Sadraj - U ovom radu su definisani sigurnosni sistemi,

kao i njihova integracija. Opisane su opte metode inte-

gracije sigurnosnih sistema, i izvren je osvrt na programe
i protokole koji se koriste u industriji.
Abstract - This document presents security system defini-
tion, as well as definition of their integration. The common
methods of security systems integration are explained, with
special attention to integration programs and protocols
used in industry.
1. UVOD
Pod frazom integrisani sigurnosni sistemi podrazumeva
se skup tehnikih sistema i operativnih mera koji se koristi
u svrhu poboljanja bezbednosti ljudi i imovine. Sigurnosni
sistemi se mogu podeliti u dve grupe:
a. Sistemi za zatitu od poara - sistemi koji vre rano
otkrivanje poara putem automatskih i runih detektora,
vre uzbunjivanje osoblja i evakuaciju iz objekta, izvravaju
funkcionalne komande koje su propisane za datu incidentnu
situaciju, vre gaenje poara, i ostavljaju trajnu beleku o
incidentnom dogaaju [1].
U ovu grupu spadaju sistemi za automatsku i runu dojavu
poara, sistemi za detekciju toksinih i eksplozivnih gasova,
sistemi za uzbunjivanje i faznu evakuaciju objekta, sistemi
za automatsko gaenje poara vodom, penom, prahom, in-
ertnim i sintetikim gasovima i drugi.
Karakteristino za sisteme zatite od poara, njihova oblast
primene, nain projektovanja, realizacije i eksploatacije su
propisani zakonima i pravilnicima iz date oblasti.
b. Bezbednosni sistemi - tehnika komponenta bezbednos-
nih sistema predstavlja sastavni deo integralnog sistema
obezbeenja objekata [2]. Takoe, tehnika komponenta
sistema spada u preventivne sisteme, kojima se vri otkri-
vanje i uklanjanje opasnosti pre nego to doe do bitnije
povrede lica, imovine i poslovanja [3].
U bezbednosne sisteme ubrajamo sistem video nadzora, sis-
tem za kontrolu pristupa, sistem za dojavu provale i
prepada, sistem zatite perimetra, sistem protivdiverzione
zatite. Integraciona komponenta najee predstavlja za-
seban sistem za centralni nadzor i upravljanje.
Bezbednosni sistemi se projektuju, realizuju i eksploatiu
prema vrsti, nameni i nainu funkcionisanja objekta za koji
se predviaju, u skladu sa procenjenim bezbednosnim
rizicima po ivot, imovinu i poslovanje.
Mnoge kompanije i grane industrije formiraju sopstvene
pravilnike za upotrebu bezbednosnih sistema na onaj nain
koji omoguava optimalnu zatitu njihovog poslovanja.
Za primenu sigurnosnih sistema, njihovu eksploataciju i
pravilno odravanje su zainteresovana i osiguravajua
drutva, koja su spremna da ponude posebne premije osig-
uranja za kompanije koje su izvrile zatitu svog objekta na
odgovarajui nain. est je sluaj da osiguravajua drutva
izvre sopstvenu standardizaciju sigurnosnih sistema, koja
je u nekim sluajevima znaajnija od nacionalne standard-
izacije. Tipian primer je VdS (Vertrauen durch Sicherheit)
- udruenje osiguravajuih drutava Nemake, iji serti-
fikati predstavljaju znaajan dokaz kvaliteta u mnogim
dravama sveta [4].
2. INTEGRACIJA SISTEMA
Integracija sistema je postupak kojim se povezuju pojedini
sistemi elektronskog obezbeenja, prenoenjem odgovara-
juih informacija izmeu njih. Cilj integracije pojedinih sig-
urnosnih sistema je formiranje celovitog sistema, koji e
bolje ispunjavati svoje funkcije obezbeenja nego zasebni
sistemi. Automatizacija pojedinih funkcija smanjuje
potrebu za intervencijom osoblja, ime se mogunost
ljudske greke svodi na minimum.
