DOŠEL BUM V BISTRICU

VII. recital "Josip Ozimec"

1
Nakladnik:
Radio Marija Bistrica

Odabrao i vrednovao Stručni sud Recitala:

mr. sci. Denis Peričić, predsjednik
prof. Vlasta Horvatić-Gmaz
prof. Marija Lamot
mr. Božica Pažur

Uredila:
prof. Ivančica Tomorad

Likovno opremio:
Zvonko Pižir

Grafička priprema:
Slovo, Zagreb

Tisak i uvez:
Tiskara Lovreković, Zagreb

Naklada: 500 primjeraka

Marija Bistrica, listopad 2005.

2
DOŠEL BUM V BISTRICU

VII. recital "Josip Ozimec"

zbornik

Marija Bistrica, 2005.

3
4
Sadržaj:
Denis Peričić, mr.sci. : Jezik i Vjera ili: "Ponos i predrasude"?! ..................... 7
Nikola Maričić: Ponovno u Mariji Bistrici........................................................... 9
Vladimir Korotaj: Na stezi trplenja.................................................................. 11
Željko Vurm: Propovjednik ............................................................................. 12
Tugomir Orak: Dugočasnost........................................................................... 14
Biserka Marečić: Jezušuova suoza ................................................................ 15
Milena Mikuš: Križec....................................................................................... 16
Tugomir Orak: Krvavi dlan.............................................................................. 17
Biserka Marečić: Jutrom prema istoku ........................................................... 18
Branka Jagić: Najti svoju goru ........................................................................ 20
Vladimir Poljanec: V Zvonimirovi vulici .......................................................... 22
Stjepan Rožić: V. .......................................................................................... 23
Stjepan Kovačec - Štef: Molitva ..................................................................... 25
Ivica Jembrih Cobovički: Kaj je mislil Kajbumščak ...................................... 26
Slavko Fijačko: Očenašek horvatskeh grešnikov ........................................... 27
Gordana Drmić: Nema riječi ........................................................................... 28
Dragutin Kontak: Papa, moj dragi .................................................................. 29
Đurđa Lovrenčić: Ovjera naloga .................................................................... 30
Rajko Fureš: Megline življenjske..................................................................... 31
Zvjezdana Čagalj: A ča ti je život.................................................................... 34
Zdenka Maltar:Trnina je cvela......................................................................... 35
Branka Jagić: Spomejnjek s čkominu............................................................. 36
Vinko Hasnek: Zemalske potuvanje ............................................................... 37
Janko Crljenica: Oganj moje duše ................................................................. 38
Marica Težački Grđan: Seznadar .................................................................. 39
Branka Jagić: U kući žalosnoj......................................................................... 41
Zvjezdana Čagalj: Moje Slime ........................................................................ 42
Nadica Čižmek: Stani male............................................................................. 44
Biserka Marečić: Orehuof hara-kiri................................................................. 45
Đurđa Lovrenčić: Človek na granice .............................................................. 46
Vinko Hasnek: Žrtvuval samoga sebe ............................................................ 47
Mirjena Mikulec: Prijateljice ............................................................................ 48
Nadica Čižmek: Slikam ................................................................................... 49
Silvija Butković: Iza žice ................................................................................ 51
Branka Rupić: Snaga ljubavi .......................................................................... 52
Ivana Debeljak: Nestrpljiva ............................................................................. 53
Dragutin Kontak: Naj mi reč zeti .................................................................... 55
Ivanka Bičak: Bistrički nokturno ...................................................................... 57
Ivančica Tomorad, prof.: "Na stezi trplenja" .................................................. 59

5
6
 Jezik i Vjera

ili: "Ponos i predrasude"?!

U sedmoj godini svoga neprekinutoga života, Recital "Jo-

sip Ozimec" u Mariji Bistrici ostaje trajan, pouzdan i, u svom
temeljnom koncepcijskom usmjerenju, jedinstven barometar
aktualnih domaćih – "trojednih"! - pjesničkih nagnuća, osobito
u razmjerima duhovnoga tematskoga i motivskoga poticaja.
Kao tovrsni pokazatelj, i ovogodišnji je recital iskazao ne-
zanemarivu nekolicinu vrsnih poetskih ostvaraja, ali i ukazao
na zanimljive, katkad ohrabrujuće, no katkad i drugovrsne
trendove.
Ono što je ohrabrujuće i svake hvale vrijedno, svakako je
neosporiv vitalizam doprinosa koji proizlaze iz kajkavskoga
književnojezičnoga kruga. Bez obzira na to radi li se o stihovi-
ma (uže ili šire shvaćene) nabožne odnosno transcendentalne
inspiracije, ili pak o drugim tematsko-motivskim obzorjima,
kajkavski korpus koji iz jeseni u jesen dolazi pred Stručni ocje-
njivački sud vazda i ponovno iznenađuje – dakako, u svome
nemalu vršnom dijelu - zaokruženošću i puninom autorskih
poetika, opravdavajući time prvotnu ulogu Recitala: zamisao o
(još jednoj, ali vrijednoj, i drugačijoj!) smotri i poticalištu krea-
tivnog iskaza na kajkavštini.
Upravo u okvirima duhovnoga nadahnuća, kajkavski reci-
talni korpus nastavlja uvjerljivo izražavati signifikantnu, ukori-
jenjenu - čini se: upravo arhetipsku! - sljubljenost, prirodnu
povezanost kajkavske književnojezične (i ne samo književno-
jezične, nego i one općedruštvene) povijesnosti i sadašnjosti,
sinkronije i dijakronije, s religioznom dimenzijom sjevernohr-
vatskoga prostora: Nacionalnim svetištem Majke Božje Bistrič-
ke kao logičnim središtem.
Iako se – istina je – na Recitalu iznova ističu već znana
imena (što samo po sebi nije loše, jer "smjena generacija" ne
nastupa svako malo), vršni "pjesnici bistrički" (a koji su, umno-
gome i uglavnom, i među vršnim kajkavskim pjesnicima ovoga
trenutka uopće), to ne znači da se ponavljaju literarni i estetski
pristupi i modeli. Naprotiv: uistinu, imponira i raduje neiscrpi-
vost varijabilnosti poticaja iz izvanknjiževne sfere, ma bila ona
sakralna ili svjetovna, kao i neiscrpivost umijeća književne

