KONCEPT ELEKTRONSKOG

POSLOVANJA I ELEKTRONSKO
TRITE

1. KONCEPT ELEKTRONSKOG POSLOVANJA ............................................................ 5
1.1.Razvoj elektronskog oslovanja .................................................................................... !
1.". Pre#nost$ $ %ane elektronskog oslovanja .................................................................... &
". OSNOVN' (O)EL' ELEKTRONSKOG POSLOVANJA .......................................... 1*
+. KARAKTER'ST'KE ELEKTRONSKOG TR,'-TA ................................................... 1"
+. 1.-ta je oslovanje na e.tr/$0t12 ..................................................................................... 1&
+.".-ta je e.%arket$ng2 ...................................................................................................... 1&
+.+.Glo3alna s$t1a4$ja ........................................................................................................ 1 &
&.SEG(ENTAC'JA ELEKTRONSKOG TR,'-TA ........................................................ 1 !
&.1.Geogra5sk$ seg%ent$ .................................................................................................... 1!
&.".)e%ogra5sk$ seg%ent$ ................................................................................................. 1!
&.+.Ps$6ogra5ska seg%enta4$ja ........................................................................................... 17
&.&.8$6ejv$or$st$9ka seg%enta4$ja ...................................................................................... 17
&.5.Steen 1otre3e ........................................................................................................... 1:
"
1.KONCEPT ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Elektronsko oslovanje je o0t$ kon4et koj$ o316vata sve o3l$ke oslovn$6 transak4$ja $l$
raz%ene $n5or%a4$ja koje se $zvo#e kor$0;enje% $n5or%a4$one $ ko%1n$ka4$one
te6nolog$je $ to<
$z%e=1 re#1ze;a>
$z%e=1 re#1ze;a $ nj$6ov$6 k1a4a> $l$
$z%e=1 re#1ze;a $ javne a#%$n$stra4$je.
Elektronsko oslovanje 1klj191je $ elektronsko trgovanje #o3r$%a $ 1sl1ga%a. Elektronsko
oslovanje %o/e se os%atrat$ sa v$0e stanov$0ta. Sa asekta ko%1n$ka4$ja elektronsko
oslovanje je elektronska $sor1ka $n5or%a4$ja> ro$zvo#a $ elektronsko la;anje
kor$0;enje% ra91narsk$6 $ #r1g$6 ko%1n$ka4$on$6 %re/a. Sa oslovnog asekta to je
r$%ena te6nolog$je 1 svr61 a1to%at$za4$je oslovn$6 transak4$ja $ oslovanja. Sa
stanov$0ta 1sl1ga to je alat koj$ o%og1;1je s%anjenje tro0kova oslovanja 1z $stovre%eno
ove;anje kval$teta $ 3rz$ne r1/anja 1sl1ga.
Kon4et elektronskog oslovanja $%a za 4$lj #a $skor$st$ sve ogo#nost$ savre%en$6
ra91narsk$6 $ $n5or%a4$ono.ko%1n$ka4$on$6 te6nolog$ja ra#$ ostavljanja oje#$n4a 1
4entar a/nje. Ka#a se govor$ o 1n1tra0nj$% $n5or%a4$on$% tokov$%a re#1ze;a> na rvo%
%est1 s1 zaoslen$. O# nj$6ov$6 s13jekt$vn$6 $ o3jekt$vn$6 oso3$na #$rektno zav$se
sek1n#arn$ 5aktor$ 1se6a elektronskog oslovanja> o#nosno re#1ze;a. ? ravo%
okr1/enj1 zaoslen$ %o/e #a oka/e svoj talenat $ $skor$st$ svoj1 kreat$vnost $ #or$nose
$nova4$j$ ostoje;$6 ro4e#1ra.
Gle#ano $z asekta nast1a re#1ze;a na tr/$0t1> na rvo% %est1 je kl$jent. Pre#1ze;e
%ora #a $s1n$ sva o9ek$vanja kl$jenta kako 3$ ga retvor$lo $z kl$jenta 1 k14a. Je#an o#
najkr$t$9n$6 %o%enata svakog oslovanja je rva ro#aja. C$lj re#1ze;a je #a ro#a
ro$zvo#> 1sl1g1 $l$ $n5or%a4$j1> a taj 1t vo#$ reko r1/anja kval$tetne 1sl1ge. )r1g$
te/ak korak jeste onovna ro#aja koja zav$s$ sa%o o# a/nje koj1 oklanja%o k141
ko%e s%o ve; ro#al$ ro$zvo#.
Elektronsko oslovajne je $srva r$6va;eno sa vel$ko% #ozo% sket$4$z%a> rvenstveno
z3og relaska na nov1 te6nolog$j1. Al$ ro3le% koj$ elektronsko oslovanje rat$ o#
+
nastanka #o #anas je ro3le% s$g1rnost$. Ovaj ro3le% ot$9e o# sa%$6 karakter$st$ka
ra91narsk$6 %re/a na koje se oslanja s10t$na elektronskog oslovanja. ' #anas se ra#$ na
nov$% re0enj$%a koje ;e o3ez3e#$t$ %aks$%aln1 s$g1rnost.
S$g1rnost je ro4es o#r/avanja r$6vatlj$vog n$voa r$z$ka. Onaj koj$ naa#a s$ste% 3$ra
sre#stvo> naa#a 1 o#re=eno vre%e $ na o#re=eno% %est1> #ok onaj koj$ 3ran$> kor$st$ sva
rasolo/$va sre#stva 1 svako vre%e $ na svako% %est1. @3og ovoga oja% 3ez3e#nost$ je
astraktan $ ne ostoj$ asol1tna s$g1rnost. Al$ to n$je razlog #a elektronsko oslovanje
stagn$ra. )ana0nj$ s$g1rnosn$ %e6an$z%$ 0t$te sve 19esn$ke 1 transak4$j$ 9ak $ ka#a se kra=a
#ogo#$.
1.1.Razvoj elektronko! "olovanja
Elektronsko oslovanje $%a korene 1 7*.t$% go#$na%a> nastanko% elektronskog renosa
gotov$ne AE#T$ Ele%tron&% '(n) tran'erB koj$ se o#v$ja $z%e=1 3anaka 1te% s$g1rn$6
r$vatn$6 %re/a. :*.t$6 go#$na razv$jena s1 #va nova o3l$ka elektronskog oslovanja<
elektronska raz%ena o#ataka AEle%tron&% )ata &nter%*an!e+E,IB $ elektronska o0ta.
