DUHOVNI RATNIK 3

Uteha srcu u t eki m vremeni ma

Bhakt i Ti rt ha Swami
Ovu knjigu posveujem
svim duhovnim ratnicima
koji su doli produhoviti drutvo
Sadraj :
Zahvalnica
Predgovor
Uvodna re urednika
Uvod
Duhovna reenja za materijalne probleme
Boanska i demonska svesnost
Ovo su teka vremena
1. Izbor pred oveanst vom
oveanstvo je na raskru Zaraen svet Priroda izbora Zaboravljeno
nasledstvo Izvitoperenosti u materijalistikim shvatanjima
Nedostatak zajednitva Iskrivljeno gledanje na istoriju
Evolucija savremenog drutva Nedostaci savremenog drutva
Renesansa: blagoslov ili prokletstvo Propust u reformi
Degradacija svesnosti Ispraznost "amerikog sna" Poricanje
venosti due Potreba za jednostavnou Potreba za leenjem
Nova vrsta ljudskih bia Poziv na hrabrost Pitanja i odgovori
2. Predskazanj a
Svet se raspada Lani oseaj sigurnosti Zato se to deava?
Glavni prelaz Potreba za viom svesnou Upozorenja kroz istoriju
Proroansko gledanje na budunost Astrolozi izvetavaju
iz celog sveta Predskazanja u snovima Uvidi iz hipnoze i regresije
Psihomantijum dr Raymonda Moodija Poruka dinosaurusa
Dokaz piramida Predskazanja amerikih uroenika Budistika
vizija budunosti Islam predskazuje propast civilizacije Upozorenja
Device Marije Druga upozorenja u judeo-hrianskoj
tradiciji Vedska predskazanja Komete Kontakti s vanzemaljcima
Poveano zanimanje javnosti za NLO Kloniranje
J aanje nemira Katastrofe otkrivaju nae prave motive Velika
dostupnost vieg znanja Poziv na buenje Pitanja i odgovori
3. St anj e dananj eg drut va
Tehnologija nije neutralna Povrnost znanja Lo kvalitet ivota
Obim ljudskih potreba Pogreno usmereno oboavanje
Neprilini uzori Potreba za pravim vodstvom Korupcija je uobiajena
Korumpirana policija Kratkorono koristoljublje
Ekoloko pustoenje Ekonomska eksploatacija Zaduena
ekonomija Mesta oboavanja propadaju Nema svetih utoita
Licemerje religijskih voa Okrutnosti u ime Boga Suptilna korupcija
Preterana egocentrinost Izgubljena deca i omladina
Iskrivljene vrednosti Problem farmaceutskih droga Rasprostranjenost
zavisnosti Vatreno oruje kod kue i u kolama Rasprostranjen
kriminal Neobuzdana pouda Nezakonito ponaanje je
samodestruktivno Izopaena seksualnost Tragedija SIDE
Pornografija u svetu Silovanje i nasilje Porast incesta Zlo
pobaaja Od poricanja nema koristi Pitanja i odgovori
4.t a st oj i i za svega?
Negativne sile irom sveta ta je zlo? Istorijsko gledite
Sukob i rasparavanje Strategija "zavadi pa vladaj" Polubogovi i
demoni Ko su demoni? Primer iz ivota Demonski plan
Kako to funkcionie? Ropstvo ve postoji Tempo savremenog
ivota Planovi za manipulisanje Psihika manipulacija Vlast
putem propagande Zavisnost o drogi kao nain kontrolisanja
drutva Namerno izazivanje problema Vlade su izneverile nae
poverenje Tajna drutva Nevidljiva vlada Neka vana pitanja
Relativnost i zatajivanje vieg znanja Pitanja i odgovori
5. Lake smo rt ve
Kontrola uma Manipulativne tehnike Psihika kontrola Manipulacija
putem medija Uticaj reklama Mo televizije Opsednutost
telom Slavljenje samoubistva Kolektivno samoubistvo
J ednodimenzionalno razmiljanje Neuspeh naeg sistema Loi
odnosi Prepreke odnosima ispunjenim ljubavlju Propadanje
porodica i zajednica Kriza mentalnog zdravlja Izazov psihijatrima
Lekaru, izlei sebe! Vanost primera Istina ne sme da
se iskrivi Potreba za pozitivnim primerima Naa veza s kolektivnom
svesnou Zloupotreba uma Samodestruktivni obrasci
Moemo da promenimo stanje Pitanja i odgovori
6. Duhovni rat ni k: Pogl ed na svet
Potraga za ekstazom Pravo osloboenje Obmanjujue osobine
materijalne prirode Tri sile materijalne prirode Reinkarnacija:
injenica ili izmiljotina? Karmiki obrasci Kontrolisanje ula
Boje kraljevstvo Lini pristup Pitanja i odgovori
7. Odl i ke duhovnog rat ni ka
Duhovno vodstvo Vladanje ulima i umom Poniznost
Neustraivost Istinoljubivost Samilost i odsustvo ponosa Zasienost
materijom i nezainteresovanost za materijalne nagrade
Potpuna iskorienost vremena Strpljivost i nesebinost ista
vera Istrajnost Radoznalost i elja za uenjem i rastom Predavanje
boanskoj volji Pitanja i odgovori
8. Kako postati j ai
Duhovni ivot je izazov ak su i veliki uitelji bili testirani Rad
na svesnosti Iskorenjivanje sabotera devocije Samozatita
Vrednost rasuivanja Normalno nije prirodno" Uticaji suptilnih
pojava Zvuna vibracija * Mrana no due Paljivo biranje
puta Vanost posveenosti istoa je snaga Dozivanje imena
Gospodovih Predanost Zdravlje i teenje Karma i leenje
Imajte cilj na umu Pitanja i odgovori
9. Smerni ce za odgovor no del ovanj e
Uvek delujemo Pomaganje i sluenje Poniznost sluenja Potraga
za boanskim opunomoenjem Mo razumevanja Prepoznavanje
vrsta moi Fizika mo Institucionalna mo
Akademska mo Intuitivna mo Sveta mo Boanska mo
Duhovna usklaenost Odgovorni voe Budnost i strategija
Revolucionari Revolucionarnost u dananjem svetu Nepokolebljivost
Procenjivanje delatnosti Pitanja i odgovori
10. Sl uenj e svet ske zaj edni ce
Stvaranje svetle budunosti Istinska kultura Duhovni nukleus
Spajanje najboljeg sa Istoka i sa Zapada Sveto umee umiranja
Ponovno uspostavljanje istinske kulture Tolerancija i vera Veza
sa prirodom J ednostavnost i samodovoljnost Snaga u zajednitvu
Stvaranje zajednice etiri naela izgradnje zajednice
Stvaranje snanih porodica Saradnja i zajednica Reavanje
sukoba u zajednici Odravanje pozitivnog okruenja u zajednici
Davanje zaveta Pitanja i odgovori
Zahval ni ca
elim se zahvaliti svima onima koji su posvetili vreme i uloeni
napor kako bi ova knjiga izala na srpskom jeziku. Danijeli Milievi
koja je prevela ovu knjigu, J elena ervanov i J elena J onjev koje su
ukucale tekst, Milosija Nastov i Slaana Peri koje su nesebino pomagale
i Slobodan urii koji je napravio prelom knjige i oblikovao
korice. Zahvaljujemo se i svima ostalima koji su velikoduno sponzorisali
njeno tampanje kako bi knjiga to pre ugledala svetio dana.
Veselin Stankovi, Milo Blanua, Sinia Simi, Nenad Drakuli, Milo
Zari, Miroslav Gojkovi, Marko Avramovi, Vesna i Ivan Golubovi,
Aleksandar Peri, J elena J onjev, ivanovi Branislav, Araba Zoran i
Nataa,
Svojom istrajnou tokom rada na ovoj knjizi pokazali ste predivne
odlike istinskih duhovnih ratnika.
Predgovor
Godine 1893. Svetski parlament religija organizovao je religijski
samit i obeleio poetak dijaloga izmeu religijskih tradicija Istoka i
Zapada. Sto godina kasnije, u Chicagu je ponovo osnovan Parlament
svetskih religija, a dijalog se produbio. Okupilo se preko osam hiljada
ljudi iz celog sveta kako bi istraili religijske i duhovne reakcije na kritina
pitanja s kojima se meunarodna zajednica suoava. Taj skup
je snano slavio ulogu razliitosti u stvaranju harmonije meu
ljudima.
Nije sluajno to se konferencija Parlamenta svetskih religija
1999. godine odrala na afrikom kontinentu u Capetownu, u J unoj
Africi. Mnogi su smatrali da je to dokaz razvijanja obrazaca jedinstva
u svetu. J una Afrika predstavlja svet u malom, a njena istorija u
poslednjoj deceniji dvadesetog veka dokaz je sposobnosti ljudi da
sarauju na stvaranju novih nivoa materijalnog i duhovnog
osloboenja drutva. Dok ide trnovitim putem rekonstrukcije svoga
drutva u sledeim decenijama novog veka, J una Afrika smilja nove
naine da ljudi ive i rade zajedno. Taj proces otelovljuje duh i svrhu
Parlamenta svetskih religija, a J una Afrika se pokazala odgovarajuim
modelom izraavanja naeg cilja.
Konferencija Parlamenta svetskih religija odrana 1999. pomirila
je svetske religije u najkritinijem trenutku u ljudskoj istoriji. Neki od
najveih problema s kojima se oveanstvo suoavalo krajem dvadesetog
veka su sektatvo, rasizam, plemenski sukobi, sukobi meu
polovima i verski fenatizam. Ti problemi razdeljuju planetu i
potkopavaju temelje ljudskih drutava irom sveta.
Zbog toga je za pobone ljude i institucije bilo od presudne
vanosti da se ujedine kako bi se suprotstavili tim planetarnim neprijateljima
delei stanovita i duhovna reenja, kao i preduzimajui
praktine korake ka promenama. iri krugovi jedinstva, osnovani na
konferenciji Parlamenta, ak i danas podstiu kolektivnu snagu da se
bori protiv problema doba i razvija svet koji titi ast i sudbinu svake
due.
Glavni cilj Parlamenta 1999. je bio da nadahne pojedince, organizacije,
narode i religijske zajednice da ponude darove sluenja da
bi se postigle dugorone promene u svetu. Njegova Svetost Bhakti
Tirtha Svami posvetio je ovu novu knjigu, Duhovni ratnik III - Uteha
srcu u tekim vremenima, poput dara sluenja celoj ljudskoj zajednici.
To je jo jedna ponuda na njegovoj dugoj listi slubi namenjenih
napretku ljudske svesnosti i duhovnosti.
Duhovni ratnik III i njegova prethodna knjiga Vodstvo za doba vie
svesnosti govore o tome kako se za materijalne probleme mogu nai
duhovna reenja. Izuzetan meunarodni dosije Bhakti Tirthe Svamija
koji obuhvata meuverske dijaloge, meunarodne odnose, reavanje
sukoba, savetovanje sa svetskim voama i razvijanje samodovoljnih
zajednica, dokaz je njegove posveenosti stvaranju zdravog, globalnog
naina razmiljanja.
Kao jedini afrikoameriki vainavski guru, s diplomom univerziteta
Princeton, i afriki poglavica, u svim svojim knjigama i u
svom svakodnevnom ivotu spaja istonjaka, zapadnjaka i afrika
stanovita. On je nena dua puna ljubavi, a sam njegov ivot je njegova
poruka. Primer je moi i mira koji dolaze od sluenja
oveanstva i stvaranja jedinstva kroz razliitost.
elja mi je da svi oni koji proitaju ovaj dragoceni dar sluenja
budu nadahnuti da razmisle o tome kakve darove mi sami moemo
da ponudimo kako bi doprineli dostizanju novih nivoa Ijdske svesnosti
i jedinstva.
Dr. Amy Marks
kopredsednik
Parlamenta svetskih religija
J una Afrika, 1999.
Uvodna re uredni ka
Duhovni ratnik III - Uteha srcu u tekim vremenima sastoji se od
predavanja Njegove Svetosti Bhakti Tirtha Svamija koja je uivo
odrao pred raznovrsnom radio i televizijskom publikom irom sveta
u periodu od nekoliko godina. S obzirom da su teme izvorno predstavljene
u govornom obliku, stil je konverzacijski i neformalan. Prilikom
ureivanja knjige prepravili smo tekst kako bi poveali itljivost,
a ipak smo se trudili da sauvamo neke od govornih nijansi koje e
odrati raspoloenje izvornih izlaganja. Time smo, nadamo se, stvorili
atmosferu koja vas zaista ini delom publike, kada moete da doivite
monu prisutnost govornika dok deli neophodnu hranu za duu.
Uvod
Blago reeno, duhovni ratnici su nekonvencionalni. Ne borimo se
s uobiajenim orujem, ne borimo se na uobiajenim bojitima, ne
borimo se za uobiajene ciljeve.
Mnogi ratovi u ljudskoj istoriji su imali religiozne prizvuke, ali, ako
se detaljnije razmotre, obino se otkrije da su borce vie zanimale
neke politike ili teritorijalne koristi. U takvim sluajevima se religiozne
razlike jednostavno dre kao zastave, poput rase, pola ili klase, kako
bi se omalovaila ovenost drugih i opravdala neopravdana dela.
Duhovni ratnici nemaju ta da dobiju takvim delima - znamo da su
posedi i mo za koje se te grupe tako opako bore prolazni i da ne
donose pravu sreu.
Postoji razlika izmeu religije i duhovnosti. Religija moe da odigra
vanu ulogu u razvoju duhovnog razumevanja, ali moe i da podstakne
na podele i sektatvo. Bilo da prouavamo Bibliju, Toru, Kuran
ili Vede, moramo da shvatimo da istinske duhovne tenje tragaju za
zajednitvom svih stvari i svih bia, a ono se razvija obimnim prouavanjem
svih drevnih mudrosti koje su nam dostupne.
Pravi duhovni ratnik eli da ovlada orujem ljubavi, poniznosti,
samilosti, vere i znanja. Nae bojite je carstvo ljudske svesnosti, gde
vodimo rat protiv neznanja i poude koji sada proimaju ljudsko
drutvo poput okupatorske vojske. Na cilj je civilizacija u kojoj ljudi
ive u harmoniji jedni s drugima i s Bogom, budni i usklaeni s blistavom
duhovnom okolinom koja nam je dostupna. Teei tim ciljevima,
pokuavamo da se razvijemo i podelimo svoje razumevanje s
ljudima koje susreemo, dajui im orue koje im je potrebno da bi
sami otkrili i iskusili istinu.
Duhovna reenj a za mat eri j al ne pr obl eme
Problemi s kojima se danas suoavamo su toliko veliki i raznovrsni
daje ak i najparanoinijima teko da znaju o emu da brinu. Rat, rasizam,
kriminal, bolest, prirodne nepogode... Spisak je dugaak.
Svaki od ovih problema je toliko veliki i sloen da se ini da svaki od
njih moe lako da izazove propast naeg postojanja.
Ljudski rod je tokom istorije prolazio kroz razdoblja velikih nesrea.
Misteriozno, a ipak neizostavno, svaki put kad bi te nesree dostigle
kritian stepen, pojavio bi se veliki voa ili prorok s monom porukom.
Ti revolucionarni uitelji su se pojavljivali u razliitim rasama, u razliitim
delovima sveta. Predstavljali su razliite religiozne sisteme, a
ipak je istovremeno svaka od njihovih poruka sadravala tri osnovna
principa: voli Gospoda svim srcem svojim, voli blinjega kao samoga
sebe i ovaj svet nije tvoj pravi dom.
Svi smo uli ove izreke, u jednom ili drugom obliku, toliko puno
puta da su postale obezvreene u veini drutava. Ipak, razmislite na
trenutak u kakvom bi svetu iveli kada bi ta tri temeljna principa primili
k srcu.
Postoje dva naina zalivanja drveta. Moemo ii od lista do lista
sipajui kapljicu na svaki ili jednostavno zaliti korenje. Drugi postupak
zahteva daleko manji napor, a bolje dostavlja vodu tamo gde je
potrebna. Sloenost materijalnog sveta ima mnogo vie "grana" i
"lia" nego to moemo da vidimo, ali, prema naim velikim
uiteljima, koreni naih problema lee u naem odnosu s Bogom i
jednih sa drugima.
Duhovni ratnici se trude da izlee i ojaaju te odnose tako to
prvo ue da prepoznaju i potuju istinsko jastvo, a zatim da prepoznaju
Boga u sebi i svakom oko sebe.
Boanska i demonska svesnost
Kao to nas oi zabole od svetla kad se ujutru probudimo, tako
moemo, kad ugledamo pravu prirodu naeg postojanja, prvo da
poelimo da se okrenemo i navuemo pokriva preko glave. To je
prirodna reakcija i dunost je onih koji su se ve probudili da pomognu
drugima da se priviknu na svetio.
Naalost, ne eli svako da podeli istinu. Neki su se probudili u
odreenoj meri, ali ele da druge dre u tami. Hranei njihove strahove
od nepoznatog, bezbone osobe pokuavaju da dre mase
zbunjene, smirene i potpuno zavisne o njima samo da bi hranili sopstvena
egoistina uverenja da e manipulisanjem ljudima i prirodnim
bogatstvima moi da postanu moni bogovi u svojim domenima.
Takvi ljudi postoje od poetka civilizacije. U Vedama se nazivaju
asure, demoni, jer aktivno deluju kako bi za sebe prisvojili mo
Gospoda.
Meutim, moramo imati na umu da su ak i razlike izmeu devocijskog
i demonskog zapravo stvar svesnosti. Skoro svaki veliki prorok
nailazio je na otpor demonskih pojedinaca, ali ih je pobedio
takvom ljubavlju i istoom da su se ak i te zle osobe popravile. To
je prava sutina duhovnog ratovanja.
Ovo su t eka vr emena
Savremeni svet je pun protivrenosti izmeu okoline u kojoj bi
eleli da ivimo i one koju smo stvorili za sebe. Izgleda da svi elimo
mir, a ipak brojni ratovi besne ak i dok ovo itate. Skoro svako traga
za dubokom ljubavlju i prijateljstvom, a ipak, ak i unutar odnosa
mnogi ljudi oseaju veliku usamljenost. Radnici ele da se oseaju
cenjenima i da imaju oseaj da im je posao osiguran, ali maine koje
je industrija stvorila liavaju posla mnoge iskusne radnike. Studenti
provedu godine studirajui samo da bi se neprimereno pripremili za
brz tempo poslovnog sveta u kome je njihovo znanje ve zastarelo.
Roditelji ele da im deca rastu zdrava i srena, a ipak toliko mnogo
dece postane oajno, gnevno i samodestruktivno.
Obraamo se prijateljima za utehu i razumevanje, ali se esto oseamo
naputenima jer vie niko ni za koga nema vremena. Od
drutvenih i politikih voa oekujemo da nam poboljaju kvalitet ivota,
ali samo bivamo iskorieni. U mnogim delovima sveta ak i policija
iskoritava i zlostavlja ljude koji im se obrate za zatitu. ak i kad
se ljudi povuku iz savremene paradigme i pokuaju da se presele u
prirodnije sredine, vremenske promene i prirodne nepogode unitavaju
njihove zajednice. Oni, koji beei od nesree trae utoite u
drogi, nau se u veoj bedi nego ikada do tada.
Na kraju, razoarani, neki ljudi oekuju od svojih religioznih voa
da unesu neki smisao i usmerenje u njihov ivot, samo da bi ih razoarali
nesposobni duhovni voe koji su ak zbunjeniji i greniji od
onih koje bi trebalo da vode. Ova i druga velika razoarenja dovela su
do sveopteg poveanja depresije, mentalnih bolesti, ubistava i
samoubistava.
Dunost duhovnog ratnika je da se povee s boanskom moi i
razvije snagu, samilost i nesebinu ljubav koja e voditi i dati utehu
srcima onih koje nam je Gospod poverio na brigu. Dragi moji, dolo
je vreme da se drutvo produhovi. Velika avantura eka one koji su
voljni i sposobni da uzvrate na izazov da postanu istinski duhovni ratnici.
1. Izbor pred oveanst vom
oveanst vo j e na raskru
oveanstvo stoji na rubu duhovne propasti i dubokog duhovnog
buenja. Duhovne snage koje preplavljuju planetu jaaju, navodei
one koji su slabije utemeljeni da postanu potpuno zbunjeni, dok istovremeno
jaaju predanost onih koji istinski ele da duhovno napreduju.
Zar aen svet
Izgleda da danas sve to moe da poe naopako i polazi naopako,
veina ljudi osea da je potpuno van kontrole. Upravo sada se ini
da su demonske sile uspenije od duhovnih. Svakog dana ljudi sve
vie gube sposobnost kajanja za svoju grenost jer zastranjujue
ponaanje sve vie postaje merilo ponaanja. Istorija obiluje razdobljima
poput ovog, kada bezumnost vlada neko vreme, praena
velikom polarizacijom i ienjem, slino ovome to se danas deava.
Uprkos odreenim suprotnim pojavama, mi smo zaraen svet. Na
primer, ratujemo na politikim i drutvenim bojitima, bombardovani
takvim stradanjima kao to su plemenski sukobi, seksizam, religiozna
netolerancija i rasizam. U meuvremenu smo postali izopaena kultura
koja se uputa u zlostavljanje dece, zlostavljanje odraslih, incest,
pornografiju, i naravno, zlostavljanje samih sebe. Svi ti oblici ponaanja
su simptomi neprestanog opadanja ljudskih vrednosti.
Razmotrimo ozbiljno materijalnu situaciju u dananjem svetu. Uvek
jo vano prepoznati intenzitet postojeeg problema kako ga ne bi
pogreno procenili. Ako podcenimo sposobnost neprijatelja ili protivnika,
moemo da pristupimo odbrani na opasno povran nain,
takva pogrena procena garantuje neuspeh. Ali kad cenimo potencijalnu
mo protivnika i poznajemo njihovu prolost, moemo bolje da
procenimo kako da postupamo s njima i kako da ih porazimo.
J o pre nekoliko godina na svet je u osnovi bio bipolaran, s granicom
i suparnitvom izmeu dve glavne svetske sile. Sada se nalazimo
u multipolarnijem svetu, u kome je skoro sva drutvena i politika
koalicija potpuno nestabilna i prolazna. Meunarodna ravnotea moi
podlona je stalnoj promeni, a to je krajnje opasno.
Pri roda i zbora
Istinske granice povuene po planeti ne temelje se na nacionalnosti,
boji koe, jeziku, veroispovesti, stilu ili modi, ve na stepenu
pobonosti i istoe. irom sveta poveava se polarizacija izmedju
onih koji su duhovni i posveeni vioj svesnosti i onih koji su materijalistiki,
ak i demonski. Izrazita sredina se gubi. Oni koji tee materijalizmu
i koji se anesteziraju kako bi umrtvili oseaje nepotpunosti,
nadajui se da e na vetaki nain postii neki mir, sve vie se degradiraju.
S druge strane, oni koje oseaji nepotpunosti nagone na
potragu za dubljim razumevanjem ljudskog stanja i odnosa s Bogom
doivljavaju vee spoznaje i opunomoenje.
J aki pritisci s kojima se ljudi svakodnevno suoavaju mnoge zaprepauju,
a ponekad ak i potpuno izluuju i obmanjuju. Ostali, kojima
je dosta njihove ludosti, tee veoj razboritosti i ravnotei
vraajui se vie holistikim putevima. Drugi opet tee potpunoj transcendenciji,
pokuavajui da nadiu ogranienja materijalnog sveta i
svetovnih obrazaca jedenja, spavanja, razmnoavanja i branjenja.
Po svojoj naravi, ljudska bia u materijalnom svetu nisu ni potpuno
dobra ni potpuno loa. Umesto toga, stojimo na granici i moemo da
se savijamo u bilo kom smeru. Naalost, danas u svetu privremeno
preovlauju negativni uticaji, to se vidi po mnogim nesreama s kojima
se suoavamo - kao to su zloupotreba droge, rat, SIDA i
prirodne katastrofe. Mnogi smatraju da su to neposredne kazne od
Boga i Njegovih predstavnika kao reakcija na brojna grena dela ljudi.
Meutim, za one od nas koji te nesree vide kao podsticaj da se
pokau doraslima prilici, ti problemi pruaju povoljnu priliku da
naprave pozitivne promene.
Zabor avl j eno nasl j edst vo
Duhovni ratnici se suoavaju sa brojnim izazovima, posebno u zapadnom
svetu. Zapad vie nema kulturu potovanja i reda. Zapadno
drutvo gubi sistem temeljnih vrednosti i duhovno slabi ljude umesto
da im pomae da duhovno napreduju. Na primer, vie ne pokazujemo
potovanje prema roditeljima i starijima. Izgubili smo sposobnost stupanja
u vezu s anelima i drugim boanskim biima kako bi dobili njihovo
vodstvo. Zaista, ak smo izgubili strah i potovanje prema Bogu.
Vie nismo voljni da vrimo strogosti i rtvovanja kojima bi mogli da
prizovemo boansko posredovanje.
Ukratko, zaboravili smo da smo proizvodi velikog nasljedstva i
veoma monih boanskih posredovanja koja su se deavala tokom istorije.
Ba ta zaboravnost dovodi ovu planetu do evolucijske
raskrsnice. Bez razumijevanja svojih korjena, sve vie se oslanjamo
na nestabilne, iluzorne oblike ispunjenja kao to su novac, ugled, isticanje
i oboavanje. Skloni smo zamijenjivanju stvarnog za prolazno,
iako je svrha prave kulture da nam pomogne da izrazimo svoju istinsku
individualnost i kreativnost. Istinska kultura je visoko duhovna i
omoguava nam da doemo u dodir s naom najdubljom sutinom.
Izvi t operenost i u mat eri j al i st i ki m shvaanj i ma
S ulaskom u dvadeset i prvi vijek zapadni materijalistiki model
drutva stekao je prevlast irom planete. Naalost, zbog ozbiljnih izvitoperenosti
u materijalistikom gledanju na svijet, ovjeanstvo ne
moe da ima odrivu budunost ako ne promjenimo gledita na svijet
i ponaanje.
Kada druga ljudska bia i ovu planetu smatramo samo fizikim entitetima
i predmetima koji su namenjeni samo ostvarenju naih sebinih
ciljeva, nismo motivirani da ispitamo grananje i dublji smisao
onoga to radimo. Mislimo samo na ono to je trenutno ekonomski
korisno ili to e donjeti mo i vlast sada, ne vodei rauna o buduim
posljedicama. Ako ne uzmemo u obzir oba faktora, i fiziki i duhovni,
velika je vjerovatnost da emo nakoditi drugima - a na kraju i sami
sebi.
Prije nekoliko godina prisustvovao sam sastancima s tadanjim
predsjednikom Zambije, Kaundom. elio je da priredi gozbu u nau
ast u znak zahvalnosti za rad naeg Instituta u njegovoj zemlji. Naravno,
pozvao je lanove Centralnog komiteta, koji su uglavnom bili
marksisti. To se pokazalo vrlo zanimljivim.
U razgovorima sam taktino izazvao lanove njegovog komiteta da
ozbiljno razmotre protivrenost osjeaja svog identiteta: "Nazivate se
marksistima", rekao sam. "Ali ipak, vi ste i Afrikanci i duhovni ljudi.
Odrasli ste okrueni drevnim proroanstvima i drevnom mudrou.
Zar ne vidite kako marksizam ne pristaje vaem afriko duhovnom -
usmerenju? Marksizam je behavioristiko gledite koje polazi od pretpostavke
da je ljudsko bie samo mehaniki entitet, neusklaen sa
svemirom ili s bilo kojim viim sistemom postojanja. Kako te dve filozofije
mogu da se pomire kad su po prirodi suprotne?"
Kad sam pridobio njihovu panju, priznao sam da marksizam ima
dobre namere jer u sutini zastupa ideju da treba da brinemo o svojoj
brai i sestrama. Takoe napada klasne razlike i rasizam. Meutim,
uprkos dobrim namerama, ne dri se svojih premisa. Kako moete
biti zatitnik svoje brae i sestara kad poriete postojanje boanske
Majke i Oca? ta vas ini braom i sestrama ako nemate zajednike
roditelje? Slino tome, kako moete da budete zatitnici brae i sestara
kad se uzdate samo u materijalne stvari koje su prolazne i
privremene?
Danas vidimo da se komunistiki poredak raspao. Ali, duhovno
govorei, mala je ili nikakva razlika izmedju takozvane kapitalistike
nacije i komunistike nacije, jer nijedna istinski ne podstie viu svesnost.
Oba politika i drutvena sistema dele slino materijalistiko
gledanje stvarnosti. Takoe im je zajedniki sredinji motiv: iskoriavanje.
Zar ima neke razlike ako vas iskoriavaju komunisti ili kapitalisti,
monarhija ili oligarhija? Iskoriavanje je iskoriavanje.
Nedost at ak zaj edni t va
Tekoe izaziva i injenica da savremenoj materijalistikoj kulturi
nedostaje snaan oseaj zajednitva. Za vreme jedne moje posete,
Nigerijski predsednik. Olusegun Obasanjo naveo je primer koji
oslikava razlike izmeu zapadnjakog shvatanja i onog u njegovoj
zemlji. U mlaim danima, kada je studirao u Engleskoj, njegovoj prvoj
susetki je umro mu. Ono to ga je najvie iznenadilo bilo je to to je
za taj dogaaj saznao tek posle mesec dana. lako su iveli vrata do
vrata, nikada nije progovorio ni re sa susedima. ak i kad bi izali iz
kue da pokupe novine ili mleko, pokuali bi da izbegnu kontakt
oima. itav taj pristup mu je bio stran. Rekao mi je: "U mojoj zemlji
ne samo da bi smo saznali za smrt u porodici ve bi smo bili kod njih,
nudei utehu i pomo i oseali bismo da je gubitak naeg suseda i
na gubitak."
U veini drevnih kultura jo uvek postoji prirodno zajednitvo,
prirodni oseaj porodice i prirodno potovanje odgovornosti ljudskih
bia prema svojoj brai i sestrama. Naalost, ak i mnoge od tih kultura sada
prihvataju savremeni materijalistiki nain razmiljanja,
izraen Dekartovom filozofijom:"Mislim, dakle postojim." To gledite je
krajnje usredsreeno na "ja" i "moje". Nasuprot tome, zdravije je
gledite: "Oseam, uspostavljam odnose, sluim, druim se, doivljavam,
brinem, volim - dakle, postojim." Ako drugi nemaju koristi od
nas, ako nas samo zanima korist koju moemo da dobijemo od
drugih, onda proputamo smisao ljudskog postojanja.
Iskri vl j eno gl edanj e na i st ori j u
Najvei deo sveta je zapao u moan, zamaman, materijalistiki
trans san koji se lano prikazuje kao stvarnost. Kao to svi znamo, ma
kako stvarni izgledali, snovi uvek imaju nestvaran sadraj. Iluzija je,
u stvari, priroda usnulog stanja. Ipak se uveliko preputamo snovima
hedonizma, i na javi i dok spavamo. Kad se san iz usnulog stanja
nastavi i u budnom stanju, tada postaje iluzija. Kada mnogo ljudi deli
tu iluziju ona postaje deo javnog gledita koje moe biti krajnje podmuklo
i zarazno.
Od mnogo kolektivnih snova i obmana koje Amerikanci dele, osnovna
je gledanje na istoriju. Ako razmotrimo istorijske tokove u ovoj
zemlji i kod veine zapadnih naroda, primetiemo da smo se postepeno
udaljili od nae izvorne agrikulturne civilizacije i doli do civilizacije
koja je orjentisana na mnogo veu proizvodnju i potronju.
Meutim, drutvo koje je usredsreeno na poljoprivredu daleko je
prirodnije i dozvoljava ljudima veu kontrolu nad promenama u njihovom
ivotu. U takvoj okolini pojedinci mogu da biraju hranu koju e
da uzgajaju, sade lekovito bilje, osiguraju izvore pitke vode, ak i da
izrauju odeu za sebe. Kad su ljudi samodovoljni na ovaj nain, stiu
korisne vetine i prirodan oseaj svrhe i ispunjenosti.
Evol uci j a savr emenog drut va
Takav nain ivota je u velikoj meri zamenjen masovnom proizvodnjom
- to je dovelo do promene koja je uzrokovala premetanje
mnogih koji su nekada radili kod kue. Kao rezultat toga, znatan deo
stanovnitva postao je zavisan o nemarnim poslodavcima. U tom
otuenom stanju postojanja na decu se gleda kao na vee terete, kao
na vie usta koja treba nahraniti i tela koja treba obui. Osim toga, urbane
sredine su stvorile veliki stres, postale su plodno tlo za bolest i
prouzrokovale visok stepen kriminala, prenaseljenosti i zagaenja.
Nedavnih godina smo se pomakli od drutva masovne proizvodnje
i robe iroke potronje do jo "naprednijeg" tehnolokog i naunog
modela poznatog kao "informativno doba". Taj pomak je bitno
preusmerio fokus drutva s proizvodnje na neopipljiva podruja
znanja, podataka i komunikacija. U takvom drutvu, informacija
postaje roba sama sebi, a obrada podataka nova vetina potrebna
za opstanak.
Veina poslova na amerikoj berzi rada sada se bavi prikupljanjem
podataka, obradom i komunikacijama. U naem drutvu svakako ne
postoji nestaica podataka. irom sveta svakodnevno izlazi hiljade
naunih asopisa. Hranjena irenjem raunara u svim podrujima ivota
i izuzetnim porastom upotrebe e-maila i Interneta, eksplozija informacija
preti bombardovanjem svakog od nas tako da emo svi u
nekoj meri da patimo od preoptereenosti informacijama. Svakih
nekoliko godina koliina dostupnih neobraenih informacija bukvalno
se udvostruuje. U obrazovnim institucijama informacije koje dobijamo
esto zastare pre nego to zavrimo kolu.
Nedost aci savr emenog drut va
Neto je krajnje pogreno. Dok je danas daleko lake komunicirati
nego ranije - uz pomo faks-maina, raunara, satelita i druge komunikacione
tehnologije, nae meusobno razumevanje i sposobnost
uspostavljanja odnosa drastino opadaju. Savremeno oveanstvo
menja mudrost za podatke i spokoj za bezumlje. Poveanje rasizma,
problema meu polovima, religioznog sektatva, plemenskih sukoba
i fanatizma irom sveta u velikoj meri je neposredno povezano sa
stavljanjem prevelikog naglaska na obradu podataka i podcenjivanjem
pravog znanja i mudrosti.
lako smo okrueni stalnim menjanjem podataka i kodeksa ponaanja,
nije istina da je sve prolazno i relativno. Mnoge vrednosti i
potrebe univerzalno su prisutne u svakom ljudskom biu. Na primer,
bilo da smo mukarac ili ena, Amerikanac, Afrikanac, Indijac ili Evropljanin,
svi imamo potrebu da volimo i da budemo voljeni kao i
potrebu da shvatimo sebe i svog Stvoritelja. Kad se ljudske interakcije
temelje na onome to nam je zajedniko, tada razlike slue samo da
bi ojaale i produbile nae odnose. Zaista, takva razliitost u okviru
jedinstva zapravo pomae da se stvori snanije, uravnoteenije
drutvo. Naalost, dananji poredak u svetu zanemaruje mnoge od tih
univerzalnih istina i naglaava razlike, ma kako povrne bile, do stepena
rasparavanja.
Savremeni stavovi podstiu takvo rasparavanje jer su osnovne
vrednosti postale individualizam, nadmetanje i samozadovoljavanje
na raun celine. Budui da lanovi savremenog drutva imaju sebine
interese u skoro svemu to ine, stvaraju "daj mi" atmosferu u kojoj
se grupe i pojedinci nadmeu kako bi to vie dobili za sebe, retko
marei za nevolje koje mogu prouzrokovati drugima.
Renesansa: bl agosl ov ili prokl et st vo
Veina ljudi u ovoj kulturi je bez razmiljanja prihvatila ideju da su
istorijske promene zapadne civilizacije znak nepopustljivog napretka.
Sa tog stanovita, svaka velika promena je zamenila stari, primitivni
nain zapoevi s novim, superiornijim metodima.
Na primer, na mnogim savremenim predavanjima iz istorije ui se
da je renesansa bila razdoblje izuzetnog ljudskog razvoja - veoma
napredno vreme u evoluciji zapadnog drutva. U tom razdoblju ljudi
su navodno poeli da se oslobaaju starog naina razmiljanja i sebi
su dozvolili mnogo veu kreativnost i izraavanje, doprinosei optem
napretku ljudske civilizacije. Meutim, postoji i drugaije miljenje. S
obzirom da je to izraavanje bilo prilino razuzdano, renesansa je zapravo
utrla put opadanju ljudskih vrednosti. Kao i mnoga druga razdoblja
koja su imala tako veliki ugled, renesansu bi trebalo na
izvestan nain smatrati skokom unatrag koji je doprineo degradaciji i
masovnom haosu koji veliki deo sveta danas doivljava.
Istraiemo to malo detaljnije. Izjava iz enciklopedije univerziteta
Kolumbija baca svetio na to razdoblje sledeim reima:"Renesansa
je teila stavljanju naglaska na pojedinca; dala je novi znaaj individualnom
izraavanju, samosvesnosti i svetskom iskustvu; s kulturnog
stanovita, bilo je to vreme novih pravaca i izuzetnih dostignua u
nauci, knjievnosti i umetnosti... Uopteno govorei, bilo je to doba
nastanka nacionalnih drava, istraivanja i otkria, poetka trgovake
revolucije i revolucije u nauci."
Prodirui ispod entuzijazma i idealizma ove izjave, mogli bi da zakljuimo
da je renesansa u stvari postavila scenu za pootravanje
sukoba izmeu pojedinaca i naroda. Na primer, izraz "nastanak nacionalnih
drava" moemo da smatramo lepim nainom da se kae
da je izmeu ranije ujedinjenih entiteta dolo do podele. Meutim,
ako pogledamo biografije nekih uvenih osoba tog vremena,
otkriemo da su mnoge od njih istraivale ne samo nove tehnike u
umetnosti i knjievnosti ve i nove oduke svojoj poudi i pohlepi.
Propust u ref ormi
Protestantska reforma bila je jo jedno posebno doba u zapadnoj
istoriji koje je izazvalo veliku zbunjenost u umovima stanovnika ove
planete. Ne elimo ovde da kaemo da su luteranci, prezbiterijanci ili
baptisti zavedeni jer su nastali iz protestantske revolucije. Naprotiv,
elimo da istaknemo da je tokom tog razdoblja veliki deo svete autokratije
ranijeg netaknutog boanskog sistema bio podcenjen i napadnut,
a to je veliki gubitak.
Naravno, postoje ispravni razlozi za odbacivanje uenja Crkve.
Svetenici tog vremena su iskoriavali i varali vernike, tako da su se
ljudi prirodno pobunili i pokuali da stvore sistem koji bi bio manje
birokratski - sistem u kojem bi svako imao neposredan pristup molitvama,
svetim spisima i metodima oboavanja, lako je namera bila
dobra, rezultat je bio nesavren, a mnogi ljudi preputeni sami sebi.
Ustvari, materijalni svet je pun takvih dualnosti. Da bismo ispravili
zlo, esto unitavamo i pozitivne aspekte odreene situacije. To je
kao da pokuavamo da dignemo u vazduh branu ne bi li ugasili poar
u dolini, lako moemo uspeno da ugasimo poar, takoe vodom
moemo da nanesemo veliku tetu selu koje pokuavamo da
spasemo. Protestantizam je u izvesnoj meri ugasio vatru
svetenikog iskoriavanja i korupcije, ali je pri tome stvorio drugi
problem. Podstakao je poetke religiozne anarhije i odbacio mnoge
mone procese duhovnog izbavljenja koji su postojali i koji su mogli
da nastave da postoje i donesu veliku dobrobit oveanstvu.
Degradaci j a svesnost i
J o jedan veliki izvor masovne zbunjenosti na ovoj planeti potekao
je od evropske emigracije u Ameriku. Pre priliva Evropljana u Ameriku
na tom kontinentu je ivelo 80 miliona domorodaca. Posle nekoliko
godina prisutnosti Evropljana samo 10 miliona je preivelo. Ponaanje
Evropljana u Novom svetu prilagodilo se kolektivnoj svesnosti
imperijalizma tog vremena, kada je velesila za velesilom putovala u
strane zemlje da bi dobila prirodna bogatstva i robu, ponekad i silom,
ponekad razmenom, a ponekad lukavstvom i prevarom.
Takvo ispitivanje drutvene i politike istorije moe nam pokazati
kojim smerom ide savremena materijalistika kultura. Imajui to na
umu, moemo da primetimo da su se do sedamnaestog veka gotovo
sva socioloka, astronomska i nauna istraivanja temeljila na teistikom
prihvatanju Vrhovnog Bia. S tog stanovita, svrha ljudskog
ivota je bila razumevanje poloaja svake osobe u odnosu sa tim
Biem u Njegovom svemiru i sluenje Boga. Kasnije su renesansa i
ostali skokovi unazad podstakli ljude da potpuno odbace pojam Svevinjeg
Boga.
Ta sklonost odbacivanju Boga i kretanja prema materijalistikom
gledanju na ivot uveliko se poveala kad smo se upustili u naunu,
industrijsku i informacijsku revoluciju. Danas, naalost, moemo da
provedemo ivot sedei na jednom mestu menjajui televizijske
kanale i itajui sa Interneta. Kao rezultat toga, veina ljudi, koja je
nekada imala jaku veru u Boga, sada je usmerila veru na nove, manje
vredne bogove, ukljuujui nauku, tehnologiju, televiziju i raunare.
Na duge staze, ti bogovi nee biti dobronamerni i pouzdani kao to bi
eleli da verujemo.
Ispraznost " ameri kog sna"
Kada pogledamo trenutnu situaciju u Americi, moramo poeti da
priznajemo iluzornu prirodu naeg takozvanog "amerikog sna" i
previsoku cenu koju smo za to morali da platimo. Na primer, samo u
Sjedinjenim Dravama je u poslednjih deset godina ukinuto nekoliko
miliona radnih mesta, uglavnom zbog savremene automatizacije koja
istovremeno moe da zameni desetine, stotine, ak i hiljade ljudi.
Druga posledica rastue zavisnosti o tehnologiji je injenica da
ljudi postaju sve impersonalniji. Velika tragedija je to to ljudi veruju
u mogunost simuliranja doivljaja gledanjem doivljaja na ekranu.
Dok gledamo romanse i avanture na televiziji ili na filmskom platnu,
poinjemo da verujemo da sami doivljavamo ta iskustva. Kad smo
neprestano povezani sa fantazijama, virtuelnom realnou i slikama
koje moemo da kontroliemo, koje nam ne uzvraaju i koje moemo
bilo kad da otpustimo, gubimo sposobnost uspostavljanja odnosa s
pravim, nesavrenim ljudima u svakodnevnom ivotu.
Pori canj e venost i due
"Ameriki san" postepeno postaje nona mora. Moda je najuasnija
komponenta tog "amerikog sna" sakrivanje informacije o
reinkarnaciji. irom sveta su glavne religije i opte prihvaene verodostojne
filozofije prihvatile koncept reinkarnacije. Reinkarnacija je u
stvari sastavni deo filozofije amerikih uroenika, afrike filozofije,
hinduizma, budizma, taoizma, drevne grke filozofije, mistinog judaizma
i mistinog islama. Naunici koji prouavaju istoriju religija
takoe mogu da potvrde da je reinkarnacija nerazdvojivi deo ranog
mistinog hrianstva.
Tek u estom veku, nakon to je car J ustinijan reinkarnaciju proglasio
neprihvatljivom i jeretikom doktrinom, hriani su poeli daje
odbacuju. Dela ranih hriana, na primer, sv. J eronima u etvrtom
veku, objanjavaju da se reinkarnacija smatrala ezoterinom doktrinom
koju bi hrianska filozofija trebalo da shvati i definie. U drugom
veku, Origen u svojoj knjizi "O prvim naelima", koja se i danas moe
nai u knjiarama, raspravlja o temama reinkarnacije. Ako istraujemo
razliite svete spise, jo uvek u svima njima moemo da naemo
nagovetaje reinkarnacije.
Istina je da su drevni filozofi, savremeni mistini jogiji i liberalni
duhovnici uvek priznavali venost due. Zaista, taj koncept je toliko
iroko prihvaen u mnogim delovima sveta da se oni koji ne veruju u
reinkarnaciju smatraju zavedenima. Meutim, ovde na Zapadu, potiskivanje
i obezvreivanje tog koncepta toliko su istaknuti da su ak
i oni koji priznaju veno postojanje due na kraju dovedeni u iskuenje
da odbace to duboko razumevanje.
To odbacivanje je krajnje omalovaavajue za duu i svako vie
rasuivanje jer uverava ljude da moraju da ive samo na fizikom
nivou "ovde" i "sada" i odbace sve to ima viu, suptilniju prirodu.
Naravno, odravanje takvog sna zahteva hodanje u snu, a svako zna
da se mesear izlae velikoj opasnosti od nesrea, padova i povreda.
Pot reba za j ednost avnou
Porodice u drutvima koje se temelje na poljoprivredi ovladale bi s
jednim ili dva zanata to je bilo dovoljno da jedna ili dve odrasle osobe
hrane celu porodicu, ukljuujui proirenu porodicu, istovremeno poduavajui
decu tom zanatu. Danas je potrebno celo nastavno osoblje ili fakultet da bi se
poduavale profesionalne vetine. Ali ipak,
poto ekonomija prolazi kroz nepredvidive cikluse, u mnogim sluajevima
te vetine su nedovoljne da bi se osiguralo sve to je potrebno
za ivot.
Na primer, sa ulaskom u novi milenijum nema garancije da e oni
sa fakultetskim diplomama moi da izdravaju sebe ili porodicu. Ustvari,
verovatnoa da e fakultetsko obrazovanje biti korisno smanjuje
se svake godine jer rastui napredak tehnologije ini prologodinje
znanje zastarelim, a ljudska bia zamenjuje automatizacijom. S
obzirom da sve vie odstupamo od osnovnih stvari koje su ljudima
zaista potrebne za opstanak, kao kultura postajemo sve ranjiviji.
U jednostavnijim drutvima zanati su bili neposredno povezani s osnovnim,
trenutnim potrebama. Ljudi su uzgajali hranu za sebe i pravili
svakodnevne stvari kao to su cipele, odea, pokrivai, svee i sapun.
Uili su neophodne vetine kao to su stolarski zanat, medicinska
briga i babiki zanat. S tim vanim zanatima lanovi zajednice mogli
su da se menjaju jedni s drugima kako bi dobili robu i potrebne usluge.
Na taj nain bi sve njihove potrebe bile zadovoljene.
Meutim, u dobu informacija roba je toliko nebitna i neopipljiva da
ceo sistem postaje apsurdan. Mnogi od nas su se uhvatili u mreu
preterane potronje pa zavravaju radei, zaraujui i troei prevelike
koliine novca kako bi stekli razliite posede i iskustva. Ironija je
u tome to esto ne uspemo da zadovoljimo osnovne ljudske potrebe.
esto smo usamljeni i neispunjeni, nesposobni da naemo smisao
ivota. Potraga za materijalnim uivanjem prikrila je nau duboku,
istinsku enju za odnosima ispunjenim ljubavlju i oseajem zajednitva.
Na jo dubljem nivou zanemarili smo najosnovnije ljudske
potrebe - raspitivanje o viem znanju, razumevanje smisla ljudskog
ivota, razvijanje prisnog odnosa s Bogom i sluenje s ljubavlju i
predanou.
Pot reba za l eenj em
Zaista, kvalitet ljudskih odnosa izuzetno opada - i to se deava
ve due vreme. Upravo sada, neke od najveih pretnji ljudskom
napretku, sigurnosti i opstanku su toksini pojedinci, toksini lekari,
toksini radnici, toksine institucije.i toksine zajednice, koji svi zajedno
ine toksino drutvo i toksinu planetu. Kao svetu, potrebno
nam je ozbiljno leenje.
to se tie budunosti, Svetska zdravstvena organizacija predvia
da e tokom sledeih dvadeset godina jedan od najveih svetskih
zdravstvenih problema biti mentalne bolesti. To se moe oekivati jer
ljudi imaju sve vie potekoa koje su rezultat pokuaja materijalnog
uivanja bez priznavanja da smo daleko vie od fizikih bia. Vee
oslanjanje na tehnologiju kao zamenu za ljudske odnose i zajednitvo,
udrueno s takmiarskom potragom za materijalnom dobiti i
moi, moe samo da produbi usamljenost i otuenost koju mnogi od
nas oseaju.
Zapadnjaki materijalistiki nain razmiljanja pokuava da svaki
predmet rastavi na sastavne delove kako bi to bolje shvatio i kontrolisao
njegove uzroke. Meutim, to nije uvek uspean pristup. Zaista,
savremeni dogaaji pokazuju njegove nedostatke. Na primer,
ako se ijedna pouka izvue iz spektakularnog neuspeha zapadnjake
medicine da iskoreni bolest, onda je to injenica da se bolest ne moe
svesti na jedan uzrok niti objasniti u okviru opte prihvaenih linearnih,
naunih parametara. Drugim reima, obeleje bolesti je
sloenost.
Na redukcionistiki pogled na svet treba da prihvati holistiki
model i spontaniji, pluralistiki, radosniji, integralniji, konstruktivniji i
odriviji nain ivota. Potrebna nam je kosmologija koja bi nam pomogla
da osmotrimo celokupnu sliku i budemo svesni konteksta
svakog problema. Naa reenja moraju postati holistika, transnacionalna,
transgeneracijska i, nadamo se, u sreditu transcendentalna.
Kad gledamo sve brojnije svetske probleme kao to su unitavanje
prirode, ubistvo vlastite majke, genocid, ubistvo i samoubistvo,
moemo da vidimo da su ti razni simptomi disfunkcije sistematski i
sveprisutni. Malo ljudi bi sumnjalo u potrebu za ozbiljnim leenjem
ove planete. Meutim, da bi do takvog leenja dolo, moramo da priznamo
i prihvatimo nunost duboke promene opteprihvaene paradigme.
Moramo biti spremni da prihvatimo manje materijalistiko
shvatanje prave sree; moramo shvatiti krajnju duhovnu svrhu ljudskog
ivota i ko smo zaista kao ljudska bia.
Nova vrst a l j udski h bi a
Dok se suoavamo sa izazovima i biramo preivljavanje umesto
unitenja, nastaje nova vrsta ljudskih bia koja, usred nemira svakodnevnog
ivota, moe da izrazi duhovne istine. Istovremeno, nestaje
druga vrsta ljudskih bia. Sebini pojedinci, ije su misli zaokupljene
samo ekonomijom ulnog uivanja, dobrovoljno koraaju putem
samounitenja. To mogu biti narkomani ili alkoholiari iji ivot
skrauju njihove zavisnosti. To mogu biti politiari ili poslovni ljudi iji
stresan, egoistian nain ivota unitava njihove porodice i isisava
im zdravlje. Kojim god putem da krene njihovo usredsreivanje na
ulno uivanje, postepeno se udaljavaju od sopstvene ovenosti,
sve vie se zapliui u materijalistike brige i vezanosti.
Pozi v na hrabrost
Uprkos ozbiljnosti situacije, ne smemo da dopustimo da nas svesnost
0 degradaciji u dananjem svetu demoralie ili podstakne nae
strahove. Naprotiv, ove informacije treba da iskoristimo kao katalizator
za ubrzavanje potrage za viom svesnou. Ako "poludimo" i beimo
traei zaklon, samo emo postati laka meta negativnim obrascima.
Umesto toga, moramo da ostanemo mirni i usredsreeni, seajui se
da je zabrinutost molitva za neto to ne elimo. Kad smo opsednuti
1 kad previe burno reagujemo na svoje strahove, usredsreujemo
se na negativnost. Zbog toga, s obzirom da energija sledi misao,
usredsreenost panje na strahove izaziva tano ona stanja koja
pokuavamo da izbegnemo.
Da, istina je da smo u ratu - u duhovnom ratu. oveanstvo se
nalazi na odluujuoj raskrsnici. Snage se postrojavaju pripremajui
se za borbu izmeu pobonih i bezbonih uticaja. Drutva koja
vladaju svetom nisu istinske "kulture". Nedostaje im svesnost Boga i
potovanje i ne odraavaju duhovno shvatanje ivota. Vie nema velikih
duhovnih kultura, a nain ivota koji danas vidimo je moralno
izopaen i otrovan. Da bi se uzdigli iznad nae degradirane kulture,
najpre moramo da prepoznamo kakva je i da shvatimo mo koju ima
nad mnogima od nas. Tek tada, kao duhovni ratnici, moemo da preduzmemo
mudre i delotvorne korake.
Strah i ljubav ne idu ruku pod ruku. Strah je ograniavajui, sebian
i samosvestan, dok je ljubav otvorena, nesebina i usmerena k a
sluenju. Da bi postali delotvorni duhovni ratnici, moramo da nauimo
da negujemo istinsku ljubav, hrabrost i samilost, kao i da zavisimo o
svojim unutranjim sposobnostima umesto o spoljanjim okolnostima.
To nam omoguuje da dublje shvatimo pravu linu prirodu i da se vie
ponaamo kao Boja deca i sluge, to i jesmo. Tada, vrsto utemeljeni
u viem stanju svesti, u ovim preteim vremenima moemo da
sluimo jedni druge - i svet - iz svog najdubljeg, najsvesnijeg i najnenijeg
aspekta.
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: U novinama sam itao o vaim susretima s diplomatama i
predsednicima raznih drava. Poznajem i neke profesionalce koji su
pohaali va kurs o vodstvu na Montgomery Collegu. Da li se bavite
samo voama i "elitnim" staleom? Da li je vaa poruka namenjena
samo njima?
Odgovor : U ratu ovek mora da koristi puno razliitih vrsta oruja i da
bude sposoban da dopre do svih stalea. Da bi se delotvorno promenila
svesnost, istorija je pokazala da osoba mora biti u stanju da utie
na voe isto kao i na prosenog oveka. Na primer, prvi hriani su
bili bacani u lavlje jazbine, ubijani i mueni na razne naine. Meutim,
kad se car Konstantin preobratio u hrianina, ti isti hriani su imali
potpunu podrku, a moral i vrednosti kulture su bili uzdignuti. Budizam
je prolazio kroz toliko mnogo potekoa, ali kad ga je kralj Ashoka
Maurya prihvatio, poeo je da se iri. Kad je rinivas preobratio kralja
Vinupure u Zapadnom Bengalu, kralj je vainavizam proglasio
dravnom religijom. Narottam das je na slian nain preobratio kralja
Manipura, koji je zauzvrat Manipur uinio vainavskom dravom.
Ne putujem svetom samo da bih preobraao ljude ve kao ratnik
imam misiju. Cilj mi je da pomognem ljudima da se suoe sa svojim
potekoama i da ih nadiu, s posebnim naglaskom na duhovna
reenja za materijalne probleme. Meutim, krize vodstva su koren
mnogih svetskih tekuih problema i zato sam esto usmeren na voe.
Pi tanj e: Govorite o potrebi isceljivanja planete, istiui da ne samo da
imamo zatrovanu planetu ve i zatrovano vodstvo, zatrovane institucije,
zatrovane lekare i zatrovane pojedince. Koja oblast u duhovnom
ratu je najpogoenija tom zatrovanou?
Odgovor : Na kraju krajeva, sve se svodi na pojedince. Porodica je
mikrokosmos rase, plemena, naroda, ak i planete. Kad su nae
porodine jedinice zdrave i produhovljene, to e uticati na svaki aspekt naeg
ivota. Dok posmatramo pojedince, moramo blie da posmatramo
porodice.
J edna od tema o kojima raspravljamo na naim medicinskim konferencijama
i predavanjima o vodstvu jeste uloga koju oseaj voljenosti
i cenjenosti igra na podruju zdravlja i produktivnosti. S
medicinskog stanovita, ljudi koji se oseaju otueno i nevoljeno etiri
do pet puta su skloniji bolesti i oko pet puta izloeniji preranoj smrti.
Kad se oseamo nevoljeno naa podsvest doslovce alje poruke
samounitenja raznim tkivima u telu, a to doprinosi izazivanju bolesti.
S poslovnog stanovita, nadmetanje postaje ee, rukovodstva
moraju stalno da se bore da bre, jeftinije i kvalitetnije proizvode
svoje proizvode. Mnogi vrhunski poslovni voe otkrili su da klju uspeha
lei u opunomoenju osoblja. Uspeno vodstvo su u stvari sastoji
od 20% tehnike i 80% odnosa. Kad se radnici ne oseaju
dovoljno cenjeni i zbrinuti, nee proizvoditi dovoljno da bi se
konkurencija odrala i nadmaila.
J ack Collins istie to u svojoj knjizi " Kad va kupac dobija, vi ne
moete da izgubite". Prema njegovom istraivanju samo 9% kupaca
e prestati da kupuje robu jer konkurencija prua neto bolje i samo
e 14% odustati zbog nezadovoljstva proizvodom. S druge strane,
oko 75% kupaca odlazi kad vide da nisu cenjeni. Sve to privlai
panju na injenicu da e pravilna briga o pojedincu prirodno stvoriti
zdravije porodice, zdravije institucije i zdraviju planetu.
2. Predskazanj a
Svi smo uli za predskazanja nesrea i globalnih pramena,
posebno poetkom novog milenijuma. Naunici iz razliitih religijskih
tradicija istiu da dananji svetski poredak ima zastraujuu slinost
s okolnostima za koje njihovi spisi tvrde da e prethoditi unitenju.
Zaista, mnogi ljudi tvrde da su imali mistine vizije, a neke su se
pokazale neobino tanim. Druga predskazanja, koja su irili fanatici,
pokazala su se, opet, krajnje destruktivnim.
lako se mnoga od tih predskazanja nisu obistinila, mnogi tvrde da
jo uvek imaju neku vrednost. Svi smo imali "lo oseaj" koji nas je
spreio da krenemo odreenom ulicom ili da vozimo u odreeno
vreme. Moda nikada neemo saznati od kakve smo opasnosti time
zatieni - moemo se ak oseati i malo zbunjeno - ali ostaje injenica
da nam nije nita gore zato to smo posluali svoj instinkt. Neki
veruju da ta predskazanja imaju slinu ulogu u svetskoj zajednici:
slue kao upozorenja da nas sadanji nain delovanja vodi opasnim
putem i ako se prilagodimo glavnoj poruci tih upozorenja i promenimo
ponaanje na vreme, esto moemo da izbegnemo katastrofe.
Istraiemo nekoliko najistaknutijih proroanstava za nastupajue
godine, kako su poela da se ostvaruju u sadanjoj stvarnosti i ta mi
kao duhovni ratnici moemo da uradimo da bi poboljali izglede planete.
Svet se raspada
Danas mnogi ljudi oseaju da se svet raspada - ekoloki, geoloki
i ekonomski. Zagaenje je postalo toliko ozbiljno da ugroava celu
planetu, ne samo jednu oblast, zemlju ili kontinent. Skoro svake
nedelje neko mesto na Zemlji zadese vulkanske erupcije, oluje,
poplave ili sue, prouzrokujui veliku patnju bezbrojnim ljudima i
drugim ivotnim vrstama.
Imamo dobar razlog za zabrinutost. Zemlja je postala krajnje
bolesna. Uobiajen lek za bolest je neko ienje. Zaista, Majka
Zemlja pokuava da se oisti kako bi ponovo uspostavila ravnoteu.
Mnoge nesree predskazane u raznim spisima poele su se deavati
uporedo sa tim procesom ienja.
Samo je 1998. godine 300 miliona ljudi raseljeno zbog potresa,
poplava i uragana, a preko 50 000 ljudi izgubilo je ivot u tim nesreama
irom sveta. Trebalo bi da obratimo panju na te znake
umesto da se zatupljujemo zanemarujui ih.
Lani oseaj si gurnost i
Neki ljudi zaista pomno prate te situacije, ali drugi ne vide celokupnu
sliku, jer se dogaaji odvijaju fragmentarno. Naalost, s obzirom da
novine stavljaju preveliki naglasak na dnevne novosti, postoji sklonost
da previdimo opte obrasce. Skloni smo da mislimo da se nesree
dogaaju samo "nekom drugom". Ne vidimo drvee od ume i ne
priznajemo kao injenicu da Majka Priroda sve ee zahteva ivot na
ovoj planeti.
Priroda nije nesreena i udljiva. Primereno uzvraa na nae ponaanje
prema njoj. oveanstvo je zloupotrebljavalo i nastavlja da
zloupotrebljava Majku Prirodu, a njena prva reakcija je povlaenje usluga
i pomoi. Ako se takvo tetno ponaanje nastavi, na kraju e da
se pobuni i brani. To se upravo sada deava.
Zat o se to deava?
Takav nemir i pustoenje mogu nam se initi zamrenim. Ako je po
kosmikom ureenju sve dobro ureeno, zato onda ima toliko iscrpljivanja
prirodnih bogatstava, kriminala, rasizma, plemenskih
sukoba, pohlepe, agresije? Zato s vremena na vreme dolazi do
masovnih unitenja, ako ve postoji predodreeni kosmiki poredak?
Kao svesna bia, prirodno je da se raspitujemo o venim istinama
i vanim pitanjima. Kad pogledamo sva ta pitanja, prvo moramo malo
da se odvojimo i shvatimo da sve to je nainjeno od materije prolazi
kroz promene. Sva materija, bilo iva ili neiva, proivljava krug koji
moemo oznaiti kao roenje, odravanje i propadanje. Nita to je
nainjeno od materije ne moe da izbegne taj proces. S tog
stanovita, nije udo to se na Zemlji deavaju velike promene.
Gl avni prel az
Nalazimo se u prelaznom vremenu u istoriji. Kako jedno razdoblje
nestaje, a drugo poinje, poinje da se menja nain na koji ljudi vide
sebe i svoju stvarnost. To je Boja milost, koja nas priprema za
sledea poglavlja onoga to zovemo ljudskom istorijom.
Kad nesuglasice postanu izraene, samo je pitanje vremena kad
e Bog morati da dovede stvari u red kako njegovi sledbenici ne bi
previe patili i kako nevini ljudi ne bi bili zavedeni. Gospod e se pobrinuti
da u ivotima onih koji Ga vole bude nevolja jer, podnosei
patnje, predane osobe postaju snanije, vernije i konano slavnije. Ti
izazovi nam pokazuju da Majka - Otac Bog nije ravnoduan ili nemaran
i da nas nije zaboravio. Samo to treba da nam prui nadu.
oveanstvo je u procesu zavrnih ispita. To je pravi razlog sve ove
globalne patnje. Svako na ovoj planeti prolazi vane testove iji ishod
e da odredi kako e oveanstvo da ispliva iz predstojeih izazova
- ako uopte isplivamo. Mo promene je u nama, ali na nama je da
uradimo ono to je potrebno.
Naalost, mnogi su ravnoduni i apatini i nesvesni ozbiljnosti
situacije. Konano, vlastiti nain ivota moe se pokazati opasnijim od
pretnje opte apatije. Drutva koja ne cene jednostavno ivljenje, dobrotu
prema prirodi i samodovoljnost dobie najjae udarce. Ljudi koji
su previe razmaeni i koji su razvili veliku pohlepu za luksuzom bie
grubo probueni, a mnogi jednostavno nee imati mentalnu
odvanost da preive iznenadne nevolje.
Pot reba za vi om svesnou
Kad razgovaramo o promenama na Zemlji ili predstojeim nesreama,
prva stvar koju ljudi pitaju je: "Kako mogu da se spasem?
Koje je najsigurnije mesto? Koliko mi je vremena ostalo? Kako da
uskladitim hranu i vodu?" Veina ljudi u dananjem dobu je toliko
usredsreena na sebe da im nedostaje karakter, integritet i plemenitost.
Ne razmiljaju o portvovanju niti ga cene. Retko ko e da upita:
"ta mogu da uinim da pomognem susedu ili invalidu koji ne moe
da pobegne iz poara niti da tri da bi naao sklonite?" Veina ljudi
misli samo na sebe.
Pokuaj popravljanja situacije istom svesnou koja ju je stvorila
nikada nee uspeti. Ako se postepeno ne uzdignemo delujui s
ljubavlju, nikada neemo iskusiti svoju uroenu boanstvenost.
Hoanska svesnost donosi ogromnu zatitu i ispunjenje kao i druge
neopisive blagoslove. Ali, ljudska bia su samo potencijalno boanska.
Mi moramo neto da uradimo.
Nita od ovoga ne bi trebalo da iznenadi duhovnog ratnika. Duhovni
ratnik poznaje prirodu ljudskog uma i njegovu sklonost racionalizovanju.
Uslovljen um uvek ima sklonost da gradi kule u vazduhu. Um
ima sklonost da zanemaruje i porie zastraujue i neugodne istine
bez obzira kako oigledne bile.
9
f
Upozorenj a kroz i st ori j u
Upozorenja na katastrofalne dogaaje vekovima dolaze s raznih
strana. Neki od svetski najpobonijih, najgenijalnijih i najmisaonijih
umova pokuali su da nas upozore na opasnosti tehnologije i
meanja u prirodu.
Kroz istoriju, pisci naune fantastike, romanopisci i satiristi
pokuavali su da nam ukau na zla ljudskog ponosa i pohlepe.
