U dutanju je sigurnost

Opominjem sebe da utim i za neko udo uspijevam u tome, utim. Iza zidova svog dutanja krijem se od
tuih uvreda, od zavisti i njihove pohlepe. I razmiljam o tome kako je lijepo i divno. Kako je samo lijepo
okruiti se takvim titom kao to je dutanje. Dok sam potpuno posluna svojoj podsvijesti duboko
uranjam u sopstvene misli i sreujem ih. Izgubljena u tom labirintu dutanja, krijudi se iza zida koji me titi
imam pravo da uradim ta elim. Imam pravo da podstiem misli drugih koji svojim nepromiljenim
govorom otvaraju sve karte, tako ja pobjeujem u njihovoj igri, na njihovom terenu. Ja utim, tek
ponekom rijei ja izronim iz svojih misli, tek da uhvatim daha i ponovo se vradam svojoj taktici taktici
dutanja. Ponovo igram na njihov nain, dok oni pokuavaju dodi do rijei od sopstvenih nesreenih misli,
ja naizmjenino radim i jedno i drugo.
utim, u utnji svojoj sigurna sam toliko da sluam svaku rije koja izlazi iz mojih usta.
Branim se dok istovremeno utim. Jer, pohlepni su ljudi. Nainili su rijei najjaim orujem. utim, to je
moja sigurnost. Ne elim se ubiti sopstvenim orujem.