Integracija se moe izvesti na razliite naine. Okvirno, pos-
tupke integracije moemo podeliti na tri nivoa: nivo ko-
mandi, nivo protokola i nivo aplikacije.
2.1. Osnovni nivo nivo komandi
Na ovom nivou postoji prenoenje informacija izmeu po-
jedinih sistema pomou beznaponskih impulsa. Na taj
nain, mogue je dostaviti binarnu informaciju (dogaaj
alarma, greke i sl.), kao i aktivirati pojedini sistem. Radi se
o najjednostavnijem i najrobusnijem sistemu prenosa infor-
macija. Nivo komandi se koristi u sluajevima kada je
neophodna maksimalna pouzdanost prenesene informacije,
kao i u sluajevima kada vii nivo integracije izmeu sis-
tema nije podran. U praksi, integracija na nivou komandi
METODI INTEGRACIJE
SIGURNOSNIH SISTEMA
INTEGRATION METHODS OF
SECURITY SYSTEMS
Uro Kostandinovi, Msc Mgmt
1
, Bsc EE
2
1
Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija u Beogradu
2
Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu
se predvia izmeu:
Sistema za dojavu poara i stabilnog sistema za gaenje
vodom (sprinkler), komandi za iskljuenje klimatizacije,
komandi za zatvaranje protivpoarnih klapni;
Elektrinog i mehanikog dela sistema za automatsko
gaenje poara;
Prenos informacije u centralni sistem za nadzor i uprav-
ljanje (CSNU), ukoliko nije podran neki drugi protokol.
2.2. Srednji nivo nivo protokola
Pojedini sistemi mogu komunicirati kroz interni protokol,
na jednom od standardnih interfejsa (RS485, RS232, 4-
20mA i slino). Radi se o veoma robusnom nainu komu-
nikacije, koji omoguava prenos veeg broja informacija
izmeu sistema u odnosu na nivo komandi. Uslov za ko-
rienje nivoa protokola je da oba sistema podravaju ko-
munikaciju preko istog protokola. U praktinim primenama,
ovaj nivo integracije se predvia izmeu:
Centralnih ureaja za automatsko gaenje poara i cen-
tralnih ureaja sistema za dojavu poara;
Sistema video nadzora i sistema za dojavu provale;
Sistema detekcije ugljen-monoksida i sistema za dojavu
poara;
Prenos informacija u CSNU, za ureaje koji imaju pred-
vienu komunikaciju serijskim protokolom (RS485,
RS232).
2.3. Visoki nivo nivo aplikacije
Najvii nivo integracije se ostvaruje kroz raunarsku mreu,
i manifestuje se na nivou raunarske aplikacije. Radi se o
integraciji koja omoguava maksimalnu koliinu prenetih
informacija, podelu informacija po vanosti i hitnosti, nji-
hovo klasifikovanje i reprezentaciju na odgovarajui nain.
Nivo aplikacije omoguava operateru da dobije punu infor-
maciju o dogaaju, izvrenim reakcijama sistema na do-
gaaj, kao i o mogunostima i obavezama operatera koje
su propisane za datu situaciju. Da bi visoki nivo integracije
bio primenjen, neophodno je da sistemi podravaju odgo-
varajue protokole, to se najee definie u ranoj fazi
planiranja sistema. Aplikativna integracija se primenjuje u
sledeim primerima:
Sistem za integraciju bezbednosnih sistema, koji komuni-
cira sa svim bezbednosnim sistemima na IP nivou;
Prenos informacija u centralni sistem za upravljanje au-
tomatizacijom objekta, za ureaje koji imaju podrku IP ko-
munikacije;
Integracija sistema video nadzora i sistema kontrole pris-
tupa;
Raunarska reprezentacija signala sa sistema video nad-
zora;
Integracija sistema kontrole pristupa i sistema za eviden-
ciju radnog vremena.
