M I L O M I R M A R I

D E C A
K O M U N I Z M A
K n j i g a k o j a j e p r o m e n i l a s v e !
&
1
M I L O M I R M A R I
D tM
1
M A G L E S A I S T 0 K A
Vesni i Vedranu
SARAJ
Deca komunizma j o uvek su na vl asti ...............................9
RaanjeDece komuni zma...................................................17
N ovI ovEK NA vR A TI M A R A J A ...........................27
MAGLE s TI U sA I s t o KA (Karlo tajner, A nte
Ciliga, ivojin Pavlovi, Dragia vasi, Boidar
M aslari, vladislav ri bni kar)........................................39
R EvoL UCI J A UM EsTo DoM ovI N E
(Doktor sima M arkovi )...............................................79
c r n a r u k a c r v e n e i n t e r n a c i o n a l e
(M ustafa Gol ubi )......................................................... 111
i z m o s k v e j e s t i g a o b o r s a l i n o
(I van M aek M ati ja)..................................................... 271
sTR A NI sUD KR EM L JA (I lija M ilki, Tria
Kaclerovi, I vo M ari, R odoljub olakovi,
sreten ujovi, braa vujovi, braa Cviji) . . . . 287
8 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
PI JUN KO JI NA S JE vO L EO (Josip Kopini). . . . 307
TI TO v GL A SNI K U M O SK vi
(Doktor Nikola Petrovi )........................................... 343
NA I GR O BO vi U SI BI R U (Doktor I van O ak) . . 381
ZNA STA L JI N TA R A DI (Sra P ri ca)....................... 406
BI O SA M L EvO KR I L O (R ato D ugonji ).................423
O DBR A NI L I SU SvO J E SNO vE
(O lgaNini i A vdo H umo)........................................439
JA I O D I STI NE (velimir T er z i )...........................451
DA L EKO JE CENTA R SvETA
(Doktor vladimir velebit)........................................... 461
PO GL A viCA S JUGA
(Svetozar vukmanovi Tempo)................................. 489
DECA DOMUNIZMA
JO UVED SU NA VLASTI
(predgovor ovom izdanju)
M ariu, vasje pod svojeuzelabeogradskareakcijai vastreba
obesiti na Terazijama, rekao mi je armantno i aljivo, kad
je proitao moju knjigu, nekadanji Titov ljubimac i najvei
komunistiki disident M ilovan ilas. viali smo sekonspi-
rativno i zavereniki svake subote u deset sati Poto mu je
dugo bilo zabranjeno javno delovanje i istupanje, kod njega
sam proveravao ono to sam otkrivao u arhivama ili kod
drugih svedoka epohe. Jedino nipoto nije pristajao daTito
nije bio Josip Broz iz Kumrovca, ve sin nekog austrijskog
ili poljskog grofa, a moda ak i biskupa. Naterao me je da
potraim jo iveTitovepoznanike iz Zagrebaiz dvadesetih
godina, kad sekao zarobljenik vratio iz R usije, dapotvrdeda
ga nije zamenila sovjetska tajna sluba i daje bravar zaista
bio bolji vladar od svih koji e ga naslediti.
10 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
taje doivela moja velika generacija: dajoj sudijabude
ovaj balavander M ilomir M ari, zapisao je u svoj dnevnik
legendarni Titov general i ministar spoljnih poslova Koa
Popovi. M eutim, zabranio je da se njegova svedoanstva
objavljuju dok je iv i poslednji partizan .
Partizani su odavno mrtvi, ostale su samo stare kurve,
napisao je Titov biograf vladimir Dedijer, uz napomenu da
odmah moe mirno dasklopi oi, jer serodio njegov nasle-
dnik: M ari pripada neustraivoj generaciji koja je videla
u ta su sepretvorili nai lepi snovi i ideali!
O vom buruju i malograaninu je vanija pika njego-
veene od svetske revolucije - objavio sam taje na robiji u
Sremskoj M itrovici rekao Titov konkurent zakomunistikog
vou Petko M ileti, loau beogradskog Narodnog pozori-
ta, koji gaje krio kao ilegalca iz M oskve dok se nije spet-
ljao sanjegovom enom . Naravno, i on je, kao i toliki drugi,
sa Titovim nalogom, zavrio u sibiru
R etki su preiveli i vratili seposle sedam hiljada danau
Sibiru, kao Karlo tajner, koji je po izlasku iz M oskve napi-
sao pismo jednom odavno mrtvom jugoslovenskom komu-
nistikom voi, mislei da je on taj Tito koji se doepao
vlasti u Beogradu . U novinamaje, decenijama kasnije, izja-
vio datri danai noi nije mogao dazaspi posle itanja moje
knjige, jer mu je konano sve puklo pred oima. Najzad je
shvatio u kakvom je uasu uestvovao, spreman dasertvu-
je i strada zbog dalekih nekih pokolenja.
