1

ZAKON
O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

("Sl. glasnik RS", br. 55/2013)

I UVODNE ODREDBE

Predmet Zakona

lan 1
Ovim zakonom ureuje se osnovno obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i
vaspitanja.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se ureuju osnove
sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), potvrenim meunarodnim konvencijama,
poveljama, sporazumima i ovim zakonom.

Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni enski i muki rod
lica na koja se odnose.

Delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja

lan 2

Osnovno obrazovanje i vaspitanje je delatnost od neposrednog drutvenog interesa i ostvaruje se kao
javna sluba.

Obrazovno-vaspitni rad u smislu ovog zakona obuhvata nastavu i druge oblike organizovanog rada sa
uenicima.
2


lan 3

Delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja osnovna kola (u daljem tekstu: kola), i to:

1) osnovna kola;

2) osnovna kola za obrazovanje odraslih;

3) osnovna muzika kola;

4) osnovna baletska kola;

5) osnovna kola za uenike sa smetnjama u razvoju.

Delatnost osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruje se u skladu sa Zakonom i posebnim zakonom koji
ureuje oblast obrazovanja odraslih.

kola obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem kolskog programa, u kolskom
i drugom prostoru, organizovanjem izdvojenog odeljenja kole.

Pravo na osnovno obrazovanje i vaspitanje

lan 4

Svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj koli.
3


Uenik javne kole moe besplatno da koristi knjige, kolski materijal, prevoz, ishranu, kao i smetaj kada
je to potrebno, u skladu sa zakonom.

Obaveznost osnovnog obrazovanja i vaspitanja

lan 5

Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.

Pripremni predkolski program ostvaruje se u skladu sa zakonom i deo je obaveznog obrazovanja i
vaspitanja.

lan 6

Roditelj, odnosno staratelj duan je da obezbedi da njegovo dete upie i redovno pohaa kolu.

lan 7

Dete dravljanin Republike Srbije ima pravo da osnovno obrazovanje i vaspitanje stie u nacionalnoj
koli.

lan 8

Roditelj, odnosno staratelj uenika ima pravo da za svoje dete izabere osnovno obrazovanje i vaspitanje
u javnoj ili privatnoj koli, odnosno obrazovanje kod kude ili na daljinu.

4

Zadatak kole

lan 9

Osnovni zadatak kole je da omogudi kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i uenika, pod
jednakim uslovima, bez obzira gde se kola nalazi, odnosno gde se obrazovanje i vaspitanje odvija.

Lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u koli naroito de promovisati
jednakost meu svim uenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja.

Obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

lan 10

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete sa intelektualnim,
ulnim i motorikim smetnjama u razvoju.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stie osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u koli
zajedno sa ostalim uenicima, a kada je to u najboljem interesu uenika u koli za uenike sa smetnjama
u razvoju, u skladu sa Zakonom.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa
Zakonom.

Obrazovanje i vaspitanje uenika sa izuzetnim sposobnostima

lan 11

5

Uenik sa izuzetnim sposobnostima ima pravo na individualni obrazovni plan koji omogudava da se
njegov razvoj i napredovanje odvija prema sposobnostima i interesovanjima, u skladu sa Zakonom.

Uenik sa izuzetnim sposobnostima upisan u prvi razred srednje muzike, odnosno baletske kole, koji je
zavrio sedmi razred osnovne kole ima pravo da polaganjem razrednih ispita zavri kolu.

Uenik sa izuzetnim muzikim, odnosno baletskim sposobnostima ima pravo da stie muziko ili baletsko
obrazovanje i vaspitanje na osnovu jedinstvenog kolskog programa za talente koji se donosi na osnovu
nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnog plana i programa muzikog ili
baletskog obrazovanja i vaspitanja.

Jezik ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada

lan 12

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne
manjine, odnosno dvojezino, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 uenika.

kola moe da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno
dvojezino i za manje od 15 uenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadlenog za
poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje
kolskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 uenika Ministarstvo daje po
pribavljenom miljenju odgovarajudeg nacionalnog saveta nacionalne manjine u skladu sa zakonom
kojim se ureuje nadlenost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ako nacionalni savet nacionalne
manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, kola je u obavezi da za
uenika organizuje nastavu srpskog jezika.

6

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za uenika pripadnika nacionalne manjine
organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.

Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezino, uz saglasnost
Ministarstva.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na stranom jeziku, ueniku se organizuje nastava srpskog
jezika.

Blie uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezino
propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).

Obrazovno-vaspitni rad za uenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika
reenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

II KOLA

lan 13

Prema programu obrazovanja i vaspitanja koji ostvaruje, kola moe da bude nacionalna kola ili strana
kola.

Nastavni plan i program donet na osnovu Zakona ostvaruje nacionalna kola.

Strani program u skladu sa Zakonom ostvaruje strana kola.

lan 14

7

Prema osnivau, kola moe da bude javna kola ili privatna kola.

Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je osniva javne kole.

Drugo domade i strano pravno ili fiziko lice je osniva privatne kole.

Javna kola

lan 15

Javna kola osniva se u skladu sa aktom o mrei kola.

Mrea kola treba da je racionalna i da obezbeuje ostvarivanje jednakog prava na dostupnost
obrazovanja i vaspitanja svim uenicima na odreenom podruju.

Dostupnost mree podrazumeva mogudnost sticanja obrazovanja i vaspitanja u seditu ili drugom
objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja kole, primereno udaljenom od mesta stanovanja, uz
infrastrukturnu povezanost i uslove koji ne ugroavaju zdravlje i bezbednost uenika.

Privatna kola

lan 16

Privatna kola osniva se u skladu sa Zakonom.

Ukoliko ima vie osnivaa privatne kole njihova meusobna prava i obaveze ureuju se ugovorom.

8

Nacionalna i strana kola

lan 17

Nacionalna kola osniva se kao javna, a moe da se osnuje i kao privatna kola.

Stranu kolu osniva strana drava, strano pravno ili fiziko lice, u skladu sa Zakonom.

Javna isprava koju izdaje strana kola priznaje se i izjednaava sa javnom ispravom koju izdaje
nacionalna kola, nakon sprovoenja postupka priznavanja strane kolske isprave.

kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju

lan 18

U koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju koluju se deca bez obzira na vrstu smetnje.

Radi unapreivanja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u
razvoju prua podrku koli u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.

kola u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja u kojoj stiu obrazovanje i uenici sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom moe da angauje vaspitaa, nastavnika ili strunog saradnika, koji je zaposlen u
koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom.

Angaovanje zaposlenog iz stava 3. ovog lana, vri se na osnovu miljenja interresorne komisije za
procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku u skladu sa
Zakonom.