Na slici 1. prikazan je primer delovanja integracije sistema
u sluaju poarnog alarma. Izbijanje poara signalizira de-
tektor dima ili toplote i prenosi informaciju centralnom ure-
Slika 1. Primer delovanja integracije sistema u sluaju poarnog alarma
aju za dojavu poara. Ukoliko u prostoru u kome je izbio
poar postoji sistem za automatsko gaenje poara, on
pokree evakuacionu proceduru i, nakon toga, aktivira sred-
stvo za gaenje poara. Sistem za dojavu poara prenosi
alarm ka poarnoj brigadi i obavetava prisutne pomou
sredstva javnog obraanja. U isto vreme, lokalna integracija
sistema na nivou komandi ili protokola omoguava sistemu
za dojavu poara da ukljui svetlo na evakuacionim pute-
vima, ukljui kamere u ugroenoj zoni, otvori vrata koja su
pod kontrolom pristupa radi lake evakuacije prisutnih,
blokira pristup vazduha u prostoru sa poarom i pokrene
uduvavanje sveeg vazduha u evakuacioni put.
3. CENTRALNI SISTEM ZA NADZOR I
UPRAVLJANJE
Centralni sistem za nadzor i upravljanje (CSNU) predstavlja
visoki nivo integracije bezbednosnih sistema, pre svega na
nivou aplikacije. Njegov zadatak je da prikupi informacije
iz svih bezbednosnih sistema, klasifikuje ih po vanosti,
prikae ih operateru, kao i da izdaje komande ka ostalim
sistemima, prema programiranim procedurama ili prema
komandama operatera [5].
CSNU se koristi u veim, sloenim i distribuiranim sis-
temima. Osnovna uloga mu je da objedini sve informacije
na jednom mestu, ime se dogaaj na jednostavniji nain
prezentira deurnom licu. Takoe, CSNU je programiran da
u odreenim situacijama automatski preduzme izvesne
mere (na primer, da u sluaju poara prikae ivi video sni-
mak na monitorskom zidu i otvori sva vrata na odgovara-
juem evakuacionom putu). Na taj nain, skrauje se vreme
reakcije deurnih operatera i eliminie mogunost greke.
Operater biva obaveten o reakciji sistema, kao i o proce-
duri koja se od njega oekuje u zadatoj situaciji. Na kraju,
operater pie izvetaj, koji zajedno sa celom hronologijom
dogaaja biva sauvan u memoriji aplikacije.
Fiziki, sistem se sastoji iz distribuirane server-klijent rau-
narske aplikacije. Server slui za komunikaciju sa podsis-
temima, obradu i arhiviranje svih podataka, kao i
generisanje sigurnosnih kopija dogaaja (backup). Klijenti
slue za rad deurnih operatera, administratora, kontrolora
i svih drugih uesnika u sistemu. Na osnovu naloga,
ovlaeni operater pristupa sistemu i ima pravo da vri pre-
gled informacija, modifikaciju sistema i izdavanje komandi,
prema datim privilegijama.
Komunikacija sa podsistemima se moe odvijati preko pro-
gramabilnih kontrolera (PLC Programmable Logic Con-
troller), preko utvrenih serijskih protokola (LON, BACnet,
Instabus), preko lokalne mree (LAN Local Area Net-
work) i preko globalne mree (WAN Wide Area Network).
Mrena komunikacija se odvija direktno sa podsistemima
koji u svojoj strukturi imaju mreni interfejs ili preko poseb-
nih ureaja za konverziju (Gateway) [6].
Na slici 2. je prikazana tipina arhitektura distribuiranog
CSNU. U kontrolnoj sobi se nalazi server, klijenti za oper-
atere, kao i programabilne kontakte za lokalnu komu-
nikaciju sa serverom. Preko globalne mree se vri
komunikacija sa bezbednosnim sistemima na tim lokaci-
jama. Takoe, na lokacijama se mogu nalaziti i klijenti
CSNU, koji komuniciraju sa serverom. Ureaj za konverz-
iju (Gateway) moe imati programabilne ulaze i izlaze za
komunikaciju sa sistemima na nivou komandi. Operaterima
je omogueno da iz kontrolne sobe, ili sa neke od udaljenih
lokacija pristupaju sistemu, dobiju informacije o alarmima,
upozorenjima, nefunkcionalnostima sistema, reakcijama
sistema na pojedine dogaaje, kao i da upravljaju podsis-
temima.