Dobrica osi meje stalno prekorevao to sam bezobzir-
no zabio no u lea njegovoj generaciji . ivojin Pavlovi je
napisao nadahnuti esej o mojoj politikoj pornografiji. Svuda
su mehvalili Danilo Ki i M irko Kova. Jedino meje tri dana
u nastavcima napadao M ilovan Danojli na francuskom
radiju u Parizu: I za M arievog cinizmaje pusto i beznae
Deca komunizma jo uvek su na vlasti 11
jednog mladog narataja. Prezire zvaninu vlast, uviakrah
njeneideologijei ni u taneveruje, paod dananjeg alosnog
stanja pravi neku vrstu sadistike zabave, iji su junaci isti
kao i pripadnici ikakog podzemlja. Kroz strahotei zloine
ostvarivali su svojeidealeboracazanarodnai radnikaprava,
toboe radi kamuflae, ivei navisokoj nozi i krijui se iza
borsalino eira. Dakle, jedna ubistvenaknjiga, koja vielii
na mafijaku, kriminalnu hroniku, nego na istoriju slobo-
darskog i humanog pokreta. A bezobzirna pljaka, pohlepa
i obmana, ostalaje skrivena iza laljivih imena i ideala.
Upravo to je za mene bio izazov da razotkrivam zabra-
njene stranice nae istorije. Decenijama se propovedalo da
je zagrebaki nadbiskup A lojzije Stepinac bio ustaa i ratni
zloinac, sve dok u knjizi Deca komunizma nisam objavio
fotografije sa proslave Dana ustanka naroda Hrvatske na
Jelaia placu u Zagrebu 27. jula 1945. godine, gde on sedi
na poasnoj tribini sa vladimirom Bakariem i partizan-
skim i ruskim generalima. Tim otkriem bili su okirani
ak i oni koji su dobro znali za tajne susrete Tita i Stepinca
i pokuaje nagodbe posle rata. M eutim, zaklela se zemlja
raju dasesvetajne nakraju - odaju, bez obziranato to je i
katolikoj crkvi i komunistikoj vlasti podjednako odgova-
ralo dasesveto je neprijatno istinito - zaboravi . Da bi Ste-
pinac postao potovani muenik i svetac, zabaureno je da
je bio obini junak svoje epohe: solunski dobrovoljac i uslu-
ni saradnik kralja A leksandra, A nte Pavelia i Tita. Zato je
i Glas koncila na naslovnoj strani postavio pitanje: Kogato
provocira M ilomir M ari?
Ko je meni uoptedao pravo dakrim zavet utanjaizme-
u crkve i drave? A psolutno niko, pa sam se jo jednom
ogreio, prvi otkrivajui da vladika Nikolaj velimirovi
nije bio nikakav ratni zloinac, poto su ga Nemci drali
12 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
zatoenog u logoru Dahau . igosan je u emigraciji, da bi
Udba slobodno u zemlji mogla da bira patrijarhe Srpske
pravoslavne crkve
Bio sam oduevljen saznanjem danisu samo etnici sara-
ivali sa okupatorom nego i partizani. Zato sam kao lini
poraz doiveo najnoviju dravnu istragu o generalu Drai
M ihailoviu i etnicima, koji su u meuvremenu, odlukom
srpskog parlamenta, rehabilitovani kao antifaistiki pokret
otpora i izjednaeni sa partizanima. Uz svesrdnu pomo
novih demokratskih vlasti i njihovih reformistikih tajnih
slubi, otkrilo se, naalost, neuporedivo manje nego to sam
ja pre trideset i vie godina objavio sam, bez iije dozvole,
zabadajui prst u oko jo jakom komunistikom reimu, koji
je bio ubeen da e biti vean .
