You are on page 1of 3

Ljubav,nesto za cim svi zudimo I nesto ka cemu svi tezimo.

Nije nam ipak svima sudjena,makar ne u


ljudskom obliku
Tesko je biti mladic od 25 godina sa zenom I detetom,par gresaka u ranijoj mladosti,par gresaka u
skorijoj proslosti I nas mladic postaje razvedeni samacbez ikakve sanse da ponovo vidi svoju
zenu,ni skoro rodjenog sina ponovo
Jos je teze biti usamljeno stene 4 meseca staro,na ulicama velegrada,jedini preziveli iz svog
legla,majka koja je uginula radjajuci ga,otac koji se nikada nije pojavio,sva ta braca I sestre koji bez
paznje I nege nisu uspeli da preziveAli on se nekako izvukao,jos od svog turobnog rodjena je bio
borac
Sudbina,ili pak nesto drugo je uredila da se njih dvojica sretnu,dve osobe koje su izgubile sve su
nekako uspele da nadju jedna druguSetnja pored reke sa suicidnim mislima,setnja pored reke u
potrazi za hranom su se pretvorili u nalazenje novog malog(I novog velikog) prijatelja I odvodjenje
istog kuci
I tako nastaje ljubav,uz par blagih recizagrljaj,osecaj sigurnosti I pripadanja
Prva noc je teska za malisu,velika oluja,kisa,grmljavina.Srecom njegov veliki prijatelj to oseca pa ga
uzima u zagrljaj I uspavljuje uz reci koje(iako tada jos uvek nije znao sta znace) ga smiruju :
Tu samne brini se ,cuvam te
Godine su prolazile,mladic I pas su rasli zajedno,iako je svojski pokusao momak nikada nije nasao
drugu zenu u svom zivotu,ali nije bio tuzan,imao je nekoga ko bi mu se obradovao svaki put kada se
vrati kuci,nekoga kosa kim bi podelio obrok I popricao o svom danu,ima je prijatelja I za kog je znao
da ga nikada nece napustiti.
Pas sa druge strane je imao nekoga ko ga je voleo,ko je brinuo o njemu,nekoga za koga je znao da ce
ga uvek nahraniti,nekoga ko je bio pored njega I kada je slomio sapu,I kada je pojeo pokvareno meso
cak I onda kada mu je pokidao jastuk iz dosadeTaj neko je bio njegov I taj osecaj pripadnosti niko
nece moci da mu oduzmeSamo jednu stvar nikada nije uspeo,da se ne uplasi kada pocne oluja,I
posle toliko vremena,jedine reci koje bi mu dale mir su bile Cuvam te
Nazalost zivot je okrutan,posle 10ak godina,mladic sada vec covek,se jednog dana nije vratio
kuciUmesto njega vrata je otkljucao njegov prijatelj,koga je pas poznavao,on ga je nahranio I
sedeo pored njega..taj covek je plakao,I pas je plakao,bio je dovoljno star da zna sta se desilo
Doveli su ga na sahranu par dana kasnije,stajao je tu medju svim tim ljudima,prvo mi je to bilo
smesno dok sam posmatrao iz svoje kucice,ja sam grobar znate,tek sam poceo da radim u tom
periodu I to mi je stvarno bilo cudnoda neko dovede psa na sahranuKada smo zakopali nesretnog
coveka I stavili spomenik,ljudi su poceli da se razilazesamo je pas ostao,legao je na grob I spustio
glavu na mermerPokusao sam da pridjem I da ga oteram,ali samo je iskezio zubeVeliki I crn
delovao je strasnoObicno nisam plasljiva osoba ali ovaj pas,iako star,je izgledao kao da ce radije
umreti nego da se pomeri odatlepa ga nisam diraodoneo sam mu malo hrane I ostavio je na
sigurnoj udaljenostiVreme je prolazilo a pas se nije mrdao,danju bi ljunjao po groblju vracajuci se
na svakih par sati,trazeci da nesto jede zanimajuci se ,ali kako bi mrak pao on bi samo legao na taj
hladni mermer sa podignutim usima I sirom otvorenim ocima I tu proveo celu noc.Cuvao je nesto
Vremenom smo se sprijateljili,donekle,pustao me je da mu donosim hranu I sedim pored
njega,pricao sam mu a on je slusaonekad bi mi cak stavio glavu u krilo da ga pomazimBio sam mu
drag,ali me nije voleo,nije to bila ona ljubav I veza kakvu pas I gospodar imajuznali smo to obojica
