You are on page 1of 5

1.1 FIZIKA STRUK.

GRADA I SAVREMENE URBANE TEORIJE


-Shvatanje i planiranje grada i prostora proizilazi iz 1) socijalnih.2) ekonomskih.3) geografskih.4) prirodnih.5)
kulturnih.6) politikih.7) tehnolokih temelja. Fizika urbana sredina fizika struktura grada je oblik grada kao
rezultanta ukupnih ljudskih aktivnosti u prostoru i !ivotnih procesa zajednice u kretanju i stalnoj promeni. DEF
FIZICKA STRUKTURA je kompleksni sklop gra"enih elemenata prostora i ambijenata jedinica i sklopov koji
zajedniki povezani u integrisani urbani sistem stvaraju ambijent i okru!enje za odvijanje slo!enih procesa
urbanog !ivota i u nju spadaju 1) izgra"eni.2) neizgra"eni prostor.3) saobra#ajni sistemi.4) komunalno
tehnike instalacije.5) energetski sistemi.6) prirodni ambijenti tesno povezani sa gra"enim okvirom urbanog
pejza!a.
1.2 FIZIKA STRUKTURA GRADA KAO PROSTORNO FIZIKI IZRAZ S!O"ENI# I DINAMIKI#
PRIRODNI#$ EKONOMSKI#$ SOCIJA!NI# I TE#NIKO TE#NO!O%KI# FAKTORA
- PRIRODNE- Fizika struktura mora se istra!ivati u tesnoj vezi sa 1) prirodno-geografskim.2) geo-morfolokim
strukturama. $ovek sve vie savladava morf. %erena grade#i iznad i ispod tla i te intervencije moraju biti
stvaralake nikako devastiraju#e i potroake.- EKONOMSKE- strukture i odnosi izvor su gradskih oblika i
prostorne organizacije. 1) cene zemljita.2) nain kori#enja.3) oblici aktivnosti i proizvodnje u gradu.4) radna
tehnologija u direktnoj su vezi sa urbanom fizikom strukturom. Forma centralnih delova grada ui njihova fiz.
struktura je u direktnoj zavisnosti od cene. - SOCIJA!NE- &dvijanja socijalnih procesa odr!avanja kontakta
veza me"u ljudima nain !ivota zajednice i pojedinca predodre"ujufiziku strukturu. ' pred industrijskim
gradovima javljaju se zidovi ka spoljnem svetu i zidovi koji dele unutranji prostor grada zavisno od funkcije
klasa ceremonijala. (meriki gradovi su gradovi se#anja koje doseljenici donose iz starog sveta
)*+&,(-'S&.( ema -ileta ortogonalna i tipizirana neprekidno se nastavlja u razliitim formama sve do
/01 2&34a. TE#NIKO TE#NO!O%KE- %ehniki razvoj i graditeljske mo#i presudni su za fiz. struk.
grada gradovi se ozbiljno teritorijalno ire ali ne gube prostornu i drutvenu homogenost. /ove tehnike
gra"enja prefabrikacija industrijska proizvodnja pojava liftova utiu na oblike grada. Fizika struktura se
direktno zasniva na nameni i nainu kori#enja tla koja se definie kao prostorni razmetaj gradskih funkcija
& !AND USE ) i ona je temelj vizualizacije urbanih celina.
1.3 METOD ISTRA"IVANJA I OSNOVNE #IPOTEZE
- 4ao METOD istra!ivanja primenjen je princip da je datu fiz. stru. grada potrebno prouiti ne kao gotov
izgra"en oblik ve# se moraju analizirati procesi i zakonitosti njenog nastanka. 3anija istra!ivanja su bila
posve#ena odnosu 1) geomorfolokih i prirodnih faktora.2) dinamikih dru. procesa i statikih fizi. oblika
grada.3) do!ivljvanju urbane forme kao !ivotne sredine. OSNOVNE TEZE- 1) fiz. stru. mora biti osnovna tema
istra!ivanja.2) fiz. stru. mora se shvatiti kao !ivo i pokrenuto okrilje ljudskog postojanja.3) fiz. stru. je izraz
stalno promenljivih- ekonomskih socijalnih politikih duhovnih prirodnih i geomorfolokih faktora razvijenosti
tehnike i tehnologije jednom formirana i sama utie na ekonomske socijalne veze i na sam nain !ivota.4) fiz.