7
obrade tih poticaja. Osobito veseli ta "pučkost" literarna nas-
ljeđa, koja se odražava i u čakavskim stihovima, a koja pak, u
kajkavskom korpusu, ne zatvara vrata (sasvim suprotno: širom
ih otvara) modernim, točnije postmodernim proplamsajima.
U korpusu pak štokavske lirike dolazi, na žalost, mahom
do drugačijih učinaka. Ruku na srce, može taj učinak biti i plod
subjektivna dojma procjenitelja, no, posebice u usporedbi s
kajkavskim ostvarajima, pjesme ispisane matičnim, službenim
nacionalnim idiomom nedvojbeno, umnogome i uglavnom (uz
časne i nagrađene iznimke, koje se, opet, poglavito afirmiraju
kao kajkavci!) ostaju u nedvojbenoj - kvalitativnoj sjeni.
Je li riječ samo o tome da Recital, što je opet i prirodno i
logično, glavninu svojih natjecatelja nalazi u sjevernohrvats-
kome okružju, ili se ipak radi o pojavi koju članica Stručnoga
ocjenjivačkoga suda mr. sci. Božica Pažur (slažem se: s pra-
vom!) naziva "iscrpivošću duhovne tematike" koja se nerijetko
realizira kao "estetska potrošenost"?!
Bit će da je posrijedi i jedno i drugo: i štokavski ("stan-
dardan" više ili manje), i kajkavski, i čakavski, baš svaki od
triju (četiriju: animirajmo i Gradišćance!) hrvatska književna
jezika, ima snage i mogućnosti izraziti baš sve što na ovom
svijetu postoji, pa i Ono za što ne znamo postoji li ili samo
vjerujemo da postoji…
No, iz područja struke sada ulazimo u druge, samim Re-
citalom sljubljene sfere… Kako ne bismo upali u zamku (laž-
ne) dvojbe između (ovoga ili onoga) "ponosa" i (ovih ili onih)
"predrasuda", završimo, stoga, pozivom, i proširimo ga diljem
zemlje: vjera u jezik i njegove mogućnosti slična je Vjeri. Neki
glasovi stoga mogu biti draži ljudima, ali svaki je, pa i onaj
maleni, ako je iskren, itekako Njemu drag…

Denis Peričić, mr. sci.

8
Recital "Josip Ozimec" i ove je godine svojim prisustvom uve-
ličala grupa kolega iz generacije Josipa Ozimca.
Tom prigodom Nikola Maričić napisao je stihove:

PONOVNO U MARIJI BISTRICI

Opet smo tu gdje svojom svetom rukom
s Alojzijem Blaženim GOSPA CRNA
molitvom krunice - zrnom do zrna –
blagoslov prosiplje nad pobožnim pukom.

Zvonjava zvona do neba se diže

iz Gospina hrama. Nestaje tama
iz brojnih duša. Jer svjetlost sama,
božanska svjetlost u njima se niže.

JOŽI OZIMCU u čase ove lijepe

stigoše drugari iz mladih dana.
Njegove pjesme nek budu im hrana,
pjesme o njemu dušu im krijepe.

Recital sedmi upravo stiže,

a sjećanja naša nikako ne blijede.
Zakoni mijena i za nas vrijede,
opet smo za godinu konačnosti bliže.

Ali ništa zato, jer opet smo tu

gdje živa vjera u vječnost ljepote
i ovozemaljske snaži nam živote
- i na živoj javi, a ne samo u snu.

Mala Subotica, 2005.

9
10
Vladimir Korotaj, Varaždin

NA STEZI TRPLENJA
Na stezi trplenja i jada
tega živlenja po kojemu jašeme kak norci
samo je vrednost,
jedna lepota i ljubaf na svetu,
ogrela nas od glave do pete,
od pete do glave...
Na stezi trplenja i jada
same sem človek postal kaj zna se držati
gda oluje dojdu nat našu strehu,
a lopovi glediju kak šonku odnesti ze stola,
i zgrabiti pečenoga vola,
i biti slavan i vreden do Boga.
Na stezi trplenja i luckoga jada,
koju si mi moramo prejti,
najdemo si društvo, pajdašiju s pekla,
ar oni z neba nemreju vun na prosti plac,
na stezu trplenja,
a njihova steza sreče ni naveke srečna,
makar jeje vekovečna, i mlečna, i slatka, i glatkorečna,
i zato te molimo, Bogek, zmešaj nas skupa,
i pusti nas sikam, kam ko oče i more,
i lekše bumo trpeli to stezo trplenja
na Zemlici črnoj ali pa črlenoj
vre de je ko sklepan i rojen.
Mir nami na stezi trplenja i človečjega jada!

