
detelina), Dactylis glomerata (Jeevica), Festuka pratensis (Livadski vijuk),
Lolium perenne (Engleski ljulj), Lolium italikum (Italijanski ljulj), Poa
pratensis (Prava livadarka)....
3. za koenje; Lucerka, Crvena detelina, Smiljkita, Mnogocvetna julka....

4. ubrenje travnjaka i panjaka

- organska ubriva
Stajnjak, gnojnica i gnojevka su primerna organska ubriva za upotrebu na
travnjacima. Povremeno ubrenje travnjaka sa ovim ubrivima je preporuljivo jer sa
njma u zemljite unosimo mikroelemente koji su neophodni za uspean rast biljaka.
Iz organskih ubriva fosfor i kalijum se priblino isto iskoritavaju kao i iz vetakih,
a azot iz organskih ubriva iskoritava se sa priblino 50% u odnosu na vetaka ubriva.
Travnjake treba ubriti ee i to sa manjim koliinama 10-12 t/ha stajnjaka i
maksimalno 25 t/ha gnojevke odnosno gnojnice. Kolike utede moemo ostvariti
upotrebom organskih ubriva prikazano je u tabeli br. 2. Norme su za trokosne travnjake.

Tabela br 2. Norme za trokosne travnjake
Koliina koliina aktivne materije iz dodatak vetakih ubriva,
Organ. Organskih ubriva u kg kg aktivne materije/ha
ubriva N P
2
O
5
K
2
O N P
2
O
5
K
2
O
Bez org ubriva - - - 140 90 160
10t stajnjaka 30 25 60 110 65 100
15t stajnjaka 45 37 90 95 53 70
20t stajnjaka 60 50 120 80 40 40
22t gnojevke 80 45 150 60 45 0-50
Kada se upotrebljavaju organska ubriva (stajsko ubrivo, gnojevka i gnojnica) mora
se voditi rauna o tome da posle upotrebe tih ubriva ovce se nemogu napasivati. Zato ta
ubeiva moramo koristiti u jasen. Ukoliko se koriste u toku pane sezone poubrene
povrine prvo moramo pokositi pa ih potom ukljuiti u panu upotrebu.

Kalcifikacija
O potrebi za kalcijmovim ubrivima odluujemo se na osnovu hemijske analize
zemljita koja se vri u laboratorijama. Ukoliko nemamo tih analiza moe zadovoljiti
podatak o pH vrednosti zemljita. Koju koliinu kalcijumovih ubriva trebamo upotrebiti
navedeno je u tateli br.3.
*Negaeni kre (ako upotrebljavamo mleveni krenjak navedene koliine treba
pomnoiti sa dva).


- upotreba vetakih ubriva
Rano u prolee potrebno je dati ukupnu godinju kiliinu fosfora i kalijuma a azot
razdeliti tokom celeog vegetacionog perioda (vreme rasta trava).

Tabela br. 3.
Koliina CaO* u t/ha, pH vrednost u 0.1 n KCl
pH zemljita 6,0 5,5 5,0 4,5 4,0
Laka, peskovita zemljita - - 0,5 0,5 0,5
Srednjeteka zemljita - 0,5 0,5 1,0 1,0
Teka (ilovaa, glina) - 0,5 1,0 2,0 2,5

Koje koliine ovih ubriva treba upotrebiti zavisi od koliine oekivanog prinosa,
naina korienja (paa , koenje ili paa i koenje). Zbog svega navedenig tane
preporuke, bez hemijskih analiza, nije mogue dati. Zato navodimo samo
orijentacionalne koliine za kosni sistem. Norme koje navodimo prikazane se kroz
aktivnu materiju vetakih ubriva.
1. Dvokosne travnjake u prolee pre poetka rasta trava po hektaru treba poubriti
sa 40-60 kg N, 60-80 kg P i 90-110 kg K . Posle prvog otkosa treba poubriti
40 kg N.
2. Trokosne travnjake u prolee pre zaetka rasta trava po hektaru treba poubriti
sa 40-60 kg N, 80-90 kg P i 120-150 kg K. Posle prvog i otkosa treba upotrebiti
proseno 40 kg N a posle drugog 20-60 kg N zavisno koji prinos oekujemo.
3. etiri kosne travnjake ubrimo isto kao trokosne stim da posle treeg otkosa
ubrimo 20-40 kg N zavisno od prinosa koji oekujemo.
4. Travnjaci koji se koriste za panioksni sistem trabaju manju koliinu vetakih
ubriva jer deo potrebnih ubriva ivotinje putem izmeta ostavljaju na panjaku.
Zato su norme vetakih ubriva za isti prinos trave u ovom primeru znatno
manje. ubrenje panokosnih travnjaka se vri prema oekivanom prinosu, ako
se stajnjak izvozi na travnjak, poeporuuju se sledee norme vetakih ubriva;
-za oekivani prinos od 8t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti 50-80kg N,
40 kg P i 40 kg K.
- za oekivani prinos od 10t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti100-140kg N,
50kg P i 40kg K.
- za oekivani prinos od 13t/ha zelene mase za 1ha treba utroiti 160-220kg N,
60kg P i 50kg K.
- u Evropi preporuuju na travnjacima koji se koriste za pau da se
upotrebljava 1-2kg N/ha na pani dan. Treeba napomenuti da pri intenzivnoj
upotrebi panjaka ubrenje treba izvoditi svake tri sedmice. Pri tome se
upotrebljavaju manje koliine N, najvie do 40kg/ha.