J onathan Swift, Lewis Carroll, Charles Dickens, Mark Twain kao i Aldous
Huxley, H.G. Wells, George Bernard Shaw i Isaac Asimov otro
su upozorili na tetan smer u kome drutvo srlja. Svi ti veliki umovi
videli su znake ljudske smrti. Mnogi od njih su se, poput Aldousa Huxleya
u "Hrabrom novom svetu", ak okrenuli istonjakom misticizmu
i transcendentalizmu nakon to ih je savremeni materijalizam
napravio cinicima.
Pitanja poput ovih javljaju se u umovima inteligentnih ljudi, lako ne
bi trebalo da budemo previe opsednuti potencijalnim krizama, ne
moemo ni da ih zaboravimo, posebno u svetlu onoga to su brojni
drevni proroci predskazali. Zato emo razmotriti neka od tih proroanstava
kako bismo produbili svesnost o porukama koje ona
sadre za nas.
Proroansko gl edanj e na budunost
Neki ljudi su roeni s natprirodnim sposobnostima. Moda su neki
od njih u predhodnim ivotima bili jogiji i doli u ovaj svet s odreenim
darovima vidovitosti. Ostali su moda doli iz drugih podruja, gde su
posedovali vee sposobnosti. Ti darovi su retki, a kad takvi ljudi dou
u zemaljsko carstvo, izgledaju jako neobino.
Neki od takvih ljudi koji danas proriu pripadaju toj kategoriji. Oni
imaju neobinu karmu. Neto je posebno u njima. Sjaje zbog svoje
pozitivne karme i iskustava iz prolih ivota. Mnogi od njih poseduju
ili e posedovati vie sposobnosti.
Tokom prolog milenijuma bilo je nekoliko proroka ija predskazanja
su se pokazala zapanjujue tanim. Pa, drite se za stolicu
jer su mnogi od njih predskazali neke neverovatne promene na naoj
planeti u bliskoj budunosti. Neki su izjavili da e dve treine ljudi na
ovoj planeti umreti.
Tokom istorije pojavljivale su se osobe poput Edgara Caycea i
Nostradamusa, veoma pobone i iste osobe koje su izgleda bile
"prenosnici" iz drugog doba. Neobino visok procenat Nostradamusovih
proroanstava se pokazao tanim.
Edgar Cayce je pokazao neverovatne moi proricanja. U njegovom
institutu u Virginia Beachu, Drutvu za istraivanje i prosvetljenje, postoji
bezbroj zapisa o proroanstvima koje je Cayce dao u transu.
Skoro sva su bila tana. Cayce predskazuje da e J apan potonuti u
Tihi okean i da e zemljotresi unititi Kaliforniju na prelasku u novi
vek. Puno je govorio o tome kako e se broj takvih dogaaja poveati
tokom sledeih nekoliko godina.
9
f
Ast rol ozi i zvet avaj u iz cel og svet a
U Bangaloreu, u Indiji, vrhunski astrolog po imenu B.V. Rama
napravio je prilino jedinstvenu studiju. Kontaktirao je nekoliko svojih
kolega, vodeih astrologa irom sveta, i sastavio knjigu njihovih predskazanja.
Svi osim jednog su videli da e se u ranim godinama 21.
veka irom sveta deavati velike katastrofe i velike nesree. Neki od
njih su unitenje pripisali ratovima, drugi poplavama i zemljotresima,
trei brojnim promenama na Zemlji, ali skoro svaija astroloka analiza
pokazala je strahovite katastrofe koje e snai celu planetu.
Predskazanj a u snovi ma
Ispitivanje snova je jo jedan izvor proroanstava. S obzirom da
puno piem i govorim o natprirodnim pojavama, esto dobijam pisma
ljudi iz celog sveta sa slinim iskustvima. Prema izvetajima koje sam
dobio, mnogi ljudi imaju snove koji ukazuju na velike katastrofe u
budunosti. Zanimljivo je da je sadraj snova slian u svim delovima
sveta, nezavisno od jezika i kulture. To se podudara s istraivanjem
masovnih snova Cheta Snowa, to pokazuje da se takve vizije pojavljuju
irom sveta.
Uvi di iz hi pnoze i regresi j e
Kao student univerziteta Princeton, napisao sam interdisciplinarnu
disertaciju o istonjakoj filozofiji i zapadnjakoj psihologiji. Kao rezultat
istraivanja hipnotike regresije za ovu tezu, uverio sam se u
stvarnost ivota posle smrti i da su ispitanici za vreme hipnoze mogli
da vide i prole i budue ivote.
Ljudi koji sumnjaju u reinkarnaciju trebalo bi da razmotre injenicu
da su mnogi od najvatrenijih zagovornika reinkarnacije u poetku i
sami bili veliki skeptici. Dr. J ess Stern i njegov hipnoterapijski ispitanik,
romanopisac J anet Tayler Caldwell, vodei medijum Ruth Montgomery,
ak i Edgar Cayce, sumnjali su u tu stvarnost dok se nisu
suoili s nepobitnim dokazom.
U naem istraivanju postoji prilino obeshrabrujui element.
Tokom intenzivne hipnotike progresije, kad su ispitanici bili odvedeni
u budunost - recimo, u dvadeset prvi i dvadeset drugi vek - veina
ljudi nije videla da postoji u buduoj inkarnaciji. Ustvari, skoro nijedan
od ispitanika nije video sebe ivog u dvadeset drugom veku.
Neki od ispitanika koji su bili odvedeni u dvadeset prvi vek videli
su sebe kako postoje i dali neverovatno sline iskaze. Mnogi nisu
videli nita drugo osim stranih nesrea i ogromnih promena u svetu.
Dok su bili u stanju transa, primetili su da veina ljudi nije preivela
katastrofe i da su oni koji su preiveli iveli veoma izolovano u
seoskim sredinama stvorenim izvan zamki savremene tehnologije.
Psi homant i j um dr Raymonda Moodi j a
Postoji jo jedan metod proricanja poznat kao psihomantium - zamraena
prostorija u kojoj ljudi mogu videti budunost ili komunicirati sa
svojim preminulima gledajui u ogledalo. Dr Raymond Moody je
napravio prostoriju u kojoj su ljudi mogli da rade upravo to. Pokazalo
se da je njegov instrument toliko precizan da su o njemu napisani
mnogi lanci. U mnogim sluajevima ljudi koji su koristili izum dr
Moodija doiveli su sline vizije budunosti. Videli su velike nesree
u kojima su milioni ljudi patili i umirali, posle ega je sledio nastanak
nove civilizacije.
Poruka di nosaur usa
Nedavno su otkriveni ostaci dinosaurusa koji su milenijumima bili
zaleeni ispod leda i snega. Pregledavi fosile, ak i cele leeve,
naunici su mogli da vide kakav im je bio izvorni oblik. U odreenim
sluajevima, naunici su pregledali eluce mamuta i otkrili nesvarene
ostatke tropskih biljaka.
Naunici su u poetku bili zbunjeni jer su dinosaurusi bili pronaeni
u polarnim predelima gde takve biljke i hrana ne postoje. Na kraju su
mogli da zakljue da su se u tim predelima desile ozbiljne klimatske
promene. Oigledno je da se tokom ivota tih dinosaurusa Zemljina
klima promenila od tropske do arktike.
Dokaz pi r ami da
Okreui se mudrosti drevnog Egipta, izgleda da strunjaci koji
prouavaju Veliku piramidu iz Gize imaju neotkrivena predskazanja
da e se ono to nazivamo svetskom civilizacijom okonati najkasnije
2001. godine.
Predskazanj a ameri ki h ur oeni ka
Ameriki uroenici imaju tradiciju usklaivanja s prirodom i komuniciranja
s precima, kao i neutelovljenim biima i vanzemaljcima.
Maye su predskazali da e tehnologija postepeno napasti ljude i izneveriti
ih. Prema njihovom kalendaru, najkasnije 2012. godine veliki
deo tehnologije o kojem savremeni ljudi zavise stvorie negativne
reakcije koje e doslovce unititi svet.
Mogli bi biti mudri i obratiti panju na njihova upozorenja. Vekovima
su kalendari Maya tano predskazivali broj papa. Prorekli su da e
jo jedan papa da vlada nakon sadanjeg, a zatim vie nee biti nijednog.
Ta predskazanja obrazlau time da e civilizacija biti temeljno
unitena. Spisi Maya takoe kau da e morati da postoji potpuno
drugaiji obrazac ivota kako bi ljudi mogli da opstanu. Asteci i Hopi
indijanci imaju slina predskazanja. Obe te usmene tradicije proriu
velike nesree u bliskoj budunosti.
Budi st i ka vi zi j a budunost i
Mnoge religijske tradicije imaju predskazanja slina predskazan-
jima vidovitih pojedinaca. Na primer, budizam je davno predskazao da
e njegova tradicija trajati 2500 godina, zatim e drastino da se
promeni ili potpuno iezne. Do kraja 2000.godine budizam e trajati
2500. Tibetanska budistika teologija prorie da nakon etrnaestog
dalaj-lame vie nee biti naslednika. etrnaesti dalaj-lama je upravo
sada ustolien.
Isl am predskazuj e propast ci vi l i zaci j e
Islamski tekstovi takoe tvrde da e se vrlo brzo posle ovekovog
odlaska na Mesec svetska civilizacija, onakva kakva je znamo, raspasti.
Mnoge tradicije su takoe prorekle da e sadanje doba biti
obeleeno poveanom kontrolom uma. Ezoteriki islamski tek stovi,
na primer, govore o jednookom udovitu koje e iznutra kontrolisati
svaku porodicu. Naravno, to je televizija.
Upozor enj a Devi ce Mari j e
Odnedavno su irom sveta uestala pojavljivanja Device Marije.
Poslednjih nekoliko godina su se uli izvetaji o njenom pojavljivanju
na brojnim razliitim mestima, kao to je Meugorje u Hrvatskoj. Pojavila
se stotinama hiljada ljudi irom sveta. Prilikom skoro svih pojavljivanja
dala je doslednu, temeljnu poruku da se svet moe spasiti
ako - i samo ako - dovoljno ljudi promeni svoj ivot, pokaje se i
okrene Bogu. Drugi deo poruke glasi da moemo da oekujemo
neverovatno pustoenje ukoliko ljudi postanu sve greniji.
Druga upozorenj a u j udeo-hr i anskoj t radi ci j i
Sline informacije se mogu nai u judaizmu meu kabalistima u njihovom
zakoniku oharu. ohar opisuje velike nevolje i globalne
pobune. Slino tome, milioni hriana koji su itali biblijsku Knjigu
otkrovenja potpuno su uvereni da su ovo "poslednji dani vremena" i
da e ozbiljno unitenje snai nau planetu.
Religijski pokreti, kao to su Prorok Elizabeth Clare i Uzali uitelji,
kanaliu otkria potvrujui te ideje. Obe te zajednice i mormoni ve
godinama daju predskazanja i pripremaju se za katastrofe dvadeset
prvog veka.
Vedska predskazanj a
Prema Mahabharati, kad god se dva pomraenja dogode jedno za
drugim, mora doi do nepovoljnih dogaaja. J o jedan nepovoljan
znak je grupisanje nekoliko planeta u jednom znaku ili zodijakoj kui.
Oba ta dogaaja su se desila neposredno pred uasan rat opisan u
Mahabharati. Savremena astroloka predskazanja ukazuju da e se
dva pomraenja dogoditi 2000.godine, a da e se planete ponovo
poredati na nain opisan u Mahabharati i Bavisya Purani u maju
2000.godine.
Drugi aspekt promena na Zemlji odnosi se na koncept pralaya.
Pralaya je sanskritski izraz koji oznaava vreme unitenja ili
povlaenja, prestanak ispoljavanja. Pralaya se esto definie kao
stanje latentnosti ili poinka izmedju dve manvantare, velikih ivotnih
ciklusa. Tim pralayama obino predhode razdoblja velikih nesrea ili
unitenja. Vede opisuju razliite vrste situacija koje mogu da upropaste
ljudsku civilizaciju. U savremenom svetu postoje neke pojave
koje bi mogle da budu pokazatelji predstojeih pralaya. Naravno,
teko je zasigurno znati, ali svaka od tih okolnosti bi sama po sebi
mogla da iskoreni veinu stanovnitva na planeti.
Efekat staklenika. Prvi pokazatelj mogue pralaye je efekat staklenika.
Globalno zagrejavanje poveava temperaturu na Zemlji zbog
previe gasova iz staklenika. Prevelike koliine ugljendioksida,
metana i oksida kiseonika zadravaju previe infracrvenih sunevih
zraka, izazivajui time poveanje temperature na Zemlji. Tokom
poslednjih pedeset, ezdeset godina, naunici su primetili da se planeta
sve vie zagreva dok pokuava da se odupre sve veem zagaenju.
Ako se to nastavi sadanjom brzinom, moglo bi da uniti
oveanstvo irom sveta. To postepeno zagrejavanje Zemlje takoe
moe da izazove topljenje polarnih gleera, uzrokujui razorne
poplave zbog podizanja nivoa vode i verovatno potapanje itavih zemalja.
Iscrpljenje ozona. Drugi pokazatelj je pojava poznata kao iscrpljenje
ozona. Naveemo nekoliko nedavnih naslova iz novinskih lanaka.
Neki od njih glase: "Ozon nestaje ne samo na severnom polu", "Zagaenja
za koja je ovek kriv dovode do promena na Zemlji koje
mogu biti katastrofalne"," Poveanje nivoa gasova iz staklenika moe
da pogora iscrpljenje ozona na Arktiku i sprei obnavljanje ozona".
Ozonski omota je prekriva koji titi celu planetu. Deo je boanske
zamisli koji nas, izmeu ostalog, titi od smrti uzrokovane opekotinama
od sunca. Zbog raznih zagaivaa i velikih zraenja proizvoda
koje je ovek stvorio, ozonski omota se stanjuje, a ultraljubiasti
zraci prodiru kroz vie slojeve atmosfere.
U ozonskom omotau se nalaze velike rupe iznad Antarktika i
drugih mesta. Naunici su u poetku zanemarivali taj problem nadajui
se da e nestati, ali se on pogorao. Rupe se poveavaju i
omoguavaju prodiranje tetne radijacije. Ta radijacija moe da
nakodi milionima ljudi i drugih ivotnih oblika. Ve postoji pokazatelj
da taj faktor poveava broj obolelih od raka koe. Ovaj problem
takoe moe da nakodi odreenim usevima i tetno deluje na ivot
u moru i na ostale ivotne oblike, tetno delujui na lanac ishrane.
Nuklearni rat. Trei pokazatelj mogue pralaye je pretnja od nuklearnog
oruja i rata. Kao to skoro svi znaju, SAD su za vreme
predsednika Kenedija gotovo zapoele trei svetski rat kao rezultat
kubanske raketne krize. Tek se poslednjih nekoliko godina obelodanilo
koliko je situacija u stvari bila ozbiljna. Rusija je ve bila
spremna da pomogne Kubi i napadne, lako je ruska beskompromisna
komunistika vlada ve uveliko onesposobljena, jo uvek postoje
mnogi strunjaci za nuklearno oruje i tehniari koje nova ruska
ekonomija nije bila u stanju da zaposli, a postoje materijali i oruje
koji bi veoma lako mogli da nau put do opasnih ruku.
Moda naa vlada nije odmah shvatila opasnost od putanja tih
strunjaka, ali sada znamo da su teroristike organizacije i drave vrbovale
neke od njih. Strah od nuklearnog oruja svakako je opravdan,
posebno kad situaciju stavimo u istorijski kontekst. Retki su sluajevi
u istoriji da oni na vlasti imaju oruje, a ne iskoriste ga. Uprkos injenici
da su se desetine zemalja saglasile da nee potpuno razviti ili
upotrebiti nuklearno oruje, ima i mnogo zemalja s nuklearnim
sposobnostima koje nisu dale nikakvo obeanje mira. Moe biti samo
pitanje vremena pre nego to se istorija ponovi i neko zapone rat.
Ako se to dogodi, biemo u ozbiljnoj nevolji. Opasnost zaista raste
jer terorizam i fanatizam uzimaju maha. Teroristi mogu da naprave
nuklearne bombe dovoljno male da stanu u runu torbu, a ipak dovoljno
mone da ubiju desetine hiljada ljudi. Mnogi strunjaci veruju
daje samo pitanje vremena kada e doi do politiki izazvanih katastrofa.
Mnoge zemlje su u prolosti oklevale da napadnu druge, plaei
se da e protivnici uzvratiti. Meutim, dananji fanatici nemaju takvih
strahova. Kao to saznajemo iz vesti, mnogi teroristi se ne boje da
izgube ivot. Zbog izopaenog shvatanja da e se osloboditi nasilnim
muenjem drugih, ti teroristi e rado da se rtvuju ako mogu ozbiljno
da naude onima koje smatraju neprijateljima.
Hemijski i bioloki rat. etvrti pokazatelj pralaye je hemijski i bioloki
rat. Neki od vas se moda seaju da je Izrael ljudima nabavio
gas maske kao zatitu od mogueg hemijskog rata. Opasnost od
hemijskog i biolokog rata lei u injenici da je takav pristup
neizmerno jeftiniji i stoga generalno dostupniji od nuklearnog rata.
Hemijsko oruje se moe brzo onesposobiti i ubiti veliki broj ljudi, a bioloko
oruje moe uzrokovati brzo irenje kobnih bolesti. Mnogi
obaveteni ljudi se plae da bioloki rat moe ubrzo da potpuno izmakne
kontroli i izazove sve vrste epidemija i desetkuje oveanstvo.
Pomeranje polova. Peta pojava je mogunost pomeranja polova.
To je krajnje opasno, jer ako polovi promene poloaj, zemljina sfera
e se kretati nepredvidivo, uzrokujui zemljotrese, poplave i druge
prirodne katastrofe. Arheolozi su otkrili stenovite formacije koje
pokazuju da su se takva pomeranja dogodila nekoliko puta u
prolosti. Mnogi ljudi veruju da se polovi pomeraju i da je jo vee
pomeranje neizbeno.
Komet e
Komete takoe mogu da predskau vreme planetarnog preokreta.
Kometa nije samo nebesko telo ili neivi predmet. Ima odreenu
svesnost, kao i svako drugi u svemiru, jer je to prirodna energija Svevinjeg
Gospoda. Mnogi od nas su svesni da je Zemlja naa majka -
ivo bie. Zemlja, Mesec, Sunce, i sama galaksija, sve su to iva bia.
iva bia imaju odreenu prisutnost, odreenu svesnost. A imaju ih i
komete.
Poslednjih godina se pridavala vea panja brojnim kometama
koje se pribliavaju Zemlji zbog pretnji da bi se neka od njih mogla sudariti
sa Zemljom i dovesti do strahovitog unitenja bilo zbog direktnog
sudara bilo zbog delovanja na nau orbitu. Naravno, gresi koje su
ljudi poinili na ovoj planeti dovoljni su da privuku sve vrste katastrofa
i nesrea. Da bi bili ugroeni, nije nam potrebna kometa ili vanzemaljci.
lako su mnogi od ovih dogaaja deo neophodnog otkrivanja u
ovom istorijskom razdoblju, nije nuno da izazovu nae unitenje. Ako
neko boluje od pet smrtonosnih bolesti i dobije jo jednu, nije toliko
vano. Za nekog ko je ve na ivici smrti jo jedna bolest je sutinski
nebitna, jer je ishod ve odreen.
Kad se komete priblie naoj planeti, ne bi trebalo da budemo iznenaeni
ako se tetni dogaaji podudare s njihovim dolaskom.
Mnoge od tih kometa i drugi planetarni uticaji imaju nepovoljno dejstvo
na nau svesnost i mogu da iznesu na videlo nae najgore
uslovljene reakcije. Takve primere imamo u svakodnevnom ivotu: za
vreme punog meseca osetljivi ljudi mogu da osete njegov uticaj. Dogaa
se vie zloina, ivotinje zavijaju. Komete takoe mogu da pojaaju
nae sklonosti ka dobru ili zlu.
Kont akt i s vanzemal j ci ma
U vreme globalnih preokreta postoje mnoga predskazanja o vanzemaljskim
intervencijama, bilo da pomognu da se spase ova planeta,
bilo da ubrzaju njeno unitenje. Tema vanzemaljskih kontakta uvek je
bila sporna, pa ipak mnogi drevni spisi istiu injenicu da su via bia
uvek postojala. Ta bia putuju raznim svemirima i poseuju nau planetu
kao deo svojih putovanja. Dok itamo Vede, Bibliju, Kuran, Toru,
esto se spominju posete anela i viih bia. Biblija takodje govori o
Boijim sinovima koji se ene ovekovim kerima, a o slinim temama
se govori u svim usmenim predanjima. J ogiji i mistici koji mogu da
putuju razliitim dimenzijama Boije kreacije postoje od pamtiveka.
Mnogi dogaaji koje sada smatramo mitologijom bili su stvarni.
Budui da mnoga od tih iskustava vie nisu svakidanja, a mogu da
izgledaju ak neverovatna, ljudi su skloni da ih proglase mitologijom.
Pa ipak, mnogi od tih dogaaja su se desili ba onako kako su
opisani. To postaje razumljivije ako se setimo da su ljudi u onim vremenima
bili prirodniji, imali vie potovanja za Boga i bili svesni da
nisu samo fizika tela.
To vie nije sluaj. Danas su ljudi potpuno drugaiji. Uprkos
vrstom verovanju da smo napredna civilizacija, u stvari postajemo
sve primitivniji jer smo kljukani materijalizmom. Skloni smo da ne
gledamo sutinu stvari, savremeno drutvo postepeno pronalazi sve
vie zamena za Boga, a kao rezultat toga gubimo sposobnost da potujemo
boanstvenost i veze s viim dimenzijama stvarnosti.
Zato se savremenom umu svi ti dogaaji ine kao mit. Ali ako
prouimo tradicije Egipana, Indijaca, Kelta, drevnih Druida, Dogona
ili Zulua, saznaemo da su sve te kulture imale veliko znanje o vanze-
maljcima, poseivanjima i komunikacijama s drugim podrujima.
Vedski spisi neprestano ukazuju na odnose izmeu razliitih
svemira i planeta, kao i na veze izmeu ljudskih bia i drugih veoma
inteligentnih vrsta. Ti tekstovi govore da mona bia koja su deo ove
galaksije imaju veliki uticaj na deavanja na Zemlji. Ta drevna uenja,
pomno zapisana i uvana hiljadama godina, slue kao upozorenje na
promene koje se sada deavaju.
Poveano zani manj e j avnost i za NLO
Vanzemaljci decenijama poseuju nau planetu. Znajui da ljudi
nisu spremni da uju o NLO-ima, pronali su naine da se uvuku u
medije i u knjievnost kako bi irokim masama uveli ideje o vanzemaljskom
ivotu. Podstakli su proizvodnju knjiga, televizijskih emisija
i filmova znajui da e informacije, kad se puste, makar preruene u
fantaziju, uticati na kolektivnu svesnost i probuditi ljude. Zaista, godinama
se te teme sve vie nepokolebljivo istrauju.
Vlada je prilino dugo bila svesna kontakata s vanzemaljcima i aktivno
je pokuavala da zataka situaciju ili predstavi injenice kao fantazije
ili buncanje mentalno neuravnoteenih pojedinaca. Meutim,
budui da je svet danas u tako nestabilnom prelaznom stanju, vlade
priznaju svoju nesposobnost da utiu na budue dogaaje. Zato vladini
slubenici doputaju da sve vie informacija dopre do javnosti.
Nadaju se da e, ako te nesigurne injenice postepeno privuku panju
stanovnitva, biti manje straha i trauma kad shvate da vlada i vojne
snage mogu malo uiniti da ih zatite.
Naalost, ljudi su toliko zaokupljeni materijalnim ivotom da ne shvataju
koliko je stanje opasno. Mnoga od negativnih deavanja u
svetu rezultat su duhovnog sloma i niske svesnosti svetskog
stanovnitva. To je jedan od razloga zato je danas duhovni ivot zaista
pitanje opstanka - ak i fizikog opstanka - jer via svesnost moe
da promeni ak i spoljanje okolnosti ili, ako je za to prekasno, da nas
pripremi da se vedro, veto i hrabro suoimo s najveim nevoljama.
Pre dvadesetak godina govorio sam o raznim temama u radio
emisiji u Klivlendu, u dravi Ohajo. Ljudi su zvali, oduevljeni i veoma
zainteresovani za ono o emu sam govorio. Program se tako nastavio
oko sat i po. Onda sam izneo nekoliko primedbi o NLO-ima i iznenada
su ljudi poeli da se ale:"Svami, tvoje izlaganje je bilo izvanredno
sve dok nisi spomenuo one gluposti."
Tada sam shvatio da ljudi nisu spremni da uju o vanzemaljcima i
NLO-ima. Ali, situacija se brzo menja. Danas nije neobino uti o
NLO-ima i otmicama od strane vanzemaljaca. Na primer, nedavno se
u emisiji Opre Winfrey, jednoj od najpopularnijih televizijskih emisija,
razgovaralo o NLO-ima, vanzemaljskim pojavama i otmicama od
strane vanzemaljaca.
J edan od gostiju bio je psihijatar i predava na Harvardskom univerzitetu,
jednom od najpoznatijih i najuglednijih kola u zemlji. Zamislite
da strunjaka s velikog univerziteta koji govori o pojavama koje
su daleko iznad onoga to smatramo stvarnou gledaju milioni ljudi
u jednoj od najpopularnijih emisija. To je samo jedan primer koji
pokazuje da se o takvim temama sve vie govori.
Taj psihijatar, dr J ohn Mack, rekao je da je naa kultura svesno
izbegavala razgovore o takvim temama kao to su otmice od strane
vanzemaljaca. Umesto toga, dodao je, ulagali smo veliki napor u
verovanje da ljudi koji iznose svoja iskustva s vanzemaljcima pate od
neuroze, psihoze ili bar haluciniraju.
U toj istoj emisiji nekoliko ljudi je reklo da su otmice trajale godinama
i da tek sada mogu javno da govore o svojim iskustvima. Bilo
im je lake da govore jer su na tu temu napisane brojne knjige i lanci,
a ljudi su postali prijemiviji za te ideje.
Oni koji su govorili o kontaktima s NLO-ima obino su opisali istu
vrstu vanzemaljaca - bia s glavama neobinog oblika, velikim oima
i prilino svetlom koom. Oni koji su bili oteti esto su govorili da su
bili seksualno iskoriteni,operisani i da su morali da podnose jak bol.
Neki su tvrdili da su drali bebe koje su izgledale polu ljudske, a polu
vanzemaljske - bebe koje su bile njihove vlastite kao rezultat meanja
s vanzemaljcima. Uz to, neke ene su izjavile da su zatrudnele, a
zatim naizgled pobacile. Kasnije je lekarskim pregledom utvreno da
nije bilo traga trudnoi.
Mnoge takve osobe nisu mogle da shvate smisao svog iskustva i
razumljivo je to su postale uznemirene. Ako odu po pomo, terapeut
moda ne zna da su takve pojave mogue i dijagnostikovae osobu
kao mentalno nestabilnu.
Dr Mack je tvrdio da se takve vrste otmica stalno dogaaju i da je
zanimljiv elemenat takvih izvetaja to to mnogim ljudima pokazuju da
postoje veze i komunikacije iznad onoga to obino vidimo, oseamo,
dodirujemo, sluamo i probamo. U drugim kulturama u svetu, gdeje
vei naglasak na mistinom i metafizikom, nije neobino shvatiti da
postoje kontakti iznad nae materijalne svakodnevne svesnosti.
Nema nieg posebno zapanjujueg u vezi natprirodnog ili metafizikog
podruja. Ako se uskladimo s njim, postaje deo nae stvarnosti.
Imamo fiziko telo; uz to, tu je i metafizika ili suptilna prisutnost i,
naravno, dua. Kao rezultat oaranosti natprirodnim i metafizikim,
mnogi ljudi se u poetku uzdignu iznad materijalnog nivoa stvarnosti.
To im pomae da se dublje raspituju o onome to stoji iza mnogih pojava
u ivotu. Na kraju poinju da shvataju da ljudsko iskustvo moe
da bude daleko vee od onoga to nam ula obino pokazuju.
Kl oni r anj e
U svojoj knjizi "Ponovljena poseta" Zecharia Stitchin zakljuuje da
su ljudska bia izvorno stvorena genetskim inenjeringom. Prema
Stitchinu i drugima, vanzemaljski kolonizatori moda namerno upravljaju
ljudskim biima danas, kao i ranije tokom istorije, kako bi stvorili
dobrovoljne robove. Pria se da se izmeu te velike brae i sestara i
male brae i sestara na ovoj planeti razvilo drugarstvo. Ali prvobitno,
odnosi se nisu temeljili na drugarstvu i uzajamnom deljenju, ve se
stvarala vrsta bia slabe inteligencije i velike telesne snage koja su
mogla teko fiziki da rade.
ak i ako je neto od ove teorije istinito, kloniranje oupte nije nov
koncept. Naprotiv, staro je koliko i ljudska vrsta. Geneza 1:26.6 izjavljuje:
"Nainimo oveka na nau sliku i priliku." Takoe se moramo
upitati da li je pria o Evi stvorenoj od Adamovog rebra neto vie od
puke metafore.
Jaanj e nemi ra
Rasprave o vanzemaljcima, kometama, kloniranju i predskazanjima
nesrea vane su za duhovni ivot. To znai da je na Zemlji veliki
nemir kao rezultat poveanog nasilja i zloupotrebe prirodnih, finansijskih
i intelektualnih bogatstava. Moramo imati na umu da svi sistemi
imaju prag preko kojeg gube stabilnost i izazivaju eksploziju ili erupciju.
Kao to se voda ledi na odreenoj temperaturi i kljua na drugoj,
tako stanovnici ove planete mogu da prou kroz pozitivni preobraaj
ili e ih predstojei dogaaji navesti na bezumno ponaanje.
Drevni vedski spisi predskazuju da e u Kali-yugi - dobu svae u
kome ivimo - stanje biti toliko napeto da e graani beati u ume
da bi se spasili. Ti spisi takoe proriu da e s napredovanjem doba
ljudi iveti krae, da e se religija pretvoriti u nereligiju i da e doi do
velikog porasta samoubistava. Danas na nekim mestima na ovoj
planeti naoruani vojnici i policija napadaju graane koje bi trebalo
da tite, a zloinci nekanjeno pljakaju i napadaju rtve. irom sveta
"dom" za mnoge ene, decu i starce mesto je gde ih od jutra do veeri
fiziki ibaju, zlostavljaju, zastrauju i uznemiravaju. Beskrajan je
popis naina na koje naputamo Bogom nam dane odgovornosti da
volimo i sluimo jedni druge i nau planetu.
Kat ast rof e ot kr i vaj u nae prave mot i ve
Kada do njih doe, katastrofe pokazuju prava srca i motive svih
nas. Sebine osobe ostaju deo opte negativne atmosfere, pokuavajui
da se zatite i pogoravajui probleme umesto da pomognu da se
oni ree. Ali pravi duhovni ratnici ne razmiljaju na takav nain. Ne
ele prvo sebe da spase. Oni su Boiji ljubavnici koji znaju da e
povreivanje ili zanemarivanje drugih unititi njihov odnos s Bogom i
zato e sve uiniti da izbegnu otudjivanje od Vrhovnog Duha.
Uostalom, njihova jedina elja je da zadovolje Svevinjeg Gospoda i
da postanu dostojni boanskog druenja.
Vel i ka dost upnost vi eg znanj a
Poetkom dvadeset prvog veka ak e i materijalistike osobe imati
priliku da promene gledite na sebe i svoju stvarnost. Vaan razlog za
to je to to vie znanje sada prodire u kulturu kao rezultat masovne
zabave. Koliko puta meseno se neka televizijska emisija ili film bave
nadprirodnim pojavama, NLO-ima ili ivotom posle smrti? Danas su
takve teme este.
Gospodova milost je to to takve informacije postaju dostupnije.
Takva nematerijalna stanovita mogu da nas podstaknu na dublje
razmiljanje i pomognu nam da prerastemo sebine navike i obrasce
razmiljanja. Da bi nauili o dubljim aspektima stvarnosti, nije
neophodno da budemo deo duhovnih grupa. Moemo da uimo
drei oi i ui otvorene prema okolini. Ipak, moramo da imamo na
umu da smo takoe zasipani brojnim tetnim informacijama. Ako ne
uspemo da razvijemo duhovni odnos sa ljudima slinih shvatanja,
verovatno neemo u potpunosti iskoristiti dostupne informacije ili
emo nove ideje jednostavno smatrati nevanim iii nepraktinim.
&
Pozi v na buenj e
Ne moemo dovoljno da naglasimo da e sadanja atmosfera
masovne sebinosti, pohlepe i iskoritavanja nastaviti da se poveava
ako nastavimo sa starim navikama, ako i dalje pustoimo planetu i
ako voe doputaju da njima zavladaju nie elje. Ako se takva negativna
situacija nastavi, malo nas e imati priliku da ue u dvadeset
prvi vek s duhovnom sigurnou koju bi mogli da imamo kad bi bili
usklaeniji s viim nivoima postojanja. Da li je to budunost koju bi
ikome poeleli?
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Bhagavad-gita predskazuje da e Kali-yuga, doba svae,
trajati 432 000 godina, posle ega e materijalni svet biti uniten.
Kako se sva druga predskazanja nesrea i pramena na Zemlji podudaraju
s ovim razdobljem od 432 000 godina?
Odgovor : U Brahma-Vaivarta Purani Krina kae Ganga-devi da e
u okviru Kali- yuge postojati zlatno doba koje e poeti oko 5000 godina
nakon poetka doba i trajati 10 000 godina. Posle tog razdoblja
doba svadje e se na ovoj planeti ispoljiti u punoj snazi. Smatra se da
se nalazimo u prvoj fazi tog zlatnog doba, tokom kojeg e morati da
se dogodi neka polarizacija i proienje. Veruje se da su tekue
promene deo te promene.
Pi tanj e: Rekli ste da nas Bog kanjava. Kako Bog moe biti svedobar,
svemogu i pun ljubavi, a ipak kanjavati? Ako je Bog pun pozitivnosti
i lien negativnosti, zato bi kanjavao ljude? Nije li to
protivreno?
Odgovor: Istina je potpuno suprotna. Biblija kae: "Bog kanjava
onoga koga voli." Svrha kanjavanja je ispravljanje, pomaganje da
situacija ili osoba postane bolja. Roditelji koji ne kanjavaju svoju
decu smatraju se nezdravim, prezauzetim i neodgovornim. Kazna je
deo onoga to obuzdava loe ponaanje dece. To vai i za odrasle.
Vidimo, na primer, da je porast nedoputenog seksualnog ivota
irom sveta jedan od glavnih uzroka irenja SIDE. Ako se brzo ne
zaustavi, SIDA bi mogla gotovo da zbrie itave zemlje u razdoblju od
10, 20 godina. Strunjaci predviaju da bi vie od jedne treine svetskog
stanovnitva moglo da bude uniteno - neto slino crnoj kugi.
Oko trinaestog veka crna kuga je za samo etiri godine desetkovala
Evropu ubivi gotovo 30 miliona ljudi od 75 miliona ukupnog
stanovnitva harajui od Italije do vajcarske.
Neki moni dogaaji mogu da se dogode kao deo Bojeg zapanjujueg
plana ija je svrha da nam pomogne. Dok prolazimo kroz
bolne situacije, moda ne mislimo da nam pomau, ali moramo da
gledamo dalekosenije. Konano, da bi bili istinski sretni, moramo da
nauimo da ivimo u skladu s Bojim zakonima. Krajnji rezultat zavisi
od nas. Ako smo paljivi i ponemo da ivimo estito i poteno,
prestaemo da dobijamo kaznene reakcije. Tada moemo poeti da
vraamo planetu i sebe u zdravo stanje.
Pi tanj e: Spomenuli ste da za vreme hipnoze neki ljudi mogu da saznaju
o svojim prolim ivotima. Kako to moete da dokaete? Da li
postoje studije o ljudima koji se seaju prolih ivota kako bi se
potvrdila tanost tih iskaza?
Odgovor: Moemo eleti da istraimo pitanje: Kako ita znamo? Primamo
podatke od svojih ula ili odluujemo da neto izgleda
verovatno, ali moemo li svoju hipotezu da proverimo na razliite
naine? Ako neko pod hipnozom kae daje umro od poara, moemo
da vidimo da ta osoba ima fobiju od vatre u ovom ivotu. To moe izjavu
da uini verovatnijom. Da bi dalje sproveli istragu, imamo
mogunost da proverimo odreene sudske ili porodine zapise koji
mogu da se podudaraju sa izjavom. Moemo da otkrijemo da je to
dete zaista ivelo u to vreme, da se ta nesrea dogodila. Moemo da
otkrijemo ko su bili roditelji. Ima toliko mnogo komadia koji mogu da
se sloe u mozaik. Postoji nekoliko obimnih studija koje daju vrst
dokaz. Naveu samo dva primera.
Dr lan Stevenson napisao je na tu temu mnogo knjiga, od kojih su
dve "Deca koja se seaju" i "Dvadeset sluajeva koji ukazuju na
reinkarnaciju". Dr Stevenson je temeljno potkrepio izjave hiljade dece
koja su tvrdila da se seaju prolog ivota. Tada je pokuao da identifikuje
preminulu osobu za koju je dete tvrdilo da je ono bilo i uporedi
injenice iz ivota preminule osobe s detetovim seanjima. Njegov
metod je bio precizan i sistematski, te mu je omoguio da izdvoji sva
mogua "normalna" objanjenja za seanja koja su deca imala.
Druga knjiga terapeutkinje Carol Bowan, pod naslovom "Deiji
proli ivoti: Kako seanja na proli ivot utiu na vae dete" proistekla
je iz njenog vlastitog iskaza koji je kao dete dala da je bila vojnik
u graanskom ratu. Taj iskaz je bio toliko taan da je istoriar mogao
da dokae istinitost tih dogaaja.
3. St anj e dananj eg drut va
Veina veruje da su pogodnosti savremene civilizacije dokaz ljudskog
napretka, ali postoji i drugo gledite. Moda nismo napredovali
do sadanjeg stanja, ve nazadovali od ranijeg prirodnijeg agrarnog
doba. Od drutva koje se temeljilo na poljoprivredi promenili smo se
u industrijsko, nauno i tehnoloko drutvo - a sada i u informativnu
kulturu. Kako je ovaj redosled dogaaja napredovao, naa civilizacija
je postajala sve impersonalnija. U sredite svog postojanja stavili smo
robu, sve vreme smanjujui zajednitvo i razumevanje dubljih odnosa,
due i duhovne dimenzije ivota. Zapadna kosmologija je postala manipulativna
i eksploatatorska, a funkcionie po obrascu koji ne uzima
u obzir dobrobit celine. Da li je to napredak?
Tehnol ogi j a ni j e neut ral na
Mnoge misaone osobe mogu da pitaju: "Ali zar tehnologija nije neutralna?"
Odgovor je: i "jeste" i "nije". Tehnologija moe biti neutralna
u sebi i po sebi, ali njena primena nije; a njeno uzimanje maha u bilo
kojem drutvu obino je simptom problema koji postoje ispod
povrine. Materijalna tehnologija obino postaje istaknuta u degradiranijim
drutvima jer su ljudi uglavnom zainteresovani za ulno uivanje.
Zato uvek ude za novim uzbuenjima i osvajanjima. S
obzirom da naputaju ivot duhovnosti, jednostavnosti i spokoja,
moraju da pronau druge oduke za mentalnu i fiziku energiju.
Povrnost znanj a
Mnogi mladi ljudi danas pohaaju kole i univerzitete oekujui da
ce postati plemenitiji i da e nauiti kako da se bolje uhvate u kotac
sa svetom. Umesto toga, savremeni univerziteti i kole, javne i privatne,
postale su fabrike za stvaranje prefinjenog ivotinjskog menl.
iliteta. Veliki broj studenata se odaje drogiranju i promiskuitetu, a
raireno je verovanje da su sve vrednosti, naela i istine relativni.
Nastavnici moraju da budu krajnje paljivi kad spominju teme koje
nagovetavaju duhovnost, jer akademski svet pokazuje malo zanimanja
za duhovne istine i skoro nikakvo razumevanje bilo ega to je
iznad ula, uma i inteligencije.
S obzirom da su se akademska zanimanja danas uglavnom svela
na prikupljanje podataka, a ne na potragu za pravim, venim znanjem,
ne bave se sutinom svakog pojedinca - duom. Umesto toga,
naglaavajui relativne vrednosti i objektivno znanje, savremeno
obrazovanje stvara veliki podsticaj za ulno uivanje, manipulisanje i
iskoritavanje.
Lo kval i t et i vot a
Bezbroj ljudi juri od mesta do mesta zbog hitnog posla ili jednostavno
preturajui po papirima na prefinjeniji nain. Godinama ne jedu
domau hranu, a i ako jedu, napravljena je u mikrotalasnim rernama.
Sede pod fluorescentnim svetlima, jedu denaturalizovanu hranu, ceo
dan rade u prostoru bez prozora i voze se auto-putevima udiui otrovne
hemikalije.
Kad procenjujemo "napredak" drutva, moramo da ispitamo ta je
drutvo rtvovalo da bi steklo navodne pogodnosti. Savremeno
drutvo je rtvovalo zajednitvo radi robe. rtvovali smo znanje radi
informacija, a mudrost radi propagande. rtvovali smo religiju radi
politike i, to je najalosnije, ljubav radi poude.
Obi m l j udski h pot reba
rtvovali smo dobrobit milijarde ljudi na oltaru ekonomskog uspeha
radi relativne manjine. Vie od polovine ljudi u savremenom svetu
svake noi idu na poinak gladni. J edna etvrtina ljudi na ovoj planeti
je nepismena, a preko polovine stanovnika Zemlje nema pitku vodu.
Milioni ljudi su beskunici.
Ti problemi nisu ogranieni na odreene rasne ili socioloke grupe.
ak je i Amerika, najbogatija nacija na svetu, pogoena neishranjenou.
U dobu u kojem imamo mogunost da se oslobodimo toliko
mnogo vrsta patnje, alosno je to se najosnovniji ljudski problemi
opstanka preterano poveavaju.
J edan od najveih problema u svim delovima sveta jeste teak
poloaj izbeglica. Njihova situacija je zastraujua. Milioni ljudi su
morali da ostave sve i pobegnu da bi spasili glavu ili su morali da se
odsele na neko drugo mesto da bi zadovoljili osnovne potrebe za hranom,
vodom i sklonitem. Danas u svetu ima oko 30 miliona izbeglica
ak i vie ako raunamo one koji ne mogu da napuste svoju zemlju,
a ipak nisu sigurni u sopstvenom domu.
Pogreno usmereno oboavanj e
Ne samo to svakodnevno gradimo svetilita novcu i sistemu slobodne
inicijative, ve i oboavamo brojne javne osobe koje su manje
vredne od poeljnih uzora. Savremena kultura oboava ljude degradiranih
vrednosti.
Pre nekoliko godina engleska rok-grupa je izvela predstavu u Indiji
za koju je indijska javnost smatrala da vrea jednu boginju. I tako su
Indijci, Bog ih blagoslovio, negodovali s takvim arom daje grupa bila
prisiljena da napusti zemlju. Taj primer pokazuje kako su mnogi Indijci
odluni da ouvaju istotu duhovnog ivota.
Ali kako Amerikanci reaguju na poudne, polugole, bogohulne rokzvezde?
Da li negodujemo? Naravno, ne. Oboavamo ih, imitiramo,
kupujemo njihove ploe na milione i od njih pravimo ogroman uspeh.
ta Amerikanci rade s prostim voditeljem talk-showa koji moe da
podstakne sve vrste nasilja izmedju razliitih grupa i pokae potpuno
nepotovanje prema svemu to je sveto? Oboavamo ih, snimamo filmove
0 njima, dajemo im due vreme u radio i televizijskim emisijama
1 nagraujemo ih veim platama.
Zabavljai koji pobuuju nau poudu i elju za homoseksualnou
postaju idoli koje mnogi Amerikanci oboavaju. Istovremeno, banke,
kockarnice i osiguravajua drutva su zdanja koja nam slue kao
mesta oboavanja. Svi ti faktori doprinose poveanju propadanja
savremene kulture.
Za ljudska bia je uobiajeno da se zaokupljaju raznim oblicima
oboavanja. U naoj kulturi oboavamo zabavljae, sportiste, ak i
kriminalce. Televizija se usredsreuje na kriminalce u tolikoj meri da
esto osoba koja poini najokrutnije delo postane slavna. Ljudi koji
gledaju te uzore ponekad su ak nesvesno skloni da ih imitiraju.
Nepri l i ni uzori
Seam se jedne vodee i veoma uticajne muzike grupe koja je
decenijama bila u vrhu popularnosti. U ranim danima, ta grupa je irila
vrlo mone politike i socijalne poruke. Meutim, vremenom je poela
da alje sve vie degradirajue poruke koje su bile vie podjarmlju-
jue nego oslobaajue. lanovi te grupe postali su poznati po genijalnoj
kreativnosti. Meutim, tokom vremena, da bi zadrali ugled i
popularnost, poeli su pogreno da usmeravaju svoju kreativnost koristei
u svojoj muzici ivotinjske zvuke i lave. Umesto prekrasno
razraenih i opojnih ritmova, ta bi ljudska bia proizvodila zvukove
nalik laveu dok bi pevali stihove kojima su hvalili svoju pasju prirodu.
Njihov nastup je bio jo sramotniji. Na koncertu bi ti odrasli ljudi
nosili smene perike jarkih boja, a jedan od lanova bio je poznat po
tome to je nosio pelene. Zbog njihove slave i ugleda lanovi te grupe
nesumnjivo su bili meta mranih sila koje su ih prisiljavale, obmanjivale
ili navodile na irenje takvih samoponiavajuih poruka i ponaanja.
U ranim danima ta grupa je imala mogunost da postane revolucionarna.
Bila je toliko popularna da su Afroamerikanci poeli snano
da se afirmiu u amerikoj kulturi. S obzirom da su ih revolucionarni
ljudi svih boja sluali i imitirali, mogli su da nadahnu ljude na promene
potrebne da se sagradi pravednije drutvo. Naalost, degradiranje i
nazadovanje te grupe i ostalih potpomogao je da se razore svi istinski
pokuaji revolucije, preraspodele bogatstva i potrage za politikom
pravdom.
Mnogi umetnici koje javnost smatra "cool" potpuno su zaokupljeni
ulnim uivanjem. Kakav pozitivan doprinos javni drogirani laskavi
enskaro, koji godinje zaradi milione, prua dobrobiti drutva?
Kakve uzore ljudi koji laju poput pasa nude?
Sa gledita vieg znanja, za ljudsku duu nita ne moe da bude
degradiranije od imitiranja ivotinjskog ponaanja. To nije samo stvar
estetike i uglaenosti. Boanski zakoni koji vladaju svemirom nalau
da, kada se telo odaje ivotinjskom ponaanju, svesnost prati takvo
ponaanje i, naravno, obrnuto. Boanska misija ljudskih bia ozbiljno
je oskrnavljena nazadovanjem prema niem nivou razvoja.
Kad ljudska bia padnu na nivo imitiranja ivotinja, ve su osuena
na poraz. Najsvetije znanje na ovoj planeti kae nam da sva iva bia
imaju duu. Glavna razlika izmeu ivotinja i ljudi je to to ljudi imaju
oseaj suzdravanja, samokontrole i savesti. Zbog toga se ljudskim
biima daje vea sloboda i vlast na Zemlji. Nikada ne smemo da zaboravimo
da smo, kao ljudska bia, odgovorni za svoja dela, dok su
ivotinje u vlasti instinkata i zato nisu odgovorne za svoja dela.
Pot reba za pravi m vodst vom
Naim vladama i institucijama izuzetno nedostaju mone, odgovorne,
nesebine voe. Nemojte pogreno da verujete da mediji igraju
igre kad raskrinkavaju voe i iznose na videlo skandale. Njihova
poruka je ozbiljna: ne moemo da verujemo veini naih voa. Zato?
Zato to su mnogi od njih zaokupljeni sebinim ulnim uivanjem i
manipulacijom kako bi stekli mo.
Voe veine zemalja sve vie odvode ljude od duhovnog ivota, a
mnoge od njihovih politika slubeno ohrabruju masovnu nemoralnost.
Na primer, mnoge drave istrauju kako da legalizuju kockanje jer je
to delotvoran nain da se poveaju prihodi. Meutim, da li je korisno
za ljude da se kockaju? ta je sa ekonomskim politikama koje produbljuju
podele izmeu bogatih i siromanih u svetu?
Situacija postaje ozbiljna kad materijalne iluzije postanu toliko jake
da se greh ini otvoreno i kolektivno, postajui istaknuti deo kulture.
Tokom svojih putovanja svetom, lino sam video posledice globalne
obmane.
Pokazuje se da i nai zatitnici nisu nita bolji. Na primer, Amerika
otkriva brojne sluajeve neutivog ponaanja, silovanja i zlostavljanja
u institucijama za duevne bolesti i dejim domovima. U medijima su
iznesene brojne prie o bespomonim, za krevet prikovanim, paralizovanim
pacijentima koje su u njihovim sobama silovali takozvani
lekari.
Korupci j a j e uobi aj ena
Bez obzira gde iveli u svetu, ljudi na visokim poloajima padaju ili
bivaju korumpirani iz slinih razloga. Vidimo da voe, kad su vezani
za svoje poloaje i prihod, ne mogu da shvate svoje uloge slugu
Bojih. Bez oseaja odvojenosti ne mogu delotvorno da se daju
drugima. Koriste svoju mo da bi sprovodili vlastite ideje, umesto da
slue one koje bi trebalo da vode.
Takve voe su veti manipulatori koji e nai naine da opravdaju
svoja dela. Zloupotrebljavaju svoje poloaje kako bi unitili sve to je
vie prirode. Situacije koriste za linu dobit i izneveruju poverenje onih
koji su poloili veru u njih.
Neizrecivo je tuno to to je nedavno predsednik Sjedinjenih
Drava ispitivan zbog ozbiljnih moralnih i zakonskih prekraja. Ali
ipak, svetska klima je postala toliko popustljiva da ljudi preljubu ili
izopaeno seksualno ponaanje smatraju uobiajenim da ak ni ne
trepnu okom. Graani prirodno poinju da imitiraju takvo nemoralo
ponaanje ili da ude za poloajima na kojima mogu nekanjeno da
iskoritavaju druge.
Kad ak voe pribegavaju iskoritavanju i zlostavljanju, podstiui
kulturu degradacije umesto kulturu osloboenja, kakva je nada za
veinu nas da se oslobodimo okova iluzije?
Kor umpi r ana pol i ci j a
U nekim nacijama policija - jedna od snaga koja bi trebalo da nas
titi - toliko je nesposobna da zloinci drsko ulaze u policijske stanice
i policajcima otimaju oruje i uniforme. Ponekad kriminalci alju
poruke kako bi upozorili rtve da nameravaju da ih opljakaju
odreenog dana u odreeno vreme. U takvim sluajevima bi potencijalnim
rtvama bilo pametno da napuste kuu.
U nekim delovima sveta policija je toliko korumpirana da su neki
policajci u isto vreme i kriminalci. To sam video u nekim afrikim zemljama
u razvoju. Danju bi sluili kao uniformisani policajci, a nou bi
postali maskirani kriminalci. Takoe sam bio svedok sluajeva kada
bi policajci iznajmili oruje kriminalcima - ak i onima koje su hteli da
uhapse. Takvo ponaanje je prisutno irom sveta.
Krat korono kori st ol j ubl j e
U mnogim sluajevima voe su nesposobne jer nisu savladale vetine
samodiscipline i strogosti. U potrazi za linim sebinim interesima
koriste iste preice i puteve iskoritavanja kao i kriminalci. Kao rezultat
toga, kad dou na vodei poloaj, ponekad naprave ak i vei
nered.
Razmotrimo tekuu svetsku situaciju. Danas nije neuobiajeno
videti da politiari, vladini slubenici i drugi voe razuzdano iskoritavaju
iroke slojeve ljudi. Odreeni voe treeg sveta prodali su sopstvene
zemlje dozvoljavajui da se u njihovim domovima odlae
otrovni otpad samo da bi mogli da poloe ogromne sume novca u
vajcarske banke.
Egocentrino, kratkorono razmiljanje naih voa moe naratajima
imati pogubne posledice na svet. Na primer, vek trajanja nekih
nuklearnih reaktora iznosi 50 godina, dok nuklearno zagaenje koje
stvaraju moe ostati tetno hiljadama godina. Hoe li gazde koji su
stvorili te otrove dozvoliti da se otrovni otpad odloi u njihovom
dvoritu? Naravno da nee. Otpad otpremaju preko zemlje, ugroavajui
javnost, ili ga pohranjuju u moru ili ga ukrcavaju na brodove i alju
u zemlje iji e voe prodati vlastite graane radi neke privremene
dobiti.
Ekol oko pust oenj e
Ljudi su i te kako svesni ekoloke degradacije na ovoj planeti. Kao
pohlepni lovci na bogatstvo i pekulanti grade sve vie fabrika,
iskopavaju sve vie minerala i kopaju sve vie izvora nafte. Doslovce
kidaju utrobu Majke Zemlje. Njihovi zloini odlaganja otrovnog otpada,
zagaivanja vode i vazduha u bliskoj budunosti e se pokazati krajnje
tetnim za ljude na ovoj planeti.
Kad se poslovni ljudi i nacije uporno eksploatatorski ponaaju radi
kratkoronog dobitka i moi, ne vodei rauna o grananju takvog ponaanja,
onda se svi nalazimo u najveoj opasnosti. Majka Zemlja
dostie krajnje granice u mnogim podrujima. Na primer, masovna
sea stabala smanjuje zalihe kiseonika. U mnogim delovima sveta
gotovo su nestale zalihe iste vode, a snabdevanje potrebnim koliinama
vode postaje svetski problem. Svi smo odgovorni za nastalu
situaciju jer svi doprinosimo iscrpljenju prirodnih bogatstava i zagaenju
ove planete.
Ekonomska ekspl oat aci j a
Ekonomska eksploatacija je posebno ozbiljan problem jer oni koji
vladaju ekonomskim sistemom vladaju i drugim ljudima, okolinom,
nacijom, ak i planetom. To je priroda obrasca koji stvarnost vidi kao
materijalnu umesto duhovnu.
To otkriva stepen do kojeg sebini interesi mogu da zarobe umove
i nain ivota savremenih ljudi. Bankovnim sistemom Sjedinjenih
Drava upravlja Federalna rezerva koja nije ak ni vladin ured. Federalna
rezerva je konzorcijum privatnih banaka; drugim reima, potpuno
je privatan biznis koji se predstavlja kao vladin organ. Ipak se
svaki dolar koji je u opticaju u ekonomiji SAD-a pozajmljuje od Federalne
rezerve.
Zaduena ekonomi j a
Amerika je jedna od mnogih zemalja koje se nikada ne mogu izvui
iz dugova. Zato? Da bi otplatila jedan dug, amerika vlada mora
ponovo da pozajmi novac. To znai da bi otplatila tekui dug, nacija
mora da se jo vie zadui. Kao rezultat savremene bankarske
prakse deliminog pozajmljivanja rezervi, postoji mnogo puta vei dug
od novca u opticaju. Kad ste zadueni, primorani ste da se pridravate
odreenih pravila. Danas je zaduivanje rairena praksa i veoma
delotvoran nain za odreene elemente drutva da steknu mo, a za
druge da je izgube.
Na drugom ekonomskom frontu, mnogi ljudi koji raunaju na isplate
osiguravajuih drutava i socijalnog osiguranja bie razoarani. ak
i danas, dok svet doivljava sve vei broj prirodnih katastrofa, mnoga
osiguravajua drutva ne mogu da pokriju gubitke. Ta drutva nikada
nisu bila zamiljena da budu velikoduna i da se brinu o svojim osiguranicima.
Osiguravajua drutva su osnovana da bi zaradila to vie
novca i isplatila novac samo onda kad je to apsolutno neophodno.
Tako pokrivaju trokove isplata poveavajui iznos uplata...Oigledno
je na ijoj su strani.
Ljudi postaju posebno agresivni kad opaze nestaicu roba i usluga.
Takva nestaica je danas rairena u svetu. Meutim, nigde na planeti
u stvari nema prave nestaice. Postoji samo nestaica koju su bogati
i moni stvorili zgrtanjem zaliha.
Mali procenat ljudi poseduje ogromnu veinu celokupnog svetskog
bogatstva. Planeta je podeljena na one koji imaju i one koji nemaju.
Dok se oni koji imaju sve vie bogate, patnja onih koji nemaju raste
iz dana u dan.
Mest a oboavanj a propadaj u
ak je i mesta oboavanja zahvatio pad morala. Damije, hramovi,
sinagoge i crkve bi trebalo da budu mesta proeta duhovnom energijom.
Ako je mesto pravilno produhovljeno, gotovo svako ko pored
njega proe ili ue, moe to da oseti. Ponekad ak i ivotinje postanu
mirnije.
Danas, meutim, kad odemo na mesto oboavanja, esto moramo
da se vratimo kui da bi pronali mir zbog toliko puno klevetanja, poli-
58
Starije dananjeg drutva
tikih spletki i konfuzije. Nesposobnost duhovnih sredita da nas
uzdignu, stvara atmosferu nepoverenja i razoaranja. Kad mesta
oboavanja zahvati opti nemir sveta, ljudi nisu pravilno zatieni od
neistoe spoljanje okoline.
esto se pripadnici raznih religija mole da bi im se ispunile materijalne
elje, da bi stekli vlast nad nekim ili da bi dobili ono to im ne
pripada. Cilj mnogih molitvi je manipulacija, a ne devocija i predavanje
boanskoj volji. Meutim, Bog nije "izvrilac naredbi" i ne mari za
takve molitve.
Nema svet i h ut oi t a
Ranije, u istoriji, ljudi su traili utoite od proganjanja ili zloinaca
odlazei u crkve, hramove i damije. Na alost, danas to esto nije
sluaj. Veliki broj savremenih crkvi je egocentrian i duhovno nesposoban.
Ne mogu da prue pravo utoite. Ljudima je prirodno da
tre u duhovna pribeita kad pate, ali zlo ne mari gde se neko
sakriva. U nekim zemljama koje sam posetio zloinci i vojnici siluju,
zlostavljaju i ubijaju ljude ak i unutar crkvenih zidina.
Moramo da zavirimo ispod povrine da bi videli zato se to deava.
Danas ljudi u crkvama i hramovima vide toliko licemerja da lako gube
veru u duhovne tradicije i njihove svetenike. U protivnom, postojala
bi barem neka klima potovanja, a ljudi koji prolaze pored svetih
mesta oboavanja prepoznali bi ih kao prebivalita Boga.
Kad kultura ne pokazuje dovoljno ljubavi i potovanja prema Bogu,
ljudi e videti religiju kao jo jedan oblik iskoritavanja. Zbog toga
irom planete ubijaju kaluerice, biskupe i imame.
Li cemerj e rel i gi j ski h voa
Za vreme moje posete Nigeriji pojavio sam se u televizijskoj emisiji
u kojoj se razgovaralo o pljakanju i ubistvu brojnih svetenika u toj
zemlji. Prvo sam rekao da rtve moda nisu bile pravi Boji svetenici.
Mnogi od njih su nosili odoru i drali propovedi, ali svi znamo da spoljanji
izgled ne ini oveka svetenikom.
Ponekad sveteniki kandidati pohaaju kole gde se ui citiranje
stihova, da govore s pravilnom infleksijom i zastanu u pravom
trenutku. Ali, ako se u njihovom srcu i svesnosti ne dogodi promena,
onda samo ue kako da izvode predstavu. Najvei znak pozitivne
promene u neijoj svesnosti jeste sposobnost osobe da uzdigne svesnost
drugih ljudi. Taj faktor bolno nedostaje u mogim dananjim religijskim
istitucijama.
Okrut nost i u i me Boga
U nekim delovima sveta vidimo da se hindusi i muslimani bore jedni
protiv drugih. U Irskoj, katolici i protestanti ratuju ve godinama, a na
Bliskom istoku J evreji i arapski muslimani napadaju jedni druge ve
decenijama. U kojoj se Bibliji, Kuranu, Tori ili vedskom spisu kae da
treba da ubijemo onoga ko ima drugaije duhovno shvatanje? U
kojem se svetom spisu preporuuje nasilje? Ti spisi nas ue potpuno
suprotno, naglaavajui religijsku toleranciju i samilost. Svi nam ti
spisi mnogim razliitim reima savetuju da volimo blinje kao sami
sebe.
U skoroj prolosti religija je tvrdila da ene nemaju duu i na
temelju tog takozvanog "dokaza" ene su bile izloene uasnom
zlostavljanju. Inkvizicija i spaljivanje vetica bili su uasni primeri
zlostavljanja ena i drugih za koje se smatralo da su izvan crkve koja
ima mo iskupljenja. J o u blioj prolosti enama nije bilo dozvoljeno
da glasaju ili poseduju imetak.
U savremenom drutvu popularna kultura esto ismejava vrednost
religije i duhovnosti, ukazujui da su duhovnici staromodni, licemerni
i nazadni. To olakava egocentrinim, bezbonim elementima da zauzmu
istaknuto mesto u naoj kulturi. Meutim, kao duhovni ratnici mi
elimo istinu kao i da ivimo i delimo tu istinu sa drugima. To znai da
ne smemo da dozvolimo da padnemo u iluzije koje su toliko izraene
u dananjem drutvu.
Supt i l na korupci j a
Crkva ima udela u korupciji. Ponekad, ako je svetenikova
propoved preistinita, akon koji sedi u zadnjem delu crkve moe mu
dati mali znak kako bi mu ukazao da staje na ulj nekom od kongregacijskih
lanova. Kasnije mu, nasamo, moe ak rei: "Zna kuu u
kojoj ivi? Naa je. Dobar auto koji vozi? I on je na. Ako ne bude
pazio, mogao bi sve to da izgubi." Tada iznenada veleasni jo jednom
razmisli o onome to je rekao, shvatajui, za svoje dobro, da je
otiao predaleko.
U emu je njegov zloin? Onima koji su propovednici ta situacija je
dobro poznata. Dok govorimo, postajemo ispunjeni duhom svetim i
elimo da pomognemo drugima da ojaaju veru, da stoje uspravnije,
da hodaju malo uravnoteenije i da se odupru mnogim iskuenjima
koja ih okruuju. Dunost nam je, uostalom, da izbavimo ljude dajui
im mone istine koje e im promeniti ivot - a ne razvodnjene i
nemone istine.
Kao to uitelj mora da ukae na greke u pisanju, stavljanju
znakova interpunkcije ili u izgovoru kako bi uenik mogao da se
popravi, tako propovednik mora da pokae drugima u emu treba da
se poprave. Meutim, veina odraslih, ne cenei pravo vodstvo, eli
samo ugodne poteze i umirujue rei. Ne ele da budu izazvani da
pogledaju u vlastite nedostatke kako bi otkrili gde gree i spreavaju
sebe da dobiju svu moguu boansku milost.
Pret erana egocent ri nost
Sve to vidimo govori nam da je stanje u svetu ozbiljno izvan kontrole,
a jedan od najveih pokazatelja je stepen do kojeg ljudi postaju
egocentrini. U ovoj kulturi ak se i deci dozvoljava da pokazuju krajnje
stepene egocentrinosti. Na primer, dok je ranije bilo uobiajeno
da uenici nose uniformu ili jednostavnu odeu u koli, danas mala
deca pokuavaju da se razlikuju od svojih kolskih drugova po odei
- ne po karakteru ili delovanju.
kolska uniforma je imala viestruke namene: inila je uenike
poniznijim, povezanijim i manje rastrzanim povrnim aspektima ivota.
Bogati i siromani su se jednako odevali. Danas se stavlja toliki
naglasak na izgled da su ljudi postali takmiarski raspoloeni, nesigurni
i, konano, egocentrini. U sutini smo nazadovali u razvoju do
sve infantilnijih stanja. Znakove egocentrinosti vidimo gde god idemo
u nainima na koje kupujemo, jedemo i pokuavamo da uivamo.
To se posebno odnosi na fenomen plesa. Do pre nekoliko decenija
ples je bio nain povezivanja i jaanja zajednitva. Ljudi su plesali u
grupama, u kvadratu ili u krugu. Kasnije su se partneri svrstali u
muke i enske parove kako bi plesali na izolovaniji, ali jo uvek komunikativan
nain.
Danas vidimo daje slobodniji nain plesanja postao jako popularan,
gde uesnici pleu svako na svoj nain, potpuno nesistematski. Plesai
izraavaju svoju nezavisnost i instinkt, ne trudei se da se
usklade sa drugima. Plesai slobodnog stila ne ocenjuju se po
sposobnosti da se prilagode, usklade s grupom ili nadopune nastojanja
grupe, ve po sposobnosti da se izdvoje i pokau vlastitu vetinu.
Naravno, to je jedan od mnogih izraza egocentrinosti. Nae ponaanje
kod kue je jo jedan pokazatelj iste sklonosti. Danas moemo
da sedimo kod kue, naruimo hranu i gledamo video pritiskajui
nekoliko tipki. Ali kad gledamo neku televizijsku emisiju, mi samo posmatramo,
ne uestvujemo. Nema nieg normalnog u sindromu
neprestanog gledanja televizije u slobodno vreme. To negativno utie
na nau svesnost, jer se liavamo mogunosti da uimo i volimo u
meusobnom ophoenju.