Slika 2. ematski prikaz tipinog CSNU
Integracija se ne vri samo na nivou bezbednosnih sistema.
CSNU moe da obuhvati sisteme za automatizaciju objekta
(kontrola i upravljanje ventilacijom, grejanjem, klimatizaci-
jom, osvetljenjem, kontrola utroka vode i struje i slino).
Na najviem nivou, sistem za nadzor i upravljanje moe da
obuhvati sve procesne sisteme u objektu, ukljuujui i
telekomunikacione sisteme (raunarska mrea i njeni
servisi, bezbednost informacija, lociranje objekata), kao i
integraciju informacionih tehnologija (analiza rizika, kon-
salting, integracija, obuka osoblja i slino). Ovakvim pris-
tupom se moe izgraditi veoma sofisticirani sistem nadzora
i upravljanja, koji je spreman da ispuni sve zadatke koje za-
htevaju sloeni poslovni procesi u okviru objekta.
Sa bezbednosnog stanovita, obezbeuje se neophodna re-
dudansa. U sliaju otkaza bilo koje od komponenti CSNU,
redudantna komponenta preuzima njenu funkcionalnost i
sistem nastavlja da funkcionie bez prekida. Pored toga, za-
hteva se da svaki sigurnosni podsistem bude samostalan i
potpuno funkcionalan, nezavisno od rada CSNU. Ovi za-
htevi omoguavaju maksimalnu bezbednost objekta, u svim
vrstama incidentnih situacija.
4. PRIMER REALIZACIJE INTERFEJSA
Na slici 3 je prikazana realizacija interfejsa izmeu sistema
za dojavu poara Sinteso, i sistema za centralni nadzor i up-
ravljanje, MM8000 DMS. Oba sistema su proizvodi kom-
panije Siemens AG [7].
Sistem za detekciju i dojavu poara se sastoji od veeg broja
centralnih ureaja. Centralni ureaji su meusobno
povezani FCnet magistralom, koja je izvedena po EN54
standardu za aplikacije zatite od poara. FCnet magistrala
predstavlja serijsku vezu izmeu centralnih ureaja, u
topologiji prstena radi vee pouzdanosti sistema. Komu-
nikacija se odvija preko bakarne upredene parice, sa redu-
dantnim fiziki dislociranim serijskim linkom u sluaju
otkaza primarnog linka. U sluaju kompletnog otkaza linka
izmeu dva centralna ureaja, prstenasta topologija
omoguava komunikaciju po drugoj putanji. Svaki pojedi-
nani komunikacioni link je pod stalnim nadzorom, i prekid
komunikacije na bilo kom segmentu se automatski pri-
javljuje deurnom operateru.
BACnet je protokol za komunikaciju izmeu sistema au-
tomatizacije objekta, kao i signalnih sistema. Komunikacija
izmeu sistema se odvija na nivou aplikacije i na nivou pro-
tokola. Sistem za dojavu poara Sinteso spada u kategoriju
sistema koja podrava BACnet kao komunikacioni pro-
tokol.
