Ludwig van Beethoven

Osobne informacije
Rodno ime Ludwig van Beethoven
Datum roenja 16./17. prosinca 1770.
Mjesto roenja Bonn, Sveto Rimsko Carstvo
Datum smrti 6. o!u"ka 1#7.
Mjesto smrti Be$, %a&s&ur'ka (onarhi"a
Period
k)asici*am
rani romanti*am
Djelo
Poznatija djela
Oda radosti
Za Elizu
Mjeseeva sonata
5. simfonija
Vaniji suradnici
+oseph %a,dn
-ntonio Sa)ieri
Ludwig van Beethoven ./Bonn, 16./17. prosinca 1770. 0 1Be$, 6. o!u"ka 1#7.2, n"ema$ki
sk)adate)". 3p4enito ga se smatra "ednim od na"ve4ih sk)adate)"a u povi"esti g)a*&e, i &io "e
k)"u$na 5igura u pri"e)a*nom periodu i*me6u k)asi$ne i romanti$ne ere u *apadno" k)asi$no"
g)a*&i. 7"egova g)a*&a i ug)ed nadahn"iva)i su, a ponekad i puni)i nesigurno'4u idu4e
generaci"e sk)adate)"a i g)a*&enika.
8ako "e prvenstveno po*nat kao sk)adate)", Beethoven "e tako6er &io s)av)"eni pi"anist. Ro6en u
Bonnu u 7"ema$ko", u dvadesetim godinama !ivota prese)io se u Be$, u$e4i g)a*&u s
+osephom %a,dnom i &r*o st"e$u4i ug)ed pi"anista virtuo*a. 9nato$ postupnom gu&)"en"u
s)uha u m)adosti, Beethoven "e nastavio proi*voditi *na$a"na remek0d"e)a kro* ci"e)i !ivot, $ak
i kad "e &io potpuno g)uh. Bio "e tako6er "edan od prvih sk)adate)"a :s)o&odn"aka: 0
organi*ira"u4i pretp)atni$ke koncerte, prodava"u4i sk)ad&e i*dava$ima i st"e$u4i 5inanci"sku
potporu od &ogatih pokrovite)"a, radi"e nego da tra!i sta)no *apos)en"e &i)o od crkve i)i
aristokratskih dvorova.
Ro6en "e na"v"ero"atni"e 16. a kr'ten 17. prosinca 1770. godine. ;ot"e$e i* g)a*&ene o&ite)"i
$i"e podri"et)o vodi i* 5)amskog grada (eche)ena. 9metak <van= u n"egovom pre*imenu ne
o*na$ava v)aste)inski po)o!a", ve4 uka*u"e na m"esno podri"et)o. Beethovenov d"ed, ko"i se
tako6er *vao Ludwig, radio "e kao g)a*&enik, odgovoran *a orkestar, kod koe)nskog
nad&iskupa. 17>0. godine se rodio n"egov sin +ohann ko"i "e tako6er &io crkveni p"eva$.
+ohann "e 17. prosinca 1770. godine krstio svog novoro6enog sina po imenu svog oca,
Ludwig.
;o'to "e Ludwigov otac &io odu'ev)"en tada'n"im $udom od d"eteta, m)adim ?o)5gangom
-madeusom (o*artom, ko"i "e ve4 sa 6 godina komponirao sk)ad&e, on "e poku'ao, po tom
u*oru, ma)og Ludwiga vr)o rano u$iti sviran"u vio)ine i g)asovira, pri $emu "e $esto i
pret"erivao. Ludwig "e $esto morao no4u usta"ati i v"e!&ati sviran"e na g)asoviru, 'to "e opet *a
pos)"edicu ima)o to da "e Ludwig $esto &io umoran *a 'ko)u. 3sim ispun"avan"a visokih
*aht"eva svo"eg oca, !ivot m)adog Ludwiga ni"e &io "ednostavan. 3tac "e &io a)koho)i$ar a
ma"ka "e &i)a $esto &o)esna i od 'estero n"ene d"ece pre!iv"e)a su samo dva.
!zobrazba
9&r*o "e Ludwig van Beethoven postao i drugi orgu)"a' na dvoru i do&iva redovitu m"ese$nu
p)a4u. @ada "e imao 1A godina svira $em&a)o i vio)u u i*&ornom orkestru dvora i &avi se
komponiran"em ra*)i$itih kamernih sk)ad&enih d"e)a. @ako &i unapri"edio svo"e *nan"e, 17#7.
godine, Ludwig od)a*i u Be$, ko"i "e u to vri"eme, *ahva)"u"u4i sk)adate)"ima kao 'to "e +oseph
%a,dn, &io postao europsko g)a*&eno sredi'te da &i u$io kod s)avnog (o*arta.
B&og ve)ike *au*etosti (o*arta komponiran"em svo"ih v)astitih kompo*ici"a i drugim &rigama
ko"e su ga optere4iva)e, (o*art ni"e &io uve)iko *ainteresiran *a m)adog Ludwiga, a)i "e
s)u'a"u4i ga kako svira rekaoCDJednog e dana taj mladi podii veliku galamu u svijetu!D.