- vreme korienja ubriva
Kada se vetaka ubriva upotrebljavaju tokom pae, a to je sluaj sa upotrebom N,
vano je napomenuti sledee. Ako ovce konzumiraju azotna ubriva moe doi do
ozbiljnih zdravstvenih poremeaja pa ak i do uginua, pogotovu ako se koristi ureja a
ovce se na istim povrinama napasaju po rosi odnosno posle kie. Zato posle upotrebe
azotnih ubriva treba napraviti pauzu u napasivanju ovaca od 1-2 dana.

- izbor vetakih ubriva
Ukoliko vrimo ubrenje samo vetakim ubrivima potrebno je birati ona koja imaju
odnos P
2
O
5
i K
2
O u rasponu 1 ; 1,2-1,5. Ako vrimo ubrenje sa organskim ubrivima
tada odnos P2O5 i K2O treba da budde 1;1.


5. Panokosni sistem iskiriavanja travnjaka

U toku leta trava najepe predstavlja jedinu hranu priplodnih ovaca. Prihranjivanje
su vri samo u sluaju oskudne pae koja je najee rezultat dugotrajne sue i kada su u
pitanju grla sa visokom proizvodnjom.
U naim klimatskim uslovima glavni nedostatak pae je taj to trave imaju rast
sezonskog karaktera. Naime u prolenim mesecima dolazi do ''eksplozije'' rasta trava.
Intenzitet rasta od prolea prema jeseni opada tako da rast glavnih trava u drugoj polovini
avgusta i prvoj polovini septembra iznosi manje od 1/3 rasta u maju. Da to bolje
iskoristimo pau potrebno je poznavati letnju dinamiku rasta. Preporuke koje e biti
navedene u ovom mmaterijalu su rezult istraivanja iz zemalja Evrope koje imaju sline
klimatske uslove naim.
- Pravilnim voenjem pae mogu se bolje iskoristiti potencijali rasta trava.
Kroz razna ispitivanja pokazalo se da travnjaci mogu dati najvee prinose
ako se naizmenino kose i vri ispaa na njima. U pogledu pae i
iskoritavanja zelene mase sa panjaka, treba naglasiti da ovce koriste
panjaki pokriva i do 70-85-100% zavisno od toga kako je organizovana i
voena ispaa.. Od oko 600 panjakih trava ovce pasu oko 570 vrsta a
goveda samo oko 56. Konji koriste oko 82 vrste trava na panjaku. Vei
prinosi mogu se postii ako se napasuju dve kategorije stoke, kao naprimer,
krave i ovce ili ovce i junad.

- izraun pravilnog optereenja panjaka
Kako organizovati i voditi pau postoje razliita praktina iskustva. Panjk nesme biti
preoptereen sa velikim brojem ovaca a isto tako na njemu nesme biti ni manji broj grla
od optimalnog. I jedno i drugo nepravilno utie na prinos trave kao i na mogunost njene
obnove odnosno regeneracije. Zato prilikom izrade plana ispae moramo poznavati
oekivani prinos panjaka kao i koliinu trave potrebne jednom grlu na dan. To se
izraunava po sledeoj formuli;
Prinos mase po ha u toku vegetacije
Optereenje panjaka = ----------------------------------------------------------------------
Koliina hrane po jednom grlu x Broj dana ispae godinje

Koliina potrebne trave po jednoj ovci proseno iznosi 10-12kg na dan.
Kada izraunamo potrebnu povrinu panjaka za panu sezonu trabamo se odluiti
koji sistem ispae je najprimerniji naim uslovima. Bez obzira koji sistem izaberemo taj
sistem moramo dobro upoznati.


