DOŠEL BUM V BISTRICU

X. recital "Josip Ozimec"

Nakladnik:
Radio Marija Bistrica

Odabrao i vrednovao Stručni sud Recitala:

mr. sci. Denis Peričić, predsjednik
prof. Vlasta Horvatić - Gmaz
prof. Marija Lamot
dr. sci. Ivo Kalinski

Uredila:
prof. Ivančica Tomorad

Likovno opremio:
Zvonko Pižir

Grafička priprema:
Slovo, Zagreb

Tisak i uvez:
PLAVA RIJEKA, Zagreb

Naklada: 500 primjeraka

Marija Bistrica, listopad 2008.

978-953-7643-01-0

2
DOŠEL BUM V BISTRICU

X. recital "Josip Ozimec"

zbornik

Marija Bistrica, 2008.

3
4
 "Strast razlike"
Ili:
Uz recitalni jubilej – pjesnički vatromet!
Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih najmanjih (Mt 18, 10) Ka-
men što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni! (Mt 21, 42)

Za uistinu pravo (i uistinu opravdano!) slavljeničko ozračje

ovogodišnjega, desetoga Recitala „Josip Ozimec“ u Mariji
Bistrici moramo ponajprije zahvaliti – pjesnicima!
Na najljepši mogući način, ova zbirka svjedoči da smo
prigodom toga, našega i Vašega vrijednog jubileja dobili i naj-
bolje dosadašnje izdanje recitala, književne manifestacije koja
se, nakon samozatajnih i entuzijastičkih početaka, postupno,
polako, ali sigurno, afirmirala u važnu svehrvatsku autorsku
tribinu.
Prožete poticajnom vodiljom duhovnosti, ovdje okupljene
pjesme iz najsvježije selekcije iznova iznenađuju vitalnošću
autorske kreativnosti u kajkavskome, čakavskome i štokav-
skostandardnome književnojezičnom izričaju.
U ovoj se zbirci, naime, skladno isprepliću naizgled nes-
pojive suprotnosti. S jedne strane, postmodernistička fragmen-
tarnost koju nam pruža marljiva graditeljica vlastita stila Bran-
ka Jagić u Arh.aria - krvavi i skameni čovek buoži / kak v
nulje vujnjske svetlosti / vu sebe sviečou vužgi / ne odrveni ne
zagori ne prekipi / goutaš rieči / sega bolečega se odreči - a s
druge strane sjetna, tradicionalistička osjećajnost dobrodošlo-
ga povratnika na literarnu scenu Milivoja Pašičeka u pjesmi
Odišel je otec zanavek vu raj - Tam zgoraj slaviček tak tiho
popeva / Vsakem je srcu tak bolna žal / Tam zgoraj z duše
tuga se zleva / Jen dober čovek več ne bu se stal.
Ili pak, primjerice, neskriveno agresivna pseudobiblijsko--
posttranzicijska fraza Rajka Fureša u pjesmi Škude od Jude! -
A škude, gde završile škude od Jude, e ih Judek se navžil, / e
si ih je pospravil i za bolše dane čuval, ili ih je morti h / dionice
hložil - podjednako dobro funkcionira u svom lirskom kontekstu
kao i smjerna minimalistička minucioznost Sunčice Orešić u
Medvenjakima - Si jednaki. / Si su bregi / medvenjaki - u svome.
Također, istovrsno se veselimo kako žestokoj pregnan-

5
tnosti provjerenog izraza Biserke Marečić u Krlietki - Ne iščem
več Sevišnjega da mi da te kaj oču / več da mi želu do toga
zeme. Kak ftica nebeska / čakam neba seme - tako i suptilnoj
naznaci transcendencije u Praznoj vazi na stolu nezaobilaz-
nog lirika Vinka Hasneka - čez luknje / veter fučka / podrapane
senje / vu glave mučka / spred ganjka lističje pomeče / cvetičju
latice premeče // a na stolu prazna vaza // čaka svoju rožu /
čaka svoj cvet.
Raznovrsnost pojedinih „rasutih poetika“, ta „strast razlike“
(kako bi rekli Branko Čegec i Miroslav Mićanović) bila je i osta-
la osnovna odlika hrvatskoga (i ne samo hrvatskoga) pjesniš-
tva u posljednja tri desetljeća. Kako smo imali prilike vidjeti iz
pregršti citiranih stihova, taj pluralizam originalnosti i samos-
vojnosti ne odražava se samo u stilskome pogledu, nego i u
izboru motiva, koji se protežu od duboko intimističkih do druš-
tveno aktualnih, izričito „novodobno“ osviještenih.
U taj višeznačni vatromet svih boja i oblika uklapaju se i
iskoraci na štokavskom standardu i na čakavštini, od imanen-
tne dramske napetosti u pjesmi Tvoja kuća napuštena zjapi
Mirjane Mikulec - Srpanjske vrućine, ustajalost maloga grada.
/ Živim s mamom u mojoj i njenoj starosti - do upravo lapidar-
ne, ali neodoljive izravnosti u čakavskim medaljonima poput
onoga pod naslovom Išćen Marije Sošić - Kasno je. Z oka se
sfuzla / Jena mića. Forši i vela. / Kojsto je postala moja muza.
Ukratko: kvaliteta svake književne manifestacije, bez obzi-
ra na to koliko je u nje uvijek važna uloga stručnih procjenitelja
ili organizatora, pokrovitelja, podupiratelja (riječju: sumišljenika
svih vrsta!), ipak poglavito ovisi o - kvaliteti autorskih prinosa.
Dakle - o pjesnicima.
Stoga hvala pjesnicima. Na svih ovih deset godina. Ufaj-
mo se - i na budućih deset… Dvadeset… Trideset…

mr. sci. Denis Peričić

predsjednik Stručnoga ocjenjivačkoga suda

U Varaždinu između Svetih anđela čuvara i 27. nedjelje kroz godinu

Nikola Maričić

6
POD ZVIJEZDAMA

(Uz 10. recital "Josip Ozimec")

Tko je prosuo sićušne zvijezde

nebosklonom,
ta sjajna sunca daleka,
da vječno griju i svijetle vasionom?
Tko je zavrtio brojne planete
što stalno se kreću i vrte
u nepogrešivu poretku?
Otkada… i dokle?
Kreću se i vrte ne časeći časka.
One žive i traju unedogled,
do novoga nekog velikoga praska.

A čovjek?

Tek iskrica neznatna

što bljesne i sagori
u djeliću sekunde – vasionske.
Bez dima i pepela!
Za sobom ostavlja
tek plodove duha
- stremeći u vječnost.
Hoće li dokučiti zvijezde
i svjetove nove?
Hoće li tako opstati?
Ili će zauvijek nestati?!

U M. Subotici 15. siječnja 2006.