3sim toga Beethoven "e i sam pos)i"e dva t"edna morao napustiti Be$ i vratiti se *a Bonn "er
mu "e ma"ka &i)a na umoru. @ratko po n"egovu do)asku u Bonn, ma"ka mu umire.
Beethoven se 17#E. godine od)u$u"e na studi" na sveu$i)i'tu u Bonnu, gd"e do)a*i u dodir s
ide"ama Francuske revo)uci"e, s)o&oda i $ov"e$nost, ko"e ga odu'ev)"ava"u a ko"e se u
n"egovim kasni"im d"e)ima mogu i primi"etiti, pose&no u n"egovo" "edino" operi Fide)io.
@ada "e imao godine, Beethoven od)a*i ponovno *a Be$ i tamo osta"e. 8ako "e (o*art ve4
&io mrtav, Beethoven posta"e u$enikom strogog +osepha %,dna i -ntonia Sa)ieria.
"#ladateljstvo i bolest
9&r*o Beethoven posta"e po*nat sa svo"om o*&i)"nom g)a*&om, ko"a "e predstav)"a)a ne'to
sasvim novo. 3sim toga, posta"e po*nat i kao ma"stor improvi*aci"e i virtuo* na g)asoviru, "er
"e "ednom pri)ikom, kratko uo$i koncerta uvidio da "e g)asovir *a po)a tona du&)"e na'timan i
um"esto da svira svo" koncert *a g)asovir u C0duru .$rstes %lavier#onzert o&' ()2 svira ga u
Cis0Guru.
Sa E godina, Beethoven po$in"e raditi na svo"o" ;rvo" sim5oni"i i *avr'ava "e s)i"ede4e
godine. 9sp"e'na prai*ved&a "e i*vedena . travn"a 17EE. godine.
He4 u starosti od A0 godina, kod Beethovena se prim"e4u"u *naci ostosk)ero*e, :m"e'ovitog:
tipa, &o)esti sredn"eg u unutarn"eg uha i ko"a vodi ka g)uho4i, i on po$in"e sve s)a&i"e $uti, pa
po$in"e sve vi'e i*&"egavati )"ude, tra!e4i mir u prirodi, gd"e "e o&i$no i na)a*io i nadahnu4e
*a svo"e kompo*ici"e. @ako &i unapri"edio svo" sve )o'i"i s)uh, Beethoven *ate!e do > strune
na svo" g)asovir. 1#1E. godine, Beethoven posta"e potpuno g)uh, pa tako da vi'e i ni"e u
mogu4nosti i*voditi sam svo"e koncerte kao ni da dirigira. 9 me6uvremenu, iako ma)o
nag)uh, Bethoven "e i da)"e radio na svo"im d"e)ima. 9s)i"edi)a "e 88. sim5oni"a , ko"a ne posti!e
neki ve4i usp"eh, a onda 888. sim5oni"a ko"a posti!e ogroman usp"eh. Sim5oni"a "e &i)a
posve4ena 7apo)eonu i prvo&itno se na*iva)a :"infonia grande* intitolata Bona&arte:, a)i
kad "e Beethoven sa*nao da se 7apo)eon 1#. svi&n"a 1#0>. godine okrunio *a kra)"a i da "e
od&acio svo"e repu&)ikanske ide"e, po&"esnio "e i o&risao prvo&itni na*iv i na*vao sim5oni"u
:+erojs#a simfonija* #om&onirana u slavlje jednog veli#og ,ovje#a: .po*nata "o' kao i
$roica2. ;rai*ved&a "e &i)a u ko)ovo*u 1#0>. godine na &e$kom dvoru kne*a Lo&kowic*a pa
"e n"emu i posve4ena.
;os)i"e mnogo preinaka 1#0I. godine i*vedena "e prai*ved&a "edine Beethovenove opere,
prvo&itnog na*iva JLeonoreD, Fide)io.
;rvom po)ovicom 1E. sto)"e4a Beethoven u* Kioacchina Rossinia posta"e na"po*nati"i i
na"s)avni"i g)a*&eni sk)adate)" Lurope. 7"egove sim5oni"e, protkane revo)ucionarnim duhom
u&r*o posta"u redovit repertoar svih orkestarskih koncerata.
7"egova H. sim5oni"a $esto se na*iva i :sim5oni"a sud&ine:, "er "e nasta)a u te'kom ra*do&)"u
Beethovenova !ivota. 3 prva $etiri tona sim5oni"e, Beethoven "e navodno i*rekao ri"e$i Tako
je dola sud!ina na vrata.:. 8*vedena "e . prosinca 1#0#. godine *a"edno sa H8. sim5oni"om
.Pastorale2 i $etvrtim koncertom *a g)asovir. Sam Beethoven "e svo"u H8. sim5oni"u
.;astora)e2 o*na$io kao :vi'im i*ra*om nadahnu4a od s)ikarstva:.
