Un plus pentru ntreprinztori

www.svagw.at SERVICE-UL NOSTRU 2013

ASIGURARE SOCIAL
INFORMAII PRELIMINARE
PREDGOVOR
Potovana gospoo!
Potovani gospodine!
Svi ljudi u Austriji koji obavljaju samostalnu delatnost, spadaju (sa izu-
zetkom osiguranika koji obavljaju poslove u poljoprivredi i umarstvu),
naelno, u krug osiguranika Zavoda za socijalno osiguranje preduzetni-
ka (SVA). Poto za pojedine grupe srodnih zanimanja vae razliite
socijalnopravne odredbe, odluili smo da najvanije informacije damo
odvojeno. Ova broura sadri korisne informacije za preduzetnike i la-
nove privrednih drutava koji rade u okviru drutva, a koji su 2013.
godine prvi put zapoeli samostalnu privrednu delatnost. Za slobodne
profesije i nova samozaposlena lica vae druge odredbe, koje nisu
ovde navedene ( informator Prve informacije za slobodne profesije i
lica koja obavljaju nove samostalne delatnosti).
U prvoj informaciji nisu mogle, na alost, da budu obraene sve
detaljne odredbe. Zato vas pozivam da otvorena pitanja o vaem
socijalnom osiguranju razjasnite u linom razgovoru sa nama.
Saradnice i saradnici Zavoda za socijalno osiguranje privatnih
preduzetnika (SVA) stoje vam na raspolaganju za individualne
informacije.



Dr. Christoph Leitl
Predsednik




2
SADRAJ

3 OPTE NAPOMENE O SOCIJALNOM OSIGURANJU
PREDUZETNIKA I LANOVA PRIVREDNIH DRUTAVA

4 Poetak osiguranja

5 Izuzimanje od obaveznog osiguranja

7 DOPRINOSI ZA OSIGURANJE

8 Osnovica doprinosa

9 Stope doprinosa

12 Viestruko osiguranje

16 PENZIJSKO OSIGURANJE

16 Nadlenost za penziju

16 Nadlenost kod viestrukog osiguranja

17 Pregled davanja

18 Obraun penzije

20 Uveano osiguranje

21 USLUGE ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

21 Grupe osiguranih lica

23 Davanja u naturi i novana davanja

24 Opcije zdravstvenog osiguranja po GSVG

25 Pregled davanja

34 OSIGURANJE OD POSLEDICA NESRENOG SLUAJA

35 SUBVENCIJE KOD OSNIVANJA PREDUZEA

36 PREVENTIVNA ZATITA LICA KOJA OBAVLJAJU
SAMOSTALNU DELATNOST

38 OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

Ako se u ovoj brouri pojmovi u linom obliku navode samo u
mukom rodu, isti se odnose podjednako i na mukarce i na ene.



3

1. OPTE NAPOMENE O SOCIJALNOM
OSIGURANJU PREDUZETNIKA I LANOVA
PRIVREDNIH DRUTAVA
Koji zakoni ureuju moje osiguranje?

Informacija:

GSVG: Zakon o socijalnom osiguranju preduzetnika

ASVG: Zakon o optem socijalnom osiguranju

FSVG: Zakon o socijalnom osiguranju slobodnih profesija

BSVG: Zakon o socijalnom osiguranju poljoprivrednika

NVG: Zakon o osiguranju javnih belenika

B-KUVG: Zakon o zdravstvenom osiguranju i osiguranju od
posledica nesrenog sluaja za slubenike


Pod kojim uslovima je SVA nadlean za moje socijalno
osiguranje?

Ako obavljate samostalnu delatnost, SVA je nadlean za sprovo-
enje vaeg socijalnog osiguranja. Ova broura namenjena je predu-
zetnicima i lanovima privrednih drutava. Oni su, naelno, oba-
vezno osigurani kod SVA. Pojedinano, sledee odredbe odnose se
na:
vlasnike dozvola za obavljanje preduzetnike delatnosti
lanove otvorenog privrednog drutva (OG)*
komplementare komanditnog drutva (KG)*
direktore drutava sa ogranienom odgovornou*, koji nisu
obavezno osigurani prema ASVG.

* Ako je drutvo lan Preduzetnike komore.
SVA informatore o mnogim vanim temama nai ete na internetu
(www.svagw.at), lako su dostupni na poetnoj strani, pod nazivom
OnlineServices/Fachinformationen



4
Informacija:

Navedene grupe lica osigurane su u sledeim oblastima:
Penzijsko osiguranje po GSVG
Zdravstveno osiguranje po GSVG
Osiguranje od posledica nesrenog sluaja po ASVG


ta mora da uradim da bih se osigurao/la?

Da biste se prijavili na osiguranje, prvo vam dostavljamo nae obrasce,
koji nam slue da sakupimo kompletne podatke o vama. To je potrebno
kako bi vaa zatita osiguranjem funkcionisala bez problema.

Izjava o osiguranju: molimo vas da ovaj obrazac popunite i poaljete
na adresu SVA u roku od dve nedelje.

Prijava za lanove porodice koji imaju pravo: ovim obrascem moete
da prijavite na osiguranje i lanove svoje porodice.

Dopunsko osiguranje: ovim obrascem moete da proirite svoju
zdravstvenu zatitu dopunskim osiguranjem.

Subvencije: pre poetka osiguranja informiite se o postojeim subven-
cijama taka 6: subvencije kod osnivanja preduzea.

Obavetenja: molimo vas da nas u roku od mesec dana obavestite o
promenama vaih linih i ekonomskih stanja. Na taj nain se titite od
posledica u pogledu doprinosa i davanja.


Primeri dogaaja koje morate prijaviti

Menjate prezime zbog zakljuenja braka.
Menjate sedite preduzea ili prebivalite.
Poinjete da obavljate nesamostalnu privrednu delatnost.
itd.



5
Kada poinje obavezno osiguranje?
Obavezno osiguranje u zdravstvenom, penzijskom osiguranju i osigu-
ranju od posledica nesrenog sluaja poinje od dana kada su nastu-
pili uslovi za isto.

Primeri

Poetak obaveznog osiguranja

od dana kada ste prijavili svoju preduzetniku delatnost

od dana kada vam je dodeljena koncesija

od dana kada ste kao lan stupili u neko otvoreno drutvo (OG)

od dana kada ste imenovani za komplementara komanditnog
drutva (KG)

od dana kada ste imenovani za direktora drutva sa
ogranienom odgovornou
itd.


U kojim sluajevima sam izuzet/a od obaveznog osiguranja?


Informacija:

Izuzimanje od obaveznog osiguranja znai da niti ste osigurani
niti morate plaati doprinose. im prestane razlog za izuzimanje,
(ponovo) podleete obaveznom osiguranju.



Izuzimanje od penzijskog, zdravstvenog osiguranja i osiguranja
od posledica nesrenog sluaja

Mirovanje preduzetnikog prava

Ako vae preduzetniko pravo miruje, izuzeti ste od kompletnog
socijalnog osiguranja po GSVG. Mirovanje svog preduzetnikog
prava (neoperativnost) morate prijaviti svom nadlenom inte-
resnom predstavnitvu (Preduzetnika komora).



6

Panja!
Prijava mirovanja delatnosti mogua je najvie do 18 meseci
retroaktivno. Ako ste koristili usluge iz osiguranja (npr. ili leka-
ru, leali u bolnici), nije mogua retroaktivna prijava mirovanja u
toj grani osiguranja.


Davanje preduzetnike radnje u najam (vai za preduzetnike i
vlasnike koncesije, ali ne i za lanove privrednog drutva)

Ako dajete u najam svoje preduzetniko pravo, izuzeti ste od kom-
pletnog socijalnog osiguranja po GSVG. Davanje u najam morate
prijaviti nadlenom organu (okruna ili optinska uprava).

Izuzimanje od penzijskog i zdravstvenog osiguranja

Izuzimanje zbog neznatnih prihoda (vai za preduzetnike i
vlasnike koncesije, ali ne i za lanove privrednog drutva)

Moete da traite od nas izuzimanje od penzijskog, zdravstvenog
osiguranja i osiguranja od posledica nesrenog sluaja po GSVG,
ako u poslednjih 60
kalendarskih meseci niste
bili obavezno osigurani po
GSVG/FSVG due od 12
kalendarskih meseci
ili
ako ste ve napunili 60.
godinu ivota

i
ako va promet ne
prelazi 30.000 evra
godinje

ako prihodi od ove
delatnosti ne prelaze
iznos od 4.641,60 evra
godinje (vrednost u
2013.)





7
ili

ako ste ve napunili 57. godinu ivota i ako tokom pet
godina pre podnoenja zahteva
va promet nije prelazio 30.000 evra godinje.
prihodi od ove delatnosti nisu prelazili iznos od 4.641,60
evra (vrednost u 2013).
va promet i prihodi i dalje su ispod ove granice.




Panja!
Izuzimanje od obaveze osiguranja uvek dovodi do toga da u
odreenoj grani osiguranja nemate vie prava na usluge/dava-
nja.
To znai:
kod izuzimanja od penzijskog osiguranja: ne stiete vie do-
datni sta osiguranja za svoju buduu penziju.
kod izuzimanja od zdravstvenog osiguranja: ne moete vie
da koristite nikakve usluge na teret SVA, kao to su lekarska
pomo ili bolniko leenje.