7
8
Zdenka Maltar, Novi Marof

NA GOURU

(Na dien 8. Malomešnjaka 2007. god.)

Vekomaj, z voskih stezah na Gouru,

na kolenah, vu biela jutra, još speč,
romareči, z temnih hostah vu zorju,
tebe moleč, pesem stiha posipanu.

Trdajnke žulnate i mozle živleja,

počkomaj, prestrli sme na jentar,
znad joblaki gasle su zviezde droptene,
z komena, tienki, žvrgulel je zvir.

Gda išli sme dimo, išla si za nami,

z detecem v rokah, niežne kak mater
rasipala luč na trudne nam čase, a
v kuruzišču krunila se jesen zriela.

I koraki su naši dukali vu noči,

sikud, išla si za nami, po trnaci, sečah,
z tobom išli sme kak da idu deca.

9
Darko Raškaj Jalšovec, Lobor

PRED VRATI

Zdavna prije souđene nam je

zdavna negde zapisane nam je
pred vrati
čakati
plakati
moljiti
klečati
zvati
preklinjati
kleti
i koučiti

Je tak souđene nam je

je tak zapisane nam je

Bogek dragi, outpri nam vrata

10
Đurđa Ilijaš, Zagreb

LEPTIR IZ KUTIJE

Ako je život sumorno jezero strahova,

Ti si vrutak vjere i samopouzdanja.
Kada me život ne prepoznaje na cesti,
Ti me odvedeš pravim putem.
Mnogi se ogledaju u mojim suzama.
Ti se ogledaš u mojoj duši.
Kada me udare po jednoj strani lica,
Ti me pomiluješ cijelu.
Ako me progone bez razloga,
skrijem se u bjelinu Tvoje duše
i kupam se u njenoj čistoći.
Ukrade li mi itko kamenčić života,
Ti mi pokloniš kutiju šarenih leptira.
Poželim li zagrljaj, Tvoja istina
grli moje noći i dane
jer Tvoja je volja veća od sveg svijeta.
Ja znam da sam iz Tvoje kutije leptir
i ovčica sam Tvoja, a ti, Bože, moj pastir.

11
Ljerka Car Matutinović, Zagreb

KO DA ZGORU RIVAN VELI KAMIK

Rekla san matere: ''Ma, ča san čineća?''

Tako mi se lipo gre da boje ne more bit,
ko da su mi se ovci na broju, a vuk sit.
Kad na vrh briga s fanjsken trudon zrivan
veli kamik, kamik šesan, jušto ko tuka,
va srce mi se črna muka tomba,
vražnji kamik ko da se na neč nameči
zasen se zonineči i zdolu zafijuče,
a neboška ja moran za njen zdolu poteć
i celo vrime ko munjena teć da ga ćapan
pa se opet šnjen prtin i denovo zgoru rapan
i tako zjuštana se do vrha tapan i rapan,
tapan i rapan, a vranić od kamika se denovo prehiti,
zdolu se obali, a mene banduna i pozabi
i ovci veće nisu mi na broju, a ni vuki nisu siti.
''Povej mi, ma, ča san čineća i za ča mi ovisti žitak rabi?''

12
Mira Galović, Novi Zagreb

ZNAŠ LI KAKO JE TEŠKO?

Znaš li kako je teško biti ponižen i pogažen?

Tonuti do dna gdje nema ničega.
Biti sam u gomili ljudi.
Biti očajan.

Znaš li kako je teško skrivati suze pred prijateljima

i razmišljati o smrti kao jedinom rješenju?
Tražiti riječ ohrabrenja, poštovanja i ljubavi.
Samo jednu riječ i ništa više.

Znaš li kako je teško hodati pustim i mračnim

ulicama života?
Osjećati prazninu u sebi.
Biti bezvrijedan u očima ljudi.

Znaš li kako je teško biti patnik, gubitnik i jadnik?

Uzalud tražiti sreću u danima što dolaze.
I besmisleno lutati svijetom.

Znaš li kako je teško biti osuđen, upropašten,

razapet i pokopan?
Stajati pred sudom i gledati njihova lica.
Znati svršetak i tog filma.

Znaš li kako je teško gledati sretne, uspješne

i hrabre ljude?
Znati sve i ne znati ništa.
Biti netko i zapravo biti nitko.

Znaš li kako je teško stajati i čekati da se

dogodi neko čudo?
Očekivati sretan završetak.
Biti sretan.

Znaš li kako je teško tražiti izgubljeno vrijeme,

ljubav i sreću?
Doživjeti vrhunac i pad.
Biti svoj.
13
Znaš li kako je teško voljeti i mrziti u isto vrijeme?
Dati osmijeh i stisak ruke.
A ne dobiti ništa.
Dati ljubav, a dobiti mržnju.

Znaš li kako je teško kada te ne razumije,

ne sluša i ne voli nitko, baš nitko?
Kada ti svi okreću leđa.
Kada si baš svakome dosadan.

Znaš li kako je tada teško?

14
Marija Maretić, Žminj

MINJI SPOD ZVIZD

zlizane grote
slipega puta
misečina ubahaživa
čuk čuči nidi
noč mrzline me pasiva
stišnjenu mriz zidi

prsti finu prežu suču

klupko se namata
ča namiž vrči
da nit ojača

zamuknjene beside
u fundarinu tihaju
pletenje čeka
lita se krosnaju

vridi li...?
iskati zvizde po nebu
kad voblaki teču
štiti proštijeno
kad voči peču

iskati čovika
u šumi od ljudi
ali pak...
se zbuditi u viri
ki nas je da
ti nan i sudi
___________________________
minji - maleni
ubahaživati - pretraživati
nidi - negdje
pasivati - prolaziti
mriž - među
namiž - između
fundarin - mala udubina na dnu cisterne
tihaju - šute
štiti - čitati
proštijeno – pročitano

15
16
Biserka Marečić, Kašina

KRLIETKA

Zbilam za zbilam skorom nigde niesem bil,

a senak bil sem sigde baš sigde gde je nigde.

Vilinske lasi po puoti prepletene, crvuotuočna

svetlina duplja, misel kak nenaspana nuoč
razdražena, juterna naviek z istu pruopuovedi
sprepletena.

Siva grlica f mene zaruoblena

zalieče se f zide nutrine. Niema sprhnuti kam.

Na stuolu svečica. Ne zuozname več ni suonca

ni meseca. Detlič kluca misel trdekuornu
trdezemnu. Okupal bi se f svetlu šume gda bi ga
bile.

Ali naviek je kesne ob puoldan k meše iti. Duoge

su sene. F sene gitre krlietke. Se je ili neje sejene.

Ne iščem več Sevišnjega da mi da te kaj oču

več da mi želu do toga zeme. Kak ftica nebeska
čakam neba seme.