O3e ove te6nolog$je #or$nele s1 znatno% s%anjenj1 kol$9$ne a$ra 1 1otre3$ $
ove;anj1 a1to%at$za4$je oslovanja. Elektronska raz%ena o#ataka o%og1;$la je
re#1ze;$%a slanje $ r$je% oslovn$6 #ok1%enata 1 stan#ar#no% elektronsko% o3l$k1> $
to 1te% s$g1rn$6 r$vatn$6 %re/a. (e=1t$%> E,I je sk1a te6nolog$ja $ 1 nj1 1glavno%
kor$ste vel$ka re#1ze;a. (ala $ sre#nja re#1ze;a s1 1%esto r$vatn$6 %re/a kor$st$la on.
l$ne serv$se %re/a sa #o#ato% vre#no0;1 Aval(e a))e) net-ork$ .ANB> koje ose#1j1
rogra%e koj$ o%og1;avaj1 elektronsk1 raz%en1 o#ataka. Toko% C*.t$6 go#$na>
ojavo% .orl) .&)e .e/+a 1 okv$r1 'nterneta> rv$ 1t je o%og1;en je#nostavan ra# na
%re/$ $ je#nostavno $ je5t$no o3javlj$vanje $ 0$renje $n5or%a4$ja. O%og1;en$ s1 raznovrsn$
o3l$4$ oslovanja> a sa%o oslovanje je ostalo je5t$n$je> a s1 $ %ala re#1ze;a #o3$la
%og1;nost kor$0;enja elektronskog oslovanja. )e%okrat$za4$ja oslovanja r$3l$/$la je
glo3alno tr/$0te %al$% $ sre#nj$% re#1ze;$%a. Kor$0;enje ra91nara $ %re/a n$je v$0e
r$v$leg$ja vel$k$6 $ 3ogat$6 re#1ze;a> ve; se 1 trk1 na glo3alno% tr/$0t1 %og1 1klj19$t$ $
naj%anja re#1ze;a. R$z$k ne3lagovre%enog 1klj19$vanja 1 savre%eno oslovanje je
zaostajanje $ g13ljenje oz$4$ja na tr/$0t1.
Poja% elektronskog oslovanja tzv. e.81s$ness rv$ je #e5$n$sao '8(> o$s1j1;$ ga kao
#elatnost koja o%og1;ava $zgra#nj1 $ r$%en1 oslovnog %o#ela 1 ko%e s1 ro%ene
&
katal$zator rasta> a organ$za4$ona str1kt1ra se %enja zav$sno o# osla. (o#el o#l$k1j1
#$na%$9k$> ko%j1ter$zovan$ o#nos$ sa artner$%a> elektronska vre%ena reagovanja>
v$rt1elne str1kt1re $ v$sok n$vo a1to%at$za4$je> 0to sve #or$nos$ ot$%$zovanj1 oslovn$6
ro4esa $ st$4anj1 re#nost$ na# konk1ren4$jo%. Elektronsko oslovanje zasn$va se na
r$%en$ 'nterneta> $ntraneta $ al$ka4$ja za gr1n$ ra#. Osnovna okreta9ka snaga koja
1s%erava $ vel$ke $ %ale ko%an$je re%a elektronsko% oslovanj1 $ 1%re/avanj1
o$sana je re#nost$%a koje o%og1;ava e.31s$ness> a to je 10te#a $ rast. ?0te#a je rez1ltat
s%anjenja 4ene oje#$na9ne transak4$je> a rast je rez1ltat ove;anja 3roja oslovn$6
transak4$ja.
Desto se s1sre;e $ oja% 'nternet ekono%$je> 9$ja se s10t$na o#re=1je 1 $skor$0;enj1 nov$6
ogo#nost$ otvoren$6 ko%1n$ka4$ja. O%og1;ene s1 $nterakt$vne veze ro$zvo=a9a tj.
#o3avlja9a $ k1a4a 1z ove;anje ro#1kt$vnost$ $ s%anjenje tro0kova. (o#el 1%re/enog
glo3alnog oslovanja o%og1;$lo je re#1ze;$%a koja ga kor$ste<
rast r$6o#a $ ro$zvo#nje>
rast zaoslenost$>
10te#e 1 tro0kov$%a oslovanja>
za#ovoljne k14e>
s%anjenje vre%ena $sor1ke ro3e $ s%anjenje 3roja rekla%a4$ja>
o3olj0anje o#r0ke kor$sn$4$%a>
10te#e 1 tro0kov$%a #$str$314$je.
1.0.Pre)not& & 1ane elektronko! "olovanja
Pre#nost$ elektronskog oslovanja ro$z$laze $z ko%3$na4$je ekono%sk$6 $ te6nolo0k$6
razloga. (e=1 ekono%sk$% razloz$%a s1<
s%anjenje tro0kova oslovanja>
s%anjenje gre0aka ko# elektronsk$6 transak4$ja>
je5t$no glo3alno 13l$kovanje transak4$ja>
%og1;nost za%ene sk1$6 kan4elar$ja.
?ore3a elektronskog oslovanja o%og1;1je konk1rentn$je oslovanje $ ove;ava 0ans1
ostanka na tr/$0t1. Elektronsko oslovanje o%og1;ava 1n1tra0nj1 $ soljn1 $ntegra4$j1
5
re#1ze;a. ?n1tra0nj1 $ntegra4$j1 o316vata elektronsko slanje razn$6 vrsta oslovn$6
#ok1%enata 1 sve #elove re#1ze;a. 'n5or%a4$je o oslovanj1 stoje na rasolaganj1 sv$%a
1 re#1ze;1 $ %og1 se e5$kasno retra/$vat$. Ostvar1j1 se vel$ke 10te#e 1 0ta%anj1
#ok1%enata $ raz%en$ $n5or%a4$ja 13l$kovanje% #ok1%enata na Ee3.1 $ nj$6ov$%
je5t$n$% a/1r$ranje%. Elektronsko oslovanje o%og1;ava $ soljn1 $ntegra4$j1 tj.
$ntegra4$j1 sa oslovn$% artner$%a> vla#$n$% agen4$ja%a $ sl$9no> koja 13rzava>
oje#nostavlj1je $ oje5t$nj1je %e=1so3ne transak4$je.