9

kola posebne pedagoke orijentacije

lan 19

Privatna kola moe da se osnuje i kao kola posebne pedagoke orijentacije (Montesori, Dekroli, tajner
i slini programi) kada Ministarstvo utvrdi da realizacija njenog programa obezbeuje ostvarivanje
standarda za zavretak osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

kola iz stava 1. ovog lana mora da poseduje sertifikat meunarodno priznatog udruenja kola iste
pedagoke orijentacije.

Izdvojeno odeljenje

lan 20

kola koja ima reenje o verifikaciji, moe da obavlja delatnost van sedita u izdvojenom odeljenju
(objektu kole ili drugom prostoru) ako ispunjava uslove propisane Zakonom.

Nastava i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada van sedita kole ostvaruju se uz uvaavanje
demografskih, geografskih, ekonomskih i kulturnih specifinosti.

kola moe poeti sa radom van sedita, po dobijanju reenja o verifikaciji za obavljanje delatnosti u
izdvojenom odeljenju, u skladu sa Zakonom.

III CILJEVI I ISHODI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja

10

lan 21

Ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu:

1) pun i usklaen intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog deteta i uenika, u
skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;

2) sticanje kvalitetnih znanja i vetina i formiranje vrednosnih stavova, jezike, matematike, naune,
umetnike, kulturne, medijske, tehnike, finansijske i informatike pismenosti, neophodnih za nastavak
kolovanja i aktivnu ukljuenost u ivot porodice i zajednice;

3) razvoj stvaralakih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa, kao i izraavanje na jezicima
razliitih umetnosti;

4) razvoj sposobnosti pronalaenja, analiziranja, primene i saoptavanja informacija, uz veto i efikasno
koridenje medija i informaciono-komunikacionih tehnologija;

5) osposobljavanje za reavanje problema, povezivanje i primenu znanja i vetina u daljem obrazovanju i
svakodnevnom ivotu;

6) razvoj motivacije za uenje i osposobljavanje za samostalno uenje i obrazovanje tokom celog ivota;

7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izraavanja svog miljenja;

8) osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog
razvoja i bududeg ivota;

9) razvoj kljunih kompetencija potrebnih za ivot u savremenom drutvu;
11


10) razvoj i praktikovanje zdravog naina ivota, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti,
potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti;

11) razvoj svesti o znaaju odrivog razvoja, zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine, ekoloke etike i
zatite ivotinja;

12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osedanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa
drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva;

13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog graanina, za ivot u demokratski ureenom i humanom
drutvu zasnovanom na potovanju ljudskih i graanskih prava, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine,
slobode, potenja i line odgovornosti;

14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj linog i nacionalnog identiteta, razvijanje
svesti i osedanja pripadnosti dravi Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i svog maternjeg jezika,
tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etnikih zajednica, drugih naroda, razvijanje
multikulturalizma, potovanje i ouvanje nacionalnog i svetskog kulturnog naslea;

15) razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne i uzrasne ravnopravnosti i
tolerancije.

Ishodi

lan 22

Nakon zavretka osnovnog obrazovanja i vaspitanja uenici de:

12

1) imati usvojen integrisani sistem nauno zasnovanih znanja o prirodi i drutvu i biti sposobni da tako
steena znanja primenjuju i razmenjuju;

2) umeti da efikasno usmeno i pismeno komuniciraju na srpskom, odnosno na srpskom i jeziku
nacionalne manjine i najmanje jednom stranom jeziku koristedi se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i
simbolikim sredstvima;

3) biti funkcionalno pismeni u matematikom, naunom i finansijskom domenu;

4) umeti da efikasno i kritiki koriste nauna znanja i tehnologiju, uz pokazivanje odgovornosti prema
svom ivotu, ivotu drugih i ivotnoj sredini;

5) biti sposobni da razumeju razliite forme umetnikog izraavanja i da ih koriste za sopstveno
izraavanje;

6) biti osposobljeni za samostalno uenje;

7) biti sposobni da prikupljaju, analiziraju i kritiki procenjuju informacije;

8) modi da identifikuju i reavaju probleme i donose odluke koristedi kritiko i kreativno miljenje i
relevantna znanja;

9) biti spremni da prihvate izazove i promene uz odgovoran odnos prema sebi i svojim aktivnostima;

10) biti odgovorni prema sopstvenom zdravlju i njegovom ouvanju;

11) umeti da prepoznaju i uvae ljudska i deja prava i biti sposobni da aktivno uestvuju u njihovom
ostvarivanju;
13


12) imati razvijeno osedanje pripadnosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznavati sopstvenu
tradiciju i doprinositi njenom ouvanju i razvoju;

13) znati i potovati tradiciju, identitet i kulturu drugih zajednica i biti sposobni da sarauju sa njihovim
pripadnicima;

14) biti sposobni da efikasno i konstruktivno rade kao lanovi tima, grupe, organizacije i zajednice.

IV PROGRAMI I ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Programi

lan 23

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na osnovu kolskog programa, u skladu sa Zakonom.

kola moe da ostvaruje i:

1) kolski program za obrazovanje odraslih;

2) kolski program za muziko obrazovanje;

3) kolski program za baletsko obrazovanje;

4) individualni program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju
jezik na kojem se izvodi nastava;
14


5) predkolski program, odnosno pripremni predkolski program;

6) druge programe usmerene na unapreivanje i povedanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Model centar

lan 24

Model centar je kola, koja unutar kolskog programa ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene
na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, povedanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.

Blie uslove na osnovu kojih kola stie status model centra i druga pitanja od znaaja za rad model
centra propisuje ministar.

Nastavni predmeti

lan 25

U koli se izuavaju nastavni predmeti propisani nastavnim planom i programom, u skladu sa Zakonom.

Nastavni predmeti jesu:

1) obavezni predmeti;

2) izborni predmeti propisani Zakonom i nastavnim planom i programom;
15


3) i fakultativni predmeti, u skladu sa kolskim programom.

U privatnoj koli, umesto izbornih predmeta propisanih nastavnim planom i programom, kola moe da
realizuje nastavu drugih predmeta prema kolskom programu.

Razvojni plan

lan 26

kola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Razvojni plan kole sadri i:

1) mere unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata uenika na zavrnom
ispitu;

2) mere za unapreivanje dostupnosti odgovarajudih oblika podrke i razumnih prilagoavanja i kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja za decu i uenike kojima je potrebna dodatna podrka;

3) mere prevencije nasilja i povedanja saradnje meu uenicima, nastavnicima i roditeljima;

4) mere prevencije osipanja uenika;

5) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadraj pojedinih
nastavnih predmeta;

16

6) plan pripreme za zavrni ispit;

7) plan ukljuivanja kole u nacionalne i meunarodne razvojne projekte;

8) plan strunog usavravanja nastavnika, strunih saradnika i direktora;

9) mere za uvoenje inovativnih metoda nastave, uenja i ocenjivanja uenika;

10) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i strunih saradnika;

11) plan ukljuivanja roditelja, odnosno staratelja u rad kole;

12) plan saradnje i umreavanja sa drugim kolama i ustanovama;

13) druga pitanja od znaaja za razvoj kole.