17
Vinko Hasnek, Bjelovar

PRAZNA VAZA NA STOLU

Napuhani vjeter zrakem frlojba

vu prostor gnete
notarnje strane zida
knauf
site i rešete
zrušil se mrak
vu steklovju putuje sivi oblak
na obločecu mercedesov znak
po našem kraju pela se
opelovog auta strela

Po hrptenjače
sčuka jastreb
skube spod lasi
zakaj vu iste cajte
otpirame nova gradilišta
kopame podzemne garaže
na Mirogoju

Na novem polju
po Lepe Naše

čez luknje
veter fučka
podrapane senje
vu glave mučka
spred ganjka lističje pomeče
cvetičju latice premeče

a na stole prazna vaza

čaka svoju rožu

čaka svoj cvet

18
19
Branka Jagić, Velika Gorica

ARH.ARIA
krvavi i skameni čovek Buoži
kak v nulje vujnjske svetlosti
vu sebe sviečou vužgi
ne odrveni ne zagori ne prekipi
goutaš rieči
sega bolečoga se odreči

zlatnjake
z starem krvavem flekem
kak biljek si imel
f tomou rop

zoprala te voda
dala ti život čist
Krist/al f srcou zasađen
spran ti rop

ne odreči se tajnje
življejnje po pravde srca
ne odreči se pravice
po srcou življejnje
vulezni f te arh.tajnje

za mirakule vezda rezotpri se duša

čovek
daruvana ti rieč
nek te s/pometi
i čuva i brani
nek te zne/rani kriepi nek te
imaš jou
ne zgubi jou
živi jou

20
ne hrousti se sprotivljeni rušt mali
vufajnje mira vu sebe nesi
ne križountaj z roukami
pre/križaj se
mali kukec kukček
i popievaj svoje crk crk crk
domači mali črni šmrček
druobni gregur same si
a ti če baš očeš boudi veliki Gregor
kinđaj se s tuđem al Sam/sa/suobom
drugi sou oprali rouke
i pokuori se oklopnjak
zapraf si naš sednievni zmrvljif-plastičnjak-

ve cajt je laži poharati

vu spoved ji deti
vut špigelj se poluknouti za ries
naj biti kuku kuku
svuoj sout i f sramou imeti
cajt zlo i res/krije
naj se bojati svoja meta biti

ne buoj se
zapopievaj istinske arie
f čast črnouga ti krua
vu slavu črne Matere Marie
Maria Maria
Tva je aleluja arh.aria

_________________________________________________
arh.aria = arhaičan napjev
krist/al = Krist/ kristal
mirakule = (miraculum) čudnovat događaj, čudo; vrsta srednjovjekov-
nog dramskog prikaza

21
tajnja, arh. tajnja = tajna, arhaične tajne
s/pometi = opameti / pometi =opamećuje
zne/rani = ne izrani / rani = hrani
hrousti = kuraži
rušt = hrušt
križountaj = mlataraj
pre/križaj = precrtaj, "poništi" / križaj (u duhovnom) = prekriži se
res/krije = istina /razotkrije; krije = krije, skriva
smrček, gregur = mali crni kukac "skakavac"
Gregor Sam/sa/suobom = veza: Gregor Samsa "Preobrazba" Franz
Kafka; gregor sam sa sobom

15. 6. 1508. u Senju tiskani Marijini mirakuli

………………………………………………………………………………
…

15. 6. 2008.

22
Slavica Sarkotić, Lekenik

LAMENTACIJA NAD PODIVLJALIM RUŽAMA

Odložih
Teret odgovornosti
Pored tegle s ružičastim petunijama
Poput vreće
S plastičnim bocama
Tako lako, tako primjereno
Današnjem neodgovornom vremenu

Dovoljno sam stara

Da budem neodgovorna
Rekoh
Djetliću koji me promatrao
S drveta lijeske

Na mjestu
Davnih rezova koža je otvrdla i gruba
(ožiljci koji više ne bole)
svilena je samo po rubovima

Sačuvah
Grane za ptice
Ta gdje će se inače gnijezditi
( a svi su rekli moraš grane obrezati)
i sretna sam što ptice pjevaju raznoliko
a susjed kaže, seru mu po ogradi

Ali jabuke, jabuke,

A rekoh mužu, samo bez pesticida
Ja sam svoje tretirao, govori susjed
Pa su mu jabuke krupne i crvene

Domovina, to smo ja i moj vrt

Reče davno buntovnik Voltaire
Pa se ne dam iz svoga vrta

Nihil novum sub sole

Govorio je moj bivši šef

23
Ali on je patolog
Pa su mu pogledi ponekad patološki

Moj vrt je moj autoportret

Zato posadih lješnjake
A livade zarasle u korov
Jabuke pak podivljale

Kraj je već na Arktiku

Gdje se topi polarni led
Rekoše danas poslijepodne na vijestima
Nemam razloga ne vjerovati

24
Rajko Fureš, Zabok

ŠKUDE OD JUDE!
Vučili su nas i furt nam povedali kak nam je najdrajšega
i najbolšega Jezušeka do hčera h zvezde hkival, kak Ga navek
je kušuval. Vsemi tumačil je furt kak Te zaistinu je najbolši
človek kaj igdar po svietu hodil je. Mam več drugi čas, kaj tie
dragi nam pajdaš speljal je?! Judek naš, kak te dobre je i
poznate, kak tat je od pajdašof prešel k unam kaj su mu, ne
same jemput, glavu odseči šteli. Ne same da k njim prešel je
- nek im je prepovedal Pajdaša svojega najvekšoga - Unoga
teroga husebe za istinu je mel za Gospona i Sina Jedinoga.

Došli bume i do toga e te vsaki med nami razmeti more, jer

nihči toga našega dragoga Judu nie nigdar po drugomu znal
nek kak unoga teri je navek prvi bil unda gda Gosponu se pri
ruke najti triebale. I unda gda za pravicu se zdignuti triebale
je, Judek je navek prvi bil. Unda gda su se drugi h kraj metali,
Judek se nigdar spremišlaval nie, navek je po pravice se
postavil. Gda šteli bi povedati kaj i zakaj dogodile se, e su
mu same penezeki zadišali i nekaj dobroga h življenju
prinesli, tuj dojdeme do unoga kaj razmeti nikak nemreme.
Kak vse te skup zgledi nam prepoznate - rastumačiti
nemreme si zakaj Judek nam najdrajši vse te napravil je.

A škude, gde završile su škude od Jude, e ih Judek se navžil,

e si ih je pospravil i za bolše dane čuval, ili ih je morti h
dionice hložil. E si je morti ljetrikicu črnu nabavil i vilu si
privuščil ili si je mlajšu pucu dopeljal - niti nam odgovor
nate najti se nemre. Gdo zna, same bi Judek nam, da zdaj je
med nami, povedati mogel, kaj mu na pameti ciele tu vrieme
bile je i kaj ga te k škudicam je vljekle.