11
Željko Vurm, Đakovo

PROPOVJEDNIK
propovjednik je rekao
kako sigurno
negdje postoji
ono
nešto veliko
nedohvatljivo
svesilno beskrajno
prepuno dobrote
koja se prosipa
kapima srebrne rose
na tek probuđenoj travi
kad ima sunca

propovjednik je rekao
kako ono ima
prepuno ljubavi
koja pada
s kapljicama kiše
što bubnjaju po prozorima
i u dušama ljudi
žednih spoznaje
budi čežnje
za beskrajem
i samorealizacijom
samospoznajom i srećom
i još koječim
što ti ja znam

propovjednik je rekao
sve što se mogao sjetiti
u tom svečanom
času ushićenja
kada su gorjele
debele svijeće
i cvijeće dopuštalo
svilenim leptirima
nestašno treperenje

12
u zoni slatkih mirisa
dok su vjeđe zatvarale pogled
i otvarale srce
propovjednik je rekao
sve što mu je nekad
govorila majka

13
Tugomir Orak, Varaždin

DUGOČASNOST
Taubeki,
usrdni pismenosci,
prenose me nedorečene misli
črez nespokoj čarnih slutnji
vu čalarne senje
nebeskih spodobah.

Huk hoholnih kreluti

trudno vleče gudalo
pa žicah severca,
ter se med listjem
razbire tihi šepet:
"Z tvega peharčeka
minulih cajtof
prelevaju se kapi
neme dugočasnosti
f čakanju blagoslova
i oprostu greha
od Gospodina kateri te luče
z raspela pri zvirku živlenja."

14
Biserka Marečić, Kašina

JEZUŠUOVA SUOZA
Spretrgel je veter svuoju popiefku.

Spregrmeli su jahalci apuokalipse.

Tiči su spuocureli z gniezd,
a veter je zgasel f detuonacije.

I žmefki deždž se zruždžil na zemlu.

Buombaš samehmuorilec raznesel

je spuotruošene živlejne.
Gduo more fstaviti zakurblane gnieve.

Mater je stiha zaprla vrata.

I dok je črez obluok glediela

želieznu touču kaj zatira se do dna
z stisnutuoga serca skuoturacala se ruosa.

I Jezuš je zasuozil f materine suoze.

15
Milena Mikuš, Laz Bistrički

KRIŽEC
V glibinu blata
glavu je pognul.
Pud korakem teškem
iskal iskuplejne.
Nadu mi dal
rouku moju čekal.
Križec na poutu?
Ma nije pravi…IIi?
Oči mučiju.
V Boga glediju?
V blatu svetle iščeju?
G zemlice se liene prigibaju...

Križec se plače...
Vu rouke me primi!
Puglej me!
Pravi sam križec! za te trpim!

Digni me s poda!
Svetle sam vu kmice!

Videti me nečeš!
To kalvarija je tvoja!
Za pleča te tiščim!
I kosti pritiščem!

Digni me s poda!
Svetle sam vu kmice!

16
Tugomir Orak, Varaždin

KRVAVI DLAN
U noći punog mjeseca
kada cvrčci cvrče tužaljke
u oporim deblima
osušenih maslina,
preispitaj svoje grijehe
i stavi šaku krvnika
na zemljani oltar
žutovratih termita.
Duše ubijenih
na tvom će dlanu
uzalud moliti za spas,
dok će se termiti hraniti
prokletstvom krvi i mesa,
a na raskrižju sjena
ptice će s čuđenjem promatrati
tragove oglodanih kostiju,
u vremenu,
izvan vremena,
koje se može mjeriti jedino
svjetlošću vjere u Gospodina.

17
Biserka Marečić, Kašina

JUTROM PREMA ISTOKU

Pomahnitali vjetrovi ljušte drveće

snova u spiralama. Kao nož jabuku.

Sutonom prema zapadu.

Igličaste kiše potapaju gnijezda

divljih grlica na smrekama u matematički
preciznim krivuljama slobodnog pada
kapi i kapljica.

Pustoš goleti u očima.

Divlji golubovi šćućureni u zavjetrinama.

Čuvari nad krhotinama razbijenog zrcala.

U staklu se zrcali ono nešto tamno

tamo u sjeni raspukle vrbe.

Duša je ogoljena. Bez korijena.

Savija se štap stare Josipe

i vjetar je prelama. Zemlja je doziva.

Nebo je tamno, u granulama.

A radio neumoljivo tamduma narodnjake i

crnjake u još nezamućene bistrine pojila
i reprogramira naše urođene matrice
ljudskoga. Ostaje tek ljuštura.

U potrazi za Svjetlom otvara se Golgota

svakodnevnog raspinjanja.

A mi kao agave iz kojih vjetrovi nastoje

istisnuti kap soka, nadanja.

Jutro me nalazi u tjeskobnoj potrazi

18
s odškrinutom Biblijom u ruci.

Kamo krenuti. Gdje tražiti. Ne znam.

Ali jutrom uvijek prema istoku.

Prema Svjetlu.
Prema Izvoru.