Razvojni plan sadri i merila za pradenje ostvarivanja razvojnog plana.

Razvojni plan slui kao oslonac za izradu kolskog programa i godinjeg plana rada kole.

kolski program

lan 27

kolski program je dokument na osnovu kojeg se ostvaruje razvojni plan i ukupan obrazovno-vaspitni rad
u koli.
17


kolski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i struni saradnik planira i realizuje svoj rad.

kolski program omogudava orijentaciju uenika i roditelja, odnosno staratelja u izboru kole, pradenje
kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i
napredovanja svakog uenika.

kolski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa u skladu sa Zakonom.

Pojedini delovi kolskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.

kola objavljuje kolski program u skladu sa Zakonom i optim aktom kole.

kolski program sadri:

1) ciljeve kolskog programa;

2) nastavni plan osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

3) programe obaveznih i izbornih predmeta po razredima, sa nainima i postupcima za njihovo
ostvarivanje;

4) program dopunske i dodatne nastave;

5) program kulturnih aktivnosti kole;

6) program kolskog sporta i sportskih aktivnosti;
18


7) program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizinog
ponaanja;

8) program slobodnih aktivnosti uenika;

9) program profesionalne orijentacije;

10) program zdravstvene zatite;

11) program socijalne zatite;

12) program zatite ivotne sredine;

13) program saradnje sa lokalnom samoupravom;

14) program saradnje sa porodicom;

15) program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;

16) program rada kolske biblioteke;

17) nain ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana kole koji utiu na obrazovno-vaspitni rad.

Individualni obrazovni planovi svih uenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu ine
prilog kolskog programa.
19


Kada kola realizuje fakultativni predmet, njegov program sastavni je deo kolskog programa.

Sastavni deo kolskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajednike
aktivnosti kole, roditelja, odnosno staratelja i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti
za sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu.

kolski program za obrazovanje odraslih, kolski program za muziko obrazovanje i vaspitanje, kolski
program za baletsko obrazovanje i vaspitanje, predkolski program, odnosno pripremni predkolski
program deo su kolskog programa kada ih kola ostvaruje.

U okviru kolskog programa osnovna muzika, odnosno osnovna baletska kola moe da ostvaruje i
program muzikog, odnosno baletskog vaspitanja i obrazovanja za decu predkolskog uzrasta u trajanju
do jedne godine.

U okviru kolskog programa, za decu i uenike koji ne poznaju srpski jezik, kola moe da realizuje i
program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika.

Naela izrade kolskog programa

lan 28

kolski program utemeljen je na naelima:

1) usmerenosti na procese i ishode uenja;

2) zasnovanosti na standardima, uz sistematsko pradenje i procenjivanje kvaliteta programa;

20

3) uvaavanja uzrasnih karakteristika u procesu sticanja znanja i vetina, formiranja stavova i usvajanja
vrednosti kod uenika;

4) horizontalne i vertikalne povezanosti u okviru predmeta i izmeu razliitih nastavnih predmeta;

5) potovanja individualnih razlika meu uenicima u pogledu naina uenja i brzine napredovanja, kao i
mogudnosti linog izbora u slobodnim aktivnostima;

6) zasnovanosti na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i uenja;

7) uvaavanja iskustva, uenja i znanja koja uenici stiu van kole i njihovo povezivanje sa sadrajima
nastave;

8) razvijanja pozitivnog odnosa uenika prema koli i uenju, kao i podsticanja uenikovog interesovanja
za uenje i obrazovanje u toku celog ivota;

9) koridenja pozitivne povratne informacije, pohvale i nagrade kao sredstva za motivisanje uenika;

10) uvaavanje uzrasnih karakteristika u procesu psihofizikog razvoja obezbeivanjem uslova za ivot i
rad u koli.

Godinji plan rada

lan 29

kola donosi godinji plan rada, u skladu sa Zakonom.

21

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

lan 30

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u trajanju od osam godina u dva obrazovna ciklusa, u
skladu sa Zakonom, ovim zakonom i nastavnim planom i programom.

Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, tredi i etvrti razred.

Drugi ciklus obuhvata peti, esti, sedmi i osmi razred.

Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do est godina i ostvaruje se u dva obrazovna
ciklusa, u skladu sa nastavnim planom i programom donetim na osnovu Zakona.

Osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje traje etiri godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u
skladu sa nastavnim planom i programom donetim na osnovu Zakona.

Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje, osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje i osnovno
obrazovanje odraslih stie se pohaanjem nastave ili polaganjem ispita.

Muziko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje za uenike sa izrazitim muzikim, odnosno
baletskim sposobnostima traje osam godina.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja moe biti due ili krade od trajanja iz st. 1. i 7. ovog lana, u
zavisnosti od postignuda i napredovanja uenika.

Formiranje odeljenja i grupa

22

lan 31

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i u grupama, a po potrebi i individualno.

Odeljenje istog razreda moe da ima do 30 uenika.

U jednom odeljenju mogu da budu do dva uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Broj uenika utvren u stavu 2. ovog lana umanjuje se za dva po ueniku koji osnovno obrazovanje i
vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno za tri po ueniku koji osnovno
obrazovanje i vaspitanje stie ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagoenim
standardima.

Obrazovno-vaspitni rad od prvog do etvrtog razreda moe da se organizuje i u kombinovanom
odeljenju.

Kombinovano odeljenje sastavljeno od uenika dva razreda moe da ima do 15 uenika, a odeljenje od
tri ili etiri razreda do deset uenika.

Odeljenje ili grupa u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju moe da ima do deset uenika.

Nastava

lan 32

Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u koli.

23

Pored redovne nastave, koja moe da se organizuje poludnevno i celodnevno, u koli se organizuje
dopunska, dodatna i pripremna nastava.

kola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi uenici ravnomerno
pohaaju nastavu u obe smene, smenjujudi se u jednakim vremenskim intervalima, ne duim od jednog
meseca.

Za uenike kojima je potrebna pomod u savladavanju programa i uenju, kola organizuje dopunsku
nastavu.

Za uenike od etvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za
pojedine predmete, kola organizuje dodatnu nastavu.

Za uenike upudene na razredni i popravni ispit, kola organizuje pripremnu nastavu.

Pripremna nastava se organizuje pre poetka ispitnog roka, u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po
dva asa dnevno za svaki predmet.

Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje se dodatna podrka u skladu sa
individualnim obrazovnim planom.

kola je duna da organizuje pripremu uenika za polaganje zavrnog ispita tokom drugog polugodita
osmog razreda, a deset dana pre polaganja ispita najmanje dva asa dnevno.

lan 33

Nastavni program verske nastave, na usaglaeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po
pribavljenom miljenju organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi
ministar.
24


Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u koli (u daljem tekstu:
Komisija).