- priprema stoke za novu panu sezonu
U buragu ovaca nalaze se specifine bakterije koje su prilagoene odreenoj vrsti
hrane. To znai da sa promenom obroka kod ovaca se menja i vrsta bakterija u buragu.
Zato svaka promena obroka mora biti postepena kako nebi dolo do smetnji u varenju.
Prelaskom sa zimskog obroka, u kome je esto najznajniju ulogu inilo seno, na pau
koja u tom periodu ima visok procenat vode, nastaju velike promene u mikroflori buraga.
Prelaz sa jednog na drugi tip obroka mora biti postepen. Bakterije koje razlau zimsku
hranu postepeno moraju odumreti i njihovo mesto moraju zauzeti bakterije koje razlau
nenu, sonu travu, sve to zahteva odreeno vreme.
Mlada paa sadri visok procenat vode i proteina u odnosu na sirovu celulozu i
mineralne materije. Zato se u buragu oslobaa veliki procenat amonijaka koji se dobrim
delom ne koristi za sintezu potrebnih belanevina nego se jedan deo preko mokrae
izluuje iz organizma.
U praksi se pokazalo da privikavanje ovaca na pau treba da traje sedam dana. Prvi
dan paa treba da traje jedan sat i da se svaki dan njeno trajanje produava za po jedan sat
do sedmog dana odnosno sedam asova. Osmog dana ovce su praktino priviknute na
pau i moemo prei na obronu pau. U ovom periodu ovce se pripreme za prolenu
''eksploziju'' rasta trave.
Pau treba zaeti na velikoj povrini, kada trava dostogne visinu 4-5cm. Ovce treba
da priviknemo na pau u momentu kada trave poinju intenzivan rast. To znai da sa
paom treba rano poeti.

- visina pane trave
Jedan od uslova pravilni voene pae je njeno svakodnevno merenje. Zaetak pae
treba da je kada je trava visoka 4-5cm. U redovnoj pai trave nesme prelaziti visinu od
15cm. Koja je optimalna visina pane trave postoje razliita miljenja strunjaka.
Preporuke se kreu od 7do 15cm. Dok preporuke u Evropskim zemljama najea su
izmeu 6 i 9cm. Razlog za to je to trava te visine je jednakovredna koncentratu ako se
prerauna na suvu materiju.
Na osnovu podatka o visini trave odluujemo se kojim vrsnim redom treba ukljuivati
pregone za napasivanje ovaca. Poto ovce mogu pasu travu koja je nia od 4cm treba
voditi rauna da se ne pase u ''ivo'', to moe negativno uticati na obnovu trave.
Za merenje visine trave treba uvek kotistiti isti aparat, poto variranja u merama meu
njma mogu biti znaajna.

- mere za spreavanje pada mlene masti u mleku
Ako pravilno priviknemo ovce na poetku pane sezone moe se dogoditi, ako
muzemo ovce, da izmeu 8. i 10. dana doe do pada masnoe mleka. Ovo se dogaa zato
to mlada trava u buragu produkuje viak propionske kiseline u odnosu na siretnu. Pad
masnoe bie vei ako nismo pravilno privikli ovce na pau. Ovaj problem bie manji
ako su ovce u dobroj priplodnoj kondiciji. Ukljuivanje u obrok starog sena ili zdrave
penine ili jemene slame daje dobre rezultate.

- spreavanje moguih proliva na mladoj pai
Pri prebrzom prlazu sa zimskog obroka na pau moe se dogoditi da ivotinje pojedu
preveliku koliinu trave to kod njih moe dovesti do pojave proliva i znaajnog
smanjenja apetita a u teim sluajevima i do naduna. Sve ovo moe imati i negativne
posledice na bremenitost. U ovakvim sluajevima potrebno je ukljuivanje polovine
zimskog obroka pored pae.

- zdravstvena zatita ivotinja na pai
Pri celodnevnoj pai u uslovima intenzivnog korinja panjaka kao i u distriktima
(mestima) gde postoje endo i ektoparaziti treba posvetiti posebnu panju da ne doe do
zaraze ovaca. Na obolenja od raznih glista posebno su osetljiva jagnjad. Starije ivotinje
mogu biti prikriveni prenosioci parazita. Zato gde te opasnosti postoje obavezno je
tretiranje ivotinja protiv ektoparazita i to 14 dana pre poetka pae a zatim 1-2 puta u
prvoj polovini leta odnosno pane sezone kao i uvek kada se pojave jai znaci zaraze.