2. DOPRINOSI ZA OSIGURANJE

Kao preduzetnik ili lan privrednog drutva plaate doprinose za pen-
zijsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje od posledica nesrenog
sluaja. Doprinose za ovo osiguranje odreujemo vam kvartalno.
Doprinosi mora da se plate do isteka drugog meseca u svakom kvar-
talu. To znai do
28./29. februara
31. maja
31. avgusta
30. novembra



8
Panja!
Puni meseni doprinos morate platiti i za mesec u kome poinje
vae obavezno osiguranje.

Koja je visina mojih doprinosa?
Penzijsko i zdravstveno osiguranje: visina vaih doprinosa zavisi od
prihoda koje stiete obavljanjem svoje osigurane privredne delatnosti.

Osiguranje od posledica nesrenog sluaja: plaate fiksni meseni
doprinos, bez obzira na visinu vaih prihoda.


Informacija:
Visinu prihoda koji su merodavni za obraun doprinosa dostavlja
nam Savezna sluba za statistiku. Ali vi nam morate dostaviti svoj
poreski broj za prihod.
U izuzetnim sluajevima moe se desiti da ne funkcionie razme-
na podataka. U tom sluaju zamoliemo vas da nam poaljete od-
govarajue reenje o porezu na prihod.


ta je poreska osnovica?
Iz poreske osnovice izraunava se va konkretan doprinos za osigura-
nje. Doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje obraunavaju se
prema sledeoij formuli:

Osnovica doprinosa X Stopa doprinosa = Doprinos

Dakle, va doprinos je konkretan procentualni udeo (=stopa doprinosa)
u vaoj osnovici doprinosa.

Panja!
Razlikujemo privremenu i konanu osnovicu doprinosa.
Postoje tri minimalne osnovice doprinosa, koje daju donju
granicu vaih doprinosa.
Postoji jedna maksimalna osnovica doprinosa, koja daje
gornju granicu vaih doprinosa.



9
Koliko iznosi stopa doprinosa?

Stopa doprinosa
Penzijsko osiguranje
18,50 %
Zdravstveno osiguranje
7,65 %

Kolika je moja osnovica doprinosa?

Vaa osnovica doprinosa ograniena je nagore najviom osnovicom
doprinosa, a nadole najniom osnovicom doprinosa:

najnia zakonom propisana osnovica doprinosa (minimum) vaa
osnovica doprinosa najvia zakonom propisana osnovica doprinosa
(maximum)

Vaa osnovica doprinosa izraunava se iz vaih prosenih mesenih
prihoda od osigurane privredne delatnosti, onako kako se vidi u vaem
reenju o porezu na prihod. Za osnovicu doprinosa u 2013.g. mero-
davno je reenje o porezu na prihod za 2013.g.

Priraunati doprinose za osiguranje!

U vaem reenju o porezu na prihod, doprinosi za osiguranje tretirani su
kao trokovi poslovanja i zato su ve odbijeni od vaih prihoda. Zato za
odreivanje vae osnovice doprinosa morate gore navedenim prihodima
priraunati i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje po
GSVG, koji su vam propisani u odreenoj kalendarskoj godini. Ako
obavljate samostalnu delatnost i podleete zdravstvenom osiguranju po
ASVG (npr. kao umetnik, veterinar itd.), morate priraunati i svoje do-
prinose po ASVG. Ako ste se, dodatno, odluili i za dobrovoljno osigu-
ranje za sluaj nezaposlenosti (vidi taku 8), morate priraunati i dopri-
nose za ovo osiguranje.

ta znai privremena osnovica doprinosa?

Dokle god se ne donese reenje o porezu na prihod za odreenu kalen-
darsku godinu, izraunavamo privremenu osnovicu doprinosa. Ovde
se razlikuju dva sluaja:
Vi ste novi osiguranik kod nas: kao privremena osnovica dopri-nosa
za vas vai odgovarajua minimalna osnovica doprinosa.



10

Ve ste osigurani kod nas: vaa privremena osnovica izvodi se
od prihoda od pre tri godine (2010. za 2013.) i tadanjih dopri-
nosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Mi aktuelizujemo
zbir ovih doprinosa, kako bismo kompenzovali inflaciju (faktor
2013: 1,056), a onda je delimo sa brojem meseci u kojima ste pre
tri godine bili osigurani. Dobijeni rezultat predstavlja privremenu
osnovicu doprinosa.

Primer
Godine 2010. bili ste kod nas obavezno osigurani tokom deset
meseci i u tom periodu ostvarili ste ukupno 32.000 evra prihoda
koji podleu obaveznom osiguranju. Aktuelizovani ukupan iznos
za 2013.g. iznosi tako 33.792 evra (32.000 x 1,056). Vaa pri-
vremena osnovica doprinosa za 2013.g. iznosi meseno
3.379,20 evra (33.792 10).

Kako se izraunava konana osnovica doprinosa?

im dobijemo reenje o porezu na prihod za godinu za koju se upla-
uju doprinosi, izvriemo obraun konane osnovice doprinosa. Za to
emo podeliti zbir vaih prihoda od delatnosti i doprinosa za penzijsko i
zdravstveno osiguranje, propisanih za tu godinu, sa brojem meseci
vaeg obaveznog osiguranja u odreenoj godini u kojoj su plaeni do-
prinosi.

Sada uporeujemo doprinose koji su za vas izraunati na osnovu pri-
vremene osnovice doprinosa sa doprinosima koji dospevaju za pla-
anje na osnovu konane osnovice doprinosa. Ovaj postupak naziva
se naknadno odreivanje i on moe dovesti do toga da morate iz-
vriti doplatu doprinosa ili da vam mi nadoknadimo doprinose.

Postoji li minimalni iznos moje osnovice doprinosa?
Ako se za vas primenjuje obavezno osiguranje, morate uplatiti odreen
minimalan iznos kao doprinos za osiguranje, ak i ako ostvarujete
samo neznatan prihod. Ovaj minimalni doprinos izraunavamo na os-
novu tzv. minimalne osnovice doprinosa.




11
Za penzijsko i zdravstveno osiguranje vae razliite minimalne osnovi-
ce doprinosa.

Minimalna mesena osnovica
Penzijsko osiguranje
673,17 evra (vrednost u 2013.)
Zdravstveno osiguranje
689,81 evra (vrednost u 2013.)


Postoji li maksimalni iznos moje osnovice doprinosa?

Maksimalna osnovica doprinosa jeste maksimalno mogua osnovi-
ca doprinosa za obraun vaih doprinosa. Ako mimo toga ostvarite pri-
hode koji podleu obaveznom osiguranju, i pored toga emo vae do-
prinose obraunati samo na osnovu maksimalne osnovice doprinosa.
Privremena i konana maksimalna osnovica doprinosa iznosi u
2013.g. i za privremene i za konane doprinose jedinstveno 5.180
evra meseno (62.160 evra godinje).

Informacija:
Zahtev za poveanje osnovice doprinosa u penzijskom osigu-
ranju
Da biste popravili pravo na penziju, moete za prve tri godine
obaveznog osiguranja podneti zahtev da se vaa konana osno-
vica doprinosa u penzijskom osiguranju povea na osnovu inve-
sticija u osnivanje preduzea na maksimalnu osnovicu dopri-
nosa. Ovaj zahtev moete podneti do dana sticanja prava na pen-
ziju. Morate izvriti doplatu razlike (ukljuujui i moguu revalori-
zaciju).


Vi ste preduzetnik ili lan privrednog drutva u prve tri
godine od osnivanja preduzea

Fiksna osnovica doprinosa za osnivae novih preduzea
Da bi se mogli kalkulisati trokovi socijalnog osiguranja, za osnivae
novih preduzea (novi lanovi privredne komore) u prve dve kalendar-
ske godine obaveznog osiguranja u zdravstvenom osiguranju vai fik-
sna osnovica doprinosa u iznosu od 537,78 evra meseno.




12

Nema vie naknadnog odreivanja doprinosa. U treoj godini obavez-
nog osiguranja za vae zdravstveno osiguranje vai privremena osno-
vica doprinosa od 537,78 evra.

U penzijskom osiguranju doprinos od 537,78 evra vai za sve tri godi-
ne kao privremena osnovica doprinosa.

Panja!
Ove odredbe odnose se uvek na kalendarske godine.

Primer: Sa svojom delatnou poeli ste u julu neke godine. Od
fiksne osnovice doprinosa u zdravstvenom osiguranju profitirate
18 meseci.

Doprinosi za 2013. (za novoosnovana preduzea)

(Minimalna) osnovica doprinosa za
novoosnovana preduzea (meseno)
537,78 evra

Maksimalna osnovica
doprinosa meseno
5.180 evra
Doprinos za penzijsko osiguranje (kvartalno)
298,47 evra 2.874.,90 evra
Doprinos za zdravstveno osiguranje (kvartalno)
123,42 evra
Doprinos za osiguranje od posledica nesrenog sluaja (kvartalno)
25,44 evra

Kada se smatram viestruko osiguranim?
Smatrate se viestruko osiguranim u penzijskom, zdravstvenom osi-
guranju i osiguranju od posledica nesrenog sluaja, ako pored samo-
stalne privredne delatnosti

imate i nesamostalno zaposlenje sa obaveznim osiguranjem;
imate i poljoprivredni / umski posed.