Nehči drugi denes i zdaj se z škudami spremeče, a Juda –

Judek naš dragi, na štrikecu nie ih se niti žil, a niti je zanje jel
i pil. Mam čem penezeki su h žepeku se našli, Judek naš
dragi vrnuti se štel, da bi pak z Jedinem i z pajdaši bil, a več
vrnuti mu moči bile se nie.

Pitanje bez odgovara vse jedne ostaje, a zakaj Pajdaša

najdrajšega unda si izdal i prodal, Judek naš dragi?!

25
Marko Gregur, Koprivnica

***

skidaju se s neba sveci

rafalnom paljbom verbalnih mitraljeza
majka božja pada mrtva
zbog ispruženih malih ruku
socijalnih slučajeva
i bog spava s cigankama
po terasama kafića

preko kava s mlijekom

kreditiranih ključeva automobila
sa sjajnim privjescima
i izložbe mobilnih uređaja
prostire se vatreni pogled
frustracija i poraza
i odražava plamom u očima
osmogodišnjih nesretnika

oseka misli između stolova

nasukala se glupost
i na nove frizure
pa strši iznad stolova izgovorena
"da rade ne bi morali prositi"
a ja ne mislim tako
ni zakon ne misli tako
pa vadim dvije kune
misleći kako je tužno
odrastati bez djetinjstva

19.-23. listopada 2007.

26
Ana Krnjus, Pazin

NA MOŠTRI
Oči mi pasu
zamaćane i zamrižane
kako na škaline
složene rige i kolure
i mrež njima išćen
svakakove figure.
Tu je Pollock i Picasso.
Ja merkan na livo i desno
odzgor i odzdol
pensan i študijan
ma ča su ti pituri
jušto narisali
stešo ne znan.

Na drugin zidu
za mlade nade
slike su vesele i žive
ma najlipje se
šare i šepire
slike Ciceran Ive
i Šarić Barbare.
Tu san se frmala
pozabila vrime
i u lipoti guštala.

Na počasnim mistu
PIETA
sve je na njoj jasno
sve se tu zna.
Pobožno i ponizno
s kalanin šijaron
tu sliku se gleda
i muči.
U naručju
ŽALOSNE MATERE

otkupitel svita
mrtaf leži.
27
Vladimir Šuk, Oroslavje

GOUPČEF PUNTAR

Ja f prsami teglim nevidlive bobradiere,

pak strieljam ves jal em buol ove grude.
Dek negde ogenj liže nečieve ljubaf - dviere,
ja — kanader vodu zdižem vu srcu — posoude.

Ak te osmekneju zmaskierani nuori cajti,

če te opere odbieglo tajkunsko seme,
ja obečal bum zgublenu tvuoju decu najti,
ja Goupčef sem puntar za svietle teme.

Gda nešči zvuhle ideje gura f kmicu,

ja dotikavlem svuoj nevuren srce - lampaš,
pak ti svietlim istinu, em smieh na licu,
em ja nies gingavi fašnički Kristuš.

Ja f srcu montieram žmehku haubicu,

pak tučam furt šare rojže po "kaj — grudi".
Dek negde na truon snube grdog vubicu,
naj se meni za hasnovitu ljubaf soudi.

28
Sanja Damjan, Koprivnica

TRI SENJE

V hižici.
Kuruzni žganci.
Pogača.
Klobasi za polne,
zelje i krompera.
Ocvirki.
Prezvušta.
Špeka.
Luka.
Hiža diši, zobi škripleju.
Sega jega.

Robače.
Fine gače.
Lepe kravate.
Mefke čarape.
Suknje.
Dučani puni vsega.
Skupi kaputi.
Glavni aduti.
Cvetje, škampi i
skupe ,,kočije".
….

Bosi dečec na putu.

Zamusikan.
Ne zna za oca i mater.
Ne zna za dišeče poplune
i mefkoga kruha.
Sedi.
Z botom risa po zemli.
Senje nedoteknjene.

29
Branka Jagić, Velika Gorica

ZVIJEZDA I IGRA
kad vidite star/ost
zamislite noć minulog dana
i zvijezdu koja se igra
ne hvatajte ju
ona će jutrom
na istoku
otvoriti oko sunca
i zakititi milijune zemaljskih očiju
oživjet će i pokrenuti
još trenom umrtvljena trupla

i star/ac
u sebi nosi svoje ugasle zvijezde
u svoje noći odnosi sve svoje
kao srasli mu zavežljaj na leđima
a nevoljkost ga legitimira
kao p/ovlašteni policajac

starost među/tim šuti

kao mudrost
na drugoj strani vage hrani se ishlapjelost
protuteža teži k visinama

o niti konca visi još jedan zemaljski dan

kao nužnost
dok svi se pozivaju na pravo dužnosti
skrivene su starosti služnosti
ili gdje su samo starosti
nisu samo u prolazu
prolazno putuje natraške prema ne/kome
i u svom nomadskom hodu
naići će na boga ra/stvoren šator

30
hoće li biti oluje blještavila
i potom sve skriveno u zemlju
kao na sigurno po/spremljeno čuvanje
konačno i okončano

23. 5. 2008.

31
Mirjana Mikulec, Oroslavje

TVOJA KUĆA NAPUŠTENA ZJAPI

Srpanjske vrućine, ustajalost maloga grada.

Živim s mamom u mojoj i njenoj starosti.
U drugome gradu, dovoljno daleko za povremene bjegove,
pripremio si objed za mene, ušutkao bolest,
umirio me hladovinom svoje sobe.
Prži podnevno sunce. Vani nema ljudi, savršeno smo sretni.
Gotovo drhteći od radosti susreta, vraćaš se svome domu.
Dugačka cesta, vijugava bjelouška. Na raskršću kuća
u kojoj se za šankom ustrijelila mlada krčmarica.
Na početku, u blatu, nekada su bile ciganske kuće,
danas tko zna čije, okrečene bijelo, uz praznu asfaltnu cestu.
Ni Cigana više nema. Nije li to znak oskudice?
Na obzoru dvije crkve nadvisuju se tornjevima.
U koloni trinaest kilometara dugoj, s jedne i druge strane,
čekaju na pomoć besposlena rala i drljače. U daljini
pod gorućim suncem, u auri prašine, baliraju slamu dva mladića.
Dva su groblja odvojena, jedno do drugoga, zarasla u korov.
Isprepletenih sudbina gledaju u nas grobne slike žena,
mađarskih, hrvatskih, njemačkih. Tvoji roditelji.
Tvoja kuća napuštena zjapi; kroz porušeni zid vidimo štednjak,
možda još upotrebljiv, hodnik, vješalicu na vratima.
Od nemoći sjedaš u travu, znaš da ništa ne možeš učiniti.
Jednoga dana zatvorit će nas u staklenike i zalijevati po potrebi,
zaključujemo, njive će cvjetati, rađati i umirati odvojeno od ljudi.
Dok stojim, osjećam pod nogama tutanj zemlje,
snažniji od ljubavnog zanosa, čujem krik kukavice
iz bilogorske šume što se prostire iza trinaestog kilometra,
tamo gdje prestaje cesta i gdje žive oni koji nikamo nisu otišli.