Rastemo i upoznajemo se meusobnim delovanjem. Kad
postanemo puki posmatrai ivota, stvaramo mnogo nezdravih ljudskih
poremeaja. Takav nain ivota izaziva tupost, nesigurnost, gnev,
frustraciju, a verovatno ak i nasilje. To nije ugodan ivot. Razmislite:
kad elimo da kaznimo dete zbog loeg ponaanja, dajemo mu "time
out". Dete ne sme da komunicira s drugima i mora da sedi najednom
mestu. Za dete to moe da bude muno; ak bi i odraslima bilo teko.
U sutini, gledanje televizije je ista vrsta iskustva kao i "time out". U
tom neaktivnom stanju osoba ui da bude pasivna, egocentrina i
izolovana.
Izgubl j ena deca i oml adi na
Mnogi mladi Amerikanci su izgubljene due. Tumaraju unaokolo
tetovirani i drogirani, s probodenim delovima tela, izbuljenih oiju, s
odeom nalik vojnikim ili zatvorskim uniformama. Zbog ega jedva
prepoznajemo svoju decu? Odgovor je da se, poput veine nas, oseaju
necenjenima i nevoljenima. To se deava kad prava ljubav nije
lako dostupna.
Postoji mnogo vrsta zdrave ljubavi, ali ih je praktino nemogue
doiveti kada su ljudi neprestano izloeni vizuelnim i audio nadraajima
koji u njima sade seme poude i nasilja. Nau omladinu odgajaju
morbidni, poudni video sadraji i muzika. Pored toga, kole nalik fabrikama
ne pouavaju nita o dui i usredsreuju se samo na materijalne
dimenzije ivota. Deca su nam postala lenja i bahata zbog obilja
i preputanja uicima koji ne otkrivaju nijedno dublje znaenje ivota.
Iznutra su toliko prazna da se oseaju bezvrednima bez nekog novog
poduhvata koji im daje privremen podsticaj.
Od najranijih godina, dananja omladina se odgaja na
neprestanom gledanju televizije. Osim izolacije i hipnotikog stanja
koje televizija potie, drugi ozbiljan problem je to to su gledaoci
amerike televizije redovno izloeni nasilju. Desetogodinje dete je
na televiziji ve videlo u proeku hiljade ubistava i nasilnih dela. Crtani
filmovi esto su najgori krivci. Naravno, dok gledaju ta nasilna dela,
deca se takoe ue nepotovanju, sarkazmu, bahatosti, suparnitvu
i nasilnom ponaanju. To podstie sklonost ka nezdravom ponaanju.
Zar je udno to naa deca postaju toliko neprijateljski raspoloena?
Ta nasilna omladina budunost je naih nacija.
Iskri vl j ene vrednost i
Dok toliko mnogo ljudskih bia pati, neki poslovi cvetaju! Nijedno
preduzee na Zemlji ne donosi vie novca od farmaceutske trgovine
i trgovine nezakonitim drogama; udrueni, predstavljaju najunosniji
posao na svetu. Druga po redu najvea industrija je odbrana. U zavrnoj
analizi, to znai da smo postali civilizacija koja usavrava
sposobnost ubijanja dok se istovremeno zatupljujemo drogama.
Svetska civilizacija je pogoena s ta dva glavna uticaja: intoksikacijom
i nasiljem. Statistike pokazuju da su 1987. godine farmaceutska
trgovina i trgovina drogom donele 71 bilion dolara. To se moe
uporediti s bruto nacionalnim dohotkom Sovjetskog Saveza za tu godinu.
Istovremeno, samo nezakonita trgovina drogama u Americi je
donela 300 miliona dolara. Uporedite to s General Motorsom, koji je
1987. u Americi imao najveu legalnu zaradu. Nije zaradio ak ni
treinu iznosa koji se zaradio nezakonitom trgovinom drogom.
Danas je poprite droge golijat! Veoma je opasan neprijatelj. U
Americi je 80% svih ljudi uzelo neku vrstu nezakonite droge do dvadeset
prve godine. Zaista, 50% svih nezakonitih droga u svetu nalazi
trite u Sjedinjenim Dravama. Na nesreu celog sveta, ljudi irom
zemaljske kugle toliko su oajni da imitiraju amerike vrednosti i ivotni
stil, pa i oni poinju da se kontaminiraju alarmantnom brzinom.
U Americi je barem treina svih zatvorenika zatoena zbog problema
povezanih s drogom. Ako, ne daj Boe, nove zemlje uspeju
pravilno da imitiraju ameriku nonu moru, i one e stvoriti situaciju u
kojoj e ogroman procenat stanovnika biti u zatvoru. Vane komponente
njihovog drutva postae pasiva umesto aktiva, a zatvori e
postati ogroman teret poreskim obaveznicima. Posmatrajui stanje
irom sveta, vidimo da glavni prihod veine zemalja dolazi od nezakonite
trgovine drogom. Suoeni smo s vrlo ozbiljnim problemom jer
se tvrdi da zemlje poput J amajke, Kolumbije, Perua i Bolivije, samo
da imenujemo neke, glavni prihod dobijaju od toga to pomau da se
svet zagadi i narkotizira. U stvari, izgleda da taj prihod u velikoj meri
odrava te nacije.
Takoe moemo da primetimo da neke od najbogatijih osoba u
svetu imaju neku vezu s nezakonitom trgovinom drogom. Privrednici,
religijske voe i politiari irom sveta esto se koriste kao paravan za
trgovinu drogom.
Probl em f ar maceut ski h dr oga
Kako se farmaceutske droge uklapaju u mozaik? Mnogi lekovi za
smanjivanje stresa izazivaju zavisnost i mogu da se zloupotrebe.
esto lekovi koje lekar prepie za odreenu bolest stvaraju drugi, ozbiljniji
problem. U mnogim receptima se mogu nai tetni elementi, a
ponekad i oni koji izazivaju zavisnost i uzrokuju komplikacije koje se
ne mogu odmah primetiti.
tetne propratne posledice farmaceutskih droga mogu da budu
strahovite. Na Zapadu su stariji graani hodajue apoteke: prosena
starija osoba uzima petnaestak lekova svaki dan. Prema istraivanjima
Univerziteta u Torontu, prepisani lekovi izazivaju vie od 100 000
smrti i 2,1 milion tetnih posledica.
Svaki lekar e da posvedoi da se ti problemi esto javljaju. Ali ta
jedan lekar moe da uradi? Filozofiju intenzivnog leenja drogama
podupiru mone organizacije i drutvene institucije. Mnoge su osnovane
kako bi u nove lekare usadili lepu odanost profesiji zbog koje
retko postavljaju pitanja o njenim postupcima.
Rasprost ranj enost zavi snost i
Nakon paljivog ispitivanja, moemo da vidimo da razlike izmeu
trgovine nezakonitim drogama i farmaceutske industrije nisu velike.
Sline su po ohrabrivanju zavisnosti. injenica je da su mnogim
ljudima u svetu potrebne droge kako bi ih nosile tokom dana. Uzimamo
pilule i tablete da bi zaspali, da bi se probudili, da bi se osnaili
ili da bi se opustili.
to se vie odajemo drogiranju, to vie kao drutvo poveavamo
probleme. Naravno, problemi su posebno sada ozbiljni jer odreeni
moni interesi manipuliu drutvom. Masovno deljenje droga je jedna
od glavnih tehnika koje te grupe koriste kako bi ljudsku civilizaciju
doveli pod kontrolu. To se ne dogaa sluajno; to je u stvari osnovni
korak u paljivo smiljenom planu za sticanje moi tih sebinih grupa.
Rat i kul t ura oruj a
oveanstvo se nalazi na jo jednom opasnom frontu: trci u
naoruanju. Ne samo to smo rascepkani politiki i religijski, ve je
sada vie nego ikada svetska zajednica postala kultura oruja. Ljudski
zivot postaje sve manje vredan.
Bukvalno smo kultura nasilja. Veina vlada troi vie novca na
odbranu nego na kolovanje dece. To je znaajno, jer ono na ta
vlada troi novac otkriva kolektivnu svesnost zemlje i njenih voa. Prioriteti
su nam oigledno usko povezani sa nasiljem i agresijom. Dok
irom sveta vode bezbrojni mirovni razgovori i pregovori, paradoksalno
je to to se naoruavanje neprestano odvija.
Ne elim da kaem da neto ne valja sa drutvom koje ima snanu
odbranu. ak i u drevnoj vedskoj kulturi, koja je bila duhovno orijentisana,
vojska je igrala vanu ulogu. Ali kad glavni naglasak voa
nacije postane razvijanje jo monijeg razarajueg oruja, taj stav e
prirodno da prodre i do graana.
Na isti nain, deca imitiraju obrasce koje su odrasli postavili. U
naem drutvu je nasilje naalost postalo merilo. Kad mladi ljudi
ponu da grade karijeru, ulaze u globalnu zajednicu koja se temelji na
destruktivnom, tetnom ponaanju. Ulaze u okruenje koje podupire
Ideju da ljudi konflikte treba da reavaju silom. To znai da se ne
usredsreuju na saradnju, ve na nadmetanje, prevlast i destruktivnu
mo.
Vat r eno oruj e kod kue i u kol ama
Nedavno su, kao to svi znamo, u Americi bila uestala ubistva
maloletnika, ukljuujui smrt 15 srednjokolaca koje su njihovi kolski
drugovi ubili u koli u Denveru, u Koloradu. Ta grozota je izvrena iz
hira, a na kraju su ubice ubili i sebe. Kasnije su mladii irom zemlje
vrili nekoliko slinih zloina.
Kao rezultat toga, uenici u mnogim kolama moraju da prou
kroz detektore, kao putnici na aerodromima. Uznemiravajue je to to
su okruenja namenjena za obrazovanje, poboljavanje karaktera i
razvijanje veeg razumevanja ivota postala poprita tolikog nasilja.
Takvi zloini su podstakli polemiku u Kongresu SAD-a treba li se
oruje prodavati na rasprodajama ili registrovati i tako drati pod kontrolom.
Na kraju je odlueno s jednim glasom prednosti da je kupcima
oruja potrebna dozvola - za ta je potrebno samo dve sedmice. U
ovoj zemlji jedan od tri Amerikanca ima pitolj. U svetu nema zemlje
koja je vojno opremljenija.
Rasprost ranj en kri mi nal
Naalost, na mnogim mestima zloinci imaju veu vlast od vojske,
policije, zakonodavaca, ak i vladinih sudskih odseka. Ako paljivo
osmotrimo nae okruenje, zapaziemo da su kriminalci preuzeli vlast
nad mnogim naim susedstvima i zajednicama; u nekim sluajevima
dre u aci cele nacije. Nedavno smo videli da su veoma istaknute
osobe koje trguju drogom u Kolumbiji i drugim zemljama J une
Amerike predloile da otplate nacionalni dug svojih zemalja, a da im
se zauzvrat dozvoli da nesmetano prodaju svoju robu.
irom sveta ljudi ne nalaze utoite od napada kriminalaca, a
povlateni Amerikanci ne bi trebalo da i dalje veruju da se takve
tragedije dogaaju samo u drugim delovima sveta. Ljudi napadaju
jedni druge jer ne mogu da odgode uivanje ak ni jedan minut, lako
su danas takve vrste zloinakog ponaanja u Americi donekle manje
izraene, opte nasilje bi moglo da bukne svakog asa.
Neobuzdana pouda
Kad nam ulno uivanje postane centar ivota, stav prema svim
vrstama ponaanja postaje "zato ne?" Pohlepne i poudne osobe
daleko spremnije podleu arima napretka, ulnog uivanja i slave.
Treba imati na umu da demonske energije izvlae korist iz takvog
ponaanja. Ako nismo paljivi, moemo postati glavna meta razornih
sila koje mogu manipulisati nama kako bi zbog svoje neobuzdane
pohlepe nanele tetu naoj okolini.
Mnoge osobe razuzdanog ponaanja samo su sitni smutljivci i
zavedeni izazivai nereda, poput ulinih prodavaa droge. Krajnje su
sebini, niske svesnosti, sa snanim skolonostima ka ulnom uivanju
i lako ih je navesti da iskoritavaju druge, lako nisu glavni "maheri"
koji stoje iza propadanja naeg drutva, ipak imaju znaajan udeo u
tome. Oni koji radi vlastitih destruktivnih ciljeva ele vlast irokih
razmera bez njihovih uloga imali bi slabu mo.
Nezakoni t o ponaanj e j e samodest r ukt i vno
Ljudi koji se upuste u nezakonite aktivnosti obino nikada ne
prestanu s njima. Takve aktivnosti se veoma teko obuzdavaju.
Dokaz za to smo videli u "ratu protiv droga". ak i vladin zakon moe
malo da uini po pitanju reavanja problema zloupotrebe droga i trgovine
drogom, jer je takvo stanje rezultat ogromne pohlepe, velike
zavisnosti i snane elje za lakom zaradom. Mogunost sticanja zai.
ide je toliko velika da ljudi ponovo i ponovo stavljaju ivot na kocku
uputajui se u trgovinu drogom.
Nedozvoljen seks se takoe teko stavlja pod kontrolu. esto se
oni koji se uputaju u kratke seksualne odnose ele drogirati ili napiti
J er podsvesno znaju da je njihovo ponaanje nemoralno i samodestruktivno.
Na primer, kad mukarac potrai usluge prostitutke, s normalnom
svesnou bi mu bilo teko da to uini. Ako pre toga popije
pie ili uzme drogu, oseae manju krivicu, barem neko vreme. S otupljenom
svesnou ne zanima ga odstupanje od viih ivotnih naela.
Ponekad ene ne pomau da se stanje seksualno proete
suvremene kulture popravi. Mnoge zapadnjakinje se danas odevaju
kao da su upravo izale ispod tua! U nekim sluajevima, suknja im
|odva pokriva bokove, a ipak se pitaju zato se mukarci uznemirnvaju.
J ezikom tela i nainom odevanja te ene objavljuju drugima:
"Dostupna sam". ena bi trebalo da ceni i pazi oblik koji joj je Bog
ulio, a ne da ga koristi samo da bi privukla mukarca. Svaki mukarac
kojeg na takav nain privue ionako ne vredi. Kao majkama sveta,
enama nisu potrebni odnosi koji se temelje samo na fizikoj
privlanosti, jer nee potrajati.
Izopaena seksual nost
U dananjem drutvu se seksualnost veoma pogreno shvata.
Koren mnogih drutvenih bolesti moe se nai u zloupotrebi seksualne
energije. Na primer, ne moemo raspravljati o SIDI zaobilazei
temu nedozvoljenog seksa jer su neodvojivo povezani. Takoe ne
moemo razgovarati o nedozvoljenom seksu a da se ne osvrnemo
na silovanje, incest i zlostavljanje dece. Mora se razmotriti i drutveni
fenomen pornografije i zloina abortusa. Svi ti dehumanizirajui problemi
su meusobno povezani.
Prava ljubav znai nesebinost, potenje i brigu. To znai da
ivimo za dobrobit druge osobe. Meutim, danas je veina nas zaboravila
kako da voli. Vie nam je stalo da impresioniramo druge, da
im laskamo i da manipuliemo njima. Umesto da unapreujemo svoje
najbolje dugorone interese i interese onih s kojima dolazimo u dodir,
teimo za privremenim uicima koji na kraju vode do frustrirajuih
neprilika.
Shvatanje da smo samo fiziko telo je koren svih naih drutvenih
nevolja. Deo nae ljudske prirode je da izraavamo ljubav - da je dajemo
i daje primamo. Meutim, savremene osobe koje imitiramo i istiemo
kao uzore ne podravaju odnose ispunjene ljubavlju. Trebalo
bi da se zapitamo da li je holivudska etika zaista vredna imitiranja.
Na primer, mnoge holivudske romanse koje se deavaju u stvarnom
ivotu krajnje su egocentrine i poudne, a holivudske zvezde se uputaju
u sve vrste nastranog ponaanja. Poto su filmske zvezde svim
laskanjem kojim su obasipane podsticane da budu tate i egocentrine,
nije iznenaujue to mnoge od njih ne znaju kako da uspostave
dubok i smislen odnos. Da li je udo to u naem drutvu
preovlauju kratkoroni, egocentrini seksualni odnosi?
Tragedi j a SIDE
U korenu problema SIDE nalazimo alosnu injenicu da je veina
ljudi izgubila razumevanje slavne i svete prirode seksualnog ina.
Svetske statistike pokazuju da broj obolelih vrtoglavo raste. Za manje
od 20 godina 40 posto svih Afroamerikanaca u Sjedinjenim Dravama
obolee od SIDE. Dva i po miliona ena u Africi ima SIDU, a 80 posto
svih ena u svetu obolelih od SIDE su Afrikanke.
Pornograf i j a u svet u
Pornografija je jedna od najveih industrija u zapadnom svetu, a
sada prodire i u zemlje Treeg sveta. Pornografija poveava zlostavljanje
ena i dece, a doprinosi i razvodu, naputanju i optem nasilju.
Uzrok tome je to to ona podstie nau najniu prirodu i ini nas
neosetljivima na rastue nivoe zlostavljanja i iskoritavanja. Takoe
se veruje da pornografija poveava broj sluajeva silovanja, jer scene
nasilnog seksa na ekranu mogu neke mukarce da navedu da misle
da ene ele da budu silovane.
Si l ovanj e i nasi l j e
Bilo je vremena kad su se ljudi daleko manje usuivali da siluju
nego to je to sluaj danas. Danas mnogi zlostavljai to ine ne
marei za posledice. Neprestano gledaju okrutna dela silovanja i
nasilja u bioskopima, na televiziji i u tampi. to je ponaanje odvratnije,
esto se vie odobrava i privlai veu panju. To kod ljudi stvara
zelju da i sami iskuse takvu vrstu nasilja.
Porast i ncest a
Incest i zlostavljanje dece su svakodnevno u porastu, jer se u ovom
drutvu sve manje razmenjuje stvarna ljubav, a u srcima ljudi podstie
sve vea pouda. Naravno, prirodno je i poeljno da majka i otac oseaju
ljubav prema svojoj deci. Ali, kad se ta ljubav preobrazi u
poudu, roditelji mogu da zlostavljaju vlastitu decu radi ulnog uivanja
kao izopaen izraz ljubavi. To je odvratno i gnusno, ali takoe
moramo priznati da su brojni faktori u naem drutvu, kao to su opojna
sredstva i podsticaji putem medija, jaki afrodizijaci koji pobuuju
seksualni poriv. Kad nema zdravih naina izraavanja tih poriva, da
bi ga zadovoljile, slabe osobe mogu da se okrenu svojoj deci.
Zl o pobaaj a
J edno od najgorih krenja ljudskih prava je pobaaj. Do pobaaja
dolazi prvenstveno zbog toga to ljudi ele ulno uivanje bez
obaveza. Pobaaj je prvi put legalizovan 1920. godine u Rusiji. Kina
ga je legalizovala 1950.godine, Engleska 1960., a Amerika 1970.
Zato je pobaaj legalizovan prvo u Rusiji? Ateistika filozofija objanjava
da ljudski oblik nije nita drugo nego skup organa i atoma.
Ako prihvatimo takvo stanovite, u emu je problem s uklanjanjem
suvinog tkiva? U svetu se svake godine izvre milioni pobaaja. Zastraujue
je i zamisliti karmike posledice koje e roditelji morati da
trpe za taj zloin.
Obiaj da se sve vrednosti predstave kao relativne dozvolio je milionima
ljudi da prihvate pobaaj i nazivaju ga slobodom. Ali ipak, kako
moemo da zanemarimo injenicu da embrion za samo tri nedelje
ima otkucaje srca? Za sedam nedelja mu funkcionie mozak. Od
samog poetka su prisutni svi hromozomi potrebni za stvaranje ljudskog
bia.
Uprkos tim injenicama, predsednici, senatori i druge voe nee
spreiti taj zloin, jer se plae da e lobisti koji zastupaju legalizaciju
pobaaja svojom moi uticati na izbore. ak se i svetenici i imami
boje da im se usprotive jer se boje da e biti izbaeni iz zajednice.
Najtuniji aspekt te situacije je to to mnoge mlade ene
pribegavaju pobaaju ne shvatajui da su dobile blagoslov da se brinu
za odreenu duu. Umesto toga, ubijaju novo telo te due - telo
nekoga s kim su moda bile blisko povezane u nekom od prolih ivota
ili nekoga ko je mogao da im podari prekrasne pouke i darove. Ali
naa sadanja "civilizacija" kae da je dopustivo ubiti embrion koji ne
moe sam da se brani.
Mnoge due pokuavaju da dou u ovaj svet da bi pomogle da
postane bolji, ali su milioni njih osujeeni. Glavni razlog tome je to to
smo izgubili potovanje prema svetoj prirodi seksualnosti. Seks
preesto postaje samo stvar trljanja tela o telo radi uivanja.
Od pori canj a nema kori sti
Poricanje neugodnih injenica nikada nee uspeti da rei svetske
probleme. Niti e tvrdnja da smo duhovne osobe posluiti kao opravdani
izgovor za neobraanje panje na sadanju situaciju. Ako
prouimo ivote veine duhovnih osoba u prolosti - od Isusa Hrista
do Harriet Tubman, od drMartina Luthera Kinga do Mahatme Gandhija,
od Nelsona Mandele do majke Tereze - videemo da su svi oni
bili krajnje zabrinuti za svet.
Neto nije u redu s nainom na koji ivimo. Moramo da se zapitamo
zato. Uprkos tolikim prirodnim bogatstvima, vetinama, inteligenciji
i dobrim namerama, zato u dananjem svetu ima toliko
unitenja i ljudske patnje?
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Molim vas da podrobnije objasnite kako tehnologija nije neutralna?
Odgovor : Kao to smo rekli, tehnologija moe da bude u sebi i po
sebi, ali njena primena definitivno nije neutralna. to je korisnikova
svesnost degradiranija, to opasnija tehnologija moe da bude u njegovim
rukama. Opasnosti koje proizilaze iz spoja velikog biznisa i
loe nauke mogu biti strahovita pretnja oveanstvu i zato se mnogi
ljudi plae nekih eksperimenata koji se danas vre u biotehnologiji.
Obino mislimo da je drutvo vrlo napredno ako moe da proizvede
mnogo monih spoljanjih stvari, ali, u stvari, to je esto znak da ljudi
predaju svoju mo mainama i spoljanjim stvarima. Istinski napredna
civilizacija je ona u kojoj ljudi nisu robovi spoljanjih stvari, ve imaju
pristup svojoj uroenoj unutranjoj moi da stvore i naprave ono to
im je potrebno. U Vedama postoji pria o Arjuni koji je spasao ivot
demonu po imenu Mayadanava, koji je eleo da mu se odui
pouavajui ga mistinoj nauci o yantrama - stvaranju maina. Meutim,
Krina je zamolio Arjunu da ne ui tu nauku, objanjavajui da
vodi na grean put. Istorija je zaista pokazala da industralizacija i
nauni napredak u pogrenim rukama mogu da izazovu veliko
unitenje, a da tehnologija osobe slabog karaktera moe da uhvati u
zamku i odvede putem degradacije.
Pi tanj e: Kako moete da poveete nae brojne potekoe s injenicom
da je Amerika glavno sedite mnogih glavnih duhovnih organizacija?
U Americi postoji toliko mnogo snanih duhovnih i metafizikih
grupa, a ipak je puna destruktivnog i antidrutvenog ponaanja.
Odgovor : To se deava zbog dualnosti. Dualnost je sutinska komponenta
materijalnog sveta, kao to je voda sutinska komponenta
okeana. Materijalni svet je po svojoj prirodi proet dualnou; sve to
J e dobro ima u sebi neku primesu loeg. Potpuno savrenstvo postoji
samo u duhovnom svetu. To je razlika izmeu apsoluta i dualnosti.
Kad god u materijalnom svetu postoji veoma pozitivna sila, uvek postoji
i veoma negativna sila. U ovom svetu to dvoje ide ruku pod ruku.
Ipak, imajte na umu da je mo sama po sebi neutralna - bilo da
J e to ekonomska mo, mistina mo ili neka druga mo. Mo moe da
prati i mrane sile i sile svetla. Kao to u Americi postoje masoni i
druga dobronamerna tajna drutva, tako postoje i drutva neistih
pobuda. Ne znai da su sva tajna drutva negativna, ve da su tajna
po tome to njihovo delovanje nije dostupno javnosti. Njihovi ciljevi
su esto konstruktivni. Mnoge takve grupe su se okupile u Americi
zbog uloge koju ova zemlja igra u svetu u ovom dobu. Mo prirodno
krui na sistematski nain. Prvo jedno carstvo dobije priliku da stekne
i odri slavu, ali u skladu s korienjem i zloupotrebom svoje moi,
kasnije moe da izgubi poloaj na svetskoj pozornici.
Mnogi metafiziari kau da je Afrika bila svetsko sredite znanja
i tehnologije pre mnogo hiljada godina. Meutim, zbog zloupotrebe
duhovnog znanja, taj kontinent je izgubio poloaj zvezde vodilje.
Svaka kultura ima svoju priliku. Karma se ispoljava na razne naine
i nije sluajno da se neki uzdiu do moi, dok drugi padaju. To se
deava i sa pojedincima i sa nacijama. Izmeu delovanja i posledice
mogu da postoje vremenski razmaci tokom kojih nam Bog prua priliku
da se popravimo, ali u odreenom trenutku dogaaji mogu da
odu predaleko i pad je neizbean.
Zastanite na trenutak i osvrnite se na istoriju. Setite se kako je
Amerika stekla veinu svoje zemlje i ekonomsku prevlast. Veina
naina bila je potpuno grena - ropstvo, ekonomska eksploatacija i
istrebljenje domorodaca, da navedemo samo nekoliko primera. Zato
je kocka baena. Posledice pristiu i Amerika e morati da plati cenu
za gradnju ekonomije na krvi i nasilju.
Veliki deo rane amerike ekonomije temeljio se na ropstvu. Uz
sramotno ropstvo, odvijala se i industrijska revolucija, u kojoj su i belci
i crnci zapravo bili tretirani kao robovi. U Engleskoj, amerikoj
matinoj zemlji, deca su radila 12-15 sati na dan, a Amerika je usvojila
slinu taktiku. Da bi stvar bila jo gora, Amerika je stalno zlostavljala
"slabije" nacije i vlastite slabije graane, retko, ako i ikada, dajui
odgovarajuu naknadu za njihov rad i usluge.
Bez uvijanja reeno, mnogo toga to je Ameriku uinilo snanom
bila je demonska energija. Amerika nije jedini krivac; ne pokuavamo
da optuimo nijednu naciju. Iz ljudske istorije smo nauili da su u
ovom dobu svae oni koji imaju mo skloni iskoriavanju onih koji
zavise od njih umesto da ih tite.
"Uspeh" esto gledamo povrno. Vidimo kratkorone rezultate, a
zanemarujemo ostalo. Grena osoba moe vrlo brzo neto da stekne,
ali kasnije e posledice pokazati da se takve preice nisu isplatile.
Svesnost Boga znai iveti po Boijim zakonima i prihvatiti ono to
nam je dodeljeno. Sebini, nemoralni ljudi se bune i zahtevaju vie,
ali na kraju neizbeno pate.
Pogledajte fotografije "superbogatih". Nisu svi sreni. Mnogi su
izvrili samoubistvo ili su prerano umrli. Uprkos svom bogatstvu i
obilju naeg drutva, mentalna bolest je u porastu. Psihijatri su toliko
traeni da samo u jednoj zgradi u Washingtonu D.C. ima vie psihijatara
nego u svim drugim zemljama. Amerika ima apsolutno tragine
nivoe nezadovoljstva i oaja.
Ostale nacije to treba da shvate kao upozorenje. Umesto da slede
vodstvo Amerike, moraju paljivo da razdvoje ispravno od pogrenog.
Najzdraviji korak koji svetske nacije mogu da preduzmu radi sopstvenog
opstanka jeste usvajanje oblika komunalizma koji odgovara
njihovoj kulturi. To je bio deo prirodnog uroenikog ivljenja od pamtiveka.
Takoe mora da postoji potovanje prema hijerarhiji i prihvatanje
da je ona deo Bojeg plana. Demokratija je esto farsa, jer iroki slojevi
ljudi ni sa im ne mogu delotvorno da upravljaju. To je vetaki
proces koji spreava napredak. Osim toga, tokom napada i drugih
kriza, demokratija nije praktian nain donoenja odluka. Sve to je
potrebno da bi drutvo dobro funkcionisalo jeste jedan obueni i
duhovno usmereni voa ili mali nukleus posveenih pojedinaca s
nekoliko savetnika. Zaista, uroenici irom sveta vekovima primenjuju
takav nain vodstva.
Stari naini moraju ponovo da se prihvate. Moramo da potujemo
starije, titimo nau decu i pokazujemo prirodno potovanje prema
Majci Zemlji i Bogu. Materijalistika ideologija se toliko uvukla u nae
razmiljanje da smo osnovna naela sveli na najmanju moguu meru.
Postali smo toliko materijalistiki orjentisani i sebini da je svako u
opasnosti. Ako prihvatimo jake programe za samoproienje i cenimo
velika bogatstva koja nam je Majka Priroda dala, moi emo
mnogo toga da uradimo da pomognemo sebi i drugim delovima sveta.
4. t a st oj i i za svega?
J edna od najopasnijih pojava na naoj planeti u ovom dobu jeste
.istematsko nastojanje da se suzbije zdrava kultura u namernom
pokuaju da se uniti duhovnost bilo koje vrste. Tvorci takvih pokuaja
koriste sva sredstva koja su im na raspolaganju kako bi izazvali kulturno
razaranje i na oiglednim i na suptilnim nivoima. Njihov cilj je da
stvore stanje zbunjenosti uvoenjem naina ivota i navika suprotnih
uzdizanju individualne i kolektivne svesnosti. Dragi moji, sigurno je
neki od vaih problema posledica uticaja irenja grene kulture.
Meutim, utehu i snagu ete nai na putu duhovnog ratnika.
Kao duhovni ratnici, treba da shvatimo da opstanak ne zavisi samo
od naeg delovanja, ve i od naeg reagovanja na ponaanje drugih.
Niko nije ostrvo. Moramo da odravamo visok nivo svesnosti uprkos
degradiranim drutvenim vrednostima i nadiemo negativne uticaje
koji nas okruuju. Da bi to postigli, prvo moramo postati svesni prave
prirode sila koje su se udruile protiv nas.
Negat i vne si l e i r om svet a
U Los Anelesu u lanku "New Times Magazina" pod naslovom "Pll.
ika due" pisalo je: "U naputenoj zgradi u Santa Moniki Glen
Mason oboavao je satanu i hipnotisao svoje prijateljice tinejderke.
Trebala mu je odgovarajua rtva koju bi prineo bogu, a naao ju je
u etrnaestogodinjoj Shevawn Geoghegan." Gnusni dogaaj koji je
sledio samo je jedna od mnogih slinih strahota koje pokazuju kako
t.ilas negativnosti preplavljuje savremeni svet. Materijalistika kultura
iskrivljuje linost savremenih ljudi. Ta negativna pojava zahteva prepoznavanje
i opreznost.
t a j e zl o?
Zlo se ustalilo u naem drutvu i njegovim institucijama. Neko moe
dii pita zbog ega bi trebalo da obratimo panju na to zlo. Zar ne bi
jodnostavno trebalo da se usredsredimo na dobro? Odgovor je da
moramo da poznajemo protivnika da ne bi postali nesmotrena rtva.
Kada shvatimo zlo, postajemo svesni suptilnih provala takve nega-
tivnosti u nae drutvo - i u nau psihu. Naoruani tim razumevanjem,
postajemo oprezniji, pa moemo da spreimo ili neutralizujemo tetu.
Re "zlo" izaziva slike uasnih zloina kao to su ubistva, zlostavljanje
dece, koncentracioni logori u Bosni ili uasni sukobi i siromatvo
u podrujima poput Sudana i Somalije. Izraz "zlo" takoe nas podsea
na Hitlera, Musolinija, Staljina i druge bezimene koji su bili
odgovorni za genocid nad milionima J evreja, Evropljana i Rusa; podsea
nas na desetine miliona amerikih uroenika i na trgovinu
robljem s preko 60 miliona Afrikanaca.
Zlo ima daleko podmuklije lice, ukljuujui i nameran pokuaj predstavljanja
materijalnog sveta kao jedine valjane stvarnosti. Kada
razvijemo vezanost za ulno uivanje - to je prirodna posledica smatranja
fizikog sveta krajnjom istinom - postajemo robovi svojih elja
i lako podleemo spoljanjoj kontroli. U potrazi za sve veim uivanjem,
oseamo nagon da se takmiimo s drugima, jer svako postaje
potencijalna pretnja naem uivanju. Postajemo ranjivi kad je na oseaj
za blagostanje povezan s posedovanjem predmeta i fizikih
zadovoljstava koji se lako mogu ukrasti ili smanjiti.
S obzirom da smo skloni da u drugima vidimo negativnost koju kod
sebe poriemo, verujemo da e ljudi lagati, manipulisati i krasti kako
bi ulno uivali na na raun. Rezultat je svet ispunjen strahom,
sukobom i nepoznavanjem viih stvarnosti ivota. Kao posledica toga,
svet je naseljen ljudskim biima kojima je, zbog njihovog straha,
veoma lako upravljati.
Ist ori j sko gl edi t e
Sveti spisi kau da je na svemir prvobitno bio osloboen svih zlih
uticaja i da su njime vladale istoa i visoka svesnost. Kasnije je nastupilo
razdoblje kad su zlo i pravednost mogli da postoje u istom
svemiru i na istoj planeti. J o kasnije je dolo vreme kad su zle i
potene osobe mogle da se rode u istom plemenu ili porodici. Danas
imamo jo izazovniji obrazac po kojem zlo i potenje mogu istovremeno
da postoje u istoj osobi. To znai da u svima nama postoji
boanska i demonska strana. Zato smo kao pojedinci odgovorni da
postanemo svesni te line unutranje stvarnosti i da iz trenutka u
trenutak pravimo pravilne izbore koji e podupreti viu svesnost.
To zahteva stalnu budnost jer greh ima mnogo lica. Meutim,
moramo paziti da ne vidimo zlo tamo gde ga nema. Ne smemo da
podlegriemo stereotipima koji nas podstiu da projektujemo takozvano
zlo "tamo negde" kako bi izbegli vlastite sumnje u sebe. esto
ujemo uoptavanja kao to su "Svi belci su sebini izrabljivai", "Svi
su crnci lenji", "Sve ene su zavodnice". Mnogima je lake da veruju
da je "avo" utelovljen u pripadniku druge rase ili kulture, a mnogi
veruju da su sve ene opasne, zavodljive sirene ili vetice.
To nije tako jednostavno. Takva imenovanja nikad nisu unapred
odreena. Na stav prema drugima zavisi od stanja nae svesnosti i
srca. Osobe istog srca, ak i kad ih spoljanji pritisci izazovu da budu
rasisti ili sektai, odupree se takvim tetnim uticajima zbog svog unutranjeg
razumevanja i vie percepcije.
Sukob i rasparavanj e
Demoni vole da izazivaju rasparavanje i odvraaju nas od nae unutranje
svesnosti celine i veze sa drugima. J edan od naina na koji
to rade jeste podsticanjem predrasuda, rasizma, seksizma, mnotva
drugih "izama", a ponekad ak i masovnog ubistva. Uprkos takvim
uticajima , uvek moramo da imamo na umu da smo braa i sestre po
svesnosti, a ne po vrsti kose, puti, dobi ili polu. Osim toga, osoba koja
prodaje drogu naem malom roaku ili navodi nau prijateljicu na
prostituciju ne ponaa se kao brat ili sestra, bez obzira na rasnu ili
drugu pripadnost. Ako takvu osobu prihvatimo kao lana porodice na
temelju tako povrnih faktora kao to su boja koe, dob ili dijalekt,
nnda imamo krajnje iskrivljeno shvatanje i definiciju porodice.
Istorija takoe pokazuje sklonost destruktivnih osoba da pridaju
veu vanost spoljanjim razlikama umesto slinostima. Na primer,
vi znaju da je Hitler isticao razliku izmeu J evreja i Arijevaca i da je
iskrivio tumaenje vedskog koncepta arijevske rase. Njegova doktrina
.irijevske rasne superiornosti se temeljila na pogrenom poistoveivanju
arijevaca sa spoljanjim obelejima poput boje kose, puti i
porekla. Meutim, izvorno znaenje rei "arijevac" odnosi se na
nekoga ko shvata vie ljudske vrednosti. Ne sadri geografske ili
i.isne komponente. Arijevac je svako ko shvata ljudski zadatak da se
vrati u Boje kraljevstvo putem ljubavi i sluenja.
Sline taktike su se koristile da bi se desetkovale podgrupe kao to
.u Afrikanci ili ameriki uroenici. Kad su Evropljani prvi put doli u
Ameriku, uroenike su smatrali "divljacima", a ta etiketa se koristila
kako bi se opravdao, irom rasprostranjeni genocid kad su sever-
noameriki doseljenici rairili velike boginje meu uroenicima dajui
im ebad zaraena virusom. Sve je to bilo prihvatljivo jer u umovima
doseljenika te osobe nisu bili pravi ljudi. Ne tako davno
Afroamerikanci se takoe nisu smatrali pravim ljudima ve pokretnom
imovinom, neto slino ivotinjama. Lieni ljudskog dostojanstva u
oima belih Amerikanaca, bezbrojni crnci su bili linovani, silovani i
lieni mnogih osnovnih ljudskih i zakonskih prava.
Meutim, s obzirom da povrinske razlike nemaju nikakvo
znaenje, pramena rase ili etnike grupe koja je na vrhu drutvene
lestvice nee, u sutini, nita promeniti. Da jo jednom ponovimo,
prava pramena je stvar svesnosti. Na primer, esto ujemo da crnci
tvrde da su belci uzrok njihovih problema i da se sada zbog toga bore
u "domovini". Sve je to besmisleno. Sukobi izmeu crnaca i crnaca,
belaca i belaca, u materijalnom svetu postoje od pamtiveka.
Samo pogledajte Irsku, gde je bilo toliko graanskih nemira i religioznih
sukoba. Zar mislite da je veina ratova u Africi posledica rasizma?
Kao primer naveemo nedavni sluaj. Nigerijski umetnik i
politiki zatvorenik Fela Anikulapo Kuti borio se protiv crnih afrikih
ugnjetavaa od sedamdesetih godina do svoje smrti devedesetih godina
prolog veka. Ti crni ugnjetavai su nekoliko puta pokuali da
ubiju Felu. Uspeli su da mu ubiju majku spaljujui joj kuu do temelja.
Boja nije imala nikakve veze s tim; bila je to stvar svesnosti.
Samo u Nigeriji se vodilo preko 250 religioznih ratova od sticanja
nezavisnosti od kolonijalne vlasti. Nijedan od njih nije imao nikakve
veze sa rasizmom. Zaista, neki od najveih sukoba izbili su meu osobama
iste boje. U crkvama se najei sukobi vode meu pripadnicima
iste religije, kao to je najozbiljniji problem s kojim se svaki
ameriki policajac susree esto nasilje u porodici. Najozbiljnije pretnje
i problemi javljaju se ee u porodici nego sa strancima.
Kad smo vezani za predmete ulnog uivanja, elimo da zatitimo
ono to smatramo svojim. Kao rezultat toga, svet je pun "grupa slinih
interesa" i "grupa razliitih interesa", to znai da jedna grupa obuhvata
prijatelje, a druga se sastoji od neprijatelja. Paradoks je u tome
to smo, u interesu sigurnosti i samozatite, stvorili upravo suprotno;
kulturu ispunjenu strahom, sukobima i opasnou. irom zemaljske
kugle umnoavaju se problemi etnikih i plemenskih sukoba, rasizma
i seksizma. To je jasan pokazatelj naeg kolektivnog nepoznavanja
prave svrhe ljudskog ivota i hitne potrebe za viom svesnou svih
nas.
Istina je da ne postoje dva iva bia koja su potpuno slina. Svi smo
poput snenih pahuljica, svaka jedinstvenog oblika. Ali ipak, u sutini
svi smo isti, kao to su sve pahuljice nainjene od vode. Demonske
sile, u nameri da nau svesnost uine spoljanjom i da nas
neprestano dre van ravnotee, uverile su nas da neopravdano pravljenje
razlika i meusobno nadmetanje donosi korist. Na taj nain,
kako se razdvajamo, mogu lake da upravljaju nama kako bi sproveli
svoje sebine planove. Kad nas izolacija i potreba da se oseamo
voljenim oslabi, mogu lake da manipuliu nama kako bi nas pokorili
i liili nae prave prirode.
St rat egi j a " zavadi pa vl adaj "
Dobro i zlo nikada nisu bili stvar rase ili plemena. Meutim, pripadnici
raznih grupa pokuavaju da raspale pitanja rase, nacionalnosti,
plemena, drutvenog stalea ili bilo koje druge podele meu ljudima
kako bi stekli mo i oslabili protivnika. Na taj nain ele da zaustave
sile dobra kako bi ih spreili da se ujedine i prepoznaju ono to im je
zajedniko. Deo demonske strategije je da hukaju mukarca protiv
ene, rasu protiv rase, narod protiv naroda i pleme protiv plemena.
Kada seme nesloge jednom pusti koren, uvueni smo u beskorisnu
estoku borbu i lako padamo pod vlast onih koji ele nama da manipuliu.
Naravno, ljudi koji greno deluju i razmiljaju vie vole stanje zbunjenosti
jer u takvoj atmosferi mogu da sakriju svoje motive, kradu ta
god ele i ine sve vrste tajnih zloina. Deluju prikrivajui istinu i
odvraajui nas od svojih tajnih, grenih i okrutnih zloina. Takvi negativni
ljudi uvek trae naine da nam isprazne depove, oskrnave istou
i suptilno ukaljaju svesnost.
Pol ubogovi i demoni
Prilikom analiziranja svega trebalo bi da koristimo holistiki pristup.
To znai da prvo treba da pokuamo da posmatramo i shvatimo ljudsko
stanje. Bog je namerno stvorio okruenje na Zemlji neprijateljskim,
jer ne eli da se tu udobno oseamo. Zna da su odvojenost
od Njega i prekrivenost iluzijom krajnje bolno, opasno iskustvo koje
nam donosi veliku alost i patnju. Takoe zna da nas zagaenje
prisutno u ovoj okolini tera da privlaimo jo veu patnju dok greno
delujemo. Ali, ta je u stvari instrument nae patnje? To je demonska
energija, koja nam se predstavlja pod bezbrojnim privlanim
maskama.
Kao duhovni ratnici moramo nastojati da prihvatimo pozitivno i borimo
se protiv negativnog. Delujui tako, treba da procenimo razlike
izmeu demona i anela, polubogova. Mnogi demoni su opunomoeni
i poseduju mistine moi, ba kao i polubogovi. Razlika
meu njima je motiv i rezultat. Mona pobona osoba uzdie ljudsku
civilizaciju, dok neko ko je moan, a ipak bezboan, usmerava energije
prema razaranju, degradaciji i unitenju. Moni demoni, ba
kao i mona duhovna bia, izvode razne obrede. Namena svih
obreda je da se uklope u utvrene zakone svemira i da opunomoe
ljude da ostvare svoje planove, bilo pozitivne bilo negativne.
Kad se moan demon rodi, vedski spisi objanjavaju da se esto
cela atmosfera i etar planete uznemire. Roenje takvih bia moe da
izazove oluje, sue, potrese ili tornada. Ponekad se nebo zamrai, a
munje sevaju. Njihovo roenje izaziva takva uznemirenja jer se takvi
demoni estoko opiru Bojoj volji.
Sveti spisi i ostali verodostojni izvori izjavljuju da mnogi moni demoni
nisu stanovnici ove planete i da imaju veliko znanje o nevidljivim
podrujima. U stanju su da koriste razne moi i suptilne energije da
bi uticali na nas na mnogim nivoima. Znaju kako da deluju na materiju,
kao i na ljudski um. Ti demoni u stvari preobraavaju materiju i
svesnost jer veto vladaju materijalnim i mentalnim energijama.
I polubogovi i demoni poseduju mistine moi, ali demoni po svojoj
prirodi imaju neke prednosti, posebno u materijalnom carstvu. Glavna
prednost demona je, za razliku od Gospodovih sledbenika koji su
mirni, zadovoljni i odvojeni, to to su krajnje vezani, agresivni i gnevni.
Ta strast, zahvaljujui kojoj napreduju, ini ih veoma energinim i
agresivnim.
Pogledajte, na primer, kako su demoni promenili savremeni nain
oboavanja. Ne tako davno, najlepe i najraskonije zgrade bile su
crkve i katedrale, hramovi, damije i sinagoge. Danas se najprobranija
i najimpresivnija arhitektura koristi za banke i kazina. U Las
Vegasu, prestonici kockanja, svakih nekoliko godina obnove se brojne
blistave graevine. To je odraz sistema savremenih vrednosti.
Moramo imati na umu da je glavni cilj veine ljudi u materijalnom
svemiru da imaju oseaj moi nad drugima. Ustvari, ta elja za
vladanjem drugima je upravo ono to nas je dovelo na planetu
Zemlju. To posebno vai za demone. J edan od naina koji im najbre
prua oseaj vlasti i moi nad drugima jeste muenje drugih bia.
Ponekad ak postanu i voe u duhovnim organizacijama samo da bi
unitili te institucije ili iskoristili i ak oduzeli ivot stotinama sledbenika.
Tuna injenica je to to demoni preziru Boga i ele da Ga zamene.
Oni su sama suprotnost Bogu. Demoni uvek ele da se bave delatnostima
koje im omoguavaju da se oseaju kao Bog i uivaju kad ih
drugi oboavaju. Meutim, da bi bili oboavani, moraju da stiu sve
veu vlast i mo. ele da ljude naine robovima tako da bi
oveanstvo bilo prisiljeno da zavisi od njih u svemu. Zaista, to je
demonski plan za dvadeset prvi vek. Neka nam, kao duhovnim ratnicima,
ovo poslui kao podsetnik. Moramo neprestano da pazimo
na svoje ponaanje i pobude kao i na muziku, filmove i druge uticaje
kojima izlaemo svoj um. Samo tako emo izbei okaljanost,
degradaciju i nesvesno ropstvo.
Ko su demoni ?
Demoni nisu samo neka holivudska izmiljotina. Nisu ni izmiljena
vista bia koje su "naivni" umovi srednjeg veka ili nezapadnjakih kultura
prihvatili kao stvarne, a koje savremeni um moe da odbaci kao
puko praznoverje. Demoni zaista postoje, a nae materijalistiko,
"nauno" raireno verovanje da ne postoje samo jaa njihovu mo
nad nama.
Svete spise esto smatramo mitovima ili, u najboljem sluaju, neinnim
istorijskim prikazima. Zaboravljamo da spisi takoe slue kao
loleskopi u budunost i prozori u druge dimenzije. Ne shvatamo da
nam spisi daju uvid u ono to moemo da oekujemo ovde na Zemlji.
Na primer, kad prouavamo prirodu demona u spisima, otkrivamo da
je to, bez obzira gde se nalazili, njihovo ponaanje isto.
Osim toga, demoni nisu ogranieni na jednu vrstu bia ve postoje
i razliite vrste demonskih bia. Neke su ljudskog, a neke vanzemaljskog
porekla. Kao to je ovaj svemir ispunjen razliitim rasama,
plemenima, zemljama i planetarna, tako je i dom razliitim vrstama
demona koji spadaju u posebne kategorije i vre dela u zavisnosti od
svoje misije.
Ko su pravi demoni? Prema mnogim svetskim spisima, kad ljudi napuste
telo i pre nego to uu u drugo fiziko telo, njihov predhodni
ivot se procenjuje na temelju njihovih sveukupnih prolih dela. Na
sledeem stepenu evolucije, na temelju njihovih pobuda, kao i prikupljenih
zasluga i grehova, dobijaju telo koje e primiti i pratiti njihovu
duu. Neka bia imaju snanu elju za veoma grenom okolinom.
Mogu da postanu demoni koji se zatim rode u okolini u kojoj mogu biti
okrueni kulturom koja im omoguava da usavre svoje demonsko
ponaanje i uivaju u njemu.
Drevni vedski spisi upozoravaju da su demoni bia opunomoena
da unitavaju. Nisu samo sitni grenici koji prave beznaajne planove.
Nisu normalna ljudska bia koja su na neki nain postala uverena da
zbog novca i moi treba da odstupe od "potenja". To su bia koja su
roena ili zbog odreene namene unitavanja i iskoritavanja ili su
odgajana upravo s tim ciljem.
Veoma moni demoni mogu u ogromnoj meri da utiu na ljudsku
svesnost. Vedski spisi takoe izjavljuju da takvi demoni vre razne
obrede i uivaju jedui ljudsko meso - posebno oni demoni koji
pokuavaju da potkopaju one aspekte ljudskog drutva koji su po svojoj
prirodi duhovni. Zaista, veina obreda demona potpuna su suprotnost
onome to jaa duhovni ivot. Sramote krst i zloupotrebljavaju
svete spise. Izazivaju najveu moguu neistou. Kao rezultat svojih
obreda, demoni ljudoderi bivaju obdareni mistinim moima kako bi
manipulisali materijalnim energijama na sve mogue naine.
Pri mer iz i vot a
Da ne bi pomislili kako je ovo melodramsko preterivanje, dozvolite
mi da vam ispriam jedan dogaaj iz sopstvenog iskustva. Dok sam
studirao na Prinstonu, sprijateljio sam se sa uticajnim meunarodnim
profesorom. J ednog dana u poverenju mi je rekao da lino zna mesta
na Karibima i u Evropi gde se bogati multinacionalni biznismeni okupljaju
i vre obrede koji ukljuuju i jedenje ljudskog mesa. Kad mi je
to ispriao, pomislio sam da je preterano dramatian, a cela stvar mi
je izgledala potpuno smena. Meutim, kad sam proitao druge
iskaze i temeljno prouio svete spise, konano sam shvatio da su profesorove
rei vrlo verovatne.
U nedavnoj prolosti su se pojavili izvetaji o svetskim voama koji
jedu delove ljudskog tela. Ti pojedinci, kao i oni slini njima, uspostavljaju
sve veu vlast nad drutvom i uspeno ire mentalitet Kali yuge,
to je jedno od rastuih izopaenja. Na primer, nije sluajno da su
droge rasprostranjene irom zemaljske kugle, a mase ljudi postale
ovisnici. irenje droge je omiljena delatnost demona, jer zahvaljujui
drogama ljudi postaju robovi, gube mo rasuivanja i skloni su svim
vrstama zloinakog ponaanja.
Demonski obredi uvek znae sebino, lino uivanje. Zbog toga
ima toliko puno primera da demoni napadaju jedni druge, raskidaju
rasne saveze i izdaju poverenje. Ako neto i dele s nekim, to je samo
zato da bi stekli ono to ele. Ti demoni ponekad ive na Zemlji prerueni,
kao i na udaljenijim mestima odakle mogu da utiu na nau
planetu.
Demonski pl an
Demonska svesnost je daleko rasprostranjenija nego to moemo
da zamislimo i daleko tetnija od pojedinanih sluajeva monstruoznog
ponaanja. Ma kako uasno izgledala, situacija je zapravo
mnogo gora. Satanizam se umetnuo u samu strukturu naeg drutva,
usmeravajui drutvena kretanja, potiui globalne sukobe i u velikoj
meri manipuliui politikim i ekonomskim sistemima iza kulisa. Dok
svako od nas meseari kroz ivot, usredsreujui se na svakodnevne
potrebe i elje, demonski plan se postepeno sprovodi kako bi iskvario
umove nae prijemive omladine, raspirio optu degradaciju
stanovnitva i porobio iroke slojeve preko droga, medija i
nkonomske eksploatacije. Namera im je da pobude nau niu prirodu
potiui gnev, strah, pohlepu, depresiju i mrnju - istovremeno potiskujui
nau svesnost o viim stvarnostima ljudskog postojanja.
U ovom dobu demonsko delovanje strahovito uzima maha u obliku
masovnog pokuaja centralizovanja vlasti kako bi ljudi bukvalno
postali robotski robovi. Da bi shvatili tu pojavu, prvo moramo da shvatimo
ropstvo i ono to rob zaista jeste.
Robovi su ljudi bez linih prava koji su izgubili vlast nad svojom sudbinom.
Vie ne mogu da primenjuju slobodnu volju. Umesto toga,
moraju da rade iskljuivo za druge. Ta druga osoba, ili robovlasnik,
retko ih, ako uopte ikada, pita za savet ili im dozvoli da imaju udela
u plodovima svog rada. Sloboda robova je, naravno, krajnje
ograniena na brojne naine, jer je uskraivanje slobode sama
priroda ropstva.
Skloni smo da okove povezujemo s ropstvom jer su u ranija vremena
robovlasnici koristili fizika sredstva kako bi ljude liili slobode.
To vie nije sluaj. Veina dananjih okova je mentalna i emocionalna,
ali su delotvorni - u stvari delotvorniji, jer, zavedeni udobnostima i
lanim oseajem sigurnosti, vie ne prepoznajemo nedostatak slobode.
Slino nainu na koji se daljinskim upravljaem menjaju televizijski
kanali, mnoge ljude u savremenom svetu udaljeni uticaji i kontrola
liavaju slobode i manipuliu njima. Na primer, imamo li izbora ako se
od nas trai da izaberemo izmeu dvojice kandidata, od kojih obojica
ele da proguraju isti skriveni plan? Drugim reima, demoni ve dugo
deluju. Stekli su neprocenjivo iskustvo tlaenja, tako daje savremeno
ropstvo postalo mnogo sofisticiranije od ropstva u prolosti.
Kako to f unkci oni e?
Na primer, zamislite da sam tako postepeno stekao vlast nad svom
vaom imovinom da ste to jedva primetili. Zatim zamislite da sam vam
dao odreenu svotu novca, pruajui vam neogranienu priliku da
troite taj novac u bilo kojoj radnji koju izaberete, od kojih sve sada
pripadaju meni. Dalje zamislite da sam u vama izazvao toliko stresova
da elite da kupujete sve vrste zabava koje vam prodajem.
Naravno, stvar je u tome da e novac koji troite otii pravo u moj
dep. To se deava uprkos injenici da je sve to kupujete ustvari
poteklo od imovine koja je prvobitno pripadala vama toliko koliko sada
pripada meni. Drugim reima, sva roba koju vam prodajem potie od
poseda kojem bi vi trebalo da imate pristup, osim injenice da sam
sve to nezakonito prisvojio sebi. U stvari, dao sam vam novac kako
biste poveali moj prihod i dao sam vam privid slobode kako bi mi
novac davali dragovoljnije.
Robovlasnici mogu imati bezbroj motiva i planova za sticanje dobiti.
Meutim, interesantno je to to se dananji robovlasnici razlikuju od
preanjih, jer su ciljevi savremenih robovlasnika rekreacijski. Ta nova
vrsta robovlasnika toliko je bogata da se porobljavanje drugih esto
dogaa radi igre i zabave.
Kad igra novcem dosadi, ti ljudi moraju da pronau neka druga
sredstva podsticaja. S obzirom da nikako ne mogu da potroe novac
koji su zgrnuli, sledei izazov im postaje sticanje moi, kontrole i manipulacije.
To se deava zbog toga to su bogati i superbogati meu
najizopaenijim ljudima na planeti.
Robovi postaju sredstvo kojim robovlasnici mogu da manipuliu i
kontroliu. Na primer, jedan od ciljeva dananjih robovlasnika jeste
pronai naine da se zaposli jeftina ili besplatna radna snaga kojom
bi mogli da grade kanale, puteve, eleznike sisteme, fabrike ili bilo
koji drugi instrument nadmoi i kontrole. Takoe ele da vladaju politikim
i ekonomskim oblastima.
Ropst vo ve post oj i
Na ovoj planeti ve postoje mnogi robovi koji izgledaju kao normalna
ljudska bia. To su ljudi iji su umovi namerno zavedeni drogama, implantima
i drugim sredstvima. Neki su uspeli da se spasu i objave
svoje prie, ali u veini sluajeva njihovi iskazi vrlo slabo krue u
ogranienim tajnim krugovima, kako bi spasili bive robove od potpunog
unitenja.
Uz pojedince koji su posebno izabrani kao meta porobljavanja kako
bi sproveli odreene planove, mnogi od nas na ovoj planeti postali su
robovi fizikih elja: droga, medija i materijalnih udobnosti. ta nas
ini robovima naih strasti? Vezanost za grubi materijalizam. Ko podstie
grubi materijalizam? Pogodite ko!
U ovom opasnom vremenu u istoriji svet je u ozbiljnoj krizi jer je
veina ljudi ve pod kontrolom. Na primer, koliko ljudi ne moe dugo
izdrati bez pia, cigarete, televizije ili droge? Neki televizijski zavisnici
toliko su u vlasti televizije da e se, ako neko pokua da promeni
kanal na kome gledaju reklame ili neku emisiju, razbesneti jer njihova
zavisnost o takvoj vrsti nadraaja toliko velika.
Uzmimo na primer droge. Kad neto tako jako elimo da sebi
uskraujemo hranu, seks ili drutvo i gubimo svaki oseaj za moral,
ak i zlostavljajui, zanemarujui ili kradui od nae porodice, to nije
mali zloin. Droge koje zavisnike odvode na mone "visine" nisu neki
napici koje je nekolicina dece u podrumu napravila od kunih
hemikalija. Ti opijati i halucinogeni esto dolaze iz udaljenih mesta na
Zemlji. Iza takvih, irom sveta rasprostranjenih projekata stoje
ogromne koliine novca kao i sofistikovane vane osobe i naunici
koji godinama sprovode istraivanja uz podrku demona na veoma
monim poloajima.
Tempo savr emenog i vot a
Proseni graani ne koriste mnogo od svoje slobodne volje. Zaista,
kako mogu da se smatraju slobodnima kad im je toliko shvatanja
silom nametnuto? Takozvani "normalni ljudi" toliko su novano i energetski
preoptereeni da jedva funkcioniu. Da bi opstali u savremenom
svetu moraju da zadovolje toliko mnogo kriterijuma i skoe
kroz toliko mnogo obrua da imaju malo ili nimalo vremena za duboko
razmiljanje. J ednostavno treba da otplauju svoje dugove i ispunjavaju
svoje obaveze. Mogu samo da nastave da monotono rade,
poput hrka u kavezu, nadajui se da ispod njih nema ponora. Kad se
s posla vrate kui, jedu, pokuaju da plate raune, gledaju televiziju i
odmore se.
Gde je vreme za razmiljanje i razluivanje? Nema ga. Da bi
zadrali privid i izbegli potpunu propast, pribegavaju nezdravim alternativama
kao to su droge, kockanje i alkohol. Samo tako mogu da
preive sedmicu bez nervnog sloma. Na kraju se neto urui - najee
su to njihova srca ili uznemireni umovi.
Te zahtevne materijalne delatnosti, maskirane kao "ludi tempo
savremenog ivota", dresiraju ljude da ne postavljaju pitanja o
izvorima takve neprestane zaposlenosti, ve da nekritino prihvate
sve to je dostupno. Namera je da nas spree da postavljamo vanija
ivotna pitanja, da nas usmere na materijalne izazove svakodnevnog
ivota i da raspiruju nae elje za ulnim uivanjem kao lak beg od
pritisaka koji nas mue. Demoni uvek ele da podstiu nae elje za
ulnim uicima kako bismo zanemarili dublja ivotna iskustva i
zaokupili se pokuajima uivanja u svemu to nas zagolica. Krajnji
cilj im je da centralizuju mo irom sveta i sve nas kontroliu bez napora
i lako. Kad se to jednom dogodi, moi e lako da nas kontroliu
i manipuliu nama.
Pl anovi za mani pul i sanj e
Kao to ljudska bia prave planove za poslovni razvoj, nove
graevinske projekte i razvoj karijere, tako demoni prave planove za
irenje ateizma, anarhije i masovnog porobljavanja. Smiljaju
posebne kampanje kako bi uticali na drave, planete i itave svemire.
Demoni, posebno oni jako moni, uvek dobro znaju ko su im neprijatelji.
Znaju kako da nas oslabe i unite. Znaju kako da podstaknu
nae nie strasti. Strunjaci su za otkrivanje naih slabosti i izvlaenje
koristi iz njih.
Danas su demoni postali toliko moni da veina njih zapravo gov-
ori: "Pa ta?" i izazivaju nas da neto uradimo. Kau: "To je u redu;
ubili smo vaeg Dona Kenedija, vaeg Malkolma X, vaeg dr Kinga.
Ubili smo vaeg Gandhija i ako ne budete pazili, uutkaemo i vas."
U prirodi demona je da finansijski eksploatiu, da manipuliu
ekologijom i da podstiu genocid. U njihovom programu je i uspostavljanje
korumpiranih diktatura s totalitaristikim osobama kao lutkama.
Sve te delatnosti, kao i mnoge druge, za njih predstavljaju "uobiajen
posao" jer im je jedini plan da steknu mo i prevlast.
Psi hi ka mani pul aci j a
J edna slabo poznata metoda demonske kontrole jeste psihika manipulacija.
Sve je jasnije da se glavne svetske sile bave istraivanjem
nadprirodnih pojava, to znai da mnoga demonska bia razvijaju
mistine moi. Kao to iskren jogi takve metode koristi da bi pomogao
drutvu, danas mnogi demoni pribegavaju slinim metodima kako bi
unitili drutvo. Poput noa, psihike metode su same po sebi neutralne.
U rukama hirurga no je blagoslov, a u rukama zloinca
prokletstvo.
Neke ljude vie ne zadovoljava da paranormalne pojave smatraju
pukom mitologijom. ele da znaju kako mogu da ovladaju njima i da
ih bolje shvate, da bi tako stekli mo nad drugima. Zato su zemlje
poput biveg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Drava s tim ciljem
uloile ogromne sume novca u istraivanje natprirodnih pojava.
Vl ast put em pr opagande
Budui da stalno pokuavaju da unite civilizaciju, demonski elementi
koriste sva raspoloiva sredstva za tetnu propagandu. To podrazumeva
i savremene mantre kao to su slogani, dinglovi i
pop-muzika kako bi uticali na optu atmosferu i proeli je negativnom
energijom. Mnoge naizgled nevine reklame imaju uinak slian uinku
ubrizgavanja droge u krv. Kad smo dugo vremena izloeni takvim
nadraajima, postepeno ostajemo bez ivotne energije dok usmeravamo
panju na materijalna ula na svetovan, ivotinjski nain.
Namera demona je da nas spree da prihvatimo dublje nivoe
razumevanja kako bi sa nas svukli mentalni i duhovni oklop koji je
potreban da bi se izbegla manipulacija i kontrola.
Nemojte pogreno da mislite da je ova situacija sluajna. Elementi
u ovom svetu smiljeno koriste kontrolu uma i podsvesne efekte kako
bi preuzeli vlast nad naim procesom razmiljanja. Cilj svih tih nastojanja
je toliko nas zbuniti i dovesti u oaj da emo spremno prodati
svoje due za malo olakanja i spokoja. Demoni ele da nas dovedu
na ivicu kako bismo lako prihvatili bilo kakvu pomo - ak i ako je
takva "pomo" potpuno razorna.
Ponekad mediji, pod upravom tih tetnih koalicionaa, koriste implikacije
i aluzije kako bi manipulisali javnim miljenjem i onemoguili
naem umu da postavlja pitanja. Te negativne sile ele da verujemo
da su sva raspitivanja o metafizici, duhovnosti ili vanzemaljskom ivotu
opasna ili kultna. Iz jasnih razloga ele da manipuliu tu sferu
znanja kako bi mogli da zadre vlast i dre ljude u neznanju,
porobljene i bespomone.
Zavi snost o drogi kao nai n kont rol i sanj a drut va
Ve smo spomenuli jo jednu pojavu u savremenom svetu koja nije
sluajna: zavisnost od droge. Ono to se sada deava predstavlja
sistematski planiranu inicijativu da se pogora ve anestezirano
stanje ljudskih bia u dananjoj civilizaciji. Velikom delu svetskog
stanovnitva je nepoznato da mnoge svetske vlade aktivno uestvuju
u trgovini drogom. Na primer, u Sjedinjenim Dravama, uprkos "ratu
protiv droge", na videlo je izaao dokaz o navodnoj upletenosti CIAe
u delatnosti trgovine drogom.
Setite se da droga umanjuje mo rasuivanja, oslabljuje panju i
izaziva dezorijentaciju i paranoju, gotovo nas potpuno onesposobljavajui
da prepoznamo svoje prave neprijatelje. Droge u najmanju
ruku stvaraju zavisnost koja korisnike ini povodljivim i lako podlonim
manipulaciji. Statistike su zapanjujue. Oko 20 miliona ljudi u Americi
su zavisnici od marihuane. Istovremeno, samo u Sjedinjenim
Dravama, oko 8 miliona ljudi su zavisnici od kokaina i preko milion
od heroina.
Zapanjujui podatak je da e, u proeku, manje od treine zavisnika
od odreene supstance moi da se oslobodi od te zavisnosti. Kao
rezultat toga, moralna struktura svih drutava slabi iz dana u dan.
Vremenom e sve manje ljudi moi da pobedi svoju zavisnost. U
stvari, mnogi od njihovih mentora i rehabilitatora i sami e biti zavisnici.