Svaki put kada bi se nebo zacrnilo I oluja pocela pas bi se po staroj navici uplasionije bilo nikoga da
mu kaze nesto sto bi ga smiriloAli sam je nasao nacin da to prevazidje,ovaj put je on cuvao
nekoga,sada je na njega red bio da bude hrabar.
Proslo je par godina,pas je cak imao kuju koja se ostenila ,I otisla sa svim stencima posle nekog
vremena ,on je ipak ostao na svojoj duznosti sada odvec star da trci I skacena srecu jedan od
njegovih sinova je ostao sa njim.To stene mi je od svih najvise licilo na njega,potpuno crn,krupan I sa
istim zivim ocima kao njegov otacJos 3 godine su prosle,pas je sada vec bio previse star da
ustane,donosio sam mu nesto hrane,drugi deo je donosio njegov sin,iako je imao samo 3 godine vec
je bio velik,idalje zivih ociju koje su delovale pomalo tuzno sto su u neku ruku zarobljene na ovom
malom grobljuAli niko od njega nije trazio da ostane,sam je to uradio,iz ljubavi prema svom ocu,I
tom starom spomeniku koji on tako posveceno cuvaNije mi bilo jasno kako je taj pas jos uvek
ziv,nisam znao koliko godina ima,ali je bio toliko star I mrsav da je jedva imao snage da podigne
glavuMogao sam se zakleti da je daleko prevalio svoj zivotni vek,samo snagom volje
Jedno jutro je pocelo neubicajenom bukom,jednog decaka od oko 15ak godina su jurila trojica
vrsnjaka,momak se sapleo na izbocinu na zemlji I pao blizu spomenika sa psimaPotrcao sam iz
svoje kucice ali pre nego sto sam mogao da stignem nesto drugo se odviloStari pas je pridigao
glavu poslednjim atomima snage,pogledavsi u musavog uplakanog decaka on je prepoznao
nesto,nesto sto nije video toliko dugopoznavao je to lice,te suze,tu krvProklinjao je svoju starost I
nemoc,zeleo je da pomogne decaku ali noge prosto nisu htele da se pomere,njegovo staro telo ga je
izdaloSrecom I njegov sin,snazan I mlad,je prepoznao tu osobu,osobu koju nikada nije video u
zivotu,osobu koju je znao samo iz prica,osobu cju je krv cuvao vec toliko godinaI tada je osetio,ono
sto je njegov otac osecao sve ovo vreme,ono sto je nagnalo svaki misic u njegovom telu da krene,da
zastitiTri decaka su stala ispred momka spremavsi se da ga povrede,kada se ispred njih u treptaju
oka nasao pas,veliki I crn kao noc,sa iskezenim zubima I ocima u kojima gori vatraNikada pre se
nisu uplasili psa,bilo ih je trojica I imali su motke,ali ovaj osecaj koji ih je obuzeo,koji nije dao
njihovim telima da se pomere je bio novStrah od smrti,prvi put su ovi mladici gledali bice koje je
bilo spremno da umre da zastiti nesto Polako su se udaljili nemajuci hrabrosti ni da progovore
Pas je prisao decaku I liznuo suzu sa njegovog obraza,bila je slana I gorka,bila je to suza koju nikada
ponovo ne zeli da vidi ni oseti,zbunjeni decak je pomazio psa I tu je nastalo prijateljstvo za koje
sam,stojeci sa strane u cudu,mogao da osetim da ce trajati beskrajnoMladi pas je pogledao svog
oca koji je ponovo pridigao glavu,ljudi kazu da zivotinje ne mogu da se smeju kao vi ili jaja se I dan
danas kunem da sam video osmeh na licu tog psaDecak I njegov prijatelj su otisli,srecni sto su
pronasli jedno drugo,a stari pas je spustio glavuposlednji putnjegova duznost je bila
gotova,konacno je nasao svoj mir...Pokopao sam ga odmah pored njegovog gospodara,sa malim
nadgrobnim spomenikom I tokom narednih godina sam gledao decaka I njegovog psa kako redovno
dolaze da posete bas ova 2 spomenikaSvaki put bi stajali tamo I gledali u njih kao da se obracaju
nekome u mislima,kao da su ,I jedan I drugi govorili ocu svog prijatelja te magicne reci : Ne
brini,cuvam ga