13
Efekti viestrukog osiguranja:

u penzijskom osiguranju: objediniemo vae doprinose. Na taj
nain dobiete veu penziju.

u zdravstvenom osiguranju: imate izbor izmeu pojedinih
zdravstvenih osiguranja.

u osiguranju od posledica nesrenog sluaja: zatieni ste u
svim osiguranim privrednim delatnostima.

Imam viestruko osiguranje. ta se deava kada usled
zbira mojih prihoda premaim maksimalnu osnovicu
doprinosa?

Ako ste viestruko osigurani, morate plaati dorinose za zdravstveno i
penzijsko osiguranje u svakom sistemu. Pri tome se sabiraju pojedi-
nane osnovice doprinosa. Maksimalna osnovica doprinosa ista je u
svim zakonima. Ako ste viestruko osigurani, onda je ona istovremeno i
gornja granica zbira vaih osnovica doprinosa.

Maksimalnu osnovicu doprinosa po jednoj godini uplate doprinosa mo-
ete izraunati pomou sledee formule:

Maksimalna
mesena
osnovica doprinosa

X
Broj meseci
obaveznog
osiguranja u jednoj
delatnosti

=
Maksimalna
osnovica po godini
doprinosa

Ako ste viestruko osigurani i moete slubeno potvrditi da e zbir vaih
godinjih osnovica doprinosa premaiti maksimalnu osnovicu doprinosa,
moete u penzijskom osiguranju lica koja obavljaju samostalnu dela-
tnost da uplaujete manje ili da uopte ne uplaujete doprinose. Za to
morate, svakako, podneti zahtev (odredba o diferencijalnom dopri-
nosu).



14

Panja!
U tekuoj godini jo uvek je neizvesno koliko meseci ete biti oba-
vezno osigurani. Zato ne moemo jo uvek izraunati maksimalnu
osnovicu doprinosa za ovu godinu. Zbog toga se diferencijalni do-
prinos obraunava privremeno meseno.

Maksimalna mesena
osnovica doprinosa


x
Maksimalna mesena
osnovica doprinosa
vae nesamostalne
delatnosti


=
Diferencijalna
osnovica doprinosa
(= osnovica doprinosa
po GSVG)
im se konano utvrde sve osnovice doprinosa, izvrie se kona-
an obraun doprinosa po GSVG. To moe dovesti do naknadnog
optereenja ili olakice u uplati doprinosa. Kao gornja granica sada
ponovo vai godinja maksimalna osnovica doprinosa.


Informacija

I sa sledeim viestrukim osiguranjima moete podneti zah-
tev za diferencijalnu uplatu doprinosa:

Imate prihode od delatnosti koja podlee obaveznom osiguranju
po GSVG i primate penziju (diferencijalna uplata doprinosa mo-
gua samo u zdravstvenom osiguranju).
Istovremeno obavljat neku preduzetniku delatnost i imate
poljoprivredni / umski posed (zahtev kod SVA poljoprivre-
dnika.


Ja sam slubenica odn. slubenik i istovremeno obavljam
preduzetniku delatnost odn. vodim poljoprivredni / umski
posed. Da li za mene vae odredbe viestrukog osiguranja?

Penzijsko osiguranje:
U penzijskom osiguranju preduzetnika odn. poljoprivrednika morate pla-
ati doprinose do maksimalne osnovice doprinosa (nema viestru-
kog osiguranja).



15
Zdravstveno osiguranje:
U oblasti zdravstvenog osiguranja vai maksimalna osnovica doprinosa
za zbir vaih privrednih delatnosti. Ovde je, dakle, mogua diferenci-
jalna uplata doprinosa.


Nisam podneo/la zahtev za diferencijalnu uplatu doprinosa i
zbog viestrukog osiguranja platio/la sam doprinose preko
maksimalne osnovice doprinosa. Hoe li mi biti vraeni ovi
doprinosi?

Penzijsko osiguranje:
Preplaeni iznosi doprinosa automatski vam se vraaju kada doe
vreme za penziju. Ali, ove doprinose moete, na zahtev, dobiti i ranije.
To je mogue im izvrimo konaan obraun preplate.

Zdravstveno osiguranje:
Preplaeni iznosi doprinosa mogu da vam se vrate na zahtev. Zahtev
se mora podneti do kraja tree kalendarske godine koja sledi posle
godine kada su doprinosi uplaeni. (Zahtev za godinu uplate doprinosa
2013. mora se podneti najkasnije 2016.godine).


Ima li viestruko osiguranje uticaja na minimalnu osnovicu
doprinosa?

Kod viestrukog osiguranja GSVG sa ASVG, za vae doprinose po
GSVG ne vai minimalna vrednost ako zbir svih osnovica doprinosa
dostie minimalnu osnovicu doprinosa po GSVG.

Doprinosi po GSVG kod viestrukog osiguranja izvode se samo od
stvarnih prihoda od preduzetnike delatnosti. Na primer, ne morate pla-
titi doprinose po GSVG ako niste ostvarili prihode po GSVG (ili ste ak
ostvarili gubitke) i ako vai drugi prihodi dostiu minimalnu osnovicu do-
prinosa po GSVG. Ali ako su vai drugi prihodi ispod minimalne osno-
vice doprinosa po GSVG, onda se kao osnovica za vae doprinose po
GSVG uzima razlika od minimalne osnovice.

Kod viestrukog osiguranja po GSVG sa B-KUVG ove odredbe vae sa-
mo u zdravstvenom osiguranju!



16
3. PENZIJSKO OSIGURANJE

Za nove osiguranike pomisao na buduu penziju ne igra, uglavnom, jo
uvek neku veliku ulogu. Zbog toga emo ovo poglavlje penzijskog osi-
guranja obraditi samo kratko.


Panja!
Sta osiguranja koji ste ostvarili u drugim penzijskim osiguranji-
ma, ostaje sauvan za penziju. Prelazak na socijalno osiguranje
preduzetnika ne donosi nikakve posledice za osiguranike. U svim
zakonima o penzijama predvieno je da se sta osiguranja sa-
bira.


Ko je nadlean za moju penziju?
ak i ako ste tokom svog ivota stekli sta osiguranja u vie penzijskih
osiguranja, za obraun i isplatu vae penzije nadlean je samo jedan
zavod za penzijsko osiguranje. I to onaj kod koga ste u poslednjih 15
godina ostvarili najvie meseci osiguranja. Ovaj osiguravajui zavod
obradie sve periode koje ste ostvarili kod drugih osiguranja, kao va
lini sta osiguranja. Pri tome zavod primenjuje samo one odredbe
koje vae kod njega.


U odreenim periodima bio/bila sam viestruko osiguran/a. Kom
zavodu za penzijsko osiguranje e biti priraunat ovaj sta?

Ako ste istovremeno obavljali i samostalnu i nesamostalnu delatnost,
onda ste mogli ostvariti sta sa plaenim doprinosima u vie sistema
penzijskog osiguranja. Ali, na kraju je potrebno da se ovaj sta sa pla-
enim doprinosima dodeli samo jednom osiguranju. Ovo se deava
prema sledeem sistemu:

ASVG + GSVG --> Svi meseci osiguranja raunaju se u penzijskom
osiguranju po ASVG (ak i ako je prihod po GSVG vei).

GSVG + BSVG --> Svi meseci osiguranja raunaju se u penzijskom
osiguranju po GSVG (ak i ako je prihod po BSVG vei).



17
Kod obrauna osnovice doprinosa u obzir se uzimaju osnovice dopri-
nosa svih osiguranja koja su uestvovala u vaem viestrukom osi-
guranju.

Koja davanja obuhvata penzijsko osiguranje?
Penzijsko osiguranje stara se da osiguranik i lanovi njegove porodice
budu finansijski obezbeeni i u starosti, u sluaju nesposobnosti za
privreivanje ili posle smrti osiguranika. Najvanije davanje je penzija.
Postoje sledee vrste penzije:
starosna penzija (ene od 60.*/mukarci od 65. godine ivota)
prevremena starosna penzija po osnovu dugog staa osiguranja
koridorna penzija
penzija za osiguranike koji su radili na tekim radnim mestima
penzija zbog nesposobnosti za privreivanje (bez obzira na godine
ivota)
porodina penzija udovi/udovcu, penzija za preivele istopolne par-
tnere
porodina penzija deci


Panja!
Svaki zahtev za penziju zbog nesposobnosti za privreivanje vai
primarno kao zahtev za mere rehabilitacije. Ako nesposobnost za
privreivanje moe biti spreena ovim merama, pod odreenim
uslovima postoji pripadajui pravni zahtev za ove mere rehabilitacije.

Prevencija zdravlja
Penzijsko osiguranje finansira, pored penzije, i boravak u banjama
odn. leilitima ili odobrava dodatne trokove.

Kako se obraunava moja penzija?
Usklaivanjem penzija 2005.g. stvoren je jedinstven penzijski sistem:
Ako ste roeni pre 1. januara 1955: za vas i dalje vai staro pen-
zijsko pravo (pre 2005).
Ako ste roeni posle 1. januara 1955: za vas od 1. januara 2005.
postoji penzijski raun.