Zanimljivo je da se upliv droga u drutvo esto poveava tokom
odreenih razdoblja - posebno kad postoji neka znaajna akcija za
uzdizanje svesnosti. Osim toga, kada se deavaju politike pobune,
esto vidimo iznenadnu poplavu lako dostupnih droga. Ta strategija
je takoe deo demonskog pokuaja da nas zarobi i porobi. Kada u
stratekim vremenima vladaju haos i zbunjenost, energija nam se
raspri pa moemo da ponemo da zaboravljamo na prave probleme.
Namerno i zazi vanj e pr obl ema
Zar ima boljeg naina jaanja moi od potajnog izazivanja naizgled
nesavladivih problema, a zatim, kao odgovor na zahteve javnosti,
uvoenja drastinih mera za reavanje problema? To je jedna od
tehnika koju negativne sile koriste kako bi odrale i poveale svoju
vlast, sve uz punu podrku i odobravanje javnosti.
Na primer, uz tajni sporazum vlada, velike korporacije mogu
namerno da unite poljoprivrednu samodovoljnost u nekom podruju,
a zatim preostalim poljoprivrednicima da prodaju seme i
poljoprivredne proizvode - time poveavajui svoju centralizovanu
vlast. Ratovi su poinjali i zavravali s nesigurnim mirom pod nadzorom
"mirovnih snaga". Provala nasilja vatrenim orujem izazvala
je u Sjedinjenim Dravama buno zahtevanje "kontrole oruja". Proces
je podmukao jer su hranjenje gladnih u svetu, odravanje mira ili
kontrolisanje nasija sami po sebi vredni hvale. Na taj nain tajne sile
uvek izgledaju kao nai prijatelji, kad ustvari ne ine nita drugo osim
sto koriste prevaru i nemoralnost da bi ojaali svoju mo.
Vl ade su i zneveri l e nae poverenj e
Nije iznenaujue da neki elementi u naim vladama ne zastupaju
nae najvee interese. Meutim, mnogi od nas nisu svesni u kojoj
meri su nas izdali oni koji tvrde da su nam dobronamernici. Istina koja
e se vremenom razotkriti, daleko je razornija od onoga to smo saznali
iz mnogih izvetaja koje smo dobili preko medija. Kroz te programe
i lanke saznali smo da je ono to smo verovali o svojim
vladama, lokalnim voama i kolskim pogodnostima esto potpuno
suprotno stvarnosti. Otkrili smo da su mnogi od naih tobonjih
posveenih javnih slugu prodane due i izdajnici, upleteni u laganje,
pranje novca, zavoenje, manipulisanje, pa ak i gore od toga.
To je samo mali vrh ledenog brega. Umesto da zastupaju interese
ljudi, mnoge od osoba na vlasti ele da manipuliu masama i eksploatiu
ih. Zapanjujue je za mnoge od nas to to ne vai samo za
nacije u razvoju, ije je zloupotrebljavanje esto nailazilo na veliki
publicitet u inostranstvu. To vai i za glavne svetske sile, u kojima su,
iza kulisa, mnoge politike figure i reimi prvenstveno posveeni
unitenju svetske ekonomije i ponovnom uvoenju vrste suptilnog
ropstva o kojem smo ve govorili. Sve je to smiljeno planirana strategija
koja je deo demonskog plana.
Taj na drut va
Glavni razlog svih sukoba i konfuzija irom sveta jeste ono to ja
nazivam Velikom Lai. J edna od najveih lai ikada izreenih
oveanstvu jeste: "Dobije ono to vidi." U stvarnosti nije tako. To
je korenska la u sri celog niza slinih lai. I na ekonomskom, politikom
i drutvenom polju, odvijaju se bezbrojne prevare i lai kako bi
se zavarala javnost. Gotovo nita nije onako kako izgleda.
Po predskazanju svetih spisa, materijalnim svetom sada upravljaju
tajna drutva koja ine "nevidljivu vladu". Gotovo u svakom podruju
ivota postoje grupe, savezi i bratstva kako bi sprovodili odreene
planove i programe. Tajna drutva nisu rairena samo u Evropi i Sjedinjenim
Dravama; postoje irom sveta. Izabrani lanovi koji se pojavljuju
u javnosti retko su oni koji zaista dre vlast u svojim rukama.
Tvrdi se da su u ranoj istoriji Sjedinjenih Drava i drugih zemalja osnivana
tajna drutva kako bi sauvala svete podatke i znanje radi dobrobiti
oveanstva. Zbog bezobzirnosti njihovih protivnika mnoga od
tih drutava morala su tajno da deluju kako bi pokuala da sauvaju
drevnu mudrost, univerzalno znanje i vie metafiziko razumevanje
za sledee narataje.
Naalost, uprkos njihovim potovanja vrednim namerama, u mnoga
od tih drutava uvukli su se manje konstruktivni elementi. Kao to to
demoni obino rade, pijunirali su delatnosti tih drutava, ulazili u njihovo
lanstvo, uili njihove tehnike i koristili ih kako bi stekli veu vlast
nad masama. Tuno je to to su u mnoga tajna drutva i grupe koje
su imale neko napredno razumevanje ljudskog stanja i svemira prodrli
negativni elementi.
Ovo ne znai da su svako tajno drutvo ili mona elita sebino, destruktivno
orijentisani. Meutim, to nas upozorava da budemo krajnje
oprezni i da se ne zavaravamo prividom. Oni koji imaju mo, bogat-
sivo i vlast imaju sklonost da ih zadravaju za sebe, podrivaju uticaj
suparnika i svima nam oduzmu ono to mogu.
Nevi dl j i va vl ada
Ta tajna drutva vre snaan uticaj na "nevidljivu vladu" koja manipulie
tokom svetske istorije. Pogledamo li paljivo svetske dogaaje
i uzroke koji stoje iza njih, verovatno emo otkriti da nekolicina monih
pojedinaca i organizacija zapravo odreuje redosled deavanja.
Mone elite i multinacionalni bankari upravljaju velikim delom onoga
to se deava irom zemaljske kugle. U mnogim delovima sveta na
videlo izlaze informacije o tajnoj vladi koja upravlja ovom planetom i
o moguim vezama te vlade sa institucijama kao to su Vee za
meunarodne odnose, Meunarodni monetarni fond i Trilateralni
odbor.
Mnogi veruju da je ta nevidljiva vlada vodea sila koja stoji iza velikog
dela destruktivnog ponaanja koje danas tetno deluje na planetu.
esto se smatra da ta vlada ima zlonamerne motive i da je
politiki i ekonomski lukava. Na primer, neki multinacionalni bankari
mogu posredstvom politike odrediti hoe li zemlju snai depresija ili
recesija.
lanovi te tajne vlade takoe su svesni nefizikih stvarnosti koje su
namerno skrivene od irokih slojeva ljudi. Kao rezultat toga, neki su
u kontaktu s monim biima koja prebivaju u drugim dimenzijama -
biima opunomoenim da sprovedu razorne akcije na planeti Zemlji.
Neka vana pi t anj a
Moemo da se zapitamo kako je svemilostivi Bog mogao da dozvoli
da se takva situacija razvije. Zato ima toliko satanskih uticaja i moi
meu nama? Moe li pravda pobediti zlo? J esu li nas zarobili demonski
uticaji? Ako jesu, je li mogue daje demonski elemenat superiorniji
od boanskog?
Treba postavljati takva pitanja jer izgleda da osnovne strukture
naeg drutva vie podstiu tetno ponaanje od dobrih dela. Ljudi su
umesto blagotvorne energije poeli da prihvataju greno delovanje
kao normalno. J esu li vojnici pravednosti izgubili bitku? Predaju li se
sve vie manipulaciji i kontroli?
Moramo imati na umu da se ovaj svemir temelji na dvostranosti.
Svi sveti spisi, kao to su Biblija, Kuran, Tora i Vede, govore o onostranim
biima kao to su aneli i arhaneli. Kad god postoji jedan polaritet,
mora da postoji i njegova suprotnost. Ravnotea meu ta dva
polariteta esto se naziva "jin i jang" ili enski i muki. Gde god u
svemiru postoji dobro, kao njegova protivtea postoji zlo.
Na Zemlji se neprestano vodi rat izmeu pobonih i bezbonih, koji
izbija zbog agresije i zloinatva demona. To je veni aspekt materijalnog
sveta. Glavno obeleje tog rata je to to demoni neprestano
pokuavaju da pokore nae umove i ukaljaju nas kako bi preokrenuli
ravnoteu moi u svoju korist.
Rel at i vnost i zat akavanj e vi eg znanj a
Drevni sistemi znanja obuhvatali su posebne obiaje i tradicije koji
su spreavali zlo da iskvari njihova temeljna, bezvremenska naela.
Danas to vie nije sluaj. Umesto kulture koja se temeji na apsolutnoj
istini, savremeni svet stvara klimu relativnosti. S obzirom da savremena
civilizacija sve smatra relativnim, destruktivne vrednosti mogu
lako da prodru u kolektivnu svesnost. Zato danas svako radi ta hoe,
kad hoe i kako hoe, bez obzira kakve posedice to moe da ima na
druge. U navali na ulno uivanje, izgubili smo oseaj zajednitva i
brige za nau brau i sestre.
Danas mnoge najprodavanije knjige na tritu preporuuju da "uspostavimo
vezu sa svojim oseajima", ne obazirui se na uinak
naeg ponaanja na druge. Podstiu nas da radimo ono to nam se
svia, slobodni od svih zabrana. Naalost, takav stav nije daleko
iznad ivotinjskog ivota. Ne smemo nikada da zaboravimo da smo,
kao ljudska bia, obdareni unutranjom svesnou koja nam
omoguuje samoobuzdavanje.
Meutim, nai brojni medijski idoli, terapeuti, psihoanalitiari i, u
nekim suajevima, ak i propovednici, poduavaju nas, u ime
samozadovoljstva, da radimo ono to nam se svia i ne obuzdavamo
svoje fantazije. Oigledno ti prevaranti samo pomau ljudima da se
oseaju ugodno u svojim egocentrinim ivotima, bez ikakvog oseaja
grie savesti ili kajanja.
To je kao kad bolesni lee bolesne. Najvea prevara je to to smo
primorani da verujemo da ne postoje apsolutne istine i da su sve vrednosti
relativne. To je savremena besmislica.
Postavka tradicionalnih sistema je takva da se istoa apsolutnih
vrednosti uva iz narataja u narataj. Na primer, u islamu se eicima,
u Indiji guruima, na Tibetu lamama, a u Africi krajevima i poglavicama
poverava uvanje i prenoenje svetog znanja. Te osobe su mediji
boanskog priticanja. Osim toga, ako njihovo ponaanje ikada
postane neprimereno boanskim naelima i oskrnave njihov sveti zadatak,
skup stareina, svetenika i uitelja pobrine se da ti duhovni
voe ili izvravaju svoje dunosti ili napuste svoj poloaj.
Drugim reima, u tradicionalnim sistemima svetenici, kraljevi i
poglavice daleko su od toga da su osloboeni bilo kakvog nadzora,
lako ti posebno postavljeni pojedinci treba da slue kao kanali kroz
koje protiu boiji blagoslovi u zajednicu, ipak moraju biti odgovorni
za svoja dela. Na alost, zapadna materijalistika civilizacija nas ui
da su takvi tradicionalni sistemi arhaini i nebitni za savremeni ivot.
Umesto toga, naa kultura se sve vie degradira, jer odbacujemo sve
uvare koji bi spreili da nas lane vrednosti i nepotpuno znanje
odvedu s pravog puta.
Kad zapadnjaka filozofija gradi svoje vrednosti na izjavi: "Mislim,
dakle postojim" ili kada nam strunjaci savetuju "radite ono to vam
se svia", najbolje je da pobegnemo glavom bez obzira. Takav savet
je tetan i opasan. Pravi ivot se ne temelji na naim potrebama i eljama
niti se okree oko egocentrine udnje za linim udovoljenjem.
Temelji se na sluenju drugih u okviru naih odnosa s porodicom, zajednicom,
drutvom i, konano, Bogom. Uprkos tome, dominantna
zapadnjaka paradigma kae da je pojedinac "poetak i kraj" postojanja.
Tako smo podsticani da se takmiimo jedni sa drugima kako bi
za sebe dobili to je mogue vie bez obzira na posledice. To je, dragi
moji, zlo i nikada nam nee pruiti pravu utehu ili sreu.
Zdrava, uspena civilizacija ima mnogo ire interese. U takvoj kulturi
svaka osoba postoji kao deo celine. Kao to smo ranije spomenuli,
osnovna premisa zapadnjake misli jeste:"Mislim, dakle postojim."
Moda je tako, ali o emu razmiljamo? Moemo da razmiljamo o
zlostavljanju deteta, silovanju ene ili pljakanju starice. Kvalitet naih
misli i posledice su ono to se rauna, a ne samo injenica da postojimo
kao zasebna ega koja razmiljaju. Vredimo zato to pripadamo
zajednici i to smo, na kraju krajeva, blisko povezani sa svemirom. Ne
moemo da postojimo odvojeni od svega. Dok delujemo u zajednici,
postajemo odgovorni pred drugima za svoja dela i njihove posledice.
To je ono to nae postojanje ini znaajnim. Naalost, naglasak na
relativnom znanju i vrednostima koji toliko preovladava u savre-
menom drutvu podstie nas da se iz dana u dan oseamo manje
odgovornima.
Danas su mnogi ljudi razoarani relativnou. Pitaju se zato bi se
ubijali od rada da bi ovladali vetinom koja je relativna prema trendovima
dana ili jurili za karijerom koja je takoe relativna - a sve
vreme se od njih oekuje da se ponaaju kao da su sve te relativnosti
apsolutne. Tuno je to nas sadanje paradigme ne podstiu da
razmiljamo o bilo emu to je apsolutno i veno. Umesto toga, savremena
civilizacija nas ohrabruje da se posvetimo samo onome to je
funkcionalno, ne istraujui vea ivotna pitanja. U takvim okolnostima
bilo bi dobro da se zapitamo:"Za koga funkcionalno?" Ko ima
koristi od iskljuivog usredsreivanja na praktine, funkcionalne aspekte
ivota na raun neeg veeg?
Savremeno drutvo je izvrilo zapanjujue naune proboje i uvelo
tehnoloke novine. Kao to znamo, ranije su ljudi mislili da je Zemlja
ravna. Naa nauka je toliko napredovala da smo shvatili tu pogreku.
Danas nesumnjivo imamo silno mnotvo tehnologa koji reavaju naizgled
nemogue probleme. Pa ipak, naa kultura je na mnogo naina
daleko primitivnija od kulture naih predaka. Samo povrno shvatamo
pravu svrhu ljudskog ivota i izgubili smo oseaj zajednitva i odgovornosti.
Da bi problem bio jo gori, mnogi nai takozvani "tehnoloki
napretci" samo nam jo vie komplikuju ivot ne zadovoljavajui osnovne
ljudske potrebe za smislom, sluenjem i ljubavlju.
Uprkos ogranienom gledanju na mnoge stvari, savremena materijalistika
kultura uglavnom shvata da ljudska bia koriste samo mali
procenat sposobnosti mozga. Veliki deo nae svesnosti ostaje uspavan.
Kad posmatramo ljude roene s veim sposobnostima percepcije
i mogunostima od "normalnih", moemo da steknemo mali uvid
u neverovatan potencijal ljudskih bia. Tada shvatamo kako malo zapravo
znamo. Osim toga, nauka koristi instrumente koji su nesavreni,
a nauno znanje stiemo ulima, koja su esto relativna i
nepouzdana - to je savremena fizika pokazala dokazujui da posmatra
utie na ono to posmatra ili da svetio nekad izgleda kao estica
a nekad kao talas.
J edan od glavnih ciljeva demonskih sila jeste uguivanje duhovnosti
u savremenom svetu. Ponekad demoni pokuavaju da direktno
spree nae duhovne delatnosti, ali ako ne uspeju, ta im je sledei
korak? Pokuavaju da iskvare religiju i duhovnost suptilno ih menjajui
kako bi ih prilagodili vlastitim ciljevima. Na taj nain navode ljude
da veruju da se bave verodostojnim duhovnim procesom, a ustvari
su izvrgnuti tetnom manipulusanju i kontroli.
J o jedan nain na koji takve sile deluju protiv duhovnosti jeste
pokuaj obeshrabrivanja ljudi u tekoj nevolji. Na primer, mogu da
pitaju gladne:"ta vam je potrebno: hleb, novac, hrana?" Zatim mogu
da im se rugaju i kau da se za sve to mole svome Bogu.
To je, naravno, ubojiti udarac za nekog ko nema odreeni stepen
duhovne zrelosti. Kad se takve osobe mole Bogu i ne dobiju trenutni
rezultat, postaju krajnje obeshrabrene. Zbog toga su duhovna zrelost
i jaka vera preko potrebni. Duhovni ratnici shvataju da Bog nije izvrilac
naih naredbi. Nije potrko koji juri u supermarket kako bi ispunio
nae materijalne elje. Duhovni ratnici su itekako svesni mnogih
lukavosti i obmana demona i ele da izbegnu takve zamke, dok
druge upozoravaju na opasnosti.
Pi t anj a i odgovori
Pi t anj e: Iznosite mnogo pojedinosti o nekim vrlo neobinim temama,
zato takvo znanje nije dostupnije prosenom oveku?
Odgovor : To znanje je dostupno svakome, ali mnogi ljudi ne ele da
se suoe s neugodnim injenicama. Kao to smo ranije spomenuli,
Ima mnogo onih koji ele da iskoriste one koji slepo slede. esto
sluamo o veoma stvarnim opasnostima slepog sleenja duhovnih
voa bez pravilnog i pomnog ispitivanja, ali ta je sa slepim kupovanjem
ove materijalistike kulture? Neprestano prihvatamo podatke kao
znanje, a propagandu kao mudrost.
To jasno prikazuje jedna vedska pria. Bio jednom kraljev pera koji
je imao magarca koji mu je pomagao da nosi teke terete. Bio je
veoma vezan za njega - pevao bi mu, lepo ga hranio i mislio na njega
svaki dan. Magarac, po imenu Sunanda-Gandarva, bio mu je najblii
drug sve do tunog dana kad je uginuo. U to doba je vladao obiaj da
se obrije glava kad lan porodice ili neka vana osoba umre. Pera
|o, skrhan tugom zbog gubitka prijatelja, odluio da obrije glavu. Kad
|o doao u palatu, kraljev svetenik ga ugleda i upita zato je obrijao
!)lavu. Pera odgovori:"Danas je preminuo moj dragi Sunanda-Gandarva."
Svetenik pomisli da je umrla vrlo ugledna osoba pa i on
obue crninu i okupa se u svetoj reci. Kraljev ministar vide svetenika
I peraa te ih upita zato su obrijali glave. Kraljev svetenik odgovori:
"Zar ne zna? Danas je preminuo Sunanda-Gandarva." Tako i ministar
obrija glavu i okupa se u reci. Kralj vide ministra, svetenika i
peraa te im postavi isto pitanje. elei da podri svoje verne podanike
i on obrija glavu i okupa se u reci.
Kad vide peraa, svetenika, ministra i svog voljenog kralja obrijanih
glava, kraljica upita kralja zato su to uradili. Kad kralj odgovori da je
uzviena osoba pod imenom Sunanda-Gandarva preminula, kraljica
upita: "Ko je ustvari taj Gandarva?" Kralj nije znao odgovor pa je
zamoli da malo saeka dok upita ministra. Kad upita ministra, ovaj
mu odgovori da treba pitati svetenika. Kad ministar upita svetenika,
svetenik odgovori da mora pitati peraa.
Svetenik ode do peraa i upita ga: "Koje ustvari taj Sunanda-Gandarva?"
Pera odmah brinu u pla, objanjavajui kako je Sunanda
bio divan, kako su se voleli i kako njegov ivot vie nikada nee biti
isti sada kada je njegov dragi prijatelj preminuo. Svetenik upornije
upita: "ao mi je, ali ne seam se ko je bila ta osoba." Najzad, jo uplakaniji,
pera grcajuim glasom odgovori da je Sunanda-Gandarva
bio njegov magarac.
Ova pria pokazuje opasnost prihvatanja informacija i delovanja na
temelju njih bez istinskog razumevanja. Sanskritski izraz za to je gaddalika,
"poput ovce". Kad jedna ovca skoi u jamu, celo stado skoi
za njom.
Pi tanj e: Da li smatrate da vaa poruka moe zaista dovoljno duboko
da prodre da bi promenila ljude i uinila ih svesnijim Boga do te mere
da e se ponaati na konstruktivan nain koji opisujete?
Odgovor : To zavisi od mnogo faktora. Zavisi od toga kako se poruka
prenosi i koliko se brzo primenjuje. Naravno, Boju poruku i poruku
njegovih poslanika slua i prihvata samo mali broj ljudi. Poruka koju
su prorok Muhamed, Isus, Buda i mnogi drugi veliki uitelji doneli
svetu univerzalna je poruka ljubavi i mirnog zajednikog ivljenja. Poduavali
su da ne treba da budemo previe vezani za ovaj privremeni
svet. Ali uprkos injenici da su takve mone osobe prenele boansko
znanje i nadahnue, veina ljudi nije u svoje vreme iskoristila takve
darove. Meutim, Bog je toliko milostiv da, ponovo i ponovo, opunomouje
uitelje razliitim nivoima moi da se kreu meu nama,
da poduavaju vie istine ljudskog postojanja i da nas podseaju na
ono to je ispravno.
Pi tanj e: Kao svesna i obavetena osoba, kako pomirujete ideju da
je religija opijum za narod i svoju pobonost?
Odgovor : Pre bih rekao da sam duhovan, a ne poboan. Neprestano
poduavam o potrebi nadilaenja religije. Moramo shvatiti da mnoge
religije nemaju nikakve veze s verom u Boga. Na primer, mnogi ljudi
su od drogiranja, rokenrola ili gledanja sporta napravili religiju. Ne
ftalim se. Problem je u tome to je religija sklona stvaranju podela, a
podele uvek zakomplikuju stvari. Kad pogledamo veinu sukoba u
svetu danas, vidimo da su mnogi od njih posledica religijskog sekl.
itva. U dananjem svetu je preko potrebno da ljudi nadiu religiju i
okrenu se duhovnosti.
Religije se preesto zadovoljavaju obredom, formom i spoljanjim
i,izlikama. Ali ako prodremo dublje u bilo koju verodostojnu religijsku
tradiciju, poinjemo da dotiemo univerzalne istine zajednike svim
religijama. Deo problema je to to su ljudi toliko zaokupljeni spoljan-
|lm obredima, sentimentalnou, oseajnou i beanjem od
stvarnosti da religiju koriste za posao, politiku i oseaj pripadnosti,
umesto da upoznaju sebe i otkriju mogunost dubljih iskustava svesnosti.
Mnogi od tih sektakih oseaja savreno se uklapaju u demonski
plan.
Zaronimo li dublje u sebe, otkriemo da je univerzalnost koren svih
loligija. Nekada su naunici morali da poznaju mnogo jezika, kao i ili
iriju, biologiju, filozofiju i mnotvo drugih predmeta. Ali danas, u
uvom dobu specijalizacije, podsticani smo da se usredsredimo samo
na odreena podruja. Tema diplomskog ispita ak moe biti kretanje
nogu mrava kad umiru, gmizanje bubavaba ili parenje leptira.
I 'rouavamo najpreteranije teme. Naravno, to je dananjem naunom
ilrutvu u izvesnoj meri potrebno, ali ponekad postajemo strunjaci za
nnjbeznaajnija podruja samo da bi bili glupavi za mnoge druge aspekte
ivota.
Znanje je dosta interdisciplinarno. Ako temeljno istraimo bilo koju
ilisciplinu, otkriemo kako je povezana sa drugim disciplinama.
I linesto to uimo da govorimo: "J a sam matematiar" ili "J a sam pa-
Inontolog", treba da nauimo kako da poboljamo kvalitet ivota radi
ilrugih. To zahteva da vidimo uzajamne odnose meu svim oblicima
znanja.
Pi tanj e: Kako moemo da se zatitimo od zlih uticaja?
Odgovor : Kada delujete onako kako su veliki uitelji u prolosti delovali,
zatieni ste. Ako se ponaate drugaije, zreli ste za propast.
Zato treba da delujemo kao duhovni ratnici. Kao ratnici, treba detaljnije
da prouimo duhovno znanje koje nam je dano. Moramo detaljnije
da ispitamo kako Gospod, koji nas je dovde doveo, pokuava
da nas odvede jo dalje.
Kako moemo ponovo da postignemo taj duhovni sklad? Znaajan
korak koji moemo svi da preduzmemo jeste usredsredivanje na
kolektivnu mo dozivanja Boijih imena. To je mono sredstvo izbavljenja.
Bilo koje Boije ime koje vam je blisko dozivajte s oseanjem i
uverenjem.
Danas je veina religijskih sistema napustila ideju dozivanja Boijeg
imena. A ako to i ine, ine da bi isporuili porudbinu: "Potreban
mi je novi auto", "Potrebna mi je nova kua", "Treba mi poviica,"- i
ne zaboravi mog deka."
Zar mislite da takav pristup usreuje Gospoda? On eli da vidi
kako se istinski menjamo i postajemo poput deteta spremnog da prihvati
roditeljsku ljubav. Kad dozivamo Boija imena, prizivamo
Gospoda, zato moramo biti spremni da ga doekamo. Ako ponemo
da prizivamo, ako ponemo da molimo, ako ponemo da meditiramo,
ako ponemo da mantramo, a nismo spremni da primimo Gospoda,
biemo zbunjeni jer neemo biti ni materijalisti ni spiritualisti, ve
neto izmeu.
Ako smo okoreli ateista, barem moemo da budemo dobar ateista.
Ali ako smo neopredeljeni spiritualista, onda smo na "niijoj zemlji" jer
poznajemo via uenja a ne sledimo ih. Ako ne ivimo u skladu s onim
to znamo, naa unutranja priroda zna istinu i nae licemerje nas
gui. I dok se smekamo i razgovaramo s drugima, iznutra oseamo
neto sasvim drugaije, jer je na um pod opsadom, a dua vapi,
molei za pravi oseaj slobode i osloboenja.
Ukratko, treba da pogledamo duboko u sebe. Treba da se
dovedemo u ravnoteu, u prirodno stanje. Treba da prestanemo da
stavljamo preterani naglasak na materijalno i spoljanje.
Moramo uvek da se seamo da smo duhovna bia koja imaju materijalna
tela i da istinski postojimo kao duhovne due.
5. Lake smo rt ve
Uprkos injenici da su destruktivne sile na ovoj planeti izazvale
masovnu zbunjenost, ne treba ih u potpunosti kriviti za nae
potekoe. Ustvari, na najvei neprijatelj nije neki avo spolja, ve
naa unutranja slabost. Drugim reima, negativne moi mogu da
imaju vlast nad nama samo u onoj meri u kojoj se otvorimo njihovom
uticaju.
Drutvene delatnosti predstavljaju spoj delatnosti pojedinaca u
tom drutvu. Zato, kad uoimo greku u ponaanju drutva, kad opazimo
opti pad vrednosti u naim zajednicama, prvo to treba da
uradimo jeste da pogledamo unutar sebe. Moramo pomno da ispitamo
sopstveno ponaanje i vrednosti i ozbiljno preispitamo kvalitet
odnosa sa ljudima oko sebe. Ne moemo govoriti o propadanju
savremenog drutva, a da ne ispitamo koliko je svako od nas, kroz
svoje svakodnevne delatnosti, deo problema.
Kont r ol a uma
J edno od najmonijih oruja u borbi kojom se eli unititi civilizacija
jeste sposobnost usmeravanja misaonih obrazaca i percepcije
stanovnitva. Svako koje u stanju to da uradi moe da utie na vrednosti
i ponaanje drutva, jer sve delatnosti poinju u umu. Tako je
kontrola uma postala mono sredstvo manipulisanja i porobljavanja
drugih.
Kako se tehnologije sve vie usavravaju, kontrola uma sigurno
e postati jedan od najveih problema dvadeset prvog veka. Koristei
sve suptilnije i prodornije metode, naunici e nastaviti da pronalaze
sve domiljatije naine da zauzdaju nau mentalnu energiju, ak i bez
naeg znanja. Vlade su dale ogromna sredstva za istraivanje i ovladavanje
tehnikama kontrole uma, a rezultate svojih testova primenjuju
na javnost i na privatne sredine, od vojnih baza do trnih centara.
I.iko svaka reklama ne odraava svesno nastojanje da se javnost prevari
ili kontrolie, pojave poput pozadinske muzike u radnjama,
podsvesne sugestije u reklamama i podsticanja seksualne elje u
coloj kulturi, postale su orue mnogih odlunih, dobro organizovanih
I zlonamernih druina.
Mani pul at i vne t ehni ke
Danas postoji nekoliko programa obuke ministara, advokata i javnih
govornika suptilnim tehnikama kontrole uma. Pod maskom "korisnog
javnog govorenja" ue da kontroliu svoj glas, metriku i pokrete i
paljivo se brinu za ambijent kako bi stvorili eljeno stanje uma kod
slualaca. Te tehnike se temelje na temeljnim studijama individualne
i grupne psihologije i koriste znanje steeno pomnom analizom
tekuih trendova i stavova. Oni kojima nedostaje snana duhovna
disciplina ili koji ne mogu da se odvoje od mentaliteta "stada"
verovatno e neprestano padati kao rtve tih vrsta nasrtaja na um do
trenutka kada e tue miljenje da prihvate kao svoje. Kako jaamo
svoju duhovnu snagu i sve vie shvatamo ko smo, postajemo zatieni
od takvih napada.
Psi hi ka kont rol a
Neki pregovori na visokom nivou u Ujedinjenim nacijama i na nekim
drugim mestima esto namerno psihiki utiu na sluaoce pokuavajui
da deluju na umove prisutnih. Kad zaista razmislite o tome, to i
nije tako neobino. Kad god novi napredak u tehnologiji postane dostupan,
egocentrini ljudi e neizbeno da pronau naina da ga iskoriste
za manipulisanje drugima. Kao to se vidovitost koristi da se
pronau izgubljena deca ili da se pomogne nekom drugom konstruktivnom
nastojanju, te potpuno stvarne sposobnosti mogu da se koriste
da bi se uticalo na umove ljudi na negativne naine. Dok svet sve
vie pada pod vlast zlih uticaja, moramo da se aktivno zatitimo ne
samo od grubih zastranjivanja, ve i od suptilne manipulacije i kontrole.
J ednom su me zamolili da odrim predavanje u "klubu za meditaciju"
u Pentagonu. Naravno, duhovni ratnici svuda rado odlaze da
bi preneli vie znanje i napali ono to razara ljudsko stanje. Meutim,
ubrzo sam shvatio da su neki lanovi kluba samo eleli da naue
praksu raznih naprednih ljudi kako bi istraili nove sisteme kontrole
uma i nadprirodnih pojava kao sredstvo eksploatacije.
Mani pul aci j a put em medi j a
lanovi savremenog drutva neprestano se nalaze u stanju men-
talnog i psiholokog rata to je posledica nemilosrdnog bombardovanja
od strane medija i reklama koji nas svakodnevno napadaju i
uveravaju da smo samo fizika tela u fizikom svemiru.
Na primer, mnoge popularne pesme su smiljene da bi na negativan
nain uticale na ljudsku podsvest i podstakle ljude da se sve vie
degradiraju. Muzika koja poveava poudu porobljava nas. Dok nam
telo sedi na jednom mestu, a um je pijan i zatupljen, nae elje divljaju,
matajui o uzbudljivim ulnim uicima.
Televizija nas takoe porobljuje i hipnotie. Tako je "idiotska kutija"
jedna od glavnih savremenih sila koje uzrokuju da oveanstvo
postaje sve nepismenije, zatupljenije i nemoralnije. Za mnoge od nas
gledanje vesti, glavnih sportskih dogaaja i drugih popularnih TV
emisija postalo je savremeni ekvivalent "naitanosti". Kao to svi
moemo da primetimo, popularno miljenje i opte teme razgovora
zasenjeni su udarnim veernjim emisijama. Opasnost je u tome to to
producente popularnih televizijskih zabavnih emisija stavlja u krajnje
moan poloaj manipulisanja miljenjem i percepcijom javnosti. Da li
je toliko teko verovati da neki od tih ljudi prepoznaju tu mo i koriste
je?
Psiholozi definiu etiri glavna stanja svesnosti, koja se temelje na
vrsti elektronskih signala koji preovlauju u ljudskom mozgu, a mere
se elektroencefalogramom, odnosno EEG. Beta stanje je stanje normalne
budne svesnosti kad smo budni i usklaeni s okolinom. Alfa
stanje je povezano s dubokom meditacijom, hipnozom, sanjarenjem
i REM (rapid eye movement) spavanjem (spavanje tokom kojeg se
san pojavljuje dok se oi brzo pomeraju ispod zatvorenih kapaka). U
alfa stanju osoba se usredsreuje na odreenu stvar i dvadeset pet
odsto je podlonija sugestiji nego u beta stanju. Theta i delta stanja
su progresivno dublji nivoi nesvesnosti koji se obino javljaju samo
tokom dubokog sna ili pod anestezijom.
Dok sedimo u svojim ugodnim, sigurnim domovima s klimatskim
ureajima, u omiljenoj fotelji, satima gledajui televiziju, imamo tendenc iju
da uemo u alfa stanje - u razliitoj meri - ak i nesvesni
toga. Doslovno smo hipnotisani - toliko udubljeni u program da nam
je teko da se otrgnemo. Ono to vidimo i ujemo ne primamo sa
istim oprezom kao to bi u normalnom razgovoru.
Ut i caj r ekl ama
Osobe koje stoje iza reklama u potpunosti i namerno iskoritavaju
situaciju, zapoljavajui vodee psihijatre, psihoterapeute i hipnotizere
kako bi nas programirali da kupimo njihove proizvode.
Neprestano primamo implante u nau svesnost, do te mere da nam
je teko da razdvojimo vlastite misli od onih koje su nam usaene
posthipnotikim sugestijama. Moemo da postanemo dezorijentisani,
gubei mo rasuivanja jer se gube granice izmeu onoga to je
stvarno i veno i onoga to je lano i prolazno.
Veliki dao svega ovoga povezan je sa izuzetno visokim cenama
reklamiranja. Televizijske stanice naplauju hiljade dolara za svaku
sekundu emitovanja. Naravno, oglaivai reklama ele da im se investicije
isplate, pa e veina njih da iskoristi sve to savremena
nauka prua.
Visoke cene tih reklama takoe spreavaju prenoenje mnogih dobrih
i pozitivnih poruka. Oni koji proizvode veinu tih reklama nisu
nam dobronamerni prijatelji i zemljaci. Ko moe da sebi priuti da plati
toliko novca? Vlasnik lokalne prodavnice zdrave hrane? Ne! Isti ljudi
koji pokuavaju da kontroliu mase i diktiraju novi svetski poredak
planiraju nae okrepljujue dijete. Moramo da se iskreno zapitamo:
"Nameravaju li ti ljudi da nam zaista otkriju tajne uspeha?" Naravno
da ne. Oni sprovode svoje sebine planove.
Stalno nam pune glave informacijama koje imaju odreene ciljeve.
"Kupite ovo." "Nosite ovo." "J edite ovo." Drugim reima: "Stavite
novac u moj dep i, ako je mogue, toliko se zaokupite mojim planom
kako biste potpuno zaboravili vlastiti cilj i samo izvravali moje
naloge." Da li ste primetili koji se proizvodi reklamiraju za vreme
Super Bowl-a ili World Series? Obrazovni proizvodi ili proizvodi koji
obogauju ivot? Mnogo je verovatnije da emo gledati beskrajne
reklame za brzu hranu, brze automobile i brze "visine."
Druga pojava koju moemo da primetimo dok gledamo televiziju
jeste da za vreme reklama zvuk postaje glasniji. Osim toga, ritam govornikovog
glasa za vreme reklama esto je takav da ima podsvesan
uinak na svesnost gledaoca. Kao student psihologije na Princetonu
dosta sam se bavio istraivanjem hipnoze i uvek bi me zapanjio stepen
do kojeg moemo da budemo hipnotisani, a da to i ne znamo.
Mo t el evi zi j e
J o je opasniji sadraj televizijskih programa kojima posveujemo
panju. Uz retke izuzetke, veina epizoda koje gledamo na televiziji
podstiu strah i porast adrenalina. Takoe mogu da nas izmore iako
se nismo pomakli s mesta, a od neprestane izloenosti moemo da
se oseamo potpuno iscrpljeni u svakodnevnom ivotu, kao da smo
bili izloeni stvarnim traumatinim iskustvima.
Do 18. godine deca u Americi na televiziji vide stotine hiljada nasilnih
zloina. Nije ni udo to je broj krivinih dela iji su poinioci maloletnici
u porastu. ak i kad sluamo decu koja se igraju u kolskom
dvoritu, esto ujemo: "Ubiu te!" ak zamahuju orujem -
igrakama i igraju se nasilja.
esto se uljuljkujemo u laan oseaj sigurnosti zbog verovanja da
ono to vidimo na televiziji "nije stvarno." Takav stav je krajnje
opasan, jer televizijske slike ostavljaju stvarne utiske u naem umu.
Mogu u nama da izazovu oseaj teskobe i uznemirenosti; ak neke
ljude mogu da podstaknu da slino deluju u stvarnom ivotu. Gledanje
lolevizije pobuuje poudne sklonosti u tolikoj meri da su danas
mnogi pojedinci poput tempiranih bombi, spremni da eksplodiraju od
sveg nasilja koje gledaju od detinjstva.
Veina nas, posebno ako smo duhovno usmereni, nikada nee
dozvoliti da se dogaaji koje gledamo na televiziji pojave u naem
domu. Naalost, nismo svesni da energija dogaaja koje gledamo na
loleviziji prodire u nae okruenje gotovo isto duboko kao da nam se
zaista deavaju.
Opsednut ost t el om
Veina televizijskog programa predstavlja beskrajnu kampanju za
zagovaranje telesnih udobnosti, jer ljudi koji podupiru veinu televizijskih
programa stvaraju proizvode namenjene telesnim udobnostima.
To zauzvrat stvara opsesivno zanimanje za telo i veliko skretanje od
due. Usredsreivanje na telesne udobnosti krajnje je protivreno
l|udskom napretku. Ali ipak, svakog dana nesvesno nastavljamo da se
i/laemo uticajima koji najsnanije podstiu tu opsednutost telom na
i.iun due.
Zbog svih negativnih misli i slika koje nas neprekidno bombarduju,
oni koji ne rade na uzdizanju svesnosti bie potpuno nesposobni da
slobodno razmiljaju. Ako se ne bavimo nekim procesom duhovnog
podmlaivanja ili molitvom i proienjem, odnee nas struja egocentrinosti,
nadmetanja, mrnje i na kraju nasilja.
Ne elim da kaem da je televizija sama po sebi loa i zla. Samo
naa potpuna zaokupljenost onim to televizija nudi stvara problem.
Takva zaokupljenost ima tendenciju da nas odvrati od dela ljubavi
prema drugima i raspitivanja o vioj prirodi. A kad nismo svesni vie
svrhe ivota ili kad se oseamo usamljeno i odvojeno od drugih ljudskih
bia, postajemo zatupljeni, rastrzani, oajni ili ak skloni
samoubistvu.
Sl avl j enj e samoubi st va
elja za oduzimanjem sopstvenog ivota e se pre pojaviti kad
lanovi drutva i njihovi voe ne uspeju da prepoznaju duhovne dimenzije
postojanja, ve se usredsreuju na materijalne aspekte ljudskog
postojanja ili metafizike puteve koji ne prodiru duboko u pravi
smisao ivota. Ako nismo dovoljno povezani sa transcendentalnim
carstvom, lako moe da nas odnese veliki talas apatije i oaja. Kad
ljudi izvre samoubistvo, mogu da otvore put drugim pojedincima i
grupama da urade isto, jer smo svi drutvena bia podlona trendovima
oko nas.
Zanimljivo je da se primeti da oni koji u materijalnom pogledu
"imaju sve" ee vre samoubistvo od ljudi u drugim drutvenim grupacijama.
Osim toga, neki od najinteligentnijih lanova drutva zastupaju
stanovita koja ohrabruju negativne stavove prema ljudskom
ivotu. Na primer, filozofija egzistencijalizma, koja je uticala na celu
generaciju, potekla je od najveih intelektualaca, takozvanih velikih
umova kao to su Albert Camus i J ean Paul Sartre. Novokolumbijska
enciklopedija kae da Sartrova egzistencijalistika dela "gledaju na
oveka kao na odgovorno, ali usamljeno bie optereeno zastraujuom
slobodom izbora i preputanja sudbini u besmislenom
svemiru."
Ti mislioci su, naravno, bili izuzetno inteligentni s materijalne take
gledita, ali budui da su bili ateisti i da su prepoznavali samo materijalne
pojave, njihove analize istorije i ljudskog stanja dovele su ih do
zakljuaka o ispraznosti i beznau. Mnogi od onih izloenih toj filozofiji
neizbeno su se zapitali: "Kakva je korist od ivota ako smo se
rodili samo da bi se borili i na kraju umrli?" Voeni naelima egzis-
tencijalizma, pogreno tumae slobodu. Prema njihovom miljenju,
ako ivot nema smisla, samoubistvo postaje dozvoljeno i opravdano
delo.
Sylvia Plath je jo jedan primer slavljenja samoubistva. Bila je poznati
pisac i pesnikinja ije se pesme i romani cene i predaju na
mnogim kursevima savremene engleske knjievnosti. Ona i jo jedna
savremena knjievnica, Virginia Woolf, postale su gotovo legendarne
pop heroine, delom zbog odbacivanja zahteva ivota, to je u oba
sluaja na kraju dovelo do samoubistva. Plathova se uguila stavljajui
glavu u remu, a Woolfova se vezala za veliki kamen i bacila se u
vodu.
Ta samoubistva su naravno tragina, ali velika je tragedija i to to
akademski krugovi gotovo oboavaju te ene. To njihov izbor ini
privlanijim i prihvatljivijim. Kad ih slave kao velike knjievnice, postaju
uzori drugim frustriranim intelektualcima. Tada im je lake da proglase
da je priznavanje bede uzimanjem pilule ili pucanjem u sebe poten
i hrabar in.
Kol ekt i vno samoubi st vo
Ponekad se samoubistvo slavi i u nekoj zajednici. Raste broj
samoubistava, ubistava i svetih ratova u kojima grupe ljudi dobrovoljno
slede nekog harizmatinog udaka u grob. Na primer, 1997.
godine trideset devet mukaraca, uglavnom pripadnika vieg srednjeg
stalea, izvrilo je samoubistvo koristei meavinu barbiturata,
votke i guenja. Ta tragedija se desila u Rancho Santa Fe u Kaliforniji
pod vodstvom samozvanog verskog voe po imenu Marshall Applewhite.
Ta nesrena grupa zavedenih pojedinaca se nazivala sledbenicima
Nebeskih dveri, a svako je od njih verovao da e se
samoubistvom pridruiti kometi Hale-Bopp kao duhovno bie i kroz
vrata fizikog kraljevstva ui u duhovni svet.
U sri takvih naizgled nemoguih dogaaja lei injenica da je
veina upletenih ljudi napustila uzbudljivu, univerzalnu avanturu ivota.
Najvea ivotna avantura je samootkrivanje, samoostvarivanje i
ljubav. Sva tri ova aspekta su blisko povezani jer ako zaista otkrijemo
svoju pravu prirodu, moi emo da dostignemo samoostvarenje i shvatimo
da smo vena bia puna ljubavi. Lepota ljubavi je u tome to
ona deluje na dva naina: da bi zaista voleli sebe, moramo da volimo
druge i, obrnuto, ako dovoljno volimo sebe, prirodno volimo i druge,
jer ljubav prema drugima ispunjava nau osnovnu potrebu.
Jednodi menzi onal no razmi l j anj e
Ne smemo da dozvolimo da padnemo pod uticaj drutvene klime
koja prihvata bilo koji oblik samoubistva. Prema svim verodostojnim
duhovnim uenjima, samoubistvo nije prihvatljiv nain okonavanja
patnje i ne omoguava ulazak u duhovno carstvo. Roeni smo na
Zemlji s odreenom namerom, a smrt nije alternativa. Samoubistvo je
bedan i kukaviki in podstaknut simplicistikim i jednodimenzionalnim
shvatanjem ivota.
Naalost, mnogi ljudi se plae da e se njihovi sistemi verovanja
uzdrmati i da e izgubiti uobiajene naine razmiljanja kada se
suoe s drugim pogledima na ivot. Nerado istrauju drevnu mudrost,
jer se uasavaju onoga to bi takvo znanje moglo od njih da trai.
Tada mnoge osobe postaju podlone trima silama materijalne prirode
poznatim kao sattva, rajas i tamas, to bi grubo moglo da se prevede
kao sile vrline, strasti i neznanja. Danas su sile strasti i neznanja
rasprostranjene irom sveta - pogotovo sila neznanja.
Silu neznanja obeleava lenjost i tupost. Ljudi koji su pod uticajem
te sile skloni su opijanju i iluziji. Pod uticajem sile neznanja, teko je
shvatiti bilo ta to je iznad poznatog materijalnog sveta. Kada se
dui uskrauje vie svetio duhovnosti, bilo aktivnostima same due
bilo tuim aktivnostima, ta dua ne moe da shvati suptilnije zakone
ivota i na kraju moe da padne u najvei oaj. Osobe pod uticajem
sile neznanja esto postaju ateisti, pitajui se: "Zato Bog dozvoljava
da milioni ljudi pate?" ili "Zato dobrostivi Bog dozvoljava genocide,
holokauste i prirodne katastrofe?"
esto ti ljudi ne shvataju ivotna "pravila igre", ne prepoznavajui
sutinsku pravdu svakog pojedinog dogaaja. Zato nemaju puno podsticaja
da nastave da ive kad se suoe s naizgled proizvoljnim, nasuminim
kosmikim "nepravdama". Razmislite o tome. Ako verujemo
da nemamo kontrolu nad svojom sudbinom - ako nema vieg autoriteta
opunomoenog da nametne pravdu ili ako taj autoritet nema
ljubavi za nas - onda se lako namee zakljuak da je najmudrije i najbolje
reenje okonati sve to bre i to bezbolnije.
Naravno, kao duhovni ratnici znamo da nismo vlasnici svoga tela.
Shvatamo da je Bog vlasnik svega, ukljuujui naa tela, a unitavanje
tue imovine je prestup. Takoe znamo da je svakom od nas
dodeljeno odreeno vreme koje treba da provedemo u odreenom
tetu. Ako prerano prekinemo ivotni vek, moemo da budemo prisiljeni
da odivimo dodeljeno nam vreme u drugoj, verovatno mnogo
goroj okolini. Pravi duhovni ratnici nikada nee izvriti samoubistvo.
Neuspeh naeg si st ema
Kad shvatimo da nismo telo, ve dua koja prebiva u telu, dobijamo
vaan klju sree i mudrosti. Ako ne shvatimo da smo veno iste
duhovne due, neemo dugo ostati mirni, sretni i ispunjeni, ak ni sa
velikim bogatstvom. Ako ne elimo da posvetimo dovoljno vremena
da otkrijemo i potvrdimo svoju venu prirodu, ne moemo da izbegnemo
teskobu i potitenost. Dok se brinemo kako da zatitimo ono to
imamo i plaimo da emo sve izgubiti, reetae nas strah, tuga i gnev.
J edna vedska izreka kae da o drvetu moemo da sudimo po
plodovima. Ako je to ispravno merilo, onda tri pokazatelja otkrivaju da
je na nain ivota poguban: rairena samoubistva, drogiranje i mentalne
bolesti. Sva ta tri faktora ukazuju na slian zakljuak: moda
materijalni uspeh nije dovoljan sam po sebi. Moda prikupljanje opipljivih
stvari i sposobnost manipulisanja linom imovinom nisu dovoljna
garancija za sreu. I, sasvim mogue, znanje steeno
akademskim i empirijskim istraivanjem moda nije dovoljno da
naem ivotu osigura smisao. To su relativne i subjektivne pojave,
koje nas u jednom trenu zadovolje, a u sledeem razoaraju. Ne
mogu da nam donesu trajno ispunjenje.
Uz gotovo iskljuiv naglasak na materijalnim uicima, savremeno
drutvo je tako uspostavljeno da nas razdvaja jedne od drugih. Meutim,
svi smo meusobno povezani, svako utie na druge, a i na
okolinu, i to na bezbroj naina. Kad smo sebino usmereni samo na
'.ebe, ne obazirui se na dobrobit zajednice, svi patimo jer povreu-
|ui druge na kraju povreujemo sami sebe. U sutini svi se poistoveujemo
sa onim kako nas drugi ljudi vide - sa onim to
doprinosimo i sa nainima na koje se to prihvata ili odbacuje. Kad se
oseamo beskorisnim i nevanim ili nesposobnim za obavljanje svojih
dunosti, postajemo tuni, apatini i verovatno skloni samoubistvu.
Ekstaza je uroena ljudska potreba i prirodno ljudsko stanje. Svako
zivo bie eli vrhunsko iskustvo ili "visinu" bez truda. Normalno je da
liagamo za dubljim nivoima sree, posebno u ovim vremenima kad
l|udi govore ne sluajui jedni druge umesto da razgovaraju jedni sa
drugima i kad samo nekolicina moe rei da istinski voli nekoga ili da
neko istinski voli njih. Da li zaista iznenauje to to je samoubistvo toliko
raireno u naem drutvu? Samoubica jasno kae: "Duboko sam
nesrean. Ne volim sebe i ne volim tebe dovoljno da bih iveo zbog
tebe!" Stvar ide ak dotle da izjavi: "Ni od koga ne oseam dovoljno
ljubavi da bi moj ivot bio vredan ivljenja."
Loi odnosi
lako u svetu postoji toliko mnogo razraenih metoda komunikacije,
tuna ironija je to to je uzajamno razumevanje - sposobnost ljudi da
duboko shvate i upoznaju jedni druge - na najniem nivou.
Kako odnosi postaju povrniji i kozmetiki, od nas se ne zahteva
da duboko razmiljamo i meusobno delujemo. Ne trai se da
budemo odgovorni za svoja dela niti smo primorani da se iskreno
izraavamo. Meutim, na kraju dana, nakon takvih plitkih odnosa, iscrpljeni
smo, suvi i neispunjeni. Tada se, u nastojanju da ispunimo
prazninu, uputamo u neke druge aktivnosti ili se ponekad okrenemo
opojnim sredstvima kako bi smanjili patnju ili bar patili u miru.
Danas su nam lako dostupni razni naini slepog uivanja, uz male
zahteve za iskrenim odnosima i komunikacijom. Ljudi jako pate zbog
praznih i uvredljivih odnosa. Razoaravaju ih i iskoritavaju majke,
oevi, prijatelji, prijateljice, muevi, ene, deca, ak ministri i politiari.
Takvi odnosi mogu da nas duboko povrede jer se radi o ljudima koji
su nam najdrai. Zvisimo od njih oekujui da nam daju najveu
ljubav, panju i pomo. Niko ne moe vie da nas povredi od onih
koje istinski volimo. Naravno, isti ljudi mogu da nam prue i najveu
sreu, zatitu i zadovoljstvo.
Prepreke odnosi ma i spunj eni m l j ubavl j u
J edan od glavnih razloga tako tunog stanja je holivudska koncepcija
odnosa. Zbog tetnih primera koji im se nameu, parovi imaju ozbiljne
probleme u ljubavnim odnosima, deca ne znaju kako da potuju
roditelje, a roditelji ne shvataju kako da pravilno brinu o deci. ak i kad
shvatimo da neto nije u redu, teko je utvrditi uzrok, jer nismo svesni
dubokih posledica koje negativni uzori u medijima mogu da imaju na
nau svesnost.
Propadanj e porodi ca i zaj edni ca
Re "zajednica" znai zajednitvo. Ukazuje na saradnju i komunikaciju.
Ali u dananjem svetu prave zajednice su retkost. Umesto
njih, imamo bezbroj pseudo-zajednica. Prevelikom broju institucija,
ijrupa i porodica koje nas okruuju nedostaju prava prisnost i komunikacija.
Ljubav i komunikacija su od sutinske vanosti za ivot. Kao
Sve to ljubav lei, nedostatak ljubavi moe da ubije.
Svakome ko ivi u zajednici koja prvenstvo daje materijalnim
posedima - zajednici u kojoj ljudi mukotrpnije rade da bi stekli bogatstvo
umesto izgradili prisnost-sueno je da postane rtva oaja, kao
I njemu ravnima, njegovim kolegama i mentorima. To je stvarnost
savremene civilizacije.
Snane zajednice ispunjene ljubavlju posebno su vane za
podizanje zdrave, sretne dece. Deca su posebno ranjena ako ih oni
koji bi trebalo da ih tite povreuju, zanemaruju ili napadaju. Posebno
su povreeni ako im oni koji bi o njima trebalo da brinu daju minimum
III, jo gore, ako ih iskoritavaju.
Kri za ment al nog zdravl j a
Vie od ikog drugog, terapeuti, savetnici i svetenici uviaju ozbiljnost
problema povezanih sa slabom komunikacijom i nedostatkom
zajednitva u drutvu. Zbog nedovoljne povezanosti i krnjih odnosa,
bezbrojne osobe se oseaju usamljeno, zlovoljno, depresivno i frustrirano,
a mnoge gube elju za delotvornim funkcionisanjem u normalnim
oblastima ivota. Mnoge vode ivot "potpunog oaja", dok se
druge okreu nasilnom i destruktivnom ponaanju.
Kao to smo ranije rekli, Svetska zdravstvena organizacija je izjavila
da e jedna od najveih zdravstvenih kriza sa kojima e se suoavati
cela svetska zajednica tokom sledeih dvadeset godina biti
mentalna bolest. Razliiti oblici mentalnih bolesti ve se pribliavaju
npidemijskim nivoima jer ogroman broj ljudi irom sveta doivljava
pogoranje porodinih odnosa i duboka razoarenja u ivotu.
Tokom ljudske istorije pitanje mentalnog zdravlja usko je povezano
Ha politikom i ugnjetavanjem. Danas vie nego ikada mentalno
zdravlje stanovnika sveta ostavljeno je na milost i nemilost uticaja
koje ne mogu da kontroliu. Otvorena zloupotreba i zlostavljanje bili
su pravilo u prolosti, a oigledno se nastavljaju i danas. Suptilna ma-
nipulacija i kontrola putem medija, postali su novo, mono oruje u
rukama elite, sa razornim posledicama. Kada spoljanje sile manipuliu
naim umom, naa degradacija i porobljavanje mogu postati
kobni.
Kao to smo videli, mediji podstiu svoju publiku da se usredsredi
na materijalne aspekte ivota na raun vie svesnosti. U korenu
poveanja mentalnih bolesti, nasilja, ubistava i samoubistava lei injenica
da, uprkos potpunom odavanju materijalnim uicima, veina
ljudi duhovno gladuje.
Svi imamo uroenu, prirodnu elju za ljubavlju i dubokim odnosima
sa drugima. Meutim, drutvo se sve vie oslanja na mehanike i
povrne stvari, to je potpuno suprotno potrebama nae prirode. Kao
rezultat graenja kula u vazduhu, ljudi uzimaju utoite u materijalnoj
svesnosti i pribegavaju jo rafiniranijim oblicima ulnog uivanja.
Mnogi od nas iz dana u dan ive poput zeeva koji tre za argarepom
koja im je ispred nosa, ne shvatajui neizvesnost situacije. Kada
izvravamo naloge svojih nesavrenih ula i uma, izlaemo se
neizbenim posledicama koje se javljaju kada nam trenutno zadovoljstvo
vie nije dostupno.
Da bi popravili stanje, moramo da nadiemo ortodoksne pristupe
mentalnom zdravlju. Oigledno je da tradicionalni pristupi psihijatrije,
psihologije i savetovanja nisu bili dovoljni da spree ljudske tragedije
koje se deavaju irom sveta. Ti problemi ne mogu da se ree na
nivou na kojem se pokazuju; treba da im se pristupi sa duhovnog,
holistikog nivoa sa kojeg potekoe gledamo u daleko irem kontekstu
nego to su to trenutne brige svakodnevnog ivota.
J edno od obeleja koje nas ini ljudskim biem jeste naa slobodna
volja. Bez razvijene volje lako postajemo rtva sila koje ne moemo
da kontroliemo. Zbog toga je vana duhovna praksa, jer je izvor
istinske slobodne volje vie stanje svesnosti. Ako se ne bavimo redovno
nekom duhovnom disciplinom, ve svu panju usmeravamo
na materijalne uitke, imaemo malo pristupa slobodnoj volji.
Postaemo robovi sila materijalne prirode i dozvoliemo da nama manipuliu
lukavi tirani koji su nas ve uverili da oboavamo novac,
ugled i materijalne vrednosti.
Izazov psi hi j at ri ma
Pre nekoliko godina odrao sam predavanje grupi psihijatara na
univerzitetu u Miigenu. Glavna misao mog izlaganja, taktino iznesena,
bila je da su psihijatri u sutini varalice. Oseao sam se prinuen
da izazovem svoju publiku na takav nain kako bih privukao
njihovu panju na neodrive pretpostavke koje ine temelj njihovog
rada.
Psihijatri spadaju u najbolje plaene profesije u svetu. Oni imaju korist
od slepe vere onih koji zatrae njihovu pomo. Zaista, ivoti
mnogih ljudi duboko su pod uticajem psihijatrijskih procena. Bilo da se
radi o utvrivanju odgovornosti za zloin, potrebi slanja osobe u
duevnu bolnicu, podobnosti za rad ili o tumaenju i tretmanu
odreenih odstupanja od "normalnog" ponaanja, procena profesionalnog
psihijatra nosi veliku teinu.
Budui da sam na Princetonu studirao psihoterapiju, podsetio sam
psihijatre da se ni oni ni psiholozi ne mogu dogovoriti ta "um" zaista
jeste. Pa ipak, osobe koje se bave tim profesijama svakodnevno se
bave pitanjima uma, ponaajui se kao strunjaci, uprkos injenici da
im nije potpuno jasno ono to rade. Da bi stvar bila jo gora, ti profesionalci
se nisu usaglasili oko pitanja ta se smatra "normalnim".
Kako profesionalci koji se bave umom i lee abnormalno ponaanje
nemaju jasnu definiciju onoga to je "normalno"? Osim toga, kako
psihijatri i psiholozi mogu da se bave emocionalnim ivotom svojih
pacijenata kad nijedan psiholoki i psihijatrijski udbenik ne nudi jasnu
definiciju emocija? Drugim reima, ti profesionalci mogu da naplauju
pacijentu preko 100 dolara po satu za "leenje" onoga to ni sami ne
razumeju u potpunosti.
Lekaru, i zl ei sebe!
U zapadnoj kulturi leenje je esto nuno potrebno onima koji tvrde
da lee druge. Psihijatri nisu jedini koji stoje na klimavom terenu.
Lekari svih vrsta imaju problema u ivotu. Ako elimo da leimo pojedince,
zajednicu i planetu, moramo da obratimo posebnu panju na
stanje naih lekara. Naalost, veliki broj lekara boluje od raznih nivoa
poremeaja i depresije, ak do te mere da izvre samoubistvo. Po
pravilu, zapadni lekari imaju loije zdravlje od bilo koje druge profesionalne
grupe, a ivotni vek im je bar deset godina krai. Uz veliku
stopu samoubistava, statistika pokazuje da lekari imaju krajnje veliku
stopu razvoda i ozbiljan stepen zloupotrebe droga. Ti problemi sigurno
ne proizilaze iz nedostatka znanja niti iz materijalnih ili finansi-
jskih manjaka. ee nastaju zbog unutranjeg duhovnog sloma.
Ako lekari ele da budu uspeni voe i duhovni ratnici, kao to bi
trebalo da budu, moraju da odravaju zdravu ravnoteu izmeu materijalnog
i duhovnog i shvate duhovna naela koja podupiru fizike
nauke. Trebalo bi da temelje svoje delovanje na snanoj integraciji
duhovne svesnosti i nauno utemeljenih vetina. Takoe bi trebalo
da imaju jaku elju, praenu promiljenim delovanjem, da svojim zajednicama
pomognu pozitivnim doprinosima.
Pre najmanje 2500 godina, Hipokrat, osniva lekarske profesije,
rekao je: "Hrana e ti biti lek.". Takoe je rekao da svako ima lekara
u sebi. Meutim, savremena lekarska praksa odstupila je od tog
obrasca. Zaista, savremena medicina je preesto odstupala od nivoa
koji zaista lee. Svesnost o tome moe nam pomoi da preispitamo
svoje osnovne pristupe zdravlju i leenju. Menjanje stanovita o
leenju je od sutinske vanosti, jer nae oduevljeno prihvatanje
droga, simptom potiskivanja i isto fiziki lekovi odgovorni su za
ogromnu ljudsku patnju i bedu.
Danas su, na sreu, mnogi medicinski profesionalci poeli da istrauju
podruja metafizikog, paranormalnog i duhovnog znanja.
Prepoznaju blisku povezanost izmeu uma i tela. Neki ak uzimaju u
obzir mogunost da smo mnogo vie od tela i uma. Kako su lekari
poeli da menjaju svoje stanovite od strogo redukcijskog pristupa,
tako su poeli da gledaju na pacijente i bolesti s holistikog
stanovita. Nadamo se da e ih taj razvoj dovesti do dubljeg
razumevanja suptilnih faktora koji su povezani sa poreklom i leenjem
bolesti.
Primeri novih dostignua obuhvataju otkria na razvijajuem polju
psihoneuroimunologije, koja pokazuju usku povezanost izmeu uma
i tela, kao i u delima lekara Larija Dosija u kojima on govori o
stvarnosti "nelokalnog uma" i njenom dubljem smislu za medicinsku
praksu. Osim toga, jedan medicinski asopis je nedavno saeo harvardski
istraivaki projekat reima: "Zakljuak do kojeg je dola
radna grupa koja se na Harvardu bavila istraivanjem novih bolesti i
bolesti koje se ponovo javljaju jeste da se... bolest ne moe shvatiti
odvojeno od drutvenog, ekolokog, epidemiolokog i evolutivnog
okvira u kojem nastaje i u kojem se iri."
Vanost pri mera
Kako lekari mogu da se izlee? Tako to prepoznaju vie ivotne
istine i postanu odgovorni za druge na najnesebiniji mogui nain.
Njihova velika odgovornost, mo i uticaj daju im sposobnost da
postanu jedni od najvanijih duhovnih ratnika. Da bi to postigli, moraju
da naue da integriu svoj um, telo i duu u jedinstven cilj. Zaista, ta
integracija i oseaj svrhe obeleja su pravih duhovnih ratnika i istinski
duhovnih osoba. Neko koje vezan tim obavezama teie primerenom
ivotu u kojem su rei i dela u skladu jedni s drugima.
Budunost sveta je uveliko u rukama medicinske zajednice, lekari
i ostali istaknuti poloaji u drutvu (svialo im se to ili ne) slue kao
primeri. Zato je od krajnje vanosti da takvi ljudi uravnotee i izlee
line ivote. Kao primeri, oni utiu na celo drutvo. Vie od ikoga,
zdravstveni profesionalci moraju da pokau svetu celovitu, integrisanu
linost koja se bavi i telom i duom. Drevna Bhagavad-gita
podrava to stanovite u stihu 3.21: "Sve to veliki ovek ini obini
ljudi slede. Kakav god primer da postavi svojim uzornim delovanjem,
itav svet ga sledi." Voe linim primerima moraju da pokau zdravo
ivljenje.
Lekari ne samo da imaju veliku odgovornost i potencijal ve i vrlo
jak podsticaj da promene svoja stanovita i ponaanje, jer, kao to
smo ve ranije rekli, imaju najkrai i najstresniji ivot. Zato je korisno
I za njih i za drutvo da proire svoja medicinska gledita i istrae
holistiko zdravlje. Na taj nain e se izleiti i tako biti od vee koristi
drugima.
Te opomene se odnose na sve nas, ne samo na lekare. Dok ispitujemo
i menjamo stanovita o ivotu, u jednom trenutku emo shvatiti
da se ne bavimo samo intelektualnom vebom. Kao duhovni ratnici
uimo da prepoznajemo i prihvatamo odgovornost prema drugima,
'"lirom sveta bezbrojni ljudi raunaju da emo revnosno i odluno tragati
za reenjima koja e se odnositi na prava fizika i mentalna pii.
inja sa kojima se svi suoavamo.
Ist i na ne srne da se i skri vi
J edan od problema zapadne kulture jeste odbijanje potovanja
prema dostignuima ranijih civilizacija ili dananjih nezapadnih drutava.
To je ozbiljna greka. Mnogo toga moemo da nauimo od tradicionalnih
sistema znanja. Umesto toga, cenimo samo "izvorne"
mislioce i one koji sumnjaju u dostignua prolosti. Sve kulture ne-
maju takav pristup znanju.
U vedskim spisima se koristi blago pogrdan izraz za vrstu filozofa
poznatih kao muniji. Muniji su poznati po tome to preinauju ideje
predhodnih filozofa elei da tako steknu ime i slavu. Istinski ljubitelji
vedske kulture smatraju da takvim delovanjem nanose ozbiljnu tetu
drutvu, jer se temelji na ponosu i nedostatku potovanja, a ne na
poniznom potovanju prema izvornim nepatvorenim uenjima.