stru. obele!ava stalna promenljivost i razvoj.5) *zme"u plana grada prostorne organizacije i namene povrina
na jednoj strani i fiz. stru. na drugoj strani postoji bitna sutinska veza.6) fiz. stru. grada odre"uje urbanu sliku
formu pejza! i treba je posmatrati kao likovno-estetski fenomen u sklopu veza unutranjih i spoljanjih
prostora izgra"enih i neizgra"enih ambijenata.7) tipologija fiz. stru. proizilazi iz navedenih parametara i podelili
smo je na- -(43&'35(/0 &56*40 - '35(/0 706*/0.
2. SOCIJA!NE STRUKTURE
2.1 SOCIJA!NE VEZE I KONTAKTI$ NAIN "IVOTA
- Fizika struktura je integralni deo neke zajednice ljudskih interesa i mo#i.- 'rbana struktura je odre"ena ne
oblikom objekata nego sadr!ajem !ivota u njoj. /ain !ivota urbanizovanih zajednica su posledica8 1)
stepena razvijenosti.2) oblika rada i proizvodnje.3) ukupnih ekonom. aktivnosti.4) broja stanovnika.5)
drutvenih sila.6) funkcije grada.7) naina kretanja.') osnovnih tehnolokih sistema. &snovne funkcije
predindustrijskih gradova8 1) politike 2) ekonomske 3) religiozne i obrazovne.- F. C()*+ deli gradove na8 1)
zatvorene sisteme lagane evolucije 2) otvorene sisteme brze dinamine evolucije. *z fiz. stru. grada mo!emo
proitati kojim klasama one pru!aju utoite kakva je njihova ekonomska mo# koje su kulture i rese.
2.2 URBANIZACIJA I DEMOGRAFSKA EKSP!OZIJA
- 'rbanizaciju usled industrijalizacije i razvoja tercijalnih delatnosti demografska eksplozija kao i drugi faktori
odre"uju oblike grada naeg vremena. 5rzi migracioni procesi stvaraju probleme u adaptaciji novoj urbanoj
sredini i integraciji novih stanovnika. +ove#anim zahtevima stambene izgradnje mo!e se reiti samo
industrijskim graditeljstvom to vodi do tipizacije serijskih gra". elemenata. %ipizacija stvara monotoniju
naselja to u socijalnom pogledu stvara nedostatak identiteta prostora jednobraznost i bezlinost urbanih
ambijenata i jedan su od uzroka otu"enosti.
2.3 NAIN KRETANJA KAO E!EMENT SOCIJA!NE STRUKTURE GRADA
- /ain kretanja utie na nain !ivota u gradu i na socijalne veze. +orast mobilnosti formira nov odnos prema8
1) ljudskim vezama 2) prostoru fizikim strukturama 9 uvo"enje novih saob. sistema :. Saobra#ajna
segredacija peakog i svih drugih vidova saobra#aja bi vratila !ivotne vrednosti gradu naeg i budu#eg
vremena. %esno je povezana gustina izgra"enosti sa problemima saobra#aja pa urbanisti preduzimaju mere
za saobra#ajno reenje 9 javni prevoz vie nivo promene sadr!aja :.
2.4 ODNOS OKO!INA OVEK
- 6judi prema svojim mo#ima organizuju i formiraju prostor i gradove da bi oni potom uticali na socijalne
odnose i drutvene okvire & FEED BACK ). Sukob starog fizikog okvira i novih socijalnih sadr!aja zahteva
pa!ljive i oprezne akcije kroz8 1) rekonstrukciju 2) revitalizaciju 3) adaptaciju.