19
Branka Jagić, Velika Gorica

NAJTI SVOJU GORU

napeljavane
ja kak i neznajouč
idem huodam
iščem svoju goru
če zakesnila nijesem
kosti več mi jesou prfke i dodošle
kak sama ljuknica na ljuknice
hijeklja cajt svoje špice i šlinge
i vujnje me oblači
i nesim tou cajtovu obleku
a vu mene kak da me sse trga i reznaša
na zapat na sever i sikojkam
i mota me vrti i nesi te durcuk
na šteri sem oblijekla čmi dougi koput
el me on topii
il me brani kak moja skrivalnica

nekak stra me je i pogledati se

a vidim se onak z dalka dalka
i niš slična nijesam one šteru sam si zamišljala
one šteru mislila sam da znam

s kijem se ve to trebam stati

koga to ve videti
dua sem ja sama sebe
el tak strajnska
od gda tak drugačka
el kriva el prava
el to tak od navijek a da ni vidla se nijesem
el ni znala se nijesem
a nišče mi nije rekel i pokazal - to si ti -
el nije štel
el nije znal
il nije mogel
el nijesem dala govoriti
il me se nije mogle najti
el nijesem dala k sebe

20
 el sem se skrivala
morti i od sebe vu črnem koputu
ili sem sama iskala pout

čovek sam treba najti svoju goru

te kamen uoštri če i do krvi srca boleči
il vu mehenu zarasel lijene skriveči
i na guorskem mou licu prečitati
dua svuoj oče biti
sam do kraja muora iti

21
Vladimir Poljanec, Zagreb

V ZVONIMIROVI VULICI

Isto kok v Lurdski steni

kameni
svetečna se cakli voda dok zvira.

V ime Božjega mira

naj f peharu zrcali se vine tebi i meni
i hitro zapeni!

Presveta Devica, Mati Boža, dej se spomeni

samo vsega
dobrega
kaj fčinili jesmo
i onega
kaj še dospeli nesmo,
a budemo več.
Pak vsima nam bude i praf i všeč!

22
Stjepan Rožić, Velika Mlaka

V.
Snatreći u sjeni za sunčana dana
Okružen sam - Bože - svim djelima tvojim
Dok molitvu hvale u srcu ti brojim
Što je duši tako dragocjena hrana

Sad sam dio svega što mi oko vidi

Rasplinut u lišću - vlatima i travi
U nježnome zvuku što se uhu javi
Na širokom polju il' planine hridi

Sad na vrhu krošnje - u peteljci lista

Tad u dašku vjetra što zaljulja grane
Pa u zraci svjetla što na suncu blista

Ja sam tako s tobom već sa druge strane

Jer tvoj duh božanski svuda stići može
O ljubavi vječna - savršeni Bože

23
24
Stjepan Kovačec – Štef, Zagreb
MOLITVA
Jedino je moja suza
ostala čista
Molitva
u kamenu usjekla brazdu
svu tugu nemoći i jada
Molitva
pod ispranim asfaltom
blato do koljena
a možda i dublje
Molitva nad
licemjerjem
profiterstvom
glupostima.
Molitva za
vrelinom iskonske predaje
žar ljubavi
oslobođenje mržnje
da bi oslobođen
nastavio
put prema nebu.

25
Ivica Jembrih Cobovički, Čakovec

KAJ JE MISLIL KAJBUMŠČAK

Kulko natepila je stvorjeno

kaj gifta kerv, dušu, cviet,
a sto ljet je bilo govoreno:
"Srp i bat zmenil bu sviet!"
Vraži naputek je vsak izem,
Če roji červov egoizem.
Vu sebi jošče štujem
naravoču, vesmirsko svetlenje;
proti pekla na zemlje buntujem:
serce mi je žlak, prežgano, kamenje.
Negda kak stekli sem,
a znam - pes ze pesa nesem,
od človeka človek jesem,
skrajec kruha,
znad glave krovek
i ljubav bez nečistoga duha.
Jošče pri pričetku Svieta
pokumrala se peklenska muha
na jabuku vu Edenu,
pak je kuga vušla čez škrlak.
Ter vezda znati bi šteli –
kaj je mislil Kajbumščak?
Ravnetežje vsih planet
občuvava se vu volje Božje.
Tihoča.
Mir.
Opal je na prsa žir.

--------------------------------
natepilo – nečistoća, smeće, prašina; gift – otrov; bat – čekić;
naravoča – priroda; vesmirsko - svemirsko; pokumrati – onečistiti;
ter vezda – i sada; vsih – svih

26
Slavko Fijačko, Koprivnica

OČENAŠEK HORVATSKEH GREŠNIKOV

Oče naš - ak nesi - ja bi štel da jesi

koji jesi - gde si? Mučiju nas besi
na nebesi - če si - gde se zvezda kresi
sveti se - pak sveti dok po nebu leti
ime tvoje - koje spas je duše moje
dojdi kraljevstvo tvoje - nek se tati boje
kak na nebu gde bu - bokcom bolše tam bu
tak vre i na zemli - gde živimo v memli
kruh naš te svagdašnji - neftečni i prašni
daj nam danas - za nas: Apage satanas!
i otpusti nam - mam - čega nas je sram
grehe naše - kaj se praše - dok nam đavol s pekla maše
kak i mi - kaj ve smo: i jesmo i nesmo
otpuščamo - samo gda prek vole damo
dužnikima našem - sima - šenkamo im z vetrom dima
i ne uvedi nas - spas...! spas...! samo reči jeden glas
v napast - pelati nas naj - ak nam ne obečaš raj
nego zbavi nas - od jada - kajti mila nam je nada
od zla - nek se drugem smrkne - nek jim krava crkne
amen - znamen za pekleni plamen ili rajski znamen.

27
Gordana Drmić, Zagreb

NEMA RIJEČI
Nema riječi koje izriču
Nema pojmova koji obuhvaćaju
Nema sredstva koje bi izraziti moglo
čežnju za Tobom

Toplinom Te nazvati prehladno je

Dobrotom
Milinom
Silinom
- preslabo

Isuse, Tebe opisati

- neuspio pokušaj

Sve je ništa,
a Ti si sve.

28
Dragutin Kontak, Zagreb

PAPA, MOJ DRAGI

Veseli mene tvoja smrt,
tvoj odlazak,
jer znam da si završio misiju
i našao zasluženi odmor,
mir, blaženstvo,
svoju lađu na žalu.