* Starosna dob za penziju kod ena bie izjednaena sa starosnom dobi mukaraca.
izmeu 2024. I 2032



18
Obraun penzije za lica roena pre 1. januara 1955:

Za visinu penzije po GSVG presudna su tri faktora:
ukupna osnovica za obraun
penzijski procenti
starost prilikom stupanja u penziju

Ukupna osnovica za obraun: izraunavamo je iz osnovice za obra-
un na dan sticanja prava i ako postoji iz osnovice za obraun za
periode podizanja dece.
Osnovica za obraun na dan sticanja prava: izraunavamo
je iz proseka 300 najboljih ukupnih mesenih osnovica za
obraun.
Osnovica za obraun za periode podizanja dece: fiksni iznos


Detaljne informacije o obraunu penzije broure SVA na temu
penzije.


Penzija predstavlja odreenu procentnu stopu osnovice za obraun.
Ova procentna stopa
izraunava se iz duine trajanja osiguranja;
sve je vea to vie meseci osiguranja moete da dokaete.

Za po 12 meseci osiguranja pripada vam 1,78 % osnovice za obraun.

Ostatak koji iznosi manje od 12 meseci, uzima se u obzir srazme-
rno.


Panja!
Ako odete u penziju pre 60. godine ivota (ene) odn. pre 65. go-
dine ivota (mukarci), morate da raunate sa umanjenjem.




19
Obraun penzije za lica roena posle 1. januara 1955:
Za vas je od 1. januara 2005. otvoren penzijski raun, iz kojeg moete
izraunati svoju penziju. Svaka uplata doprinosa dovodi do toga da se
uveava vae pravo na penziju. Stare uplate doprinosa revalorizujemo u
skladu sa nivoom plata.

Kada poinje voenje mog penzijskog rauna?
Voenje rauna poinje sa kalendarskom godinom u kojoj ste prvi put
stupili u odnos osiguranja sa penzijskim osiguranjem.


Kada prestaje voenje mog penzijskog rauna?
Voenje penzijskog rauna prestaje sa kalendarskom godinom u kojoj
pada dan sticanja prava na penziju.

Na penzijskom raunu evidentiraju se osnovice doprinosa za sve peri-
ode osiguranja. U to spadaju, na primer:
privredna delatnost
period podizanja dece
sluenje vojnog i civilnog roka
period nezaposlenosti
periodi dobrovoljnog osiguranja


Informacija
Formula 65-45-80

Ako u penziju idete sa 65 godina ivota, posle 45 godina staa
osiguranja kao penziju dobijate 80 % vaeg ukupnog prosenog
mesenog dohotka tokom ivota (bruto, do maksimalne osno-
vice doprinosa).



Panja!
Ako u penziju idete ranije (penzijski koridor posle 62. godine ivo-
ta), moratete raunati sa umanjenjem vae penzije. Ako u penziju
idete posle 65. godine ivota, penzija se uveava.



20
Ostvarili ste sta osiguranja i pre 2005.g.
Vaa penzija isplauje se samo delom sa penzijskog rauna. Vrimo
paralelan obraun:
Kompletan sta osiguranja (pre i posle 2005.g.) jednom se vrednuje
prema starom pravu do 2004.
Kompletan sta osiguranja drugi put se vrednuje na osnovu penzij-
skog rauna.
Ove penzije se dele srazmerno stau osiguranja pre i posle 2005.g.
(princip pro-rata-temporis).

Primer
Pre 2005.g. ostvarili ste 15 godina, a posle 2005.g. ostvarili ste 30
godina staa, dakle jednu treinu pre 2005. i dve treine posle
2005. Kao penziju dobijate jednu treinu stare penzije i dve tre-
ine na osnovu penzijskog rauna.

Prva uplata na raun
Od 1.1.2014. budua visina iznosa penzije za sva lica roena nakon 1.
januara 1955. bie vidljiva iskljuivo na penzijskom raunu. Radi bolje
transparentnosti i preglednosti penzijskog rauna, ukinue se paralelni
obraun u dosadanjem obliku i zamenie ga prva uplata na raun.
Prva uplata na raun za period do 2013. odredie se na osnovu trajanja
osiguranja i osnovice za obraun doprinosa i pripisae se ve
postojeem penzijskom raunu kao ukupna uplata.
Postoji li mogunost da se dobrovoljno plaaju vei doprinosi,
kako bi se kasnije dobijala vea penzija?
Svaki osiguranik u obaveznom osiguranju ima mogunost da dobro-
voljno uvea doprinose. Visinu svojih doprinosa moete, tako, da bira-
te slobodno do odreene gornje granice (2013: 8.880 evra).
U svako doba imate mogunost da izvrite uplatu uveanog osiguranja.
Kada odete u penziju, na ime ovih uplata dobiete dodatnu penziju,
kao to je nude i privatni fondovi.

Iznos za koji moemo da uveamo vau mesenu penziju zavisi od sle-
deih faktora:
ivotna dob u trenutku uplate ivotna dob u trenutku odlaska u penziju
Uveanje penzije vee je to se ranije izvri uplata odn. to kasnije isko-
ristite svoje pravo na penziju.



21
4. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Koja lica su obuhvaena mojim zdravstvenim osiguranjem?

Zdravstvenim osiguranjem preduzetnika zatieni ste ne samo vi kao
osiguranik, nego, pod odreenim uslovima, i:
vaa deca
va brani drug
va istopolni odn. vanbrani partner
lan vae porodice koji neguje drugog lana porodice.

Sva navedena lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nema-
ju (obaveznu) linu zdravstvenu zatitu.

Panja!
Dostavite nam imena i datume roenja lanova vae porodice,
kako bismo mogli da odobrimo usluge!


Deca u saosiguranju

Moete da osigurate uz sebe:

branu decu usvojenu decu
vanbranu decu pastorke
priznatu decu unuke

ako ive sa vama u zajednikom domainstvu.
Deca bez roditeljskog staranja

mogu da se osiguraju uz vas ako ih negujete besplatno ili na osnovu
odobrenja nadlenog organa.


Panja!
Ako ste vi i va brani drug osigurani kod razliitih zdravstve-
nih osiguranja, vaa deca su, naelno, saosigurana kod oba
nosioca osiguranja.



22
Informacija:
Starosno ogranienje za saosiguranje
Decu moete, generalno, saosigurati do njihove 18. godine ivo-
ta. Kada vaa deca zavre kolovanje, saosiguranje je mogue
do 27. godine ivota. Preko te starosne granice samo u izuzet-
nim sluajevima.


Za saosiguranu decu ne morate plaati dodatne doprinose.

Saosigurani registrovani partneri i vanbrani partneri

Za saosigurane registrovane partnere i vanbrane partnere morate pla-
titi dodatni doprinos.

U sledeim sluajevima postoji izuzetak, tako da ne morate plaati do-
datne doprinose za registrovane partnere i vanbrane partnere:
Va registrovani partner / vanbrani partner podie jedno ili vie
dece, koja ive u zajednikom domainstvu.
Va registrovani partner / vanbrani partner u prolosti je najmanje 4
godine podizao jedno dete u zajednikom domainstvu.
Vi kao osiguranik primate naknadu za tuu pomo i negu stepena
3, a neguje vas registrovani partner / vanbrani partner.
Va registrovani partner / vanbrani partner prima naknadu za tuu
pomo i negu stepena 3.
Va neto prihod manji je od zatitnog dodatka za brane parove
(1.255,89 evra).
Postoji posebna potreba za socijalnom zatitom.

Saosiguranje lanova porodice koji pruaju pomo i negu
Sledei lanovi porodice imaju pravo na saosiguranje, ako nemaju
zdravstveno osiguranje, a imaju prebivalite u Austriji:
brani drug bliski roaci do 4. stepena
registrovani istopolni partner (po pravoj ili bonij liniji)
vanbrani partner usvojena deca, pastorci i deca
tazbina do 4. stepena bez roditeljskog staranja
(po pravoj ili bonoj liniji) usvojioci, ouh/maeha i
hranitelji



23

Osim toga, vae i sledei uslovi:
Glavni osiguranik prima naknadu za tuu pomo i negu stepena 3
ili vieg stepena.
Glavni osiguranik neguje se u kui (ne u bolnici ili ustanovi za negu).
Lice koje obavlja negu koristi svoju radnu snagu preteno za
pomo i negu.
Nega se ne obavlja kao preduzetnika delatnost.

lanovi porodice koji neguju drugog lana porodice, generalno, ne pla-
aju dodatni doprinos.

U emu je razlika izmeu davanja u naturi i novanih davanja
u zdravstvenom osiguranju?

Kao osiguranik u zdravstvenom osiguranju preduzetnika imate pravo
na davanja u naturi ili novana davanja.

Davanja u naturi
Kao korisnik prava na davanja u naturi, moete kod lekara koji imaju
ugovor sa nama da pokaete svoju elektronsku karticu i da se tamo
leite na teret SVA.

Novana davanja
Kao korisnik prava na novana davanja, kod lekara ste tretirani kao pri-
vatan pacijent i morate platiti raune najpre lino. Naknadno ete od
nas dobiti naknadu prema tarifi.

Imam li pravo na davanja u naturi ili novana davanja?

U prve tri godine zdravstvenog osiguranja po GSVG ili kod vie-
strukog osiguranja: imate pravo na davanja u naturi.
Od etvrte godine zdravstvenog osiguranja po GSVG: visina vae
privremene osnovice doprinosa odluuje o vaem pravu na davanja.