3. EKONOMSKE STRUKTURE
- 0konomske strukture u gradu ine ukupni sistem8 1) proizvodnih snaga i produkcionih odnosa 2) nain rada i
proizvodnje. Fizika struktura se ra"a u slo!enom odnosu8 1) rada i proizvodnje 2) razvoja trgovine i razmene
3) usluga i zanata - i sve zajedno zahtevaju odre"ene komunikacije i prostornu organizaciju. 0konomske
strukture opredeljuju politiku i socijalnu strukturu. Fizika struktura se danas razvija zavisno od8 1) zemljine
rente 2) cene 3) lokacije.
3.1 SAVREMENA TE#NO!OGIJA I NAIN RADA
- ;a savremeni grad karakteristino je da je sve vie tercijalnih delatnosti i razvija se u ritmu slinom
demografskoj eksploziji. &vaj porast odra!ava se u pove#aju8 1) poslovnih prostora 2) zgrada uprave i
administracije 3) parking prostora. Fizika struktura raste u visinu sa visokim koef. *zgra"enosti do 18<. '
tehnologiji savremene proizvodnje maine elektro sistemi pa i roboti zamenjuju ue#e oveka u procesu
rada zone objekata za industriju se proiruju zapoljavaju#i sve manje ljudi i sve to utie na ukupnu prostornu
organizaciju grada i razvija se ,-.*/* 01)/)234*.
3.2 EKONOMSKI ASPEKTI KORI%5ENJA I NAMENE ZEM!JI%TA
- 6okacija ekonomske aktivnosti smatra se jednom od osnovnih elemenata regionalnog planiranja i regionalne
akcije. &dnos izme"u ekonomskih aktivnosti i namene zemljista izra!ava se kroz potrebe za8 1) prostorom 2)
energijom 3) vodom 4) radnom snagom 5) transportne mogu#nosti 6) nu!na proirenja i rezerve prostora 7)
zaga"enja svih vrsta ') evakuacija otpadaka. Stari gradovi intezivno koriste zemljite dok je za grad naeg
vremena karakteristina prostorna distribucija specijalnih funkcija i sadr!aja. 7ena zemljita i saobra#ajni
trokovi opredeljuju pored planskih koncepcija i ideja o njegovim prostorima ukupni sklop zona i sadr!aja gde
je va!na dostupnost ili pristupanost koja znatno utie na cenu zemljita na toj lokaciji. ;bog toga su tokovi
vozila i njihovo kretanje tesno povezani sa nainom na koji su objekti u gradu razmeteni.
3.3 REGIONA!NI PRISTUP EKONOMSKE STRUKTURE GRADA
- &snovni zadatak regionalnog planiranja je odgovaraju#a8 1) teritorijalna i prostorna distribucija ekon.
aktivnosti 2) kori#enje odgovaraju#ih mogu#nosti svakog podruja i sve to da bi se ostvarili bolji !ivotni
uslovi za svaku zajednicu. 'rbanizacija usmeravanje tog procesa povezivaje gradova sa okolinom i
me"usobno povezivanje da bi u prostoru funkcijalno bio stvoren jedinstven sistem (=6&-03(7*>( predstavlj
jedan od zadataka planiranja na regionalnom nivou. *zvori osnovnih formi organizacije grada i fizike strukture
su8 1) funkcionalna klasifikacija gradova 2) njihova specijalizacija 3) me"ugradska podela rada. -noge
klasifikacije gradova i teze o funkcionalnoj specijalizaciji prikazuju grad kao centar ekonom. aktivnosti u
regionu. =eneza mnogih gradova poiva na8 1) mogu#nostima specijalizacije 2) funkcionalnom sadr!aju 3)
oblicima kontakta i proizvodnje 4) razmeni. =radovi se dele na8 1) trgovake centre 2) industrijske centre 3)
politike administrativne upravne i socijalne centre.