32
Milivoj Pašiček, Zagreb

ODIŠEL JE OTEC ZANAVEK VU RAJ

Tam zgoraj je videti črlene make

Kak večna reka plavi se lan
Tam zgoraj je videti bele oblake
Zorja popeva da sveti je dan

Tam zgoraj je čuti da zvoniju zvoni

Spod velkoga križa Božji je cvet
Tam zgoraj je čuti da čovek se moli
Spod cirkvenog krova celi je svet

Tam zgoraj slaviček tak tiho popeva

Vsakem je srcu tak bolna žal
Tam zgoraj zduše tuga se zleva
Jen dober čovek več ne bu se stal

Nem nigdar pozabil taj nebeski plam

Blešči se zvezda kak zlatni sjaj
Spod ognja živlenja ostal sem sam
Odišel je otec zanavek vu raj

33
34
Dragutin Kontak, Zagreb

MOJ OTAC I JA

Moj otac i ja oremo njivu.

On čvrsto drži plug,
ja vodim blago.

Proljetno je sunce u zenitu.

S crkvenog tornja dopire glas zvona:
dalek i svečan.
Podne je.

Vooo ... - veli otac.

Blago stane.
On skine kapu,
stavi na dršku pluga,
prekriži se i tiho pomoli.
Skrušeno i ponizno.
Kada završi molitvu,
stavi kapu opet na glavu
i veli:
- Aaajde mali...
Blago krene.
I dalje oremo njivu.
On čvrsto drži plug,
ja vodim blago.

Okreće se crna brazda kao da se nudi

toplome, proljetnome suncu.
Život!

U svom neznanju
nisam mogao znati
kako je velik moj otac.
Velik - u poniznosti.

35
Sanja Damjan, Koprivnica

PREDUVJET ZA VJEČNOST

Listaju se godine.
Desetljeća listaju.
Cvate novo proljeće.
Ispunjava me slutnja
jer znam da znaš
da je danas
poseban dan.
Sigurna slutnja.
I dalje će cvasti
nova proljeća.
I nova će se djeca ljubiti
ispred stare kuće u nekim
novim šetnjama.
O, Bože, kako je divna ljubav!
Kako su mirisni sutoni!
Kad bismo ponovo bili tako mladi,
znam da bi me ljubio
kao i tog dana.
Ljubio!!!
Kao preduvjet za vječnost.

36
Marija Kovač, Pula

KALAČEVA BALADA
Se oče,
ča pasaju,
va me
gljedaju.

Nisan lip
i ne dišin.
Let, let već
totu visin.

Uz koloturu
na kukici,
znad štirni moje,
na koj se leta broje.

Utisnuta na
grliću slova
K. i J. i
hiljadu devesto
pedeset i prva.

Voda spod mene,

pipa uz mene.
A ja suh, žejan i šup.
Da mi se spušćat po lancu
da zaneran.

Da se napijen, ohladin,
okupan va zrcalu
ča se spod mene smiška, _______________
vabeć me nemoćna. kalač - kanta
let - godine
Usahle su ruki, štrina - bunar
ke bi razumele pipa - slavina
moje muki zanert - zaroniti
i želje vele, rijave - hrđave
pa da mi se rani - rane
eve rijave zacele - zacijele,
rani zacele. zarastu

37
38
Vladimir Korotaj, Varaždin

SPOVED

(Spovedati se negdar treba makar i pajdašu)

Spoved živlenja spoved je doga,

a ja nebi štel da nekoga dogo motim.
Če tuliko let greha sem nosil,
morti bi bole napravil da čkomim.

Ali naj bo, zakaj bi tajil,

gda sem harmuniku igral
bil je to greh ar puce su štele
pleziti po harmunikašu celu noč,
od sobote do nedele.

Greh mi je kaj sem se vnogi krat

po selu z društvom zabavljal,
a ženu z decum i dedekom
samu pre hiži kak duha ostavljal,
i po kolinah hodil,
i na njimi sega se vžil.

I to kaj sem za Božič i Vuzem

poveticu z orehi štel,
kaj sem si gospockoga zajca
v hosti spot gorice zel,
i fazana s perjem v žerjafki spekel.

Ali kak sem stopram grešil i grešen bil

gda sem sam grah v zdeli zbiral
i z perdljivci smerdlivi šegu tiral,
i s cigani črnimi pil i igral!

Gliboko se v memoriju vseče se kaj je lepoga

zmišleno za siromaka i gospodina,
za konoplene hlače i vuneni kamgarn…
I kmet je vezda, kak i navek, dal svega sina
med granate i šrapnele
koje su vu veke vekov okoli njegve glave letele.

39
Vu našom spominjanju, in memoriam noscitur,
vu našom spominjanju sakojačke fele,
sikaj sega dosti ima!
I če sem bedak, če pot gospocke batine podenem svoj tur,
itak vidim, prosim lepo,
da se njihov stolec, široki i gliboki,
vre dobro, dobro klima.

40
Đurđa Ilijaš, Zagreb

GDE SI, DUŠA MOJA?

Furt se je utrkivala z vurami,

a one su ju navek prestigale.
Mislila si je, dobre se je utrkivati,
a nije znala da trka ne dunaša dobre.
Trebala si, duša moja, negda stati
vu tim cajtima. Nisi stigla gledeti
okoli sebe i nisi videla pravuga pouta.
Zgubila si se med delom i vurami
i ne morem te najti. Ne morem
ni moliti, ni oprusta od Boga prositi.
Ti si se spoteknula i jemput si opala,
gliboko vu nutrini si mi ostala.
Zarobljena si nutra kak nekakof tat.
Zbog tebe mi z nadri žoufki krič curi,
a s križa me raspeti Isus gledi.
Same On zna da si v nutrini skrita
i da si z debelim čemerom pokrita.
Gde si, duša moja? Zakaj nemaš krila
i zakaj več nisi ftica kakva si i prije bila?
Znam, još si tu vu meni. Ja sam čovek
s dušom, čovek od krvi i mesa
i zakaj me boliš, da diže se krič do nebesa.

41
Dragutin Kontak, Zagreb

ČOVEK TEROGA VIŠE NE

Tele v zemlje prhne

tam od kod je i došle.
Duša prešla h vis
od kod je i poslana.