Niko nije mogao dapoveruje da niko moan ne stoji iza
mene i da me kroz ivot vode iskljuivo luda glava i puka
radoznalost . U samoodbrani da me sluajno ne provale i
jednostavno ne poiste, nikad nisam demantovao da radim
zasvemoguedomaei inostrane obavetajneslube, poto
su mi te sumnje dugo bile praktino jedina zatita
Najvie mi se, ipak, dopala izjava sina generala Udbe,
inae paenoga Slobodana M iloevia, da je knjigu Deca
komunizma zapravo napisao neki moni trust mozgova na
I nstitutu za bezbednost u Beogradu i da su na ulici nali
nekog klinca, to jest mene, dagaslikaju i potpiu kao autora.
Za njega oigledno nikakav drugi ivot izvan kandi komu-
nistike tajne policije i nije postojao . Tek mnogo godina
kasnije uverio sam se daje on u potpunosti bio u pravu. Ja
sam bio samo sluajni izuzetak koji potvrujepravilaslube.
O d njega disidenta napravilaje disidenta, koji je prvi napao
ivog Tita, i posle kratkog zatvora poslala ga u A meriku
meu etnike, koji su svi odreda ve radili za Udbu . Nije
Deca komunizma jo uvek su na vlasti 13
uspeo da se nametne i proslavi kao oslobodilac, iako je po
povratku u Srbiju bio potpredsednik gotovo svih opozicio-
nih stranakai borac-knjievnik naratitimaKrajine i Bosne
tokom devedesetih
Komunisti su sedecenijamabranili damoraju dabudu na
vlasti - daJugoslavijanenestaneu krvavom bratoubilakom
ratu, iako je Tito neprestano ponavljao dabratstvo i jedinstvo
treba uvati kao zenicu oka svoga
Nakraju seto zaistai desilo, kadasu zaratili etnici i par-
tizani iz partizanskih filmova, nekadanji stipendisti Titovog
fondai uenici partijskekoleu Kumrovcu . U svakomsluaju,
sami su zapalili kuu u kojoj su iveli, da bi premaskirani
ostali navlasti poslepadaBerlinskog zida, optuujui A me-
riku i Nemaku dasu po nalogu davno pokojneKominterne
rasturili Jugoslaviju
Kao to su moja deca komunizma i njihovi potomci
poetkom devedesetih otili u etnike, ustae, balije i baliste,
tako su i posle najnovijeg balkanskog rata postali najvei
zagovornici evroatlantskih integracija, demokratije, uspo-
stavljanjaljudskih prava, istinei pomirenja. Ni tu zanezvane
padobrance i slobodne i neodgovorne mislioce nije bilo
mesta, poto su sva unapred bila popunjena nekadanjim
izvrnim sekretarima komunistikih CK, lanovima koje-
kakvih ideolokih komisija, urednicima Komunista ili bar
decom komunistikih budovana
ak ni veliki kriminalac nisi mogao da postane ako ti
otac nije bio pukovnik Udbe ili KO S-a.
M i A merikanci smo velikasilai postali zahvaljujui svom
pragmatizmu . R aunamo daako su oni dobro sluali komuni-
ste, sluaei nas, uteio mejevaan ovek iz amerikeambasade
u Beogradu, poto su meposleknjigeDeca komunizma pozva-
li naturneju po najprestinijim amerikim Univerzitetimaod
14 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
Stenforda do Harvarda: vi ste beznadean sluaj, niste za
ozbiljnu saradnju! I suviestesvojeglavi i nasvoju ruku . A ko
je protiv svakevlasti, taj odista nije zavie od saaljenja!
Bio sam ponosan na tu presudu, iako mi nije bilo ba
najjasnije kako je sve ostalo u porodici. O evi su bili ovla-
eni instruktori komunistikog Kremlja, asinovi - zapadne
demokratije. Dvegeneracijenapravoj strani protiv narodnih
neprijatelja . M oda me je M ilovan ilas dobronamerno
upozorio da sam nepromiljeno podlegao neprijateljskoj i
reakcionarnoj propagandi, najiskrenijeverujui daseu njoj
nalazi istina o naoj prolosti, sadanjosti i budunosti .
Decakomunizma su napravilatakvu strahotu od ivota
u samoproglaenoj demokratskoj zemlji da nije ni udo to
seposle svegasa nostalgijom seamo Titove Jugoslavijekao
vrhunca blagostanja i ljudske civilizacije A moda im je to
upravo i bio cilj, ukoliko ja nisam neizleivo oboleo od teorije
zavere. Ko mi je kriv to sam protraio ivot naivno sanjajui
Srbiju naZapadu, madani u mojim najkomarnijim snovima
ona nije izgledala ovako osakaena, poniena, osiromaena
i osramoena.