4 GEOFIZIKI$ GEOMORFO!O%KI I PRIRODNI FAKTORI I NJI#OV UTICAJ NA F. S. GRADA
-4orelaciju izme"u prirode i grada delimo na8 -U )163-, ,1,7/3( 8-,9:60/3( 3 01)/)2;13( */*<3=* a to su8
1) prirodni polo!aj 2) prirodna bogatstva 3) geografski sklop - U )163-, */*<3=08 1) prirodno geografskih 2)
geomorfolokih karakteristika tla nakome se grad ra"a i razvija. 6okacija je generator urbane forme i to sa
mnogih aspekata8 1) nosivost tla 2) litolokog sastava tla 3) klimata 4) geomorfologije 5) reljefa.
4.1 GEOMORFO!OGIJA I FIZIKA STRUKTURA GRADA
- =eomorfoloka struktura tla ra"a morfologiju grada. /agib terena diktira gradsku formu i osnovne
karakteristike arhitekture. *z analize odnosa morfologije tla i arhitekture dolazimo do8 1) naglaenoj fizikoj
formi u odnosu na okolinu 2) priklanjanju fizike strukture prirodnim formama 3) povezanosti tla i gra"enih
oblika 4) geometrijskom kontrastu 5) akcentu prirodnom polo!o!aju daju gra". objekti 6) dominaciji lokacije i
njenih prirodnih osobenosti 7) izra!ajnost ') prodoru i podeli na jasne celine >) koloritu i odnosu tlo-izgra"ena
forma 1?) naglasku koji daje svetlost 11) pejza!u bez osobenosti. Slo!ena topografija je naje#i oblik lokacije.
4valitet zemljita i nosivost tla opredeljuju nain izgradnje i racionalnost poduhvata u planiranju grada.
4.2 PRIRODNO GEOGRAFSKI FAKTORI I FIZIKA STRUKTURA GRADA
- +rirodno geografski faktori koji utiu na fiziku strukturu grada su8 1) voda vodeni tokovi 2) zelene mase i
prostori 3) klimatski faktori 4) prirodne sile 5) lokalni uslovi u vidu gra". materijala. VODA je poseban faktor u
razvoju fizikih osobina grada njeni tokovi daju oblik gradu bele!e glavne poteze. /egativna dejstva su8 1)
erozija 2) poplave 3) podzemne vode. ZE!ENE MASE i prostori dobijaju sve ve#i znaaj u formiranju grada.
K!IMATSKI FAKTORI utiu na fiziku strukturu grada preko8 1) oblika krovova 2) zbijenosti naselja 3)
orijentacije 4) naina postavljanja i oblikovanja ku#a. PRIRODNE SI!E formiraju fiziku okvir grada preko8 1)
dominiraju#ih vetrova 2) pravaca osunanja 3) mogu#ih delovanja trusa. =rad i teritorija su komplementarni
delovi jedne jedinstvene strukture.
4.3 ODNOS GRA@ENI# FORMI I PRIRODNI# AMBIJENATA
- %ipovi gradova i agolomeracija8 1) koncentrini 2) ortogonalni 3) ortogonalno-modularni 4) #elijski 5)
geomorfini. GEOMORFINI arhetip grada sa zasniva i ra"a direktno na geomorfologiji tla i postoji jedan
odnos u gra"enju prema prirodnom ambijentu gde su ljudska naselja odre"ena 8 1) oblikom terena 2)
klimatskim uslovima. +rirodno geografski okvir determinie fiziku strukturu grada u8 1) procesu nastajanja i
geneze 2) pogledu njenih oblika. (nalize fizike strukture grada planiranje i gra"ejne moraju uva!iti prirodno
geografske parametre8 1) lokacije 2) polo!aja. -oderne tehnike ne mogu biti oru!ja za ruilaki odnos prema
prirodi.