Elektronsko oslovanje o%og1;ava tako=e %$kro%arket$ng tj. %arket$ng koj$ se o3ra;a
4$ljn$% seg%ent$%a tr/$0ta. K14$%a se r1/a 3olja o#r0ka $ 1sl1ga osle k1ov$ne>
1sostavlja se 3olja ovezanost sa nj$%a $ tako se razv$ja nj$6ova lojalnost. Kor$0;enje%
'nterneta o%og1;ava se je5t$n$ glo3aln$ %arket$ng sa ogro%no% 3azo% oten4$jaln$6
k1a4a. Pro$zvo#na re#1ze;a %og1 svoje ro$zvo#e n1#$t$ #$rektno> a $ #$str$31$rat$ 3ez
osre#n$ka $ na taj na9$n za#r/at$ na#zor na# ro$zvo#$%a sve #o nj$6ove ro#aje.
Anal$zo% o#ataka o oset$o4$%a svoj$6 kataloga ro$zvo#a na Ee3.1 re#1ze;a %og1
1oznat$ otre3e svoj$6 k1a4a.
Te6nolo0k$ razloz$ za r$6vatanje elektronskog oslovanja vezan$ s1 za %og1;nost
#$g$tal$za4$je razl$9$t$6 %e#$ja> kao 0to s1 tekst> sl$ke> zv1k $ v$#eo. (ater$jal$ 1 #$g$talno%
o3l$k1 se %og1 o3ra=$vat$> retra/$vat$> 91vat$> ko$rat$ $ renos$t$ e5$kasno $ 1 vel$k$%
kol$9$na%a> a renos se %o/e o3avljat$ ko%3$na4$jo% razl$9$t$6 renosn$6 %e#$ja kao 0to
s1 ra91narske> 3e/$9ne $ ka3lovske %re/e. Sve ove %og1;nost$ kor$ste se 1 $n#1str$ja%a
nov$na> 9aso$sa> knj$ga $ otr$9k$6 #$skova.
Postoje $ o#re=ene 3ar$jere 1 elektronsko% oslovanj1> za 9$je ;e otklanjanje 3$t$ otre3n$
vel$k$ naor$ $ #1/$ vre%ensk$ er$o#. Najve;$ ro3le% je $tanje 3ez3e#nost$ ra#a tj.
za0t$ta o#ataka o# neovla0;enog r$st1a $ ro%ena> $ za0t$ta kre#$tn$6 kart$4a r$l$ko%
k1ov$ne reko %re/e $ sl. To je ro3le% koj$ za6teva ve;e te6n$9ke $ organ$za4$one
$nova4$je> kako 3$ se 1 0to ve;oj %er$ sre9$le zlo1otre3e. Potre3no je re0$t$ $ $tanje
za0t$te a1torsk$6 rava> za0t$te r$vatnost$ oje#$na4a 1n1tar $ $zvan oslovn$6 $ ostal$6
organ$za4$ja $ za0t$ta o# ko%j1tersk$6 v$r1sa. Va/an te6n$9k$ ro3le% je $ ogran$9enje
ro1snost$ %re/e $ on ostaje sve $zra/en$j$ sa orasto% 3roja %re/a $ kor$sn$ka
1klj19en$6 1 'nternet> kao $ sve ve;$% za6tev$%a za kaa4$teto% %re/e 1 svr61 renosa
%1lt$%e#$jaln$6 $n5or%a4$ja. Lj1#sk$ 5aktor je tako=e va/an 5aktor. Potre3no je sve v$0e
!
str19njaka koj$ vla#aj1 te6nolog$jo%> a neo6o#no je $ 1ve/3avanje kor$sn$ka 1n1tar
organ$za4$je za 0to e5$kasn$j$% kor$0;enje% t$6 te6nolog$ja.
Kao $ ko# sv$6 nov$6 te6nolog$ja ostoj$ otor 1vo=enj1 te6nolog$ja> na koj$%a se zasn$va
elektronsko oslovanje. )a 3$ se elektronsko oslovanje %oglo razv$jat$> otre3no je
$s1n$t$ neke te6nolo0ke retostavke. Pre svega je otre3no rasolagat$ $n5or%at$9ko%
%ag$stralo% tj. $n5rastr1kt1ro% za#ovoljavaj1;eg kaa4$teta $ #ovoljne ra0$renost$ #avao4a
1sl1ga transorta $n5or%a4$ja kroz razne ko%1n$ka4$one %re/e. )a 3$ se os$g1rala
ko%at$3$lnost 1re=aja $ %eto#a koje se kor$ste 1 elektronsko% oslovanj1> otre3no je
stan#ar#$zovat$ sve asekte ra#a %re/e> o# stan#ar#a v$#eo #$str$314$je #o rotokola za ra#
1 %re/$ $ r1/anja %re/n$6 1sl1ga> ko%res$je razl$9$t$6 o3l$ka %1lt$%e#$jaln$6
#ok1%enata $ sl.
Os$% te6nolo0k$6 retostavk$ otre3no je $ ostvar$t$ $ 1nare#$t$ $ zakonske retostavke
koje ;e o%og1;$t$ nes%etan razvoj elektronskog oslovanja> za0t$t1 a1torsk$6 rava $
r$vatnost$ $ os$g1rat$ 1n$verzaln$ r$st1 %re/$ $ a#ekvatn1 ol$t$k1 o#re=$vanja 4ena za
r$st1 %re/$ $ kor$0;enje $n5or%a4$ja.
(e=1 najva/n$j$% razloz$%a za ot$%$st$9ka rev$=anja 3rzog razvoja elektronskog
oslovanja jes1<
$zvanre#no 3rz te6nolo0k$ razvoj
razvoj nov$6 serv$sa $ oslovn$6 %o#ela>
razvoj na4$onaln$ $ %e=1naro#n$6 stan#ar#a $ vo#$9a za elektronsko oslovanje.
7
0.OSNOVNI 2O,ELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Teor$ja elektronskog oslovanja oznaje nekol$ko osnovn$6 %o#ela oslovanja. (o#el$
elektronskog oslovanja s1 #e5$n$san$ na osnov1 strana koje 19estv1j1 1 oslovno%
ro4es1 $ r$ro#e nj$6ovog oslovnog o#nosa. Tre3a nao%en1t$ #a se 1 engleskoj
ter%$nolog$j$ o# 3$zn$s %o#el$%a o#raz1%evaj1 %o#el$ $z se4$jal$zovane o#o#ele
koj$ s1 ko# nas oznat$ kao %o#el$ elektronske trgov$ne $l$ onlajn %o#el$ r$6o#ovanja
A%o#el$ zara#eB. O0te r$6va;ena teor$jska o#ela sle#$<
1. Elektronko "olovanje &z1e3( "re)(ze4a A8"8 F 81s$ness to 81s$nessB
o#raz1%eva oslovn1 sara#nj1 %e=1 re#1ze;$%a koja raz%enj1j1 res1rse 1 o3l$k1
ro$zvo#a> 1sl1ga $l$ $n5or%a4$ja. 8"8 %o#el olak0ava transak4$je $z%e=1 organ$za4$ja>
o%og1;ava $ntegra4$j1 lan4a na3avke $ onl$ne r$3avljanje ro3e je#ne 5$r%e za #r1g1.