Va godinji prihod manji je od granice za davanja u naturi
(2013: 62.159,99 evra): imate pravo na davanja u naturi.
Va godinji prihod vei je od granice za davanja u naturi
(2013: 62.159,99 evra): imate pravo na novana davanja



24
Koje opcije postoje u zdravstvenom osiguranju po GSVG?
Svoje osiguranje moete da individualno prilagodite svojim potrebama.
Imate sledee opcije:

Za osiguranike koji imaju pravo na davanja u naturi
pravo na puno novano davanje ili
pravo na novano davanje za posebnu kategoriju

Za osiguranike koji imaju pravo na novano davanje
pravo na novano davanje za posebnu kategoriju

Pravo na puno novano davanje

Ova opcija odgovara ranijem svrstavanju u viu kategoriju. Kod odlaska
lekaru, nabavke lekova i u posebnoj kategoriji bolnica tretirate se
kao privatni pacijent i plaate usluge najpre lino. Mi vam nadoknau-
jemo trokove po tarifi, ali maksimalno 80 % trokova.

Ova opcija kota 92,90 evra meseno (vrednost u 2013), kao doplata
uz normalne doprinose za zdravstveno osiguranje.

Pravo na novano davanje za posebnu kategoriju

U ovoj opciji imate pravo na novane uplate samo u vezi sa
posebnom bolnikom klasom.

Ova opcija za lica koja imaju pravo na stvarne usluge kota
74,33 evra (vrednost 2013.) meseno dodatno na redovni doprinos
za zdravstveno osiguranje. Za lica koja imaju pravo na novana
davanja ova opcija je od 2013. besplatna.

Kada poinju, a kada prestaju ove opcije?

Ova opcija poinje, naelno, prvog dana u mesecu posle podnoenja
zahteva. Ali ova opcija moe da pone i onda kada pone obavezno
osiguranje. Ali, da biste to realizovali, morate u roku od 4 nedelje od na-
eg obavetenja o poetku obaveznog osiguranja podneti zahtev.



25
Ova opcija prestaje sa prestankom obaveznog osiguranja. Ali, ona
moe prestati i istupanjem. Moete istupiti iz osiguranja najranije na kra-
ju kalendarske godine koja sledi posle poetka ove opcije. Posle toga,
istupanje je mogue samo na kraju kalendarske godine. Ako ne pla-
ate dodatne doprinose, mogue je da vas moramo iskljuiti iz ove op-
cije.


Panja!

Ako imate pravo na davanja u naturi i optirate za pravo na pu-
no novano davanje ili pravo na novano davanje za posebnu
kategoriju, naknadu za posebnu kategoriju bonica moemo da
vam isplatimo tek po isteku peroda ekanja od 6 meseci. Ako
ste neposredno pre poetka ove opcije imali pravo na davanja u
naturi, period ekanja skrauje se za duinu perioda u kome ste
imali navedeno pravo.


Zakljuili ste dopunsko privatno osiguranje
Ove opcije mogu biti interesantne za vas ako imate pravo na davanja u
naturi i ako ste zakljuili dopunsko privatno osiguranje za bolniko
leenje. U tom sluaju, pravo na novano davanje za posebnu kate-
goriju bolnica moe dovesti do toga da se smanji premija vaeg privat-
nog osiguranja.

Koja davanja sadri zdravstveno osiguranje?


Panja!

Ako imate pravo na davanja u naturi, morate sami platiti deo
trokova vaeg leenja. Ovaj udeo oznaava se kao participa-
cija.




26
Informacija:
Moete biti osloboeni participacije.
To je mogue u sledeim sluajevima:
potreba za socijalnom zatitom (mali porodini prihod)
tekua hemoterapija ili terapija zraenjem
dijaliza
posle transplantacije organa
ako postoji ometenost od najmanje 70 %
lice sa velikim stepenom oteenja
Osim toga, saosigurana deca koja ne plaaju doprinose, gene-
ralno su osloboena participacije. (Izuzetak: pomagala u leenju/
pomona sredstva posle 15. godine ivota, korektivne proteze).
Kod posebne potrebe za socijalnom zatitom (mali porodini prihod),
moete biti osloboeni participacije za recepte.

Pomo lekara

Davanja u naturi
Ako kod lekara sa kojim imamo ugovor pokaete svoju elektronsku
karticu, lekar e svoj honorar ispostaviti direktno Zavodu za socijalno
osiguranje privatnih preduzetnika (SVA). Mi naknadno potraujemo od
vas 20 % trokova na ime participacije (ili 10 % kod lekarskog
pregleda i realizacije zdravstvenih ciljeva odnosno sudelovanja na
projektu "Disease Management-Diabetes Typ 2").
Novano davanje
Kod odlaska lekaru tretirate se kao privatan pacijent. Lekarski honorar
morate najpre platiti sami. Nakon to nam dostavite raun, nadokna-
diemo vam deo trokova (maksimalno 80 %).
Lekovi

Davanje u naturi
Ako su lekovi prepisani na recept kod lekara sa kojim imamo ugovor,
lekove ete u apoteci dobiti uz plaanje participacije za recept od 5,30 evra.
Novano davanje
Lekove koji su prepisani na recept za privatne pacijente, morate platiti
u apoteci sami. Mi emo vam nadoknaditi 80 % cene leka, uz odbitak
participacije za recept.



27
Informacija:

Imate mogunost da i privatne recepte u apotekama obraunate
direktno sa SVA. Pri tome morate da navedete svoje line podatke i
da sledite smernice o ekonominom izdavanju recepata.


Pomagala u leenju / pomona sredstva
Nema razlike izmeu davanja u naturi i novanog davanja
Svi osiguranici po GSVG imaju pravo na pomagala u leenju i pomona
sredstva, kao to su npr. ortopedski uloci za obuu ili elastine arape.
Ova sredstva moete dobiti kod naih ugovornih partnera kao davanja
u naturi

Panja!
Za pomagala u leenju i pomona sredstva zaraunavamo
vam participaciju od 20 %. Ali participacija mora da iznosi
najmanje 29,60 evra.
Od 1. januara 2013. participacija za naoare i kontaktna so-
iva mora da iznosi najmanje 88,80 evra.

Deca do navrene 15. godine ivota osloboena su plaanja par-
ticipacije.


Bolnika nega

Opta kategorija participacije
Nema razlike izmeu davanja u naturi i novanog davanja
Za leenje u sklopu opte taksene klase ugovorne bolnice morate
plaati samo dnevni doprinos za bolnike trokove (izmeu 11 i 17
evra). Sve ostalo je za Vas besplatno.

Posebna kategorija

Davanje u naturi
Kod leenja u bolnici koja nema ugovor sa SVA, od nas ete dobiti nak-
nadu trokova u iznosu od 190,87 evra/dnevno. To odgovara dodatku



28
za trokove nege. Ne moemo da vam nadoknadimo razliku trokova
za posebnu kategoriju.

Novano davanje
Ako imate pravo na novano davanje i odluite se za posebnu kate-
goriju, onda dobijate:
naknadu tekuih bolnikih trokova
paualnu naknadu za posebne trokove
eventualno i naknadu trokova operacije

Panja!
Osiguranicima koji imaju pravo na novano davanje moemo da
nadoknadimo maksimalno 80 % trokova bolnikog leenja.
Stvarni iznos uglavnom je jo manji. Da biste pokrili preostale tro-
kove, savetujemo vam da zakljuite dopunsko privatno osigura-
nje za bolniko leenje.


Porodiljska davanja

Nema razlike izmeu davanja u naturi i novanog davanja
Pregledi sa kartonom trudnoe, kao i pomo babice i diplomirane
pedijatrijske sestre besplatni su za sve osiguranice. Za poroaj u bol-
nici vae navodi u taki bolnika nega.

Porodiljska naknada

Nema razlike izmeu davanja u naturi i novanog davanja
Porodiljsku naknadu dobijate ako, ukoliko je to mogue, angaujete
kunu pomonicu. Majke imaju pravo na naknadu od 50 evra dnevno:
tokom poslednjih osam nedelja pre poroaja
na sam dan poroaja
tokom prvih osam nedelja posle poroaja.

U sluaju roenja vie dece, prevremenog poroaja ili carskog
reza, porodiljska naknada isplauje se 12 nedelja posle poroaja.



29
Naknada za brigu o deci
Ako su vaa deca roena posle 30. septembra 2009, kod naknade za
brigu o deci moete od januara 2010. da birate jednu od pet razliitih
varijanti:
etiri varijante pauala
jedna varijanta u zavisnosti od dohotka.

Varijanta 1: Naknada za brigu o deci iznosi 14,53 evra dnevno. Nak-
nada vam se isplauje najdue do navrenog 36. meseca ivota dete-
ta. (Najmanje 6 meseci od toga mora da koristi drugi roditelj.)

Varijanta 2: Naknada za brigu o deci iznosi 20,80 evra dnevno. Nak-
nada vam se isplauje najdue do navrenog 24. meseca ivota dete-
ta. (Najmanje 4 meseca od toga mora da koristi drugi roditelj.)

Varijanta 3: Naknada za brigu o deci iznosi 26,60 evra dnevno. Nak-
nada vam se isplauje najdue do navrenog 18. meseca ivota dete-
ta. (Najmanje 3 meseca od toga mora da koristi drugi roditelj.)