5. DO"IV!JAVANJE FIZIKE STRUKTURE GRADA
- ,o!ivljavanje prostora je jedan od fundamentalnih oblika povezivanja oveka sa svetom okolinom. $ovek
utie na svoju okolinu prema svojim mo#ima pa onda ona oblikuje njega. ' analizi fizike strukture treba
paralelno ispitati8 1) socio-psiholoke faktore 2) fiziko bioloke faktore 3) fiziku sredinu grada. 4od ;)A3)
7;3()<)913( B*1:)-* akcenat je na8 1) promeni sredine u procesu urbanizacije 2) nainu !ivota 3) kulturnom
nivou stepenu obrazovanja 4) socijalnom polo!aju 5) socijalnim kontaktima 6) dostupnosti gradskih funkcija.
F3=3C1).3)<)913 B*1:)-3 proizilaze iz geografskih i klimatskih injenica o gradskom ambijentu. +ove#anje
izgra"enosti grada menja klimatske i bioloke uslove !ivota. >avlja se '35(/( 04&6&=*>(- nova grana
ekologije. Fizika struktura do!ivljava se zavisno od sopstvenih osobina i karakteristika. /ajbitnije su analize8
1) zatvorenih prostora 2) fokusnih taaka 3) promene nivoa 4) zatvorenih vizura 5) iznena"enja.
5.1 MAGNETIZAM GRADOVA$ URBANI NAIN "IVOTA
- +ri susretu ruralnog stanovnitva sa urbanizovanom sredinom i gradskog stanovnitva sa svakodnevnim
saobra#ajnim zaguenjem ritmom stalnih obaveza ra"aju se mnoge neuroze urbanizovanog oveka. ?ivot u
gradu manje povezuje po susedstvu mestu !ivljenja a vie po interesovanjima profesionalnim vezama. +ored
ovih negativnih pojava postoje i stimulativne vrednosti8 1) dinaminost procesa 2) podela funkcija 3) tesni
kontakti 4) mogu#nost samostalnog !ivota 5) anse za rad 6) stimulativna atmosfera grada. @to je stepen
dostupnosti u gradu ve#i do!ivljavanje grada je kompletnije i bogatije.
5.2 PATO!O%KE POJAVE U FIZIKIM STRUKTURAMA GRADA
- Stepen izgra"enosti !ivotne sredine je sve ve#i okru!enje je sve vetakije a priroda sve ugro!enija. %akav
razvoj vodi do patolokih pojava u fizikoj strukturi grada a to su8 1) zaga"enje vazduha 2) zaga"enje vode 3)
buka i zaguenost 4) neprijatni mirisi 5) negativni termiki efekti 6) mikroklimatski parametri 7) ose#anje
sigurnosti ') zavisnost od energetskih i infrastrukturnih sistema.
6 TE#NIKE I TE#NO!O%KE POJAVE I FIZIKA STRUKTURA GRADA
-/eprekidna evolucija tehnikih sredstava i tehnolokih postupka je dovela do razvoja civilizacije i evolucije
grada i njegove forme. &snovna dodorna polja tehnike i tehnologije i fizike strukture grada su8 1) tehnike rada
tehnologije proizvodnje nove energije 2) ratne tehnike 3) tehnike saobra#aja kratanja komunikacija 4) tehnike
gra"enja konstrukcija 5) tehnike komunalnih infrastruktura.
6.1 TE#NIKE RADA PROIZVODNJE ENERGIJE
- *ndustrijska revolucija 1A veka i novi oblici rada uz nove energije promenila je strukturu grada i njegovu
organizaciju.
6.2 RATNE TE#NIKE
- =rad i ratne tehnike tesno su povezani istorija gradova bi mogla biti istorija odbrane i napada. Fizika
struktura grada je bila sredite8 1) vlasti 2) administracije 3) upravljanja 4) bogatstva. %ipovi grada u zavisnosti
od ratnih tehnika8 1) grad i fortifikacije do pojave vatrenog oru!ja 2) grad od pojave vatrenog oru!ja do
modernih ratnih tehnika 3) grad modernih ratnih tehnika BC veka. 'tvr"enja .&5(/&.S4&= tipa imala su
zadatak da udalje artiljerijska oru"a od grada.