". Elektronko "olovanje &z1e3( "re)(ze4a & kl&jenta A8"C F 81s$ness to Cons1%erB
je #$rektna oslovna sara#nja $z%e=1 re#1ze;a $ kl$jenta> g#e re#1ze;e kl$jent1 ro#aje
ro$zvo#e> 1sl1ge $l$ $n5or%a4$je. 8"C %o#el je znatno je5t$n$ja $nvest$4$ja jer je sajt za
razl$k1 o# je#ne ro#avn$4e #ost1an glo3alno. Pr$%er 8"C %o#ela je sajt %aloro#aje
ro$zvo#a $l$ 1sl1ga..
+. Elektronko "olovanje &z1e3( kl&jenata AC"C F Cons1%er to Cons1%erB
o#raz1%eva oslovn1 sara#nj1 %e=1 kl$jent$%a koj$ raz%enj1j1 res1rse 1 o3l$k1
ro$zvo#a> 1sl1ga $l$ $n5or%a4$ja. Ovaj %o#el se real$z1je reko onlajn osre#n$ka. Na
r$%er> onlajn a1k4$je o%og1;avaj1 ro#aj1 nov$6 $l$ kor$0;en$6 stvar$ %e=1 kl$jent$%a
sajta.
&. Elektronko "olovanje &z1e3( "re)(ze4a & za"oleno! A8"E F 81s$ness to
E%loGeeB je s$ste% koj$ #e5$n$0e ro4e#1re 1n1tar re#1ze;a koje se o#nose na o#nos
re#1ze;a $ zaoslenog. O3$9no re#1ze;e $%a $ntranet 3az$ran$ $n5or%a4$on$ s$ste% koj$
os$% 0to 11;1je zaoslenog 1 njegova rava $ o3aveze> %o/e #a %1 r1/$ $n5or%a4$je o
sv$% va/e;$% ro4e#1ra%a na n$vo1 re#1ze;a Ao# ko%1n$ka4$je sa kl$jent$%a #o
6$jerar6$jske organ$za4$je $ na#le/nost$ 1 re#1ze;1B.
5. Elektronk& erv& or!ana )r5avne ("rave AE.Govern%entB je o3l$k elektronskog
oslovanje $z%e=1 #r/avne 1rave $ kl$jenata. Kl$jent$ #r/avne 1rave %og1 3$t$ gra=an$>
:
re#1ze;a $ #r1g$ organ$ #r/avne 1rave a stoga ostoj$ o#ela E.Govern%ent.a na G"C
AGovern%ent to Cons1%erB> G"8 $ G"G. Elektronsk$ serv$s organa #r/avne 1rave $%a
za#atak #a r$3l$/$ #r/avn1 1rav1 gra=an$%a $ #a $% o%og1;$ #a sve oslove o3ave 3ez
9ekanja $sre# 0altera. Ov$% se o%og1;1je> na r$%er> $z#avanje l$9n$6 #ok1%enata
elektronsk$% 1te% A3ez osete zgra#$ o0t$neB.
!. 6060C je nov$j$ %o#el koj$ re#stavlja ko%3$na4$j1 kor$0;enja %o#ela 8"8 koj$
o#r/ava oslovanje re#1za;a o %o#el1 8"C. )or$nos$ 1se61 8"8 $ za#ovoljava
oten4$jaln1 tra/nj1 8"C. Pr$%er ovog %o#ela je 1je#$njenje v$0e re#1ze;a kako 3$
on1#$l$ ko%letan CR( AC1sto%er Relat$ons6$ (anage%entB s o3z$ro% #a je
1o3$9ajeno #a o# tr$ #ela CR(> re#1ze;a 1glavno% ose#1j1 sa%o je#an. ?otre3o%
ovog %o#ela re#1ze;a r1/aj1 ko%letn1 1sl1g1.
7. C060C 1klj191je srovo=enje transak4$ja $z%e=1 otro0a9a kor$ste;$ onl$ne re#1ze;e
kao osre#n$ka. Na r$%er> na 'nternet1 ostoje %nog$ HreeLan4e sajtov$ g#e kl$jent$ koj$
/ele #a real$z1j1 o#re=en$ rojekat tra/e %og1 #a rona=1 str19njake koj$ s1 ko%etentn$
#a #at$ rojekat real$z1j1.
C
7.KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG TRITA
Nek$ r$n4$$ %arket$nga se n$ka# ne %enjaj1. Potro0a9$ ver1j1 oznat$% %arka%a> 5$r%e
se tak%$9e kor$ste;$ 1%e0ne %arket$ng %$ksove> $ arole kao< Ito je rava stvarI $l$ Ia%te
se sa%o rv$I> koje ostaj1 #1go 1 %$sl$%a. 'ak> nove te6nolog$je %enjaj1 na9$n na koj$ se
stvar$ ra#e. Kako sve v$0e otro0a9a %anje gle#a telev$z$j1> sl10a ra#$o a sve v$0e kor$st$
'nternet> tako $ 5$r%e %oraj1 sle#$t$ /elje svoj$6 otro0a9a. Stoga se organ$za4$je tr1#e #a
raz1%ej1 #$g$taln1 ekono%$j1 $ kako ona 1t$9e na oslovne strateg$je. Lj1#$%a 1
%arket$ng1 je otre3no #a znaj1 kakve %o#$5$ka4$je nj$6ov$6 strateg$ja s1 otre3ne za
nast1 na nov$% tr/$0n$% seg%ent$%a.
Po9etko% "1. veka 1 svet1 se #e0avaj1 o#re=ene 51n#a%entalne ro%ene 1 na9$n1
oslovanja oslovn$6 s13jekata. Nek$ ove ro%ene naz$vaj1 o%eranje% o# Iato%a re%a
3$t.1I. To 3$ tre3alo zna9$t$ o%eranje o# 5$z$9kog ro$zvo#a re%a #$g$taln$%
ro$zvo#$%a $ ro4es$%a. Nr. o# 0ta%an$6 %e#$ja na a$r1 $sor19$van$6 reko
nov$nskog k$oska re%a #$g$taln$% $n5or%a4$ja%a $sor19en$% reko ko%j1terske %re/e.