A mojaknjigaDeca komunizma postalajekultni jugosloven-
ski bestseler, premnogo decenija(1987), kadasmo zaistavero-
vali daje mogue neto drugo, osim dasedecakomunizma
presvuku u nove uniforme i opet nas potamane i opljakaju
kao onomad njihovi oevi 1945. godine. A zaistinu i pravdu
nekasei daljeboreiskljuivo oni kojimavienijeni do ivota.
A damu M ihnjiku su seveomasvidelaDeca komunizma i
tampao ih je u varavi u prestinoj ediciji Kultura, zajed-
no sa Zarobljenim umom nobelovca eslava M iloa posle
pobede solidarnosti nad komunistikom diktaturom! A
najugledniji svetski listovi prepoznali su u knjizi novi nain
miljenja u Beogradu .
Deca komunizma jo uvek su na vlasti 15
A li zarobljeni um je jedino ovde pobedio posle pada
Berlinskog zida, koji je srpska politika elita prespavala ili
doivelakao smak svog sveta. I kadaje petokrakaskinutasa
Kremlja, u Srbiji su seu nju kleli ak i dok su stavljali kokarde
i evropske zvezdice, nadajui se da e kad-tad vratiti pravu .
ak i najtraginiju i najpotresniju priu moe da napie
iskljuivo dobar pisac. Zato sam esto svog velikog uitelja
vladimira Dedijerazadirkivao daje lino izmislio Titai parti-
zane, aoptu beaniju po umamai goramapretoio u sedam
neprijateljskih ofanziva. O smu je napisao Branko opi,
zajedno saNikoletinom Bursaem, koji, kao ni Tito, nije ni
postojao. I storijsko Titovo NE Staljinu stvarno je Dedijerova
literarna kreacija, ba kao i Titova amerika biografija, dok
su prvi ilasov demokratski govor u Ujedinjenim nacijama
tajno pisali politiki osuenici u Sremskoj M itrovici - bivi
kraljevski ministri i diplomate. Kao preteadanas vrlo popu-
larne profesije, Dedijer kao Titov PR samo nije uspeo daga
ubedi da ne nosi ljatee maralske uniforme i da naokolo
etaokien ordenjem kao paun, jer A merikancetakav veoma
podsea na Geringa.
Tako sepiu ozbiljne prie kojima ceo svet veruje. Zato je
sadatragikomino oekivati da, poslecrnelegende, novu srpsku
evropsku priu pieneko od ovih bivih komunistikih polit-
komesara, sadaboraca zaljudskapravai evropskestandarde.
Paradoksalno je da je ista osoba koja je 1948. godine
odreivala ko moe ako ne moe daue na Crveni univer-
zitet Karl M arks u Beogradu na kraju dobila diskreciono
pravo da deli propusnice ko od naih ljudi moe da bude
protagonista, glavni ili epizodni, i u prii sazapadne strane
RAANJE DECE
KOMUNIZMA
(predgovor prvom izdanju)
Bili su srena generaci ja.
U mladosti - revolucionari.
U najboljim godi nama - vlast, ministri,
dravnici i ambasadori.
U starosti - ivi spomenici, uvari
mladalakih ideala ili radikalni kritiari
svega za ta su se borili!
Davno je trasirana magistrala istorije. O pisano je stvara-
nje KPJ, njena borba protiv nenarodnih reima, stradanje
komunista na robiji, frakcijskeborbe. Dolazak Josipa Broza
Tita zageneralnog sekretara i novi partijski kurs I storijske
sednice, narodni ustanak i odluujue ratne epopeje. Par-
tizanska borba protiv okupatora i domaih izdajnika. Sve
neprijateljske ofanzive i socijalistika revolucija. Stvaranje
R epublike i osloboenje zemlje. Zatim, veliko Ne Staljinu
18 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
1948. godine. Pokret nesvrstanih i samoupravljanje - kao
tekovine zasebnog jugoslovenskog puta u socijalizam
Traio sam u svemu neku ljudsku dimenziju. Gotovo
privatnu istoriju . Sudbinepojedinaca koji su imali ogromne
zaslugei podneli nitamanjertve, dabi, u konanom obra-
unu, ostali bez uoljivijeg mesta u ikonostasu revolucije.
