PRELAZAK NA MREE SLEDEE GENERACIJE

N. ivi
1
, Z.R. Petrovi
2
, M. Jovanovi
1
1
JP PTT saobraaja "Srbija",
2
Elektrotehniki fakultet u Beogradu


I UVOD
U istoriji telekomunikacija postojale su dve iroko
rasprostranjene mree: javne telefonske mree (PSTN) i
Internet. Zahtevi za fleksibilnou i pouzdanou ovih
telekomunikacionih mrea su meusobno suprotstavljeni: to
je mrea fleksibilnija, manje je pouzdana, i obrnuto. Tako
Internet kao veoma fleksibilna mrea ne moe da prui
pouzdanost karakteristinu za PSTN kod koje je, sa druge
strane, izraena mala fleksibilnost. Iz tih razloga je za
kreiranje optimalne mrene arhitekture potrebno selektivno
kombinovati osobine obe mree, odnosno udruiti
fleksibilnost Interneta i kvalitet servisa koji prua PSTN [1].
Razvoj Interneta je omoguio evoluciju tradicionalnih
telekomunikacija u smislu novih servisa, osobina tih servisa i
sadraja koje servis provajderi obezbeuju pretplatnicima
korienjem novih efikasnih komunikacionih protokola i
tehnologija. Mree sa komutacijom kola su kao jezgro PSTN-
a, meutim, ometale razvoj Internet tehnologija, zbog ega su
Internet provajderi traili prelaz sa TDM mrea na mree sa
komutacijom paketa. Prelazak na prenos govora paketskom
komutacijom jo uvek nije uzeo veeg maha, uprkos raznim
reenjima koje su provajderi predlagali.
Nakon implementacije "prve generacije" telekomunikacionih
mrea (PSTN i Internet), vodilo se rauna o tome da mree
imaju mogunost lake migracije, skalabilnost i male trokove
izgradnje i odravanja. Da bi se prelo na mree sledee
generacije (NGN), to je opti naziv za mree ije se
implementiranje tek oekuje i koje bi se zasnivale na
paketskoj IP mrei i komutaciji paketa, potrebno je da
kvalitet pruenih servisa bude najmanje istog nivoa, a cena
nia u poreenju sa postojeim mreama "prve generacije".
Zahtevi za lakom migracijom, skalabilnou i malim
trokovima kod NGN mrea i dalje ostaju aktuelni, ako ne i
pootreni.
U radu e biti prikazani osnovni elementi i karakteristike
NGN mrea, zahtevi koji se pred njih postavljaju da bi bile
ire prihvaene i implementirane, problemi sa kojima se ove
mree suoavaju, kao i mogua reenja tih problema.

II ARHITEKTURA NGN MREA
Uproena arhitektura NGN mrea ukljuuje okruenje za
kreiranje aplikacija odnosno servisa, server za izvravanje
servisa poznat kao server aplikacija, server poziva, medija
mreni prolaz (gateway) i jezgro mree (Slika 1). Svi
elementi NGN mree moraju biti skalabilni i saglasni sa
NEBS standardima (Network-Equipment Building Standards)
[2].
Okruenje za kreiranje aplikacija, odnosno servisa,
podrava ivotni vek aplikacije ili servisa koji se sastoji od
nekoliko faza, pri emu svaka od faza zahteva izvrenje
odreenih aktivnosti kao to su: analiza i koncepcija,
kreiranje aplikacije, test prihvatanja aplikacije, razvoj
aplikacije, obezbeivanje aplikacije i operacije, i uklanjanje
aplikacije.
Server aplikacija (AS Application Server) predstavlja
naslednika Web servera, a zadatak mu je izvravanje servisa i
kontrola servera poziva i specijalnih resursa. Serveri
aplikacija treba da proire ulogu IN-SCF (Inteligent Network-
Service Control Function) kako bi obuhvatili nove mrene i
servisne scenarije na vrhu IT platformi. Glavne funkcije koje
server aplikacija treba da podrava su: okruenje za izvrenje
servisne logike (SLEE-Service Logic Execution
Environment), upravljanje ivotnim ciklusom servisa,
podrka razvoju servisa u smislu API-a i script jezika,
upravljanje sistemom i servisima, i podrka mehanizmima
registracije.
Medija mreni prolaz (MG - Media Gateway) omoguava
meusobni rad resursa mree na bazi komutacije kola (linije,
trankovi) i resursa paketske mree (IP, ATM), i obrnuto. MG
mora, radi interoperabilnosti razliitih mrea, da podrava
razne naine kodiranja govora, opisane standardima G.711,
G.726, G.29x i G.723.1.
Server poziva (Call Server; koriste se i nazivi Call Agent,
softswitch i kontroler MG) obezbeuje komutacionu i
signalizacionu inteligenciju sistema. On uglavnom
omoguava funkcije kontrole poziva prema datom modelu
poziva: vri rutiranje poziva, obezbeuje signalizaciju (SIP,
H.323, H.248 tj. MEGACO, kao i SS7 i ISDN-PRI za TDM
mree), kontrolu QoS-a, pozive treeg uesnika itd. Pored
toga, server poziva mora da obezbedi i interfejs (npr.
standardni protokol interfejs ili otvoreni API) ka serveru
aplikacija kako bi se omoguila kontrola servisa i servisne
politike.
Jezgro NGN-a ini paketska IP mrea koja podrava kako
prenos podataka, tako i servise u realnom vremenu poput
telefonije. Migracijom ka NGN arhitekturi vri se migracija
ka multiservisnom jezgru mree, ime se zamenjuje vie
odvojenih jezgara mrea posveenih pojedinanim servisima
(npr. PSTN mrea za telefoniju i Internet mrea za servise
podataka).
NGN podrava razliite TDM mree za pristup, jer je NGN
nezavisan od mree za pristup zahvaljujui odvajanju
transportnog i servisnog sloja. Posledica toga je da korisnici
imaju kontinuirane servise pri prelasku sa jedne na drugu
mreu, to se realizuje odgovarajuom NGN arhitekturom i
korisnikim profilom.