Komisiju obrazuje Vlada na vreme od est godina.

U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika
organa nadlenog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva.

lan Komisije moe biti razreen pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na predlog predlagaa i ako ne
ispunjava svoju dunost kao lan Komisije, odnosno svojim postupcima povredi ugled dunosti koju
obavlja.

U sluaju razreenja lana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog lana po pribavljenom
predlogu predstavnika iji je lan razreen.

Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju lanovi Komisije na prvoj sednici, vedinom glasova
od ukupnog broja lanova Komisije.

Komisija obavlja poslove koji se, naroito, odnose na:

1) usaglaavanje predloga programa verske nastave;

2) udbenike i druga nastavna sredstava, u skladu sa zakonom kojim se ureuju pitanja vezana za
udbenike i druga nastavna sredstva;

3) davanje miljenja o listama nastavnika verske nastave;

25

4) druga pitanja vezana za pradenje organizovanja i ostvarivanja programa verske nastave.

Nain rada i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, ureuju se poslovnikom o radu Komisije.

Razredna i predmetna nastava

lan 34

Za uenike prvog ciklusa organizuje se razredna nastava, a za uenike drugog ciklusa predmetna nastava,
a kada postoje uslovi i zajednika nastava vie srodnih predmeta sa interdisciplinarnim sadrajem, u
skladu sa kolskim programom.

Izuzetno, za uenike prvog ciklusa moe da se organizuje predmetna nastava iz stranog jezika, izbornih i
fakultativnih predmeta, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom.

Za pripadnike nacionalne manjine predmetna nastava moe da se organizuje iz srpskog jezika i jezika
nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture od prvog razreda.

lan 35

kola je duna da za uenike etvrtog razreda organizuje asove predmetne nastave radi upoznavanja
uenika sa predmetnim nastavnicima koji de realizovati nastavu u petom razredu.

asovi predmetne nastave iz stava 1. ovog lana planiraju se na osnovu nastavnog programa za etvrti
razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u saradnji uitelja i odgovarajudih nastavnika predmetne
nastave.

asove predmetne nastave za uenike etvrtog razreda realizuju svi nastavnici predmetne nastave iz
stava 1. ovog lana, po dva puta u toku kolske godine, odnosno jedanput u toku polugodita.
26


kola moe, s istim ciljem i na isti nain, da organizuje asove predmetne nastave i za uenike od prvog
do tredeg razreda.

Celodnevna nastava i produeni boravak

lan 36

kola moe da organizuje celodnevnu nastavu i produeni boravak kao posebne oblike obrazovno-
vaspitnog rada, uz saglasnost Ministarstva.

U okviru celodnevne nastave i produenog boravka obezbeuju se igra, kulturno-umetnike, sportske
aktivnosti, uenje, izrada domadih zadataka i izvravanje drugih obaveza uenika u bezbednom
okruenju pod nadzorom nastavnika.

Blie uslove organizovanja celodnevne nastave i produenog boravaka propisuje ministar.

Nastava za uenike na kudnom i bolnikom leenju

lan 37

kola moe da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za uenike na duem kudnom i
bolnikom leenju, uz saglasnost Ministarstva.

Za uenike koji zbog vedih zdravstvenih problema ili hroninih bolesti ne mogu da pohaaju nastavu
due od tri nedelje, nastava se organizuje u kudi, odnosno zdravstvenoj ustanovi.

27

Roditelj, odnosno staratelj je duan da o potrebi organizovanja nastave kod kude ili u zdravstvenoj
ustanovi obavesti kolu.

Nain organizovanja nastave za uenike na duem kudnom i bolnikom leenju propisuje ministar.

Nastava kod kude i na daljinu

lan 38

Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovno kolsko obrazovanje i
vaspitanje kod kude.

Roditelj, odnosno staratelj je duan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti kolu u koju je dete,
odnosno uenik upisan o nameri da za svoje dete od sledede kolske godine organizuje nastavu kod
kude.

kola iz stava 2. ovog lana duna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu
sa nastavnim planom i programom.

Osnovno kolsko obrazovanje i vaspitanje kod kude mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva,
ishoda i standarda postignuda.

Za uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stie obrazovanje kod kude ostvarivanjem
individualnog obrazovnog plana sa prilagoenim standardima, obrazovanje i vaspitanje kod kude
obezbeuje ostvarivanje prilagoenih standarda.

Nastava moe da se ostvaruje, na zahtev roditelja, odnosno staratelja i kao nastava na daljinu.

28

O obrazovanju na daljinu kola odluuje na osnovu raspoloivih sredstava, potrebnih za ovaj vid
obrazovanja i vaspitanja.

kola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju uenika kod kude i na daljinu.

Blie uslove za ostvarivanje i nain osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kude i nastave na
daljinu propisuje ministar.

Kulturne aktivnosti kole

lan 39

Kulturne aktivnosti kole ostvaruju se na osnovu programa kulturnih aktivnosti.

Kulturne aktivnosti obuhvataju: proslavu dana kole, poetka i kraja kolske godine i zavretka
osnovnokolskog obrazovanja i vaspitanja, proslave kolskih i dravnih praznika, priredbe, predstave,
izlobe, koncerte, takmienja i smotre, posete ustanovama kulture, zajednike aktivnosti kole i jedinice
lokalne samouprave i druge aktivnosti koje doprinose proirenju uticaja kole na vaspitanje uenika i
kulturnom razvoju okruenja kole.

Proslave kolskih i dravnih praznika, poetka i kraja kolske godine i zavretka osnovnokolskog
obrazovanja i vaspitanja za uenike organizuju se u koli ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave
u ustanovama kulture.

Program kolskog sporta i sportskih aktivnosti

lan 40

29

Radi razvoja i praktikovanja zdravog naina ivota, razvoja svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i
bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizikih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije,
maloletnike delinkvencije, kola u okviru kolskog programa, realizuje i program kolskog sporta, kojim
su obuhvadeni svi uenici.

kola je duna da, u okviru programa kolskog sporta, zajedno sa jedinicom lokalne samouprave,
organizuje nedelju kolskog sporta najmanje jednom u toku polugodita.

Nedelja kolskog sporta obuhvata takmienja svih uenika u sportskim disciplinama prilagoenim
uzrastu i mogudnostima uenika.

Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizinog
ponaanja

lan 41

Program zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizinog
ponaanja, kao to su, naroito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci i maloletnika
delinkvencija, sastavni su deo kolskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom.

Programi iz stava 1. ovog lana ostvaruju se kroz razliite nastavne i slobodne aktivnosti sa uenicima,
zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa
utvrenim potrebama.

U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog lana ukljuuju se i fizika i pravna lica sa teritorije jedinice
lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vrnjaki posrednici, kao i lica obuena za
prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizinog ponaanja.