Druga kategorija filozofa, koji zasluuju vee potovanje, jesu oni
koji istinu ue poniznim neposrednim opaanjem od autoritativnih
izvora. Takvi filozofi, ostajui verni izvornim uenjima, ono to prenose
objanjavaju novim primerima, analogijam i linim opaanjima. Na taj
nain se koriste individualna kreativnost i vetine kako bi se odbranile,
analizirale i razjasnile istine nauene iz pouzdanih izvora. U vedsko
doba to se smatralo prihvatljivim nainom koritenja nadarenosti, jer
je postojalo veliko potovanje prema tradiciji i zdravoj sumnji svojevoljnih
pretpostavki.
Potpuno suprotna praksa - osporavanje ranije utvrenih istina kako
bi se unapredio lini drutveni poloaj - smatrala se nesavesnom,
onom koja ne donosi nita drugo sem arogancije i zbunjenosti. Vedski
mudraci su se oseali odgovornim za zatitu istine. Zaista, moemo
puno da nauimo od njih. Istina zasluuje zatitu. Ne elim da kaem
daje istina nejaka. Naprotiv, mi smo ti koji su nejaki i kad titimo istinu,
zapravo titimo sebe izbegavajui neispravno ponaanje. U ovom
dobu neznanje i nedostatak potovanja prema drevnim uenjima
uzrokuju nau duboku patnju.
Pot reba za pozi t i vni m pri meri ma
Ne samo da ne potujemo mudrost tradicionalnih kultura, ve potujemo
pogrene ljude. U savremenom drutvu imamo previe
pogrenih uzora. Ne moemo dovoljno da istaknemo injenicu da
"slino privlai slino". Gde god nemoralno ponaanje uzima maha,
takvo ponaanje e se jo vie iriti. J edna konfuijevska izreka kae
da nam greh koji poinimo dvaput uopte ne izgleda kao greh. Savremeni
ljudi su postali toliko tupi na posledice svog tetnog ponaanja
da se na svakom koraku loe vladaju bez i najmanje grie savesti ili
oklevanja.
Moramo da izbegavamo pronalaenje izgovora za svoje slabosti.
Ako nam neije ponaanje smeta, to nije greka druge osobe, ve
naa lina slabost. Moramo dovoljno da razvijemo unutranju snagu
da bi spreili da zbog gluposti drugih ljudi i sami inimo gluposti. Ako
podlegnemo slabosti, znai da nismo dovoljno odluni. Treba da
prestanemo sa svaljivanjem krivice na druge i uinimo sve to je
potrebno da ojaamo.
Uprkos izuzecima, era "superloih" grubijana i mao holivudskih
filmskih idola je u opadanju. Neki od tih "junaka" su puili previe cigareta,
a nekoliko godina nakon njihove smrti njihova lica su se pojavila
na panoima molei omladinu da ne bude nerazborita kao oni. Dok
prekritelji duhovnih zakona nestaju sa scene, priroda utire put
duhovnim ratnicima da nadvladaju i ponovo uspostave boanski
poredak. Ali ako zaglibimo u koloteini materijalizma, ko zna ta e biti
sa nama? Svi moramo temeljno da se preispitamo. Ako gubimo
vreme govorei kako smo grozni ili bezvredni, moemo da postanemo
kandidati za listu ugroenih vrsta na planeti. Stvoreni smo za bolju
sudbinu, ali od nas zavisi pravilan izbor.
Nije sluajno to su danas, kada su nezakonite delatnosti uobia-
|one irom planete, problemi bolesti i zavisnosti u porastu. U mnogim
sluajevima ljudi zaista veruju da e jeftino proi sa svojim sebinim,
materijalistikim ponaanjem. To je rezultat neznanja. Kada se okrenumo
vetakim imitacijama uivanja, proputamo priliku da doivimo
Istinsko ushienje koje prati visoku duhovnost. to vie shvatamo koliko
nam je blaenstva dostupno kad misli i dela uskladimo s Boanukom
voljom, to emo vie eleti da izbegnemo ovu pometnju i
uronimo u svetio istine. Meutim, da bi to shvatili, potrebna nam je
duhovna zrelost, koja donosi potrebnu trpeljivost i prilagodljivost koje
i e nam osloboditi um od prepreka.
Naa veza s kol ekt i vnom svesnou
Kao lanovi "savremenog drutva" toliko smo zatupljeni svojim
vezanostima, svojom poudom, iluzijama i usredsreenou na prolazno
da lako postajemo rtva igara koje drugi mogu da poele da
liiraju s naom svesnou. Zbog toga ljudi sve vie postaju robovi
poronih nagona - moda najporonijih koje je ova planeta ikada
videla. Na primer, narkomani nemaju prijatelja, jer prijateljstvo moe
i Ni onemogui njihov osnovni cilj - dobijanje sledee doze. Zavisnost
Im postaje jedina opsesija i poriv i nita ih nee spreiti da dobiju ono
fllo im je potrebno. Droga im postaje ue za spasavanje.
Svaije misli su deo kolektivne svesnosti jedne kulture, nacije i
planete. Te kolektivne misli, elje i delatnosti neprestano nas zasipaju
i uzrokuju veoma mone posledice. Veina ljudi je povodljiva i sklona
sleenju poslednjih modnih ludosti i uobiajenih svakodnevnih
obrazaca osoba koje ih okruuju. Meutim, danas su nam potrebni
snani karakteri koji e misliti svojom glavom i na koje nee uticati
negativne energije koje se svuda nalaze. Moramo uvek da se seamo
da nas Bog posmatra i da nae delatnosti i stavovi utiu na druge i doprinose
kolektivnoj atmosferi, bilo na konstruktivan, bilo na destruktivan
nain.
Zl oupot r eba uma
Na ceo problem se moe saeti jednom reju: svesnost. Problem
svesnosti je usko povezan sa umom. Sa duhovnog stanovita, svesnost
se temelji na veri, a vera zavisi od snage uma. Kvalitet i sposobnost
uma odreuju nae spoznaje, iskustva, opaanja i tumaenja
onoga to nam se dogaa. Konano, um je taj koji odluuje ta je
smisao naeg ivota. Um nam pomae ili odmae. Moe da zaroni
duboko ispod povrine kako bi nam pomogao da otkrijemo istine postojanja
ili moe da preleti povrinom pojava, zarobljavajui nas u egocentrine
obmane.
Moramo ponovo da istaknemo da nijedna spoljanja tehnologija ne
ovekoveuje nae iluzije vie od svemogue televizije. Nisu svi televizijski
programi beskorisni ili tetni, ali njihovi suptilni uinci mogu
biti opasni. Celo podruje postojanja nekih ljudi sastoji se samo od
supermarketa, trnog centra, male kancelarije i udobne fotelje ispred
televizora. Budui da neprekidno gledaju televiziju, uvereni su da su
veliki pustolovi, odvani odravaoci zakona, snani rvai, tajni agenti,
slavni detektivi, smeli kriminalci, veliki ljubavnici ili istraivai svemira.
Mogu da ostvare svoje fantazije oiju prilepljenih uz treperavi ekran
dok im ivot samo izmie.
Matanje donosi dva velika problema. Prvo, moe da bude toliko
slino pravom iskustvu da stvara vetaki oseaj zadovoljstva i liava
nas pobude da ostvarimo ono to zaista elimo. Drugi problem se
odnosi na sadraj. Budui da sadraj naih sanjarija moe da nas
nosi u raznim smerovima, ako se usredsredimo na neasne i
nemoralne modele, skloni smo da nalikujemo onome o emu matamo.
Drugim reima, matanje ima veliki potencijal da izazove
letargiju ili preslobodno ponaanje.
Naravno, mnogi ljudi ne mataju samo o onome to gledaju na
televiziji. Neki od njih idu ak i korak dalje i glume te matarije, imitirajui
svoje televizijske junake. J edini problem je u tome to su mnogi
od tih junaka ustvari i sami izmiljeni. To znai da ljudi imitiraju imitacije.
Svakako, uloge koje se igraju u TV dramama zaista postoje u
stvarnom ivotu: postoje uvari zakona, detektivi, advokati, lekari,
medicinske sestre i dobro plaeni modeli. Meutim, u svakodnevnom
svetu mnogi od ivota tih ljudi ne funkcioniu i malo ih je koji su ispunjeni
onako kako to televizija prikazuje. Televizijski ekran pokazuje
samo polovinu prie. Prikazuje likove ushiene onog trena kad ree
zloin i uhvate zloinca. esto previde jednako istinite injenice da
su se mnogima od tih ljudi rasprile iluzije, da su razoarani, razvedeni,
usamljeni, da su alkoholiari, narkomani, da su pod prevelikim
pritiskom i skloni samoubistvu.
Samodest rukt i vni obrasci
Osim matanja, um ima nekoliko drugih mehanizama koji mogu da
nas odvedu s pravog puta. Glavne delatnosti kojima nas um ometa su
tupost, prebivalite, racionalizovanje i vezanost.
Tup um nikada nije prijatelj, jer ne koristi svoje moi seanja i analize
kako bi prepoznao zato se nalazimo u odreenoj nevolji. Takvom
umu nije stalo da pronae reenje problema; ak moe da se dogodi
da ni ne otkrije kakvi su to problemi. Takav um se nalazi u vlasti sile
neznanja, koju odlikuju lenjost, spavanje i nepokretnost. Zbog toga
tup um tako sporo prepoznaje svoje pravo stanje. Prema drevnim
spisima, "nerazboritost, ludost i iluzija" su deca takvog neukog naina
ivota. Zato treba jako da pazimo da izbegnemo mentalnu tupost i
pokuamo da proistimo svoj um nekim duhovnim procesom.
Sklonost uma da se vrsto dri prolih utisaka i misli - ak i onih
neugodnih - je ono to nazivamo "prebivalitem". Svi imamo iskustvo
da nam se neki dingl vrti u mozgu dok ne postane gotovo nepodnoljivo.
lako nam se moda ne svia ni melodija, ni rei, ni proizvod
koji se reklamira, na um nemilosrdno ponavlja melodiju u glavi,
ponovo i ponovo. Ako ga ne preusmerimo na pozitivan nain, ta
sklonost uma da se zadrava na uobiajenim, nepoeljnim mislima ili
utiscima predstavlja veliku prepreku duhovnom napretku. Duhovni
napredak u velikoj meri zavisi od svesnog voenja uma prema konstruktivnim,
boanskim smerovima.
Racionalizovanje je jo jedna velika prepreka naem rastu. Religiozna
knjievnica Merilyn Hickey pie: "Racionalizovanje je lepa
ulica, a brojni su oni koji je nau." Racionalizovanje je ozbiljna bolest
uma. Ponekad se um plai i izbegava sazrevanje jer ne zna ta ga
eka iza ugla. Strepimo od onog to e se od nas zahtevati nakon
to preemo na novo podruje misli i delovanja, a naa nas nesigurnost
tera da se opiremo i podsvesno gotovo onemoguujemo
vlastiti rast.
Racionalizovanje nas spreava da vidimo svoje greke. Umesto
toga, svu krivicu za svoja nesavrenstva svaljujemo na druge. Kada
racionalizujemo, skloni smo da se pravdamo reima:" Dao sam sve
od sebe, sve to sam mogao u tim okolnostima." Ne vidimo da bi
drugi u istoj situaciji mogli da postignu daleko bolji ishod posveujui
se sa vie poniznosti, sa vie poleta, odlunosti ili iskrenosti.
Racionalizovanje smanjuje nau sposobnost rasta i napora uveravajui
nas da smo ve savreni ili najbolji. Takav stav nije povoljan za
duhovni napredak. Sa takvim stavom niko ne postie optimalne rezultate.
Da bi izbegli tu zamku, duhovni ratnici treba da budu strogi
prema sebi i blagi prema drugima.
To stanje svesnosti obino prati mentalnu tupost, jer obino napada
one koji su lenji. ak i ako nam je intelekt jak, ako um odbija da se
ponizno i iskreno izanalizira, moemo da delujemo budalasto i destruktivno
zbog te sklonosti da racionalizujemo. Drugim reima, osoba
koja neprestano racionalizuje nalik je bilderu koji veba samo jedan
mii u jednom smeru i nikad ne postie koristan cilj.
Vezanost je navika prekomemog zadravanja na prolosti. Obino
se javlja kad um ne hranimo prikladno novim i pozitivnim utiscima.
Kao to su neuhranjeni skloni neprekidnom sanjanju o svom poslednjem
obilnom obroku, tako je neuhranjen um sklon razmiljanju o najdraim
seanjima te im pridaje preveliku panju.
Vezanost je prirodni aspekt naeg postojanja. Meutim, kad je
pogreno usmerena prema svetovnim predmetima, um nikada ne
moe da pronae potpuno zadovoljstvo. Umesto toga, luta poput
siroeta traei roditelje. Da bi dostigli istinsku sreu, vezanost treba
da usmerimo prema duhovnom podruju. Ako um ne upija dovoljno
boanskog znanja da se vee za odgovarajue duhovne objekte, gotovo
nam je nemogue da promenimo mentalne navike. Zato ne bi
trebalo da oekujemo od uma da sarauje ako nismo spremni da
razvijemo nunu mentalnu disciplinu kako bi pravilno usmerili svoje
misli.
Moemo da pr omeni mo st anj e
Sreom, danas sve vei broj ljudi shvata nunost potpunog menjanja
uma - revolucije svesnosti - kako bi se osigurala svetla
budunost oveanstvu i svetu. Povrne promene nisu dovoljne.
Potrebno je mnogo vie od "planova delovanja", ma kako dobro zamiljeni
bili, ili niz brzih i ugodnih " uteva". Ono to nam je hitno
potrebno jeste duboka pramena pogleda na svet koji obuhvata nae
celokupno ponaanje. Stari obrasci razmiljanja, koji su izazvali ovo
teko stanje, moraju da ustupe mesto neem novom.
S obzirom na situaciju, svako od nas mora da shvati koliko smo
vani za budunost ivota na ovoj planeti. Uestvovanje svakog od
nas je od ivotne vanosti. Trebalo bi da se vrsto obaveemo da
emo uzdizati nivo svoje svesnosti, iz dana u dan, iz trena u tren. Svi
imamo sposobnost da postanemo duhovni ratnici ako to odluimo i
prihvatimo posledice takve odluke. Te posledice ukljuuju ozbiljno traganje
za istinom i davanje svega od sebe da bi stvorili zdravije naine
zivota temeljene na odgovornosti, zrelosti i konano istoi. istoa
titi nas i na svet, jer kad smo poteni i otvoreni, niko ne moe da nas
prevari i mi ne moemo da nakodimo drugima. Zato inimo ono to
moramo da bi iscelili ovu planetu.
Pi t anj a i odgovori
Pitanje: ini se da se ovo drutvo bogati na neznanju ljudi kad se
radi o duhovnosti. Na primer, izgleda da neki pojedinci znaju mo
snanog pozitivnog uticaja na regulisanu duhovnu praksu koju
imamo, pa ele da ljude generalno dre u tami.
Odgovor: Zamislite da sedite u restoranu i ne razumete jezik
jelovnika, niti znate ta je koje jelo. Ako naruite neto proizvoljno,
moete dobiti neto to vam se moe svideti, ali i ne mora. Mnogi
ljudi u stvari ive ivot na slian nain, donosei hirovite odluke koje
se temelje na onome to se u tom trenutku ini dobrim. Nadaju se da
e im materijalna priroda dati neto dobro zauzvrat. Ponekad su
zadovoljni s onim to dobiju, a ponekad nisu. Sve dok duboko ne
prouimo zakone koji vladaju materijalnom prirodom, neemo moi
da donosimo odluke od kojih e svi imati dobrobiti.
Kad shvatimo pravila ovog materijalnog zatvora, takoe oseamo
odgovornost za svoja dela i uinke koje imamo na druge. To je glavni
razlog to se plaimo da upoznamo svoju situaciju. Bojimo se da napustimo
lagane, uobiajene obrasce jer strahujemo od nepoznatog.
Srodili smo se sa svojim iluzijama, koje od nas ne trae da razmiljamo.
Ako ikada ponemo "previe da razmiljamo", esto se
zatupimo opojnim sredstvima kako bi se vratili lanoj sigurnosti poznate
situacije.
Nema nestaice onih koji ele da iskoriavaju i izvlae korist iz
tueg neznanja i straha. Kad takvi ljudi steknu poloaje uticaja i moi,
postoji mogunost uasnih zlostavljanja. Zbog toga, dok titimo sebe,
takoe moramo da uloimo odluan napor da pomognemo onima koji
se bore na bojnom polju ljudske svesnosti.
Pitanje: Ljudi esto tvrde da je drutvo jednostavno ono to jeste.
Kau: "Uvek je bilo tako i uvek e biti tako." Tvrde da nas sama naa
priroda prisiljava na ciklino smenjivanje pozitivnog i negativnog i da
smo naivni ako verujemo da ita moemo da promenimo.
Odgovor: U ratu voe esto koriste propagandu u pokuaju da protivnika
snaga izgubi nadu. alju poruke poput "Ve ste poraeni",
"Naa strana je puno monija; zbrisaemo vas s lica zemlje". Nadaju
se da e se neprijatelj obeshrabriti i ubrzo predati. To se oekuje i u
duhovnom ratu. Ovde je propaganda puno suptilnija, navodei ljude
da misle: "Nije to problem; nije to nita. Nastaviu sa redovnim ulnim
uivanjem, jer je to tako dobro." Drugim reima, neprijatelj manipulie
drugima kako bi oni i dalje bili robovi i potisnuli svaku sumnju.
Ne smemo da dozvolimo da nas obeshrabri degradirana kultura
koja nas okruuje. Moramo da shvatimo da naa pozitivna dela utiu
na kolektivnu atmosferu kao to utiu negativna dela drugih. Naa
predanost i snaga nadilaze nau okolinu, lako moemo da budemo
okrueni konfuzijom i negativnou, moramo da izvrimo svoju
dunost kako bismo pomogli uzdizanju svesnosti. Svako od nas ima
sklonosti i nadarenosti, snage i slabosti. Na svaki mogui nain treba
da iskoristimo svoju darovitost kako bi promenili kolektivnu svesnost
planete.
6. Duhovni rat ni k: Pogl ed na svet
U materijalnom svetu postoje samo dve vrte sretnih ljudi: budale i
transcendentalisti. Budale su toliko zaboravne da uspevaju da se
uvere da su sretne u ovom materijalnom zatvoru. Transcendentalisti
su sretni jer mogu da vide iznad materijalnih dualnosti i znaju da im
je osloboenje na dohvat ruke. Svi ostali su u sutini nesretni, jer nesrea
u materijalnom svetu ne moe da se izbegne, kao to voda ne
moe da se izbegne u okeanu.
Materijalni svet je privremen i podloan neprestanom menjanju.
J edna od prvih vetina koje kao duhovni ratnici moramo da razvijemo
je uravnoteenost uprkos stalnim promenama i oiglednom haosu.
Ne smemo da postanemo previe ponosni u trenutku sree, niti previe
uplaeni u trenutku nesree. Sve dok boravimo u ovom svetu,
srea i nesrea e nam dolaziti same po sebi.
U nastojanju da postanemo snani duhovni ratnici moramo da
imamo na umu razliku izmeu religije i duhovnosti. Religija je esto
povezana s povrnim razlikama doktrine i institucionalne strukture,
lako religija moe da odigra vanu ulogu u razvoju duhovnog
razumevanja, takoe moe da podstakne podele i sektatvo.
Suprotno tome, istinske duhovne tenje ujedinjuju, jer tragaju za zajednikim
aspektima svih pristupa boanskom. Pravo duhovno
razumevanje takoe moemo da razvijemo paljivim prouavanjem i
primenom dubljih uenja tradicija drevne mudrosti koje su nam dostupne.
Ni smo t el o
Osnovna premisa duhovnih uenja irom sveta je da nismo fiziko
telo. U Bibliji, 1 Kor 15, kae se da postoje i nebeska i zemaljska
stvarnost i da ljudska bia u sebi imaju oba aspekta. Taj sveti spis
nas podsea da smo, dok se nalazimo u zemaljskom, fizikom stanju,
odvojeni od Oca. Naviknuti na materijalno postojanje, moemo lako
da opaamo fizike aspekte naeg bia, dok nam je tee da primetimo
nebeske. Meutim, uprkos toj potekoi, moramo stalno da se
seamo da nismo fizika bia, ve u osnovi duhovna, transcendentalna,
antimaterijalna bia koja samo koriste fiziko telo kao vozilo.
Svako telo je poput odee, lutka onoga ko govori iz trbuha. Bez
duhovne iskre u sebi, nae telo je potpuno beivotno.
Naveemo primer deaka koga je smrtonosno pregazio auto. Njegova
majka istrava i zapomae: "Moj sin Ahmed je poginuo!" O kome
govori? Fiziko telo je jo uvek tu, ali znamo da je pravi "Ahmed" preminuo.
Ono na ta ona misli jeste da je Ahmedova ivotna sila, njegova
duhovna bit, sada otila.
lako moemo da izgubimo ruku ili nogu, ili ak imamo presaeno
srce, ipak ostajemo ista osoba. J asno je da nismo ti fiziki organi.
Ponekad nam udovi, organi i delovi tela zadaju nevolje, a ponekad
uitak. Ali oni ne ine na identitet. Bilo je bezbroj sluajeva ljudi koji
su nakon velikih trauma doslovce lebdeli iznad svog tela i posmatrali
lekare dok su pokuavali da ih vrate u ivot. J asno je da takve okolnosti
pokazuju da su se odvojili od svojih fizikih tela.
Ne samo to postojimo odvojeno od svoga tela ve ne moemo da
se oslonimo ni na to da emo fizikim ulima stei tano znanje. Naa
ula su nepouzdana. Na primer, oi nas lau sve vreme. Kad
pogledamo olju, oi nam mogu rei daje prazna. Meutim, paljivim
ispitivanjem mikroskopom otkrie se sve vrste klica i mikroba. Ui su
nam toliko tupe da ne mogu da uju ta se deava dve sobe dalje.
Gluvi smo za visoke zvuke koje pas moe da uje. Kad se obuemo,
naa ula su esto toliko tupa da ak nisu ni svesna tkanine na koi.
ulo ukusa nas esto navede da previe jedemo i elimo hranu koja
nije zdrava za nae telo.
Sve u svemu, ula su krajnje tupa i neprestano nas navode na
pogreno miljenje. Ali ipak, u svim savremenim naukama nastavljamo
da tvrdimo da smo izvrili najtanija zapaanja, dobro znajui da
su svi nai instrumenti nesavreni. Za nas, kao duhovne ratnike, od
presudne je vanosti da shvatimo da imamo nefiziku sutinu koja je
vena, koja ima misiju i koja trai naine da voli i slui.
Pot raga za ekst azom
J edna od osnovnih premisa u gotovo svim duhovnim tradicijama
jeste da ljudska bia tragaju za dubokim iskustvom ekstaze. Svako
eli uivanje; svi prirodno elimo da dostignemo "visine". Ako nismo
doiveli radost vieg ukusa, prilagoavamo se niem, ali nikada
nismo potpuno zadovoljni takvim reenjem, jer su ula nezasita.
J ednostavno se sve vie zapliemo u krug elja. to se vie dro-
giramo, to nam je isti nadraaj potrebniji. to se vie uputamo u
seks, to ga vie elimo; umesto da obuzdaju elje, preterane seksualne
aktivnosti toliko uzburkaju ula da normalan seks vie nije dovoljan.
Meutim, u odgovarajuim okolnostima ak se i seks moe
produhoviti. Ako elimo trajno uivanje, treba svesno da zaustavimo
nie porive i tragamo za najviim od svih uitaka: za iskrenim brinim
odnosima ispunjenim ljubavlju u ijem je sreditu Bog.
Prirodno, svi tragamo za ekstazom. Imamo uroenu elju da osetimo
takvu ekstazu jer, kao i Gospod, tragamo za uivanjem. Ako ne
doivimo te vie uitke kroz duhovne aktivnosti i duhovno upijanje,
neizbeno emo se okrenuti vetakim sredstvima. To okretanje vetakim
sredstvima zahteva da krimo Boje zakone koje su preneli
veliki proroci. Time navlaimo individualne i kolektivne karmike reakcije.
Takoe se liavamo istinskog, trajnog ispunjenja.
Uzvieni zanos je priroeno pravo svih ljudskih bia koja tragaju za
Bogom. Meutim, moramo da uloimo napor kako bi otkrili tu ekstazu
oslobaajui se vezanosti i elja svog ogranienog ega. "Trai i nai
e" je dobro poznata izreka koja se odnosi na tu potragu, ali uvek
moramo da imamo na umu da cilj potrage nema nikakve veze s
privremenim, materijalnim bogatstvom. Isus je rekao da ne sabiremo
blago na Zemlji, nego na nebu. ak je i Bendamin Frenklin rekao:
"Oni koji trae privremeno utoite iznad svojih osnovnih sloboda, ne
zasluuju ni jedno ni drugo." Ako elimo da sprovedemo u delo sav
potencijal nae vrste - vrste kojoj je data vlast nad svime na ovoj
planeti - moramo da verujemo u rei Gospoda i Njegovih predstavnika
i delujemo u skladu s njima ili sami sebi inimo veliku
nepravdu.
Pravo osl oboenj e
J
j?
Ljudska bia imaju uroenu udnju za slobodom - osloboenjem
od prisila i ogranienja koja nas primoravaju na patnju. Takoe oseamo
duboku elju za zajednitvom i odnosima ispunjenim ljubavlju.
Meutim, uzrok poveanja ubistava, samoubistava i eko-ubistava na
celoj Zemlji moe se nai u injenici da smo izgubili znanje o tome
kako moemo zajedno da ivimo na ovoj planeti. U potrazi za slobodom
bez vodstva zaboravili smo ta sloboda zaista znai. Sioboda
nije samo stvar vladanja prirodom i nasilnog vaenja bogatstava iz
nje. Sloboda je pitanje skladnog ivota s drugim ivim biima i Majkom
Prirodom, jer kad je ona zadovoljna s nama, njeno drvee obiluje
plodovima a ona nam daruje obilje biljaka, hrane, lia i lekovitog bilja.
Nae pravo osloboenje nee doi preko vladanja Zemljom niti
kroz drutvenu reformu. To nije stvar zamene jednog materijalnog sistema
drugim, isticanja jedne rase na raun druge, pridruivanja jednoj
politikoj stranci protiv druge. Ono to moramo da promenimo je
sklonost u svakome od nas da vladamo, manipuliemo i iskoritavamo.
Takoe moramo da prestanemo sa zgrtanjem zaliha i varanjem
prirode otimajui vie nego to nam po pravu pripada.
Konano, moramo da se usmerimo na proienje vlastitog srca i
svesnosti, kako bi mogli da proistimo atmosferu oko sebe. Onda, i
tek onda, moemo da napustimo carstvo ogranienja i ponovo uemo
u venu stvarnost - kraljevstvo Boga Majke-Oca.
Da bi se izbavili iz ovog zatvora i stekli slobodu, postoji odreena
duhovna nauka. Ta nauka obuhvata proienje i pramenu naeg
karaktera, sticanje svrsishodnog znanja i, konano, ponovno povezivanje
sa boanskom voljom kroz sluenje i delovanje kako bi uspostavili
ljubavni odnos sa Svevinjim.
Materijalisti kojima nedostaje to znanje su u nepovoljnom poloaju.
Bez razumevanja zakona karme - delovanja i propratnih posledica -
ljudi prave kratkovide izbore temeljene na trenutnom uivanju koje ih
kasnije jo vie zaplie u materijalni svet.
Gde god pogledamo u materijalnoj sferi, videemo da iva bia
pokuavaju da glume Boga u razliitim svojstvima. Stalna tema materijalnog
postojanja jeste pokuaj vladanja drugima, kako bi se uspostavila
zamiljena nadmo. Ali ipak, najvea srea ljudskog ivota
je potpuno predavanje sluenju Gospoda s ljubavlju, naputajui sve
elje za vlau i kontrolom.
Obmanj uj ue osobi ne mat eri j al ne pri rode
U ovim hedonistikim, sebinim vremenima veina ljudi ne eli da
uje daje ovaj materijalni svet mesto provera i pouka. Kaleidoskopski
aspekti ovog sveta pobuuju nau radoznalost, a veina ljudi eli da
proba i uiva sva iskuenja koja priroda nudi. Ali ipak, toliko mnogo tih
takozvanih "uitaka" istinski nas ugroava kada ih jednom probamo.
Razliite duhovne tradicije ta materijalna iskuenja predstavljaju
na razne naine. Dok je u Bibliji "Sotona" utelovljenje zla, potpuna
suprotnost Gospodu, odluan da zarobi due u svoju slubu, vedski
spisi govore o "Mayi" kao utelovljenju materijalne iluzije. Ona se ne
suprotstavlja Gospodu, ve je Njegova slukinja iji je nezahvalan zadatak
da uslovljenim duama prui sve vrste eerom premazanih
otrova kako bi nas iskuala i na kraju promenila, pouavajui nas na
bolan nain dok ne razvijemo dobru sposobnost rasuivanja i razlikovanja
kako ne bi skrenuli s puta prave sree.
Kao to vojnik mora da naui da prepozna neprijateljevu uniformu
i opremu kao i da se upozna sa njegovom taktikom, tako duhovni ratnik
mora da naui da prepozna napade tetnih i degradirajuih uticaja
u svim okolnostima. Naravno, ne smemo da budemo paranoini, niti
da dozvolimo da nas obuzmu strahovi. Sa druge strane, ako se ne prilagodimo
razornoj moi neprijatelja, neemo pruiti dovoljno jak otpor
da postignemo pobedu.
Maya prvo pokuava svakoga da navede na destruktivne, tetne
delatnosti. One koji se ne daju lako savladati pokuava da natera da
se oseaju poraeno, izolovano i bespomono - do te mere da
poinju da veruju da je promena nemogua, daje besmislen pokuaj.
Na taj nain dri u aci ak i one koji nisu okoreli materijalisti.
Svako ko boravi u materijalnom svetu je meta. Pre nego to se
previe razljutimo na Mayu, kao asni duhovni ratnici moramo da prihvatimo
injenicu da smo sami sebe doveli u ovu teku situaciju.
Sama injenica da se nalazimo u materijalnom telu znai da smo, u
nekom trenutku, pobegli od Boije ljubavi. Odbacili smo svoj prirodni
poloaj Gospodovih slugu, izabravi ogranienja materijalnog carstva.
U tom carstvu moemo na neko vreme da zaboravimo da nismo jednaki
Bogu i moemo da se pretvaramo da posedujemo, stvaramo,
vladamo i unitavamo po vlastitoj volji, lako je taj izbor doslovno nae
Bogom dano pravo, neizbena je injenica da moramo biti ogranieni
na materijalni svet i da moramo da se nadmeemo za vlast sa
drugima iji su umovi takoe degradirani i obmanuti.
Umesto da na Mayu gledamo kao na zlog protivnika odlunog da
nas uniti, moemo da ponemo daje gledamo vie kao uvarku malorijalnog
zatvora, zaduenu da nas obuzdava dok ne odluimo da
nam je dosta ovog carstva senki. Tada nas moe poduavati i izazivati
dok ne dokaemo da nam je jedina elja da se vratimo u svoj prirodni
poloaj sluenja Gospoda.
Sve vreme nam se prua velika pomo. Sveti spisi nam nisu dati
na zabavu. Oni su doslovno prirunici koji nam pomau da na najbolji
mogui nain iskoristimo ljudski ivot i vratimo se u duhovni svet. Ue
nas pravilima materijalnog i duhovnog sveta i pokazuju nam kako da
ponemo da donosimo bolje odluke. Dobivi te pouke, svako od nas
mora da donese svesnu odluku kako da ih iskoristi kako bi savladao
egocentrine elje i proao Mayine testove kad se pojave.
Tri si l e mat eri j al ne pri rode
Bhagavad-gita se podrobno bavi ispoljavanjem materije i analizira
materijalne delatnosti utemeljene na tri osnovne sile materijalne
prirode: sattvi, rajasu i tamasu, koje mogu grubo da so prevedu kao
sile vrline, strasti i neznanja.
Prema Giti, osobe utemeljene u vrlini razvijaju oseaj sree i
blagostanja kroz nesebino sluenje i potragu za znanjem. Kako
duhovno sazrevaju, postepeno se pripremaju za nivo transcendencije.
Osobina strasti raa se iz poudnih elja. Ljudi koji su pod njenim
uticajem ivot za ivotom provode u beskrajnom krugu potrage za ispunjenjem
tih pohlepnih elja, samo da bi ih zamenili novim eljama.
Pod uticajem sile neznanja iva bia su u vlasti lenjosti i pasivnosti,
a kad deluju, ne vode rauna o posledicama svojih sebinih dela.
Ljudi koji ive na taj nain padaju na sve dublje nivoe oaja, opijanja
i obmane.
Gita navodi brojne primere posledica razliitih delatnosti koje se
vre pod uticajem razliitih sila prirode. Uopteno govorei, delatnosti
koje se vre iz dunosti i za dobrobit drugih smatraju se delatnostima
pod uticajem vrline. Delatnosti koje se vre iz elje za isticanjem, dobiti
i linim uivanjem smatraju se delatnostima pod uticajem strasti.
Delatnosti koje se vre hirovito, zanemarujui njihove posledice, smatraju
se delatnostima pod uticajem neznanja.
Ove opise moemo da iskoristimo da bi bolje procenili vlastito
stanje. Na primer, ako smo razoarani i nezadovoljni svojim ivotom,
kao da uvek jurimo za neim to ne moemo stii, moemo da vidimo
da je to simptom strasti. Ako se iskreno preispitamo, najverovatnije
emo otkriti da se veina naih svakodnevnih delatnosti vrti oko
naeg slavljenja i ulnog uivanja.
Slino tome, ako se oseamo beznadeno i verujemo da je ivot
nepoten i da nam stalno zadaje nezasluene nevolje, moemo da
otkrijemo da smo delovali u neznanju. Moemo da uvidimo da nas
zanima samo ono to donosi trenutno zadovoljstvo, bez plana ili
razmiljanja o dugoronim posledicama naeg delovanja.
Sa druge strane, oni koji deluju pod uticajem vrline ispunjavaju ivot
nesebinim sluenjem drugih, doivljavajui dubok oseaj radosti, ispunjenja
i napretka kroz rtve koje vre, uprkos preprekama i
potekoama na putu.
Uopteno govorei, veina nas se nalazi pod uticajem razliitih sila
prirode u razliitim vremenima, u zavisnosti od nae svesnosti. Bhagavad-
gita izjavljuje da se uzdizanjem delatnosti od niih sila neznanja
i strasti do sile vrline naa svesnost poinje proiavati, a mi
se osposobljavamo za poetak puta potpunog transcendiranja materijalnog
carstva.
Rei nkarnaci j a: i nj eni ca ili i zmi l j ot i na?
Mnoge, ako ne i veina svetskih duhovnih tradicija, prihvataju
reinkarnaciju kao injenicu. Drevne afrike kulture, indijanske kulture,
hinduizam, budizam, taoizam i mistino hrianstvo priznaju
neospornost reinkarnacije. Samo "savremenom" svetu treba dugo da
prihvati tu ideju.
I u savremenom dobu i u drevnim vremenima postoji nesumnjiv
dokaz reinkarnacije. U savremenoj zapadnoj kulturi, na primer,
metode kao to je hipnotika regresija izazivaju oigledna seanja na
prole ivote. Ljudi pod hipnozom mogu da govore jezike koje nikad
pre nisu uli ili da iznesu detaljna, dokaziva seanja na razdoblja koja
su se dogodila davno pre njihovog roenja.
Vedska tradicija potvruje stvarnost reinkarnacije. Na primer, Bhagavad-
gita (2.13.) objanjava seljenje due na sledei nain: "Kao
to utelovljena dua u ovom telu prolazi kroz detinjstvo, mladost i
starost, tako u trenutku smrti prelazi u drugo telo. Razboritu osobu
ne zbunjuje takva promena."
Stih 8.16. objanjava:" Sve planete u materijalnom svetu, od najvie
do najnie, mesta su patnje na kojima se odvija uzastopno
raanje i umiranje." To znai da ne moramo da umremo samo jednom,
ve ponovo i ponovo, sve dok smo u materijalnoj dimenziji,
postajui rtva takvih nevolja kao to su nesrean sluaj, bolest,
ubistvo.
Kuran (2.28.) izjavljuje: "Kako moe da porie Alaha kad si bio
mrtav, a On ti je dao ivot? Ponovo e prouzrokovati tvoju smrt i
ponovo e te oiveti. Tada e Mu se vratiti."
Meutim, savremeno redukcijsko razmiljanje, udrueno s ekonom-
skim podsticajem kako bi nas vezalo za materijalne elje, tvrdi da
nismo nita drugo do skup fizikih organa i hemijskih reakcija. Takvo
shvatanje podrava stav "samo jednom se ivi", bez podsticanja
odgovornog delovanja u ovom ivotu.
Suprotno tome, zreli pojedinci su spremni na odgovornost. Samo
nezrele ljude ne zanima odgovornost. Uurbana i impersonalna kultura
koja se danas prihvata utie na ljude irom sveta da postanu sve
manje odgovorni i jednostavno deluju impulsivno na temelju udovoljavanja
ulima. Zbog toga, naravno, lako postaju predmet manipulacije,
iskoritavanja i kontrole.
ak je i na Zapadu ideja o reinkarnaciji izvorno bila delom hrianskog
shvatanja. Na primer, rani crkveni oci kao to su J ustin Martyr
(100-165), st. Klement Aleksandrijski (150-220) i Origen (185-254)
pouavali su aspekte reinkarnacije. Verovanje u reinkarnaciju ostalo
je u odreenim hrianskim strujama do estog veka kad ga je car
J ustinijan, elei da ujedini svoje carstvo, izoptio iz zakona. Pripadnici
svetenikog reda takoe su poeli da shvataju da bi Crkva lake
mogla da stekne mo i iskoritava mase kada iroki slojevi ljudi ne bi
imali pristup viem duhovnom znanju i kad bi verovali da ive samo
jedanput.
Karmi ki obrasci
Duhovni ratnici moraju da proue pojam reinkarnacije to je
mogue dublje jer je naa sadanja situacija neodvojivo povezana sa
naim prolim ivotima. Budui da smo veni i da na pravi identitet
neprekidno postoji, nae budue ivote e oblikovati sveukupnost
onoga to sada radimo i mislimo. Konano, na odnos prema Boijim
kosmikim zakonima je od posebne vanosti za sledei ivot za koji
se pripremamo.
Na sadanji ivot, zajedno sa ostacima iz predhodnih ivota,
odredie nau buduu karmu. Karma je naelo po kojem svako delovanje
povlai za sobom posledicu i na neki nain utie na svako ivo
bie u Boijoj kreaciji. Kako sejemo, tako emo i njeti. Nain na koji
nas drugi vide i ponaaju se prema nama neposredno je povezan sa
nainom na koji se mi ponaamo prema Bogu i drugim ivim biima.
Ne samo to ponekad moramo da doivimo razne bede koje su rezultat
nae nagomilane karme, ve takoe moramo da shvatimo da je
pratei stepen bola, straha ili patnje merilo obima nae karme.
Sa toliko nas koji delujemo hirovito, ne obazirui se na karmiko
kaljanje koje moemo da izazovemo, ishod moe da postane krajnje
sloen. Moemo poeti da verujemo da se dogaaji deavaju sluajno,
bez smisla. Meutim, to nije istina. Mnoge od katastrofa koje se
danas deavaju na planeti direktno su povezane s kolektivnom karmom
oveanstva. Kada razvijemo dublje razumevanje karme i
naina na koji deluje na nas, poinjemo da shvatamo da nema sluajnosti.
Kad preokreti sudbine postanu manje tajanstveni i manje zastraujui,
poinjemo da prihvatamo odgovornost za budunost koju
stvaramo, a svoje sadanje potekoe kao nuno proienje. To je
presudan korak u procesu sazrevanja.
Neki primeri su oigledniji od drugih. Superbogati pripadnici
dokonog stalea koji su se ukrcali na Titanik trebalo je da dokau nadmo
nad jednim od Stvoriteljevih najnesavladivijih elemenata - nad
okeanom. Na vrhuncu njihove arogancije brod je potonuo, a mnogi
putnici su se udavili nakon to su doiveli stanje krajnjeg uasa, oaja
i bespomonosti.
Nije sva karma negativna. Sa sobom nosimo i pozitivne reakcije za
ona dela koja smo vrili u guni vrline. Takoe moemo da nosimo
odreene sposobnosti i shvatanja iz ivota u ivot. "Instinkt" je savremeni
izraz za uroeno znanje ili sposobnost, naizgled bez prethodno
nauenog obrasca. Meutim, ono to nazivamo instinktom moe da
bude direktno povezano sa uenjem u prolim ivotima. Sveti spisi
nam mogu pomoi da izbegnemo karmike posledice propisujui
nain ivota koji nam pomae da se klonimo nevolja. Na primer,
mnogi spisi preporuuju vegeterijanski nain ivota. Odbijajui
uestvovanje u nasilju nad drugim ivim biima takoe moemo da
izbegnemo naglo razgranavanje koje takva institucionalizovana okrutnost
moe da donese drutvu: nasilje, glad, patnju i niz zdravstvenih
problema, izmeu ostalog.
Kont rol i sanj e ul a
Kao ljudska bia, mi smo po prirodi sluge. Uvek sluimo nekog ili
neto. S obzirom na tu injenicu, svoje emo napore usmeriti na
sluenje Majke-Oca Boga ili emo sluiti svoja ula. Naalost, zbog
mahnite elje za zadovoljavanjem neumoljivih prohteva ula, padamo
u gune strasti i neznanja.
Neobuzdana ula nas nagone na iskoritavanje drugih i okoline,
dok nam ovladana ula pomau da sluimo druge. Pravilna duhovna
atmosfera pojaava pozitivne, zdrave delatnosti i odnose i pomae
nam da upravljamo svojim ulima. Kao rezultat toga, moemo lake
da se usredsredimo na sluenje jedni drugih.
to nam je ivot degradiraniji, to lake padamo u vlast sila koje su
iznad nae kontrole. Sve dok podleemo moima ula, ostaemo
zarobljeni u zatvoru ulnog uivanja, manipulacije i eksploatacije. Ali
kad god kaemo "ne" neobuzdanom ulnom uivanju, osposobljavamo
se da postanemo duhovni ratnici - ljudi koji dre do naela.
Izbor je uvek na nama, ak i kad se oseamo rtvama i bespomonima.
Svako od nas ima viu i niu prirodu. Moramo biti budni ako elimo
da izbegnemo iskuenja koja pobuuju "nestrpljivu neposlunost"
nae nie prirode. Kada smo previe zaokupljeni doivljajima relativne
ili prolazne prirode, koji ne pruaju trajan oseaj ispunjenosti,
tada smo izabrali sluenje svoje nie prirode.
Kada se upustimo u delatnosti zbog kojih podcenjujemo zajednitvo,
odbacujemo porodicu i nahukavamo jedan pol protiv drugog
ili rasu protiv rase, ponovo zapadamo u negativne, samodestruktivne
sklonosti. Kada prihvatimo ideju da je smisao ivota samo udovoljavanje
materijalnim ulima, prihvatamo kulturu unitenja, za ta emo
pre ili kasnije platiti.
Prevaranti ele rezultat, a da ne plate odreenu cenu. Zloinci i
manipulatori ele da uzmu to je mogue vie, ali da nita ne daju;
povrh toga ele i ono to pripada drugima. Ako ivimo na takav nain,
brza i privremena reenja koja moemo da dobijemo u najboljem
sluaju bie samo kozmetika.
Ljudska bia imaju sposobnost vieg razumevanja i pokazivanja
samilosti, ljudskosti i, konano, boanstvenosti. Samo je ivotinjskom
ivotu dozvoljena usredsreenost na opstanak i senzualnost. ivotinjama
je dozvoljeno da se uputaju u grubi materijalizam, jer nisu
sposobne ni za ta drugo. Grubi materijalizam na ljudskom nivou
huka pojedinca protiv pojedinca, pleme protiv plemena, pol protiv
pola i svodi ljude na nazadno, ivotinjsko stanje svesnosti, daleko
ispod njihovih sposobnosti.
Boj e kral j evst vo
Boije kraljevstvo nije mit. Svi drevni sistemi otkrivaju da duhovno
carstvo postoji iznad materijalnog sveta. Mogui su brojni odgovori
na pitanje zato ne znamo za duhovno kraljevstvo. Najistaknutija je
naa sklonost da koristimo neverovanje kao opravdanje za nau
zaokupljenost neposrednim uicima i za nedostatak interesa za Boga
i Njegovo kraljevstvo. Tako, u razliitim stadijumima, imamo malo ili nimalo
elje da se vratimo tamo jer smo se zapleli u sopstvenu zavist
na Boiju mo i nedostatak predanosti.
Ali raj zaista postoji. Svi drevni sistemi govore o tome. Meutim, te
rasprave su posebno namenjene predanim duama koje su skupile
dovoljnu koliinu duhovnih zasluga kako bi mogle da cene kraljevstvo
Gospoda i prepoznaju ispraznost potrage za uicima materijalnog
sveta.
Lau li nas sve te religije? Da li su sve to izmislile? Da If su se
udruile kako bi nas nasamarile? Naravno da nisu. Daju nam esencijalna
uenja, a na duhovni napredak zavisi od toga kako smo shvatili
tu poruku.
Li ni pri st up
Veina folozofija koje govore o smislu ivota mogu da se svrstaju
u etiri osnovne kategorije: materijalizam, nihilizam, impersonalizam
I personalizam. Materijalistike filozofije, kao to su biheviorizam i empirizam,
stavljaju naglasak na fiziku stvarnost i nepostojanje niega
to se zove "dua". Za bihevioriste mi smo u sutini skup uslovljenih
leakcija, a za empiriste samo ono to moe da se fiziki opipa i objektivno
izmeri vredno je znanja. Te filozofije previaju suptilnije aspekte
postojanja.
Nasuprot materijalizmu, nihilistike filozofije pokuavaju da istrae
postojanje iznad grubog fizikog nivoa. Nihilisti veruju da interakcija
Ha fizikim svetom donosi samo bol i razoaranje i zato pokuavaju
da se izdignu iznad fizikog sveta i stope se sa kosmikim jedinstvom.
U toj ogromnoj praznini sve delatnosti prestaju i sve individue se
stupaju sa jednom jedinstvenom svesnou. Nihilisti veruju da e u
lom jedinstvu - osloboenom elje, delatnosti, ak i identiteta -
doiveti ispunjenje.
Filozofija impersonalizma reava prazninu nihilizma prihvatajui da je
odreena stvaralaka sila prouzrokovala nastanak svemira. Impersonalizam
stavlja naglasak na ideju da je sve povezano sa svime tako
da van neposrednog fizikog iskustva, moemo da otkrijemo uni-
verzalno jedinstvo - konanu stvarnost - koje proima kreaciju i koje
je prisutno u nama. Impersonalisti pokuavaju da neprekidnim
prouavanjem i meditacijom dostignu stanje samadhija u kojem mogu
da se stope sa kosmikom svesnou.
Personalisti veruju da je sve aspekte duhovnog i materijalnog sveta
pomno stvorio Svevinji Bog, koji se lino zanima za svaki aspekt
Svoje kreacije. Oni koji prihvataju taj pristup posveuju se sluenju
Boga s ljubavlju, a krajnji cilj im je dostizanje venog druenja s Njim.
Kada imamo taj pristup na umu, ostale uobiajene delatnosti poput
rada, spavanja, brige o porodici i sluenja drugih poinju da se
usklauju sa naom venom misijom ponovnog povezivanja sa Svevinjim.
To je klju kojeg Bhagavad-gita naziva bhakti yogom,
duhovnom naukom o savladavanju materijalnih elja i ponovnom
razvijanju enje za istim predanim sluenjem Gospoda.
U svim delatnostima duhovni ratnici ostaju usredsreeni na najvanije
pitanje: Kako moemo ponovo da doemo u dodir s Majkom-
Ocem Bogom? Kako moemo da preobrazimo ovo sebino drutvo
u zdravu kulturu punu ljubavi koja omoguava duhovni rast, duhovne
razmene i duhovne delatnosti? Kako zemaljsko iskustvo moemo da
iskoristimo za ono to je najvanije: povratak kui u Boije kraljevstvo?
Pi t anj a i odgovori
Pitanje: Koncepti srama, krivice i iskupljenja postoje u svim religijama.
Kako ulazimo u "novo doba", naglasak na tim stavovima
poinje da slabi. Umesto toga, ljudi prihvataju potpuno samoprihvatanje.
Ali ipak, utisak je da se oseaji krivice esto javljaju bez
ikakvog povoda. Kakva je korist od srama i oseaja krivice i jesu li
oni zaista korisni u naem nastojanju da napredujemo?
Odgovor: To je vrlo vano pitanje. Sram i oseaj krivice mogu da
nam pomognu, ali moramo da ih koristimo svrsishodno. Prvo, ljudi ne
bi trebalo da imitiraju te oseaje. Trebalo bi da sasvim iskreno preispitaju
sopstveni ivot i pokaju se ako je to opravdano. Istovremeno,
takav oseaj krivice ne bi trebalo da ih paralie, ve bi trebalo da ga
iskoriste kao katalizator delovanja. Razmiljajte o tome kao o iru ili
pritu na telu. ir ili prit ukazuju na prisutnost toksina, ali ne bi samo
trebalo da ih gledamo i kaemo: "U redu, u mom telu su otrovi."
Naprotiv, uoavanje toksina treba da nas podstakne na delovanje.
Moramo da se izleimo uzimanjem odgovarajuih biljaka, odlaskom
u saunu ili menjanjem ishrane.
Isto vai i za duhovnost. Kad prepoznamo toksine misli, moemo
da ih promenimo poboljavanjem naina ivota, stavova kao i
kvaliteta naih rei, prijateljstava i zabava. Na primer, moemo vie
da itamo duhovnu literaturu, izbegavamo bezvredne filmove i manje
sluamo svetovnu muziku. Moemo da ponemo da se bavimo nekim
duhovnim procesom kao to je mantranje, itanje, upuivanje molitvi
ili sluenje. Na taj nain pravilno koristimo oseaj krivice i srama kao
podsticaj za lekovito delovanje. Ali melanholino zadravanje na oseaju
krivice i srama bez pozitivnog delovanja ima suprotan uinak.
Pitanje: Znamo da su mnoga velika nauna otkria proistekla vie iz
nadahnua nego iz istraivanja. Koja je veza izmeu nadahnua i
uma?
Odgovor : U nama je uspavana sposobnost uma da dublje zaroni u
riznicu vieg jastva. Veina nas nije svesna tog potencijala. Ali ipak,
dostupan je mnogima i do naizgled udesnih otkria dolo je zbog
razmiljanja o odreenom problemu i kasnijeg nadahnua, koje bi
obino dolo u snu. Kada fiziko telo stavimo na poinak, ostali aspekti
nae svesnosti postaju dostupniji i omoguavaju nam da se
poveemo sa unutranjim, subjektivnim nivoima stvarnosti.
Suptilnija podruja utiu na sve nas u odreenoj meri. Na primer,
ponekad nekoliko ljudi sanja isti san ili je san opomena na neto to
se zaista i obistini. U drugim snovima moemo da doivimo prividan
dodir sa drugim ivotnim oblicima i dimenzijama. ak i kad smo budni,
ponekad moemo da znamo ta drugi misle ili moemo da dobijemo
unutranju poruku da nam je neko blizak u nevolji. Te suptilne komunikacije
se na odreenom nivou uvek odvijaju. Pitanje je samo koliko
ih primeujemo.
Pi tanj e: Zato ponekad ujemo da Bog ima samo jednog sina?
Odgovor : Mnogi kau daje Isus jedini Boiji sin. Zaista, bio je moan
sin. Doao je na Zemlju i postigao puno za samo 33 godine. Meutim,
tvrdnjom da Bog moe da ima samo jednog sina ti ljudi podcenjuju
Boiju sposobnost da deluje po sopstvenoj nezavisnoj volji. Takvi vernici
se bave samo verskim sektatvom, iako se skrivaju iza fasade
duhovnosti.
Takve osobe nisu shvatile neizmernost Boga. U ovom svetu mnogi
toliko zavide Bogu da pokuavaju da Ga indirektno ozloglase, ak i
dok tvrde da su duboko poboni. Bog sa samo jednim sinom je
ogranien Bog. Ne oboavamo Boga sa jednim sinom, kao to se ne
predajemo Bogu jednog grada, jedne religije, jednog naroda, jedne
planete, jedne galaksije ili ak jednog svemira.
Neka Hrist govori sam za sebe. U Evanelju po Ivanu 14:12 kae:
"Ko veruje u mene, inie dela koja ja inim; i vea od njih e initi jer
ja odlazim Ocu." Takoe kae u Ivanu 6:38: "J er sioh s neba ne da
vrim volju svoju, nego volju onoga koji me posla." Uvek je bilo velikih
osoba poput proroka Muhameda, Hrista, Bude i ostalih koji prenose
univerzalne poruke. Njihovi sledbenici su ti koji su stvorili sektake
podele. Filozofija mistinog hrianstva se ne razlikuje mnogo od sufizma.
Mistini islam se ne razlikuje mnogo od uenja budizma i hinduizma.
Te razne duhovne tradicije samo su razliita vozila koja nas
voze prema istom odreditu. Kad jednom stignemo na odredite, prevozno
sredstvo vie nije vano.
Svaka religija ima egzoterine i ezoterine obrede i uenja. Sledbenici
egzoterinog aspekta bave se obredima, spisima i spoljanjim
stvarima. Budui da se usredsreuju na povrne, materijalne aspekte
svojih tradicija, gde se razlike lako uoavaju, esto se bore protiv onih
koji imaju drugaija uverenja. Oni koji se bave ezoterinim aspektima
vie se usredsreuju na sutinu. Svoju energiju koriste za uzdizanje
svesnosti i samospoznaju, uzdiui se iznad spoljanjih stvari i doivljavajui
neposredno iskustvo boanskog. Ako dovoljno duboko
prouimo bilo koji verodostojan proces, otkriemo drevnu, bezvremensku
mudrost univerzalnu za celo oveanstvo.
Moramo da zahtevamo od naih crkava da prestanu da nam govore
apsurdne lai, tvrdei da se Bog pojavljuje samo na jedan nain
i da ima samo jednog sina. Da je to istina, zato bi Isus rekao: "U kui
mog Oca mnoge su sobe"? Prestanimo da dajemo vlastita tumaenja
i dozvolimo prorocima da govore sami za sebe. Zato smo stvorili desetine
razliitih verzija Biblije? Zato, kad itamo Kuran, drugi daju
vlastito miljenje, govorei: "To ne znai to; nije moglo da znai to -
a ak i da jeste, ne moe danas da se primeni"? Takvo ponaanje je
besmisleno, bilo da se odnosi na vedska, hrianska, ba'hai ili mist-
ina uenja. U svim vremenima i okolnostima dolazili su veliki uitelji
kako bi nam svojim primerom pokazali ta je potrebno i ta je mogue
u duhovnom ivotu.
Pi t anj e: U svetlu svega to ste ranije rekli o karmi i uivanju i ispatanju
u skladu s karmom, eleo bih da saznam neto o boanskom
posredovanju. Da li u odnosu sa Bogom ikada postoji opravdanje za
odreene molbe? Da li moemo da molimo Boga za bilo ta, to smatramo
nunim i poeljnim ili jednostavno treba da budemo zadovoljni
sa situacijom kakva jeste i dozvoliti Mu da se umea po vlastitoj volji?
Odgovor : Uvek treba da se molimo za neto, ali treba da se molimo
inteligentno. To znai da bi uvek trebalo da se molimo za najvie. Najvie
je povezano s razumevanjem da nam je Bog veno najvei dobronamernik.
to vie shvatamo da Bog zna ta nam je potrebno i
ta elimo, iskrenije moemo da uputimo molitvu: "Neka bude volja
Tvoja." Moemo da se molimo i ovako: "Molim Te, iskoristi me onako
kako smatra da je najbolje. Ne razumem sve neistoe u svojoj
svesnosti koje su posledica pogrenih izbora u ovom i u prolim ivotima.
Nisam potpuno svestan ta me eka kao rezultat mojih dela.
J edino to mogu da uinim jeste da Te molim da mi dozvoli da
budem Tvoj ponizni sluga."
Kad molimo za odreeni ishod, koji moe da se dogodi, treba da
molimo sa oseanjem aljenja to smo se usredsredili na neto
drugo, a ne na bolje mogunosti za sluenje. Kad molimo Gospoda
da postanemo bolji sluga, to automatski znai da su nae unutranje
prepreke uklonjene. Takve molitve su obuhvatnije od molitvi usmerenih
na odreeni rezultat, a odgovor moe da obuhvati sve to
nam je potrebno, ali ne znamo kako to da traimo.
Zbog Svoje velike milosti Gospod eli da nam pomogne ak i vie
nego to mi to elimo. Ako ne iskoristimo Gospodovu ljubav i opunomoenje
kada nam dou, postajemo smetnja. Prizor koji stvaramo
ak moe da utie na druge da postanu ateisti.
Ali da bi prihvatili boansku pomo, moramo da budemo svesni da
smo malo ludi - u stvari, prilino ludi - i da smo krajnje spretni u
pronalaenju naina da pobegnemo od Boije ljubavi. Kad to
ponemo da shvatamo, moemo da odluimo da prestanemo sa
beanjem i dozvolimo sebi da se ponovo zaljubimo u Gospoda.
Pi tanj e: Kao duhovni ratnici, kako moemo da izbegnemo skretanje
od ciljeva?
Odgovor : Postoji vedska pria o velikom ratniku i uitelju Dronaariji.
J ednom, dok je obuavao neke od svojih najboljih uenika, strelaca
lukom, stavio je metu u obliku ribe visoko na drvo i rekao im da
odapnu strelu kroz malo riblje oko. Kad je prvi uenik, Yuditira,
napeo luk, Dronaarija ga zaustavi i upita: "ta vidi? Vidi li drvo?
Lie? Ribu?". Yuditira odgovori da vidi sve to. Dronaarija mu ree
da ne gaa i zamoli ga da sedne. Potom je pozvao jednog po jednog
uenika i postavio im slino pitanje pre odapinjanja strele. Svaki od
njih je odgovorio da jasno vidi drvo, lie i ribu, a on je svakome
uskratio priliku da gaa.
Potom je pozvao Arunu, svog veoma posebnog uenika, i upitao
ga: "Vidi li drvo?" Aruna odgovori: "Ne." "Vidi li lie?" Aruna
odgovori: "Ne." "Vidi li riblju glavu?" "Ne." Potom Dronaarija upita:
"ta vidi?" Ne skreui pogled od mete, Aruna odgovori: "Vidim
samo oko." Dronaarija mu je dozvolio da gaa i strela je pogo dila
metu.
To je dobar primer usredsreenosti potrebne duhovnom ratniku. U
naem okruenju e sigurno biti elemenata koji e nas odvraati -
uvek e biti prepreka i problema koji e da nas odvraaju i usporavaju
- ali duhovni ratnici ne dozvoljavaju da ih takve stvari zaustave.
Pi tanj e: Kako, kao naunici, moemo da razvijemo dublje potovanje
prema onome to je nenauno?
Odgovor : Moete da ponete tako to e te biti iskreni i postaviti pitanje
- ta je zaista nauno? Drugim reima, da li je neto nauno
zbog statistike? Da li je neto nauno ako se temelji na relativnim kulturnim
obrascima ili opaanju? U odreenim kulturama neke delatnosti
mogu da se prihvate, dok u drugom delu sveta te iste delatnosti
mogu da budu osuene. Svi znamo da smo pod uticajem faktora
naslednosti i okoline, koji odreuju kako vrednujemo svoju okolinu.
U ovoj kulturi naunim nazivamo sve to je najbolje od onoga to
empirijski saznajemo u odreeno vreme. Prihvatamo savremeno
znanje i koristimo ga jer, naravno, moramo da budemo funkcionalni.
Sa druge strane, oni koji veruju da su stekli sve mogue znanje u bilo
kojem podruju nisu naunici niti uenjaci, posebno danas. Da li je
tano da to vie uimo vie shvatamo koliko toga jo moramo da
nauimo? Samo osoba siromanog znanja e rei: "U redu, to sam
savladao; sada znam sve o tome."
Nauka i duhovnost mogu da se nadopunjuju. Svrha "duhovne ideologije"
je primena naunih metoda opaanja, eksperimentisanja i
dokazivanja znanja sadranog u svetim spisima. Kada ta drevna
naela primenimo u ivotu i otkrijemo mudrost koja stoji iza njih, razvijamo
snanu veru zasnovanu na naim linim iskustvima.
Ovo nije vreme za sentimentalnost. Ovo nije vreme za
ogranienost. Ovo nije vreme u kojem emo dozvoliti da budemo prevareni.
Zar ne varate sami sebe razmiljajui samo o fizikom modelu
i prihvatajui previe dogmatinu religiju koja potkopava univerzalnost
Boga? Iskuajte svete spise. Prouite ih, koristite ih i uivajte u njima
i, najvanije od svega, uite da se ponaate prema drugima sa vie
ljubavi. Ljubav e postati veoma mono oruje kako budete postajali
sve nesebiniji. Kada se prema drugima odnosimo sa vie ljubavi,
dobijamo sve vrste opunomoenja i privlaimo sve vie ljubavi sebi.
Svako od nas mora da iskua ta uenja i prosudi rezultate.
7. Odl i ke duhovnog rat ni ka
Duhovno vodst vo
Kada prvi put uju za pojam duhovnog rata, neke plemenite due bivaju
odbijene. Izraz izgleda protivreno. Moe li pravi spiritualista biti
nasilan? Duhovni rat retko je nasilan u doslovnom smislu, ali spiritualisti
se moraju svesno suprotstaviti agresivnim napadima i tajnim uticajima
koji im ele promeniti identitet. Pravi se spiritualista mora boriti,
ako ni zbog ega drugog, onda zato da bi speio da ga proguta lavina
sve vee bezbonosti i materijalizma koja brzo prodire svet. Istinski
spiritualisti moraju se boriti ili e ostati bez duhovnog nasledstva.
Mi smo vena bia - to je na pravi identitet - i veoma je vano da
razmiljamo i delujemo kao vena bia. Ne smemo zaboraviti da
svaka osoba igra ulogu u kosmikoj energiji planeta. Moemo izabrati
da delujemo pozitivno i da unesemo neke ozbiljne promene u svet ili
se moemo povui ekajui i postati proizvod sve vee agresije i
nasilja ovog materijalnog sveta.
Da bismo iveli istinski nenasilnim ivotom, moramo shvatiti i razviti
odlike duhovnog ratnika. Ako se nameravate upustiti u duhovnu misiju,
posebno u ovome dobu svae i licimerja, morate izotriti vetine
duhovnog ratnika kroz iskreno uenje i primenu.
Na cilj je da vam damo orue koje vam je potrebno da biste se
pripremili za dvadeset prvi vek. Ako mislite da vam odgovara, prihvatite
ga i iskoristite. Ako mislite da nije za vas, odloite ga, ali, molim
vas, shvatite da je oveanstvo u nesigurnom stanju.
Moramo shvatiti da se nalazimo u situaciji slinoj ratu i moramo
nauiti kako da se zatitimo. Moramo nauiti kako da poveamo svoju
otpornost i kako da se borimo protiv negativnih uticaja ili emo postati
podloni napadima.
Ako ste spremni da integriete sve svoje znanje u jednu jedinu silu
koja se bori za pravednost, onda ste uli bojni zov. Ako jo niste
spremni da nosite baklju duhovnog ratnika s punim radnim vremenom,
elimo vam uspeh u svim vaim okrajima i znamo da e
vam orue koje nudimo ipak koristiti.
Kont rol ni popi s duhovnog rat ni ka
Sledeu listu smatrajte svojim slubenim kontrolnim popisom i bez
nje ne naputajte dom. Na njoj su navedene odlike kojima moete
teiti i barometar vaeg napretka. Koristite je kako biste proverili gde
se nalazite u duhovnom ratu. Posvetite panju svakom sastojku i
iskreno procenite u kojoj ste ih meri savladali.
Oprezna primena duhovnog rata moe se pokazati kao ue za
spasavanje, jer nau planetu postupno preuzimaju negativne sile.
Svaki je sastojak od sutinske vanosti za uspeh vaih nastojanja;
stoga vas molimo, ne prihvatajte ovaj popis olako jer je, kao i u svakoj
bici, nenaoruan protivnik osuen na unitenje. Svaki od sastojaka
bie potanko razmotren.
1. Vladanje ulima i umom
2. Poniznost
3. Neustraivost
4. Istinoljubivost
5. Samilost i otsustvo ponosa
6. Zasienost materijom i nezainteresovanost za materijalne
nagrade
7. Potpuna iskoritenost vremena
8. Strpljivost i nesebinost
9. vrsta vera
10. Istrajnost
11. Radoznalost i elja za uenjem i rastom
12. Predavanje boanskoj volji
Vl adanj e ul i ma i umom
Prvo je orue vladanje ulima i umom. Da bi se isticao, duhovni ratnik
treba da ima oseaj za regulisanost i usredsreenost. Moramo
biti u stanju da vladamo svojim umom. Ako nam je um raspren, lu
tajui od filozofije do filozofije, od religije do religije, od posla do posla,
od partnera do partnera, onda treba da pogledamo duboko u sebe
Treba da se preispitamo kako bismo videli ta su nam slabosti, jer su
slabosti upravo ono to e se najvie iskuavati. Vladanje umom i
ulima uklanja podruija u kojima moemo biti napadnuti.