Korienje LAN kao komunikacionog medija za prenos
BACnet paketa se moe reiti na dva naina [8]:
a. IP Message Tunneling - BACnet paketi informacija se
alju posebnom ureaju, nazvanom Annex H router, koji
vri konverziju u IP datagrama, koji se zatim alju ka
odreditu. Sa druge strane, isti ureaj vri konverziju IP
datagrama u odgovarajue pakete informacija koji se alju
ka odreditu. Prednost ovog naina komunikacije je u tome
to ureaji koji komuniciraju ne vide lokalnu raunarsku
mreu, jer je kompletno rukovanje IP datagramima pre-
puteno posebnom ureaju. Nedostatak ovog naina komu-
nikacije je u potrebi za dodatnim specijalizovanim
hardverom za konverziju (Slika 4).
b. BACnet/IP - BACnet koristi LAN kao direktno sredstvo
komunikacije. IP adrese ureaja se predstavljaju kao fizike
(MAC) adrese, i format paketa informacija je prilagoen IP
Slika 3. Interfejs sistema dojave poara ka CSNU
datagramu. Prednost ovog naina komunikacije je u tome
to ne postoji potreba za posebnim hardverom za konverz-
iju. Prilagoavanje BACnet/IP interfejsa pojedinim ues-
nicima u komunikaciji nije problem, jer se radi o opremi
istog proizvoaa, za koju postoji direktna procedura za pri-
menu.
Nakon uspostavljanja komunikacije, CSNU aplikacija
preuzima podatke o fizikoj i logikoj strukturi sistema do-
jave poara. Programer vri sledee operacije:
formiranje vizuelnog prikaza osnova objekta sa unetim
elementima sistema;
povezivanje elemenata na osnovi sa fizikom i logikom
strukturom sistema dojave poara;
definisanje obrade pojedinih sistemskih poruka - poruke
se klasifikuju po znaaju (Neodloni alarm, Alarm, Neis-
pravnost, Iskljuenje, Upozorenje, Informacija);
definisanje prikaza poruke (prikazivanje osnove sa lokaci-
jom detektora u alarmu, prikazivanje ivog snimka sa
kamere koja se nalazi u sobi, tekstualni opis operateru ta da
radi u datoj situaciji);
definisanje automatskih aktivnosti za datu poruku (u
sluaju poarnog alarma, iskljuiti klimatizaciju, otvoriti
vrata na odgovarajuem putu evakuacije, pozvati vatro-
gasnu brigadu);
finalno testiranje sistema.
5. ZAKLJUAK
Integracija sigurnosnih sistema moe znaajno doprineti
bezbednosti objekta. Korienjem savremenih komunika-
cionih tehnologija, integracija se moe obaviti na relativno
jednostavan nain, sa mnogo manje utroenog rada i
opreme u odnosu na ranije primenjivane metode. Integrisani
sigurnosni sistemi vie ne predstavljaju privilegiju specijal-
nih aplikacija za objekte visokog bezbednosnog nivoa, ve
se mogu primenjivati u svim aplikacijama u kojima je
znaajna bezbednost ljudi i imovine.
6. LITERATURA
[1] Fire Safety Guide, Siemens Switzerland Ltd, Zug,
Switzerland, 2005.
[2] Mandi, G. J. Sistemi obezbeenja i zatite, Fakultet
civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2004.
[3] Raenovi, R. Bezbednost linosti i objekata, MDD Sis-
tem, Beograd, 2003.
[4] Procedures for testing, approval and evaluation of con-
formity of equipment, components and systems for fire pro-
tection and security technologies, VdS Schadenverhtung
GmbH, Kln, 2005.
[5] Product datasheet MM8000 Management Station,
Siemens Switzerland Ltd, Zug, 2008.
[6] DMS8000 MP4.15 Network, Fire and Intrusion Con-
nectivity Guide, Siemens Switzerland Ltd, Zug, 2008.
[7] Bachmann, M. Sinteso
TM
FS20 integration configura-
tion, SBT Academy / Fire Safety & Security Products Train-
ing, Zug, 2008.
[8] Newman, M. BACnet Tutorial Overview, Official Web-
site of ASHRAE SSPC 135, 2008.
Slika 4. Varijante primene BACnet protokola u IP mrei
IP Tunelling
BACnet ureaji ne
moraju da razumeju IP
BACnet/IP
ureaji koriste IP za
direktnu komunikaciju