- zadovoljavanje potreba u makro i mikro elementima
Na pai ovce odlino izbalansiraju obrok i zadovolje svoje potrebe po osnovi glavnih
metabolikih parametara. U kojoj meri mogu biti zadovoljene potrebe po makro i mikro
elementima u najveoj meri zavisi o kiselosti i tipa zemljita i od potovanja tehnologije
ubrenja panjaka.
Ukoliko se pojave specifini problemi kao to je pojava lizavosti. Nedostatci koji se
mogu uoiti na vuni i papcima, ili zaostajanje odreenog broja brla u porastu moe
ukazivati na problem nedostatka minerala. U takvim sluajevima traba preventivno
intervenisati davanjem ovcama premiksa. To je najpraktinije odraditi, u toku ispae,
preko presovane stone soli u koju su ukljueni makro i mikro elementi.
U primerima kada dolazi do pojave proliva koji traju dugo vremena dolazi od ispiranja
minerala iz organizma ivotinja. To slabi otpornost organizma i stvara preduslove za
pojavu drugih bolesti. To se dogaa prvenstveno na panjacima koji se obilato gnoje sa
gnojevkom (gnojevka sadri u sebi veliku koliinu kalijuma).
Upotreba mineralnih meavina, koje sadre magnezijum i natrijum je praktino
obavezno na poetku pane sezone. Mladu pau ovce slabo preivaju i tako stvaraju
premalo pljuvake. Zato je vano dodavanje ova dva elementa da bi se podstaklo luenje
pljuvake.
Planskim ubrenjem i odravanjem primerne kiselosti zemljita, ako izvodimo pod
strunom kontrolom, poveavamo prinos panjaka poboljavamo kvalitet trava a
istovremeno izbegavamo nedostatke kod ovaca u pogledu bakra, cinka, magnezijuma i
molibdena.

- dodatna ishrana ivotinja na pai
Pana trava treba da sadri 20-23% sirove celiloze u suvoj materiji. Manji procenat
sirove celuloze trava sadri na poetku i na kraju panog perioda. Zato u tom vremenu
potrebno je dodavati grubu kabastu hranu odraslim grlima a jagnjadima koncentrat.
Koliina dodate hrane zavisi od datih uslova a to je najee od jedne petine obroka.
Dodatno hranjenje za vreme pae potrebno je organizovati i u sluajevima da u letnjem
periodu ponestane pae zbog sue, oreoptereenosti panjaka ili nepravilnog voenja
pae.



6. Organizovanje pae

Uspenost pae u ogromnoj meri zavisi od naina voenja i pridravanja svih
potrebnih agrotehnikih mera predvienih za negu i odravanje panjaka. Prirodni prirast
trava je razliit tokom panog perioda a prikazan je na grafikonu br.1. Na osnovu
intenzivnosti rasta trava postoje razliiti naini voenja pae. Svaki od njih projektovan je
na odreene uslove. Jedan od najvanijih elemenata pravilnog voenja pae svakako je
iskustvo i prikupljeno znanje ljud koji rade na ovom poslu. Kolika je vanost znanja i
iskustva najbolje govore podatci o iskoristivosti travnog pokrivaa. Taj procenat moe da
se kree od 50% a kod idealno voene pae moe dostii i 100%. Za pravilno
iskoritavanje i voenje pae trebamo sistematski skupiti podatke. Oni se razlikuju za
svaki pani rejon.Ud tih podataka najveu vradnost imaju;
- prinos travne mase po hektaru izraeno u kilogramima suve materije.
- brzina regeneracije travne mase tokom godine.
- kojeficijenat iskoriavanja pae.
- prosena koliina potrebne trave po grlu dnevno
- hranjljiva vrednost pae (laboratorijske vrednosti)
- broj hranidbenih dana ovaca po kategorijama (dviske, ovce, sjagnjene ovce, ovce
koje se jagnje, ovce u prvoj fazi laktacije, ovce u dgugoj fazi laktacije, priplodni ovnovi,
ovce u tovu i jagnjad) sa prosenom tainom grla.
- ukupna povrina panjaka.
- vrste trava na panjaku
Ispau je mogue organizovati na sledee naine;

a - slobodan sistem
Karakteristika ovog naina iskoriavanja pamkaka jeste u tome,to ovce tokom cele
vegetacije pasu slobodno po celoj povrini panjaka.



Ovaj sistem pae sve vie isezava a karakteristian je za ovarstvo planinskih regiona.
U prolee obani sa ovcama iz niih kreu se na vie predele a zadravaju se na
''baijama''. Krajem jeseni stada se sputaju do svojih imanja gde prezimljavaju. Na ovaj
nain pane trave se u malom procentu iskoritavaju, najee 50-60%.
Ovakav sistem ispae ima za posledicu da ovce uglavnom pasu najkvalitetnije vlataste
trave i leguminoze. Manje ukusne trave ostaju nepopaene. Na taj nain se podstie rast i
irenje manjekvalitetnih trava.


b - sistem rotacione ispae
Sastoji se u tome da se cela pana povrina podeli na vei broj delova odnosno
pregona. Ovce se putaju u jedan pregon i na njemu se zadravaju dok ne popasu svu
travu, to obino traje 1-3 dana. Posle prvog ovce se premetaju na drugi pregon i tako
redom sve dok se u prvom pregonu ne obnovi trava. Na ovaj nain postie se iskoristivost
pae od 75 do 85%.
Za izraun potrebnog broja pregona koristi se sledea formula;