Tako sam doao do neega to moda ne spada u politiku
istoriju . Upravo tamo gdeseonazavrava, poinje ovazbirka
priao interesantnim ljudima, koji su iveli u jednom krajnje
neizvesnom i uzbudljivom vremenu, nasvojoj koi oseajui
njegove vratolomne bure, plime i oseke. Bez ambicija da
vrim generalnu reviziju, opti remont, ili da utvrujem
pravdu i ispravljam nepravde, skupljao sam pikanterije i
sitnice, po pravilu izvan interesa istorijske nauke.
L iterarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nuno
u neistraene paralelne svetove obavetajnih slubi, poli-
cijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica
monika, linih i porodinih drama i tragedija. Pobedni-
ci i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno naje-
e deluju nezanimljivo, izvetaeno i lano, za razliku od
pobeenih, sklonjenih, iskljuenih, onih u manjini - odba-
enih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci,
kolebljivci, nezadovoljnici i neistomiljenici svih boja. L judi
koji su, kad je grmelo, pogreno procenili politiku situaci-
ju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trali
ispred rude. O vakav generacijski post skriptum - sa stal-
no prisutnima i kompletiran sa izostavljenima - savreme-
nicimanudi daleko veemogunosti zaprepoznavanjenego
uoptena i zamagljena oficijelna stvarnost .
Nekad sam senamerno trudio daljudima poverujem na
re. Niko nas bolje ne poznaje od nas samih . Ne volimo da
ostavljamo tragove. Nijebilo onako kao to je zapisano, nego
Raanje dece komunizma 19
obino - onako kao to sepria. Prolost nam je ostalausme-
na, proizvoljna, s neverovatnim zapletima, kombinacijama,
nametaljkama, traevimai anegdotama. Zapisnici, proglasi i
dokumentaeventualno pokazuju kako smo sesloili i dogo-
vorili . Da sakriju sve to je bilo runo i neprijatno, izmeu .
Na stranu - vrlo rasprostranjeno folklorno nepoverenje u
bilo kakvo itanje i pisanje.
Pedesetih, u Sarajevu je, recimo, odranatribina Ljudski
likovi Marksa, Engelsa i Lenj i na. Govorilo seo neizmernom
M arksovom geniju i neshvatljivoj dobroti, kojom je plenio na
svakom koraku Bio je uzoran, porodian ovek Kerkama
je pred spavanjeumeo divno darecitujepoeziju . vizionarski
put vladimira I ljia L enjina, njegov doprinos pobedi prole-
tarijata, zaeeren je njegovim nenim, komunistikim i dru-
garskim odnosom premaNadedi Krupskoj . Nato je filozof
L jubomir Tadi rekao da su M arks i L enjin, neosporno, bili
mnogo vei umovi od Engelsa, ali dase, njemu lino, Engel-
sov ljudski lik najvie svia. Prvo, nije sahranjen nagroblju
Hajgejt, jo manjeu monumentalnom mauzoleju . Spaljen je
i pepeo mu je rasut po Severnom moru . Suprotstavio seocu,
buruju, bio je prvi salonski komunista, M arksov velikoduni
mecena i iskreni vernik u ispravnost borbe radnike klase.
Jedanput je izjavio: Da nema Francuskinja, ne bi imalo
smislaiveti . U potrazi zatim uzvienim ivotnim smislom,
zaradio je i neku kakljivu boletinu . Nikada se nije enio .
iveo je, istovremeno, sa dvedevojke, roene sestre.
Publikaje, najblaereeno, bilaokirana. Prianijenima-
lo liila na dosadna crkvena itija svetih otaca revolucije.
O ndasu seprialedrugeprie: Kako je revolucijapobedi-
la, uz natoveanskei podjednake naporesvih naih naroda
i narodnosti . Da se definitivno prekida sa starim, loim i
izrabljivakim drutvom . Nije sluajno profesor filozofije
20 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
dr Duan Nedeljkovibio predsednik komisijezaispitivanje
ratnih zloina. Taj isti profesor, koji je sam predavao skoro
svepredmetenabeogradskom Filozofskom fakultetu, doneo
je, kau, 1948. godinenaas radio-aparat . Pustio je direktan
prenos saPetog kongresaKPJ i, zauzevi stav-mirno, rekao:
taja imam davam priam, netrebaju vam nikakveknjige,
ovo vam je ista filozofija! A sistentimaje zadavao strune
radovestemom Etiko, logiko i estetiko u govorimanaih
rukovodilaca Bunio sejedino Dragan Jeremi, zaduen za
estetsku dimenziju problema: ta da ja radim, drue pro-
fesore, kad drug A leksandar R ankovi u svojim govorima
nikad ne spominje umetnost?