Um je veoma moan i moe nam biti najvei prijatelj ili najvei neprijatelj.
Zna sve nae tajne i sve nae slabosti. Postoji istina u izreci
"Dokoni je um avolja radionica". Aktivan, progresivan, devocijski um
mesto je na koje se Gospod moe usredsrediti i iriti transcendentalne
poruke i razumevanje. Gospod se nalazi u svaijem srcu i eka
da se pojavi, ali um moe blokirati taj odnos. Duhovni ratnici doputaju
svom umu da otvori vrata i pusti Gospoda da deluje kroz njih. Um
ima prirodno, izvorno sredite, kao to je pela prirodno privuena
medom. Najvanija i najprirodnija svrha uma jeste razmiljanje o
Majci-Ocu Bogu i sluenje Boga. Na nesreu, umje izgubio svoju prvobitnu
svrhu, jer ga odvraaju pometnje materijalnog ivota.
Materijalno uslovljen um lii na mainu sa ogranienim programom
kojim reaguje na dogaaje i ljude u svojoj okolini. Poput bilo koje
maine suoene sa situacijom koje nema u njenom programu, uslovljeni
um e se pobuniti i odbaciti nadraaje koji su izvan njegovog
neposrednog svesnog podruja. Um ima mnogo sabotirajuih odlika
i pokuae da racionalizuje, argumentuje i postavlja prepreke kako
bi spreio da se vie kosmike poruke uunjaju i dopru do due. Na
uslovljeni um mrzi promene i jako se plai da e biti naputen. Zbog
toga ne eli da dua preuzme kormilo.
Duhovni ratnik prvo mora da otkrije koje su navike njegovog uma i
da utvrdi da li njegov um deluje kao prijatelj ili kao neprijatelj. Otkrijte
da li va um deluje kao neprijatelj, kao i veina ljudi, molim vas, nemojte
biti obeshrabreni. Naprotiv, ponite da delujete postepeno,
navodei um da shvati da njegove uslovljene sklonosti ne donose
pravo zadovoljstvo, objasnite mu da e pravi mir doi saradnjom sa
Bogom i duom.
Uz ovaj unutranji dijalog, pomozite svom umu da se prilagodi ideji
da vie nije na vlasti. Toliko je mnogo ljudi u ovom dobu u vlasti svojih
ula. Toliko mnogo ljudi provodi ivot jurei za stvarima koje nisu
stvarne, koje e nestati ili se raspasti. Lako je uplesti se u svetovne
obrasce. ivot veine ljudi vrti se oko jedenja, spavanja, razmnoavanja
i branjenja. To je ivotinjska svesnost! Treba da negujemo svoje
vie sposobnosti i doivljavamo uzvieni zanos na koji svaka osoba
Ima pravo. Vladajui ulima i umom poloiemo temelj koji e nam
pomoi da budemo budni duhovni ratnici. U protivnom, vrimo nasilje
sami nad sobom i ne moemo pomoi drugima.
To svakako nije lako. Kada odluite odbaciti ivotinjsku svesnost,
objavljujete da se neete uputati u degradaciju ovog materijalnog
sveta. Objavljujete da neete dopustiti svojim niim ulima da vladaju
vama i da neete poputati njihovim prohtevima. Dragi moji, to je
vrst, hrabar stav i kako budete napredovali prema vioj svesnosti
tako ete dobijati pomo.
Prvi korak u savladavanju ula i uma je preispitivanje ljudi sa kojima
se druite. Pomno preispitajte ljude sa kojima provodite vreme. Da li
vam pomau da poputate svojim ulima, moda vas ak ohrabruju
da sledite svoja nia ula? Izreka "S kim si, takav si" sasvim je tana.
Duhovni ratnici moraju ili uzdignuti svesnost ljudi sa kojima se drue,
ili potraiti nove ljude koji cene svesnost Boga koliko i oni. Ako je
osoba alkoholiar, izbegava druenje sa ljudima koji piju i odlazak na
mesta gde se toi alkohol. Ljudi kau : "Naravno, to ima smisla - to
je mudro". Isto naelo vredi i za duhovne stvari. Ako ne elite da ivite
ivotom u kojem ste u vlasti zahteva svojih ula, onda je mudro ne
provoditi vreme sa ljudima koji su sluge svojih ula. To ne znai da trebate
postati elitista i presei sve veze sa porodicom i prijateljima.
Samo vam predlaemo da pomno preispitate svoja druenja. Ako ste
zbog njih zarobljenik nie svesnosti, treba ozbiljno da procenite taj
odnos. Ponekad vam potpuna svesnost o teti koju ti odnosi ine
moe pomoi da odrite odreeni nivo kontakta sa osobom, a da se
ipak zatitite od uticaja njihove nie svesnosti. Kako budete nastavljali
da uzdiete svoju svesnost, ti e ljudi morati da se odlue ili za
uzdizanje svoje svesnosti ili za prekidanje odnosa sa vama. To e se
dogoditi prirodno.
Drugi korak u savladavanju ula i uma jeste pronalaenje alternativa.
Na primer, kada neko prestane da pui, obino je najbolje da pronadje
neku zdravu zamenu. Neko e vakati vakau gumu kad oseti
potrebu za cigaretom, neko e otii na tranje; bilo ta, to najbolje
odgovara toj osobi dok ne doe do stepena kada e joj se pomisao
na cigaretu zgaditi. Na taj nain, duhovni ratnik treba da pristupi regulisanju
svojih ula. Ne pokuavajte da jednostavno napustite sve
stvari koje vam kode fiziki, mentalno ili duhovno. Trebamo da pronaemo
zamene za njih. Na primer ako se druite sa grupom prijatelja
i shvatite da se samo opijate i okreete od viih stvari, to ne znai da
treba da ih izbacite iz svog ivota i pretvorite se u samotnjaka. Potraite
nove prijatelje, poseujte duhovne zajednice i pridruite se
viem drutvu. Potraite ljude iji su interesi i ciljevi slini vaima.
Zadnji je korak postati odgovoran za svoje istinsko jastvo. Ne zatvarajte
oi kada su vaa dela tetna za vae duhovno jastvo. Budile
svesni onoga to mislite, to govorite, to inite, kako se ophodite
prema drugim ljudima, kako delujete kada ste sami. Neprekidno procenjujte
gde se nalazite na duhovnom putu i gde elite da odete.
Kvalitet vaih misli i naina ivota odredie koliko e delotvoran
napad nametljivaca biti. Regulisanost e takoe osigurati zatitu od
neprijatelja u nama samima, kojeg smo ve prepoznali kao na materijalno
uslovljeni um. Regulisanost nam takoe omoguuje da
budemo istrajni u dobrim ili tekim vremenima i da gotovo spontano
inimo ono to je potrebno. Molimo vas, pokuajte da uredite svoj
ivot tako da bude jednostavniji i regulisaniji te poduprt viom svesnou.
To e vas ojaati i pomoi da preivite duhovne nevolje.
Poni znost
Drugo orue je poniznost. U ovom dobu ljudi poniznost smatraju
znakom slabosti, ali je u stvari mono oruije. Drutvo poniznost smatra
poloajem pobeenog u odnosu na pobednika umesto poloajem
moi. Moramo ponovo otkriti istu snagu poniznosti.
Biblija kae da e oni koji su isti u srcu videti Boga i da e krotki
naslediti Zemlju. To se kosi sa drutvenim miljenjem; drutvo vidi
krotku osobu kao nekoga ko biva zlostavljan, iskoritavan i porican jer
se ne namee. Moramo shvatiti da Biblija istie da e ponizni biti
pobednici. Ne kae budalasti i naivni, ve ponizni. U krotkosti ili
poniznosti lei snaga, sredite i neka ideja o misiji ili cilju. Odluno
izvravamo tu misiju i ostvarujemo cilj - bez ega, bez skretanja, bez
ikakve smetenosti.
Previe stvari u okolini odvraa osobu sa prevelikim egom. Neto u
okolini moe izazvati stanje neravnotee i osoba e misliti da mora da
deluje i popravi situaciju. Na taj nain gubi jako puno energije. Nedostatak
poniznosti neizbeno uzrokuje neprikladne ili preterane
reakcije na situaciju oko nas. O tim je stvarima lako govoriti, ali ih je
teko primeniti, jer smo u ovom dobu uslovljeni da brzo reagujemo
na sve to neko kae ili uini. Na trenutak zastanite i razmislite o
proloj nedelji. Koliko ste puta preterano reagovali na situaciju ili doli
u sukob koji vas je spustio na nivo druge osobe ili dopustili da vas
neko uvue u situaciju u koju niste eleli da dospete? esto dolazimo
u neku situaciju samo da bismo kasnije shvatili da smo protraili toliko
mnogo dragocenog vremena.
Duhovni ratnik nikada ne reaguje preterano na slavu, uspeh, ili
poloaj, jer dok se bavi mnogima, nikada ne zanemaruje pojedinca.
Uvek se brine za najvie dobro svake osobe. Poniznost je svesnost
da ima toliko stvari koje ne znamo, koje tek treba da nauimo.
Poniznost je svesnost da postoji vii deo nas i elja da probudimo taj
deo. Poniznost je svesnost da smo sluge Svevinjeg, Boija deca.
Dok ne postanemo poput izgubljenog i zbunjenog deteta koje doziva
oca, dobro znajui da e sve biti dobro kada se tata pojavi, ne
moemo ui u Boije kraljevstvo.
Deca zavise od injenice da njihovi roditelji brinu o njihovoj dobrobiti;
to je poniznost. Poniznost je prepoznavanje upravitelja i zavisnost o
tom pravom upravitelju. Mi se moramo pomeriti u stranu, dopustiti
Gospodu da preuzme kormilo i postati zavisni poput deteta koje plae
za mamom i tatom. Svesno i dobrovoljno predavanje Gospodu zahteva
veliko poverenje, a sledee e nam orue pomoi da doe do
tog predavanja.
Neust rai vost
Tree oruje je neustraivost. Duhovni je ratnik prirodno neustraiv.
Zar ima potrebe vui noge kada nam pomae vrhovna mo? Kako se
moemo plaiti, kad je nae pravo poreklo boansko? Kada to shvatimo,
nema potrebe da se pridravamo za razne take, jer nema razloga
za nesigurnost.
Duhovni ratnik moe delovati sa istinskom neustraivou i poverenjem
neprestano procenjujui svoje zakljuke na temelju trostrukog
sistema provere kojeg ine duhovni uitelj, sveci i sveti spisi. Sa tim
sistemom nema dvosmislenosti niti zbunjenosti. Postoji poverenje da
je duhovni program koji smo izabrali ispravan, jer rei duhovnih
uitelja i proroka moemo proveriti u drevnim spisima, a dananji
uitelji mogu pomoi da se izvorne poruke zatite i tano prenose.
Kada neto nije potpuno u skladu sa tim sistemom, duhovni e ratnik
tada utvrditi prirodu iskrivljenosti ili odstupanja, znajui da je to znak
nekog tetnog uplitanja. Oekujemo preciznost u materijalnim
poslovima, stoga nema razloga da istu preciznost ne oekujemo i u
duhovnosti. Kada neko oboli od upale plua ili utice, postoje
odreeni simptomi po kojima lekar uspostavlja dijagnozu. Dobar lekar
moe proceniti simptome i tano vam rei od ega bolujete, kakvo
vam je stanje i koji vam lekovi trebaju. U materijalnom svetu esto
pomno istraivanje uvamo samo za materijalne stvari, a duhovno
zakljuke temeljimo na stvarima kao to su oseaji.
Biranje duhovnog puta na temelju onoga koliko to godi naim ulima
ili kako nam se svia nain na koji peva hor moe nas dovesti do razoarenja
ako ne primimo potrebno znanje koje e nas vratiti u
duhovni svet. Znaemo kada smo pravilno angaovani i posveeni
duhovnom ivotu jer emo poeti da oseamo odreenu odvojenost
od svetovnog. Postaemo Gospodovi kanali i poeemo da stiemo
bezuzrono znanje. Neemo imati ega da se bojimo, jer e se Gospod
poeti pokazivati kroz nas. Postaemo lutka u Gospodovim
rukama i dobiemo sve nagrade, radost i dobrobit jer smo instrumenti
volje Svevinjeg Gospoda.
Ist i nol j ubi vost
etvrto orue je istinoljubivost. Naa spoznaja Svevinjeg treba da
bude toliko vrsta i postojana da moemo rei istinu ak i neprijatelju.
Duhovnost je podruje za sebe, spiritualisti funkcioniu prema drugaijim
zakonima od materijalista. Uzmimo, na primer, zakon duhovne
matematike. Po tom zakonu to vie dajemo - vie dobijamo. Ako dajemo
svoje misli i dela, umesto da iscrpljujemo zalihu duhovnih zasluga,
mije poveavamo. To posebno vredi kad smo istinoljubivi. to
vie govorimo, ponaamo se i ivimo istinoljubivo, to vie istine ulazi
u na ivot.
Meutim, ne bismo trebali da pritom smatramo sebe pravinim,
lakoe, treba da pokuamo da prenesemo istinu na nain koji e
uzdignuti svakoga ko je uje. To je pravi rat, jer kada se spustimo na
neiji nii nivo, doputamo da budemo poraeni. Kada se upustimo u
duhovnu borbu, ne samo da pokuavamo da izbegnemo da
postanemo rtve, ve takoe elimo da uinimo neto to e pomoi
da se drugi uzdignu. Na taj nain vie dua dobija priliku da se oslobodi
i krene dalje.
Danas je svetska zajednica ozbiljno liena mudrosti. J edan od razloga
je to to se ljudi ne takmie sa oseajem asti i potovanja za
i sebe i svoje protivnike; ve neprestano varaju u borbi - bilo da je to
mentalno ili fiziko poprite. Malo se ljudi bori poteno i ak i ako neko
porazi nekoga, poraena strana eli da podmiti sudiju bunei se protiv
odluke, ili ozloglaava protivnika.
Takvo ponaanje smanjuje kolektivno skladite znanja i potovanja.
Umesto da meusobno razmenjujemo tehnike i mudrost, postali smo
sitniavi i bezobzirni, izazivajui sveoptu stagnaciju svetskog
napretka. To je veoma alosno. Najbolji lek za taj problem jeste istinoljubivost
spojena s poniznou. Trebamo iskreno da pripiemo zasluge
onome ko ih zasluuje i iskreno pokuamo da pomognemo
drugima u svim okolnostima. To e vratiti istinu na planetu i stvoriti
okruenje uzajamnog poverenja i napretka. Sledee orue je vano
za razvijanje tog raspoloenja istinskog pomaganja drugima.
Sami l ost i odsust vo ponosa
Peto orue je samilost i odsustvo ponosa. Stalna potreba da nas
neko tape po ramenu i da nas ljudi vole zasenie nau brigu za onim
to je pravedno i pravilno, uzrokujui gubitak naih viih naela.
Kada oseamo pravu ljubav, ne samo to emo prihvatiti neudobnosti
radi drugih, ve emo to sa radou initi za nekoga koga istinski
volimo. Trebalo bi da budemo sretni ako moemo da zanemarimo
sebe da bismo uinili neto lepo za osobu do koje nam je stalo.
Duhovni ratnik zauzima taj stav nesebine ljubavi i proiruje polje
ljubavi kako bi obuhvatio sve pojedince. Duhovni ratnik osea
samilost na drugom nivou i doslovno je spreman da pati zbog drugih.
To slikovito prikazuje pria iz vedskih spisa o mladoj svetoj osobi po
imenu Ramanujacharya, ueniku velikog mistinog uitelja koji ga je
pouavao svetim mantrama. J ednog dana, zadovoljan Ramanujinim
napretkom, uitelj mu dade specijalnu mantru za koju je tvrdio da je
posebno mona. Uitelj je tada naglasio da mantra mora ostati tajna
po svaku cenu i da se ne sme nikome dati. Kad ga Ramanuja upita
zato je to tako, ovaj mu objasni da sveta zvuna vibracija ima mo
da odmah odvede u duhovno carstvo svakoga ko je izgovori, ali da
postoje posledice za zloupotrebu.
Ramnauja se odmah zahvalio svom duhovnom uitelju, razmiljajui
na trenutak, a potom otrao na vrh najvie graevine i poeo svom
snagom glasno izgovarati mantru. Kad je uitelj uo svog uenika,
otro ga prekori: "Ti budalo!" povika. "Dao sam ti mantru u tajnosti, a
ti je izvikuje sa vrha najvie graevine svim vrstama nedostojnih
ljudi!"
Uitelj je oekivao da e Ramanujacharya porei optube ili so
barem izviniti, ali mu ovaj umesto toga odgovori: "Rekao si da svako
ko koristi ovu mantru moe razviti svesnost Boga. Video sam da svi
ovi ljudi pate od nedostatka znanja, tako da sam odluio da im dam
klju osloboenja. Ako postoji neka kazna za to delo milosra, onda
neka odmah idem u pakao. Spreman sam da ispatam zbog njih,
kako bi ih sve oslobodio."
To je duhovno ratovanje! Naravno, mi nismo sposobni kao ljudi u
doba Ramanujacharye. Meutim, kada je osoba odluna da pomogne
drugima i kada je spremna na sve vrste strogosti kako bi um, telo i
svesnost usredsredila na ratovanje, uprkos iskuenjima, teskobama
i oseajima koji se mogu javiti, osposobljena je za napredno duhovno
ratovanje. Duhovni je ratnik usredsreen na ideju da sve to je
potrebno za uzdizanje svesnosti ljudi vredi i najveeg truda. Nita nije
previe za krajnje osloboenje i nemotivisano duhovno sluenje
Gospoda.
Takav je bio i poloaj Isusa i mnogih svetaca i uitelja, koji su
doslovno bili spremni da prihvate kolektivnu karmu graana kako bi
te due imale manje tereta koji bi spreavao njihov duhovni napredak.
Takav je ratnik vojskovoa. Gospod je toliko zadovoljan sa njihovim
delovanjem da ne samo da pomae duama sa kojima se eli
povezati, ve takoe opunomouje te vojskovoe da predstave vii
plan stvarnosti.
Ljubav je najmonije oruje - njeni su najvei neprijatelji pouda i
pohlepa. Kada postoje pravilna ljubav i samilost, te nas stvari nee
odvui. Ako zaista posedujemo ljubav, ona e unititi sve neprirodne
i neprijateljske stvari, jer emo vibrirati tako jakom energijom. Ako
nosimo takvu opunomoenu ljubav, onda nam se svako mora
pridruiti na tom nivou ili se udaljiti od nas. Onda postajemo uzori koji
drugima pokazuju ta duhovni ivot moe postii.
Zasi enost mat eri j om
i nezai nt eresovanost za mat eri j al ne nagrade
esto orue je zasienost materijom i nezainteresovanost za materijalne
nagrade. Ne moemo postati svesni Boga ako mislimo da je
materijalni ivot sve u svemu. Sve dok mislimo da je ivot samo proces
manipulisanja raznim ljudima i materijalnim elementima, nas-
Inviemo da robujemo materiji. Nastaviemo da pravimo planove i
prilagoavanja, koja nam mogu pruiti privremeno olakanje, ali e
nas kasnije nesumnjivo dovesti do vee frustracije.
Zbog toga Gospod ponekad pred iskrenog spiritualistu postavlja
prepreke. Moe biti blagoslov ako materijalno propadnemo. Postoji
razlika izmeu materijalne i finansijske propasti. Osoba moe imati
bogatstvo i ugled, ali joj um i svesnost mogu biti prazni. Taj oseaj
praznine ponekad je oskudica i oaj koji su nam potrebni da se
uzdignemo iznad privremenih stvari u sfere uzvienosti.
Doslovno je potrebno da osetimo potpunu zgaenost svakodnevnim
ivotom, jer ako smo zaokupljeni svetovnim, to je znak da smo
zatvorenici i da emo ostati zatvorenici. Ako nam svetovno vie ne
prua zadovoljstvo, u pravom smo poloaju da se oslobodimo zatvora
materijalnog sveta. Osim toga, ako nastavimo tim putem, svemir e
nam pomoi da se razvijamo u pravilnoj svesnosti i dovee nas do
puta koji vodi do jo veeg sluenja i ispunjenosti i konano do puta
osloboenja.
Nae sadanje misli i dela stvaraju nau budunost. Ako su nam
elje i delatnosti potpuno usklaene sa okruenjem materijalne kulture,
onda emo se neprestano vraati u materijalni svet u neznatno
drugaijim telima i okolnostima. Osoba koja zadrava zloinaki mentalitet
i ponovo pribegava zloinakom ponaanju iznova i iznova bie
vraena u zatvor. Sa druge strane, zatvorenik koji istinski promeni
mentalitet i delovanje biva uslovno puten iz zatvora i konano dobija
potpunu slobodu. Kad bi zatvorski ivot bio previe ugodan, ne bismo
imali podsticaj da se izbavimo iz njega i steknemo pravu slobodu.
Pot puna i skori enost vr emena
Sedmo orue je spoznaja da nema besposlenosti. Duhovni ratnik
ini koliko god moe u datom trenutku, jer shvata da su mnogi ratovi
u prolosti bili izgubljeni zbog oklevanja i nedostatka oseaja za injenicu
da se svaki trenutak mora maksimalno iskoristiti. Oprezan vojnik
ozbiljno shvata svaki trenutak ivota. Moramo neprestano
primenjivati strategije koje e zadati najvei udarac neprijatelju u najkraem
moguem vremenu. To e pruiti veu mogunost unitenja
neprijatelja i doneti istinski pozitivne promene svetu.
Da bismo zaista shvatili koliko je vreme vano, najpre moramo da
shvatimo da nije zdravo razmiljati o vremenu kao o neemu to nam
pripada. To je Boje vreme! ta to znai? Ako neto pripada nekome
koga zaista volite ili koga potujete, koristite to paljivije nego da pripada
vama. Nae vreme pripada Bogu. On nam ga je dao i zato smo
Mu odgovorni kako provodimo to vreme.
Deo odgovornosti Bogu za nain korienja vremena obuhvata i
odgovornost oveanstvu. Duhovni ratnici ele da uzdignu sve ljude,
zato moramo imati na umu da nae vreme pripada i ljudima oko nas.
Ponekad u korespodenciji i konsultaciji sa razliitim voama i diplomatama
esto ih upozoravam da voa koji zloupotrebi sat vremena
mora to vreme pomnoiti sa svim svojim biraima jer je to zapravo
njihovo vreme. On je predstavnik svih tih ljudi. Prema tome, ako ima
pet miliona ljudi u zemlji, protraio je pet miliona sati. Ako se brinete
0 porodici, kancelariji, grupi ili zajednici, svako protraeno vreme, bilo
da je to jedan sat ili pet sati, znai da ste protraili koliinu vremena
ekvivalentnu stepenu vae odgovornosti.
Snaan duhovni ratnik shvata vanost mudrog korienja vremena.
Moramo imati na umu da je svaki susret, svaki trenutak prilika da se
uzdignemo ili uzdignemo nekog drugog. Svaki je trenutak prilika da
budemo primer boanstvenosti. Svaki je trenutak prilika da nauimo
novu lekciju ili da produbimo staru. Svaki trenutak ima svoju svrhu, a
duhovni ratnik iskoristie svaki trenutak za sluenje Svevinjeg
Gospoda koji nam je tako milostivo dao te trenutke da Mu se sve vie
pribliimo.
St rpl j i vost i nesebi nost
Osmo orue je strpljivost i nesebinost. Ustvari, potreban nam je
spoj strpljivosti i nestrpljivosti. Strpljivost moe biti tetna za duhovni
ivot. Na prvi pogled to moe izgledati protivreno. Ne smemo se previe
preputati strpljivosti, jer moramo shvatiti da ivimo u kritinom
vremenu i da imamo hitnu misiju.
U ratu smo! Moramo shvatiti da elimo, da sada moramo imati sve
to je potrebno da budemo svesni Boga! Ne moemo ekati drugi
ivot! Kad nestrpljivo elimo da budemo svesni Boga, zapamtiemo
da nema vremena za nepanju i ravnodunost.
Istovremeno, strpljenje je vano jer iako nam je potrebna gorljivost
i elja da sada postanemo svesni Boga, moramo shvatiti da nismo
dostojni u sadanjem stanju. Moramo se pripremiti na predavanje
svakom planu i rasporedu koje Gospod ima za nas. Moramo doi na
nivo na kome moemo iskreno rei: "Bie volja Boija". Moramo doi
na nivo na kome moemo rei: "Um, inteligenciju, ula i volju predajem
Tebi, Gospode." Kad dostignemo taj nivo i iskreno delujemo,
moemo postati opunomoeni.
Kad nam Gospodova volja, a ne naa sebinost, bude na prvom
mestu, dobiemo vie utoite. Svi sveti spisi izjavljuju da nita ne
smemo stavljati ispred Gospoda i da treba da volimo Majku-Oca Boga
svim srcem i duom. Kada tu zapovest prihvatimo svim srcem,
postaemo neverovatno mistino povezani. Moramo nastojati da
dostignemo taj nivo ali nee biti lako. Duhovni je ivot pun izazova,
iskuenja i ratova. Snaan duhovni ratnik shvata da mora postojati
spoj strpljivosti i nestrpljivosti zdruen sa nesebinou.
i st a ver a
Deveto orue je vrsta vera. Vera je nuna za sve. Nije stvar pripadnosti
prezbiterijanskoj ili episkopalnoj crkvi, islamu ili budizmu,
ve sleenje Bojih zakona i vere u Boju mo.
Postoji pria o brahmani ( vedskom sveteniku ), stolaru i mistinom
mudracu. Mistini mudrac je mogao poseivati via kraljevstva, ak i
Gospoda. J ednog dana, kada se spremao da poseti Gospoda, brahmana
i stolar ga zamolie da upita Gospoda koliko e im trebati da Mu
se pridrue.
Kada je susreo Gospoda, mudrac Ga upita koliko e vremena trebati
brahmani i stolaru da Mu se pridrue. Gospod ree: "Brahmana koji
vri sve obrede i strogosti i ita sve svete spise ivee mnogo ivota
pre nego to Mi se pridrui, ali e jednostavni stolar doi k Meni u
sledeem ivotu."Gospodov odgovor iznenadi mudraca, te Ga zamoli
za dalje objanjenje. Gospod ree: "Kada te budu pitali ta radim, reci
im da provlaim slona kroz iglene ui. Shvatie Moj odgovor kada
uje njihove reakcije."
Kada se mudrac vratio, nae se sa brahmanom i ree mu da je Gospod
rekao da e iveti mnogo ivota pre nego to Mu se pridrui. Zapanjeni
brahmana ree: "To je besmisleno! Radio sam sve to je
etiko i moralno i svako to zna!" Brahmana se poe pitati da li je mudrac
zaista posetio Gospoda pa ga upita ta Gospod radi. Mudrac
mu ree da Gospod provlai slona kroz iglene ui. Brahmana se nasmeja
i ree mu da nije ni video Gospoda.
Potom mudrac poseti stolara i ree mu da je Gospod rekao da e
otii k Njemu u sledeem ivotu. Stolar zahvalno prihvati odgovor i
upita: "ta moj Gospod radi?" Mudarc mu dade isti odgovor kao i
brahmani, a stolar prihvati i taj odgovor. Mudrac je bio zbunjen te upita
stolara veruje li zaista da Gospod provlai slona kroz iglene ui. Stolar
odgovori: "Ako moj Gospod moe uzeti siuno seme i uiniti da iz
njega izraste voe, povre i ogromno drvee, zato onda ne bi mogao
da ini i druge neobine stvari."
Stolarova vera nije se zasnivala na obredima, spoljnim stvarima, na
onome to je mislio o sebi ili onome za ta je mislio da mu Gospod
duguje. Njegova se vera temeljila na tome to je video Gospodovu
ruku u svemu, od najjednostavnijih do najsloenijih stvari. Mudrac je
shvatio da stolar ima duboku veru i istinski duhovnu svesnost. Trebamo
da proistimo svoju svesnost kako bismo razvili takvu duboku
veru.
Ist raj nost
Deseto orue je istrajnost. Pravi ratnik nikada ne eli da se rat zavri.
Pravi ratnik je nepopustljiv i uvek spreman da nastavi dalje. Moramo
biti spremni da neprestano procenjujemo sebe, pregrupiemo i prihvatimo
strategije koje e nam pomoi da se uzdignemo iznad onoga
to moe da izgleda kao poraz.
Pravi test za ratnike je nain delovanja kada su ranjeni. Pravi
duhovni ratnik se odmah die na noge, uprkos porazu. Ne propada,
ve ui iz sukoba i to ga iskustvo jaa. Uvek e biti prepreka u
duhovnom ivotu, ali prava vrednost osobe vidi se po tome kako ona
nastavlja dalje, iako je duhovni rat retko lak put, radost i ljubav koju
doivljava su duhovnom ratniku nagrada. Osim toga, radost i ljubav
stvaraju pozitivnu energiju koja donosi jo vie radosti i ljubavi i tako
se, sa naom istrajnou, krug nastavlja i proiruje.
Duhovna borba donosi radost jer stvara strahovitu vibraciju
proienja. Ne smemo zaboraviti da nae delatnosti nisu ograniene
na nau svesnost, porodicu ili neposrednu okolinu. Duhovna energija
ima neobinu mo proimanja i delovanja na okolinu. Pozitivna energija
duhovnog ratnika uzdie i podmlauje ljude. Moramo dati sve
od sebe da idemo dalje i da neprestano obnavljamo zavet da emo
sluiti Gospoda na bojnom polju uzdizanja svesnosti.
Radoznal ost i el j a za uenj em i rast om
J edanaesto orue je radoznalost i elja za uenjem i rastom. Svaki
dan treba da zaponemo radoznalo iekujui testove sa kojima
emo se suoiti, lekcije koje emo uiti, ivote sa kojima emo doi u
dodir. Svaki dan moramo prihvatiti kao novo iskustvo i jo jednu priliku
da sluimo Gospoda.
Ne moemo misliti da emo automatski biti uspeni danas samo
zato to smo bili uspeni prole nedelje. Razmiljajui na taj nain,
postajemo neoprezni i idemo u borbu bez oruja. Prethodne nam
pobede nee pomoi da savladamo sadanje prepreke. Bog ne zaboravlja
nau slubu, ali nas ne zaboravljaju ni nai neprijatelji. Ako se
izloimo napadu, sigurno emo pasti u zasedu. Najlaki nain da
postanemo ranjivi jeste da uivamo u ranijim uspesima.
Moramo imati na umu da se intenzitet greha neprekidno poveava.
Ruenje materijalnog zatvora zahteva stalnu posveenost predanom
sluenju. Ako jo uvek koristimo jueranje oruje, jueranje spoznaje,
jueranje tehnike, jueranja razmiljanja, postaemo
dananja rtva. Svaki dan treba da smatramo novom prilikom za bolje
sluenje Gospoda i ubrzanje naeg rasta. Prihvatite izazove kao igru
i takmiite se sa sobom kako biste nadmaili jueranja dela.
Predavanj e boanskoj vol j i
Dvanaesto orue je predavanje boanskoj volji. Sva predhodna
orua pomau duhovnom ratniku da se pripremi za ovaj veoma vaan
korak. Za njega je predavanje zapravo pobeda sve dok se predaje
Bogu. Vidimo zapanjujue rezultate kad Boiju volju i misiju stavimo
ispred linih. J ednostavno treba da obratimo panju na ono to nam
Bog govori i pokazuje. Gospod je aktivan u naem srcu - mi smo zaslepljeni
materijalnim prekrivaima ovoga sveta i esto ne vidimo
pomo koju nam neprestano nudi preko Svojih aranmana. Duhovni
ratnici shvataju da ih Gospod vodi te stalno trae pomo i lekcije koje
treba da naue.
Ako iskreno pokuavamo iveti duhovni ivot i popraviti se, Gospod
e nam uzvratiti desetostruko. Kad pokuavamo da reimo neki problem
ili kad smo skrhani potekoama, Gospod e se esto pobrinuti
da sretnemo nekog ko nam moe pomoi ili e nam nagovestiti gde
se nalazi odgovor. Nije sluajnost da pronaemo reenje problema
kad pogledamo u neke stare beleke, sluamo neku lekciju ili proitamo
neku knjigu; to nam Gospod pomae. Pomo je uvek na dohvat
ruke, ali ponekad podiemo zidove koji ne putaju to vodstvo u nae
srce.
Katkad smo irom otvoreni, molei za pomo. Kad smo izvan sebe,
arko elimo da dobijemo Gospodovu pomo. Zbog toga e se tran-
scendentalni sistem mnogo puta pobrinuti da se oseamo oajni i
frustrirani. Ponekad Gospod uredi da se razbolimo, daje nam ovaj ili
onaj problem ili nam neto oduzme samo da bi nam se svesnost
uzdigla i da bismo postali otvoreni za Njegovu pomo. Kad smo frustrirani,
zaista frustrirani, mislimo: "UPOMO, Gospode!" Tada se sve
prepreke rue i vidimo kako nam je Gospod pomagao celo vreme.
iveti duhovni ivot znai iveti prirodan ivot. Za nas je prirodno
stanje da se predamo Boijoj volji, ali ne moemo se predati Bojoj
volji ako nemamo orue duhovnog ratnika. Delovanje sa tim oruem
automatski nam menja svesnost. Treba da procenimo svoj odnos s
Bogom i da neprestano pravimo popis kako bismo videli da li udovoljavamo
svojoj materijalnoj prirodi ili delujemo u skladu sa svojim
razumevanjem Boije volje. To nije lako, ali duhovni ratnici daju sve
od sebe i uvek trae naine da budu bolji svakog dana, u svakoj
situaciji, u svakom trenutku.
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Kako se moe razviti svesnost potpune zavisnosti o
Gospodu? Ponekad ljudi misle da imaju tu svesnost, ali onda se neto
dogodi i shvate da je nemaju. Kako se moemo uzdignuti iznad
pogrene pretpostavke da potpuno zavisimo o Gospodu i kako
moemo postati potpuno zavisni?
Odgovor : Gospod e nam dati mnogo testova kako bi proverio tu zavisnost.
Ne moramo se vetaki oseati ponizno niti se prisiljavati da
budemo ponizni. J ednostavno treba iskreno da vidimo koliku kontrolu
imamo. Ako, mislei da imamo kontrolu nad sobom, odluimo da
neemo nita jesti mesec dana videt emo da telo slabi. Ako odluimo
da neemo piti vodu, sigurno emo umreti. Zavisni smo od takvih
malih stvari. Moramo odmarati telo, moramo ga voditi na toalet, koliko
mnogo stvari...
Bez obzira na novac ili mo koju imamo, boles i smrt sigurno e
doi. Ako smo iskreni, nije teko oseati se ponizno i zavisno. Treba
samo da vidimo koliko smo zavisni o viim silama i kako malu mo
imamo nad njima. Poneka govorimo o uraganima, poplavama i promenama
na zemlji. Ljudi troe hiljade, ponekad milione dolara na svoj
posao ili imanja, ali sa jednom katastrofom sve nestane. Ljudi su
zdravi, zdravo se hrane, rade vebe, ali jednog dana pogodi ih srani
udar. To se deava svakog dana. Svakog dana neki bogata
bankrotira. Svakog dana neko otkrije da ima hroninu bolest: AIDS,
hepatitis, rak, sranu bolest - toliko mnogo bolesti - svakog dana.
Svakog minuta neko umre.
Nemamo kontrolu u svojim rukama, ali oigledno neko ima. J er u
svemiru postoji red. Nastojanje da postanemo svesni Boga dovodi
nas u sklad s tim redom. Kad neko ima svu mo i svu vlast, elimo da
mu budemo prijatelj i da budemo blizu njega. To je mudro. Nerazumno
je biti neprijatelj takvoj osobi ili delovati protiv nje. To je samo pitanje
spoznaje koliko malo kontrole imamo i uoavanje potrebe da budemo
zatieni i voljeni. Moramo shvatiti da nam je nuno potrebna
Gospodova briga.
Pi tanj e: Shvatam potrebu kontrole uma, ali ponekad moj um gubi
bitku protiv negativnosti. Ne volim to da priznam, ali ponekad moji najvei
napori nisu dovoljni. Da li je celi duhovni ivot slian rvanju? J e
li milost jedan od faktora povratka u Boje kraljevstvo?
Odgovor : Svakako! U svakoj verodostojnoj veri Boija je milost sastavni
deo, ne samo izbavljenja ve i samog naeg postojanja. Ne
bismo smeli zaboraviti da eludac probavlja hranu Boijom milou,
da oi vide Boijom milou, da glasne ice funkcioniu Boijom
milou. Naravno, milost je klju, posebno za povratak u duhovno
kraljevstvo. Ali Boija milost dolazi na brojne naine, a vrlo esto kao
formula. Bog nam daje recept uspeha, a zatim eka da vidi kako ga
primenjujemo i koliko smo za njega zahvalni.
Boanski Parsvedokje svih naih delatnosti. Posebno gledaju kako
se ophodimo prema drugima i prema sebi. Reeno je daje enski aspekt
Boga toliko ponizan i samilostan da esto preporuuje due
mukom aspektu, molei Njegovu milost.
Majka-Otac Bog zapanjujue su milostivi, ali ne ele da budemo krti
prema sebi i da samo brinemo o svojim privremenim interesima, ne
razmiljajui o svom venom poloaju. Takoe ne ele da druge
povredimo arogancijom, sarkazmom ili zlostavljanjem.
Moramo doi do odreenog nivo na kome nas Boija milost moe
zasuti. Milost Svevinjeg Gospoda vea je od Njegovog zakona. Zakoni
postoje i treba da ih potujemo, ali Boija je milost jo vea.
Milost se obino ispoljava kroz Gospodove verodostojne predstavnike.
Proroci su donosioci, kap to potar isporuuje paket. Ako
vam potar donese ek na milion dolara, moda ete ga zagrliti iz
spontane zahvalnosti i u velikoj meri to je opravdano. Uostalom, potar
je zaduen za veliko podruje. Takoe se morao kolovati i poloiti
odreene ispite da bi mu se mogla poveriti vaa lina pota. To jo
vie vredi za Gospodove glasnike.
Svako je zapravo donosilac, ali neki od nas jo nisu svesni blaga
kome imaju pristup. Proroci su one osobe koje su se malo ranije
probudile. Kada spavamo, to je kao da smo vezani. Nije lako osloboditi
se kad smo vezani konopcima. Dunost Gospodovih glasnika
je da probude druge u Gospodovo ime. Nikad ne bi trebalo da mislimo
da se svojim sposobnostima moemo izbaviti iz ovog zatvora, jer
emo se previe oslanjati na svoje ogranieno znanje i inteligenciju.
Svaki vaniji svetski sveti spis istie da Bog pomae onima koji pomau
sami sebi. Zato treba da pokuamo stei Boiju milost
osposobljavajui se u skladu sa formulama koje nam je dao.
To znai da se prema drugima trebamo ophoditi srdano. Takoe
treba da budemo nenasilni u pravom smislu te rei, a to znai da trebamo
da delimo vie znanje sa svima koji su spremni za to.
Samoovladanost je takoe vana jer nas svaki vaniji sveti spis podstie
da budemo ponizni, vedri i uravnoteeni. Ne moramo biti
povodljivi, niti trebamo da odbacimo svoju individualnost; trebamo da
razvijemo dovoljno snage da toleriemo stvari. Osoba koja je ovladala
tolerancijom moe preobraziti negativnu energiju i uzdignuti je, jer je
potrebna prava snaga da ne postanemo agresivni kada se susretnemo
sa agresivnou. Potrebna je snaga da na napad ne uzvratimo
neugodnou, ljutnjom i podnoenjem tube. Potrebna je jo vea
snaga da zadrite svesnost proetu ljubavlju kad ste napadnuti. Takva
snaga priziva veliku milost i blagoslove Svevinjeg Gospoda.
Pi tanj e: Na poslu sam esto uvuen u razgovore koji se ne vrte oko
duhovnosti. Ustvari, na njih se gleda popreko. Pokuavam da u
odreenoj meri budem ponizan i strpljiv. Pokuavam da negujem pozitivne
oseaje, ali dok ste govorili, razmiljao sam o razgovoru u koji
sam bio uvuen krajem prole nedelje. Neko je govorio o neemu
potpuno svetovnom, a ja nisam mogao da prekinem razgovor, izaem
ili nestanem. Treba li u takvoj situaciji da budem obziran i svestan
Boga u sebi ili postoji neto to mogu da uinim da se zatitim i da
drugoj osobi kaem da postoji i drugaiji nain ivota?
Odgovor : Biti obziran ne znai biti neuljudan, ve znai ne initi
nasilje niti dopustiti da se nasilje vri nad vama. Kad ljudi vama i oko
vas govore grube rei, to je nasilje. Kada to prihvatite, podravate
nasilje. Ako neko koga volimo i do koga nam je stalo - a stalo nam je
do svakoga - vri nasilna, destruktivna dela, treba da pokuamo
neto da uinimo da mu pomognemo.Ako govore grubo o nekome,
moemo preokrenuti razgovor pitajui: "Da, a ta mislite kako mu
moemo pomoi? ta moemo uraditi da se to promeni?" Niste bili
nepristojni niti snishodljivi, ve ste razgovor doveli na drugi nivo i
promenili atmosferu. Govor tela takoe deluje. Kada ljudi govore besmislice
i vide da se kaite za svaku njihovu re, sve ete se vie zapetljavati.
Time ih podstiete. Sa druge strane, kad shvate da vas to
ne zanima, ve da se samo smeite i podnosite njihove gluposti, dajete
im do znanja: "Moram da idem."
Veoma je vano kako koristimo vreme i kako se ophodimo prema
drugima. Dunost nam je da se brinemo o svojoj brai i sestrama.
Dunost nam je da volimo blinje kao to volimo sebe. Dunost nam
je da inimo stvari koje e neprestano donositi promene i koje e pomoi
osobi. alosno je kad neko ne pokua pomoi kad postoji prilika
da uzdigne ljude sa kojima je doao u dodir. Ne smemo zaboraviti da
pomaganje ljudima ne znai sputanje na njihov nivo. To je nasilje
prema sebi i prema njima i nikome ne pomae. Strategija je duhovnih
ratnika da uvek pokuavaju iskreno da pomognu to je mogue vie
ljudi, a da istovremeno ostanu naoruani i u dobroj formi.
8. Kako postati j ai
Duhovni i vot j e i zazov
Put duhovnog ratnika nije lak. Dok teimo duhovnoj zrelosti kako
bismo postali delotvorni duhovni ratnici, neizbeno nailazimo na brojne
prepreke. Svako ko oekuje nezahtevan, bezbrian put treba dva
puta da razmisli pre nego to se posveti duhovnom ivotu. Kad se
jednom posvetimo, pojavljuju se sve vrste tekih izazova koje treba
da savladamo.
Ti su izazovi testovi kako bi se videlo elimo li ozbiljno dostii
duhovno kraljevstvo. Proces je slian koli, gde su nam uitelji redovno
davali testove ne da bi nas porazili, ve da bi utvrdili koliko
smo ovladali znanjem i kako ga moemo primeniti. Konano, testovi
su nam omoguavali da vidimo koje smo gradivo savladali, a koje jo
treba da uimo.
Maya, iluzija materijalnog sveta, deluje kao uitelj u ima Boga. Maya
postavlja potekoe, iskuenja i prepreke kako bi proverila snagu
nae enje za duhovnim kraljevstvom. Naa reakcija na te izazove
pokazuje koliko zaista elimo ono to nam je dostupno.
Mnogi ljudi ne shvataju zato Gospod doputa da se na duhovnom
putu pojavljuju prepreke. Zato nas Bog testira? Ne smemo da zaboravimo
da smo u materijalnom svetu u neprirodnom poloaju
slinom poloaju zatvorenika. Na zatvoreniku je da svojim ponaanjem
dokae da je spreman za pomilovanje i da se moe ponovo uklopiti
u normalno drutvo. oveanstvo je u slinom zatoenitvu. Da
bismo se oslobodili, moramo dokazati da smo spremni da prihvatimo
nae duhovno naslee i uskladimo se sa prirodnim ivljenjem.
Moemo postaviti pitanje: "U redu. Sada shvatam zato me Bog testira.
Ali zato su moji testovi tei od susedovih?" Odgovor je jednostavan.
Deca u osnovnoj koli ne dobijaju iste testove kao studenti koji
rade na doktoratu. Ovi drugi oigledno mogu oekivati tee testove,
jer oekuju veu kvalifikaciju.
Uvek su nam dostupne prilike za uzdizanje. Ako nismo ozbiljni u
duhovnom ivotu, testovi i prepreke usporie na napredak. Sa druge
strane, svaki put kad proemo test, nae se sposobnosti poveavaju
i korak smo blie svom prirodnom, duhovnom "ja". Zbog toga su na
tom stepenu testovi tei i ei: uraeni su tako da odgovaraju vaem
stepenu za koga tvrdimo da smo ga dostigli.
Pravi duhovni ratnik svaki test vidi kao blagoslov, jer je prilika da
duhovno sazremo i da se pribliimo Bogu. Kad svaki test ili izazov
vidimo kao pozitivan dogaaj, pristupamo mu sa arom i poletom,
znajui da radimo na uzdizanju svesnosti. Svaki je test prilika da
dokaemo da iskreno elimo da postanemo duhovno bie.
ak su i vel i ki ui tel j i bili t est i rani
Mnoga su se iskuenja pojavila pred Isusom dok se molio i postio u
pustinji. Sotona mu se rugao, govorei: "Ako si sin Boji, pretvori ovo
kamenje u hleb!" Potom je izazvao njegovu veru: "Mora da skapava
od gladi zbog posta. Hajde, moli se svome Bogu za hleb." To je izazvalo
poznati Isusov odgovor: "ovek nee iveti samo od hleba, ve
od svake rei koja izae iz usta Bojih." Potom Sotona stavi pred
Isusa drugo iskuenje, nudei mu veliko bogatstvo ako se ujedini s
avolom, a ne sa Boanskim Ocem. U tom je trenutku Isus povikao:
"Odlazi, sotono!"
Sotona je izazvao Budu na slian nain. Pre prosvetljenja Buda je
bio princ po imenu Siddhartha koji je iveo u kraljevskoj palati do
svoje dvadeset prve godine. Zatim je napustio palatu kako bi otkrio
ta se deava u spoljanjem svetu. Po prii, prvo je video bolesnu
osobu, zatim onemoalog starca i konano le.
Videvi sve te razliite stepene ivota, Buda se odrekao sveta i
otiao da ivi kao monah. No, uskoro je shvatio da je to suvoparno
odricanje. Istinsko odricanje mora se prihvatiti sa znanjem i pravom
odvojenou, umesto izbegavanja poput noja s glavom u pesku. Tako
je Siddhartha odluio da sedne ispod boddhi drveta dok ne dostigne
osloboenje. Bez obzira na sve, odluio je da ostane u tom poloaju
do smrti. Na tom se stepenu pojavio Sotona, pokuavajui da ga uveri
da nema pravo da trai osloboenje.
I drugi su se veliki sveci suoili s razliitim potekoama dok su
obavljali svoju misiju. Sv. Tereza Avilska morala je da pobegne od
kue, kako bi ivela ivotom odricanja i jednostavnosti. Sv. Franjo
Asiki javno se odrekao svojih roditelja. Sv. Toma Akvinski, monah
koji je iveo u celibatu, bio je zatvoren u eliju sa prostitutkom kako
bi ga naterali da prekri zavete.
Ta nam iskustva pokazuju ta moemo oekivati. Bez sumnje, bie
testirane nae najslabije take. Zbog toga su samoovladanost i odvojenost
toliko vane: pomau nam da dovoljno ojaamo, kako bismo
mogli da se odupremo napadima koji e se sigurno dogoditi.
Rad na svesnost i
Pre nekoliko godina, kada sam razgovarao sa grupom takozvanih
revolucionara i diplomata iz jedne zemlje, naglasio sam vanost odricanja
i regulisanosti. Kada voe nastave da pue, piju i na druge
naine uivaju, postaju lak plen neprijatelja koji ele da ih iskuaju u
njihovim najranjivijim takama. Takva e se iskuenja sigurno javiti.
Zaista, jedan od prvih ciljeva pijunae je otkrivanje slabosti neprijatelja
kako bi se one to delotvornije iskoristile. Osoba koja ugaa
vlastitim sklonostima ne moe se zatititi od napada; pa kako onda
moe da vodi druge?
Rekao sam toj grupi revolucionara da najpre trebaju da rade na sebi.
Ako iskreno nameravaju da uzdignu tuu svesnost, onda najpre sami
moraju sabrati i ojaati vlastitu svesnost. U protivnom, ugrozie ljude
i odvesti ih do unitenja.
Ako radimo na uzdizanju svesnosti, uglavnom vrimo pritisak na
osobe u naoj okolini da se promene. Meutim, mi moramo utelovljavati
preobraaj koji oekujemo od drugih. Na taj nain stiemo trajnu
mo vrednu potovanja. Svi drugi oblici moi su privremeni.
Istinska mo se temelji na integritetu, usredsreenosti na naela,
unutranjoj spoznaji i sposobnosti delovanja u skladu sa viom svesnou.
Oni koji poseduju takvu mo postaju ljubav i znanje na delu.
Drugim reima, isceljujui sebe, isceljujemo zajednicu. Ako elimo da
sluimo druge, moramo sami sebe ozbiljno proceniti i ukloniti
prepreke koje spreavaju napredak nae svesnosti.
ienje Hrama. U vedskoj tradiciji postoji pria o Gospodu Chaitanyi,
boanskoj inkarnaciji, koji je iveo u Bengalu pre otprilike pet
stotina godina. Pria govori o tome kako je Gospod Chaitanya istio
hram Gundicu. Njegovo ienje hrama predstavlja proces
proienja ljudskih bia koja su se posvetila duhovnom ovotu. Gospod
Chaitanya prvo je istio prostor oko hrama, koji predstavlja grube
materijalistike aspekte svesnosti, kako se prljavtina ne bi unosila
unutra. Na taj je nain pouio one oko sebe vanosti mera opreznosti.
Gospod Chaitanya istio je vlastitim rukama i koristio vlastitu odeu
za brisanje. Time je pokazao da moramo tragati u sebi i da sami iznu-
tra moramo raditi na proienju. Podseao nas je da smo, kao
duhovni naunici, mikrokosmos spoljanjeg sveta i da moramo zaviriti
u sebe.
Kada je Gospod Chaitanya oistio hram Gundicu, naporno je radio
kako bi uklonio suptilne neistoe koje se ne vide na prvi pogled.
Takva gotovo neopaziva neistoa moe da uniti "devocijsku puzavicu"
koja je nezreo, ranjiv izdanak ljubavi i predanosti to se javlja u
ranim stadijumima duhovnog ivota. ak i mala neistoa moe izazvati
potekoe u poetnoj fazi; ako se ne iskoreni, takva neistoa
moe rasti kao korov i zaguiti mladu puzavicu. Gospod Chaitanya
pokazao je da nije dovoljno oistiti sebe od oiglednih spoljanjih oblika
okaljanosti. Moramo se dublje preispitati kako bismo otkrili suptilne,
skrivene neistoe koje kasnije mogu da uzrokuju ozbiljne
potekoe.
Iskorenj i vanj e sabot er a devoci j e
Nepristrasan, istraivaki stav predstavlja ivotno vano orue za sve
duhovne ratnike, jer u svakom trenutku moe doi do suptilnih uplitanja
koja nas mogu odvui od puta pravilnog delovanja. Takav istraivaki
stav omoguuje nam da jasno vidimo obrasce uma i
iskorenimo svoje destruktivne misli, oseaje i ponaanja kako bismo
bolje sluili osobe oko nas. To nije zadatak koji se jednom obavi, a
zatim zaboravi. Treba stalno da budemo budni kako nam um ne bi
bio egocentrian, ve koristan za sluenje.
J edan od najotrovnijih korova koji se ukorenjuje u srcu duhovnog
ratnika jeste vezanost za ugled i slavu. Ako imamo snanu elju da se
razlikujemo od gomile, da budemo bolji od drugih, da budemo zapaeni
i cenjeni, ne delujemo nesebino, a nae je tobonje
"sluenje" samouzdizanje i sredstvo koje nam omoguuje da se oseamo
vanima. Drugi opasan saboter je zavist, koja je potpuna
suprotnost ljubavi i nesebinosti. Zavist se mea u nau sposobnost
da istinoljubivo gledamo i sluamo, te iskrivljuje naa opaanja u
takvoj meri da nae ponaanje moe postati krajnje tetno za druge
a i za nas same.
Ne moemo samo uenou shvatiti duhovnu stvarnost, lako je
uenje vano, put duhovne sopznaje je predano, nesebino sluenje.
Kad sluimo druge ne oekujui nagradu, Gospod u srcu nam postaje
dostupan i brine za sve nae potrebe - jer smo uklonili velove koji
skrivaju istinu.
Samozat i t a
Kako proiavamo svoju svesnost i postajemo delotvorniji duhovni
ratnici, moramo imati na umu da se nalazimo u ratnoj situaciji. Da bi
se efikasno borili, vojnici moraju znati kako da se zatite. Umee
samozatite vana je komponenta unutranjeg rada i nastojanja da
sluimo druge. Umesto da budemo naivni, moramo sagledati okolnosti
onakve kakve jesu kako bismo poveali otpornost na negativne
uticaje, oigledne ili suptilne.
U putnikim avionima prilikom uzletanja stjuardi pokazuju putnicima
kako da koriste maske sa kiseonikom, podseajui ih da najpre sebi
stave masku, a zatim pomognu drugima. Na isti nain, da bismo bili
delotvorni duhovni ratnici, najpre treba da zatitimo sebe. Inae
nikome nismo ni od kakve koristi. Najvea zatita dolazi preko
neuslovljenog, nemotivisanog, neprekidnog, predanog sluenja.
Takvo sluenje otvara nas bujici boanske ljubavi i zatiti u svim okolnostima.
Nai su umovi veoma osetljivi na uticaje medija i elektronskih ureaja
koji nas okruuju. Samozatita za duhovnog ratnika obuhvata i
budno motrenje uma, smanjivanje gledanja televizije, rada na kompjuteru
i drugih navika koje dovode do pasivnosti, inercije i mentalne
tuposti. Takoe treba da postanemo otporni na mentalitet svetine i
degradirane svesnosti mase, ukljuujui procese proienja kao sastavni
deo ivota.
Kao duhovni ratnici ne smemo zaboraviti na pomo koju stalno dobijamo
od viih bia u svemiru. Istovremeno moramo biti svesni strahovitog
priliva niih bia koja nas pokuavaju neutralizovati
oneiavajui nae umove i srca. Ta tetna bia uvek vrebaju nove
rtve i neprekidno trae naine da nas usmere prema tami.
Vr ednost rasui vanj a
Da bi izbegli "mentalitet stada", duhovni ratnici moraju razviti mo rasuivanja.
Moraju shvatiti da korenski uzroci destruktivnog ponaanja
mogu sezati do zajednikog izvora - poude ili elje za ulnim uivanjem.
ak i oni koji krenu sa najboljim namerama mogu se pretvoriti u
zlostavljae ako su vezani za ulna uivanja, jer e konano doi do
take na kojoj nee prezati ni pred im da bi ispunili svoje nezasite
elje.
Kao duhovni ratnici ne smemo dopustiti da nas obuzme taj "mentalitet
stada". Umesto toga, moramo se drati po strani, spremni da
vodimo stado kao rezultat nae istoe i predanosti. Moramo se
odupreti svojim niim porivima i voditi druge do pravog duhovnog
utoita - to je teak zadatak u drutvu koje nas zasipa iskuenjima
na svakom koraku, lako su ova naela rasuivanja lako shvatljiva,
vana su jer imaju dubok uticaj na nau sposobnost da odrimo
snagu.
" Nor mal no ni j e pri rodno"
Moramo se odupreti iskuenju da budemo "normalni", jer oni koji se
sada smatraju normalnima prihvataju vrednosti i postupke umobolnog
sveta. U savremenom drutvu, na primer, ljudi ele da zgrnu to je
mogue vie stvari, jer veruju da su njihov uspeh i lina vrednost
povezani sa brojem poseda koje su stekli. J edna ala glasi: "Onaj ko
umre sa najvie igraaka - pobeuje." Prihvatimo li takvo stajalite,
igrake koje imamo postaju merilo nae line vrednosti. Naalost,
takva predstava brka steenu materijalnu vrednost sa naom
uroenom vrednou kao duhovnih bia.
Kao duhovni ratnici, moramo se uzdignuti iznad tog uskog shvatanja
ljudskog ivota. To znai da u svakoj situaciji moramo pitati: "Zato?"
,"Kako?" i "emu to vodi?". Moramo neprestano preispitivati grananje
naih misli i dela i tragati za zakonima koji stoje iza njih. Konano
emo saznati koje Zakonodavac i kako moemo biti u skladu sa Njegovim
zakonima. Otkriemo da ne elimo da krimo zakone, jer ne
elimo doiveti bolne posledice naih dela - pogotovo kada krimo
duhovne zakone. Ako krimo materijalne zakone, moemo se izvui,
ali uvek smo uhvaeni kad krimo duhovne zakone, jer Gospod prebiva
u srcu svakoga od nas i uvek je svestan svega to inimo.
Uprkos usredsreenosti savremenog drutva na materijalne stvari,
sve vie raste broj duhovno svesnih ljudi, koji ele da shvate prirodu
stvarnosti i svrhu ljudskog ivota. Mnogi su svesni duhovnih naela i
imaju iskustvo koje nadilazi "normalnu" materijalnu svesnost. Takva
iskustva im mogu posluiti kao katalizator pristupa dubljim nivoima
duhovnosti - na kojima mogu iskusiti dinamian, lini odnos sa
Bogom i otkriti radost vieg, nematerijalnog podruija postojanja.
Uti caj i supt i l ni h poj ava
U veini sluajeva, nai su problemi daleko dublji od oiglednih
drutveni
A
z a ' a tlaenja, imperijalizma, nacionalizma, ak i siromatva.
Mnoge od najveih komplikacija postoje na suptilnom nivou.
Duhovni ratnici, osim to su merodavni za materijalne aspekte postojanja,
treba da ovladaju i suptilnim aspektima postojanja. Ne elimo
da se bavimo samo povrinom stvari, kao to to proseni materijalisti
ine.
Ako ele da pozitivno doprinesu kolektivnoj svesnosti, duhovni ratnici
moraju biti senzitivni, budni i pedantni u svim svojim delatnostima.
Moraju biti posebno paljivi u podruju unutranjih iskustava. Mnogi
se ljudi bave meditativnim procesima koji ih dovode do izmenjenih
stanja svesnosti. Meutim, bez pravilnog vodstva, dublji nivoi svesnosti
koje dostiemo meditacijom katkad mogu dovesti do neuklapanja
u okolinu. Neki koji su se intezivno bavili procesima poput
kundalini yoge, sloenih vebi disanja, ili nekom drugom mistinom
disciplinom bez pravilnih uputstava i vodstva i sada se nalaze u bolnicama
za duevne bolesti, jer su postali ozbiljno uneravnoteeni. Ostali
koji su razglasili svoje vizije ljudima koji nisu mogli razumeti ta se
zbiva, takoe su proglaeni mentalno bolesnima.
Ne smemo zaboraviti na ono to se dogaalo kroz istoriju. Ne tako
davno mnogi su intuitivni, duhovni mukarci i ene u Evropi i Americi
bili osueni zbog arobnih moi, lieni sveg bogatstva, mueni, veani
ili spaljivani. Srednji vek je doneo inkvizitore koji su, delujui kao opunomoeni
crkveni suci, okrutno ubijali brojne takozvane heretike -
naroito ljude sa vizijom Boga koja se razlikovala od one koju je crkva
odobrila. Setite se da je Ivana Orleanska proglaena sveticom tek
nekoliko vekova nakon to je bila spaljena na lomai, a takav nain
kanjavanja nije bio neuobiajen za to doba. Sa druge strane Atlantika,
u Americi, u Salemu, suenje i pogubljenje ljudi optuenih za
posedovanje arobnih moi. Danas, imajui na umu te istorijske
presedane, treba uvek da budemo istinoljubivi, ali da pazimo da ne
otkrivamo duu svakome bez razlike.
Zvuna vi braci j a
Drugi aspekt nae okoline koji zahteva paljivo razumevanje jeste
zvuk - sa kim razgovaramo, o emu govorimo i ta sluamo. ak i
ako nismo svesni toga, ima moan uticaj na nas. Na primer, ako smo
ukljueni u isprazan, spekulativan ili traljiv razgovor, oslabljujemo
svoju ivotnu energiju i ometamo svoj duhovni napredak. Zbog takvog
ponaanja gubimo ravnoteu i zato postajemo podloni napadima.
Zapamtite, u jednom smislu telo je samo skup vibracija i zato je
razumno da zvuk utie na materiju. Umesto koritenja narkotinih
droga, neki zubari koriste zvunu vibraciju koja menja svesnost u
takvoj meri da narkotik nije potreban. Naunici su otkrili da odreene
vrste muzike mogu ili pospeiti ili usporiti rast biljaka. Biljke napreduju
uz klasinu muziku, ali jedva mogu preiveti, ak i uginu, kad oko njih
redovno svira rok - muzika.
Rok - muzika takoe ima strahovit uticaj na ljudske akre, energetske
centre - moe poveati poudu i navesti nas na neasno delovanje.
Uopte govorei, kada sluamo tu teku muziku, postajemo
agresivni, poudni, egocentrini i animalistiki, jer muzika pojaava te
energije. Zbog toga treba jako da pazimo na kvlitet zvuka u svojoj
okolini - zvuk moe da odredi nivo svesnosti ak i kada nismo svesni
njegovog uticaja.
Mr ana no due
Nadasve, tokom procesa rasta moramo biti pripremljeni za neto to
se naziva "mrana no due". To moe biti period pun izazova. To je
vreme opasnosti i povoljnih prilika. Opasnost je u tome to moemo
podlei porazu i oaju, a povoljna prilika to dobijamo mogunost da
odbacimo stare, destruktivne obrasce. "Mrana no due" nudi nam
mogunost dostizanja istinske samospoznaje - osloboenja od kruga
roenja i smrti. No ipak, uz sve to nudi, to je uistinu "mrana no",
esto praena razornim oseajem gubitka ili usamljenosti. Najverovatnije
emo se oseati potpuno pogreno shvaeni, necenjeni
i nevoljeni, a moemo doiveti i veliku odvojenost od svakoga i svega
to nam je drago. Sasvim jednostavno, da bismo dobili sebe, moramo
najpre izgubiti sebe.
U hrianskoj tradiciji sv. Ivan objanjava da svitanje i poetak delovanja
vieg zakona uzburkava nae strahove i izbacuje nas iz
ravnotee - ak i u takvoj meri da tonemo u duboku depresiju.
Moemo se pitati je li nas Bog potpuno zaboravio. Tokom tog razdoblja,
pred nama se moraju pojaviti sve tajne, dugo gajene elje
kako bismo ih mogli transcendirati.
Zreli duhovni ratnici doekuju taj izazov sa osmehom i ostaju sretni.
Pre svega, uvereni smo da nam Svevinji nee dati vie nego to
moemo podneti i drugo, ako situacija postane zaista nepodnoljiva,
moemo ustrajati u uverenju da pozitivna promena eka iza ugla.
Dok prodiremo kroz sve slojeve sebinosti i patnje i poinjemo se
oslobaati starih negativnih obrazaca, konano postajemo ivahna
osoba kakva zaista i jesmo. To je prelepa strana mrane noi due.
Nakon mrane noi due dolazi nivo visokog dostignua praen stalnim
iskustvom duboke radosti. Da bismo dostigli taj nivo, moramo ukloniti
nebrojene slojeve prljavtine to nam obavijaju srce i svesno
izabrati povezivanje sa silama vrline i transcendencije.
Pal j i vo bi ranj e put a
Kao duhovni ratnici, moramo biti posebno oprezni prilikom izbora
duhovnog puta. Treba da prihvatimo stvari koje su povoljne za
predano sluenje i odbaciti stvari koje su nepovoljne. Mnogima je
teko odluiti ta je povoljno, a ta nepovoljno; na primer, stranice i
stranice reklamiraju astrologe, masere, osobe koje rade akupunkturu,
itd. Moemo nai gotovo sve to elimo. Lepo je videti da toliko
mnogo ljudi odbacuje ortodoksne, tradicionalne metode i okvire, ali to
moe biti i opasno, jer gde postoji duhovna mo, tu je i mogunost da
postanemo rtva negativnih energija.
Treba da shvatimo da vodstvo koje dobijamo putem kanalisanja i
slinih delatnosti ne mora nuno biti mudro ili duhovno. Moramo razmotriti
ivot osobe koja se bavi kanalisanjem i zapamtiti da Bog nije
tako slab ili oajan da e slati Svoje poruke preko nekoga ko ivi
neistim ivotom. Moramo uvek proceniti donosioca poruke i kvalitet
poruke.
Moramo biti paljivi barem toliko koliko prilikom kupovine. Kada
kupujemo, obino znamo ta traimo i paljivo procenjujemo robu.
Isto vredi i za "duhovnu pijacu". Ako nam situacija zaista moe pomoi
da razvijemo ljubav prema Bogu, tada je povoljna. Ali najpre
moramo biti sigurni, pomnim posmatranjem, da osoba ili grupa zaista
ima ono to traimo i da se sve ne svodi samo na puke rei.