To zna9$> #a tekst> gra5$ka> a1#$o $ v$#eo %og1 3$t$ slan$ o# 5$r%$ #o k1a4a> $ naza# reko
$nterneta 1 sek1n#a%a.
Ovaj 5eno%en stvara set nov$6 rav$la za oslovanje 1 vre%en1 #$g$talne ekono%$je> o#
koj$6 je sle#e;$6 C najva/n$j$6<
Po1eranje 1o4& o) "ro)ava%a "re1a k("%&1a. Ovo je %o/#a najva/n$ja
ro%ena o# sv$6. )an$ ka#a s1 %ena#/er$ %ogl$ za#r/at$ otro0a9e zaro3ljen$%
%$n1ta%a za ekran s1 3rzo #o0l$ kraj1. Po9elo je sa TV #alj$nsk$% 1ravlja9e%> a
nastavlja sa ra91narsk$% %$0e%. ' oslovn$ $ $n#$v$#1aln$ k14$ sve v$0e za6tevaj1 jer
s1 sa%o je#an kl$k #aleko o# glo3aln$6 konk1renata. ? ovo% okr1/enj1 k19eva
a/nja je osk1#na ro3a> a #o3r$ o#nos$ sa k14e% rava vre#nost.
8/rzanje. ? transarento% okr1/enj1 Ee3.a> konk1rent$ %og1 lako saznat$ 0ta
#r1g$ ra#e> a $%$ta4$ja je je#nostavna. Potro0a9$ 3rzo 3$vaj1 1oznat$ sa nov$%
ro$zvo#$%a> $ vrlo 3rzo retran$ takv$% $l$ sl$9n$% ro$zvo#$%a.
S1rt ()aljenot&. Geogra5ska loka4$ja je sve %anje 3$tna ko# sara#nje sa
oslovn$% artner$%a> 5$r%a%a $z lan4a sna3#evanja $l$ otro0a9$%a. 'nternet je
narav$o %esto neva/n$% jer se lj1#$ %og1 sastajat$ je5t$no 1 Icyber.rostor1I 3ez
1*
o3z$ra #a l$ s1 se $ka#a srel$ l$4e% 1 l$4e. Ovaj 5eno%en o%og1;1je %nog$% k14$%a $
ro#av4$%a #a zao3$=1 tra#$4$onalne osre#n$ke.
Glo/aln& )o1et. 'nternet je kre$rao 3ezgran$9n1 glo3aln1 ekono%$j1 g#e
%ena#/er$ %og1 ok1$t$$ %nogo ve;$ 3roj lj1#$ nego tra#$4$onaln$% %e#$j$%a. Ovo
stvara $zazove> kao $ 0anse za 5$r%e koje /ele #$str$31$rat$ ro$zvo#e 0$ro% sveta $
r1/$t$ ost.ro#ajn1 1sl1g1.
Skra4&vanje vre1ena. @a6valj1j1;$ 'nternet1 vre%e v$0e n$je 5aktor 1
ko%1n$ka4$j$ $z%e=1 5$r%$ $ over$la4a. IOn-lineI ro#avn$4e %og1 ra#$t$ "& sata
#nevno $ 7 #ana ne#eljno> a lj1#$ %og1 ko%1n$4$rat$ as$n6rono re%a svoj$% /elja%a.
Vre%enske zone $09ezavaj1 za %ena#/ere koj$ ko%1n$4$raj1 sa oslovn$% arner$%a
na #r1go% kraj1 sveta.
92ena)51ent znanja9 :knowledge management; je klj(<. ? #$g$talno% svet1
r$k1ljanje $n5or%a4$ja o# otro0a9a je lak0e $ je5t$n$je> je#nostavno za raz1%evanje $
1otre31. (ena#/er$ %og1 rat$t$ rez1ltate svoj$6 strateg$ja 3r/e $ #o3$t$ $zve0taje o
1se0nost$ 1 kratko% rok1. 'ak> ovako r$k1ljene vel$ke 3aze $n5or%a4$ja #a 3$ se
retvor$le 1 znanje koje ;e vo#$t$ 31#1;e o#l19$vanje je te/$ za#atak. 'n5or%a4$je $z
ko%an$ja se tako=e %og1 #osta 3r/e #ostavljat$ kl$jent$%a.
Ra"a)anje tr5&=ta. (o6an3$r SaJ6neG je rv$ r$%et$o #a 1 ne#ostatk1
vre%ensk$6 $ rostorn$6 #$%enz$ja> tra#$4$onalno vez$vanje ro$zvo#a v$0e ne $#e. To
ose3no ako se 5$z$9k$ ro$zvo# %o/e o#voj$t$ o# rate;$6 $n5or%a4$ja. Nr.
tra#$4$onaln$ otro0a9 ;e 1 otraz$ za nov$% a1to%o3$lo% oset$t$ nekol$ko ro#ajn$6
re#stavn$ka 1 otraz$ za $n5or%a4$ja%a o a1to%o3$l1> 5$nans$ranj1> serv$sn$%
1sl1ga%a. Na kraj1 ;e 1ore#$t$ #o3$jene $n5or%a4$je $ re%a vlast$t$% %og1;nost$%a $
/elja%a o#a3rat$ je#n1 on1#1. Na %re/$> otro0a9 %o/e na je#no% %est1 Anr.
Edmunds.comB 1ore#$t$ %arke a1to%o3$la> nezav$sne $n5or%a4$je o ro$zvo#1>
sasv$% #r1ge $zvore 5$nans$ranja $ %o/#a tre;e on1#e serv$s$ranja $ o#r/avanja. Ovo
otvara nove %og1;nost$ 1 ko%3$novanj1 on1#e ro$zvo#a $ 1sl1ga.
In)er)&%&"l&narn& "r&t(". ? ovakv$% ro%ena%a je neo6o#no #a %arket$n0ka
o#eljenja 1 5$r%a%a $ ('S o#eljenja ra#e zaje#no 0to je 3l$/e %og1;e. (ena#/er$
%oraj1 s6vat$t$ %og1;nost$ te6nolog$je> a $n5or%a4$on$ str19nja4$ %arket$ng
kon4e4$j1. Rez1ltat 3$ tre3ao 3$t$ ka#a k1a4 nar19$ ro31 sa Ee3 stran$4e> #a je 5$r%a
1 %og1;nost$ $s1n$t$ nar1#/31> o3nov$t$ zal$6e o# ro$zvo=a9a> $ r1/$t$ ro#ajn1
o#r0k1> 3ez zastoja. Ovo s%anj1je tro0kove $ za#r/ava k14e.