Listu lica obuenih za prevenciju i intervenciju u sluaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih
oblika rizinog ponaanja i listu kola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u
sprovoenju programa iz stava 1. ovog lana, utvruje ministar.
30


Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 4. ovog lana propisuje ministar.

Liste iz stava 4. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Program slobodnih aktivnosti uenika

lan 42

Radi jaanja obrazovno-vaspitne delatnosti kole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja,
sadrajnog i celishodnog koridenja slobodnog vremena, kao i radi bogadenja drutvenog ivota i
razonode uenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, kola je duna da realizuje slobodne
aktivnosti uenika.

Slobodne aktivnosti organizuju se u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.

kola posebnu panju posveduje formiranju muzike i dramske grupe uenika, kolskog lista, folklora i
sportskih sekcija.

kola je obavezna da za uenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije.

Profesionalna orijentacija uenika

lan 43

kola u saradnji sa ustanovama za profesionalnu orijentaciju pomae roditeljima, odnosno starateljima i
uenicima u izboru srednje kole i zanimanja, prema sklonostima i sposobnostima uenika i u tom cilju
prati njihov razvoj i informie ih o karakteru i uslovima rada pojedinih zanimanja.
31


Radi pradenja individualnih sklonosti uenika i pruanja pomodi uenicima i njihovim roditeljima,
odnosno starateljima u izboru srednje kole i zanimanja, kola formira tim za profesionalnu orijentaciju,
u ijem sastavu su struni saradnici i nastavnici.


Tim za profesionalnu orijentaciju realizuje program profesionalne orijentacije za uenike sedmog i
osmog razreda.

Zdravstvena zatita uenika u koli

lan 44

kola sarauje sa zdravstvenim ustanovama u sprovoenju zdravstvene zatite uenika, posebno u
obavljanju lekarskih pregleda dece koja polaze u prvi razred, sprovoenju redovnih sistematskih
lekarskih pregleda i vakcinacija, u skladu sa zakonom.

Socijalna zatita uenika u koli

lan 45

kola u saradnji sa nadlenim ustanovama brine o socijalnoj zatiti, posebno uenika iz osetljivih
drutvenih grupa, na osnovu programa socijalne zatite.

Ukoliko je potrebno kola organizuje prikupljanje sredstava za ove svrhe kroz akcije kolskog sporta,
volontiranja i drugih dobrotvornih akcija.

Zatita ivotne sredine

32

lan 46

Zatita ivotne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na razvoj ekoloke svesti, kao i ouvanje prirodnih
resursa.

Ouvanje prirodnih resursa iz stava 1. ovog lana obuhvata i upoznavanje sa koridenjem i racionalnom
upotrebom tih resursa u oblasti energetike.

kola doprinosi zatiti ivotne sredine ostvarivanjem programa zatite ivotne sredine - lokalnim
ekolokim akcijama, zajednikim aktivnostima kole, roditelja, odnosno staratelja i jedinice lokalne
samouprave u analizi stanja ivotne sredine i akcija za zatitu ivotne sredine u skladu sa zakonom.

Program saradnje sa lokalnom samoupravom

lan 47

Saradnja sa lokalnom samoupravom realizuje se na osnovu programa saradnje sa lokalnom
samoupravom, koji ini deo kolskog programa.

kola prati i ukljuuje se u deavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i zajedno sa njenim
predstavnicima planira sadraj i nain saradnje, naroito o pitanjima od kojih zavisi razvitak kole.

Program saradnje sa porodicom

lan 48

kola podstie i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno starateljima uenika, zasnovan na
principima meusobnog razumevanja, potovanja i poverenja.
33


Programom saradnje sa porodicom, kola definie oblasti, sadraj i oblike saradnje sa roditeljima,
odnosno starateljima dece i uenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, ukljuivanje u
nastavne, i ostale aktivnosti kole i konsultovanje u donoenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih,
organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i
obezbeivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

Program saradnje sa porodicom obuhvata i organizaciju otvorenog dana kole svakog meseca, kada
roditelji, odnosno staratelji mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu.

Radi pradenja uspenosti programa saradnje sa porodicom, kola, na kraju svakog polugodita,
organizuje anketiranje roditelja, odnosno staratelja, u pogledu njihovog zadovoljstva programom
saradnje sa porodicom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodite.

Miljenje roditelja, odnosno staratelja, dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir u postupku
vrednovanja kvaliteta rada kole.

Izleti, ekskurzije i nastava u prirodi

lan 49

kola moe da planira i organizuje izlete, ekskurzije i nastavu u prirodi, na nain i pod uslovima
utvrenim nastavnim planom i programom.

Program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi sastavni je deo kolskog programa i godinjeg plana rada
kole.

kole u seoskim sredinama mogu da budu centri za realizaciju nastave u prirodi, odnosno zajednikih
aktivnosti uenika - kole domadina i gostujude kole, ukoliko ispunjavaju uslove za realizaciju programa
nastave u prirodi.
34


kolska biblioteka

lan 50

kolska biblioteka je mesto biblioteko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti kole.

U kolskoj biblioteci prikuplja se, obrauje i uenicima, nastavnicima i strunim saradnicima daje na
koridenje biblioteko-informaciona graa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori.

Biblioteka je duna da u svom fondu prikuplja udbenike i druga nastavna sredstva namenjena
uenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i strunu literaturu za nastavnike i strune
saradnike.

Zadatak kolske biblioteke je da kod uenika razvija navike itanja i koridenja bibliotekih usluga, kao i
da uenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogudi im da
ovladaju vetinama potrebnim za uenje u toku celog ivota.

kola je duna da ima kolsku biblioteku, u skladu sa zakonom.

Program rada kolske biblioteke sastavni je deo kolskog programa.

Deje i uenike organizacije u koli

lan 51

kola moe da ima svoje organizacije dece i uenika, a moe da se povezuje i sa organizacijama van kole
(Prijatelji dece Srbije, Crveni krst, organizacija gorana, planinara, izviaa i sl.), u skladu sa zakonom.
35


Voenje letopisa i predstavljanje rada kole

lan 52

kola je duna da vodi letopis za svaku kolsku godinu.

Letopis sadri pisane podatke o aktivnostima kole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada.

kola u publikaciji predstavlja program i organizaciju rada, u skladu sa godinjim planom rada, kao i
prava i dunosti uenika, pravila ponaanja, kudni red i druge podatke od znaaja za predstavljanje kole.

kola publikaciju iz stava 2. ovog lana objavljuje na svojoj internet strani do 1. oktobra za tekudu
kolsku godinu, a moe je podeliti uenicima u tampanom obliku.

kola je duna da ima svoju internet stranu.

Uenike zadruge

lan 53

U koli moe da se osnuje uenika zadruga radi razvoja pozitivnog odnosa uenika prema radu,
profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema
timskom radu.

Rad uenike zadruge ureuje se statutom kole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom.

