Disjunktivna koordinacija iz

logickog i lingvistickog ugla

Letnji lingvistiki seminar ISP
Boban Arsenijevid,
Filozofski fakultet u Niu
1
Uvod: logika i jezik
Osnovne informacije o predikatskoj logici.
Osnovne informacije o formalnoj semantici.
Osnovni elementi predikatske logike i njihova
logika svojstva.
Jeziki pandani osnovnih elemenata
predikatske logike.
Nepotpuno preslikavanje izmeu elemenata
predikatske logike i njihovih jeziih pandana.
2
Predikatska logika
Logiki formalizam.
Osnovni elementi: promenljive, kvantifikatori,
predikati, i konstante.
Predikati govore o osobinama promenljivih (o
njihovoj pripadnosti skupovima): zelen(x),
horizontalan(y), slomi(y, u).
Svaka promenljiva mora biti kvantifikovana:
x -y. voli(x,y); *x. voli(x,y).
3
Formalna semantika
Formalna semantika tei da matematikim
(obino logikim) modelima predstavi i objasni
znaenje u prirodnom jeziku.
Najraireniji formalizam predikatski kalkulus.
x -y. voli(x,y) = Svako voli nekog.
x -y. maka(x) . mi(y) . voli(x,y). - ?
x, y. maka(x) . mi(y) voli(x,y). - ?
-x y. maka(x) . mi(y) voli(x,y). - ?

4
Elementi logike u jeziku
Kvantifikatori -, donekle odgovaraju reima
svaki, neki (Bato, daj neki dinar.).
Implikacija () donekle odgovara konstrukciji
ako... onda.
Opseg (redosled interpretacije kvantifikatora:
y, -x, prema -x, y ) donekle odgovara redu
konstituenata:
(1) Svaka maka eli nekog mia. < -,
(2) Nekog mia eli svaka maka. - <
5
Osnovni operatori
Osnovne logike operacije ine konjunkcija
(p.q), disjunkcija (pvq) i ekskluzivna disjunkcija
(pq); implikacija (pq) i, ekvivalencija (pq)
su izvedene (pvq, pq).


6
p q . v
pvq pvq p.q p.q
T T T T T T T
T T T T T
T T T T T T
T T T
Operatori i intuicija
Binarni operatori su samo imena za triplete
istinosnih vrednosti (x, y, R), 16 kombinacija.
Osnovne kombinacije su one relevantnije: ako
je vrednost T relevantnija od vrednosti ,
onda su kombinacije gde dva T daju T (pitanje
da li su oba T?), gde makar jedno T daje T (je li
ita T?) te gde samo jedno T daje T (je li samo
jedno T?) relevantnije od drugih.
Druge izvodimo uz pomod negacije.
7
Jeziki pandan logike konjunkcije
Konjunkcija donekle odgovara vezniku i:
-x,y. maka(x) . mi(y) . voli(x,y) . voli(y,x).
Postoje mi i maka takvi da maka voli mia i
mi voli maku.
Neka maka voli nekog mia (kao) i mi nju.
Neka maka i neki mi se vole.
Prvi konjunktivni operator je teko ne
leksikalizovati, tredi moe i ne mora, a drugi se
nikad ne leksikalizuje.
8
Ne-osnovni binarni operatori
ini se da ak i ne-osnovni logiki operatori
imaju jezike pandane:
-x,y. maka(x) . mi(y) . voli(x,y) . voli(y,x).
Postoje mi i maka takvi da maka voli mia i
mi ne voli maku.
Neka maka voli nekog mia, a mi nju ne.
Neka maka voli nekog mia, ali mi nju ne
voli.
9
Preliminarni saetak
Osnovne logike operacije imaju svoje jezike
pandane.
I ne-osnovne operacije imaju svoje pandane.
Ti pandani su delimini ne odgovaraju im u
potpunosti.
Ovo dovodi u sumnju stav da logiki operatori
imaju jezike pandane.
Dodatno istraivanje, da bi se prelomilo na
jednu ili drugu stranu.
10
Logika (ekskluzivna) disjunkcija
Logika disjunkcija i ekskluzivna disjunkcija
donekle odgovaraju vezniku ili.
-x,y. maka(x) . mi(y) . voli(x,y) v voli(x,y).
Postoje mi i maka takvi da maka voli mia ili
mi voli maku.
Neki mi voli neku maku, ili ona njega.
-x,y. maka(x) . mi(y) . voli(x,y) voli(x,y).
Postoje mi i maka takvi da maka voli mia ili
mi voli maku.
Ili neki mi voli neku maku, ili ona voli njega.

11
Specifinosti jezike disjunkcije
Nebinarna logika disjunkcija se znaajno
razlikuje od nebinarne jezike disjunkcije.
Jezika disjunkcija se ponaa kao kvantifikator.
Jezika disjunkcija uspostavlja skalarnu
implikaturu (npr. u odnosu na konjugaciju).
Jezika disjunkcija nije primitivna operacija
(morfosintaksiki i semantiki argumenti za
njenu sloenost).

12
Nebinarna jezika disjunkcija
U logici postoji debata izmeu dva stava:
1. da ekskl. disjunkcija moe biti samo binarna.
2. da moe biti vielana, u kom sluaju je tana
samo za naizmenine istinosne vrednosti
lanova (T, , T, , T, ... ili , T, , T, , T...).
Vielana jezike ekskl. disjunkcije, implicira da
je samo jedan lan disjunkcije istinit:
Ili si zakasnio, ili si izostao, ili si pravio neke
probleme.
13
Vieznanost disjunkcije
Ved ovo lii na kvantifikaciju (tano jedan).
Rooth&Partee1982 primeduju da disjunkcija
pokazuje svojstva osetljivosti na opseg.
Mika trai batlera ili kuvara
1. trai nekoga ko de raditi kao batler ili kuvar;
2. trai odreenu osobu koja je batler ili kuvar;
3. trai batlera, ili trai kuvara (nisam siguran).