Treba da izaberemo verodostojnu tradiciju i duboko zaronimao u
nju. Ako je uistinu verodostojna, prirodno e nam pomoi da cenimo
druge verodostojne tradicije. No ako je povrna, uinie nas sektaima
koji misle da su jedini u pravu, jer emo misliti da mi imamo je-
dini odgovor. Meutim, od sektatva je ak gore odbijanje prihvatanja
pravila ili autoriteta u pogledu onoga to je pravilno. Ako apsolutna
istina postoji, onda e je verodostojna tradicija neposredno preneti, ne
razvodnjavajui je kako bi je prilagodila onima koji nisu ozbiljni.
Kada se ponemo oslanjati na vlastite ideje, zapadamo u nevolje.
Tada nam se Maya smeje, govorei: "O, pokuae me poraziti sopstvenim
snagama? ta misli ko si? To emo tek videti." Ali kad nam
pomogne Gospod, Mayin gospodar, tada imamo anse. Tada smo
dovoljno ponizni da primimo milost Gospodove ljubavi i zatite.
Vanost posveenost i
Moramo povui crtu izmeu eletricizma i nedostatka posveenosti.
Ponekad se ljudi ne ele obavezati ni na ta niti imaju elju da rade
na sebi. Da bi izbegli suoavanje sa neugodnom istinom, nazivaju se
elektikom. Vikendom mogu otii u damiju, a ponedeljkom na jogu.
Utorak je posveen tai chiu, sreda prouavanju Biblije, etvrtak terapiji
bojama. Svaki su dan na drugom mestu, a svaki vikend donosi nove
interese i istraivanja.
Krajem meseca, kad se iscrpe od odlazaka s jednog mesta na
drugo, sledei je potez uenje ovladavanja stresom. U jednom
trenutku, nakon tranja od jedne do druge religije, od jenog do drugog
duhovnog puta, mogu ak poeti da veruju da "ta stvar s Bogom" jednostavno
ne funkcionie. Uostalom, nisu otkrili nikakve dobrobiti! Tada
odluuju da e se posvetiti samo zaradi novca - to je barem opipljivo
i odmah prua zadovoljstvo.
To je alosna situacija. Na svakom pojedincu ostaje da potrai odgovarajua
uenja i ide dalje, ali sve to elimo da kupimo ima cenu.
Na materijalnom nivou plaamo novcem ili dajemo neto u zamenu.
Ako elimo da izuimo neki zanat, moramo provesti vreme i uloimo
napor da bismo ostvarili taj cilj. Na duhovnom nivou, cena napretka
je posveenost i obaveza. Moramo ostati usredsreeni. Ne bi trebalo
da budemo neestiti ili neverni naoj tradiciji, ve treba da teimo za
oseajem identiteta - ali istinskog identiteta koji nadilazi povrnosti i
povezuje sa univerzalnou svih uenja. U protivnom, samo se
meamo tu i tamo, primenjujui mentalnu gimnastiku koja nas ne vodi
ni do kakve bitne promene. Moramo biti iskreni prema sebi i otkriti koliko
smo ozbiljni u duhovnom ivotu.
Treba da postavimo tri osnovna pitanja o svakom sastavu s kojim se
susretnemo. Prvo pitanje glasi: "Ako dostignem savrenstvo u ovom
procesu, ta mogu da oekujem?" Kada ujete odgovor, moete odluiti
da vie ne elite nastaviti ili ete uvideti da je cilj upravo ono to
ste oduvek eleli. Drugo pitanje glasi: "Koja su sredstva dostizanja
cilja?" Odgovor na ovo pitanje pomae vam da odluite jeste li
spremni platiti cenu kako biste stigli do cilja. Tree pitanje koje treba
da postavite glasi: "Ko je ve dostigao cilj i kako ivi svoj ivot?" Treba
pomno da ispitamo one koji su navodno dostigli cilj kako bismo otkrili
kakav je zaista njihov ivot. Ako nam odgovori na sva tri pitanja odgovaraju
, moemo prihvatiti, a ako ne, treba da potraimo neto drugo.
U dananjem drutvu postoji rairena sklonost izbegavanja
posveenosti. To je ogroman problem. Ljudi se boje da e neto propustiti:
stoga vie vole da ostanu na teoriji, otvoreni za sve izbore koji
su im dostupni. To se pretvara u sklonost posmatranja duhovnih
puteva, procenjivanja, spekulisanja o njima i svega drugog osim dovoljno
dubokog istraivanja koje donosi istinsku dobrobit. Ljudi moraju
da postanu ozbiljniji i realistiniji kako bi stekli potrebnu stabilnost u
ovim nemirnim vremenima. Teorije, spekulacije ili beskrajne debate
na kraju donose samo frustraciju. Potreban nam je praktian pristup
ivotu, pristup koji nudi odreene naine kojima emo poboljati ivot
i takoe pomoi onima oko nas.
Ne moemo sebi priutiti rasipanje dragocene energije govorei:
"Da voleo bih ga uti kad bude ponovo govorio", a zatim nastaviti sa
svojim poslom kao i obino. Ako smo ozbiljni, otii emo kui i rei:
"Onaj govornik je rekao neto vano. elim videti kako to moe
funkcionisati." Zatim to primenimo u svakodnevnom ivotu i procenimo
rezultate. Ima li sada vie elje da se slui Bog, da se pomogne
drugima i da se doivi udesna ljubav koju Gospod ima za svakoga?
Ili, jesmo li postali lenji i vratili se starim navikama?
i st oa j e snaga
istoa nudi opte reenje za probleme s kojima se drutvo suoava
i predstavlja idealno sredite nae line duhovne prakse. Moramo
imati na umu da je potrebna stalna budnost u ovom zagaenom
svetu, gde nita ne ostaje isto samo od sebe. Kao to nas Biblija i
ostali sveti spisi pouavaju, sotona nam ne moe nakoditi ako naa
odlunost ne oslabi i ako ne podlegnemo iskuenjima. Kao to svuda
oko nas postoji mogunost obolevanja, tako postoje mogunosti za
degradaciju i povreivanje. To se dogaa samo onda kada nam je otpornost
slaba, tako da nas zlo moe sustii i izazvati pustoenje.
Dozi vanj e i mena Gospodovi h
U ovom istorijskom razdoblju pod jakom smo opsadom. ta moemo
da uinimo u vreme oaja, kad smo iscrpeli sve materijalne izvore?
Moemo da dozivamo Gospodova imena. Izgovaranje ili pevanje
svetih imena blagotvorno je u svim vremenima i u svim okolnostima.
Kuran (17.110 ) kae: "Dozivajte Alaha, dobrostivog Boga; koje god
ime da dozivate, On ima najbolja imena." Kuran takoe izjavljuje da
Gospoda treba da dozivamo najlepim imenima jer samo ona pripadaju
Njemu. Uenja Zoroastera podseaju nas da ponavljamo
sveta imena, kao i spisi vere baha'i, koji tvrde da Boja imena poseduju
najmonije vibracije bilo kog zvuka i imaju najvei uinak. Uz to,
u Bhagavad-giti (10.26 ) Krina kae Aruni: "Od svih rtvovanja, J a
sam pevanje svetih imena."
Naglasak na Bojim imenima nije samo istonjaka tradicija. Knjiga
Mormona savetuje da vapimo Gospodu za milost ujutro, u podne i
navee. U Bibliji, u Poslanici Rimljanima 10:30, kae se da e svako
ko doziva Gospodova imena biti spaen. Psalam 113:3 kae da od
izlaska do zalaska sunca moramo slaviti imena Gospodova - ne
samo onda kad nam je potrebna hrana u friideru, kad elimo veu
platu ili novi automobil. Trebalo bi da se uvek obraamo Bogu za sve.
ak i u svakodnevnom ivotu panju osobe privlaimo dozivajui je.
Na primer, moda se neki poznanik eli neopaeno iunjati. "Brate
Dons, priekajte malo!" povikaemo. Tako smo privukli njegovu
panju. Ili moda lenji radnik pokuava da odspava pre zavretka
ranog vremena. Ako nam je dosta takvog ponaanja, moemo ga
zovnuti po imenu i rei neto kao: "Probudi se! Spava itave nedelje!
Spava iz ivota u ivot! Sada se probudi!"
lako je izgovaranje svetih imena mono za pojedince, jo je monije
kada se izvodi u grupi. Kad jednoglasno sa drugima dozivamo
Gospoda, na lini zov postaje pojaan. To jo jednom pokazuje veliku
vanost zajednice i nunost zajednikih delatnosti u cilju produbljenja
svog duhovnog ivota i povezanosti sa viim podrujima.
Predanost
Predanost je nuna za razvijanje i odravanje istoe. Kroz predanost
uimo da transcendiramo ego, odbacimo sebine elje i sluimo svet.
Kada smo predani neemu veem i viem od nas, nai se motivi ne
zasnivaju na vlastitom interesu, nadmetanju ili pohlepi. Zato, kao
duhovni ratnici, moramo stalno nadzirati stepen nae predanosti.
Kada se posvetimo sluenju Gospoda svim svojim srcem, Gospod e
uzvratiti dajui nam sve vee sposobnosti da sluimo jo vie. Ako
smo iskreno predani Gospodu i ako tu predanost irimo na druge,
stvaramo mono duhovno okruenje koje e pomoi bezbrojnim
ljudima da otkriju pravi smisao ivota.
Zdravl j e i l eenj e
Duhovni ratnici moraju biti oprezni po pitanju zdravlja i leenja. Bez
prevelikog naglaska na vanost tela, ipak moramo voleti i brinuti se za
instrument sluenja da bi mogao biti od koristi drugima. Pre nego to
izaberemo nain brige o zdravlju, moramo izabrati samo zdravlje i odluiti
da neemo prihvatiti nita manje od vrline. Ovo je doba u kojem
je zdravlje ugroeno jer postoje bezbrojne pretnje. Kada uemo u
novo stolee, postoji velika mogunost da e nepoznate bolesti poeti
da unitavaju planetu.
Bolest je esto stvar svesnosti, to potvruju savremena istraivanja
psihoneuroimunologije. Ipak, u ovom drutvu bezbrojni ljudi lako
podleu klimi nie svesnosti zbog uticaja televizije, muzike i filmova.
Zbog toga se mnogi ne mogu odupreti bolesti i samo e oni koji su se
pripremili kroz spoj ljubavi i samodiscipline imati razumnu ansu da
preive.
Istovremeno, proirena svesnost oveanstva dvadesetog veka
prua nam priliku da istraimo dodatne aspekte holistikog pogleda
na svet i njegovo izraavanje kroz svetsku zajednicu. Dok razmatramo
sve ovo, treba da uvek imamo na umu vanost praktinosti.
Drugim reima, prihvatite sve to funkcionie - kada utvrdite da
funkcionie ne samo na kratko, ve i na duge staze.
Savremeno drutvo nudi razliite naine borbe protiv bolesti: homeopatiju,
reiki, akupresuru, akupunkturu, refleksologiju, terapiju bojama
i mnoge druge. Kad govorimo o holistikom pristupu, govorimo o fizikim
emocionalnim, mentalnim i duhovnim aspektima. Neprestano
se razvijaju novi modeliteti, a stari se poboljavaju. Meutim, vano
je shvatiti da nijedan pristup nee biti delotvoran za svakoga. Neki
naini ishrane i lekovi delovae u jednoj kulturi, za jedan tip tela ili
linosti, ali ne i za druge.
Cilj svih tih sistema je podsticanje tela na samoizleenje, inei sve
to je potrebno da se oslobode prirodne isceljujue moi organizma.
Dok traimo lek za sebe, vrlo je vano da razmotrimo globalni uticaj
na okolinu i druge ivotne oblike. Ustvari, kao i u svim naim delatnostima,
moramo uzeti u obzir sve i svakoga - prolo, sadanje i budue.
Ako lek ne obuhvata sve te aspekte, relativan je i kratkotrajan, a njegov
uinak je privremen. Uvek moramo da procenimo dublji smisao
naih izbora.
Kad razmatramo proces izleenja koji uzima u obzir prolost,
sadanjost i budunost, govorimo o karmi. U analizi karme posebno
je znaajno naelo holizma. Ma koliko se brinuli o telu i nastojali ga
izleiti, prizivamo komplikacije ako ne uzmemo u obzir karmiku komponentu.
Ako se taj aspekt zanemari, bez obzira koliko je fizika dijagnoza
tana i koliko je lekar struan lekovi nas nee spasiti.
Karma i l eenj e
Bolest je veoma lina i specifina. Bolest je kulminacija line karme
iz ovog i prolih ivota. Krajnji rezultat svakog leka blisko je povezan
sa stanjem uma obolele osobe i lekara. Zbog toga isto leenje moe
doneti razliite rezultate dvema osobama. J edna osoba moe brzo
ozdraviti, dok se kod druge izleenje odvija sporo ili e jedna umreti,
a druga potpuno oporaviti. U pitanju je karmiki faktor, koji nije samo
teorijski ili eterian. Kosmiki zakoni deluju kao i civilni: drei se zakona
- napredujemo, a krei zakon - patimo.
Bolest i stalan nemir su neprirodni. Kada to znamo, shvatamo da za
zdrav i uravnoteen ivot moramo najpre ukloniti sve to slabi
sposobnost da budemo mona, dinamina bia puna ljubavi, kakva
jesmo.
Pogledajmo nekoliko primera. Osobi koja ima ozbiljan problem sa
zakonom moda se ispoljava karma iz prolog ivota. Osoba sa
hroninom boleu moda takoe anje plodove destruktivnih delatnosti
iz prolog ivota. Kako se to dogaa? Taj proces nije teko shvatiti.
Svaki put kad umremo, naputamo fiziko telo, a suptilno,
astralno, telo vodi duu u sledee postojanje, nosei sa sobom otiske
naih iskustava i odlika iz prolih ivota. Te e se odlike ispoljiti na
razne naine kroz na ivot.
Ako razvijemo unutranju viziju, moemo sami za sebe potvrditi te
istine. Kod nekih, ta je sposobnost prirodan dar. Neki ljudi mogu
pogledati u lice osobe i videti joj ranije ivote. Kao to neki mogu videti
auru i videti znake bolesti pre nego to se fiziki ispolji, drugi su svesni
svojih prolih ivota.
Imaj t e ci l j na umu
Kao duhovni ratnici, treba da istraimo alternativne metode leenja
- ali uvek sa pravim ciljem na umu. Glavni razlog zbog kog elimo da
imamo snano, zdravo telo jeste elja da budemo sposobni za
sluenje. Kada smo zdravi, moemo se odupreti negativnim uticajima,
voditi rat protiv izopaenosti i vlastitim primerom pomoi drugima da
uzdignu svesnost. Ako samo odravamo telo u dobroj formi, nismo
puno postigli. ak i ivotinje jedu, spavaju, razmnoavaju se i brane
- to nije jako impresivno. Kao homo sapiensi, od nas se oekuje da
iznad svega tragamo za viim vrednostima i samospoznajom. Prilika
koju prua ljudski ivot poseban je dar koji Bog daje Svojim odvanim
i poslunim sinovima i kerima. Ne smemo je prokockati.
Moramo zapamtiti daje najvei iscelitelj svih vremena ljubav. Ljubav
okrepljuje, oivljava, nadahnjuje i usklauje nas sa ritmom ivota.
Naa verovanja o ljubavi i ivotna iskustva prisnosti ili otuenosti uveliko
utiu na nae fiziko zdravlje. Mo ljubavi toliko je velika da svi mi,
svesno ili nesvesno, tragamo za ljubavlju i radou u svemu to
radimo. Naalost, mnogi ljudi imaju iskrivljeno shvatanje ljubavi i zbog
toga uzrokuju sukobe i nesreu u svome ivotu.
Kao duhovni ratnici, imamo odgovornost da prepoznamo pravu
ljubav i da delujemo u skladu sa tim, delei je sa drugima. ta je istinska
ljubav? U sutini, ljubav je duboko razumevanje sebe i drugih.
Prava ljubav znai povezivanje saa esencijom, a ne s povrnim
stvarima. Kada volimo, cenimo pravu prirodu osobe ispod spoljanje
ljuture i moemo videti kakva jeste, bez obzira na ponaanje, izgled
ili sisteme vrednosti.
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Nedavno sam razgovarala sa dragom prijateljicom koja mije
rekla da se ponaam previe majinski, zatitniki i kontrolorski i da
previe propovedam. Druga mi je rekla da ne opratam dovoljno za
uvrede koje su mi se dogodile. Ista mi je prijateljica takoe rekla da
se i sama dri stvari i da ne oprata drugima i da to spreava njen
duhovni razvoj. Imate li neki savet za to?
1
j?
Odgovor : Postoji razlika izmeu pokuaja da sluimo nekoga i
pokuaja da ga promenimo. Ako pokuamo promeniti nekoga, pretpostavljamo
daje druga osoba nepotpuna, a mi potpuni i znamo kako
da je stavimo na pravo mesto. To je arogantno zar ne? Kada smo
tako licimerni, obesnaujemo drugu osobu i jaamo njenu bespomonost
koju toboe pokuavamo izleiti. Ali ako zaista elimo potpunije
sluiti druge, moemo pristupiti situaciji manje samouvereno i
oholo.
Moemo izraziti ljubav, pitati kako moemo pomoi i pokazati da nas
situacija boli jer boli drugu osobu. Zatim moemo sa osobom zajedniki
potraiti delotvorna reenja i podrati poduzimanje pozitivnih koraka.
Na taj nain, reavanje problema postaje saradnja, a ne
suparniki odnos pobednika i gubitnika.
Korisno je od drugih uti povratnu informaciju. Ona nam ukazuje na
one aspekte nas koje treba da promenimo. esto smo ili potpuno
svesni naih nedostataka ili ih namerno potiskujemo iz svesnosti.
Ukazujui na njih, drugi nam ine uslugu. ak i ako na kraju shvatimo
da nemamo problem u odreenom podruju, injenica da je druga
osoba reagovala znai da imamo potekoe u odnosu sa kojim treba
da se suoimo. Ako nam je stalo do osobe, eleemo da zaustavimo
izazivanje reakcija. Bilo kako bilo, imamo na emu da radimo.
to se tie vae druge prijateljice, primetili ste da je, dajui vam
povratnu informaciju, razmiljala o sopstvenom ponaanju. J ako je
zanimljivo posmatrati kako se takva razmena odvija. Oni koji nam
istinski ele pomoi automatski e pomoi sebi. Potrebna je hrabrost
i poniznost da bi se o tome govorilo otvoreno, otkrivajui sebe. Rei
nekom neugodnu istinu takoe je znak iskrene brige jer posledice
mogu biti neugodne. Skloni smo, ak i kad nas neko direktno pita za
miljenje, da pomislimo: "Ne elim iskreno da odgovorim. Morau se
nositi sa njom do kraja godine. Ako joj kaem ta zaista mislim o njoj,
stvar e se stvarno zategnuti. Zato ne pita nekog drugog?" Znak je
velike ljubavi i samilosti govoriti istinu na jasan, a ipak samilostan
nain tako da je osoba moe prihvatiti i delovati u skladu sa tim.
Pi tanj e: Podstiete nas da postanemo holistikiji, a takoe kaete da
su neki od naih zdravstvenih problema i bolesti psihosomatski. Ali
ponekad odem alopatskim lekarima, oni me odvraaju od alternativnih
metoda leenja. ta bih trebala da uinim?
Odgovor : To vai za lekare koji lee mentalne i lekare koji lee fizike
bolesti. To znai da u odreenom trenutku duhovnog razvoja moramo
odluiti u ta emo poloiti veru: u Boji lek ili u supstance koje je
proizveo ovek i procese koji se mogu pokazati tetnima. Takoe
moramo imati na umu da nas tradicionalna zapadnjaka medicina,
alopatski pristup, ini veoma ovisnima. Kad prihvatite te alopatske
"preice", oteujete sposobnost tela da se oporavi i izlaete se daljoj
medicinskoj brizi jer, na primer, medicina moe ubiti "dobre" bakterije
zajedno sa "loim" i na taj nain poremetiti ravnoteu metabolizma.
Ponekad moe biti jo gore kad konsultujemo tradicionalne profesionalce
u podruju mentalnih bolesti. Moramo biti krajnje paljivi. Ako
imamo duboka meditativna iskustva kao rezultat metafizike prakse
i ako govorimo o njima, ortodoksni profesionalci moda nee uvek
shvatiti ta nam se zbiva. Kao rezultat toga, neki e spiritualisti i transcendentalism
zavriti u duevnim bolnicama jer su odali metafizie
vizije nekom "knjikom" terapeutu. Postoji velika potreba za terapeutima
koji su povezani sa viom svesnou.
Uz duu i intezivnu vebu, doiveemo dublje nivoe svesnosti. Mogu
nam se javiti scene iz prolih ivota, ali to ne treba da nas plai.
Naprotiv, oni koji sebe smatraju razumnima u ovom nerazumnom
svetu imaju pravi problem. Svako ko pokua da bude "normalan" u
ovoj ludnici u pravoj je nevolji, jer biti "normalan" znai biti lud sa
duhovnog gledita.
Kako vaa elja za doivljajem duhovne stvarnosti raste, vai e se
vapaji uti. Ako istrajete, svemir e nedvosmisleno uzvratiti na vau
duhovnu udnju - ali morate istrajati u veri.
Pi tanj e: Govorili smo o tome kako je teko biti antimaterijalan u materijalnom
drutvu, a istovremeno se izdravati radei, plaajui
raune i ispunjavajui obaveze. Kako bi trebalo da se ponaamo na
radnom mestu - pogotovo, kako moemo ostati ponizni? Ta se odlika
na poslu esto pogreno shvata.
Odgovor : Pitanje podrazumeva da biti ponizan znai biti budalast,
neaktivan ili naivan. Da, Isus je bio krajnje ponizan kada je otiao u
sinagogu i prevrnuo stolove zelenaa. Bio je ponizan u smislu da je
bio potpuno predan boanskoj volji, inei ono to je bilo potrebno
uiniti u tom trenutku ne razmiljajui o sebi. Biti ponizan ne znai
nuno biti utljiv, ve biti istinoljubiv i bez straha predstaviti istinu, ne
doputajui da nas odvrati elja za ugledom, oboavanjem ili dobiti.
Poniznost moe znaiti neaktivnost u nekim sluajevima, ali u
drugim moe znaiti ak i veu aktivnost nego obino. Poniznost nije
samo stvar tolerisanja situacije. Znai istinoljubivost. Na primer, ne
bismo tolerisali da nam dete uzima tetne droge. Ne bismo rekli: "Pa
dobro, biu ponizan i podnosiu to jer sam divan roditelj i jer elim da
mi dete bude kreativno i da izrazi svoju osobenost." Naravno da ne.
Bili biste neodgovorna budala i kukavica. Poniznost nije samo stvar
tolerisanja.
Da bismo bili ponizni, treba da sebi postavimo pitanje: "U ovoj
situaciji, ta e doneti vie dobro - delovanje ili nedelovanje?"
Poniznost znai procenjivanje situacije vodei rauna o dobr obiti svih
upletenih, a ne samo o vlastitoj udobnosti i sigurnosti. Takoe znai
delovati u skladu sa zakljucima donesenim nakon procene.
Duhovni ivot je uvek nesebian. No nesebinost je aktivna, a ne
neaktivna. Moramo uvek imati na umu da biti ponizan znai biti
poten, istinoljubiv, iskren i spreman da se suoi sa posledicama,
ma kakve one bile. Najvei svetski duhovni uitelji bili su ponizni u
tom smislu, ak i ako je to zanailo da e se celi svet okrenuti protiv
njih.
9. Smerni ce za odgovor no del ovanj e
Uvek del uj emo
Kao to smo shvatili iz rasprava o karmi, svaka akcija uzrokuje
odreenu reakciju u svemiru, reakciju koja e nam se na kraju vratiti.
Drugi vaan aspekt tog razumevanja jeste da smo, po svojoj prirodi,
uvek aktivni. ak i ako odluimo da se povuemo iz drutva i ivimo
na planinskom vrhu, jo uvek emo biti aktivni u odreenoj meri. Kad
spavamo, naa svesnost ostaje aktivna. U Bhagavad - giti Aruna
pita o tim temama, a Gospod ga pouava, objanjavajui da sve delatnosti
treba da posvetimo napretku duhovnog ivota, umesto da
pokuavamo izbei delatnosti (i njihove odgovarajue karmike reakcije.
Kad tako delujemo, ak i nae svakodnevne delatnosti kao to
su jedenje, rad i briga o porodici poinju da transcendiraju materijalni
nivo.
Danas ljudi imaju pogrenu predstavu o duhovnosti, smatrajui je
nepraktinom i apstraktnom. Naravno, mnoge od nas apstrakcija zanima,
jer sadri odreenu mistiku, ali krajnji rezultat te pogrene predstave
jeste da smo odvojili duhovnost od svakodnevnog ivota.
Prevarili smo se i izvrili neku vrstu pogrene operacije, odstranjujui
duhovnu bit, a ostavljajui ljuturu koja ostavlja utisak da je iluzija jedina
stvarnost. Stoga ne shvatamo da nam je Tvorac namenio da u
svim naim interakcijama budemo voeni duhovnou.
Ne shvatamo da je pravo merilo nae duhovnosti nain na koji se
ophodimo prema okolini i ivim biima oko sebe. Mislimo da su ljubav
i duhovnost sentimentalni oseaji u srcu zbog kojih se oseamo dobro
i koji ne zahtevaju obavezu ili delovanje sa nae strane. No, ljubav je
glagol i, konano, duhovnost.
Budui da duhovnost nije odvojena od svakodnevnog ivota, ono
to radimo u crkvi, hramu, damiji ili sinagogi ne ini nas duhovnim;
duhovnost je ono to radimo svuda. Kuvanje i nuenje hrane drugima
s ljubavlju moe biti duhovan in. Briga o vrtu, nega bebe, masiranje
starije osobe, noenje paketa za suseda, ak i pozdravljanje iskrenim
osmehom ili molitva za nekoga osim za sebe - sve su to duhovna
dela ako se rade kao sluba u pomen Boga. Suprotno tim, delatnosti
koje se temelje se na potpunoj zaokupljenosti sobom i preteranoj
opsednutosti vlastitom vanou, budunou i materijalistikim
planovima.
Ako svim svojim delatnostima pristupimo sa stajalita duhovnog ratnika,
onda emo uestvovati u uzdizanju svesnosti, ak i onda kad
nas nered i negativnost okruuju. Uprkos naim idiosinkratikim tenjama,
sklonostima i sposobnostima, svi delimo zajedniku odgovornost
da uinimo ono to moemo, gde god da jesmo, kako bismo
uneli promenu u kolektivnu svesnost planete.
Pomaganj e i sl uenj e
Sluenje se razlikuje od pomaganja. Sve su due jednake Boje
tvorevine, iako mogu postojati neke razlike izmeu materijalnih tela i
svesnosti. Meutim, nae uobiajeno poimanje pomaganja ne
odraava odnos meu jednakima. Kad "pomaemo" nekome, koristimo
vlastitu mo da bismo spasili one koji naizgled imaju manje
snage, celo vreme prihvatajui njihove slabosti sa naeg, toboe, superiornog
povoljnog poloaja. Ponekad u odnosima velikoduno toleriemo
druge, mislei: "Priznajem tvoje postojanje. Prihvatam da si
pun mana i prihvatam tvoje greke, jer sam tako divan." lako to ne
moramo rei, ili ak svesno misliti, stavljamo se na vii poloaj. Ljudi
oseaju tu nejednakost i opiru joj se u takvoj meri da e ometati nau
sposobnost komuniciranja.
Kad "popravljamo" osobu, vidimo je kao slomljenu i verujemo da
takvo njeno stanje trai od nas da delujemo. Ne vidimo u drugoj osobi
celovitost niti imamo poverenje u integritet ivota u njoj. Kad "popravljamo"
ili "pomaemo", moemo nesvesno oduzeti od ljudi vie nego
to dajemo. Nae ponaanje podrazumeva da oni nemaju sposobnost
da se sami nose sa situacijom. Ako delujemo na tako neovean
i poniavajui nain, umanjujemo samopotovanje drugih i uzrokujemo
tetu, ak i kad imamo najbolje namere. Da bismo sluili na
pravi nain,moramo ne samo paziti da radimo prave stvari, ve da ih
takoe radimo na pravi nain. U protivnom, uprkos naim nastojanjima
da popravimo situaciju, moemo nenamerno izazvati vei sukob
i nesreu za sebe i za druge. Dunost duhovnog ratnika ne zaustavlja
se samo na pomaganju drugima. Moramo biti istinski nesebine
sluge.
Sluenje se razlikuje od "pomaganja" ili "popravljanja". Sluenje
poiva na osnovnom naelu da je ivot sveta misterija. Kad sluimo,
inimo to sa svesnou da pripadamo ivotu. U protivnom, kada "pomaemo",
vidimo ivot kao slab, a kad "popravljamo", vidimo ivot
kao slomljen. U oba sluaja smatramo da smo iznad ili odvojeni od
celovitosti ivota. Kada zaista sluimo, saoseamo sa drugima i
ulaemo iskrene napore da shvatimo ta je potrebno. Kad jednom
shvatimo ta je potrebno, pomoiemo svim svojim snagama. in
sluenja odvija se meu jednakima i ima koren u poniznosti, nesebinosti
i ljubavi.
Kad sluimo, ne nameemo svoju mo niti ita traimo za sebe. Crpimo
snagu iz svih svojih iskustava, a celovitost u nama slui celovitost
u drugima i celovitost u ivotu. Sluimo sa zahvalnou to nam
je pruena prilika, a ne sa stavom prigovaranja koji moe uticati na atmosferu
barem onoliko koliko i naa dobra dela, ponitavajui njihove
dobrobiti. Sluenje je neprestani, uzajamni odnos meu ljudima, dok
"pomaganje" navlai dug: "Pomogao sam ti i sad mi duguje." Kad
"pomaemo" nekome, ta nam osoba duguje. Sa druge strane,
sluenje dovodi do iscelenja, jer je uzajamno i nema duga koga treba
vratiti.
Poni znost sl uenj a
Prirodna poniznost dolazi iz priznanja da nismo iznad problema
drugih osoba. Ustvari, moemo videti probleme drugih, jer uglavnom
sami imamo te iste probleme. Ta nas spoznaja primorava da se
suoimo sa injenicom da nismo dovoljno snani da ikoga "popravljamo".
Nai dobronamerni egocentrini napori iznova ne uspevaju da
postignu eljeni cilj dok ne priznamo da postoje sile daleko monije od
nas i da je na zadatak da budemo kanali i pomagai pomoi koju
Bog i Njegovi predstavnici stavljaju na raspolaganje.
Ipak, dok duhovno rastemo i uimo kako da dopustimo tom boanskom
opunomoenju da tee kroz nas, moda emo poeleti da
podelimo te blagoslove i spoznaje sa drugima. Veinu vremena nae
e delatnosti i stanje svesnosti imati blagotvoran uinak na druge bez
namernog napora sa nae strane. Drugom emo prilikom moda
poeleti otvoreno da govorimo, lako ljudi moda nee prihvatiti ono
to moramo rei ili ih nee zanimati, dunost nam je da damo najbolje
to imamo. Moramo imati hrabrosti da delujemo u skladu sa onim to
znamo i sa samilou kako bismo iskoristili sve ono to jesmo, kako
bismo pronali nain da delotvorno prenesemo poruku. Znati da
imamo neto da ponudimo i ne pokuati to da podelimo s drugima
sebino je i kukaviki.
Ne pomaete mi podstiui moje besmisleno ponaanje ili govorei
ili delujui na nain koji poveava apsurdnost moga ponaanja.
Sluite me svojim razumevanjem i spremnou da uklonite moje
samozadovoljstvo sadanjom situacijom. Moete me uhvatiti za ruku
ili stati iza mene i gurnuti me. Dobro je ako me razumete, ali ako mi
ne pomognete s ljubavlju da krenem i ne povuete me, niste mi dobronamernik.
Sa druge strane, ako me pokuate prisiliti da ivim u
skladu sa vaim eljama i ne pokuavate me shvatiti, ni tada mi niste
dobronamernik.
Bolje je ako me moete voditi pokazujui mi uspehe i lekcije vaeg
linog primera. Mogu imati vie vere u ono to inite i govorite jer sam
mogu da vidim kako deluje. Ne elim da sluam teorije. elim da
vidim reenja na delu, tako da znam da mogu imati poverenje u
pomo koju mi nudite.
elimo da iskreno oseamo da je "tvoj problem moj problem", to je
zapravo tano, jer su ljudi oko nas deo naeg okruenja. Sve je
meusobno povezano i nikada nismo odvojeni. Nije dovoljno brinuti
se da se nai individualni projekti valjano odvijaju, miui druge s puta
kako bismo mi mogli obaviti "dobar posao". Uvek treba da istraujemo
ta moemo da uinimo kako bismo nadahnuti druge i pomogli im da
i oni slue.
Svi smo mi veni sluge Boga ijedni drugih. Kada prihvatimo tu istinu,
otvaramo se snanim unutranjim vezama, velikim blagoslovima, ak
i boanskom posredovanju. Dogaaji koji proizilaze samo iz nae materijalne,
intelektualne strunosti ne odraavaju duhovnost. Kad se u
ivotu okolnosti dogode iznad naeg uobiajenog razumevanja i
sposobnosti, tada prepoznajemo da Boija prisutnost lino dolazi kroz
nas kako bi provela Njegovu volju. Kada dopustimo Bogu da deluje
kroz nas, biemo svedoci zapanjujueg razvoja, daleko iznad naih
najluih snova. Ako, sa druge strane, delujemo samo na temelju
linih sposobnosti, rezultat e u najboljem sluaju biti osrednji.
Pot raga za boanski m opunomoenj em
j f
Uzmimo primer uenja borilakih vetina. Najbolji studenti uvek
pokazuju veliku pobonost, koncentraciju i potovanje prema
uiteljima i nosiocima tradicije. Znaju da uitelji nisu jeftino stekli
znanje i, budui da je to znanje prilino mistino umee, shvataju da
im pokoravanje uiteljevim zapovestima priziva veliku milost za vreme
borbe.
Slino tome, duhovni ratnici uvek trae doputenje, pomo, vodstvo
i ljubav viih autoriteta. Kad god nismo u stanju ostvariti cilj, pomo
naih predhodnika preko je potrebna. Uvek je najvea pobeda kad
se pojedinac ili grupa najprisnije uskladi sa Boijom voljom. Primanje
blagoslova i potvrde predhodnika veliki je deo moi koji je sadran u
gotovo svim duhovnim delatnostima.
U Bhagavad-giti, Ardunina pobeda nad daleko monijom i bolje
naoruanom vojskom, oigledan je primer boanskog opunomoenja.
Kada je J oua vodio bitku za J erihon, kae Biblija, zidine su se
sruile. ta se dogodilo? Kako je to uinio? Nakon Mojsijeve smrti,
J oua je preuzeo zapovednitvo i rekao deci izraelskoj da mora da
nastavi misiju uprkos svim neslaganjima. Kada je vojska stigla do J erihona
i videla mone neprijatelje i zidine, mnogi su se uplaili i zbunili.
Verovali su da je prepreka pred njima nesavladiva.
Meutim, kao i svi pravi duhovni ratnici, J oua se nije uplaio. Rekao
je svojim vojnicima da se ne brinu i da se seaju Boga, koji se ve
mnogo puta pokazao. "Zato ga zaboravljate u ovom trenutku?" upitao
ih je. Bog gaje bio poduio: "Neka se truba oglasi, uvaj energiju,
usredsredi se na cilj i neka te ne uznemirava ono to treba uiniti i
zato to treba uiniti. To se mora dogoditi. Obilazi grad est dana, a
sedmog dana, kada se truba oglasi, svi zajedno viknite."
Za pravog duhovnog ratnika prividno nesavladiva prepreka uzrok je
uzbuenja, jer se pitamo ta e udesno na Gospod da uini. Putovanje
postaje pustolovina sa neizvesnim ishodom. Moda e uvesti
red u haos, raistiti neku besmislicu ili izvesti neko udo - nemogue
uiniti moguim. Sve se zasniva na naoj devociji i predanosti. Pravi
Boji ratnici gotovo su radosni kad postoji problem koji zahteva Boje
posredovanje, jer znaju da ih Gospod nikada nee ostaviti na cedilu.
Mo razumevanj a
Razliite vrste moi imaju uticaj na pojedince, zajednice, nacije i
planetu. Stepen izraene ljubavi odreuje prirodu moi i njen uticaj
na okolinu. Sa druge strane, stepen nae zavisti i poude odreuje
koliko emo odlutati od Izvora ljubavi u naoj duhovnoj evoluciji. Vedska
nas tradicija pouava da su stanovnici zemaljske planete doli
ovde jer pokuavaju da prisvoje Boju mo i poveu se sa drugom
vrstom moi kako bi im pomogla da ostvare cilj. Drugim reima, ljudska
bia ele da se igraju Boga. Kroz celu svetsku istoriju proteu se
borbe pojedinaca, institucija, rasa i politikih stranaka za mo,
pokuavajui da omalovae Boga kao krajnjeg izvora sve moi.
Kao pripadnici materijalistike civilizacije, mnogi zapadnjaci veruju
da mo znai sposobnost manipulisanja ljudima i prirodnim bogatstvima,
najvie zbog toga to su takvi primeri dostupni. Meutim, nije
to prava mo. Prava mo, se temelji na unutranjim odlikama i
sposobnosti manifestovanja svega to je potrebno, pri tom ne
optereujui okolinu. Kada stavimo vei naglasak na ljubav i
predanost u naim zajednicama, stei emo ogromnu mo da podstaknemo
deavanje pozitivnih promena. To e biti mogue jer emo
biti povezani sa boanskom moi, a ne sa svojim ogranienim
sposobnostima. U protivnom, suoavaemo se sa stalnim osujeivanjima
i borbom dok se oslanjamo na spoljanje sposobnosti
pokuavajui da oblikujemo svoj svet, jer su sve materijalne stvari
privremene i na kraju e nas razoarati - naroito onda kada su nam
najpotrebnije.
Prepoznavanj e vrst a moi
Svima su nam, u veoj ili manjoj meri, dostupne razne vrste moi, zavisno
od jaine nae elje i napora da ih steknemo. Dunost je nas,
duhovnih ratnika, da ponovo steknemo te moi i da ih koristimo za
dobrobit drugih. Kada imamo mo, imamo sredstvo kojim emo podstai
da se stvari dogode; inae, nismo nita drugo nego sentimentalni
filozofi.
Postavlja se pitanje da li je naa mo povezana sa Bogom i Njegovim
predstavnicima ili nije. Pravi duhovni ratnik pazi da ne
zloupotrebi mo, shvatajui da na kraju krajeva sva mo pripada
Bogu. Nikada ne smemo da zaboravimo da su mrane sile takoe
vrlo mone i da mogu izazvati veliku tetu. Naa je dunost da prepoznamo
razliku i da svoju mo poveemo samo sa najviim.
Fi zi ka mo
Prva i najoiglednija mo jeste fizika mo. Kada je fizika snaga
zakon po kojem pojedinac ili grupa funkcionie, vidimo veliku borbu i
zloupotrebu kao to je korupcija, rat, genocid i unitenje prirode, lako
je takvo ponaanje krajnje animalistiko, mnoga drutva jo uvek
funkcioniu na tom nivou.
Inst i t uci onal na mo
Trea vrsta moi je emocionalna mo. Ona utie na nae strasti i
emocije. To je mo koja nas podstie da oboavamo zabavljae i
sportiste kao da su sam Bog, u takvoj meri da moemo pasti u zanos
nalik transu ili se onesvestiti u njihovom prisustvu. Svi poznajemo
ljude koji na zidovima imaju slike filmskih zvezda, sportskih junaka ili
slavnih pevaa. Oblae se kao oni, govore kao oni, hodaju kao oni i
ako spomenemo neku "poslasticu" o njima, ele sve da uju do najmanje
pojedinosti. Mogu satima da stoje u redu da bi kupili kartu za
koncert ili da ekaju ispred zgrade deset spratova nie, a da ak nisu
ni sigurni da je predmet njihove privrenosti kod kue. Ta pojava daje
maha ogromnoj moi i zbog toga su se neke destruktivne, smutljive
osobe sa mnotvom planova uvukle u estradno polje kako bi uticale
na umove miliona ljudi.
Akademska mo
Sledea je akademska mo. Akademski svet ima ogroman uticaj u
zapadnoj civilizaciji. Svako ko se druio sa "akademskim vrstama"
zna da nae drutvo pripisuje ogromnu mo tim osobama i njihovoj
mentalnoj gimnastici, lako akademski svet ima sopstvenu kulturu, ima
veliki uticaj na ire drutvo. Ono to ti takozvani uitelji promoviu,
postaje prihvaeno kao merilo istine i znanja samo zbog mone mistike
koju poseduju u ovoj kulturi.
Dosad navedene vrste moi u sutini su materijalne i/ili psiholoke.
Razvijaju se materijalnim naporima i mogu da se koriste za uzdizanje
ili degradaciju drutva, zavisno od motiva. Takoe su privremene: fizika
snaga slabi, politika mo i slava mogu da budu velike jednog
dana, a drugog da ve nestanu. ak i akademska slava moe
ieznuti preko noi kada nove ideje zamene stare teorije.
Int ui t i vna mo
Bog i naa duhovna sutina uvek nas vode iznutra. Meutim, od nas
zavisi koliko sluamo i obraamo panju na to vodstvo. Takoe,
moramo da razlikujemo vodstvo, od uticaja naih ula i okoline. Kako
razvijamo poverenje i sposobnost da sluamo i doputamo sebi da
budemo voeni tim boanskim nadahnuem, tako razvijamo zapanjujui
uvid i sposobnost da nadahnjujemo druge.
Svet a mo
Sveta mo proistie iz sledeih standardizovanih formula i verodostojnih
sistema, uitelja i proroka. Kada se ljudi podvrgavaju strogostima
i nesebino slue, prirodno razvijaju mo u skladu sa zakonima
svemira; otvaraju se nadahnuu iz viih podruja. Kada je pravilno
usmerena, sveta ih mo moe gurnuti prema transcendenciji i boanskoj
moi.
Boanska mo
Boanska mo je najvea od svih, jer sadri najvee oboavanje i
potovanje Izvora sve moi. Boanska mo dolazi onima koji shvataju
da se moraju ugledati na ivote njnaprednijih svetaca - pokazujui
milosre, podnoljivost, potpuno predavanje i ljubav prema Boijim
tvorevinama.
Boanska se mo javlja kada postanemo dovoljno ponizni da se potpuno
damo Bogu da nas koristi kao lutke. Kad potpuno predamo sve
line planove i elje, dospeli smo na najvii nivo duhovnog
dostignua. Tada moe doi Gospodova neposredna energija tako
da poinjemo da delujemo u skladu sa onim to On eli da postigne.
Tada je na posao obavljen kao da ga obavlja sam Bog. U vedskoj
terminologiji takve opunomoene osobe nazivaju se avea avatari, a
ta boanska mo, poznata kao daiva, smatra se beskrajno superiornijom
u odnosu na puruakaru, snagu stvorenu vlastitom inteligencijom
i sposobnostima. Svaki duhovni ratnik ivi za to boansko
opunomoenje.
Duhovna uskl aenost
Mojsije je bio duhovno najusklaenija osoba svoga vremena i kao
rezultat toga, Bog mu je dao specijalan zadatak u vreme velike nesree.
Da bi ga izvrio, dao mu je poseban vidi uputstva. I mi moramo
biti povezani sa Gospodovom misijom, ne samo radi linog preivljavanja
ve radi svih nevinih ljudi koji su rtve destruktivnih umova
savremnog sveta. Moramo da pazimo na stvari koje nas mogu okruiti
jer svaki stanovnik ove planete na neki nain deli sudbinu. Ako se
pravilno pripremimo, moemo spreiti krize koje bi inae bile
neizbene.
Kada se posvetimo sluenju boanske volje, nae se sposobnosti
mogu poveati na neverovatne naine. Na primer, kao mladi sam
mucao, to je zahtevalo godine govorne terapije. Ipak, kad god bih
razgovarao o verskim temama i duhovnosti, govorio sam teno i
jasno. Gospodovom milou, kao mali evanelista pojavljivao sam se
na radiju i televiziji. Kao da me je Svevinji Gospod neposredno podseao
da je On taj koji govori.
Kada predsednici, kraljevi ili drugi voe govore, ne bi trebalo da govore
u svoje, ve u Gospodovo ime. Prvobitno, voe su bili mediji ili
veza sa viim kraljevstvima. Uloga duhovnog uitelja, gurua, jo vie
naglaava tu vezu. Dunost je takve osobe da deluje kao "duhovni
potar" koji isporuuje transcendentalne poruke na prave adrese.
Isus Hrist dao nam je savren primer kako bi duhovni ratnici trebalo
da ive. To je pokazao i Buda i prorok Muhamed, kao i mnogi drugi veliki
uitelji. J o jednom, moramo da se zapitamo zato ne sledimo njihove
primere. Moemo se nazvati hrianinom, ali jesmo li zaista
poput Hrista? Ako smo budisti, jesmo li zaista poput Bude? Ako smo
muslimani, ponaamo li se onako kako se Muhamed ponaao? Trebalo
bi da se ugledamo na Isusa Hrista, Budu, proroka Muhameda i
druge velike duhovne poslanike.
Kada ivimo za sebe, ne obaziremo se puno na to kako utiemo na
druge. Ali kada se vie posvetimo duhovnosti, posebno vodimo
rauna o onome to govorimo, inimo, zato to inimo i kako to inimo,
jer znamo da naa dela utiu na zajednicu. To nije preterivanje,
opsesija ili paranoja. To je savreno primereno, jer duhovni ivot je
stvar vene zajednice i dinaminog odnosa sa Bogom kao sreditem.
Dunost je duhovnih ratnika da stvaraju izvorno okruenje duhovnog
kraljevstva gde god idu. Ne ekamo da nam rezultat padne s neba,
niti ekamo povoljnu priliku na Zemlji dok sami ne odemo u duhovno
kraljevstvo, zaboravljajui sav bol koji nas u meuvremenu okruuje.
Imamo vanu misiju uzdizanja drugih i podsticanja njihove duhovne
evolucije.
Odgovor ni voe
lako voe mogu silno pomoi drugima, mogu ih i dublje povrediti od
ikoga drugog. Ljudi svojim voama daju panju, ljubav i predavanje.
Uspenji voe, ije je sredite Bog, mogu svojim biraima pruiti vie
brige i vodstva od ikoga drugog. Ali kada voe, naroito oni koji tvrde
da su predani Bogu, ne stave Gospoda u sredite svojih delatnosti, ne
samo to drugima zadaju bol, ve sami gube veru u Boga. Kao
duhovni ratnici, trebamo da usvojimo tu istinu i neprestano se seamo
vanosti integriteta dok valjano obavljamo svoje dunosti.
To posebno vai za duhovni odnos izmeu svetenika i kongregacije
ili gurua i uenika. Takva je veza veoma mona, okrepljujua i od pomoi
ako se odvija u skladu sa verodostojnim sistemom. Meutim,
kada se zloupotrebljava, moe postati tiranija i najgora vrsta zlostavljanja,
jer moe uticati na svaki aspekt postojanja.
Danas su mnogi ljudi ateisti zbog velikog licimerja koga su videli u
takozvanim duhovnim zajednicama. Izgubili su interes za Boga i religiju,
jer mnogi tobonji poboni ljudi nisu iskreni. Ti ateisti moda
nisu bili dovoljno jaki da odvoje korupciju institucije od istoe samog
izvora.
Istovremeno, kada se radi o naoj linoj evoluciji, moramo uvek imati
na umu da nijedna religijska ili duhovna institucija u svetu ne moe
nikoga u potpunosti spasiti. Ponekad se ljudi skrivaju iza institucije,
izbegavajui samoproienje. Duhovne institucije su zamiljene tako
da se stvori odreena atmosfera koja omoguuje ljudima da se meusobno
drue, rastu i razvijaju svoj lini odnos sa Bogom. Ponekad
ljudi meaju institucije sa uenjima u takvoj meri da postaju "spreni"
i zaboravljaju da su institucije uionice - po prirodi nesavrene. Svi
smo konano odgovorni za sopstvenu predanost. Ono to nam se
dogaa u vreme smrti zavisi od milosti naih uitelja i sopstvenih
dostignua i svesnosti, a ne od institucije kojoj smo se pridruili.
Pravi duhovni ratnici nisu filozofi iz fotelja. Sledimo njihov primer.
Kad uemo u dvadeset prvi vek, neemo vie sebi moi priutiti da se
sastajemo samo da bismo "razgovarali". Kao duhovni ratnici, moramo
prestati sa odlaganjem i odmah stvari izneti na sto radi brze procene
i primene.
Naalost, savremena paradigma stvorila je voe koji se ne pokazuju,
koji sede izolovani u kulama od slonovae, pritiskajui dugme i zapovedajui
vojskama. Treba da vratimo odvano, teokratsko vodstvo
prolih doba, kada su generali rado ili sa svojiom vojskom u borbu i
borili se sa njima u rovovima kao sposobni i poletni ratnici. Ljudi su ih
zato potovali i izvravali njihove zapovedi. Dananjem su svetu oajniki
potrebni voe spremni da poloe sopstveni ivot za kolektivnu
dobrobit.
Pravilo koje treba da sledimo pri biranju voa jeste da nikad ne
bismo smeli da dopustimo da nas predstavljaju ljudi koji nisu spremni
da zavrnu rukave i vre prave rtve radi nas. Vodstvo je nuno i dobrodolo,
ali pravo vodstvo znai povezanost sa viim blagoslovima,
zatim delenje tih blagoslova sa drugima na svaki mogui nain. Takav
je voa pravi sluga - voa, povezan sa boanskom moi.
Budnost i st rat egi j a

Situacija je relativno jednostavna kada se suoimo sa vidljivim i opipljivim
neprijateljem koji nosi odreenu uniformu. Daleko je tee boriti
se sa neprijateljem kao to je degradacija, koja je po prirodi suptilna
i prodornija. Ne moemo se lako boriti protiv nereda, poude i
pohlepe, ako ne znamo kako da ih prepoznamo i iskorenimo.
Oni koji ue borilake vetine poznaju umee preobraavanja energije
i koritenja te energije protiv protivnika koji projektuje energiju.
Ue kako da kanalizuju i izmaknu se. Poput prie o Davidu i Golijatu
iz Starog zaveta, ponekad nai suparnici ele da izgubimo veru jer
tada gubimo najjae oruje. Ali ak i kad smo naoruani verom, ne
moemo pobediti neprijatelje koristei njihovo oruje. Bili bismo budalasti
kada bismo se borili sa neprijateljem koristee oruje kojim su
oni najviniji. Treba da nauimo kako da savladamo protivnikovu
snagu, najbolje iskoritavajui sopstvenu.
Pravi e duhovni ratnik rei: "Bez obzira na cenu, biu neko ko e
uneti promenu u kolektivnu svesnost, kreui od vlastitog ivota. Brinuu
se o drugima, ali neu pokuavati da se smirim i imam vezu sa
onima koji moraju da izlau opasnosti vlastiti ivot da bi spasili druge,
lako je to deo njihovog posla, ako budu nepaljivi i rtvuju se
pokuavajui da spasu jedno dete, tada nee imati priliku da spasu
bezbroj drugih u budunosti. Na slian nain, kao duhovni ratnici,
moramo uvek biti spremni da se proirimo kako bismo pomogli
drugima, ali ne do te take da postajemo izgubljeni u procesu.
Ne moemo imati nadmo u borbi ako neprijatelj ima mono oruje,
a mi se pojavljujemo na bojnom polju s malim tapom, mislei: "O,
danas emo se zaista uspeno boriti". Moramo proceniti svoje oruje
i biti ravni protivniku ili bolji od njega. Zapamtite, na duhovnom
popritu oruje nije materijalno, ve duhovno: ljubav, poniznost, vera,
samilost i primeri koje pokazujemo vlastitim ponaanjem. Ako se borimo
poput Arune u Bhagavad-giti, potpuno predani Gospodovoj
volji, moemo savladati ak i najnadmonijeg neprijatelja.
Revol uci onari
Svaki verodostojan prorok koji je uzrokovao vane promene u
drutvu bio je revolucionarni duhovni ratnik. ivot su posvetili iskorenjivanju
tlaenja i nepravde i obelodanjivanju viih istina. Da bi to
mogli initi, morali su ui meu neprijatelje i iveti dovoljno dugo da
ostvare svoje ciljeve.
Budui da biti revolucionaran znai ii protiv vlastite prirode, a biti
duhovan takoe znai isticati se i razmiljati nezavisno, mi smo po
prirodi revolucionari. Takoe sledi da kao duhovni ratnici moramo biti
revolucionarni. Da bismo bili delotvorni revolucionari, moramo se
povezati sa moi mnogo viom od nas. Oni koji pokuavaju da budu
duhovni ili revolucionarni, ali ne oboje, samo su amaterski reformisti
koji ne mogu imati vei uticaj.
Prouavajui istoriju, otkrivamo veliki broj duhovnih revolucionara
koji su morali platiti visoku cenu za svoju istinoljubivost. J edan primer
je Zoroaster, persijski mistik, koji je ubijen bodeom jer je pokuao da
radi na uzdizanju svesnosti. Drugi primer je Sokrat koji je smaknut jer
je svojim antimaterijalnim idejama navodno trovao umove mladih.
Budu su kamenovali i muili ortodoksni hindusi. ivot proroka
Muhameda bio je ugroen pokuajima ubistva. Isus je bio razapet.
Sv. Tereza Avilska, opatica, morala se iskrasti i pobei od kue kako
bi vodila sveti ivot jednostavnosti i odricanja. Osnivau i voi vere
ba'hai esto se pretilo. Roditelji su sv. Tomu Akvinskog, monaha koji
je iveo u celibatu, zakljuali sa prostitutkom, nadajui se da e
prekriti zavete. Sv. Franjo Asiki razdelio je sve svoje posede i javno
se odrekao roditelja da bi se odazvao unutranjem pozivu. U Indiji,
postojali su pokuaji ubistva Ramanuaarje, Bhaktivinode Thakure
i Bhaktisiddhante Swamija.
Lista je dugaka. Ti sveci i mnogi drugi rtvovali su sve da bi ostali
verni svojoj viziji. U mnogim takvim sluajevima, iako se ini da su
nepotrebno patili, zapravo su napravili svestan izbor da bi postigli cilj.
Sa drugog, vieg nivoa, budui da su bili potpuno predani boanskoj
volji, kako su mogli drugaije da postupe? Uostalom, kako neko ko se
plai smrti moe da nas pouava da nismo ovo telo? Kako nas uitelji
mogu pouiti da smo veni ako se sami boje smrti? Kako nas uitelji
mogu podstai da odbacimo sve vezanosti ako se sami dre za
neto? Paradoksalno je to to su kroz odricanje i muenitvo dostigli
besmrtnost.
Revol uci onarnost u dananj em svet u
Siguran znak nae moi kao duhovnih ratnika jeste snaga reakcije
koju izazivamo kod negativnih sila. Ako, kao predstavnici svetla
okrueni negativnim uticajima, ne "uzburkamo" stvari, onda nae
svetio nije jako sjajno. Kada unesemo baklju u tamu, progutae tamu
i utrti put drugima. Tada izvravamo svoju dunost duhovnih revolucionara.
Upravo sada, irom sveta, religijske i obrazovne institucije nalaze se
pod opsadom i zato moramo biti jako paljivi. Na primer, odreeni su
evanelisti meu najmonijim umnim programerima koji postoje.
Moramo poeti da vraamo vlast izbacujui korumpirane voe, kao
to je Isus postupio sa zelenaima u hramu.
Isus je otiao pravo na mesto oboavanja, jer je korupcija tih
duhovnih mesta uzrokovala veliku degradaciju u elom drutvu. Relativno
govorei, nije tako loe kad su komplikacije politike, socijalne
ili ekonomske prirode, jer se takve potekoe mogu oekivati; one
proizilaze iz materijalizma. Meutim kad se duhovni temelji drutva
ponu raspadati, srca ljudi postaju opustoena, jer duhovnost treba
da bude najokrepljujue i najjedinstvenije iskustvo koje daje smisao
postojanju.
ta je Isus uinio? Poeo je udarati po glavama i prevrtati stolove.
Istina je revolucionarna! Njegovi su postupci delovali u ono vreme.
Naravno, ne traimo da ponete prevrtati klupe u crkvi i razbijati
hramske prozore - mogli biste tako provesti celi ivot, a da nita ne
postignete. Postoji previe nepravednih situacija sa kojima se
moramo pozabaviti. Nije nam uvek potrebna fizika ili materijalna
snaga da bismo neto promenili. Ono to traimo od vas daleko je
delotvornije: koristite svete i boanske moi pravednosti, ljubavi,
pobonosti i estitosti kako biste uticali na kolektivnu svesnost. Te
prirodne odlike razoruavaju i tope srce. Prodiru u srca ljudi i mogu
dovesti do pravog iscelenja.
Ovde moramo biti oprezni: dok koristimo te moi u slubi iscelivanja,
ne smemo biti naivni. Sa tim u vezi, korisna je biblijska pria o Isusovom
putovanju u J erusalem na magarcu. Ljudi su ga sveano
doekali, stavljajui svoje kapute na zemlju i palmino lie pred njegova
stopala i radosno kliui - isti oni koji e mu kasnije oduzeti ivot
ili barem mirno primiti njegovo raspee. Neka to poslui kao upozorenje.
Kad god nas ljudi sveano doekaju, treba da budemo mudri
i paljivo ispitamo njihove krajnje pobude.
Danas je naa situacija slina onoj u Isusovo vreme. Neki od
dananjih najveih svetskih sukoba rezultat su duhovne konfuzije i
neiskrenosti. J edna se religija bori protiv druge, jedna etnika grupa
proklinje drugu, a nacije se raspadaju. Dolo je do takvih krajnjosti
da ljudi ak proklinju Boga. Naravno, kad se to zbiva, negativne sile
se raduju.
Kada se ozbiljno posvetimo duhovnom ivotu i disciplini, zauzimamo
najrevolucionarniji stav. Kaemo da odbijamo da budemo slepe budale.
Neemo biti povodljivi i pasivni niti emo se omamiti da ne
vidimo da kua gori. Odbijamo sebinost koja slepe oi odvraa od
bede drugih dok sami imamo neki stepen privremene udobnosti.
Nepokol ebl j i vost
Neki od nas ve su iskusili muenje zbog svoje iskrene elje da se
bore protiv neznanja. Opte je poznato da su proroci slabo potovani
u vlastitoj kui. Stoga moramo biti spremni na velike izazove. Svevinji
Gospod esto tako uredi da su nam najblie osobe najvei
testovi, omoguavajui nam da pred sobom jasno vidimo izbor. ta
zaista elimo - duhovno ili materijalno? Neprestano emo se suoavati
sa izazovima, bilo u obliku najdraih nam osoba, bilo u obliku
drugih spoljanjih sila.
Nadamo se da niko od nas nee morati da proe teka iskuenja
kao mnogi od svetski najveih uitelja. Ali ako ozbiljno elimo da
postanemo antimaterijalni i shvatimo prirodu due, neemo u potpunosti
izbegavati izazove. Ne samo to e dananji proseni ljudi
nae ponaanje smatrati prilino radikalnim, ve emo takoe sluiti
Svevinjeg Gospoda. Osobu kojoj se u svetu najvie zavidi, dok
ivimo u prebivalitu Njegovih neprijatelja i vrealaca. Veinom emo
biti okrueni ljudima, koji su, kao i obino, potpuno posveeni
nepotenom poslu. Oni koji trae lak put uskoro e shvatiti da
duhovna okolina i duhovna posveenost nisu za kukavice.
Ako unapred znamo da emo imati testove, kada dou, moemo ih
proi sa odreenom merom ara i poleta. Umesto da ih pokuavamo
izbei, moemo ih prihvatiti kao deo iskustva koje e nas na kraju
osposobiti da se vratimo nazad kui, u Boje kraljevstvo. Ta nam
iskuenja omoguavaju da pokaemo svoju odanost Gospodu, ak i
u takvoj meri da emo se upustiti u rat u Negovu slavu. Seanje na
to treba neprestano pruati utehu naem srcu, ak i u najteim vremenima.
Pr ocenj i vanj e del at nost i
Iznad svega, duhovni ratnici su Gospodovi sluge koji deluju za dobrobit
drugih, Kako moemo usred sukoba prepoznati pravilno delovanje?
Postoji nekoliko metoda kojim se moe proceniti moralnost i
mogunosti delovanja.
J edna je mogunost zamisliti kakvi bi rezultati bili kad bi veina ljudi
izvrila slino delo. Kae se: "O drvetu sudimo po njegovim
plodovima". Pozitivna delatnost donee blagotvorne rezultate ako je
veina obavlja. Meutim, kad se veina ljudi prepusti neemu to je
bezbono, beda i okaljanost koje iz toga proizilaze stvaraju mnoge
rtve.
Prema tome, dok procenjujemo potencijalno delo, moemo se zapitati
hoe li ono, ako ga iroki slojevi ljudi vre, doprineti napretku
ljudske civilizacije ili oduzeti od njega. Kada bi svako prihvatio
pobaaj, kakvo bi bilo stanje drutva? Kada bi svako prihvatio neku
sektaku religiju, da li bi bilo ikakvog smisla u jedinstvu s razliitou?
Kada bi svako mislio da ima jedan jedini odgovor na svetske probleme,
da li bi postojao ikakav nain komunikacije? Kada bi svako prihvatio
ovinizam, rasizam, nacionalizam, da li bi se na planeti mogao
odrati ivot? J asno je da ne bi. Ono to je najvanije, treba da se
zapitamo:"J esu li moje misli i dela ugodna Bogu?" Bogu, koji nas,
usput budi reeno, uvek posmatra.
Da rezimiramo. Svako potencijalno delo moramo proceniti na
temelju odgovora na sledea pitanja: Ako mase ljudi to ine, hoe li
to doneti vie dobro? Hoe li Bog biti zadovoljan? Na taj su nain
funkcionisle drevne kulture. Seljaci nikada ne bi dopustili da uine
neto tetno niti bi podneli osej da su ostavili zajednicu na cedilu.
Danas, zbog svaije slabosti, najuspeniji su oni ljudi koji su najnepoteniji.
Na primer, trgovci drogom esto imaju najbolje kue i automobile.
Vrlo se esto najgenijalniji umovi koriste da bi se izumilo ili
odbranilo najnastranije ili najslabije ponaanje. Moramo sve uiniti
kako bismo preobrazili takvo stanje svesnosti.
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Negde sam proitao da se, ako elimo da postanemo
uzvieni, moramo kloniti ljudi nieg mentaliteta i manjih ambicija.
J edan autor kae da je od sutinske vanosti da izbegavamo ljude
koji nisu dostigli visok nivo i koji su maloduni i patetini. Da li je to
praktian pristup ivotu?
Odgovor : Ne samo to je potpuno nepraktian ve odraava vrstu
arogancije koja je dovela do nehumanog svetskog poretka koji danas
imamo.Gde se zaustavljate? Prvo izbegavate te ljude. Potom ih smatrate
nevrednim, izoptite ih i prognate u drugo podruje ili ih ak
pokuate iskoreniti sa lica Zemlje. Ta ideja ima u sebi klicu genocida.
Kod zlonamernih osoba to moe biti izgovor za veliku patnju i
unitenje. Danas, na primer, genetski ininjering, ima potencijal da
oslobodi planetu "nepoeljnih". No ko e odluiti ta je nepoeljno i
hoe li rezultat zaista poveati optu dobrobit?
Moramo biti jako paljivi kad su u pitanju takve ideje i vlastite ambicije
koje mogu dovesti do takvog naina razmiljanja. Pre mnogo godina
neki su mislili da su tropske kine ume nebitne i da bi se zemlja
mogla bolje iskoristiti. Nisu imali pojma kakvo su unitenje prizvali.
Sve u kreaciji ima svoju svrhu, ak i ako ne vidimo njegovu vrednost.
U svom neznanju upliemo se u prirodni red na vlastiti rizik.
Ne mogu dovoljno da istaknem opasnost takvog naina razmiljanja.
U velikoj je meri koren mladalake delikvencije, jer se roditelji
ponaaju prema deci na slian nain. U potrazi za intelektualnom
stimulacijom, karijerom ili drutvenom prihvatljivou, napustili su
decu radi "vieg" drutva, preputajui ih tuoj brizi. To decu, koja oseaju
tu zanemarenost, toliko povreuje i ljuti da pokuavaju da
nanesu bol sebi i drugima.
Da bi svet opstao, veliki broj ljudi mora postati svestan Boga. Moraju
dati sve od sebe da razmiljaju na nain na koji Bog razmilja. Kao
duhovni ratnici, moramo preuzeti odgovornost voenja drugih i dati
sve od sebe da ih obrazujemo i uzdignemo. Ne bi trebalo da se alimo
na teret. Samo zamislite beskorisnost uitelja bez uenika ili roditelja
bez dece. Uenici slue uitelje svojim neznanjem. Deca slue
roditelje svojom nevinou. Bez toga se krug davanja i primanja -
proces koji ivotu daje smisao - prekida.