36

kola moe pruati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u uenikoj zadruzi, kao i
kolski pribor i opremu.

Sredstva steena radom uenike zadruge koriste se za proirenje materijalne osnove rada uenike
zadruge, ekskurzije, ishranu uenika, nagrade lanovima zadruge i unapreivanje obrazovno-vaspitnog
rada u koli i u druge svrhe u skladu sa aktima kojima se ureuje rad uenike zadruge.

Obrazovanje u inostranstvu

lan 54

Za decu graana Republike Srbije koji su na privremenom boravku u inostranstvu moe da se obezbedi
dopunsko osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom nastavnom planu i programu.

V UENICI

Upis

lan 55

Upisom u prvi razred dete stie svojstvo uenika.

U prvi razred upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a najvie
sedam i po godina, u skladu sa Zakonom.

Izuzetno, detetu moe da se odloi upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa Zakonom.

37

Dete koje ima od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u
kolu.

kola je duna da organizuje proveru spremnosti iz stava 3. ovog lana u skladu sa Zakonom.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da
se upie u prvi ili odgovarajudi razred, na osnovu prethodne provere znanja.

Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa
kole uvaavajudi standarde postignuda i cenedi najbolji interes deteta.

Upis u kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju

lan 56

U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno uenik upisuje se na osnovu
miljenja interresorne komisije za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili
socijalne podrke, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Upis u muziku, odnosno baletsku kolu

lan 57

U osnovnu muziku, odnosno osnovnu baletsku kolu moe da se upie dete i uenik osnovne i srednje
kole koji poloi prijemni ispit za utvrivanje muzike, odnosno baletske sposobnosti.

Uenik koji nije zavrio prvi ciklus osnovne muzike, odnosno osnovne baletske kole moe da se upie u
drugi ciklus nakon poloenog ispita za proveru znanja.
38


Uenik osnovne muzike ili osnovne baletske kole moe da nastavi sticanje muzikog, odnosno
baletskog obrazovanja i vaspitanja po jedinstvenom kolskom programu za talente, ako se utvrdi da ima
izuzetne muzike, odnosno baletske sposobnosti.

Odgovornost za upis i redovno pohaanje nastave

lan 58

Roditelj, odnosno staratelj odgovoran je za upis deteta u kolu, za redovno pohaanje nastave i
obavljanje drugih kolskih obaveza.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno staratelje, o deci
koja treba da se upiu u prvi razred najkasnije do kraja februara tekude godine za narednu kolsku
godinu.

kola je duna da u roku od 30 dana obavesti roditelja, odnosno staratelja, o odluci po njegovom
zahtevu za upis deteta van podruja kole.

kola je duna da obavesti roditelja, odnosno staratelja i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije
upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre poetka kolske godine.

kola je duna da obavesti roditelja, odnosno staratelja o ueniku koji neredovno pohaa ili je prestao
da pohaa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohaanja nastave.

Ako roditelj, odnosno staratelj po prijemu obavetenja iz stava 5. ovoga lana ne obezbedi da u roku od
tri dana uenik nastavi redovno da pohaa nastavu, kola odmah obavetava jedinicu lokalne
samouprave.

39

Opteredenje uenika i trajanje asa

lan 59

Uenik u prvom ciklusu ima do 20 asova nastave nedeljno, odnosno do etiri asa nastave dnevno.

Uenik u drugom ciklusu ima do 25 asova nastave nedeljno, odnosno do pet asova nastave dnevno.

Uenik u prvom ciklusu koji stie osnovno obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine ima do
23 asa nastave nedeljno, a u drugom ciklusu do 28 asova nastave nedeljno.

U nedeljni broj asova iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ne uraunavaju se asovi iz izbornih predmeta i
vannastavnih aktivnosti.

asovi nastave iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu se uvedati do tri asa nedeljno ostalim aktivnostima
planiranim kolskim programom.

as nastave traje 45 minuta.

Izuzetno, as nastave moe da traje due ili krade od 45 minuta, u skladu sa nastavnim planom i
programom.

Trajanje asa nastave moe se prilagoditi posebnim uslovima u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni
rad u odreenom vremenskom periodu, uz saglasnost Ministarstva.

Ocenjivanje

40

lan 60

Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i uenja kojim se obezbeuje stalno pradenje ostvarivanja
propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuda i angaovanja uenika u toku savladavanja kolskog
programa.

Nastavnik je duan da redovno ocenjuje uenike u skladu sa zakonom.

Pradenje razvoja, napredovanja i postignuda uenika obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Uenik kome je usled socijalne uskradenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, tekoda u uenju i drugih
razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angaovanja i
stepena ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignuda u toku savladavanja individualnog
obrazovnog plana, i to na nain koji uzima u obzir njegove jezike, motorike i ulne mogudnosti.

Ukoliko uenik stie obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu sa prilagoenim
standardima postignuda, ocenjuje se na osnovu angaovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagoenih
standarda.

Uenik sa izuzetnim sposobnostima koji stie obrazovanje i vaspitanje na prilagoen i obogaden nain,
primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu pradenja ostvarivanja propisanih
ciljeva, optih i posebnih standarda postignuda i angaovanja.

U postupku predlaganja zakljune ocene predmetni nastavnik uzima u obzir i uspeh uenika postignut na
takmienjima, nagrade, pohvale i diplome, nastupe na kulturnim i sportskim manifestacijama u koli i na
teritoriji jedinice lokalne samouprave, radove uenika objavljene u kolskom listu i drugim listovima i
asopisima, radove na izlobama, konkursima i sl.

Ueniku se ne moe umanjiti ocena iz nastavnog predmeta zbog njegovog odnosa prema slobodnim
aktivnostima ili neprimerenog ponaanja.

41

Uspeh uenika i ocena

lan 61

Uenik se ocenjuje iz nastavnih predmeta i vladanja, opisnom i brojanom ocenom, u skladu sa
Zakonom.

Ocena je javna i saoptava se ueniku sa obrazloenjem.

Brojana ocena uspeha uenika iz obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta je: odlian (5), vrlo dobar
(4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.

Uspeh uenika iz izbornih predmeta propisanih Zakonom ocenjuje se opisno.

U toku polugodita uenik mora biti ocenjen iz svakog nastavnog predmeta najmanje etiri puta.

Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan as, uenik se ocenjuje najmanje dva puta
u polugoditu.

Zakljuna ocena u prvom razredu je opisna i utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu
opisnih ocena o razvoju i napredovanju uenika u toku savladavanja kolskog programa.

U ostalim razredima, zakljuna ocena iz predmeta je brojana, osim iz izbornih predmeta propisanih
Zakonom.

Zakljuna ocena iz izbornih predmeta propisanih Zakonom je: istie se, dobar i zadovoljava i ne utie na
opti uspeh uenika.