Broj dana potrebnih za regeneraciju trave
Broj pregona = ------------------------------------------------------ + 1
Broj dana zadravanja ovaca na pregonu

Uslov previlno organizovane pau u ovom sistemu je da pregoni budu optimalne
veliine.
Za izraun potrebne veliine pregona koristi se sledea formula;

Prinos trave u turnusu kg
Veliina pregona = ----------------------------------------------------------------------------------
Br. grla x Br. dana zadravanja u pregonu x kg hrane po grlu dnevno

25
50
75
S
u
v
a

m
a
t
e
r
i
j
a

(
k
g
/
d
a
n
/
h
a
)

III lV V Vl Vll Vlll lX X
Mesec
Grafikon br.1. Prirast trave tokom godine
c - sistem kontinuirane pae
Sistem kontinuirane pae je novijeg datuma. Zasniva se na biolokoj osobini trave da
brzo regenerie (da se obnavlja). Procenat iskoriavanja trava u ovom sistemu treba da
bude preko 95%. Pravilnim voenjem ispae u ovom sistemu obezbeuje se uvek mlada
paa. Ovaj sistem zahteva dosta ljudskog rada a poeljna je upotreba elektrine ograde
koja na jednoj strani panjaka treba da bude pomina Uslov za njeno organizovanje je da
prema broju grla imamo dovoljne pane povrine za trei pani period.
Cela pana sezona podeli se u tri perioda. Prvi period je period najintenzivnije rasti
trava , obino traje od poetka pae do sredine juna (grafikon br.1). Drugi period traje od
sredine juna do poetka avgusta i trei period traje od poetka avgusta do kraja pane
sezone.
Kada ovo pravilno odredimo celu panu povrinu razdelino u tri dela (unutar svakog
dela poeljno je napraviti pregrade, uslovno reeno pregone, da se izvri grupisanje
ovaca, na one koje doje blizance, jedince i jagnjad).
U prvoj treini paannjaka organizujemo pau u prvom panom periodu. Ostale dve
treine koriste se za koenje, odnosno spremanje travne senae i sena koje koristimo za
zimsku ishranu.
U drugom panom periodu organizujemo pau na dve treine panjaka, odnosno na
povrini koju smo u prvom periodu kosili. U ovom periodu kosimo treinu koja je u
prvom periodu bila paena.
U treem periodu pau organizujemo na celom panjaku.

d - sistem iste ispae
U ovom sistemu ispae, koji je takoe novijeg datuma, predvia se da se ovce sa
jagnjadima napasuju na sejanim travnjacima koji predhodne dve ili vie godina nisu
koritani za ispau ovaca. U ovom sistemu sve raspoloive povrine ukljuene su u
plodored. Prve godine povrina se koristi za ratarske kulure, druge godine zasejavaju se
trave i koriste za proizvodnju senae i sena. Tree godine povrina se ukljuuje u sistem
ispae.
Na ovaj nain mogue je znaajno smanjiti invandiranost panjaka crevnim i drugim
parazitima.

- korienje elektrinog pastira i postavljanje elektrine ograde
Za rentabilno poslovanje potrebno voditi rauna o svim trokovima koji nastaju pri
organizovanju pae. Postavljanje stalne elektrine ograde u proseku je 3-4 puta jeftinije u
odnosu na klasinu izraenu od ice i drveta. Ukratko opisaemo trajnu elektrinu ogradu
tipa GALLAGHER.


Postavljanje elektrine ograde poinjemo od ulaznih vrata koja moraju biti obelaeni
sa noseim stubovima. Nosei stubovi se postavljaju takoe tamo gde spoljna granica
panjaka nije ravna. Izraeni su od tvrdog drveta a postavljaju se na razmako najvie od
50m. Nosei stubovi koji se na uglovima moraju biti poduprti skica br 2. Na sebi nose
granine izolatore i veliko optereenje napete ice.
Distanni stubovi rade se od lakog drveta i postavljaju se na zategnutu icu izmeu
noseih stubova na svakih 10-15m. Na icu su privreni preko izolatora. Rade se po
skici br 3.
ica za postavljanje ograde mora biti pocinkovana, debljine 2,5mm. U 100kg takve
ice ima 1641m.
Za postavljanje 100m ovakve ograde potrebno je;
- 2 nosea stuba
- 8 distannik stubia ili 6 slibijih noseih stubova
- 20-40 obinih izolatora
- 8 velikih izolatora
Izolatore uvek postavljati na spoljnu stranu stubova.
Ovakva ograda zahteva i odgovarajui elektrini pastir, njegova jaina zavisi od
duine ice. Napominjem da je otpor struje u pravilno postavljenoj ogradi veoma mali.
15cm
18cm
5cm
30cm
Elektrina ograda za ovce skica br 1.
Pocinkovana ica
debljine 2-2,5mm
izolator
Nosei stub
Distanni
stub






- napajanje ovaca na pai
Pri ispai ovaca moramo voditi rauna o redovnom napajanju vodom. Moramo znati
da dobra voda za ovce je ona voda koja je dobra za ljude. Iako ovce imaju osobinu da
relativno dugo (jedan dan) mogu izdrati bez vode to nesmemo ''zloupotrebljavati', jer to
moe negativno uticati na proizvodne osobine ovaca.