Da je meni,
koji nemam ni lađe
niti žala
ni mira
niti posjedujem sebe,
poći za tobom.
Ali ja nisam TI!
Govorio si nam.
Jesmo li razumjeli?
Istinski prihvatili?

Ja imam tek misao.

I to je nešto.
Riječ je izrečena misao.
Od riječi je sve postalo.
Od misli.
I Ti i ja.
Ta što je čovjek drugo nego izrečena misao.
Vratiti ću se u misao
i tako ti se pridružiti.

Mišlju, misli.

29
Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje

OVJERA NALOGA
Zmed zvezdami,
H svietu svetla i vuljice,
Hiža.
Po sredi terga.
Čaka romare,
Čaka nekoga,
Ne čaka nič.

Nič.
Nit ma misel,
Nit ma dana,
Nit ma življa,
Niti stana.

Nie nič do človek

Ke daje smisel
E ne, smisel samu;
Od boje, obljeke, cvietje e htiča.

Tam daljeke,
Tam delje,
Mravlji skupljaju Ijistje
I nišči ne mislji ke im značiju muhe.

Dielame smisle;
Nešči potpisuje nekakve spise.
Sviet je pun odgovorne osobi koje ne odgovaraju
Za muhe
Tere napadaju mravlje.

Težek je život.

...Gda ovjera naloga več nie Njegova.

30
Rajko Fureš, Zabok

MEGLINE ŽIVLJENJSKE

Kaj je smisel življenjski

kam triebame iti
za kaj se skrbeti trieba
vse nas te sprehitavlje i znovič zazava
h kraju gde se megline življenjske nigdar ne zdižeju
gde navek kak beteg nad vsemi nami čubiju
mučiju
i na nas glediju.

Megline življenjske nas i ne pustiju

da prejdeme nikam drugam
jer nie nam trieba nič druge niti videti
da morti mislili ne bi
da drugde je nekaj lepše i bolše
nek te je pri nas.

A i megline življenjske je rastirati moči

te nemre jeden človek
a niti njih par
te mogli bi vsi skup
na kupu
kak brati
kak najsložnejši
kak najbolše pajdašice i pajdaši.

Gda bi se prijeli za ruke

gda bi na vse strani vsi skup mahtati počeli
gda bi se bolšemu vsi kak jeden nadali
za kratek bi se cajt ta trda
debela i pregusta, meglina življenjska
tera si je h našem kraju doma našla
zdignula i hitre prešla
h nekteri drugi kraj
da nigdar nas več nebi mogla držati kak zajčeke male
teri nič druge nigdar h življenju videli niesu
nek same škatuljicu h tere su od navek zaprti bili.

31
Gda megline življenjske
na drugi kraj sveta pošljeme
mogli bume videti i sunčeke
vse une kaj nam je predugi cajt skrite bile
mogli bume glave prema sveklini i topličkomu zdiči
i veseli biti kak detece Gospona našega najvekšega
detece najsrečnejše
tere je hutom prekratkom življenjskom cajtu veselje našle.

32
33
Zvjezdana Čagalj, Kaštel Gomilica

A ČA TI JE ŽIVOT
Ono je jutro zakukurika pivac
Ka svaki put i jednako jako,
Oglasija se tovar dosadnin njakon,
Staron je jopet diga živac.

I sve je počelo sumanuton trkon

Ka da će poje pobić u svit,
Ka da će prispat uz put cvit
I ka da se priša uspori zbrkon.

Ma, ono su jutro zabrecala zvona

Na staroj crkvi ponad malog sela
I običan svit u navikan smela -
Dida se taman peja do Božjega trona.

Tega su jutra sva poja mirovala

Ka da je vrime zauvik stalo.
Poneko čejade je utiho plakalo,
A baba je još više u Boga virovala.

I dok se kolona crna micala kroz misto

Šapjući u spomen riči o didu,
Činilo se da zemja i poje pomalo blidu,
Ma, s jutra je jopet sve bilo isto.

34
Zdenka Maltar, Novi Marof

TRNINA JE CVELA
Belina,
biela,
kak mlieko
trnina je cvela...

Z remečkoga turna
splašeni,
v luft su vušli
golubi…

Din-don, din-don,
dvaput za te
kaj ti je duša
biela
kak mlieko
z angelusom smerti
v nebo poletela.
Trnina je cvela. . .

35
Branka Jagić, Velika Gorica

SPOMEJNJEK S ČKOMINU
pripovijedam ti pripovijedam
al komu to ve

sse je ve to tak kak da govorim jorgovanu

on bar bi me gledel
iak sse jednak same bi dišal
il kak da govorim rastu staromu
a meste riječi odgovora
vu rouke mi prazne žir opane
el to moja souza

il kak da govorim prazne hiži

f šteru je vlijezla smrtna duha
sse je poune čkomine

a i ti
ve tomu sse jednak
niti kak zgubljene više me ne glediš
a ja senek pripovijedam bajam
govorim sem tem gerberem irisem i ruožam
sse te opuojne zmiješane duhe
semu tomu spletenem
povezanem i zarobljenem z bršljanem
vu vijence mirnuoga spajnja

sse je to vezda ljuft

spomejnjek s čkominou zgubljene lepote

36
Vinko Hasnek, Belovar

ZEMALSKE POTUVANJE
Vu ime Božje idem k Bogu
i k Tebe Marija
v čkomine stiha z noge na nogu.