Varijanta 4: Naknada za brigu o deci iznosi 33 evra dnevno. Naknada
vam se isplauje najdue do navrenog 14. meseca ivota deteta.
(Najmanje 2 meseca od toga mora da koristi drugi roditelj.)

Varijanta 5: Naknada za brigu o deci zavisi od vaeg dohotka: Ona
iznosi maksimalno 66 evra dnevno. Naknada vam se isplauje najdue
do navrenog 14. meseca ivota deteta. (Najmanje 2 meseca od toga
mora da koristi drugi roditelj).


Panja!
Uslovi za dobijanje naknade za brigu o deci (granice dohotka):
Za 4 varijante pauala vae dve granice od 1.1.2010. godine
- opti granini iznos od 16.200 evra godinje
- individualni granini iznos od 60% vaih prihoda u godini pre
poroaja (bez naknade za brigu o deci). Ako izraunani
individualni granini iznos premai 16.200 evra godinje,
tokom celog perioda realizacije prava na paual naknade za
brigu o deci moete realizovati adekvatnu viu dodatnu zaradu.
Kod naknade za brigu o deci, koja zavisi od dohotka, vai
prihodi ne smeju prei granini iznos od 6.100 evra godinje.



30
ta se deava kada samo jedan od roditelja
prima naknadu za brigu o deci?

U tom sluaju se naknada za brigu o deci ne isplauje za maksimalno
mogue trajanje primanja. Ovaj period se skrauje za propisano mini-
malno trajanje primanja drugog roditelja. Kod varijante 1, naknada za
brigu o deci isplaivala bi se npr. samo 30 dana.

Panja!
Ako oba roditelja koriste naknadu za brigu o deci, moraju se
uzeti u obzir obe granice dodatne zarade! Osim toga, svaki rodi-
telj mora podneti odvojen zahtev za naknadu za brigu o deci.


Informacija:
Kao roditelj imate, naelno, pravo na naknadu za brigu o deci
ako za svoje dete primate deji dodatak i
ako ivite sa svojim detetom u zajednikom domainstvu.

Dok primate porodiljsku naknadu, miruje naknada za brigu o
deci u visini porodiljske naknade. Ako je porodiljska naknada ma-
nja od vae dnevne naknade za brigu o deci, onda vam se razlika
ovih davanja isplauje kao naknada za brigu o deci.



Deji dodatak uz paualnu naknadu za brigu o deci

Deji dodatak uz paualnu naknadu za brigu o deci iznosi 6,06 evra
dnevno. Zahtev za deji dodatak mogu da podnesu
samohrani roditelji
porodice sa neznatnim prihodom.

Uslovi:
Va merodavni prihod ne sme da pree granicu od 6.100 evra
godinje. Merodavni prihod izraunava se iz svih vaih privrednih
delatnosti.



31
Kod oeva i majki koji su u braku ili vanbranoj zajednici, godinji pri-
hod partnera ne sme biti vei od 16.200 evra.


Informacija:
Od dana podnoenja zahteva imate najvie 12 meseci pravo na
deji dodatak uz paualnu naknadu za brigu o deci.

Ako primate naknadu za brigu o deci koja zavisi od prihoda, ne-
mate pravo na deji dodatak!



Dopunsko osiguranje
Dobrovoljno dopunsko osiguranje nudi vam mogunost da uz vee
doprinose primate naknadu zarade za vreme privremene spreenosti
za rad (bolovanje) i dnevnicu.


Informacija

Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad: kod
privremene nesposobnosti za rad usled bolesti



Dodatno osiguranje moete da sklopite kod nas putem zahteva. Vai
se doprinosi time meseno poveavaju za 2,5% Vae privremene
osnovice za obraun doprinosa, pri emu je predvien minimalni
doprinos u iznosu od 27,96 evra (vrednost 2013.). Visina uplate
takoe zavisi i od Vae osnovice za obraun doprinosa.

Davanja iz dopunskog osiguranja moete koristiti tek posle est meseci
osiguranja (rok ekanja).

Zbog bolesti sam privremeno nesposoban/na za rad, a elim
da primam davanja iz dopunskog osiguranja. ta mora da
uradim?

U roku od 7 dana prijavite svoju privremenu spreenost za rad naoj po-
krajinskoj kancelariji. Pri tome morate priloiti potvrdu od lekara. Svakih
14 dana morate dokazivati da vaa privremena spreenost za rad i dalje
traje.



32
Koliki je iznos moje naknade za bolovanje?

Naknada za bolovanje iznosi najmanje 27,73 evra po danu
(vrednost 2013.). Od privremene osnovice za obraun doprinosa u
visini od otprilike 1.390 evra meseno (vrednost 2013.), dnevna
naknada za bolovanje iznosi 60% dnevne osnovice za obraun
doprinosa.

mesena osnovica za obraun doprinosa : 30 =
dnevna osnovica za obraun doprinosa

Panja!
Davanja moete da primate od 4. dana vae privremene spree-
nosti za rad.
Davanja moete da primate najdue 26 nedelja bez prekida.



Novana potpora kod dugotrajne bolesti
S novom novanom potporom kod dugotrajne bolesti od 2013.
znaajno je poboljano socijalno osiguranje za samostalne delatnosti.

Informacija:

Imate pravo na novanu potporu kod dugotrajne bolesti, kada i
ukoliko:
ste samostalno zaposleni i zdravstveno osigurani
prema GSVG-u.[ZP1]
redovno ne zapoljavate nijednog radnika ili zapoljavate manje od
25 radnika.
nastavak rada preduzea zavisi od Vaeg linog radnog doprinosa.


Koliko dugo imam pravo na potporu?
Imate pravo na novanu potporu od 43. dana spreenosti za rad koju
je ustanovio lekar. Pravo postoji za vreme trajanja spreenosti za rad;
za jedno te isto oboljenje maksimalno 20 nedelja.

Ako ste primali novanu potporu 20 nedelja, za dalje pravo morate biti
zakonski zdravstveno osigurani 26 nedelja.



33

Koliko iznosi potpora?
Visina potpore iznosi 27,73 evra po danu i ne zavisi od visine
primanja.

Kako i gde mogu da zatraim novanu potporu?
Svoju uslugu moete da zatraite u svom regionalnom birou SVA. Za
to Vam je potrebno lekarsko uverenje o privremenoj spreenosti za
rad. Njega izdaje Va lekar.

Kojih rokova moram da se drim kako bih dobio novanu
potporu?
Ako se nasluuje dugotrajna bolest, najbolje je da posetite lekara koji
e Vam potvrditi privremenu spreenost za rad. Od poetka Vae
privremene spreenosti za rad, za to imate najvie 4 nedelje.

Obavetenje o trajanju bolovanja morate da date na uvid u SVA u roku
od dve nedelje, poevi od dana kad je lekar utvrdio privremenu
spreenost za rad. U sluaju da zahtev niste podneli na vreme, pravo
na uslugu imate tek od dana kada ste podneli zahtev.

Nastavak privremene spreenosti za rad svakih 14 dana treba da
potvrdi lekar i javi u SVA u roku od jedne nedelje.

Da li mogu da uz novanu potporu dodatno dobijem naknadu za
bolovanje iz dodatnog osiguranja?
Da, od 43. dana privremene spreenosti za rad zbog bolesti moete,
pored zakonom predviene potpore od 27,73 evra, dobiti i naknadu za
bolovanje iz dodatnog osiguranja.







34
5. OSIGURANJE OD POSLEDICA NESRENOG
SLUAJA

Koje rizike pokriva osiguranje od posledica nesrenog sluaja?
Najvaniji zadatak osiguranja od posledica nesrenog sluaja jeste
zatita ljudi na radu. Ako, ipak, doivite nesreu na poslu ili profesio-
nalnu bolest, onda emo pokuati da vam u okviru osiguranja od po-
sledica nesrenog sluaja pomognemo u medicinskom, profesionalnom
i socijalnom pogledu.
Doprinos za osiguranje od posledica nesrenog sluaja po ASVG odn.
FSVG ne zavisi od prihoda, nego je isti za sve. U 2013.g. meseni
doprinos za osiguranje od posledica nesrenog sluaja iznosi 8,48 evra.
Doprinosi se plaaju kvartalno i doznaavaju Zavodu za opte osigura-
nje od posledica nesrenog sluaja (AUVA). Za gotovinska davanja osi-
guranja od posledica nesrenog sluaja relevantna je osnovica za obra-
un. Za gore navedeni iznos ona je 18.596,66 evra godinje (vrednosti
za 2013).
Informacija

Uveano osiguranje u osiguranju od posledica nesrenog
sluaja

U sluaju nesree na poslu ili profesionalne bolesti, plaanjem
obaveznog doprinosa imate pravo na davanja u naturi i gotovini.
Osnovica za obraun gotovinskih davanja pre svega renti
uglavnom je neznatna. Zato u osiguranju od posledica nesrenog
sluaja moete da se osigurate sa uveanjem i time ostvarite veu
osnovicu za obraun.

Za uveano osiguranje predviena su dva stepena. Mogui su sle-
dei godinji doprinosi i osnovice za obraun (vrednosti za 2013):

Uveano osiguranje I Uveano osiguranje II
Dopunski godinji doprinos 101,71 evra 152,79 evra
Godinja osnovica za obraun 30.410,95 evra 36.405,30 evra

Zahtev za uveano osiguranje morate podneti kod nadlene po-
krajinske kancelarije AUVA. Dopunski doprinos naplauje direk-tno
AUVA.