- izraun prinosa na panjaku
Intenzitet (brzina) rasta trava menja se tokom pane sezone. U prolee maj- jun
Dimenzije
niseeg
stuba
Dimenzije
distannog
stubia
15 x 12cm
100cm
2,5 x 5cm
95cm
Skica br.3

Skica br.2.
50-70cm
dnevno trava raste 5-8 mm,u juli-avgust 4mm, a od druge polovine avgusta do kraja
pane sezone dnevni porast iznosi 1-2mm (Grafikon br.1). Na osnovu ovih podataka
proizilazi da vreme regeneracije (obnove) trave za pau traje u periodu maj-jun 14-24
dana, u juli-avgust 25-30 dana i od druge polovine avgusta do kraja pane sezone 30-50
dana.
Ukoliko su ovi podatci tani, treba ih proveriti u datim uslovima, moemo izraunati
prinos pae za jedan dan. Iz gore navedenog sledi podatak da na 1ha u periodu maj-jun
dnevni prirast trave iznosi 55kg suve materije, u periodu juli-avgust 35 kg i u drugoj
polovini avgusta do kraja pane sezone najvie do 20 kg.
Taan prinos travnjaka najlake moemo izraunati preko koliine proizvdenog sena.
Ako je na travnjaku organizovana poa prinos najtanije moemo izraunati ako redovno
kontroliemo koliinu popaene trave. Merenje se vri za vreme pae metodom sluajnog
uzorka, tako to po dijagonalnoj liniji panjaka pokosimo 8-10 uzoraka panjaka veliine
1m
2
i pokoenu koliinu trave izmerimo. Preraunavanjem dobijene veliine sa veliinom
panjaka dobijamo prinos trave za odreeni period.

7. Senairanje trave i njen znaaj za odgoj ovaca u zimskom periodu

- tehnoloki postupak pripreme travne senae
Travu u sveem stanj nije mogue sauvati za zimski period. Zato je razvijen
tehnoloki postupak senairanja trava. Sastoji se u tome da se vri provenjavanje tako da
trave dostignu u toku najvie 24 asa procenat suve materije od 35-50%. Prosuivanjem u
senanoj masi poveava se procenat ugljenih hidrata to omoguuje neometano
konzerviranje.
Senaa je proizvod konzerviranja zelenih biljaka koji nastaje kombinacijom suenja i
siliranja. U procesu senairanja ne dolazi do previranja i raspadanja belanevina, tako da
senaa po svojoj hranljivoj i biolokoj vrednosti se pribliava kvalitetu zelene mase.
Senairanjem smanjuje se procenat svih vidova gubitaka u odnosu na spremanje sena,
naroito najkvalitetnijih delova biljke kao to je list i cvet. Procenat gubitaka retko kada
prelaz 5%. Napomenimo da ti gubitci kod sena proseno iznose 20 pa i vie procenata.
Proces senairanja je potpuno mehanizovan ime se znatno smanjuje utroak ljudskog
rada a poveava produktivnost. Za spremanje senae potrebna je samo jedna treina
vremana u odnosu za spremalje sena.
Korinjem dobropripremljene senae nema ostataka hrane, kao kod sena, ona se u
potpunosti konzumira. Senairanjem doprinosi se brzoj obnovi travne mase jer se
travnjak brzo oslobaa pokoene mase.
Tehnika spremanja senae je sledea;
- Koenje trave vri se fazi vlatenja. To je momenat kada trava ima najbolji
odnos hranljivih materija i veliku sposobnost regeneracije (obnove).
- Pokoena zelena masa ostaje u odkosu da se provene. Provenjavanje treba
da traje toliko dugo (obino 24 asa) tako da izgubi u masi polovinu svoje teine, uz
jedno prevrtanje, koje se vri grabuljama.
- Skupljanje zelene mase vri se silokombajnima koji imaju pikap ureaj za
nisku kulturu. Na osnovu iskustva brojnih farmera najbolje vreme za ovaj posao je kasno
popodne, vee i nou. Rad silokombajna treba podesiti tako da travnu masu ree na
duinu od 10-12mm. Znaajno je napomenuti da travnu masu sa otkosa je mogue
sakupljati s samoutovarnim prikolicama koje imaju neeve, samo je izuzimanje ovakve
senae dosta oteano.
- Silokombajnima usitnjenu masu utovaramo u traktorske prikolice i vozimu u
silos. Za nae uslove najprimerniji su tren silosi. U silosu doveena masa se dobro ugazi
sa traktorima tokaima.
- Punjenje silosa treba izvriti u to je mogue kraem roku, za jedan do dva
dana.
Po zavretku punjenja silosa potrebno je silos primerno zatvoriti. To se radi sa
plastinim folijama koje moraju biti dobro opteene tako da se sprei bilo kakav dostup
vazduha do senae. Po zavretku siliranja rauna se da proces fermentacije (zrenja) traje
oko 42 dana. Posle tog vremena silos se moe otvoriti.