6.3 TE#NIKE SAOBRA5AJA$ KRATANJA I KOMUNICIRANJA
- Formu grada nita ne definie kao saobra#ajnice i saobra#ajni sistemi. -oderni saobra#aj je proirio grad
iznad njegovih gra"enih okvira i pove#ao mobilnost ljudi. ' budu#nosti saobra#ajni sistemi i tehnike integrisace
se sa gradskim tkivom. Saobra#ajni sistemi deluju na fiziku strukturu grada svojom8 1) tehnologijom i
funkcionisanjem 2) kapacitetom i karakterom 3) brzinom i kvalitetom 4) fizikim gra"enim izgledom 5)
osobenostima kojima grad stvara svoju fizionomiju morfologiju i fiziki ambijent. %ehnike karakteristike
saobra#ajnih sistema sve #e vie odre"ivati urbanu morfologiju u pogledu8 1) organizacije 2) forme. %ehniki
razvoj elektronike i komunikacije menja oblike8 1) povezivanja ljudi 2) nain !ivota i rada 3) fiziku strukturu
grada.
6.4 TE#NIKE GRA@ENJA I KONSTRUKCIJA
- 3azvoj gra"evinske tehnike uvo"enje industrijskih metoda u proizvodnju ku#e kako je govorio 6e 7orbusier i
kola 5auhaus postao je uticajni faktor na fiziku strukturu grada. Serije panela i #elija bez napora da se
sredina oblikuje i formira stvorile su monotone stambene komplekse bez identiteta i karaktera. =ra"enje
nebodera i vertikalnog komuniciranja 9 liftova : uz skeletni sistem i interes za koncentrisane sadr!aje izmenile
su sliku urbanih prostora novog sveta.
6.5 TE#NIKE INSTA!ACIJA$ KOMUNA!NI# INFRASTRUKTURA I OPREME
- Stepen opremljenosti gradske sredine infrastrukturnim i komunalnim instalacijama zavisi od8 1: veliine grada
i drutvene volje B: stepena razvijenosti drutvene zajednice koja grad koristi D: prirodnih i geografskih uslova.
;a infrastrukturne sisteme karakteristino je da su linearni i da sve vie prelaze u podzemni urbani prostor.
E +&,;0-/* '35(/*;(-F danas nekad povrinske funkcije u gradu silaze u podzemlje u veoma slo!enim
tehniki i komunalno visoko opremljenim ambijentima kojima ne nedostaje niti likovnih niti plastinih kvaliteta.
7. FIZIKA STRUKTURA GRADA DANAS
- =rad je mesto gde se prolost i budu#nost !ivotni procesi i odnosi me"u pojedinim aspektima ljudskog
postojanja integriu sa fizikim oblicima sa strukturom grada. +osebne okolnosti su tokom istorije odredile
karakter grada8 1) vojna odbrana 2) nauna otkri#a 3) uzastopne administracije 4) postepeni razvoj
komunikacija i 5) razvoj prevoznih sredstava. /eprilago"enost gradova promenama u kretanju i radu i
nespremnost ve# formiranih urb. oblika da odgovore jednoj dinaminoj epohi je neprilago"enost fizikih
struktura da prate stalne drutvene promene. (naliza fizike strukture grada treba da poka!e da se ona ne
mo!e graditi kao predmet izvuen izvan vremena.
7.1 FIZIKA STRUKTURA GRADA KAO IZRAZ KONTINUITETA
- Forma grada je izraz duhovnog drutvenog istorijskog prostornog i fizikog kontinuiteta. +rolost i
sadanjost pripremajuulaze u budu#nost. -noge fizike strukture !elimo da ouvamo kao materijalne dokaze
ranijih kultura i kao neophodnu potvrdu urbane istorinosti. )umanistika dimenzija prostornih oblika grada
jeste i u se#anjima u urbanoj memoriji u bele!enju opstanka na odre"enoj teritoriji to fiz. stuk. jeste. >edno
je sigurno budu#nost #e sadr!ati ostatke prolosti.