OKRUENJE ZA KREIRANJE APLIKACIJA
SERVER APLIKACIJA
SERVER POZIVA
MEDIJA
MRENI
PROLAZ
MEDIJA
MRENI
PROLAZ
NGN JEZGRO
PRISTUPNA
MREA NGN-
U
PRISTUPNA
MREA NGN-
U
SERVER POZIVA


Slika 1. Uproeni prikaz NGN arhitekture

Na slici 2 je dat primer jedne realizacije NGN arhitekture
zasnovan na uoptenom prikazu sa slike 1. Naime, delovi
NGN arhitekture sa slike 1 su prikazani u vidu slojeva
servisne NGN arhitekture. Zahvaljujui funkcijama MG
omoguena je komunikacija korisnika PSTN mree sa
korisnicima korporacijskog LAN (paketska mrea).
Za meusobni rad IP i tradicionalne TDM mree koristi se
SIP tehnologija, iji su kljuni elementi SIP-AS (SIP
Application Server) na sloju servera aplikacije i SIP proxy na
sloju servera poziva. SSP (Service Switching Point) i SCP
(Service Control Point) su standardni IN elementi TDM
mree. SCP i SIP AS komuniciraju korienjem SIPoverTCP
protokola. MG komunicira sa SIP proxy/AS-om radi
obezbeivanja funkcije rutiranja poziva. Pri tom se za
signalizaciju koristi SIPoverUDP protokol.
GURU (GroUp RoUter profile manager) server opsluuje
grupne profile korisnika servisa i reava komunikacione
zahteve grupa korisnika. PP (Personal Profile) server,
korienjem baze podataka o nainima reavanja
komunikacionih zahteva grupa korisnika, preusmerava
dolazne pozive ka stvarnoj krajnjoj adresi (IP ili telefonskom
broju). CH (Communication Handling) komponenta
uspostavlja pozive izmeu razliitih servera poziva i
razreava zahteve GURU i PP servera vezane za pojedinane
i grupne adrese korisnika servisa. Korienje GURU i PP
servera, kao i CH komponente karakteristino je za
univerzitetske centre i preduzea u kojima su korisnici
podeljeni u virtuelne grupe prema funkciji koju vre (npr.
akademskom zvanju ili oblasti kojom se bave) ili na neki
drugi nain.

korporacijski
LAN
MG
SIP-AS
PSTN
SSP
SCP
T
r
a
n
s
p
o
r
t
n
i
s
l
o
j
S
l
o
j
m
e
d
i
j
a
m
r
e

n
o
g
p
r
o
l
a
z
a
S
l
o
j
s
e
r
v
e
r
a
p
o
z
i
v
a
S
l
o
j
s
e
r
v
e
r
a
a
p
l
i
k
a
c
i
j
a
PP
server
CH
rezidencijalni
korisnici
paketska
mrea
SIP
proxy
GURU
server