11
Prav&lo &ntelekt(alno! ka"&tala. '%ag$na4$ja> kreat$vnost $ re#1zetn$0tvo s1
va/n$j$ res1rs$ o# 5$nans$jskog ka$tala. ? svet1> a%3$4$ozn$ re#1zetn$4$ sa vr1;$%
$#eja%a %nogo 3r/e r$vla9e $nvest$tore nego 1ne 5a3r$9ke 6ale $ skla#$0ta.
7.1.ta je "olovanje na e+tr5&=t( >
Ter%$n Ie-business" Aelektronsko oslovanjeB se kor$st$ na %nogo razl$9$t$6 na9$na 0to
z31nj1je %nogo kor$sn$ka $nterneta. Razlog je 0to je to rast1;e olje sa 1no nov$6 ter%$na
svako#nevno> a se ne%a vre%ena 1stal$t$ 1o3$9ajena #e5$n$4$ja. '8( je skovao ovaj
oja%> a Gartner Gro1 %1 #ala 0$re zna9enje: kontinuirana optimizacija poslovnih
aktivnosti kroz digitalne tehnologije. To 1klj191je< r$vla9enje $ za#r/avanje otro0a9a $
oslovn$6 artnera> #$g$talne ko%1n$ka4$je> elektronsk1 trgov$n1> Ion-lineI $stra/$vanje $
kor$st$ se 1 sv$% oslovn$% ro4es$%a.
E8 K EC L 8' L CR( L SC( L ERP
g#e je<
E8 . elektronsko oslovanje Ae-businessB
EC . elektronska trgov$na Ae-commerceB
8' . oslovno o3ave0tavanje Abusiness intelligence)
CR( . 1ravljanje lj1#sk$% o#nos$%a Acustomer relationship managementB
SC( . 1ravljanje lan4e% sna3#evanja Asupply chain managementB
ERP . lan$ranje oslovn$6 res1rsa Aenterprise resource planingB.
7.0.ta je e+1arket&n! >
E.%arket$ng $l$ elektronsk$ %arket$ng 1t$9e na %arket$ng kao kon4e4$j1 na #va na9$na.
Prvo> ove;ava e5$kasnost 1 %arket$ng 51nk4$ja%a> $ #r1go> te6nolog$ja e.%arket$nga
trans5or%$0e %noge %arket$ng strateg$je. Ta trans5or%a4$ja rez1lt$ra 1 nov$% oslovn$%
%o#el$%a koj$ #o#aj1 vre#nost za k14a $ M $l$ ove;avaj1 ro5$ta3$lnost ko%an$je.
7.7.Glo/alna &t(a%&ja
Lak> je5t$n $ 3rz r$st1 #$g$taln$% $n5or%a4$ja%a trans5or%$0e ekono%$je> vla#e> #r10tva> $
oslove. )$g$talna ekono%$ja 1nare=1je ekono%$je kroz e5$kasn$je tr/$0te> v$0e oslova>
r$st1 $n5or%a4$ja%a> glo3al$za4$j1 ko%1n$4$ranja> n$/e 3ar$jere za $nterna4$onaln1
trgov$n1 $ $nvest$4$je.
1"
(o/#a 'nternet $ n$je ro$zvo# 1 ravo% s%$sl1 re9$> al$ ako ogle#a%o str1kt1r1 kor$sn$ka $
r$6vatanje 'nterneta o# strane njegov$6 kor$sn$ka kroz vre%e> r$%et$ ;e%o raslojavanje $
kategor$je kor$sn$ka kao $ ko# 3$lo kog #r1gog ro$zvo#a. :*.t$6 go#$na 'nternet s1 kor$st$l$ sa%o
v$sokoo3razovan$ lj1#$ sa v$sok$% r$6o#$%a A$novator$B> #a 3$ ga C*.t$6 r$6vat$l$ nj$6ov$
sle#3en$4$ Aran$ r$6vat$o4$B> a tren1tno se osteeno 0$r$ re%a ve;$n$ lj1#$ koj$ $%aj1 %ot$v #a ga
kor$ste Arana ve;$naB. Naravno 1 razn$% ze%lja%a je razl$9$ta s$t1a4$ja> tako je 1 SA) 'nternet
r$6vat$lo reko &*N stanovn$0tva> te se %o/e re;$ #a je 'nternet tr/$0te 1 SA) 1 5az$ sazrevanja.
? ze%lja%a Evroske ?n$je> 3roj kor$sn$ka raste o najve;oj sto$. ' #ok je sve ve;$ 3roj kor$sn$ka>
r$%etan je zaostatak E? 1 razvoj1 elektronskog oslovanja. 'n#$kat$van je o#atak #a E?
kor$sn$4$ !*N vre%ena rovo#e na Ee3 stran$4a%a A%er$9k$6 ko%an$ja. ? ve;$n$ ze%alja
$sto9ne $ j1/ne Evroe> 'nternet r$6vataj1 tek lj1#$ sa v$sok$% r$%anj$%a $ #ovoljno o3razovan$
#a ga znaj1 kor$st$t$.
A%er$9ke ko%an$je s1o9ene sa sazrevanje% vlast$tog tr/$0ta $ v$sok$% steeno% rasta Evroskog
tr/$0ta> tren1tno $ntenz$vno vr0e $stra/$vanja tr/$0ta 'sto9ne Evroe $ R1s$je. ? nare#n$% go#$na%a
%o/e%o o9ek$vat$ ro#or a%er$9ke #$g$talne $n#1str$je na tr/$0ta 'sto9ne Evroe> a ose3no na
8T8 tr/$0t1. 'ako je tr/$0te 3$v0e J1goslav$je za sa#a %anje r$vla9no za ove ko%an$je> $ak
je5t$n$ %$kro%arket$ng reko (re/e ostavlja %og1;nost ro#ora A%er$9k$6 ko%an$ja $ na ovo
tr/$0te.
?.SEG2ETNACIJA ELEKTRONSKOG TRITA
Naj9e0;e var$ja3le seg%enta4$je elektronskog tr/$0ta s1< geogra5ska o#r19ja> #e%ogra5ske
var$ja3le> s$6olo0ke var$ja3le $ ona0anje kor$sn$ka na (re/$.