Uprkos svemu, 1948. nije bilo jednostavno dokazati da
je pravilno to nismo prihvatili osorne diktatevelikog brata,
dasmo stvarno neto drugo i dahoemo dabudemo sasvim
samostalni . Da u istoj meri nevalja ni I stok, ni Zapad, a da
mi nismo isuvie mali da stanemo na elo nekog treeg i
boljeg sveta. Decenijama smo bili ponosni to smo jedino
mi ispravni
Na Bledskom savetovanju marksista objavljen je docnije
raskid steorijom odraza. ini sevieteorijski i deklarativan,
nego praktian . O d tada naa stvarnost nije, bar slubeno,
subjektivni odraz objektivne stvarnosti . Zamandaljena su
vrataovdanjefilijalestaljinizma. Koju godinu kasnije, Kar-
delj je sumnjiavo od lanova komisije za izradu slobodar-
skog ustava iz 1963. traio da se izjasne dali su odrazisti ili
antiodrazisti
Posle vika represije, kojom se pobednika revolucija
prvo nemilosrdno obraunala sporaenom klasom, potom,
i s kolebljivim i malodunim saborcima, obeanaje blizina
slobode. Novavlast sepomirila sinjenicom daje revolucija
viemenjanje odreenih pravilai institucija, nego trebljenje
Raanje dece komunizma 21
ljudi . viak slobode nije sigurno doao to su rukovodioci
najedanput postali dobri i obzirni. Prosto, na poetku ez-
desetih imali smo prve dobre etve i valjalo je proslaviti to
smo u stanju dasesami ishranimo i jedemo svoj hleb . Sistem
je zaista mogao biti superioran . Svemu je ilo od ruke, paje
sebi dozvoljavao i odreeni luksuz. Korulansku filozofsku
kolu nije stvorila nikakva opozicija, niti skromni i vlasti
lojalni profesori, s dobrim vezamau svetu, nego sam sistem,
koji je, dok se nije uplaio, bio zahvatio talas bezgraninog
slobodarstva. I suvieje pojednostavljeno rei daje poslepada
A leksandraR ankovianeko doao i upalio svetlo . Uostalom,
tek mnogo kasnijesu pesnikei umetnikepoeli danapadaju
i osuuju .
elje zaveom demokratijom, kosmopolitizmom i traj-
nim ukljuivanjem u napredneevropskenarodebrzo su pod
patronatom ondanjih republikih rukovodstavaprerasle u
besmislena, lokalnai nacionalistikaiivljavanja. O d tadaje
sve manje optejugoslovenskih ideja koje nisu doekane na
no kao tenjakaunitarizmu i hegemoniji najbrojnije nacije.
Zato sam nae najpoznatije revolucionare na kraju nji-
hovog ivotnog puta zaticao sruenih ideala i razoarane
svojim delom . Bili su dugo zasluni za sve to smo postigli
i to imamo . Nevolje su poele tek kad je trebalo da meu
sobom pronau krivca za sve ono to se - posle - desilo
Neki su, poput Svetozara vukmanovia Tempa, sledei
svoju buntovnu prirodu - nastavili borbu . O tiao je, parti-
zanski, ponovo u umu. M akar u prekrasno selo R eevie,
pored PetrovcanaM oru! O tudaje dravno i partijsko ruko-
vodstvo zasipao predlozima, studijamai spasonosnim recep-
tima za ekspresno izlaenje zemlje iz krize. Nije ga mogao
uutkati ni obeshrabriti ni otvoreni podsmeh nekih njego-
vih naslednika. Stoiki je to primao, koristei i najbanalnije
22 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
prilikedaizrazi svojenezadovoljstvo . U Zemunu je jedanput,
sistim stepenom strunosti, govorio saginekologom prof. dr
vojinom uloviem natribini o predbranim odnosima, aja
ga nisam morao mnogo nagovarati da s rok-grupom Bijelo
dugmezapevaPadaj silo i nepravdo.