Slika 2. Servisna NGN arhitektura
III KARAKTERISTIKE NGN MREA
Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju
nasleene su od mrea ''prve generacije''.
Mogunost lake migracije. Laka migracija od postojee ka
paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojeih komutacionih
sistema u paketsku tehnologiju, omoguena je zahvaljujui
reenjima zasnovanim na SIP (Session Initiation Protocol)
protokolu. Neizostavan deo ovih reenja je server poziva,
odnosno softsvi - paketski komutator koji podrava
aplikacije nove generacije (VoIP, ICD - Internet Call
Diversion, IP prenos, ISDN PRI servise i servise lokalnog
pretplatnika) [3]. SIP je izabran od strane servis provajdera za
nosioca NGN reenja zahvaljujui svojoj fleksibilnosti i
skalabilnosti. Ove osobine SIP-a omoguavaju servis
provajderima efikasno graenje mrea koje podravaju irok
spektar korisnikih servisa. Generalno, NGN arhitektura na
bazi SIP-a donosi sve prednosti konvergencije, ukljuujui
uproenu mrenu arhitekturu, jeftiniji razvoj mree i bre
stvaranje prihoda, uz pridruivanje servisa prenosa podataka
i multimedijalnih servisa postojeim govornim servisima.
NGN reenja obezbeuju smanjenje zaguenja mrea, pre
svega krajnjih i tandem centrala, koja su posledica porasta
prosenog vremena trajanja poziva na krajevima PSTN mree
usled pridruivanja Internet saobraaja i drugih servisa
klasinim telefonskim pozivima. Smanjenje zaguenja se
realizuje u jezgru mree, a ne na njenim krajevima, pa se u
tom smislu govori o unutranjoj mrenoj migraciji koju
donose NGN reenja. Meutim, rastereivanje trankova u
odlaznom Internet saobraaju pre zaguenja takoe je
mogue, ukoliko se koristi dial-up ili xDSL tehnologija koju
NGN hardver podrava na krajevima mree.
Skalabilnost. Da bi mrea bila skalabilna, treba da se uklopi
u model prenosa informacija o stanju u realnom vremenu
preko distribuirane mrene infrastrukture (kao to je sluaj sa
PSTN i Internetom). Meutim, vie postojeih NGN
arhitektura je centralizovano u cilju lakeg reavanja
problema i smanjenja kompleksnosti [4]. Loa strana
centralizacije mree je to greka na jednom delu mree
dovodi do veeg ''udara'' na mreu, nego u sluaju
distribuirane mrene arhitekture. Samim tim centralizovana
mrena arhitektura zahteva redundansu kojom se
udvostruavaju hardverski trokovi, bez znaajnog
poboljanja performansi.
Druga loa strana centralizacije mree je to u ovakvoj
dupliciranoj mrenoj arhitekturi primarni server poziva mora
da ima stanje aktivnog poziva primarnih i sekundarnih medija
gejtveja. Oba servera poziva zbog toga moraju da sinhroniu
informacije izmeu sebe i izmeu medija mrenih prolaza,
to dovodi do dupliciranja procesorske snage. Time se
smanjuju ukupne mogunosti performansi primarnog servera
poziva, a otkrivanje i analiza greaka se oteava.
Pitanje skalabilnosti mree se odnosi i na koliinu
signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja u
odnosu na druge protokole (kao to je MGCP), i obezbeuje
uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka
izmeu krajnjih taaka. Sadanja reenja, meutim, koriste
protokole poput MGCP-a. Prelaskom na CLASS (Custom
Local-Area Signaling Services) osobine, signalizacioni
zahtevi servera poziva baziranog na MGCP-u e se samo
uslonjavati, kao i koliina signalizacije u krajnjim takama
mree. S obzirom na sloene signalizacione zahteve i na
troenje velike koliine mrenih resursa samo na upravljanje
redundantnim serverom poziva, broj pretplatnika koji koriste
MGCP bie znaajno manji od onih koji koriste reenja na
bazi SIP-a.
Na skalabilnost mree znaajno utie i hardverska realizacija.
Veina medija mrenih prolaza se ne proizvodi u vidu
emergency stand-alone jedinica koje su deo regulatornih
zahteva, ali koje ne bi bile sposobne da kompletiraju poziv
izmeu servera poziva (tipine instalacije sa emergency
stand-alone MG podravaju samo jedan server poziva). Pored
toga, u veini mrenih arhitektura MG sadri inteligenciju za
tarifiranje, a emergency stand-alone verzija ga dodatno
uslonjava zahtevajui jo veu inteligenciju, to dalje
komplikuje analizu greaka u mrei. Pored problema
implementacije emergency stand-alone MG, postoji i
problem poveanja koliine hardvera i njegove
decentralizacije radi prelaza sa MGCP/H.248 modela
zasnovanog na prenosu govora na SIP model koji podrava
multiservisne aplikacije poput prenosa videa i podataka.
Dakle, potrebno je izvriti modifikaciju protokola, to za
posledicu ima uslonjavanje hardvera mree, a time i
znaajno poveanje trokova.
Mali trokovi izgradnje i odravanja. NGN oprema mora
da ima osobine brze i jeftine instalacije, brzog "podizanja"
sistema i jeftinog i lakog odravanja. U tom smislu se govori
o malim trokovima koje NGN treba da zadovolji.