Na groblju sveče, rože,

križi i spomeniki:
črni, sivi, beli,
mali i veliki.
Vu slavu i čast,
za falu ili mirnu savest.

Soženi vidiki.

Čovek teroga više ne.

42
Biserka Marečić, Kašina

BESTIELESNI

Nigda mi ni rekel ni jene žalne rieči.

Ali lugar je prešel po šume. Zacajhana

drieva za otstrel treptala su f jutriešnjem
svetlu.

Nezasićena otopina kmice

zosipavala se f nerazmuotani dan.

Kameleuonski gunji suonca f trepčečem

zraku zgajnali su jutre z rupe van,
a obluokane sejne zrušile su se f klecala
pri jutriešnje meše.

I se je bile kak i hiladu liet predi tak.

I šršljavo štršljavo listje kaj frflja čez zrak

i oštre britve megle spuot suonca
i vode i neraščesane lasi ot snuočka
ali senak...

Stari vrbik se zrušil f svuoju senu

ni otziva f vuode več mu neje.

Gledim, biele prepelice bejžiju

po srebrene trave, a ja nekak znam
da tiela več neje.

43
44
Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje

VRNUTI SE DIMA

... ta beljina.

Škriplje pod nogami,

Verti se h zraku,
Iskri se h oku.

H daljine dišeju dimnjaki.

Toplotu čuti serce
Obgrljenu.

... ta beljina.

I Tvoje ljice na križanju.

Pahulje su skrile rane krevave
I gole Tvoje tiele.

Bljizina otpira moj osmeh.

Toplotu čuti serce
Obgrljene.

... ta beljina.

Na časek sam vidla

Iskru h Tvojemu oku
I križ popleten z kristalji.

Skup sme stalji pred domem.

Toplotu čuti serce
Obgrljenu.

45
Mirjana Mikulec, Oroslavje

KAJ VU DUŠI

Gusta megla namata bielu preju,

mehku zipku nad asfaltnim putem.
Ajngelek čuvar moj mill, z lampašem
od senj
meglu rastepi, svetlečim plaščem
me zakrili.

Da z beline zaprtoga cvieta

de ga zadnja krpa snega zakriva,
čujem zvonki zvirek, glas pretuljeta,
"kaj" vu duši detinjstva predele otpira...

"Kaj" mi vrne dane v selskom dvorišču,

zdenec prek puta hiže, kopanju za blago,
peljaj krme na štalu pospravljen. Kmiči se
dišeče vuletje, na predelu sedim i čakam.
Dedek z bakom mučečki se spravljaju spat.
Z raspela nad posteljom i zdej me glediju.

Gda velim "kaj", vidim deklu, zamusanu,

bosu, na paši plete klaruše z koščic,
fučka na travu, plava na buči v potoku,
vidim vodienke v hladu pod orehom.
Pred tem kak se v fabriku otpravila, kaj je
to v trave mefko senjala biela katarinčica?

"Kaj" tak milo zvoni, kak sam i ja štiela,

mamu i tatu za ruke prijeti, v graberje ih
med cvetje i šiblje otpeljati, gniezda brojiti
i z njimi lastavice čakati da nam se vrneju.
Prešla su lieta, ak su i rieči med nami lucke,
gda velim "kaj", se svoje vu sebi najdem!

46
Slavica Sarkotić, Lekenik

VERZUŠI SPOD RUBAČE

Kakti nekteri drugi ljudi

Spod Gogoljeve kabanice
Tak su moji verzuši
Spod babičine rubače zišli

Tak grubi, tak topli

Tak trpki, tak dišeči
Kak nit kudele
S kolovrata
Kak povesmo na snovače

Kakti črleni opleček

Na mlademi pleči
Žarki verzuši
Kak koraljni kraluš
Spod beloga vrata
Tak trepteči verzuši

Tak svilni su ti verzuši

Kak konec s poculice
Tak britki
Kak zubi stare drevene stupe
Kaj stabljike lana
Melu i mekšaju

Tak žmeki i nafaldani

Su moji verzuši
Kak ranci
Na podoblačke
Od beloga platna
I tak jen vuz drugoga stišneni

Kakti pikave čarape

Z rukum štrikane
Negda nedodelani
Ali samo moji
Kak cipele za pole trdi

47
Kak gunjač rubec zaštitnički
Sekak nesavršeni

Tak navek v dileme

Valamo li ili ne
Kak i ljudi o teremi pišu
Moji verzuši
Morti nerazumlivi
Morti siromašni
Sejeno
Navek po babičine rubače diše

48
Biserka Marečić, Kašina

ISTOČNO OD RAJA

Negdje tamo gdje sve izvire

negdje tamo gdje sve zamire…

Živim na istoku, istočno od raja. Egzodus

duše, egzodus Vukovara, rajski cvijet se
tiho sjemeni u meni i zatvara.

I klija čežnja nesvjesna sebe i sjemena,

mame nas kule babilonske istočnog grijeha,
reklame i neon privida,
računalno kreirana matrica življenja.

Gladni smo, a sjeme je hrana nebeskim

pticama u visinama. Nebeske ptice
samo jesu i samo idu po unutarnjem
nevidljivom zakonu bivanja. Titraju sa
zračnim strujama. Plove prostranstvima.

Ruševine Vukovara. Škabrnja. Tsunami

što se obrušio na obale dalekih egzotičnih
krajeva, potres u dubokoj srži brda, Afganistan,
Libanon, Sirija...

Ptice nebeske, a ispod njih izgubljena

ljudska tijela s kavezom u rukama. U kavezu
zarobljena duša. Ptica uzalud lepeće krilima.

Otvaram vrata kaveza, kuca srce ptice

kao zvon s crkvenog tornja, preplašena.

I ptica opet mora biti samo ptica.

Leptir tek leptir. U travi odbačena kukuljica.

Živim na istoku. Na istoku izvire izvor svih

izvora, na istoku istječe vrijeme trajanja
svim stvarima.

49
Vječnost. Nepoznata, nerazumljiva čežnja
što uporno kuca po zakutcima ograničenog
vremena. Prašina.

Pticama nebeskim kojima

ističe zemaljsko vrijeme Bog svija gnijezda
u zavjetrini Edena. A nama.

Mi u edenski vrt već odavno nemamo pristupa.

50
Marija Sošić, Kanfanar

IŠĆEN

Išćen kapljo slane vodi. Sedin

Na grote. Blizu samega muora.
Od biele peni zgora
Z muoren se vrtin.

Kaplja. Forši će na ubraz skočit.

Samo jena. Puštit će vodo široko,
Muore teplo i dimboko.
Ubraz će mi zmočit.

Kasno je. Z oka se sfuzla

Jena mića. Forši i vela.
Kojsto je poslala moja muza.