Svi moramo iveti zajedno. Istodobno, ako nas ljudi oko nas
neprestano iscrpljuju na razne naine, kvalitet naeg sluenja e
opasti. Zbog toga se moramo nauiti zatititi isijavajui ljubav tako da
druge uzdignemo svojom prisutnou i da nas njihova ne iscrpi. To
znai da moramo postati otporniji kroz molitvu, meditaciju i duhovno
drutvo tako da moemo biti sredite nadahnua drugima.
Moramo postati zatitnici nae brae i sestara. Ne treba da izbegavamo
osobu u tekoj situaciji. Treba da pruimo ruku pomoi. Kada
to inimo iskreno, zauzvrat e nam pomoi vie sile. Izgleda da savremeni
ljudi ne shvataju da to vie pomaemo drugima, vie emo energije
i blagoslova imati.
Duhovni ratnik treba da bude gladan za istinom, znanjem i dobrim
drutvom - gde god se mogu nai. J ednom je moj duhovni uitelj
rekao da veliki mislitelji uzimaju najbolje iz najgoreg. Inteligentna
osoba treba da pronae nektar u skladitu otrova, da prihvati zlato
ak i sa neistog mesta, prihvati dobru enu ak i iz skromne porodice
i prihvati pouku ak i od ulinog prosjaka. Znanje treba da uzmemo
gde god da ga naemo. Ne bi smelo biti sektatva. Gde god je dostupno
pravo znanje, treba da ga prihvatimo. To je pravi poloaj tragatelja
za znanjem.
Pi tanj e: Koja je uloga znanja u pogledu sluenja? Da lije vanije biti
upuen u svete spise ili sluiti na neki nain?
Odgovor : Oboje je vano. to vie shvatimo zato i kako da pravilno
delujemo, imaemo veu dobrobit. Meutim, kad je neto mono i
pozitivno, ak i ako to ne razumememo u potpunosti, imaemo koristi
ako smo deo toga. Najvie duhovne veze ne mogu se ostvariti samo
intelektom. Moramo se povezati sa svojim celim biem. To se moe
dogoditi kroz znanje povezano sa samilosnim, nesebinim sluenjem.
J ednom je zamenik sekretara Benarekog univerziteta posetio velikog
duhovnog uitelja Bhaktisiddhantu Saraswatija Swamija, koji je
irom Indije bio poznat kao veliki uenjak. Sekretar je objasnio da su
mu potrebni odgovori na neka vrlo teka pitanja vezana za svete
spise. Bhaktisiddhanta ga je zauzvrat zamolio da ode u susedni hram
i pomogne svetenicima u pranju parafernalije za oboavanje. Ovaj
je odgovorio: "Moje je pitanje vrlo teko i oni nee moi da odgovore
na njega." Bhaktisiddhanta je istrajao na tome da pita svetenika. Kad
im je priao sa pitanjem, odgovorili su: "Pa, sad smo zauzeti pranjem,
ali kad zavrimo, pokuaemo da odgovorimo na tvoja piatnja." lako
je bio poznat i ugledan uenjak, skinuo je sako, zavrnuo rukave i
ponizno poeo da pomae. Nakon to su bronzani predmeti bili isti,
vratio se Bhaktisiddhanti koji ga je upitao da li je dobio odgovore na
svoja pitanja. Uenjak je odgovorio: "Da, dok sam pomagao da se
oisti parafernalija, odgovor mi je doao sam od sebe". Bhaktisiddhanta
je tada objasnio da se duhovni ivot ne moe potpuno shvatiti
intelektualnom sposobnou, ali da pravilan stav sluenja donosi
potreban uvid i razumevanje. To je primer moi poniznog sluenja.
Pi tanj e: Dok svet srlja u potencijalnu krizu, ta treba da uinimo?
Treba li da se povuemo iz drutva ili propovedamo i prenosimo
poruku?
Odgovor : Boji su sluge uvek puni samilosti - nisu "spasitelji". "Spasiteljstvo"
znai da smo, iznad svega, zainteresovani za dostizanje
vlastitog osloboenja bez obzira na druge. To je materijalistiki,
samoljubiv stav i postepeno se penje do razliitih nivoa sebinog ponaanja.
Uvek moramo biti spremni da sluimo druge najbolje t o
moemo. Meutim, kao to lekar treba da pazi da se ne razboli kada
lei pacijente, tako duhovni ratnici moraju da paze da ne budu
povueni na materijalistiki nivo dok su u dodiru sa materijalistima.
Kao to smo ranije spomenuli, dunost je duhovnih ratnika da stvore
izvorno okruennje duhovnog kraljevstva gde god idu. Ne elimo sami
da idemo u raj ili duhovno kraljevstvo.Ne odvajamo se i ne zaboravljamo
svu patnju oko sebe. Prirodno, neemo eleti da imamo dodira
sa odreenim delatnostima jer nisu u skladu sa onim to mi jesmo. To
nije beg niti izbegavanje; jednostavno je stvar selektivnosti. Kada smo
selektivni na zreo nain, naa su iskustva boljeg kvaliteta i blie smo
svojim ciljevima.
Duhovni ratnici treba da budu usredsreeni, uvek prepoznavajui i
cenei neobine blagoslove koje smo na neki nain imali sreu dobiti.
Trebalo bi da oseamo veliku samilost prema materijalistima koji su
robovi grubog ulnog uivanja i prema onima koji su stekli malo
znanja i ne ele da idu dalje. Dunost nam je da pomognemo gde
god moemo.
Pi tanj e: Kako moemo da pronaemo svoj put, svoju svrhu, svoju
misiju ili ono to treba da postignemo? Kako moemo da otkrijemo ta
je to ako sami ne znamo?
Odgovor : Moete uputiti jednostavnu molitvu: "Dragi Gospode,
molim Te stavi me u situaciju koja e mi najvie pomoi da Te volim
bezuslovno." No moramo biti paljivi prilikom tumaenja odgovora.
Uglavnom ne znamo ta smo proiveli u prolim ivotima i kakva nas
karma prati. S toga esto nismo svesni igara koje e um i inteligencija
igrati sa signalima i porukama koje moemo dobiti. Moemo na
mnoge naine racionalizovati o bilo emu. Treba da budemo posebno
nepoverljivi ako "odgovor" jaa na ego i ini da se oseamo vanim.
to smo duhovno ozbiljniji, to emo biti spremniji da se molimo na
sledei nain: "Dragi Gospode, ja sam tvoj. Iskoristi me onako kako
je to potrebno. Znam da mi eli najbolje. Znam da si najbolji prijatelj,
najbolji ljubavnik, najbolji zatitnik, najbolji snabdeva i da sve moje
potekoe nastaju jer se meam u plan koji ima za mene. Stoga se
sada moja vera strahovito poveava i ja Te molim da mi ne dopusti
da se upliem. Samo mi pomozi da radim ono to je najbolje." Tako
se molite i videete da e neto poeti da se dogaa u ivotu. Naravno,
tada ete se moda morati moliti: "Dragi Gospode, pomozi mi
da se sa ovim nosim."
10. Sl uenj e svet ske zaj edni ce
St varanj e svet l e budunost i
J edna afrika poslovica kae: "Budunost nismo nasledili od
predaka, ve pozajmili od svoje dece." Zaista .budunost pripada
naoj deci - njihova je, a ne naa. Dunost nam je, obaveza ak i radost
da zatitimo tu budunost po svaku cenu.
Kao duhovni ratnici, treba da odigramo znaajnu ulogu u zatiti
budunosti. Da bismo sauvali ivot na planeti za sledei narataj,
moramo uravnoteiti i integrisati duhovne, metafizike i materijalne
aspekte sadanje stvarnosti. Prepoznavajui potrebu za prirodnim
nainom ivota, moemo teiti skladnom ivotu s prirodom potpuno
svesni okoline, shvatajui plimu i oseku razliitih prirodnih ciklusa.
Takoe moemo ceniti vanost otkrivanja istinske nezavisnosti zavisei
od Boga u svim okolnostima, dok istovremeno primenjujemo
tehnike duhovnog buenja u svakodnevnom ivotu.
Nalazimo se usred ozbiljne promene globalne svesti, a mnogi e
duhovni ratnici odigrati vanu ulogu u tom prelaznom razdoblju. Udaljavamo
se od kulture uzimanja i kreemo prema kulturi davanja. Trebalo
bi da nas raduje injenica da je ovo vreme duhovne etve i da
su mnogi od nas ratari koji e pomoi u ovom dobu etve. Kada svako
od nas napusti svoje negativne obrasce, napredujemo duhovno i
naa se uloga u ovom ubiranju plodova poveava. Sa druge strane,
ne uspemo li da se oslobodimo tih obrazaca i ostanemo podloni svojim
niim nagonima, nanosimo veliku tetu sebi, kao i svetu. Kao
duhovni ratnici, moramo da izvrimo svoju dunost i oblikujemo nove
misaone obrasce i ponaanja tako da moemo pomoi da se stvore
nove zajednice zasnovane na zdravim, prirodnim interakcijama.
Ist i nska kul t ura
Bog je ljudskim biima dao okvir zdravog ivljenja u obliku istinske
kulture. Istinska kultura postoji kada drutvo prepoznaje i podstie
duhovna naela kao ispravan temelj ljudskog ivota i organizuje sve
svoje strukture i delatnosti kako bi se omoguilo ljudima da napreduju
prema cilju duhovnog osloboenja.
J edan od univerzalnih elemenata prave kulture je ples. Poput
muzike, izraavanje kroz ples moe se nai u svim drevnim kulturama.
Na primer, dok je Gospod aitanya putovao Indijom, ljudi su
se stalno okupljali i s takvim arom plesali i pevali Boja imena da bi
svi zajedno pali u stanje zanosa i ljubavi.
Koja je uloga kulture? Kultura prua okruenje koje podstie
odreenu vrstu rasta. U laboratorijama, na primer, naunici koriste
odreena hemijska jedinjenja da bi stvorili kulture; bez tog okruenja,
odreene se elije ne bi mogle razvijati. Materica je takoe neka vrsta
kulture, nainjene od elemenata koji omoguuju razvoj embriona.
Kada je enina unutranja okolina promenjena stranim i nepoeljnim
elementima kao to su alkohol i opojna sredstva, embrion moe biti
speen u rastu ili deformisan. Osim toga, da bi se hrana pravilno varila,
potrebna je odreena bakterijska kultura. Svemogui je Stvoritelj
stvorio stanita i okolinu u kojoj sva iva bia mogu napredovati.
Vrhovni Stvoritelj i Njegovi predstavnici uvek opremaju svoje
tvorevine svime to im je potrebno da bi ostvarile svoju svrhu. Na
primer, pele su savreno osposobljene da proizvode med, a kenguri
imaju savrenu vreu za noenje mladih. Kao ljudska bia, dobili smo
um i inteligenciju koji sasvim odgovaraju namenjenoj nam svrsi -
uzdizanju svesnosti.
Ljudski je ivot stvoren za neto vie od jedenja, spavanja, razmnoavanja
i branjenja. Zaista, ivotinje su daleko vetije u jedenju,
spavanju, razmnoavanju i branjenju od nas. Da je ljudski ivot namenjen
samo tim delatnostima, to bi znailo da je Bog na neki nain
pogreio i dao nam neodgovarajuu opremu za ostvarenje nae
svrhe. No moemo biti sigurni da Bog, priroda i biologija nikada ne
gree. Stvoreni smo da bismo iskoristili nau opremu i zahtevali svoje
potpuno duhovno nasledstvo.
Moramo shvatiti ta je prava, trajna vrenost i blago koje je uistinu
sveto. U dananjem svetu to znai da moramo ponovo oiveti ljudski
duh. Umesto da nastavimo sa masovnom kupovinom po nepovoljnim
cenama, rtvujui tradiciju radi modnih ludosti, mudrost radi informacije,
vernost radi popularnosti i ljubav radi poude, moramo nauiti
da budemo razboritiji, integriraniji, interdiscipliniraniji i filozofskiji.
Umesto da jurimo za kratkotrajnim uicima koji e nas na kraju razoarati
ne pruajui trajnu sreu, moramo nauiti da tragamo za
zadovoljstvima koja zahtevaju neko vreme, ali kasnije pruaju radost
i veselje. Sve ima svoju cenu. Ako smo spremni da platimo cenu is-
trajnosti i predanosti, biemo nagraeni na odgovarajui nain. To je
pristup prave kulture.
Isto vredi za na svakodnevni posao. Svi radimo da bismo se pobrinuli
za sebe u svetu koji izgleda neprijateljski prema naem temeljnom
postojanju. Ipak, postoje naini da se postignu via stanja postojanja.
Na primer, svako moe posvetiti svoj rad dobrobiti celine i svaku svoju
delatnost ponuditi kao slubu neemu veem od nas. Prave, drevne
kulture upravo su tako funkcionisale. Kao duhovni ratnici, moemo
obratiti panju ne tehnike razvijanja vieg stanja svesnosti gde god je
to mogue u savremenom drutvu.
Duhovni nukl eus
Treba da cenimo i proces i svrhu kulture. U drevnim kulturama irom
sveta duhovni nukleus je drao svako drutvo na okupu. Proirena
porodica, materinstvo i oinstvo smatrani su slubom i odgovornou
jer su produavali dugovenost i kvalitet zajednice. U gotovo svim
kulturama Bog je igrao sredinju ulogu, a ljudi su shvatali vii smisao
ljudskog ivota, lako je naa duhovna sutina zatoena u materijalnom
telu, uvek smo metafiziki obdareni i duhovno osposobljeni. J ednostavno
nam je potrebna okolina koja nas podstie da ulaemo
vreme i energiju da bismo tu duhovnu osposobljenost izneli na
povrinu.
Prava se kultura zasniva ne etiri naela: strogosti, istoi, milosru
i istinoljubivosti. Ta su naela temeljna za nae proienje i predavanje
Boijoj volji. Ako se osvrnemo na milenijume ljudske istorije,
videemo da su ta etiri naela bila istaknuta obeleja prvog doba,
doba istine. U tome dobu gotovo je svako ljudsko bie bilo
osposobljeni svetenik ili jogi najvieg reda. Bia tako snanog karaktera
nisu bila zavedena Mayinim obmanjujuim energijama.
U savremenim vremenima moramo ulagati odluan napor da obnovimo
ta naela kao temelj nae civilizacije. Kao duhovni ratnici,
moramo iveti po venim duhovnim naelima i merilima dobrog i
loeg - i druge ohrabrivati na takav ivot. Kada pronaemo duhovna
reenja za materijalne probleme i odigramo svoju ulogu predstavnika
duhovne kulture ovde na materijalnom nivou, potpunije emo iskusiti
dinamiku duhovnog ivota i pomoi razvijanju prave kulture gde god
da idemo, lako se moemo suoiti sa mnogim izazovima i
potekoama, na odnos sa Bogom i svesnost o tome ko smo dae
nam veliku snagu.
Spaj anj e naj bol j eg sa Ist oka i sa Zapada
Drevni istonjaki model kulture smatra da ljudi pripadaju celini -
kao delovi svemira, delovi prirode, delovi zajednica i delovi porodice.
To podrazumeva da su ljudi po prirodi odgovorni i da e se zato
posvetiti dobrobiti buduih narataja. Pripadnici afrike kulture ive
po naelu "J esam jer jesmo". Shvataju koliko su mnogo dobili od svojih
predaka i u kojoj im meri njihova plemenska zajednica i proirena
porodica pomau. Budui da se ne oseaju odvojenima, prihvataju
odgovornost uvanja darova koje su dobili za one koji e doi nakon
njih.
Savremeni svet ima besprimernu priliku da spoji istonjaku i zapadnjaku
tradiciju u skladnu sintezu. Svestan toga, rila Prabhupada,
osniva Meunarodnog drutva za svesnost Krine, dao je
znaajan doprinos kada je doneo najbolji oblik Istoka i povezao ga s
najboljim oblikom Zapada. rila Prabhupada je objasnio da je Indija,
sa materijalnog stajalita, poput hromog oveka, a Zapad, sa
duhovnog stajalita, poput slepca. Zasebno, Istok i Zapad imaju ozbiljne
potekoe. Uprkos svojoj jasnoj viziji, Istok je materijalno gledajui
bez snage, sredstava i strunosti i zato ne moe pravilno da
napreduje. Istovremeno, Zapadu nedostaje duhovna vizija uprkos
brojnim materijalnim postignuima. rila Prabhupada je spojio snagu
Zapada i mudrost Istoka kako bi stvorio svetski pokret koji e pomoi
ulazak u novu eru oveanstva.
Brak Istoka i Zapada ne mora biti idealistian pokuaj stvaranja
utopijskog drutva, ve moe pruiti praktino znanje koje nam pomae
da stvorimo okolinu koja e se zasnivati na duhovnim naelima,
a ne na spoljnim povrnostima. Kada se primenjuje na najviem
nivou, ovaj spoj istonjake i zapadnjake misli moe da bude mono
sredstvo irenja poruke Svevinjeg Gospoda - to nije oboavanje polubogova
ili impersonalizam, ve nesebino sluenje oveanstva i
Boga.
Svet o umee umi ranj a
Mnoge duhovne kulture imaju duboka uenja o smrti i umiranju. O
njima moemo vie saznati iz knjiga kao to su Egipatska knjiga
mrtvih, Tibetanska knjiga mrtvih, indijska Bhagavad-gita i Bhagavata
Purana. Te kulture nisu bile morbidno usredsreene na smrt, ve su
shvatale da je smrt prirodni deo ivotnog ciklusa. Takvi tekstovi su
pripremali ljude za drugi svet i olakavali im prelazak.
Budui da su se mnoge od tih kultura bavile astrologijom, hiromantijom
i drugim intuitivnim praksama, mnogi ljudi su unapred mogli
proceniti vreme svoje smrti. Tako bi se pripremili molei se ili poseujui
svetilita i hramove. Kada bi se razboleli, esto bi odlazili na neko
sveto mesto hodoaa i tamo spavali u svetilitu ili hramu, jer su
znali da se njihovo suptilno telo, dok se fiziki odmara, moe povezati
sa drugim dimenzijama i tako se podmladiti.
Duhovni ratnici se moraju upoznati sa nekom od tih praksa kako bi
iz prve ruke shvatili da su dostupne konkretne injenice o smrti, drugom
svetu i razliitim dimenzijama svesnosti. Sve je to od velike
vanosti za sadanje drutvene potrebe.
Ponovno uspost avl j anj e i st i nske kul t ure
Naa je sadanja okolina u velikoj meri neprirodna, a to neprirodno
stanje posledica je ozbiljne neravnotee u naem pristupu ivotu.
Moramo vratiti kontrolu nad svojim ivotom i prebivalitem. Moramo
vratiti kolske sisteme u stanje koje ne zahteva detektore oruja, gde
ne mora biti haosa i krvoprolia dok nau decu zastrauju kolski drugovi
i nastavnici. Moramo vratiti zdrav razum. Da bismo uspostavili
zdravu, prirodnu okolinu, moramo ponovo otkriti boanski sklad i red
koji su nam uroeni i izraziti ih u svetu. Zbog toga je vrlo vano da,
kao duhovni ratnici, radimo na samoposmatranju i samoproienju.
Tek tada moemo biti spremni da odigramo ulogu u uspostavljanju
prave kulture koja se temelji na toleranciji, potovanju prema prirodi,
jednostavnosti, samodovoljnosti i brinoj zajednici. Kada se jednom
uspostavi, takva kultura e ovekoveiti pozitivan ciklus, zauzvrat podstiui
razvoj celovitih, zdravih, radosnih ljudskih bia i osigurati
obeavajuu budunost.
Tol er anci j a i vera
Prava kultura se temelji na ukljuivosti, toleranciji i prihvatanju. Sada
vie nego ikada duhovni ratnici moraju imati dobru mo rasuivanja,
jer na planeti postoje sile koje aktivno pokuavaju da razdele drutvo
i stvore anarhiju. Naalost, svetske su religije praktino podlone
takvim taktikama. Kao duhovni ratnici, ne moemo dopustiti da padnemo
u takvu zamku, borci se sa drugima zbog takvih pojedinosti kao
to je "ispravno" ime Boga. Malo emo dublje razmotriti taj primer.
Veina ljudi ima vie od jednog imena. Sa toliko razliitih jezika na
Zemlji, kako Vrhovni Izvor svega moe imati smo jedno ime? U
svakom jeziku postoji barem jedan naziv za Boga, a mnoge tradicije
imaju vie imena za razliite okolnosti. Pa ipak, neki elitisti stvorili su
pogrenu, apsurdnu ideju da su dobili Gospodovu posebnu milost i da
niko drugi ne zna Boije ime.
Uprkos injenici da su svi Boji duhovni poslanici preneli slinu
poruku, danas se njihovi sledbenici meusobno ubijaju, oskauju i
sabotiraju. Svetski fundamentalisti, bez obzira na svoj red kau da
svi ostali idu u pakao. Ponekad se otri sukobi javljaju i unutar iste religije.
Mnoge muslimanske, budistike, hinduistike i hrianske grupe
ne mogu ak biti ni na istom podijumu sa pripadnicima druge grupe
unutar njihove vlastite tradicije. U Bibliji, u Evanelju po Ivanu 1:12,
kae se: ,,"A onima koji ga primie dade mo da postanu deca Boija."
U Bhagavad-giti reeno je da smo svi delii istog Boga i da patimo
zbog nepravilnog koritenja ula i uma. U Bhagavad-giti (4.11) Gospod
takoe kae: "Kako mi se neko predaje, tako ga nagraujem.
Svako sledi Moj put u svakom pogledu." Najvaniji je kvalitet naeg
predavanja Bogu.
Veza sa pri rodom
Istinski duhovna kultura usklauje se sa svemirom, sa prirodom i sa
prirodnim zakonima. U savremenom drutvu, gde smo okrueni vetakom
okolinom, svi emo imati koristi od blieg odnosa sa prirodnim
svetom. Po svojoj prirodi shvatamo da je prirodna okolina vana za
nau krepkost. Ljudi troe novac na iznajmljivanje ili kupovinu imanja
sa lepim pogledom, a svoje domove i kue ureuju tako da izgledaju
prirodno. Postavljaju fontane i koriste biljke, ogledala i prirodne pozadine
kako bi se dobio oseaj povezanosti sa prirodom.
Vano je provoditi vie vremena u prirodi, odlazei u parkove, ume
ili na selo. Moemo komunicirati sa elementima, razgovarati sa
biljkama i insektima. To nije trivijalan oseaj. Kada se nalazimo u
blizini potoka, reka ili vode ili etamo parkom, imamo oseaj da se
okrepljujemo, jer upijamo prirodnu energiju koju nam je vetaka
okolina oduzela.
Prirodnije obavljanje stvari takoe je usklaenije sa boanskim
redom, to nam omoguuje da budemo transcendentalniji. To je
mogue zato to nas prirodan nain ivota ini osetljivijima i
omoguuje nam da komuniciramo sa esencijom u nama i oko nas.
Veoma je teko biti duhovan kada nas materijalistike elje i navike
uhvate u zamku, pa delujemo pogreno, jedemo pogreno, razmiljamo
pogreno - obmanuti i odvraeni mnogim vetakim izmiljotinama
ovog drutva. Kako onda moemo teiti transcendenciji?
Jednost avnost i samodovol j nost
Duhovna kultura je usredsreena na Boije kraljevstvo i slui kao
arena u kojoj ljudska bia mogu da ue kako vie voleti Boga. Oi
duhovnog ratnika uvek su otvorene. Poznavajui opasnosti sebinosti
i pohlepe, prihvatamo ono to nam pomae da pokidamo okove materijalnog
carstva. To je pravo znaenje jednostavnosti i smodovoljnosti.
Prirodni poredak je vrlo jednostavan. Mnogo toga to nam je drutvo
dalo je vetako i podstie nas na poudu za materijalnim stvarima.
to vie posedujemo, to vie igraaka imamo, vei je na tobonji
"uspeh". Razvili smo svesnost koja se zasniva na kvantitetu, a ne na
kvalitetu. Pa ipak, sve to je oveanstvu potrebno za rast, napredak
i pravilne drutvene i porodine interakcije lako je dostupno. Kvalitet
ivota zavisi od toga kako koristimo i zloupotrebljavamo ono to smo
dobili. Kada ima previe zloupotrebe - bilo u ovom ili u prolom ivotu
- vie e nam sile nametnuti oskudicu. Zbog toga esto vidimo da su
toliki ljudi, ak i "neduna" deca, roeni i ostaju u bednom siromatvu.
ivot jednostavnosti i samodovoljnosti daje moan lek za gotovo sve
materijalne bolesti, jer ne hrani plamenove materijalizma i stvara
skladan stav prema Majci Prirodi. J ednostavnost nam pomae da prepoznamo
sutinu ivota, i poto ne uzrokuje mnogo spoljanjih inioca
koji bi nas odvratili, ini nas manje ranjivima na iskuenja.
Stiemo veu kontrolu nad okolinom i doivljavamo manje stresa.
Takoe moramo paziti da ne preteramo sa zgrtanjem poseda. Oni
koji pridaju veliku vrednost imanju esto imaju potekoa u interpersonalnim
odnosima. esto nose teret krivice zbog svoje pohlepe,
ponosa i sebinosti i boje se da e izgubiti ono to poseduju. Zgrtanje
materijalnih stvari oduzelo im je vreme potrebno za lino upoznavanje
sa ljudima te zato pokuavaju da ispune prazninu i usamljenost sa
vie imovine. Uvek treba da imamo na umu da stvaranje zaliha
naruava prirodni red i moe stvoriti mnoge probleme. Rupa
Goswami, veliki monah iz Vrindavana u Indiji, spominje da zgrtanje i
ulaganje prevelikog napora za sticanje svetovnih stvari uzrokuje stagnaciju
i destrukciju u duhovnom ivotu. Kao primeran predstavnik
duhovne zajednice, opunomoen je da savetuje druge ta da ine, a
ta da izbegavaju.
Njegova poznata knjiga "Nektar poduavanja" govori o tome koje
su delatnosti povoljne za uspeh pojedinca i drutva uopte.
Moemo nauiti da ivimo jednostavnije koristei prirodna bogatstva
na pravilan, uravnoteen nain, umesto da ih zloupotrebljavamo.
Kada uvidimo da je Zemlja ivi organizam i poveemo se s njom,
prirodno se oseamo celovitije i sigurnije, znajui da smo usklaeni
sa okolinom, poivajui na majinim prsima. Kada razvijemo stav
istinskog potovanja prema naoj okolini - ne samo na reima , ve
i na delima - dobijamo vie pomoi i zatite od svih predivnih uvara
koje nam daje na Majka-Otac Bog.
Moramo se okrenuti prema samodovoljnosti i iveti u skladu sa
boanskim zakonom. Samodovoljnost nam omoguava da budemo
nezavisni i prirodno je da imamo kontrolu nad promenama u svome
ivotu. Moramo se skloniti od "obilja" za koje nas je tehnologija uverila
da nam je potrebno. Kada prekomerno zavisimo o tim tehnologijama,
ivimo neprirodnim ivotom, doivljavamo mentalni i fiziki stres i
imamo malo unutranjih utoita u koja se moemo povui kada se
potekoe pojave. Kada smo robovi luksuza, ranjivi smo i proputamo
prave radosti ivota.
Danas mnogi ljudi pohaaju kurseve iz sociologije i psihologije, ali
ne mogu da shvate koliko e im umovi biti uznemireni u tekim
situacijama. Nema nita loe u prouavanju apstrakcija poput psihologije
i sociologije, ali moramo ih nadii da bismo shvatili svoju
pravu prirodu. Mnogi ljudi ne mogu ak funkcionisati nekoliko dana
ako nemaju televizor ili neki drugi izvor neprestane buke; tiina ih
izluuje! Eto kako smo postali neprirodni.
J edno od naela povezanih sa samodovoljnou jeste vanost
zdrave ishrane. Kao duhovni ratnici, uvek treba da se seamo da je
nae telo na oklop. Treba da jedemo vrlo kvalitetnu, prirodnu i vegetarijansku
hranu. Treba da pazimo da ne postanemo "fast-food" vegetarijanci,
pokuavajui iveti od prene, konzervisane i smrznute
hrane, jer e nam se to na kraju osvetiti. Umesto toga, moemo uzgajati
hranu na zemlji, zatim je pripremati i jesti. Treba da jedemo to
je mogue prirodniju, siroviju hranu - sokove od voa i povra, itarice,
klice i zeleno lisnato povre.
Kultura devocije predstavlja suptilniji aspekt samodovoljnosti. Ako
smo snani duhovni ratnici koji se oslanjaju na vlastite snage, neemo
dopustiti da na um zarobi nijedan sistem koji degradira duu. Zbog
toga samodovoljan seoski ivot moe biti revolucionaran. J ednostavan
ivot i duboko razmiljanje, iznad ari i zatoenitva savremene
kulture, daje nam visoku svesnost koja nam omoguuje da se
odupremo meterijalnim privlanostima i postanemo jaki duhovni ratnici.
Oni koji su se obavezali da e se boriti protiv negativnosti i neznanja
u svetu moraju pojednostaviti ivot kako bi stvorili prostor za
ono to je vrednije.
Snaga u zaj edni t vu
irom sveta duhovna kultura je blisko povezana sa jakim oseajem
zajednitva. J edan od velikih ciljeva negativnih sila u ovom dobu jeste
da zavade svakoga pomou line ambicije i elje za razlikovanjem
od drugih. Ipak su, kroz itavu istoriju, ljudi najsvesniji Boga esto bili
krajnje skromni i pripadali organizovanoj grupi ili redu.
Mnogi su uroeniici u Africi, Indiji, Tibretu i J unoj Americi iveli ( i
jo uvek ive ) u blisko povezanim zajednicama, gde se njihovo zajednitvo
moe videti u nainu na koji govore, oblae se, rade i
oboavaju. Kroz to jedinstvo volje i delovanja stekli su dovoljno snage
da se odupru kulturnom i duhovnom razaranju. Zajedno su mogli da
prodru kroz vetake i kiene izraze individualnosti i dopru do dubljih
nivoa prisnosti i tako shvate suptilnije aspekte postojanja.
Zajednitvo je zakon "brojane sigurnosti" na delu. Moemo se ujediniti
u velike grupe da bismo zajedno pevali i molili se, titei se od
zla i prizivajui silnu mo koja stvara zatitni balon. J aka zajednica
moe nam pruiti divno vodstvo i sigurnost i pomoi nam da se uhvatimo
u kotac sa svakodnevnim izazovima. Zbog toga treba da se
neprestano osveavamo u drutvu duhovnih ratnika.
Pripadnici tesno povezane zajednice imaju u srcu interese celine i
postaju zatitnici svoje brae i sestara. Biti zatitnik brae i sestara
znai voleti druge kao to volimo sebe. Ne moemo imati veru da se
brinemo za svakoga osim za sebe ako se plaimo da e se izvor is-
prazniti ili ako zaista ne shvatamo ko snabdeva te izvore. Nita materijalno
ne traje veno, ali ljubav koju pruimo drugima i rtvovanje
koje vrimo za neto vee od nas samih traju, jer dolaze iz vieg
izvora.
Prirodna i nevina ljubav koju upijamo u povezanoj zajednici uklanja
ponaanja koja su neprirodna i nezdrava. U takvoj sredini duhovno
napredujemo. Uz to, nai su preci smatrali da ljubav i strah utiu na
imunoloki sistem. Nekada se otvoreno priznavalo da su neke osobe
umrle od sranog udara, a ak i danas medicinska nauka shvata da
su ljudi koji dobijaju manje zagrljaja i ljubavi skloniji degenerativnim
bolestima. ivot u zajednici moe bit dobar za zdravlje.
St varanj e zaj edni ce
Zajednica nije samo sistem ili skup koncepcija i ideja; ona je ivi organizam
ija je linost skup svesnosti svakog pojedinca. Kao i svako
ivo bie, zajednica ima neogranien potencijal, ali se mora tititi i negovati
da bi se potpuno razvila. Zajednica je poput fizikohg tela koje
potpomae mnoge ive organizme. Kada svi delovi zajedno skladno
funkcioniu, telo je zdravo, a njegova iskustva dinamina, povoljna i
usmerena ka dobrobiti svih.
Zajednica se moe stvoriti pomou nekoliko metoda - u vreme krize,
sluajno ili planski. Kada se ljudi udrue u krizi, njihov odnos moda
nee biti trajan, jer je situacija privremena i temelji se na spoljnjim
okolnostima koje deluju na ljude u odreenom trenutku. Zajednic a se
moe obrazovati i sluajno, ali je nee imati ta drati na okupu.
Nasuprot tome, planski stvorene zajednice imaju svrhu. U korenu
rei "zajednica" nalazi se ideja o zajednitvu - koje znai celovitost,
komunikacija, saradnja i zajednika svojstva. Bez tih elemenata, postoji
samo pseudo zajednica, u kojoj se ljudi spoje da bi otkrili ta mogu
uzeti i iskoristiti, a ne ta mogu postati, ta mogu deliti i kako mogu
sluiti. esto se skrivamo iza institucija i situacija i postajemo impersonalni.
Oseaj zajednitva javlja se kao rezultat iskrene komunikacije,
saradnje i prijateljstva. Zajednica u kojoj nemamo sa kime da komuniciramo
samo je vetako grupisanje bez ivota. Kada zajednica ima
stvarnu ivotnu snagu, lanovi mogu da komuniciraju jedni sa
drugima i imaju ta da dele jedni sa drugima. Svaki je lan otvoren i
istovremeno senzitivan na oseaje drugih. Prava zajednica nikada
nije iskljuiva. Kada je nukleus zajednice jak, postaje dovoljno fleksibilna
da balansira, prilagoava, proiruje se i ukljuuje novo. Prava
zajednica nikada nije iskljuiva i dvosmislena. Zajednica koja se
temelji na duhovnosti uvek je spremna svakoga da nadahne da shvati
da je Bog tu radi nas.
eti ri nael a i zgradnj e zaj edni ce
U najobinijim zajednicama ljudi se mehaniki bave svojim poslom,
podnose nevolje svakodnevnog ivota i oseaju teskobu. Kao
duhovni ratnici, ne elimo obine zajednice; elimo vitalne ivotne
sredine u kojima ljudi mogu da napreduju. Kao to smo videli, to se
moe dogoditi kada uzdignemo individualnu svesnost, koja zauzvrat
uzdie okruenje zajednice i okoline. Uspeh zajednice zasniva se na
onome to pojedinci unose u okolinu.
Setite se kontrolnog popisa duhovnog ratnika iz 7. poglavlja:
1. Vladanje ulima i umom
2. Poniznost
3. Neustraivost
4. Istinoljubivost
5. Samilost i odsustvo ponosa
6. Zasienost materijom i nezainteresovanost za materijalne
nagrade
7. Potpuna iskorienost vremena
8. Strpljivost i nesebinost
9. vrsta vera
10. Istrajnost
11. Radoznalost i elja za uenjem i rastom
12. Predavanje boanskoj volji
Daemo vam jo etiri vana orua koja su, u kombinaciji sa ovim
popisom, dovoljna da uzdignu individualnu i kolektivnu svesnost,
poveu lanove zajednice sa boanskom moi i prue utehu kada se
suoimo sa izazovima na koje nailazimo na putu prema transcendenciji.
Razmiljajte o tim oruima kao o dnevnoj meditaciji i napravite
izbor koji e vam promeniti svesnost.
1. Prema svakome koga sretnete ponaajte se kao da uspeh
vaeg duhovnog ivota zavisi o kvalitetu vaeg odnosa sa njim.
2. Razmiljajte o osobi koju najvie volite i nastojte se prema
svakome ophoditi sa istom ljubavlju.
3. Na sve sukobe prvo gledajte kao na vlastitu greku.
4. Shvatite da ljudi u vaoj sadanjoj sredini mogu vrlo lako da budu
ljudi sa kojima ete proiveti ivot i koji e biti sa vama u vreme smrti.
Prve dve metode blisko su povezane. Ako prepoznamo duhovni
znaaj svakog susreta i svakoj osobi pruimo isti kvalitet ljubavi koju
pruamo najvoljenijima, nae e interakcije biti pozitivne i uzdiue.
Odmah emo doiveti uzdizanje svesnosti, jer e drugi oseati,
svesno ili nesvensno, da nam je zaista stalo do njih, a ne da ih samo
toleriemo ili imamo poslovnu razmenu sa njima. Ta e nam se pozitivna
energija vratiti.
Takve prave metode nisu uvek lake; esto su veoma teke. Drugi se
ljudi ponekad prema nama ophode neljubazno ili uvredljivo. Pa ipak,
treba da ustrajemo u tome da se prema njima ponaamo tako kao da
na duhovni ivot, ak i fiziki ivot, visi o koncu i zavisi od naeg
ponaanja. Bog se pobrinuo za drutvo koje imamo - ljudi ulaze i prolaze
kroz na ivot sa nekim razlogom. Duhovni ratnici tragaju za lekcijama
koje treba nauiti i izvlae korist iz druenja bilo da druga
osoba radi to isto ili ne. Kada se prema svakoj osobi odnosimo srdano,
brzo emo videti da se Bog nalazi svugde i u svakoj osobi.
Veina roditelja je strpljiva i blaga prema svojoj deci. Zamislite kako
bi mona bila takva ljubav kad bismo je usmerili prema osobi sa
kojom radimo, najbliem komiji ili strancu na autoputu. Sv i smo
primetili degradaciju ponaanja dananjih ljudi. Verovatno ste videli
na putevima vozae koji trube automobilu koji im nehotice presee
put a zatim ubrzavaju i pokuavaju da izbegnu tu mini - dramu. Atmosfera
postaje nabijena negativnom energijom.
Kada bi besni ljudi gledali na druge vozae kao na svoje najdrae,
reagovali bi blae i strpljivije. Kad grde najdrae, ine to iz brige, ne
iz besa, koji se brzo proiri okolinom. Ne bi trebalo da opravdavamo
bezobzirno ponaanje, ali svakako ne treba da zagaujemo atmos-
feru otrovnim oseajima, koji su esto daleko tetniji od prvobitne
greke. Kad nam je zaista stalo do ljudi, ak i ako pogree, osetie
nau dobronamernost i odnos meu nama bie ii i iskreniji. Takav
e stav pozitivno uticati na obe strane, kao to je "drumski bes"
mogao negativno da utie na mnogo ljudi. Takvo pozitivno ponaanje
stvara mone, povezane zajednice.
Trea metoda je gledanje na problem u odnosu kao na vlastitu
pogreku-ma kakav problem bio. Sve dok smatramo da je potekou
izazvalo pogreno delovanje druge osobe, zatvoreni smo za vlastiti
doprinos menjanju i isceljenju. Okrivljivanjem druge osobe samo pojaavamo
sukob - ne pomaemo ni toj osobi, ni sebi. Ali ako problem
vidimo kao svoju pogreku - kao posledicu nekih naih rei koje su
pogreno protumaene ili kao posledicu nepruanja pomoi na pravilan
nain ili posledicu nekog naeg propusta kojeg ak nismo ni
svesni - onda se moemo uzdignuti iznad materijalne svesnosti na
vii nivo. Na to viem nivou sukob se moe razreiti i barem smo uspostavili
dobro polazite sa kojeg moemo pokuati da postignemo
skladan ishod.
Nalazimo se u ratu i nemamo vremena za line probleme! Osobenost
je neto to smo prihvatili u ovom ivotu i neto to emo
promeniti u ovom ili izgubiti u sledeem. Osobenost je neto to smo
pokupili i zato je bacite ako je nezdrava! Nemamo vremena za stagnaciju
ili usporenost samo zato to nas je neko pogledao na odreen
nain, rekao neto neuljudno, ignorisao nas ili nas nije dovoljno
razumeo.
Zapamtite da sukob ne treba gledati kao neto negativno, ve kao
rezultat razliitosti koje karakteriu nae misli, stavove, verovanja,
drutvene sisteme i strukture. Najvanije je da ga vidimo kao priliku
za rast i uenje kako da bolje sluimo jedni druge. Za sukob je
potrebno barem dvoje ljudi i zato je potrebno daje samo jedna osoba
dovoljno snana da stvori isceljenje umesto sukoba. Ako imamo dovoljno
ljubavi za druge, moemo prikupiti snagu da pomognemo i
nadiemo vlastiti ego. Moramo shvatiti da kvalitet naeg ivota zavisi
od toga kako sluimo druge - to je poloaj vrlo naprednih dua. ak
i ako neko uvredi naprednu duu, takva dua zauzima ponizniji
poloaj, uvek svesna Boga, ponizna i predana. Napredne due oseaju
ljubav ak i prema najveem neprijatelju - to je transcendentalna,
a ne materijalna svesnost ili devocijska svesnost sa primesama
materijalnog. Uspostavljaju odnos sa Bojom prisutnou u svakoj
osobi i na taj nain svugde i u svakome doivljavaju svesnost Boga.
etvrta duhovna metoda je druenje sa ljudima u naoj okolini sa
stavom da delimo ivot sa njima i da su to moda ljudi koji e biti sa
nama kad umremo. Moramo se istinski potruditi da shvatimo tu ideju,
koja nije samo teorijski predlog. Bog se pobrinuo za sve nae odnose
i na nama je da ih iskoristimo za svoje vee duhovno dobro. Ljudi sa
kojima se druimo i okolina u kojoj ivimo imaju veliki uticaj na nau
svesnost. Ako ivimo sa drugima, moramo dati sve od sebe da se
druimo sa njima na takav nain da stvorimo okruennje koje uzdie
svesnost.
Stanje nae svesnosti u vreme smrti odreuje nae sledee
odredite. Ako nam je svesnost pravilna, otii emo direktno u
duhovno kraljevstvo. Ako nije, moemo biti izvan sebe kada shvatimo
da smo propustili prilike zbog nedostatka posveenosti. Zbog toga je
kvalitet odnosa sa drugima toliko vaan. Oni sa kojima provodimo
ivot mogu nam pomoi da ovaj dragoceni ljudski oblik mudro iskoristimo
za isto moemo mi da uinimo za njih tako da u trenutku smrti
budemo duhovno pripremljeni.
St varanj e snani h porodi ca
U Istonoj Africi postoji pleme koje shvata i koristi mo zajednice,
mo obreda prelaza i mo mantre, zvuka da bi se uticalo na okolnosti.
U tom se plemenu roenje ne gleda samo u fizikim okvirima,
ve kao dolazak due u novu sredinu.
Kada je par spreman za dete, ena najpre odlazi u prirodu da bi kroz
duboku, kontemplativnu meditaciju uspostavila kontakt sa duom koja
e doi u njenu matericu. U meditaciji pokuava da uje pesmu ili
mantru povezanu sa tom duom. Kad uje tu pesmu, podeli je sa
muem. Zajedno pevaju pesmu dok zainju dete.
Svesnost mukarca i ene za vreme polnog odnosa odreuje kvalitet
due koju e dovesti u zajednicu. Mukarci i ene u tom afrikom plemenu
shvataju vanost svesnosti, pa promiljeno deluju kako bi u
svoju porodicu pozvali visoko razvijenu duu.
U savremenom svetu daleko je vie ljudi zaeto u atmosferi poude
i nasilja nego ljubavi. Nije ni udo to je toliko mnogo dece nasilno!
Kad se svesnost u vreme zaea zasniva na pohlepi, manipulaciji i
egocentrinosti, deca roena iz takve veze prirodno su orjentisana
prema sebinom individualizmu. Takva egocentrinost uzrokuje
mnogo problema i, za mnogu decu, postaje poetak nasilnog, razoaravajueg,
ispraznog ivota.
U istom afrikom plemenu, kada se dete zane, majka i otac pevaju
mantru detetu u utrobi. Na detetovu se svesnost pozitivno utie
spoljnjim zvunim vibracijama jo dok je u majinoj utrobi. Pre roenja
majka i otac dele pesmu sa babicama i starijim osobama u zajednici
tako da ga mogu zajedno pozvati u svet za vreme raanja.
U pravoj zajednici kod roenja sve dece trebale bi uestvovati
babice i starije osobe. Osoba ne bi trebala sama da prolazi kroz
vane dogaaje u ivotu. Kako dete u tom afrikom plemenu raste i
prolazi kroz razliite nivoe ivota, peva se ista mantra. Prilikom svake
proslave, svakog uspeha, ak i svake vee potekoe, zajednica
peva istu mantru kako bi se stvorila prisnost i pruila podrka.
U zapadnoj kulturi ljudi se bore za opstanak jer ne dobijaju kulturnu
podrku koja bi im pomogla da savladaju potekoe i prilagode se razliitim
stadijumima u ivotu. Vani su obredi prelaza jer jaaju oseaj
pripadnosti i pomau nam da jasno shvatimo odgovornost unutar zajednice.
Takoe daju priliku lanovima zajednice da slave nae ivotne
prlaze i da ukau ta se sada oekuje od nas. Iznad svega, ti nas
obredi podseaju na nae mesto u zajednici i na povezanost naeg
ivota sa viom duhovnom svrhom. Budui da savremeno drutvo
nema prave obrede prelaza, esto donosimo odluke na osnovu relativnih,
prolaznih vrednosti, bez razumevanja drevne mudrosti i bez
blagoslova iz viih podruja.
U tom plemenu mantra za odreenu osobu nastavlja se koristiti i u
starosti, ak i nakon fizike smrti. Kao to su lanovi zajednice jednom
prizvali roenje te due pomou zvune vibracije, pevaju je i nakon
smrti kako bi joj osigurali sigurno putovanje i slavili odnos due sa
Bogom. Znaju da dua prelazi u sledei oblik postojanja i nadaju se
da e se vratiti pravo u Boije kraljevstvo.
Ti obredi predstavljaju potpunu suprotnost nainu ivota koji se
temelji na tehnologiji i okorelom materijalizmu. Savremeno drutvo
se ponaa na nain koji ne razvija unutranje sposobnosti, ne pojaava
iskustva boanskog i ne moe nadii ono to vidimo, ujemo,
oseamo, dodirujemo i probamo. Takav je nain ivota krajnje
ogranien, a mnogi dananji problemi proizilaze iz takvog pogleda.
Ako elimo uspeno da gradimo sredinu u kojoj ivimo, moramo se
vie okrenuti porodici, jer je ona mikrokosmos planete. Kada se
porodice ponu raspadati, treba da shvatimo da e drutvo brzo
propasti. Civilizacija i via svesnost brzo propadaju kada porodica
sve vie poinje da gubi znaaj.
Saradnj a i zaj edni ca
Saradnja se u zajednicama moe ispoljiti na razliite naine i u razliitim
oblicima. Na primer, moe biti vertikalna ili horizontalna. Vertikalna
je sluenje nadreenog, efa, direktora, starijeg, uitelja ili
gurua. Kada lanovi zajednice imaju potovanje prema ljudima na
vlasti, vrlo se esto dogaa da nemaju puno vremena ni za koga drugog.
Prava saradnja mora nadii vertikalni nivo kako bi obuhvatila i
horizontalni.
Horizontalna saradnja je jo vanija od vertikalne, jer nain na koji
se odnosimo prema sebi ravnima pokazuje pravi stepen nae evolucije.
Nain vertikalnog ophoenja sa autoritetom predstavlja samo
jedan na aspekt-aspekt koji je esto samo fasada. Nae se pravo
"ja" pokazuje u horizontalnoj saradnji jer moramo uspostaviti istinsku
vezu sa ljudima. To nije uvek lako. to uspenije odnose imamo sa
sebi ravnima, to naa vertikalna veza postaje monija, jer se tokom
saradnje proiavamo.
Zajednica crpi snagu iz kvaliteta odnosa. Zaista, svaki aspekt
kreacije umean je u odnose, a mi, kao duhovni ratnici, treba sve interakcije
da posmatramo u okvirima vrsta odnosa koje elimo da ostvarimo.
Odnosi unutar zajednica moraju biti snani ili e sve to
zajednica gradi biti privremeno i vetaki ulepano.
Ako mislimo da je individualizam vaniji od kolektivne svesnosti,
prizivamo neizmerne probleme i podele. Moramo shvatiti da je sve
povezano i da sve utie na sve ostalo. Prema svemu to nam je Bog
dao moramo se ophoditi sa potovanjem i nauiti kako da to parvlino
iskoristimo, a ne zloupotrebimo.
Reavanj e sukoba u zaj edni ci
Kad god se ljudi udrue, razlike su neizbene. Ali razlike ne moraju
stvarati razdor. Kada zajednica ima snaan nukleus, takve razlike
nee izazvati trajne probleme. Kao duhovni ratnici, moramo nauiti
da cenimo razlike i shvatimo kako one mogu biti bogatstvo, a ne pretnje.
J aka e zajednica ceniti razliitost meu svojim lanovima, shvatajui
kako to moe obogatiti i ojaati grupu.
U zajednici neprestano utiemo na svesnost drugih i drugi utiu na
nas. Gospod je tako uredio da pripadnici zajednice pomau jedni
drugima u razvoju. Na primer, ponekad moemo biti prisiljeni da
radimo sa nekim ija nam se linost ne svia - ali druei se sa tom
osobom, moemo otkriti priliku za uenje od drugih ili uenje drugih.
Zbog toga, ako tako izaberemo, moemo na sukobe gledati kao na
uzbudljivu pustolovinu u procesu samospoznaje. Takav e stav pomoi
da se sukobi lake reavaju, a na sukob emo poeti da
gledamo kao na prirodnu posledicu razliitosti koje obeleavaju nae
misli, stavove i verovanja. Konstruktivan stav prema sukobima moe
doneti alternative razmiljanja i ponaanja korisne za obe strane,
pruajui kreativna reenja za izazove ivota u zajednici. to je najvanije,
izazov moemo smatrati procesom koji nam pomae da otkrijemo
na koje naine moemo bolje sluiti druge.
Uspeh zajednice direktno je povezan sa njenom sposobnou reavanja
sukoba. Treba da oekujemo probleme, ali uspeh zavisi od toga
kako se odnosimo prema njima. Zajednica koja ne moe da rei probleme
na zdrav nain postepeno propada i na kraju sama sebe uniti.
Odravanj e pozi t i vnog okruenj a u zaj edni ci
Kada se ljudi susretnu, njihovi se razgovori esto vrte oko linih
potekoa: "Ispriau ti kako mi je sve krenulo naopako. Imam toliko
problema, stvarno gadnih problema. I ne zna kako je loe. Zdravlje
mi nije dobro. Zaduen sam do grla. J ue su mi iskljuili struju, a
uskoro e i vodu. Morau da prodam auto. Na biciklu su se izlizale
gume. Ne znam ta da radim." Litanija se nastavlja, navodei problem
za problemom.
lako je sasvim uredu deliti probleme sa drugima, ta se zbiva kad
nas svaki susret sa odreenom osobom tera da ponovo i ponovo
sluamo istu listu patnji? Nakon nekog vremena pokuavamo da
izbegnemo takve ljude, jer ne ujemo nita pozitivno i umorni smo od
takvog, ikljuivo negativnog, pogleda na ivot. Uvek moemo pronai
neto dobro u svojim iskustvima, ak i u najbolnijim, a da pri tom ne
budemo vetaki optimisti. Teki su nam ljudi izazov da vidimo njihove
dobre odlike, koje zaista postoje ispod povrine ako smo spremni da
ih potraimo. Kad svesno odluimo da vidimo dobro u drugima, lake
emo otkriti znaenje koje stoji iza svih naih susreta. Osoba koja
nas izluuje zbog neega je ula u na ivot. Ako paljivo ne razmot-
rimo situaciju, neemo moi da otkrijemo lekciju i neemo nai utehu.
Kao to bi uvek trebalo da traimo dobro u ljudima i situacijama,
takoe bi trebalo da odravamo pozitivno okruenje u naim zajednicama.
To znai da ne smemo dopustiti da besmislice preuzmu maha,
jer e to povui nadole ostatak zajednice. Doputajui da negativnost
raste, doputate nered i zbog toga ne sluite zajednicu pravilno.
lako ne moemo naterati osobu ili grupu da se ponaa na odreen
nain, sigurno moemo zauzeti odgovarajui stav prema ponaanju
- i pozitivnom i negativnom. Tu mo bi uvek trebalo da imamo na
umu. Ne uspemo li da promenimo negativne obrasce na bolje,
moemo odustati od daljih kontakata. Na primer, lekarova je uloga da
postavlja dijagnozu i lei bolest. Ako pacijent odbije da se dri lekarevih
uputstava, ovaj moe rei: "Ne mogu vas prihvatiti za pacijenta."
U protivnom, lekar bi bio varalica jer bi mu pacijent plaao, a ne bi
dobijao pravilnu negu.
To je poput roditelja ije je dete poelo da divlja. Na primer, brian
roditelj koji ne moe promeniti dete koje je stalno pijano moe u jednom
trenutku rei: "Tako se nee ponaati u mojoj kui! Previe te
volim i neu da gledam kako dolazi pijan kui. Ako se ne promeni,
morae se iseliti. Neu podravati tvoje ponaanje i tvoj nain ivota."
To ne znai da treba odmah da odbacimo ljude ako se dogodi
neto negativno. Ve smo razgovarali o tome koliko je vano moi
reiti sukobe, ali u nekim sluajevima ponovo i ponovo udaramo
glavom o isti zid i zato moramo preduzeti delotvorne korake.
Nekoliko iskljuivo negativnih lanova zajednice moe unititi jedinstvo
zajednice. Ljudi to po prirodi znaju; zbog toga su roditelji toliko
oprezni kada se radi o prijateljima njihove dece. Kada smo izloeni
negativnosti, poee uticati na nas; negativnost je zarazna.
Isto vredi i za pozitivne ljude. Naa pozitivna i mentalna stanja
stvaraju energetsko polje koje utie na druge. Sve je ivo, ukljuujui
i nevidljivu atmosferu koja nas okruuje. Kada uzdiemo ljude,
omoguujemo im da tu istu pozitivnu energiju proire na druge u svojoj
okolini. Pozitivna nam se energija na kraju vraa na bezbroj
naina. Kada stvaramo pozitivno, uzdiue okruenje, pomaui zajednici
istovremeno pomaemo sebi. Odravanje pozitivnog
okruenja smanjie probleme i pomoi e ljudima oko nas.
Davanj e zavet a
Ovo istorijsko razdoblje je veoma vano vreme za davanje ozbiljnih
zaveta. Kao duhovni ratnici, trebalo bi da se pre svega zavetujemo da
emo razviti veu svesnost Boga. Nema vremena za gubljenje. Na
itavoj planeti, zajednice u kojima ive duhovni ratnici moraju postati
tako mone da e svako biti proet duhovnom energijom. Kada
posete takve zajednice, ljudi bi trebalo da oseaju da su uli u drugu
dimenziju. Videe ljubav i potovanje meu duhovnim ratnicima i
poelee da se pridrue naoj monoj zajednici ili stvore vlastitu. Na
taj se nain pozitivna energija moe iriti.
Moramo imati toliko ljubavi jedni za druge da neprestano ohrabrujemo
jedni druge da budemo verni svojim zavetima, verni procesu i
verni prirodnom poloaju kao vene duhovne due. Molim vas, ujte
ovaj poziv na oruje upuen snanim duhovnim ratnicima - pridruite
se naoj bici i zauzmite svoj prirodni poloaj kao sluge svoga voljenog
Gospoda. Uinimo li to, oseaemo utehu u srcu ak i u najteim vremenima.
Pi t anj a i odgovori
Pi tanj e: Istakli ste vanost zdravlja, zdrave ishrane i dodira sa
prirodom...ukljuujete li tu i vanost vebanja? Pitam to zato to sam
primetio da mi je odlaskom u etnju barem na 15 minuta, kad god se
oseam preoptereeno ili preumorno, u glavi puno bistrije. Ne znam
je li to zbog vebe ili moda zbog osmeha i ala koje razmenjujem sa
ljudima koje sretnem, ali znam da se oseam sveije i usredsreenije.
Moete li neto rei o tome?
Odgovor : Da, vebanje je vrlo vano da bi se svesnost odrala na visokom
nivou otpornosti prema negativnim energijama - ljudi preesto
potcenjuju dobrobit koju vebanje ima za um i svesnost. Lako je videti
kako pozitivno utie na telo. Kad smo zabrinuti, telo e se napeti; stres
ne ostaje samo u umu. Vebanje poput etnje oslobaa napetost i
uzdie svesnost, naroito ako moemo da etamo na prijatnim mestima
poput parkova, uma ili blizu vode. Ali kada etamo, treba da
pokuamo podeliti ljubav i samilost sa ljudima sa kojima doemo u
dodir. To e nam se davanje vratiti na toliko mnogo pozitivnih naina.
Ako ste toliko uznemireni da ak ne elite da vidite ljude, onda samo
idite u park i pokaite malo ljubavi prema pticama i cvrcima ili psima
i makama i to e vam se takoe vratiti. Opasno je ne brinuti se za
zdravlje.
Moramo biti paljivi u svemu to radimo. Sve ima sutinsku prirodu,
a sutina je svega Svevinja Boanska Osoba. Paljivost znai biti
sposoban da vidi i izvui sutinu - kako neprestano videti Boga u
svemu i svugde. Nae disanje, etnja, sluanje, govorenje, jedenje,
sve te stvari mogu da poprime takvu duboku mo i ojaaju na
duhovni ivot. Ili nas mogu zbuniti, na ivot uiniti svetovnim, a mi
emo se oseati isprazno. elimo da se iznutra oseamo okrepljeno,
a spolja sjajimo - elimo da budemo ljubav na delu. Trebalo bi da
nae drutvo ljude uzdigne i nadahne. Trebali bi da ele da se drue
sa nama vie i da imaju pozitivan stav prema sebi i ivotu. Kada neko
ima puno samilosti i ljubavi, u njegovom se drutvu automatski drugi
oseaju dobro. Takve osobe ele da nas uzdignu na vie nivoe. Zahvaljujui
njima elimo da dajemo vie ljubavi, jer su ljubav, samilost
i predanost zarazni. Imamo izbor ili emo biti dovoljno oprezni i
povezati se sa onim to je povoljno i blagotvorno ili emo biti uznemireni
i iscrpljeni.
Zbijamo mnogo informacija kako bi vam bile dostupnije. Ne govorimo
vam samo da biste se zabavaili niti da bismo se mi istaknuli. elimo
da ove stvari primenite u ivotu, da vidite kako deluju i da ih
podelite sa drugima. Prolo je vreme prianja. Prolo je vreme
iznoenja ideja i razmiljanja. Vie se ne moemo sastajati samo da
bismo razgovarali.
elimo da stvorimo Boje kraljevstvo jo ovde, a moemo poeti
sluajui i pokuavajui da to podelimo sa drugima. Ohrabrujemo vas
da trite, trite to bre moete, pokuavajui da se dublje zaokupite
duhovnou. Ako ne trite dovoljno btrzo, zaostaete opijeni besmislicama
i neete doi do blaga na koje imate pravo. Dragi moji, idite po
svoje blago!
Pi tanj e: Koliko smo, kao grupa, odgovorni za kolektivnu karmu planete
i itavog drutva?
Odgovor : Imamo veoma veliku odgovornost. Vede detaljno opisuju
karmu. Postoji parabdha karma, karma koja je ve sazrela i za koju
smo ve dobili reakcije, aparabdha karma, karma koja jo nije
sazrela. Postoji karma bijam, koja je jo u obliku semena, i karma
kuta, koja je na jo ranijem stepenu. Osim individualne karme, karme
polova, rasa, plemena, nacija i svemira, postoji i karma odreenih
grupa. Kao pripadnici tih grupa, duhovni ratnici moraju razviti timski
rad, snane porodice, mone zavete i spremnost da vode, pomau i
nadopunjuju jedni druge. Ni jedan dan ne bi smeo da proe a da ne
prepoznamo vanost nesebinosti i uzajamne brige. Kako naa dela
postaju sve pozitivnija, tako kolektivna karma postaje sve povoljnija i
utie na druge aspekte zajednice. Moemo videti kako to vrlo mono
deluje kod ljudi koji imaju vrstu veru i predanost. Njihova je vera i
predanost zarazna.
J edan od razloga degradacije dananjeg sveta jeste negativna
karmika energija nakupljena u naoj okolini. Zadatak je duhovnih
ratnika da tu energiju preobraze kroz vlastite primere. Trebalo bi da
ivimo na takav nain da postanemo osloboeni karme, nestvarajui
nove probleme koji bi nas zarobili. Tada nas ljudi koje budemo susretali
nee povui nadole svojom negativnou, ve emo ih mi uzdii
prirodno isijavajui pozitivnu energiju.
Najvea usluga koju moemo uiniti drugima jeste da ivimo
primernim ivotom predanosti i kao uzori ljubavi na delu. Moemo pomoi
drugima da shvate da je Bog dostupan svakome, da nema miljenika
i da im nudi ljubav koja ne poznaje granice.
Pi tanj e: Prisustvovao sam vaim predavanjima i proitao veinu
vaih knjiga. Veoma ste elektini i imate sposobnost predstavljanja
tekih tema na jednostavan nain i nuenja lakih reenja za sloene
probleme. Dve me stvari zanimaju. Prvo, irenje sektatva tokom
poslednje dekade, i drugo, mnogi spiritualisti koji su nepokolebljivo
zapoeli sa misijom postaju obeshrabreni, klonuli i skreu na druge
strane. ta nam moete ponuditi to bi nam dalo vie vere i odlunosti
u naim misijama duhovnih ratnika?
Odgovor : Mahabharata, klasini indijski ep, govori o dvema
zavaenim porodicama. Kralj Duryodhana, poglavar dinastije Kuru,
odluuje da uniti sinove dinastije Pandu. U jednom od pokuaja da
to uini, alje velikog mistinog jogija po imenu Durvasa Muni, sa
nekoliko hiljada njegovih uenika, da poseti Pandave u nepovoljno
vreme. Durvasa Muni je bio poznat po tome to bi prokleo one koji bi
ga razoarali ili uvredili. Duryodhanina zamiso je bila da poalje Durvasa
Munija da veera sa Pandavama nakon to su oni ve jeli, u
nadi da nee imati ta da mu ponude i da e ih Muni u ljutnji prokleti.
Yudhitira, poglavar Pandava, doekao ih je sa dobrodolicom, ali
ih je zamolio da se, prema obiaju toga vremena, prvo okupaju u reci
i upute molitve pre nego to dou da jedu. Draupadi, pobona ena,
trebalo je da pripremni jelo. U potpunom oaju, molei se Krini rekla
je da u kui nema nita i da ne moe primiti goste kako treba.
Dok se molila, sam se Krina pojavio i zatraio neto za jelo. Potpuno
slomljenog srca, Draupadi je plaui rekla da nema ta da
ponudi Gospodu osim zrna pirina koje je ostalo zalepljeno za dno
neoprane posude. Meutim, Krina je to radosno prihvatio i bio potpuno
zadovoljan ljubavlju i predanou kojom Mu je hrana ponuena.
Kad je Krina bio zadovoljan, Durvasa Muni i njegovi uenici u reci
takoe su bili potpuno zadovoljni, a njihova je glad mistino nestala.
Izgubivi apetit, bilo im je neugodno to nee moi da jedu ako se
vrate u kuu. Tako su napustili reku i otili kui.
Ako sa pravom svesnou sluimo druge i ako je Bog zadovoljan,
mnoga e se uda dogoditi uprkos izazovima i potekoama sa kojima
se suoavamo. To je smisao ove prie.
J o jedna pria iz vedske tradicije takoe govori o istoj temi. J ednom
je mala vrabica poloila jaja na obali okeana, ali su ih talasi odneii.
Zamolila je okean da joj vrati jaja. Okean, naravno, nije to uinio.
Onda je tada zapretila da e kljunom isuiti okean. Kada je poela
vaditi vodu svojim malim kljunom, svi su se smejali tom nemoguem
zadatku. Meutim, dok je tako mukotrpno radila, vest o njenoj muci
doprla je do Garude, nadprirodne ptice. Zadovoljan njenom odlunou,
doao je na Zemlju i zapretio okeanu da e se pridruiti
vrabici ako joj ne vrati jaja. Shvativi da je Garuda u stanju da ga isui,
okean se uasno uplaio i vratio jaja.
To je poloaj usredsreenog duhovnog ratnika u ovim tekim vremenima.
Da, problemi sa kojima se suoavamo strani su i izgledaju
nesavladivi, ali nikada ne smemo da zaboravimo da e nam Gospod
poslati pomagae ako svoju ulogu igramo dovoljno istrajno. To je
priroda duhovnog rata.
Dok kreete putem duhovnog ratnika, elim sa vama da podelim
nekoliko misli.
Uvek imajte na umu:
Postoji samo jedan Svevinji Bog. Kako Mu se predamo, tako nas
nagrauje.
Postoji samo jedna nacija: nacija oveanstva. lako ima mnogo ra-
zliitih rasa i plemena, svi imamo sline ljudske elje, a dua je u
svakom ista.
Postoji samo jedna religija: religija ljubavi. J edan je veliki spiritualista
rekao: "Dobro je roditi se u nekoj religiji, ali nije dobro umreti ni u jednoj."
Postoji mnogo religijskih filozofija i mnogo institucija, ali nauka
o religiji zasniva se na tome da treba da postanemo ljubavnik boanskog
para, Majke-Oca Boga, i sveg ivota.
Postoji samo jedan jezik: jezik srca. Komuniciramo na mnogo
naina, ali najdublja i najuniverzalnija je komunikacioja srcem. Svi
tragamo za konanom utehom srcu - za najviim znanjem, najveom
ljubavlju i venim ivotom. Dragi moji voljeni duhovni ratnici, da bismo
nali tu istu utehu, pred nama je puno rada na sebi i naem svetu.