IV DODATNI ZAHTEVI KOJE TREBA DA ISPUNE
NGN MREE
Uzimajui u obzir injenicu da su serveri poziva skupi koliko
i PSTN centrale, kao i da bi bilo potrebno 20-tak godina za
zamenu PSTN centrala serverima poziva (jer je ivotni vek
PSTN centrale 20-30 godina), NGN mree se ne ine
isplativim reenjem. Jedini nain da se opravda brzo ulaganje
u NGN opremu je stvaranje dodatnog prihoda, to je mogue
samo ukljuivanjem novih servisa u ponudu korisnicima.
Pred mree sledee generacije se postavljaju specifini
zahtevi na koje one treba da odgovore kako bi omoguile
migraciju sa postojeih telekomunikacionih mrea. Meu tim
zahtevima su obezbeivanje:
-drugih servisa pored prenosa govora,
-jedinstvenog prilagoavanja korisnicima,
-prenosivih servisa na svakom ureaju i
-malih cena sa visokom pouzdanou i kvalitetom pruanja
servisa.
CLASS servisi, u koje spadaju npr. identifikacija pozivajueg
pretplatnika (Caller ID) i poziv na ekanju (Call Waiting), ne
donose znaajne prihode servis provajderima. Meutim,
ponuda tzv. sekundarnih servisa (servisa osim ovih
osnovnih), znaajno poveava prihode servis provajdera. Ovi
sekundarni servisi (npr. Centrex usluga) kroz postojeu TDM
infrastrukturu ne donose znaajne prihode servis
provajderima. Ukoliko bi se, meutim, ovi sekundarni servisi
distribuirali kroz otvorenu mreu, odnosno ukoliko bi se
uklonili iz postojee komutacione arhitekture, servis
provajderima bi donosili veliki profit. Reenje ovog problema
nalazi se upravo u paketskoj komutaciji i NGN-u, jer
optimalno reenje za servis provajdere predstavlja
kombinacija postojeih i novih servisa, odnosno dostava
govornih, servisa podataka i multimedijalnih servisa.
Pod servisima sa mogunou jedinstvenog prilagoavanja
korisnicima podrazumevaju se jedinstveni servisi koji mogu
da zadovolje potrebe korisnika na poslu i kod kue. Da bi se
omoguili takvi servisi, servis provajderi treba da obezbede
"pametnu" infrastrukturu, odnosno infrastrukturu koja moe
da inteligentno obezbedi servise za svakog korisnika
ponaosob i za svaku liniju ponaosob.
Prenosivi servisi na svakom korisnikom ureaju
predstavljaju zahtev korisnika za dostavu raznovrsnih servisa
na mestu na kom se korisnik nalazi. Naime, mree sledee
generacije moraju biti fleksibilne u smislu mogunosti
prepoznavanja korisnika i rada sa njima, njihovim ureajima i
tipom medija bez obzira na lokaciju korisnika.
Vrednost servisa odreuju korisnici servisa, a ne
infrastruktura koja obezbeuje njihovu dostavu (korisnik
plaa odgovarajuu nadoknadu za npr. telefonske razgovore,
pri emu ga ne zanima da li se govor prenosi komutacijom
kola ili paketa). Korisnike servisa ne interesuje primenjena
mrena tehnologija, ve korist koju servis donosi, kao i
njegov kvalitet.(QoS). Zbog toga servis provajderi, da bi bili
konkurentni na tritu telekomunikacionih usluga, treba da
obezbede infrastrukturu koja podrava servise po najmanjoj
moguoj ceni sa slinim ili boljim QoS u poreenju sa
postojeim servisima, uz njihovu istovremenu pouzdanost i
usaglaenost sa standardima. Otvorenost NGN-a ka raznim
servis provajderima olakava i ubrzava ukljuivanje novih
servisa, ime e se omoguiti i da korisnici kreiraju svoje
sopstvene servise.