?.1.Geo!ra'k& e!1ent&
'ako je geogra5ska loka4$ja ra91nara 1 I4G3er.rostor1I ne3$tna za kor$sn$ke> vrlo je va/na za
organ$za4$je koje ostoje na (re/$. Razlog je 0to se #osta 5$r%$ 1s%erava na se4$5$9ne reg$je>
gra#ove $l$ #r/ave sa svojo% on1#o% ro$zvo#a. Dak $ najve;e %1lt$na4$onalne korora4$je
o3$9no razv$jaj1 v$0e.seg%entne strateg$je 3az$rane na geogra5sko% o#r19j1. Nr. (4)onal#Os
osl1/1je $vo 1 Ne%a9koj> a sake 1 Jaansk$% restoran$%a. Va/an razlog 1 r$log geogra5skoj
seg%enta4$j$ je strateg$ja #$str$314$je ro$zvo#a. Na r$%er o#r19ja 1 koja 5$r%a ne %o/e
#$str$31$rat$ svoje ro$zvo#e $l$ 1 t$% o#r19j$%a ne %o/e r1/$t$ ost.ro#ajn1 1sl1g1> ne 3$
tre3ala 3$t$ n$ okr$vena %arket$n0ko% ka%anjo%.
Pre nego ko%an$ja o#l19$ #a osl1/$ 'nternet zaje#n$41 %ora anal$z$rat$ roor4$je 'nternet
kor$sn$ka 1 o#a3ran$% geogra5sk$% o#r19j$%a. Nr. IPosa#asI . vo#e;$ lana4 6otela 1 (eks$k1
1+
4$lja na k14e na (eks$9ko% $ SA) tr/$/0t1> a z3og stoga o#r/ava Ee3 stran$4e na 0ansko% $ na
englesko%. Dak je re razv$o stran$4e na englesko%> jer je 'nternet enetra4$ja #aleko ve;a 1 SA)
nego 1 (eks$k1.
?.0.,e1o!ra'k& e!1ent&
? ran$% go#$na%a 'nterneta> t$$9an kor$sn$k je 3$o %la#$ %10kara4> 5ak1ltetsk$ o3razovan>
sa v$sok$% r$6o#o% . o$s t$$9nog $novatora. Ova sl$ka se generalno onavlja 1 sv$%
ze%lja%a sa n$sk$% n$voo% r$6vata 'nterneta. Kako o1la4$ja (re/e raste> nr. 1 SA)>
#e%ogra5ska sl$ka kor$sn$ka sve v$0e l$9$ na ko%letn1 o1la4$j1. Tren1tno 1 SA)< +" N
kor$sn$ka je $z%e=1 1: $ +& go#$ne starost$ A3l$z1 1k1ne o1la4$jeB> !* N $%a sre#nj1 $l$
v$01 str19n1 sre%1> $ rose9an go#$0nj$ r$6o# $% je P5*>***. Os$% r$6o#a sl$ka je ko$ja
str1kt1re 1k1ne o1la4$je. Pr$6o# onl$ne kor$sn$ka je ne0to ve;$. Jo0 1vek je ne0to ve;$
3roj %10kara4a na (re/$ o# /ena Ao#nos se ro4jenj1je na +*<"1 1 kor$st %10kara4aB.
O#nos je sl$9an $ 1 sv$% ostal$% ze%lja%a $z1zev Ne%a9ke $ K$ne> g#e je $zra/en$ja
r$6va;enost (re/e o# strane %10kara4a.
Oko 15 N kor$sn$ka 'nterneta 1 SA) s1 #e4a #o 1" go#$na> $ oko 1& N je o%la#$na $z%e=1 1+ $ 17
go#$na. Ovo je je#no o# naj3r/e rast1;$6 onl$ne tr/$0ta na svet1. (la#$ 0alj1 e.%a$l.ove A5C NB>
kor$ste ko%1n$4$ranje 1 realno% vre%en1 A46at> $nstant %essages . 5" NB> $graj1 $gr$4e> k11j1
%1z$k1> 5$l%ove $ 1lazn$4e. N$s1 naro9$to $%res$on$ran$ oznat$% %arka%a> nego tra/e re#nost$ $
oje#$na9ne akt$vnost$ $ ro$zvo#e. ? 31#1;nost$ ovo tr/$0te /el$ #a 0alje $ r$%a sl$ke onl$ne> sk$#a
%1z$k1> v$z1elno ko%1n$4$ra sa r$jatelj$%a $ gle#a 4rtane $ #r1ge 5$l%ove onl$ne.
Najve;$ ro3le% na ovo% tr/$0t1 jeste nalata. (la#$ $ 1 razv$jen$% ze%lja%a ne%aj1 kre#$tne
kart$4e. Nek$ $novat$vn$ r$st1$> kao #eoz$t$ ko# elektronsk$6 %aloro#ava4a ok10avaj1 re0$t$
ovaj ro3le%.
Ovakva anal$za je neo6o#na ko%an$j$ za svak$ seg%ent na ko%e lan$ra nast1$t$.
?.7.P&*o!ra'ka e!1enta%&ja
Ps$6ogra5$ja kor$sn$ka 1klj191je l$9nost> st$l /$vljenja $ #r10tven$ sloj. Oso3nost tret$ra var$ja3le kao
0to s1 sa%ostalnost> nav$ke $l$ a#at$3$lnost. Ove karakter$st$ke kor$sn$ka %og1 osl1/$t$ 1
kre$ranj1 ose3nost$ %arket$n0ke on1#e koja ;e o#govarat$ ose3nost$ otro0a9a. St$l /$vljenja se
o#nos$ na ona0anje lj1#$ nezav$sno o# k1ov$ne koje %o/e 3$t$ zna9ajno 1 kre$ranj1 %arket$ng
%$Qa. Nr. kor$sn$4$ Ee3a ka/1 #a $% s1r5ovanje o#1z$%a vre%e o#< 9$tanja A+CNB> savanja
A"+NB> #r1/enja A1&NB $ ra#a A1"NB. )r10tven$ sloj zna9ajno 1t$9e na re5eren4$je l$9nost$ 1 $z3or1
1&
a1to%o3$la> o#e;e> 1re=enja stana> akt$vnost$ 1 slo3o#no vre%e> re%a $z3or1 ro#ava4a na %alo
$t#. @ato %noge ko%an$je kre$raj1 ro$zvo#e $ 1sl1ge 1ravo za o#re=ene #r10tvene slojeve.