42

Zakljunu ocenu iz predmeta utvruje odeljenjsko vede na predlog predmetnog nastavnika, na kraju
prvog i drugog polugodita.

Ueniku koji nije ocenjen najmanje etiri puta u toku polugodita, ne moe da se utvrdi zakljuna ocena.

Uenika koji redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze, a nema propisani broj ocena u
polugoditu, nastavnik je duan da oceni na posebno organizovanom asu u toku trajanja polugodita uz
prisustvo odeljenjskog stareine, pedagoga ili psihologa.

Ako predmetni nastavnik iz bilo kojih razloga nije u mogudnosti da organizuje as iz stava 12. ovog lana,
kola je duna da obezbedi odgovarajudu strunu zamenu.

Odeljenjski stareina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje uenika i ukazuje predmetnim
nastavnicima na broj propisanih ocena koje uenik treba da ima u polugoditu radi utvrivanja zakljune
ocene.

Kada nastavni predmet sadri module, zakljuna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula
u okviru predmeta.

Opti uspeh uenika

lan 62

Opti uspeh uenika od drugog do osmog razreda utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita na
osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz
vladanja poev od estog razreda.

Opti uspeh uenika je: odlian, vrlo dobar, dobar, dovoljan.

43

Uenik je postigao opti uspeh:

1) odlian - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;

2) vrlo dobar - ako ima srednju ocenu od 3,50 zakljuno sa 4,49;

3) dobar - ako ima srednju ocenu od 2,50 zakljuno sa 3,49;

4) dovoljan uspeh - ako ima srednju ocenu do 2,49.

Ocenjivanje vladanja uenika

lan 63

Vladanje uenika od prvog do petog razreda ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodita.

Zakljuna ocena iz vladanja uenika iz stava 1. ovog lana jeste: primerno; vrlo dobro; dobro;
zadovoljavajude i nezadovoljavajude i ne utie na opti uspeh uenika.

Vladanje uenika od estog do osmog razreda ocenjuje se opisno u toku polugodita.

Ocena iz vladanja iz stava 3. ovog lana na kraju prvog i drugog polugodita jeste brojana, i to: primerno
(5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajude (2) i nezadovoljavajude (1), i utie na opti uspeh uenika.

Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponaanje uenika u celini, imajudi pri tom u vidu i
angaovanje uenika u aktivnostima izvan nastave u skladu sa kolskim programom (slobodne aktivnosti,
44

uenika zadruga, zatita ivotne sredine, zatita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi
prevencije drugih oblika rizinog ponaanja, kulturna aktivnost kole).

Na ocenu iz vladanja ne utiu ocene iz nastavnih predmeta.

Zakljunu ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog stareine utvruje odeljenjsko vede.

Dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju

lan 64

Za uenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifinih tekoda u uenju, socijalne
uskradenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, kola obezbeuje
otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan,
u skladu sa Zakonom.

Cilj dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog ukljuivanja uenika u
redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vrnjakom kolektivu i njegovo napredovanje.

Za ostvarivanje dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, direktor kole, nastavnik, struni saradnik,
vaspita, pedagoki asistent i roditelj, odnosno staratelj moe da dobije posebnu strunu pomod u
pogledu sprovoenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Radi ostvarivanja dodatne podrke u obrazovanju i vaspitanju, kola ostvaruje saradnju sa organima
lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i irem nivou.

Posebnu strunu pomod iz stava 3. ovog lana mogu da pruaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog
obrazovanja i vaspitanja i kole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovoenju
inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
45


Liste lica i kola iz stava 5. ovog lana utvruje ministar.

Blie uslove za utvrivanje lista iz stava 6. ovog lana propisuje ministar.

Liste iz stava 6. ovog lana objavljuju se na zvaninoj internet strani Ministarstva.

Oslobaanje od nastave

lan 65

Uenik moe biti privremeno ili za odreenu kolsku godinu osloboen nastave fizikog vaspitanja u
celini ili delimino.

Nastavniko vede donosi odluku o oslobaanju uenika od fizikog vaspitanja na osnovu predloga
izabranog lekara.

Uenik osnovne muzike, odnosno baletske kole moe biti osloboen pohaanja nastave izbornog
predmeta u koli, na zahtev roditelja, odnosno staratelja.

Odluku o oslobaanju uenika iz stava 3. ovog lana donosi nastavniko vede, na osnovu potvrde o
svojstvu uenika koju izdaje osnovna muzika, odnosno baletska kola.

Pohvaljivanje i nagraivanje uenika

lan 66

46

Uenik koji se istie u uenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrauje.

Optim aktom kole odreuju se uslovi i nain za dodeljivanje pohvala i nagrada, kao i za izbor uenika
generacije.

U toku kolovanja ueniku se dodeljuje diploma ili nagrada za izuzetan opti uspeh, odnosno diploma za
izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih predmeta i izuzetnog postignuda u bilo kojoj oblasti rada kole.

Vrste diploma, odnosno nagrada i blie uslove za njihovo dodeljivanje propisuje ministar.

Bre napredovanje uenika

lan 67

Uenik koji se istie znanjem i sposobnostima moe da zavri kolu u roku kradem od osam godina.

U toku jedne kolske godine uenik moe da zavri dva razreda.

Nastavniko vede utvruje ispunjenost uslova za bre napredovanje uenika.

Uslove i postupak napredovanja uenika propisuje ministar.

Ueniki parlament

lan 68

47

Za uenike sedmog i osmog razreda organizuje se ueniki parlament, u skladu sa Zakonom.

Ueniki parlament na kraju svake kolske godine dostavlja izvetaj o svom radu kolskom odboru i
savetu roditelja kole.

Prevoz i ishrana

lan 69

Uenik koji je nastanjen na udaljenosti vedoj od etiri kilometra od sedita kole ima pravo na besplatan
prevoz.

Uenik kome je na osnovu zahteva roditelja, odnosno staratelja omogudeno da pohaa kolu van
podruja kome pripada ima pravo na besplatan prevoz samo u okviru kolskog podruja u kojem ima
prebivalite.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz bez obzira na udaljenost
njegovog prebivalita od kole.

kola u okviru kolskog objekta, u saradnji sa savetom roditelja kole, organizuje ishranu za uenike.

kola u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave i donatorima moe da obezbedi za sve uenike
besplatnu ishranu u celini ili delimino.

Sredstva za vii kvalitet obrazovanja, koja kola ostvaruje po osnovu ueda roditelja, odnosno staratelja,
jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora, proirene delatnosti i uenike zadruge, duna je
prioritetno da koristi za ishranu i pomod uenika.

VI ISPITI
48


Vrste

lan 70

Uspeh uenika ocenjuje se i na ispitu.

U koli se polau popravni, razredni, zavrni ispit, ispit iz stranog jezika i drugi ispiti.

Ispiti iz stava 2. ovog lana, osim zavrnog ispita, polau se pred ispitnom komisijom od tri lana od kojih
su najmanje dva struna za predmet.