V PROBLEMI SA KOJIMA SE SUOAVAJU NGN
MREE
Mree sledee generacije treba da se suoe sa razliitim
nedostacima telekomunikacionih mrea, kao to je slab
kvalitet prenosa govora kroz IP mreu, problematian prenos
modemskih i faks signala kroz IP mreu, sloena
interoperabilnost TDM i mrea sa komutacijom paketa po
pitanju signalizacionih protokola, i ogranien sistem
operativne podrke (OSS Operations support system) [5].
Slab kvalitet prenosa govora u IP mreama je rezultat
kompresije govora i kanjenja u prenosu. Prelaskom na NGN
postojae mogunost kontrole kanjenja, gubitka paketa i
kontrole ditera, jer e se upravljati kimom IP mree umesto
javnim Internetom. Pored toga, prelaskom na G.711
kodiranje pri kome se ne vri kompresija govora obezbedie
se isti kvalitet u 64K prenosu govora kao kod TDM mrea.
Otean prenos modemskih i faks signala u IP mreama e se
takoe reiti korienjem G.711 kodiranja, zahvaljujui tome
to se ne vri kompresija govora, uz primenu algoritama za
poveanje brzine prenosa.
Pitanje usaglaavanja signalizacionih protokola izmeu TDM
i NGN mree sa komutacijom paketa se reava time to NGN
mree podravaju TDM signalizacije: SS7, ISDN-PRI i CAS.
Kako se telekomunikacione preporuke piu tako da ostavljaju
mogunost specifinih varijacija u zavisnosti od
interpretacije, dolazi do njihove razliite primene u praksi.
Zbog toga je bitno da prodavac NGN opreme moe brzo da
se prilagodi odreenoj specifinoj primeni u praksi koja je
posledica specifine interpretacije dela preporuke.
Sistem operativne podrke i paketi za izvetavanje kod NGN
nisu razvijeni kao kod TDM mrea. To, meutim, moe biti i
prednost NGN mrea, jer su podaci smeteni u
standardizovanim bazama podataka, ime se postie vea
kontrola nad podacima i specifinije informisanje o mrei.

VI ZAKLJUAK
Prelaskom sa digitalnih TDM na paketske mree, servisi i
mogunosti koje e biti pruane korisnicima porae do
nesluenih razmera. Najvaniji momenat je prelaz na model
multiservisne dostave koji ukljuuje prenos govora, podataka
i multimedijalne servise. Kreiranjem novih servisa provajderi
e obezbediti znaajne prihode.
Mree nove generacije e koristiti SIP za postizanje
jedinstvene servisne signalizacije, skalabilnosti i redukcije
trokova.

LITERATURA
[1] Carl Bedingfield: Hybrid Service Architecture Guideline,
IP Applications and Services 2003, IEC Publications, 2003

[2] Carlo Alberto Licciardi, Paolo Falcarin: Next-Generation
Networks: The Service Offering Standpoint, IP Applications
and Services 2003, IEC Publications, 2003

[3] http://www.lucent.com/products/solution

[4] William Flanagan: Carrier Softswitching Getting
beyond the Hype to Deployable Solutions, IP Applications
and Services 2003, IEC Publications, 2003

[5] Chad Frazier: Deploying a Softswitch-Based Next-
Generation Carrier Network: Challenges and Benefits, IP
Applications and Services 2003, IEC Publications, 2003

Abstract
This paper refers to the migration of the "first generation"
networks to the next-generation-networks (NGN) and
problems related to that migration. The need for NGN is
caused by limitations in classic TDM networks in delivering
new services which have to satisfy required QoS. NGN
solutions based on SIP provide new approach to network
design demands, including standard demands for the light
migration, scalability and low costs.

Migration to the next-generation-networks
N. ivi
1
, Z.R. Petrovi
2
, M. Jovanovi
1
1
Public enterprise of PTT communications "Srbija",
2
Faculty of electrical engineering Belgrade