- teina travne senae
Teina travne silae zavisi od % suve materije, duine rezanja i gaenja travne mase.
Prosena teina travne senae u dobro ugaenim silosima prikazana je u tabeli br 4.

Tabeela br 4.
Suv materija u % Teina 1 m
2
travne
senae u kg
Suva materija u 1m
2
travne
senae u kg
30 600 180
35 500 180
40 450 180
45 400 180

- petrebe po silanom prostoru
Na osnovu operativnih obroka prvo izraunamo koliinu potrebne senae za zimski i
prelazno obrok. Kao pomo za zaj izraun navodim tabelu br 5.
Na osnovu podataka iz tabela broj 2 i 3, broja ovaca i broja dana ishrane za koje
pravimo senau moemo izraunati kapacitet silosa i ukupne potrebe ovarskog imanja
po senai.
U 1kg senae sa 40% SM (suve materije) ima 0,4 kg suve materije.
- koje uslove treba da zadovoljava silos za senau
Osnovni uslov koji treba skladite za senau da ispuni je da sprei kontakt senae i
spoljnjeg vazduha. Zato zidovi silosa moraju biti nepropustni za vazduh.

Tabela br 5. Promene u dnevnom konzumiranju suve materije tokom laktacije i
bremenitosti ovaca (Owen,1976)
Priblian Promene u konzumiranju SM, u kg
Uz prihranjivanje ovca doji Bez prihranjivanja ovca doji Broj dana
Pred jagnjenje


Blizance jedince blizance jedince
63 1,0 1,0 1,1 1,1
49 1,0 1,1 1,2 1,1
35 1,3 1,3 1,1 1,0
21 1,5 1,3 1,0 0,9
7 1,3 1,3 1,1 1,1
Priblian broj dana
Posle jagnjenja
10 1,5 1,6 1,5 1,2
30 1,7 1,6 1,4 1,2
45 1,9 1,6 1,3 1,3

Takoe silosi moraju biti postavljeni na oceditim mestima da do njih ne prodre
meteorna ili podzemna voda. Isto tako sa silosa treba da nesmetano otiu meteorne vode i
eventualni sokovi ako se pojave prilikom siliranja.
Silos mora biti dovoljne irine da omoguu gaenje senane mase traktorima.
Veliina silosa mora biti usklaena sa veliinom imanja i koliinom dnevne potronje
senae.

senairanje na njivi bez ureenog silosa
Ulaganja u izgradnju tren silosa (kao najeftinije varijante) su znaajna. Imajui u
vidu da se uloena sredstva nemogu za par godina isplatiti to znaajno optereuje
dohodak uzgajivaa ovaca. U svetu su razvijene tehnike senairanja trave bez upotrebe
silosa, na zemlji uz upotrebu plastinih folija
Posupku siliranja predhodi priprema mesta za siliranje koje se nalazi na kraju njive ili
u blizini ovarnika. Ledinu paljivo oistimo od prvog sloja humusa a teren dobro
izravnamo kako nebi otetio foliju koju postavljamo na zemlju. Na foliju nanosimo
prosuenu travnu masu i dobro je sabijemo (ugazimo) traktorem. Preko ugaene mase
postavimo drugu foliju koju dobro optrimo starim gumama ili zelenom travnom masom.
Ovde je vano napomenuti da folije moraju odraditi svoju ulogu a to je spreavanje
prodora vazduha u siliranu masu. Eliminisanje vazduha iz ovakvih silosa moemo obaviti
pomou cisterni (koje slue za usisavanje vode). Taj postupak prikazan je na skici br 1.
Na skici br 2. prikazan je detalj kako treba spojiti foliju koja se nalazi na zemlji i foliju
kojom je pokriven silos.


folija
drenana cev 50mm
ventil
cisterna
Skica br. 4.