35
6. SUBVENCIJE KOD OSNIVANJA PREDUZEA


Informacija:
NEUFG: Zakon o subvencionisanju novih preduzea


NEUFG treba da rastereti osnivae preduzea tako to se, na zahtev,
nee potraivati odreene naknade. U to spadaju odreene
takse za overu
administrativne takse
naknade na platu za radnika
porezi.

Uz odreena ogranienja, NEUFG vai i kod preuzimanja preduze-
a.
Ko moe da dobije subvencije i gde da se informiem o tome?
Subvencije pripadaju, naelno, svim licima koja obavljaju samostalnu
delatnost. Savete ete dobiti:

kod zakonskih interesnih predstavnitava
u pokrajinskim kancelarijama SVA.



Informacija:
Osnivanje preduzea: stvara se nova struktura preduzea da bi
se ostvarili prihodi iz neke od sledeih oblasti:
zanatska / preduzetnika radnja
samostalan rad
poljoprivreda i umarstvo.

Prenos preduzea: postojee preduzee prenosi se sa dosa-
danjeg vlasnika na drugo lice. Ovaj prenos moe se obaviti uz
naknadu ili besplatno.





36
Panja!
Ako se menja samo pravni oblik nekog drutva (npr. sa OG na
GmbH), onda se ne radi o osnivanju novog preduzea.

Osim toga, vlasnik novoosnovanog ili prenesenog preduzea ne
sme da bude neko ko je ve obavljao slinu vrstu posla u predu-
zeu.

Dalje, novoosnovano preduzee ne sme u prvoj godini rada da se
proiruje drugim, ve postojeim (delovima) preduzeima. Tak-
vo proirivanje morate bez odlaganja prijaviti nadlenim organi-
ma. U tom sluaju se povlae date povlastice.


Primer
Neki stolar je pre deset godina obavljao samostalnu delatnost,
ali je posle dve godine, zbog finansijskih razloga, prestao da radi.
Posle toga je zasnovao radni odnos. Ako bi sada ponovo eleo
da osnuje stolarsko preduzee, ne sme da koristi povlastice.



7. PREVENTIVNA ZATITA LICA KOJA OBAVLJAJU
SAMOSTALNU DELATNOST

Kao preduzetnik ili lan privrednog drutva koji je u zdravstvenom osi-
guranju obavezno osiguran po GSVG, morate od 1. januara 2008, na
osnovu BMSVG, plaati doprinose za preventivnu zatitu lica koja oba-
vljaju samostalnu delatnost. Izuzetak predstavljaju Opting in korisnici
zdravstvenog osiguranja i korisnici dobrovoljnog penzijskog odn. oba-
veznog osiguranja po 14a, b GSVG.

BMSVG = Zakon o dodatnom zbrinjavanju radnika i lica koja
obavljaju samostalnu delatnost





37
Ako imate penzijsko osiguranje po GSVG ili FSVG, a izuzeti ste od
zdravstvenog osiguranja po GSVG prema 5 GSVG (Opting out), ili
ste obavezno osigurani po ASVG, moete u roku od 12 meseci dobro-
voljno pristupiti preventivnoj zatiti lica koja obavljaju samostalnu delat-
nost, nakon to ste poeli da obavlja svoju samostalnu delatnost.

Doprinosi ine 1,53 % privremene osnovice doprinosa. Od odreenog
modela zavisi koju osnovicu doprinosa ete izabrati:
obavezni model: osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje
dobrovoljni model: osnovica doprinosa za penzijsko osiguranje.

Doprinose naplaujemo zajedno sa doprinosima socijalnog osiguranja.

Panja!
Doprinosi za preventivnu zatitu lica koja obavljaju samostalnu de-
latnost izvode se uvek iz privremene onovice doprinosa i ne vri
se njihov naknadni obraun.

Doprinose doznaavamo penzijskom fondu koji vi odaberete, pri emu
moete da birate izmeu 10 odgovarajuih fondova spisak na strani
43. Ako ste za svoje zaposlene ve odabrali neki fond, i vi ste, takoe,
vezani za taj fond. Ako ne izaberete fond na vreme, bie vam dodeljen
neki od fondova. Fond kapitalizuje vae doprinose.
Kada mogu da primam davanja iz preventivne
zatite lica koja obavljaju samostalnu delatnost?

Davanja iz preventivne zatite lica koja obavljaju samostalnu delatnost
moete da primate
ako ste platili doprinose za najmanje 3 godine i ako ste svoju samo-
stalnu delatnost prestali da obavljate pre najmanje 2 godine ili
ako ste stupili u zakonsku penziju ili
ako ste poslednji put pre 5 godina bili obavezni da uplaujete dopri-
nose u fond.

U sluaju smrti osiguranika kapital se isplauje bliskim lanovima po-
rodice; u protivnom kapital ide u zaostavtinu.



38
U kom obliku mogu da primam davanja iz preventivne zatite
lica koja obavljaju samostalnu delatnost i koliki je njihov iznos?

Visina davanja zavisi od visine uplaenih doprinosa i od uspeha kapi-
talizovanja od strane fonda. Fond vas godinje obavetava o aktuelnom
stanju rauna.

Davanja moete koristiti u raznim oblicima:
jednokratna isplata
prenos u novi fond (npr. ako posle samostalne delatnosti ponete sa
obavljanjem nesamostalne delatnosti)
prenos u penzijski fond odn. privatno osiguranje (radi isplate rente).

Da li se oporezuje preventivna zatita lica koja obavljaju
samostalnu delatnost?

Doprinosi za preventivnu zatitu su poslovni izdatak. Kapitalizovanje u
fondu osloboeno je poreza. Isplata davanja u vidu jednokratne isplate
oporezovano je po povoljnoj stopi od 6 %, a isplata rente generalno je
osloboena poreza.


8. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

Lica koja obavljaju samostalnu delatnost mogu od 1. janauara 2009.
dobrovoljno da pristupe osiguranju za sluaj nezaposlenosti i time po-
boljaju socijalnu zatitu. Radi se o pravom osiguranju za sluaj ne-
zaposlenosti, uz koje moete stei pravo na sva davanja iz osiguranja
za sluaj nezaposlenosti (novana naknada nezaposlenom, pomo u
sluaju nude, itd). Mi naplaujemo doprinose osiguranja za sluaj ne-
zaposlenosti lica koja obavljaju samostalnu delatnosti i doznaavamo ih
Birou za zapoljavanje (AMS). Za davanja iz osiguranja za sluaj neza-
poslenosti nadlean je iskljuivo Biro za zapoljavanje (AMS).



39
Ko moe da pristupi?

Moete da pristupite osiguranju za sluaj nezaposlenosti
ako imate penzijsko osiguranje po GSVG odn. FSVG
ili
advokati sa registrovanom slobodnom delatnou i prema lanu
5. GSVG-a (opting out) su izuzeti od penzijskog osiguranja iz GSVG-a.



Panja!

Ne moete pristupiti osiguranju za sluaj nezaposlenosti

ako ste preli 60. godinu ivota
ili
ako ste dostigli minimalnu starosnu dob za prevremenu staros-
nu penziju
ili
ako ve imate pravo na starosnu penziju odn. rentu.


Do kada se moram izjasniti o pristupanju osiguranju za sluaj
nezaposlenosti i kada poinje zatita osiguranja?

Na prelasku 2008/2009 ve ste obavljali samostalnu delatnost
Ako ste na prelasku 2008/2009 ve obavljali samostalnu delatnost, o
svom pristupanju morali ste se izjasnisti najkasnije do 31. decembra
2009. Ako niste iskoristili ovu mogunost, naredna mogunost za dava-
nje izjave o pristupanju je 1. januar 2018. Od tog trenutka, naelno,
imate 6 meseci mogunost da kod nas date izjavu o pristupanju osigu-
ranju za sluaj nezaposlenosti.



40
Svoju samostalnu delatnost poeli ste da obavljate posle 31.
decembra 2008.
O svom pristupanju osiguranju za sluaj nezaposlenosti morate nas
obavestiti u roku od 6 meseci nakon to smo vas mi obavestili o poet-
ku penzijskog osiguranja po GSVG-/FSVG odn. izuzumanju prema 5
GSVG. Zavisno od trenutka davanja izjave o pristupanju, osiguranje za
sluaj nezaposlenosti poinje:
sa poetkom penzijskog osiguranja odn. izuzetka (obavetenje o
pristupanju u roku od 3 meseca)
ili
u mesecu posle pristupanja (obavetenje o pristupanju posle 3.
meseca).

Ako se o pristupanju ne izjasnite u navedenom roku, pristupanje je po-
novo mogue tek posle 8, 16, 24 ... godina (u roku od 6 meseci od kraja
ovog perioda).

Kako mogu da pristupim?

Pristupnicu ete nai
na naoj internet strani www.svagw.at ili
u vaoj pokrajinskoj kancelaraiji.

Koliko kota osiguranje za sluaj nezaposlenosti?