14
Kvantifikatorsko ponaanje: opseg
1. za moju trvdnju vai da Mika trai batlera ili
kuvara;
tvrdim p:= ... batler (x) v kuvar (x)
tvrdim<v
2. za batlera ili za kuvara vai moja tvrdnja da ga
Mika trai.
tvrdim p:= ... batler (x) v tvrdim q:= ... kuvar (x)
v<tvrdim
15
Skalarna implikatura
Kvantifikatori daju iskazima razliitu snagu.
Svi studenti su poloili ispit.
Neki studenti su poloili ispit.
Kvantifikatori vede snage (na skali) ukljuuju
znaenje slabijih.
Upotreba slabijeg kvantifikatora daje slabu
implikaciju (implikaturu) da iskaz sa jaim
kvantifikatorom ne vai.
16
Kvantifikatorsko ponaanje skalarna
implikatura
Skalarna implikatura poput one kod
kvantifikatora:
A: Kako je proao ispit?
B: Neki studenti su poloili. dakle: nisu svi.
moe se prepoznati i kod disjunkcije:
A: Kako je proao ispit?
B: Poloio sam pismeni ili usmeni deo. dakle:
nisam poloio i pismeni i usmeni.

17
Paralele sa kvantifikatorima
Po razmotrenim karakteristikama, i lii na
univerzalni kvantifikator (), a ili na
egzistencijalni (-).
Kupio sam olovku i svesku. (za svakog od
lanova nabrojanog skupa, vai da...)
Kupio sam olovku ili svesku. (za neke od
lanova nabrojanog skupa, vai da...)
Ima li drugih osnova za ovu vrstu analize?
18
Morfosintaksika kompleksnost
Sistem pet osnovnih srpskih naporednih
veznika upuduje na to da neke od njih treba
posmatrati kao morfosintaksiki sloene.



Ako je ili sloeno od i + li, onda i njegova
semantika izvedena od ova dva elementa.
19
? Neg
i i i-li n-i
a a a-li /
Ka dubinskoj analizi ili
Ako je ili sloeno od i i li, onda bi znaewe
ovog veynika trebalo izvesti iz znaenja ova
dva elementa i sintaksike strukture u kojoj se
javljaju (kompozicionalnost jezika).
Znaenje rece li.
Znaenje veznika i.
Znaenje kompleksnog veznika ili.
20
ta je znaenje rece li?
Javlja se kod da-ne pitanja: Da li dolazi?
Ali i uz upitne zamenice: Koga li si zvao?
gde unose znaenje nepoznatog skupa
kandidata i umanjuju upitnu snagu reenice.
Javljaju se u psovkama: Sunce li ti poljubim. i
drugde gde markiraju visoko mesto denotata
odreenog izraza na odgovarajudoj skali:
Bistar li si!, Ovo li si mi doneo?!

21
Fokusno-osetljivi kontrastivni marker
Reca li trai fokalni (prozodijski i
informacijski naglaeni) element u reenici, i
kontrastira ga u odnosu na kontekstualno ili
diskurno date alternative.
Kontrastiranje implicira tenju ovih elemenata
da nose razliitu polarnost.
Uvek privlai fokalni element ispred sebe
(NJEGA li, DA li, KOGA li, SUNCE li).

22
Pojanjenje na primeru
PETRA li si pozvao!?
li(PETRA) = kontrast((Petra), ({Jovana, Marka,
Janka}))
kontrast((Petra, POL), ({Jovana, Marka, Janka},
POL))
Derivirano znaenje: Traim informaciju o
tome da Petra jesi pozvao u odnosu
nanepozivanje drugih mogudih kandidata.
23
Specifinost da-ne pitanja
Kod da-ne pitanja, skup alternativa je
jednolan.
Da li si normalan?
li(Pozitivno) = kontrast(Pozitivno, Negativno)
Pozitivno(normalan(ti)) . kontrast(Pozitivno,
Negativno)
Upitna performativna snaga daje pitanje:
Traim informaciju o tome da jesi normalan,
nasuprot alternativi da nisi?


24
Specifinost liste
li(Pera, Mika, Laza, ika)
Kada li primenimo na listu, ona figurira kao
ukupni skup kandidata koji se kontrastiraju.
li pretvara listu u skup mogudih kontrastnih
konstelacija: {[(Pera), (Mika, Laza, ika)];
[(Mika), (Pera, ika, Laza)], [(Laza), (Pera, Mika,
ika)], [(ika), (Pera, Laza, Mika)]}.
25
Znaenje veznika i
Veznik i/ni moemo definisati kao marker
aditivnosti: lanovi liste se nadodaju jedni na
druge, ime nastaje novi referent.
Kupio sam olovku, svesku, gumicu i podreza.
i{olovka, sveska, gumica, podreza} = x. x=
olovka sveska gumica podreza
Ovim i funkcionie kao univerzalni
kvantifikator.
26
Znaenje veznika ili
li od liste referenata tvori listu kontrastnih
konstelacija, a veznik i je marker aditivnosti,
pa njihova kompozicija rezultira sumom
kontrastnih konstelacija.
Kontrastne konstelacije ograniavaju vaenje
polarnosti na kontrastiranog lana liste.

27
Pojanjenje na primeru
Slomio sam au, olju ili vazu.
Slomio sam
28