Laglje dišen. Š njuon je šlo van

Ono ča je ukralo muoj sanj.
Kaplja z muora. Jena suza.

51
Sunčica Orešić, Kalinovac

MEDVENJAKI

Si jednaki.
Si su bregi
medvenjaki.

I diše,
gda su vreli,
gda su v žitu
maki cveli.

Z medvenjaka
slatka brega,
već se beli
gruda snega.

V pol leta je
zima bela,
medvenjake
vu sneg dela.

Pak se bogci
v zdeli stisli,
kakti miši
si pokisli.

Si jednaki.
Si su bregi
medvenjaki.

52
53
Vladimir Poljanec, Zagreb

SERČENA LICITARSKA POPEFKA

Veri Hubicki

Na jezero so lejta
gliboko h duši vnoga srčeka spejta.

Kaj bi se otprla, jim je trejba doubre voulje, vere i cajta,

a lejfko mogouče i misnega vinca z prepounega lajta.

Taktuj, sim, vsi pouteki vodiju

po kejrim tak fljetno ljudi hodiju.

Plemenita jim ljubaf tejče,

gda vužigaju svejče
dok se ne zmisliju i setiju
komu vse naj molitve posvetiju.

Še tam nekeri od šestnajstega stoletja i veka

žmefko kaj je negdo taukšnega srca, srčeka,
serdca serčenega
licitarskega,
gdagda lepšega
i od nečesa prauvega,
rejtko gdo igdar vida i doubo
koukšne je pri 'tete' Vere koupo i proubo,
kaj se kouk i medenjauk more jejst,
a pužike i pobije ga radi mauju fejst!

Fort so se romari sim, f tej štacun,

veselo naluknuli,
a niso se preveč hitro dali proč vun i,
vuz pomoč Božu, glasi jim iskreni nigdar nabuju zamuknuli!

Skupaj z gvercom i cukrenoj medicoj,

am pak z kupicoj
domaučega vina,
saukega dnejva, jutra i pojutra, znočka i nacoj,
kaj se vekivečno z dušom spomina,

54
seposout sebom so ga nesli, isto kouk i misli
kaj v možganah, sercu, duši so se stisli

za Mariju Bistru, ne samo z verhu mogouče vsejga,

a vu svrhu tejga
komu pokehdob,
takaj,
povejčte - prosim lejpo -
zakaj
slične,
temu pridne, vične,
ne saumo h sverhu
žrtve dišeja friškega kruha i duhe vinske
h promičbe turistične,
vse naj za spomin na Ijubav Črne naše Majke Bože i Domaje
Materinske
dobrota z lagva naj se vu peharca pretoči,
po dnejvu i po kmicu, po poldnevu i polnoči,
naj nam vsima bude od pomoči.

Tak i 'teta' Vera veru svoju licitarskim srčekom svedoči.

55
Maksimilijan Milan Herceg, Bisag

ZORNICA

Rekli su stari za zimu

da tak hude ne pamti baš nišče;
pa i Bundaš se v škedenj zavlekel
i on si kuta toplega išče.
I drevo se raskolilo od zime
pri parmi tam gde scat se išlo,
i vina i drv je bilo se menje,
se kaj zagreje nam se je zišlo.
A curki na slamnati strehi
kak svornjak debeli su bill,
a snega - snega je bilo do popka
pa se ni tiči nijesu ženili.
Na stol nam je mati donesla
kolinskoga zelja od fčera
i sem nam je pasala nekak
ta posna starinska večera.
Prekrižil se otec pa mati pa deca;
par Zdravomarij smo si zmolili
i s pokojnima dragima našim
v molitve sme znova bili.
A pokle su moži hitili šnapslin
samo da večer se skrati
i morti bi bili do jutra ostali
da se zrana ni moralo stati.
''Zornica je v jutro - su nam rekli,
ote, počinite si male!"
I se kaj hoditi je moglo,
za prvih se kokotov stale.
I saki je del pota prtil;
ja male, male Joža, pa Draš...
...i pre cirkve sme bili za vuru,
a pota su kratili spomenek i Očenaš!
Na vanjkušu v cirkvne klopi
stisnuti sme tri skup si seli;
pa dok su babice prebirale čisla,
mi sme si hukanjem roke greli.
Sejedno nam je bilo jako lepo,

56
makar od sega sme razmeli male;
al' Isusek dragi razmel je nas
i to nam je v duši zanavek ostale.
I den denes človek od toga živi,
to znotra nas i greje i vrači;
če križ dojde ili beteg kaki
il' nam kmica živlenje zamrači!

57
Božena Filipan, Varaždinske Toplice

BOŽIĆNA TUŽALJKA

Oprosti, Božiću, što pjesma moja nije uspavanka

Oprosti, Božiću, što je moja pjesma tužaljka.
Badnjak je i svijet se rođenju Spasitelja raduje.
Ne mogu, ne mogu pjevati tihu uspavanku.
Moram Tebi, Božiću, izreći svoju molitvu.
Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

Molim, Božiću, ne spavaj,

bdij ove noći, bdij!
Slušaj plač, slušaj vapaj djece,
jer ih mori glad i žeđ,
jer ih mori znoj i led,
jer ih mori bol i smrt.
Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

Noćas otpusti raspjevane Anđele,

Anđeli neka im podare miran san,
Anđeli neka im donesu novi dan,
dan mira i životnih radosti pun.
Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

Anđeo smrti neka noćas miruje!

Jerihonske trube da probude savjest.
Badnjak je, neka obznane dobru vijest:
Svijet se Spasitelju raduje...
Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

Oprosti što ne pjevam uspavanku!

Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

58
59
Zdenka Maltar, Novi Marof

BOŽIČNA PESEM

Z vunjske strani glaži, zdeni, bieli sviet,

zmržjeno cvietje, čapelnice v sozah spe,
čiji su vutiski v polegli brieg, gda
hrušče korak led, lopate zviek, ledveni snieg.

V duhi šenice niežne, borovice, prfkači,

još od snočka sveti, vu "Tihu noć" skriti,
zaklenuli smo zmožno vse lukjne na vrati, kaj ne
veter drhturavi, sniežni, dehnul vu tanjer.

Pred nas gda dojdu v štomfi rezdrti,

mrzli i niemi, vu ropce zaviti,
nit bomo znali, nit čutili, da bili su oni,
v prjnke smrdlive i nebo pokriti.

Z vunjske strani glaži, zdeni, bieli sviet,

čakajuč jogenj noči, v dalčini zviezde zlam,
v puščavi zlati prah je spral angelusov let,
znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam.