- kakav je prinos trave za senairanje
Potrebna povrina mase za spremanje senae svakako zavisi od koliine zelene mese
na travnjaku. Preporuke, zbog ekonominosti, su da se trava kosi kada na 1ha ima 15-20 t
zelene mase. Meutim kod kasnog koenja prinos zelene mase je vei ali takva trava ne
obezbeuje dobru masu za kvalitetnu senau. Orjentacione povrine za punjenje 100m
3

silosa (-10%za prazan prostor u silosu) prikazane su u babeli br.6

Tabela br.6.
Vreme koenja Povrina u hektarima
Travnjak,rano koen, prvi otkos 5,5
Travnjak, kasno koen, prvi otkos 4,0
Travnjak, na vreme koen, drugi-trei ili etvrti otkos 6,0-9,0
Detelinskotravne meavine (prosek) za svaki otkos 4,5
Silani kukuruz 1,5

- kvalitet trave za senairanje
Mlada trava u vreme zaetka vlatenja i vlatenja sadri optimalni procenat belanevina
i energije. Od takve trave pravi se veoma dobra senaa koju ovce rado jedu, a po
biolokoj vrednosti veoma je bliska sveim travama. U vreme kada trave prelaze u fazu
cvetanja i kasnije naglo gube u kvalitetu to se ogleda u njihovij svarljivosti, opadanju
procenta belanevina i iskoristive energije.
Od trava najlake se senairaju ljuljevi i maji rep a najtee vrlo mlade trave koje su
bogato ubrene sa azotnim ubrivima.

- meane senae
cev
cev
gornja folija kup
donja folija
ematski prikaz spajanja folija

Skica br. 5.
Uvela trava u jesen i silani kukuruz odlino se meaju i pravi silaa dobrog kvaliteta.
Takva meavina ima dobar odnos belanevina i energije, jedini uslov koji treba da ispuni
a to je da ima preko 30% suve materije.

- uvelost travne mase
Prosuivanjem trava postiemo da senairanje usmerimo u eljenom pravcu. Da
hranljive materije dobro sauvamo i da je ivotinje dobro jedu. Najbolji stepen uvelosti je
kada suva materija dostigne procenat od 40%. Sa manje od 40% suve materije netreba
senairati u sledeim sluajevima;
- ako na travnjaku preovladavaju deteline ili trave koje se tee siliraju
- ako je trava veoma mada i ubrena sa velikom koliinom azota
- ako se siliranje ne odvija pravilno (loe gaenje, sporo punjenje i slabo
pokrivanje).
U sledeim primerima treba travu silirati sa 33-40%;
- ako je kiovito i nestabilno vreme.
- ako je trava u vreme siliranja dosta stara a posebno ako siliranje ne radimo
sa silo kombajnom
- ako se silos sporo prazni
- ako je opasnost da u silau prodre vazduh
- ako sa senaom u zimskom periodu daje ovcama i velika koliina sena

- punjenje pokrivanje i pranjenje silosa
Sa brzim punjenjem, dobrim rezanjem i dobrim zatvaranjem obezbeujemo kvalitetnu
senau.
Ako smo uspeli da uradimo kvalitetnu senau nemora da znai da e takva senaa doi
i u jasle pred ovce. Naime otvaranjem silosa vazduh prodire u senau i nastaje oksidacija
koja prouzrokuje da senaa gubi u kvalitetu. Puno panje moramo posvetiti nainu
pranjenju silosa. Ako je nepravilna pranjenje dolazi do zagrevanja a zatim i do buanja
i na kraju senaa postaje neupotrebljiva.
Najmanje propadanje senae nastaje ako se pranjenje vri rezanjem (ne upanjem) i to
samo onih koliina koje e istog dana biti utroene.

- greke u siliranju i kvarenje senae
Mlena kiselina koja nastaje iz eera, uva senau, da se ne kvari. Ako masa koju
siliramo ima previe belanevina, minerala i vode nastaje raspadanje belanevina, stavra
se buterna kiselina i senaa propada.
Ako neku od tehnolokih operacija nepravilno izvedemo stvaramo dobre uslove za
razvoj bakterija, plesni, kvasaca, bui i najraznovrsnijih procesa truljenja
Tokom senairanja vano je da to manje u silos unosimo neistoa preko guma
traktora i prikolica koji dolaze na silos. Prilikom prevrtanja trave treba voditi rauna da
grabuljama ne dohvatamo zemlju ime moemo unositi zemlju u silanu masu.
Korienjem inokulanata za senairanje u velikoj meri moemo ublaiti nedosledno
izvoenje tehnolokih operacija.


- zatita pri senairanju
Imajui u vidu da se pri koenje, prevrtanju, seckanju, prevoz istovaru i gaenju
travne mase upotrebljavaju maine i traktorski prikljuci koji mogu naneti ozbiljne
povrede izvoaima radova obavezno je pri rukovanju svih maina drati se upustava o
zatiti na radu koje daju proizvoai.







Autor; Dipl. Ing. Slobodan Jovii
PKB Beograd