?.?.6&*ejv&or&t&<ka e!1enta%&ja
Naj9e0;e s1 kor$0;ene #ve var$ja3le za 3$6ejv$or$st$9k1 seg%enta4$j1< re#nost$ $ steen 1otre3e
ro$zvo#a.
Ko# kor$0;enja seg%enta4$je re#nost$ %arketer$ 5or%$raj1 gr1e otro0a9a na 3az$ kor$snost$ koj1
/ele o# ro$zvo#a. Ako je %og1;e kre$rat$ seg%ente na 3az$ re#nost$ koje kor$sn$4$ tra/e o#
ro$zvo#a> on#a je lak0e #$zajn$rat$ ro$zvo#e koj$ ;e za#ovolj$t$ te otre3e.
Naj3olj$ na9$n #a se 1stanove re#nost$ koje kor$sn$4$ tra/e na 'nternet1 jeste os%atrat$ 0ta 1 stvar$
on$ ra#e #ok s1 onl$ne. E.%a$l je najja9$ serv$s sa :& N kor$sn$ka koj$ ga kor$ste glo3alno. )r1ga
najja9a akt$vnost na 'nternet1 je otraga za $n5or%a4$ja%a. 'n5or%a4$je koje se najv$0e tra/e>
razl$9$t$% $ntenz$teto% 1 razl$9$t$% ze%lja%a> s1 $n5or%a4$je o 1tovanj$%a> 5$nans$jsk$% 1sl1ga%a
$ $n#1str$jsk$% ro$zvo#$%a Aose3no s6o$ng.#o3r$%aB. Tre;a zna9ajna akt$vnost jeste #r1/enje.
tj. razno razne zaje#n$4e na 'nternet1 ok1ljaj1 lj1#e sl$9n$6 $nteresovanja 1 koj$%a 9lanov$ ov$6
zaje#n$4a raz%enj1j1 %$0ljenja kroz 5or1%e $l$ #$rektno razgovaraj1 kroz 46at.roo%s. Ono 0to
ok1lja lj1#e 1 ovakve zaje#n$4e s1< zaje#n$9k$ 6o3$j$> $sta ro5es$ja> o#r0ka o#re=en$6 $#ejn$6
okreta> kao $ ol$t$9ke $ rel$g$ozne gr1e. Detvrta akt$vnost o steen1 kor$0;enja jeste sl10anje
%1z$ke $l$ ra#$o rogra%a onl$ne. Peta akt$vnost je k1ov$na.
? Severnoj A%er$4$> v$0e o# ola kor$sn$ka k11je onl$ne $ 1 rosek1 o3avlja 1* k1ov$na go#$0nje
tro0e;$ rose9no P&!* na to. Al$ je oko ":N ok10aja k1ov$ne roalo z3og te6n$9k$6 ro3le%a>
ne#ost1nost$ ro$zvo#a $ ro3le%a $sor1ke. Najve;$ ro3le%$ ko# onl$ne k1ov$ne s1 ro3le%$
sa s$g1rno0;1 $ ne#ostatak $zvesn$6 $n5or%a4$ja koje k14$ tra/e re k1ov$ne Anr. 4ena $sor1ke>
garan4$je za ro$zvo#e $ sl.B.
? Evro$ je tako=e za3ele/en vel$k$ orast onl$ne k1ov$ne. Evroljan$ k11j1 knj$ge> 1tne
aran/%ane> 6ar#Jare $ so5tJare> kao $ 5$nans$jske 1sl1ge. ? ze%lja%a 1 razvoj1 onl$ne k1ov$na je
s$%3ol$9na> a $ rognoze rasta s1 %anje r1/$9aste 1glavno% z3og nerazv$jenog 3ankovnog s$ste%a $
ro3le%a sa $sor1ko%.
Kako %arket$ng str19nja4$ %og1 $skor$st$t$ $n5or%a4$je o ona0anj1 $nternet kor$sn$ka. Pr$%er za
kor$0;enje ona0anja kor$sn$ka Ak1ov$neB za $#ent$5$ka4$j1 tr/$0nog seg%enta $ ro5$l$ranje
seg%enta #r1g$% var$ja3la%a< S4ar3oro1g6 Resear46 je $#ent$5$kovao tr$ seg%enta k1a4a 1 SA)>
3az$rano na :5*** $nterv$j1a< E.k14$> 1%re/en$ al$ za3r$n1t$ $ ne1%re/en$. E.k14$ s1 !*N
%10kar4$> v$soko o3razovan$ $ $%aj1 r$6o# reko P75.*** go#$0nje. On$ k11j1 on.l$ne z3og
15
ogo#nost$ jer s1 za1zet$ oslo% $ 1no 1t1j1. ++N $6 vol$ 5otogra5$je> 5"N vole l$vanje> &*N
3$4$kl$za% $ "&N ka%ovanje. Kroz ovakve $n5or%a4$je %arketer$ %og1 $#ent$5$kovat$ ro$zvo#e
koje 3$ ovaj seg%ent k1a4a /eleo k1ovat$.
?.@.Ste"en ("otre/e
'nternet kor$sn$4$ r$st1aj1 'nternet1 sa razl$9$t$6 %esta> reko razl$9$t$6 'SP.ova> razl$9$t$%
3rz$na%a r$st1a razl$9$to vre%e rove#1 na 'nternet1. ' ove var$ja3le se %og1 $skor$st$t$ za
seg%enta4$j1 tr/$0ta jer govore one0to o sa%o% kor$sn$k1.
(esto r$st1a %o/e 3$t$< k1;a> osao> 0kola $l$ 'nternet kl13. Ovo je zna9ajno jer kor$sn$4$ koj$
r$st1aj1 o# k1;e $%aj1 1glavno% %anj1 3rz$n1 konek4$je> #ok s1 sa #r1g$6 %esta 3rz$ne ne0to
ve;e. @ato v$soko kval$tetna gra5$ka $ vel$ke #atoteke %og1 3$t$ neo/eljne sa stanov$0ta k1;nog
kor$sn$ka.
'SP $%aj1 razl$9$t 3roj svoj$6 kl$jenata> $ 9esto s1 reg$onalno o#re=en$. @3og toga ogla0avanje ko#
'SP 5$r%$ %o/e 3$t$ ogo#no za ko%an$je koje 4$ljaj1 na o#re=ene reg$je.Vre%e rove#no onl$ne
#aje %arket$ng str19nja4$%a %og1;nost #a o#ele kor$sn$ke 1 lagane> sre#nje $ te0ke kor$sn$ke
'nterneta.
1!