60
 Znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam

Na 10. recital duhovnog pjesništva Josip Ozimec stiglo je

37 čakavskih, 98 kajkavskih i 170 pjesama pisanih standar-
dnim hrvatskim jezikom. No, natječaj koji je prvobitno bio za-
mišljen kao kajkavski, u svojem je kajkavskom dijelu ipak os-
tao i najkvalitetniji po odluci Prosudbene komisije koja je u
zbornik Recitala uvrstila dvadeset kajkavskih, deset standar-
dnih i pet čakavskih pjesama.
Bez obzira na izričaj kojim su pisane, 35 pjesama u ovo-
godišnjem zborniku tematski je podijeljeno u pet cjelina. Zbor-
nik koji je naslovljen Došel bum v Bistricu najljepše je započeti
romarskom popevkom: z tobom išli sme kak da idu deca. I ta
nas Mati Božja i Njezin Sin prate na našem putu. Moj Bog ide
sa mnom i tako nam prolazi život, naš grešni, nesavršeni,
ljudski u kojem je čovjek leptir u kutiji, ptica u krletki, trs u vi-
nogradu Nebeskoga Oca.
Tema je drugog ciklusa pjesama život u kojem su neki
oprali ruke i broje škude od Jude. Na kraju života – Spoved
Kao i uvijek, pjesme posvećene našim zemaljskim rodite-
ljima izmame najnježnije osjećaje. Kao da smo škrti na toplim
riječima kad ih treba uputiti najmilijima, kao da u uvjerenju da
se osjećaji sami po sebi podrazumijevaju i ne treba ih izgovori-
ti, ostanu praznine i u njihovu nas ispunjavanju često preduhit-
ri rastanak. U ovom bloku tekstova nalaze se pjesme kojima
se provlači tema starosti, starenja, staraca. Stare li to naši
pjesnici ili je ta tema zagolicala Prosudbenu komisiju ili svi
skupa jednostavno starimo pa tako osjećamo ove pjesme kao
svoj teret i sudbinu?
(Spovedati se negdar treba makar i Pajdašu).
Povratak. Sljedeći ciklus pjesama obuhvaća razmatranja
o identitetu; povratak u dom (vrnuti se dima/ ta beljina). Naš
dom je nama naš jezik, kajkavski, pjesniku je kuća njegov stih
(moji verzuši / navek po babičine rubače diše). To su egzis-
tencijalna pitanja.
Na kraju tjedna, blagdan. Na kraju knjige Božič i novi po-
četak: znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam. Možda tužno i
pesimistično. Ali On ne posustaje, vode ga ljubav, ufanje i
vjera da Njegova žrtva ovaj puta neće biti uzaludna, da ćemo

61
je prepoznati, da Ga nećemo zanijekati, da Ga nećemo napus-
titi, da ćemo je prihvatiti i krenuti mijenjati svijet…naš zemalj-
ski, surovi svijet u neko ljepše mjesto. S tom se nadom rasta-
jemo do 11. recitala, do iduće godine.

Ivančica Tomorad

62
 Sadržaj:

mr.sci. Denis Peričić, "Strast razlike" ................................................... 5

Nikola Maričić, POD ZVIJEZDAMA ....................................................... 7
Zdenka Maltar, Novi Marof, NA GOURU ............................................... 9
Darko Raškaj Jalšovec, Lobor , PRED VRATI...................................... 10
Đurđa Ilijaš, Zagreb, LEPTIR IZ KUTIJE ............................................. 11
Ljerka Car Matutinović, Zagreb,
KO DA ZGORU RIVAN VELI KAMIK.................................................. 12
Mira Galović, Novi Zagreb, ZNAŠ LI KAKO JE TEŠKO? ................... 13
Marija Maretić, Žminj, MINJ SPOD ZVIZD........................................... 15
Biserka Marečić, Kašina, KRLIETKA...................................................... 17
Vinko Hasnek, Bjelovar, PRAZNA VAZA NA STOLU ......................... 18
Branka Jagić, Velika Gorica, ARH.ARIA................................................. 20
Slavica Sarkotić, Lekenik,
LAMENTACIJA NAD PODIVLJALIM RUŽAMA ................................. 23
Rajko Fureš, Zabok, ŠKUDE OD JUDE .............................................. 24
Ana Krnjus, Pazin, NA MOŠTRI .......................................................... 27
Vladimir Šuk, Oroslavje, GOUPČEF PUNTAR .................................... 28
Sanja Damjan, Koprivnica, TRI SENJE ............................................... 29
Branka Jagić, Velika Gorica, ZVIJEZDA I IGRA .................................. 30
Mirjana Mikulec, Oroslavje, TVOJA KUĆA NAPUŠTENA ZJAPI........ 32
Milivoj Pašiček, Zagreb, ODIŠEL JE OTEC ZANAVEK VU RAJ ........... 33
Dragutin Kontak, Zagreb, MOJ OTAC I JA.......................................... 35
Sanja Damjan, Koprivnica, PREDUVJET ZA VJEČNOST .................. 36
KALAČEVA BALADA ......................................................................... 37
Vladimir Korotaj, Varaždin, SPOVED................................................... 39
Đurđa Ilijaš, Zagreb, GDE SI, DUŠO MOJA?...................................... 41
Dragutin Kontak, Zagreb, ČOVEK TEROGA VIŠE NE ............................ 42
Biserka Marečić, Kašina, BESTIELESNI ................................................ 43
Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje, VRNUTI SE DOMA ................... 45
Mirjana Mikulec, Oroslavje, KAJ VU DUŠI .......................................... 46
Slavica Sarkotić, Lekenik, VERZUŠI SPOD RUBAČE ........................... 47
Biserka Marečić, Kašina, ISTOČNO OD RAJA ................................... 49
Marija Sošić, Kanfanar, IŠĆEN ............................................................ 51
Sunčica Orešić, Kalinovac, MEDVEDNJAKI ....................................... 52
Vladimir Poljanec, Zagreb, SRČENA LICITARSKA POPEFKA .......... 54
Maksimilijan Milan Herceg, Bisag, ZORNICA ...................................... 56
Božena Filipan, Varaždinske Toplice, BOŽIĆNA TUŽALJKA ............. 58
Zdenka Maltar, Novi Marof, BOŽIĆNA PESEM ................................... 60
Ivančica Tomorad, Znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam.......... 61

63
Pokrovitelji:
Nacionalno Svetište MBB-e
Krapinsko-zagorska županija
Općina Marija Bistrica

Medijski pokrovitelji:
Glas Koncila, Radio Marija, Radio Zlatar, RHZK, Radio Martin,
Radio Križevci, Radio Megaton, Radio Ivanec, Radio Stubica,
Radio Novi Marof, Radio Zelina, Radio Varaždin, Zagorski list,
Časopis Kaj

Suorganizatori:
Općinska knjižnica i čitaonica Marija Bistrica
Osnovna škola Marija Bistrica
Turistička zajednica Općine Marija Bistrica

Organizator:
Radio Marija Bistrica

64