Zname da ima tjeh ki su betežni

i svoje peljame poradi njih i sebe
i zvračeni ideju skup z nami
Peljame po radi tjeh ki posipavleju prah
po lističje tere meca
z vetrem ki svrži canjka
po zemaljskem raslinju

Vu ime Božje idem k Bogu

i k Tebe Marija
v čkomine stiha z noge na nogu

37
Janko Crljenica, Marčana

OGANJ MOJE DUŠE

Čuda je lit pasalo,
kad su te legli u veturu,
kada su te skalali,
u crnu kamaru škuru.

Reka san ti zbogom,

besidu mi nisi tornala,
trepnula nisi okom,
blida si drito ležala.

Oči su tvoje, majko,

oganj moje duše,
plamik ki vječno gori,
vitar ki vajka puše.

Ustala si garofula,
ka dušu moju kiti,
dok bude života i mene,
s manon ćeš vajka biti.

38
Marica Težački Grđan, Varaždin

SEZNADAR
V genjku lučem jermar.
Fali mu noga, ali ima liepi rezbar.
Notri pu prieduli pučiva ciele življenje.
Na afingeru visi svetiečni ancug,
reklec, liegane kiklje, unterkiklje.
Robače, krunaši, šurci, bljuze,
plafte, kuperte, venjkušnice
med špicaj čuvaju senje,
dunst bieline, pepel, lug...

Ručnik na vrati resi zabrejak.

Mom spoda je seznadar:
- tridestipete ženidba
- tridestisedme narudila se čer
- redum druga pa trejča. Komaj Buog dej
- četerdesetdruge čerknja za sina,
pa nazi upetovana čerknja za čer.

Na desni vrati živina je zacajhana:

- Lisa pripuščena pri Pofuku Miški
- prasica "jokširka" kontrahierana,
uprasila se na Pepelnicu.
- šest pari je prašči i trinejščak.
- Šeka je zvergla na Jurjevu
- pura je zvalila pet gingavi puriči,
sedem jajc su zaduški.
- v gurici na severni stroni
mraz je hametice pufuril ciep.
- na svetu Margietu zahirjencu Joži
pusodil sem "biber" čriep.
Kurteš je prehitil trugu,
vernol ga bode na Nigdarjevu!

Prestupnu letu pedesetdrugu

družina mi se kak pu žnuori množi,
a z desni vrat luvi me se smola.

39
Mati Buožja, čepim v jermaru!
Škropni nome zeru milostinje
inače mi za čerknje na seznadaru
taki bodu obedvuoja vrata premola.
.

------------
genjk - hodnik, jermar - ormar, krunaš - svečana marama,
šurc - pregača, špice - čipka, zabrejak - ručni rad na kraju
ručnika, dunst - zapara, čerknja - crta, lug - otopina od lu-
žine i pepela u kojoj se pralo rublje, pripustiti - privesti
na parenje (oplodnju), uprasiti se - okotiti se, zvrči - pobaciti,
truga - stranice na zaprežnim kolima, taki - uskoro, ciep - sortna
loza, čepeti - čučati, gingav - slab, nestabilan

40
Branka Jagić, Velika Gorica

U KUĆI ŽALOSNOJ
tišina tako golo ogoljena stoji
i miruje u čekanju
u kući žalosnoj

bol tinja i traje u svim slikama

na stolu tanjuri
puni su dimno-paučinastih sjena

u praznim stolicama
tama zjapi kao rastvorena čeljust

u svim tkanjima
izblijedjele sve boje kosa tkalja
postojano samo srebro vremena

ni smiješku smiješka znak

pouzdanje je nestalo
kao da je prazan i tih svod nebeski
samo napeti titraj dileme čeka odluku
riječi napokon

i kao citat - poslije svega -

zakašnjenje izlječenja stop
zaniječe budućnost stop

sazidan dugačak stop-zid

ima li sumnje u stop-riječi

ima li sumnje u moć riječi

sretoh tako riječi u potrazi

za kamenom mudraca

41
Zvjezdana Čagalj, Kaštel Gomilica

MOJE SLIME
Kad bi baba
U pojatu stivala kozu
Negdi prid mrak
Ka da je to bija znak
Za maslinu, za smokvu, za lozu
Da pođu leć,
A brda vična
Ponad starega o' crikve zvonika
Zvonila bi zdravomariju
Za snagu tila, za duševnu likariju
I sve bi bilo ka prilipa slika
Iz jada za uteć.
Vidila san lik
Žene na boku ča leži
Gola i sama
I ča se više spušćala tama,
Cila se nikako ježin,
Jerbo slutin da mi
Ništo oće reć.
I kad bi zoron
Dida u poje bacija sime
I molija sveca
Kad bi prid kapelicon kleca,
A baba uprtila brime
U žeji za jemat,
Za steć -
I svakega dana isto -
Ma, ko bi reka da stane vrime
I zabiluži ime
I cilin sobon, svojin svime
Metne timbar i upiše u libar
I moje selo,
Moje Slime.

42
43
Nadica Čižmek, Zagreb

STANI MALE
Stani, ne dielaj norca z mene
v živlenju su me preveč put fkanili
ni ti se dobre penjati po luojtri
na tere frlec fali,
pumori mene, da sebe veliš
kak si dober, kak si bolši nek jesi,
Agnus Dei, naš lubleni bu od tebe
dizajnerskuga raspela dobil,
al' tvuoji Ga griehi neju niš menje boleli
kak mi je, naj me pitati
tak same reda radi,
nije mi dobre, ne bujim se priznati
i gda buš čul
bil buš srečen zbog radi sebe
kak je sudbina plemenita
i duobra spram tebe
stani male,
gruntaj,
kaj misliš,
je divljumu kostajnu lepše v parku
nek pitomomu v šume.