Drugi su, kao dr Gojko Nikoli, poslepolavekakomuni-
stikog staai ueau panskom graanskom ratu i NO B-u,
demonstrativno naputali partijske redove.
ve due vremena negodujem protiv mnogih pojava u
naoj zemlji, napisao je dr Nikoli sekretaru svoje osnovne
organizacijeSKJ . Dabudem potpuno jasan, ja zato nemam
nikakvih linih razloga. Svojim radom i niijom milou
postigao sam sve to se, s obzirom na moj drutveni status
i s obzirom na nae prilike, moe postii: visok vojni in,
odlikovanja, penzija, drutvene poasti itd . Prema malo-
graansko-birokratskoj logici, ja bih morao biti prezado-
voljan i obavezan da utim . A li, kao to pre pedeset godina
nisam priao pokretu radi svojih linih interesa, tako ni sada
ne piem ovo pismo sebe radi Naprotiv, naa stvarnost me
upravo koi dainim ovaj, po mnogima, rizian korak. M oje
nezadovoljstvo je samo jedan izraz sadanjeg optenarodnog
nezadovoljstva i nespokoja
to semenelino tie, kao komunistaizjavljujem dasam
u opoziciji prema svemu to je bezumno, to je delo mega-
lomanskih ambicija, u opoziciji protiv etatistikog nasilja,
protiv muenja ljudi daseiznudi priznanje, protiv naciona-
lizma i separatizma prikrivenih ustavnim pravom nacija da
se samostalno razvijaju
Najdaljeje, ipak, otiao nekadanji komandant Drugepro-
leterskebrigadei rukovodilacu eleznici L jubiaveselinovi.
O n se7. aprila 1986. godineubio revolverskim hicem ispred
Spomenika oslobodiocima Beogradau znak protestazbog
Raanje dece komunizma 23
potpune razbucanosti Jugoslavije, kako stoji u pismu koje
je ostavio zapredsednikaCK SKJ: Neodgovorno ponaanje
rukovodeih politiara, u stvari povampirenih srednjove-
kovnih knezova i buljubaa, zaslepljenih vlau u svojim
nahijama, kompromitovalo je rezultateNO B-a i R evolucije.
Nacionalizam i separatizam, gori nego oni pre 1941. godine,
posejali su raznovrsne deobe meu narodima Jugoslavije i
doveli njenu radniku klasu do ivice raspadanja.
M oja odluka da na ovaj nain zavrim svoj ivotni
put, poruio je veselinovi, sazrevalaje nekako uporedo
sa nazadovanjem nove Jugoslavije - sa njenim upornim
prelaenjem iz ranog socijalizma u kasni feudalizam . Pod-
vlaim da mi nije stalo do neke spektakularnosti, ve do
postizanja odreenog efekta. Naime, ako ovaj moj protest
- samoupucavanje (samospaljivanje je bolno, anahrono i
ima u sebi neeg religioznog) - podstakne na razmiljanje
ljude u dravnim i partijskim forumima, onda nee biti
uzaludan . A ako - kao i mnogi slini vapaji - ne dopre do
uiju i savesti glavnih reiseradananjice, ondanekasei ova
moja rtvaprikljui masi od milion i sedam stotina hiljada
uzidanih u temelje zamiljene, slobodne, socijalistike i
jedinstvene Jugoslavije
Zbog podgrejanog mladalakog radikalizma veterana
revolucije sednice Saveta federacije bile su jedno vreme
zatvorenezajavnost. Burnediskusijei odluno nemirenjesa
situacijom kad su potisnutenaenadeu socijalizam i samo-
upravljanje gubile su seu turim agencijskim saoptenjima
okonstruktivnim razgovorimao pojedinim aspektimanaeg
drutvenog razvoja. Paradoksalno je da su revolucionarni
zanos i komunistika i partizanska tradicija vie sauvani
kao dominantne estetske oznake jakog ideolokog naboja
literature, pozorita, filma i rok-muzike, nego kao stvarno
24 De CA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA
obelejeaktuelnedomaepolitikeprakse, koja neizostavno
zahteva neke nove puteve i reenja. O tuda u jednoj knjizi
M ustafa Golubi i L jubiaR isti, dr Sima M arkovi i Duan
M akavejev, Svetozar vukmanovi Tempo i Goran Bregovi.
I gra je izgleda zavrena: ostali su lepi snovi . Treba se samo
suoiti s posledicama!
M M