Sa ogromnim usp"ehom i*vedena "e #. prosinca 1#1A. godine n"egova Sedma sim5oni"a.
Mi"ekom Be$kog kongresa , Beethoven, ko"i "e u svo"o" m)adosti &io op$in"en humani*mom
Friedricha Schi))era a kasni"e i Koetheom uvi6a da se &udu4nost Lurope *asniva samo na
pod$in"avan"u drugih, i to nag)a'ava u svo"o" opereti :Lgmont:. @ada "e do')o do n"egove
potpune g)uho4e, pri kra"u !ivota, napisao "e d"e)o :+eiligst-dter .estament:. 9&r*o "e
na'ao neku novu !ivotnu snagu i i*"avio "e :Osvetit u se sud!ini" sigurno me nikada nee
skroz pokoriti.:
;os)i"e smrti svo"eg &rata 1#1I. godine, k se&i u*ima n"egova sina @ar)a. 9&r*o se uspostavi)o
da Beethovenov odnos prema svom ne4aku od po$etka ni"e mogao pro4i do&ro. Sa svo"im
pret"eranim mora)nim opred"e)"en"ima, Beethoven ga "e to)iko stavio pod pritisak, da "e m)adi
@ar)o na kra"u poku'ao po$initi samou&o"stvo. 3va" poku'a" samou&o"stva .u to vri"eme
poku'a" samou&o"stva "e &i)o ka*neno d"e)o2 to)iko "e optereti)o i ut"eca)o na Beethovena.
9pravo *&og toga, optere4en privatnim pro&)emima, 1#. godine Beethoven pi'e d"e)o
:(issa So)emnis:.
Kodinu dana kasni"e Beethoven *avr'ava svo"u Gevetu sim5oni"u, u $i"em pos)"edn"em stavku
uvodi i ri"e$i, stihove Friedricha Schi))era i* J3de radostiD, dok su prva tri di"e)a, sa svo"om
g)a*&enom arhitekturom, g)a*&om i temama, o&i)"e!i)i pravac sim5onista romanti*ma sve do
Kustava (ah)era. Sim5oni"a "e *a"edno s di"e)ovima d"e)a J(issa So)emnisD i*vedena 7.
svi&n"a 1#>. godine.
B&og u*napredovan"a &o)esti, prihvatio "e 1#6. godine po*iv drugog &rata, +ohanna
7iko)ausa, da s n"egovom o&ite)"i provedu neko)iko t"edana na iman"u u oko)ici @remsa. Mako
"e i &i)o, a 1. prosinca Beethoven "e putovao natrag u Be$ u otvoreno" ko$i"i, unato$ pri)i$no
h)adnom vremenu. Go&io "e upa)u p)u4a ko"u "e nekako pre&o)io, a)i "e ona pogor'a)a osta)e
pro&)eme, A. si"e$n"a 1#7. napisao "e oporuku, a 6. o!u"ka "e umro u svom domu.
7a gro&)"u ?Nhring pokopan "e E. o!u"ka, a vi'e od A0.000 )"udi &i)o "e na pogre&u, 1###.
Beethovenovi posmrtni ostaci preneseni su na &e$ko sredi'n"e gro&)"e. ;retpostav)"a se da "e
umro od &o)esti "etre, na 'to upu4u"e G7@ ana)i*a v)asi n"egove kose.
Najznamenitija djela
E sim5oni"a
o Sim5oni"e Ludwiga van Beethovena
I koncerata *a g)asovir
o ;rvi koncert *a g)asovir u C0Guru op.1I .17EI O 1#01.2
o Grugi koncert *a g)asovir u B0Guru op. 1E .17## O 1#01.2
o Mre4i koncert *a g)asovir u c0mo)u op. A7 .1#00 O 1#0A.2
o Petvrti koncert *a g)asovir u K0Guru op. I# .1#0> O 1#07.2
o ;eti koncert *a g)asovir u Ls0Gur op. 7A .1#0E.2
@oncert *a vio)inu G0Gur op. 61 .1#06.2
@oncert *a g)asovir, vio)inu i vio)on$e)o C0Gur op. I6 .1#0> O 1#0I.2
3pera Fide)io .Leonore2 op. 7 O *a ovu operu "e Beethoven napisao $etiri ra*)i$ite
uvertire .tri uvertire *a Leonoru i "ednu *a Fide)io2 .1#0> O 1#1>.2
3pereta Lgmont op. #> .1#0E O 1#10.2
Sonata Ru'evine -tene op. 11A .1#11.2
Sonate *a guda$ke instrumente
(issa So)emnis u G0Guru op. 1A .1#1E O 1#A.2
Sonate *a g)asovir .;athQtiRue, Sonata Ruasi una 5antasia, -passionata2
k)avirska d"e)a .Bagate))e :FSr L)ise: u a0mo))u2
kamerna g)a*&a, kako *a guda$ke, tako i *a puha$ke instrumente