44
Biserka Marečić, Kašina

OREHUOF HARA-KIRI

Pret večer ščeranji cug je došlajsal

još zapakierane senje.

Zažnuorene žnuore na pakietu

fsiekle su se f orehuovu pesem
z vetrom f lupine.

Zbureni vetri f puščave

nemeljuoče melinice raskuomuosali
su lopušinje po trave
i zverteli tanec samuoče f kmice.

A gundravi je oreh f curenju

spelal hara-kiri i raskuolil si
lupinu ot zguora do duol.

Čule se kak puoca raskuolena

duša f črnomu šlajerlinu.

Ščera je počivale na svemu šamrlinu

a zvana je bile čuti nekoga kak igra
Yesterday na gitare.

Puoštar se primil nuoža

da otpakiera senje raskuolenuoga
oreha, a gitara je igrala tak,
tak nekak... nekak

da ni bile muoči znati

jal z zemle jal z neba...

45
Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje

ČLOVEK NA GRANICE

Veljiju da človek gda gda nadmaši samoga sebe.

Ja ne bi znala nič o človeku.
Veljiju da je človek gda gda jak kak bik i ma terde živce.
Ja ne bi znala nič o človeku.
Veljiju da človek gda gda i nie človek.
Ja ne bi znala nič o človeku.
Ja se čudim
Človeku
Veljiku, a malu
Jaku, a tak slabu
Tak človeku, a tak semu onomu ke ga gda gda
Živa pokapa na granice spoznaje.

46
Vinko Hasnek, Belovar

ŽRTVUVAL SAMOGA SEBE

Vlečeju te za rukav
keliju slova
keliju reči
keliju slike
iglu si sam zapikni
od v paperiče zamotanog praha
Mrmlice zidu na stol za cukerem
gde tere stvorenje
zablođene zgublene
zacunjkane zginjene

zapušeju vetri vuzburkaju vodu

zdignjeni vali počneju potapati

potrebuvaš pritisnuti
potrebuvaš stisnuti se
biti mali kukčec.

47
Mirjana Mikulec, Oroslavje

PRIJATELJICE
Plodove jeseni na dar nosimo
šumskim zvijerima, tri prijateljice.
Dozrelu planinu mrvimo,
tijela guje u zemaljske pukotine uvlačimo,
košuljica napuštenih nagi otrov izlijevamo na
mirisne jastučiće, ljekovito bilje.
Pod hrastom na obrubljenim livadama
u suton plešemo, tri vještice.
Na povratku luna po zemlji hoda.
Prvoj daruje nježnost, blagost, beskrajno davanje.
Bore kao gorski potoci život rađaju.
Drugoj daruje mudrost, tijelo hram kameni,
u njemu stanuje molitva.
Trećoj vječiti nemir lutanja, ljepotu odlazaka.

48
Nadica Čižmek, Zagreb

SLIKAM
slikam sonce,
ftiča na plavem nebu,
juternju rosu,
zaspalu potočnicu v trave,
dišeči bieli trnac,
použa v živice,
dvije grlice na štaglju,
jorgovan,
gumbelijum ruožu,
ciklame
slikam
se to, slikam same za te,
ti nemaš cajt,
tebi je dien prekratek,
ti živiš za computer site,
za e-mail
internet
tebe vabi prek-oceanski let
same hodi,
hodi, hodi dielaj,
se je to o'key,
ja bum slikala za te,
a gda se vrneš
- se bum ti diela na display.

computer site - računalna operativna baza s više računala

e-mail - elektronička pošta, e-pošta
display - zaslon, ekran, izlazni uređaj za vizualni prikaz infor-
macija
internet - međunarodna računalna mreža

49
50
Silvija Butković, Đakovo

IZA ŽICE
tu
gdje umiremo

jedno
uz drugo

iza žice
na oblacima

privezani
do jutra

baš tu - stanuje ljubav

51
Branka Rupić, Šibenik

SNAGA LJUBAVI
Pogled mi biži, biži
Put nebeske visine,
A misli mi uz tebe,
Uz tebe, Božji sine.

Znam, i ovog trena,

Ljubav tvoja me prati,
Kad posrnem, Isuse,
Viru i nadu mi vrati.

Kad se zamrsi, zaplete

Života moga mriža,
Ne pridan se Isuse, lako,
Vodi me ljubav s Tvoga križa.

Snašle te, snašle, Isuse,

Snašle krvave muke,
Za nesigurne ko ja,
Probili noge ti i ruke.

A srce, tvoje srce

Virno, ljubavlju tuče,
Uza me sada, danas i sutra
A bilo je, Isuse, bilo i juče.

52
Ivana Debeljak, Zagreb

NESTRPLJIVA
Tko si ti? Kako ti je ime?
Ležiš li i ti ovako sam
dok drugi se zabavljaju vani?
Gdje si sad?
Tako bih htjela, Bože moj,
da se ne prepuštam olako ovoj ljudskosti u meni,
toj nestrpljivosti koja dušu moju vozi
pogrešnom tračnicom.
Odlazi u smjeru suprotnom od Tvog.
Izgovaram riječi prerano -
lupetaju napetim zrakom
poput tog starog vlaka u kojem odlazim.
I puca srce moje.
I tužna sam.
I sama sam.
I stid od Tebe osjećam, Oče,
jer mi opet pružaš priliku;
Rukom svojom grliš mi rame - znak dobrodošlice.
I plačem od Tvoje dobrote;
Silazim; Ulazim u vlak Tvoj.
Nesigurna da će opet pobijediti ljudskost moja,
molim Te za strpljenje.
Ja ne želim izaći na idućoj stanici!
Ne želim tužno čekati na kolodvorskoj klupi
pa zbog nestrpljivosti i opet ući
u krivi vlak
jer najsretnija jesam
putujući tračnicama koje si odabrao Ti.
No, razara me ljudskost u meni...