Ako ste se nekada prijavljivali na osiguranje za sluaj nezaposlenosti,
morate tokom trajanja obaveznog osiguranja u penzijskom osiguranju
odn. izuzetka prema 5 GSVG platiti doprinose, pri emu stopa
doprinosa iznosi 6 % osnovice doprinosa. Moete izabrati jednu od tri
opcije:


Osnovica doprinosa

Meseni doprinos (vrednost u 2013)
1/4 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG
77,70 evra
1/2 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG
155,40 evra
3/4 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG
233,10 evra





41
Panja!
Osnovica doprinosa koju ste odabrali vai za sve vreme trajanja
osiguranja za sluaj nezaposlenosti. Ona ne utie samo na vi-
sinu doprinosa, nego i na obim moguih novanih davanja (npr.
novana naknada nezaposlenom).

Mi naplaujemo doprinose za osiguranje za sluaj nezaposlenosti zaje-
dno sa ostalim doprinosima. Moete da ostvarite periode koji daju pravo
na dobrovoljno osiguranje za sluaj nezaposlenosti ako ste i uplatili sve
propisane doprinose za odgovarajui period.

Mogu li da istupim iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti?

Iz dobrovoljnog osiguranja za sluaj nezaposlenosti moete da istupite
najranije posle 8, 16, 24 ... godina (u roku od 6 meseci od prestanka tog
perioda).

Jo pre 31. decembra 2008. stekao/la sam prava iz osiguranja
za sluaj nezaposlenosti. Ostaju li ta prava ouvana?

Postoje prelazne odredbe koje obezbeuju da neogranieno produe-
nje okvirnog roka i roka za nastavak primanja novane naknade neza-
poslenom i pomoi u nudi, koje je vailo do 31. decembra 2008, vai i
dalje u celosti ili delimino. U tom sluaju morate razmisliti

da li vam je ta zatita dovoljna i da zbog toga neete da pristupite
dobrovoljnom osiguranju za sluaj nezaposlenosti
ili
da li pristupanje osiguranju za sluaj nezaposlenosti ima efekta.



42

Okvirni rok = rok u kome morate imati odreeni broj meseci tra-
janja osiguranja za sluaj nezaposlenosti, kako biste imali pravo
na novanu naknadu nezaposlenom.

Periodi u kojima ste obavljali samostalnu delatnost i bili zdrav-
stveno osigurani po GSVG ili BSVG, produavaju ovaj rok.


Pravom iz ranijeg osiguranja za sluaj nezaposlenosti zatieni ste
ako ste pre 1. januara 2009. bili osigurani za sluaj nezaposlenosti
i obavljali samostalnu delatnost, i po tom osnovu bili zdravstveno
osigurani po GSVG ili BSVG. U tom sluaju neogranieno produ-
enje rokova vai i dalje.
ako ste posle 31. decembra 2008. poeli da obavljate samostalnu
delatnost, a prethodno ste najmanje 5 godina bili osigurani za slu-
aj nezaposlenosti po osnovu zaposlenja. I u tom sluaju vai ne-
ogranieno produenje rokova.
ako ste posle 31. decembra 2008. poeli da obavljate samostalnu
delatnost, a prethodno ste manje od 5 godina bili osigurani za slu-
aj nezaposlenosti. U tom sluaju je produenje roka ogranieno
na 5 godina.


Panja!
Produenje rokova titi vas samo ako jo postoji vae pravo na
novanu naknadu nezaposlenom, ili ako jo uvek moete da
primate novanu naknadu nezaposlenom odn. pomo u nudi. U
suprotnom vam produenje rokova nita ne koristi i trebalo bi da
razmislite o stupanju u dobrovoljno osiguranje za sluaj nezapo-
slenosti, ako i kao lice koje obavlja samostalnu delatnost elite da
se zatitite od rizika nezaposlenosti.



43
Koja davanja iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti mi
pripadaju?
Detaljne informacije o novanoj naknadi nezaposlenom i o pomoi u
nudi www.ams.at Servis za lica koja trae posao Finansije
Davanja.


Informacija:

Vrednosti dnevnih novanih naknada nezaposlenom, ako se
pravo obraunava iskljuivo na osnovu izabrane osnovice dopri-
nosa iz dobrovoljnog osiguranja za sluaj nezaposlenosti (vred-
nosti za 2013):
20,84 evra (pri 1/4 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG)
32,83 evra (pri 1/2 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG)
45,12 evra (pri 3/4 maksimalne osnovice doprinosa po GSVG)



Od kada imam pravo na davanja?

Ako novanu nakndau nezaposlenom koristite prvi put, morate u po-
slednjih 24 meseca (= okvirni rok) pre podnoenja zahteva za nova-
nu naknadu nezaposlenom biti zaposleni najmanje 52 nedelje, na os-
novu ega ste bili osigurani za sluaj nezaposlenosti. Ako ste ve jed-
nom koristili pravo na novanu naknadu nezaposlenom, dovoljno je 28
nedelja osiguranja za sluaj nezaposlenosti u poslednjih 12 meseci
(= okvirni rok). Za lica mlaa od 25 godina postoje posebne odredbe.




44
INTERNI FONDOVI ZA PREVENTIVNU ZATITU
APK Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71100)
1030 Wien, Thomas-Klestil-Platz 1, 4020 Linz, Stahlstrae 2-4
T +43 (0)5 0275-50
E office@apk-vk.at www.apk-vk.at
BAWAG Allianz Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71500)
1130 Wien, Hietzinger Kai 101-105
T +43 (0)1 87807-80181
E bawagallianz@vk-service.at www.bawag-allianz-vk.at
BONUS Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71200)
1030 Wien, Traungasse 14-16
T +43 (0)1 994 99 74
E kundenservice@bonusvorsorge.at www.bonusvorsorge.at/vk
BUAK Betriebliche Vorsorgekasse GesmbH (ifra fonda 71900)
1050 Wien, Kliebergasse 1a
T +43 (0)5 795 79-3000
E buak-bvk@buak.at www.buak-bvk.at
fair finance Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71150)
1080 Wien, Alser Strae 21
T +43 (0)1 405 71 71-0
E info@fair-finance.at www.fair-finance.at
Niedersterreichische Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71700)
3100 St. Plten, Neue Herrengasse 10
T +43 (0)2742 90555-7160
E office@noevk.at www.noevk.at
Siemens Mitarbeitervorsorgekasse AG (ifra fonda 71400)
1210 Wien, Siemensstrae 92
T +43 (0)5 1707-34247
E mvk.at@siemens.com www.siemens.at/mvk
Valida Plus AG (ifra fonda 71300)
1020 Wien, Ernst-Melchior-Gasse 22
T +43 (0)1 316 48-0
E plus@valida.at www.valida.at
VBV Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71600)
1020 Wien, Obere Donaustrae 49-53
T +43 (0)1 217 01-8500
E info@vorsorgekasse.at www.vorsorgekasse.at
VICTORIA-VOLKSBANKEN Vorsorgekasse AG (ifra fonda 71800)
1110 Wien, Modecenterstr. 17, Objekt 3, Ergo Center, Businesspark Marximum
T +43 (0)1 31341-6960
E vk@victoria.at www.vvmvk.at



45
ADRESE POKRAJINSKIH KANCELARIJA
Wien 1051 Wien, Wiedner Hauptstrae
84-86, Telefon 05 08 08-2021, Fax 05 08 08-9129
e-mail: VS.W@svagw.at


Niedersterreich 1051 Wien, Hartmanngasse 2b,
Telefon 05 08 08-2022, Fax 05 08 08-9229
e-mail: VS.NOE@svagw.at

Servisna kancelarija Baden
2500 Baden, Waltersdorfer Strae 31,
Telefon 05 08 08-2072, Fax 05 08 08-9298
e-mail: Service.Baden@svagw.at

Servisna kancelarija St. Plten
3100 St. Plten, Daniel Gran-Strae 48
Telefon 05 08 08-2082, Fax 05 08 08-9299
e-mail: Service.St.Poelten@svagw.at


Burgenland 7000 Eisenstadt, Osterwiese 2,
Telefon 05 08 08-2023, Fax 05 08 08-9329
e-mail: VS.BGLD@svagw.at


Obersterreich 4010 Linz, Mozartstrae 41,
Telefon 05 08 08-2024, Fax 05 08 08-9429
e-mail: VS.OOE@svagw.at


Steiermark 8010 Graz, Krblergasse 115,
Telefon 05 08 08-2025, Fax 05 08 08-9529
e-mail: VS.STMK@svagw.at


Krnten 9020 Klagenfurt am Wrthersee, Bahnhofstrae 67
Telefon 05 08 08-2026, Fax 05 08 08-9629
e-mail: VS.KTN@svagw.at

Salzburg 5020 Salzburg, Auerspergstrae 24,
Telefon 05 08 08-2027, Fax 05 08 08-9729
e-mail: VS.SBG@svagw.at




46


Tirol 6020 Innsbruck, Klara-Plt-Weg 1,
Telefon 05 08 08-2028, Fax 05 08 08-9829
e-mail: VS.T@svagw.at

Vorarlberg 6800 Feldkirch, Schlograben 14,
Telefon 05 08 08-2029, Fax 05 08 08-9929
e-mail: VS.VBG@svagw.at





































B 1/2013-sr
Izdava i prireiva
Sozialversicherungsanstalt der
1051 Wien, Wiedner Hauptstrae
Tel.: +43 (0)5 08 08 Fax: +43 (0)5 08 08-9099
tamparija: SVD Bromanagement GmbH
www.svagw.at