53
54
Dragutin Kontak, Zagreb

NAJ MI REČ ZETI

Bok, moj Bok,
mi veliju
da me boš kaznil za moje grehe.
Dela i nedela,
misli, reči i propuste.

Kak pak to?

Im cele življenje same delam i delam
i zbetežal sam od dela.
Vništil križa, kotrige,
herc mi šteka,
lasi pobeleli od brige.
Brige za trbuh naponiti,
decu obleči, tenisice kupiti,
poreza platiti.
Se zmisliš?
("Bogu božje, caru careve")

Kak mi neju sakojačke misli dohajale

gda moram znati
bi Ii decu dal f školu ili vu business,
za župnika ili vu politiku.
Sake ima svoje prednosti i svoje mane,
svoje golube bele i svoje črne vrane.
Bok, moj Bok,
im si ti Evu od mojega rebra napraviI
da bi me fkanila,
(kačina kača, prevrtljiva mužača)
jabuku v got dela
kaj me i denes tišči.
Od te dobe
i tvoje jarosti
više nigdar dobre ni.
A reč,
od tere je se postale
("i mati je čina..."),
seme je reshitane:

55
klijajoče, rastoče,
nigdar ne sehnoče.
Dobre i zlo čineče.

Zapraf, mene je same to dopale,

i jedine mi ostale.

Same z rečjo se morem tešiti

rezveseliti, zadovoljen biti.
Same ž njo se morem moliti,
neke povedati,
dušu otpreti,
sebe dati.
Čovek biti.

Znam da me moreš kaštigati,

karati, trapiti,
ali Te prosim, same mi naj - reč zeti.

56
Ivanka Bičak, Bedenica

BISTRIČKI NOKTURNO
Pretuopla je večer
Z Doline sounca
Molitva Časoslova stiha udzvanja
Kmica se polefke spušča
Prešencija se na križni pout otpravla
Zmoučene noge
Vu svečane povorke svieča
Vsaki plamiček
Za nuovi je žiček.

Vu Sekovica
Pri Štijefove kleti
Pajdaši z vinčekom
Živlenju nazdravlaju
Vse brige i betege
Zaboravlaju.

Na Poljanice
Črni se cucek
Oprustil z lanca
Oči mu kak žeravke
Vu trdoj kmici
Primiril se je, ne laje više,
Čaka...

A Črna Marija
Vu biele svetlosti
Nad Bistricu
Bdije.. .

Taki bu jutre
I nuove živlenje
I bistričke pruščenje.

57
58
 "Na stezi trplenja"

Na sedmi po redu recital "Josip Ozimec" pristiglo je 112

pjesama 34 kajkavska autora, 18 pjesama 4 čakavska autora
i 159 pjesama 43 autora pisanih na književnom standardu.
Stručni je sud odabrao za tiskanje 36 radova i oni su sa-
da izloženi vašoj, čitateljskoj prosudbi. Moto recitala kao da je
sadržan u prigodničarskim stihovima pjesme " Ponovno u
Mariji Bistrici"; "…opet smo tu / gdje živa vjera u vječnost lje-
pote / i ovozemaljske snaži nam živote".
Duhovno tematsko određenje u većini pjesama ostaje
nenarušeno bez obzira na njihov izraz; sve su ove pjesme
nastale "na stezi trplenja" ("…i jada / tega živlenja po kojemu
jašeme kak norci"). I upravljene su u nebo kao molitva koja
razotkriva molitelja i njegove sup(u/a)tnike u njihovim "megli-
nama življenskim", u njihovim traženjima i sumnjama, pravim i
lažnim ljubavima i vrijednostima.
Taj mali ljudski put ("biti mali kukčec") koji se cijeli može
upisati u vrata "jermara" – sveznadara, svima je nama tako
drag! Bog kao savršena ljubav posljednji je sudac na tom
putu, a posljednja je pjesnikova molitva:"Znam da me moreš
kaštigati, / karati, trapiti, / ali Te prosim, same mi naj - reč zeti".
Pjesnik smrtnik, u odnosu na Veličanstvo Božje tek patnik kao
i svi drugi ljudi, romarski, proščenjarski će zaključiti:
"Vu ime Božje idem k Bogu
i k Tebe Marija
v čkomine stiha s noge na nogu".
I tako, s noge na nogu, doviđenja do nekog sljedećeg jesenjeg
"Bistričkog nokturna".

Ivančica Tomorad, prof.

59
60
Pokrovitelji:
Nacionalno Svetište MBB-e
Krapinsko-zagorska županija
Općina Marija Bistrica

Medijski pokrovitelji:
HKR, Radio Marija, IKA, Radio 1 Oroslavje, Radio Stubica,
Radio Zlatar, Radio Hrvatsko zagorje Krapina, Radio Zelina,
Radio Megaton, Radio Čakovec, Radio Varaždin, Radio Kop-
rivnica, Hrvatski radio – Radio postaja Nova Gradiška, Grads-
ka televizija Zadar, Varaždinska televizija, Zagorski list,
Večernji list, Časopis Kaj

Suorganizatori:
Općinska knjižnica i čitaonica Marija Bistrica
Osnovna škola Marija Bistrica
Turistička zajednica Općine Marija Bistrica

Organizator:
Radio Marija Bistrica

61
62
63
64