Ispitnu komisiju obrazuje direktor kole.

Ako kola nema potreban broj strunih lica za odgovarajudi predmet angauje se struno lice iz druge
kole.

Uenik osnovne muzike, odnosno baletske kole polae: prijemni ispit za utvrivanje muzike, odnosno
baletske sposobnosti, kontrolni, godinji, razredni i popravni ispit, u skladu sa nastavnim planom i
programom.

Nain i vreme polaganja razrednih, popravnih ispita, ispita iz stranog jezika i drugih ispita ureuje se
optim aktom kole.

Razredni ispit

lan 71
49


Razredni ispit polae uenik koji nije ocenjen iz jednog ili vie nastavnih predmeta.

Uenik moe biti neocenjen iz nastavnog predmeta ukoliko nije pohaao nastavu vie od tredine
ukupnog godinjeg broja asova tog predmeta i ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao
obrazovne standarde na osnovnom nivou.

Uenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz jednog ili dva nastavna predmeta, ili ne
pristupi polaganju razrednog ispita jednog ili dva nastavna predmeta, polae popravni ispit.

Uenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz vie od dva nastavna predmeta, ili koji ne
pristupi polaganju razrednog ispita iz vie od dva nastavna predmeta ponavlja razred, u skladu sa
Zakonom.

Popravni ispit

lan 72

Popravni ispit polau uenici od etvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodita imaju do
dve nedovoljne zakljune brojane ocene iz nastavnih predmeta.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda polae popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a uenik
osmog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodita ima vie od dve nedovoljne
zakljune brojane ocene i uenik koji ne poloi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita
ponavlja razred.

50

Uenik osmog razreda koji ima vie od dve nedovoljne zakljune brojane ocene ili ne poloi popravni
ispit ne ponavlja razred, ved zavrava zapoeto obrazovanje i vaspitanje u istoj koli polaganjem ispita iz
predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa Zakonom.

Ispit iz stranog jezika

lan 73

Uenik moe da polae ispit iz stranog jezika koji nije izuavao u koli.

Ispit iz stava 1. ovog lana polae se po propisanom nastavnom programu za odreeni razred.

kola izdaje ueniku uverenje o poloenom ispitu.

Zavrni ispit

lan 74

Nakon zavrenog osmog razreda uenik polae zavrni ispit.

Uenik polae zavrni ispit po programu zavrnog ispita za kolsku godinu u kojoj je zavrio osmi razred,
pisanim putem - reavanjem testova.

Programom zavrnog ispita odreuju se nastavni predmeti iz kojih uenik polae zavrni ispit.

Prilagoavanje zavrnog ispita za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zavisno od vrste
potrebne dodatne podrke, vri se prema individualnom obrazovnom planu.
51


Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit u skladu sa njegovim motorikim i
ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta.

Polaganjem zavrnog ispita uenik stie pravo na upis u srednju kolu, u skladu sa Zakonom i zakonom
koji ureuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Regularnost zavrnog ispita obezbeuje direktor.

Rezultati zavrnog ispita slue koli za utvrivanje kvaliteta rada nastavnika i kole, oslonac su za
razvojno planiranje i unapreivanje sveukupnog rada kole i slue Ministarstvu za procenu stanja i
napretka obrazovanja u Republici Srbiji.

Na osnovu rezultata zavrnog ispita ne vri se rangiranje kola, ali uspene kole koje pokau izuzetnu
pedagoku vrednost mogu da se nagrade, a neuspene se upozoravaju na potrebu unapreivanja svog
rada.

Organizaciju ispita iz stava 1. ovog lana, uslove pod kojima se sprovodi, sastav i proceduru rada komisija
i druga pitanja vezana za polaganje zavrnog ispita propisuje ministar.

VII VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Vrednovanje kvaliteta rada kole

lan 75

Vrednovanje kvaliteta rada kole ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje kvaliteta.

52

Samovrednovanje i spoljanje vrednovanje vri se u skladu sa Zakonom.

Na osnovu rezultata vrednovanja kvaliteta rada, kola sainjava plan za unapreivanje kvaliteta rada u
oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova.

Plan za unapreivanje kvaliteta rada sastavni je deo razvojnog plana kole.

Nacionalno ispitivanje

lan 76

Ostvarenost standarda postignuda uenika u toku osnovnog obrazovanja i vaspitanja proverava se i
nacionalnim ispitivanjem na uzorku kola i uenika.

Uenik je duan da uestvuje u nacionalnom ispitivanju.

Direktor je duan da obezbedi uslove za ispitivanje i regularnost ispitivanja.

Rezultati nacionalnog ispitivanja ne utiu na ocene, odnosno na opti uspeh uenika.

Blie uslove za sprovoenje nacionalnog ispitivanja utvruje ministar.

Rezultati nacionalnog ispitivanja slue za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji i
koriste ih Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave, obrazovne i naune ustanove i graani, u skladu sa
zakonom.

53

kola rezultate koristi za unapreivanje svog razvojnog plana, kolskog programa, plana strunog
usavravanja i napredovanja nastavnika.

Meunarodno ispitivanje

lan 77

kola uestvuje u meunarodnim ispitivanjima na osnovu meunarodnih ugovora, uz saglasnost
Ministarstva.

Rezultati meunarodnih ispitivanja koriste se za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.

VIII TRAJK ZAPOSLENIH

lan 78

Zaposleni u koli ostvaruju pravo na trajk u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se
ureuje trajk.

trajkaki odbor i zaposleni koji uestvuju u trajku duni su da trajk organizuju i vode na nain kojim se
ne ugroava bezbednost zaposlenih i uenika, imovine i omogudava nastavak rada po okonanju trajka.

lan 79

Nastavnici, odnosno struni saradnici u koli ostvaruju pravo na trajk, pod uslovom da obezbede
minimum procesa rada kole, u ostvarivanju prava graana od opteg interesa u osnovnom obrazovanju
i vaspitanju.

54

Minimum procesa rada za nastavnika je izvoenje nastave u trajanju od 30 minuta po asu u okviru
dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za strunog saradnika 20 asova rada nedeljno.

Ako nastavnici, odnosno struni saradnici kole uestvuju u trajku ne obezbeujudi minimum procesa
rada iz stava 2. ovog lana, direktor kole pokrede disciplinski postupak.

Nastavniku, odnosno strunom saradniku za povredu obaveze iz stava 2. ovog lana izrie se mera
prestanka radnog odnosa.

Direktor kole za vreme trajka organizovanog protivno odredbi stava 2. ovog lana, duan je da
obezbedi ostvarivanje nastave i obavljanje ispita dok traje trajk.

IX EVIDENCIJA I JAVNE ISPRAVE

Vrste evidencija

lan 80

kola vodi evidenciju o:

1) ueniku, odnosno detetu;

2) uspehu uenika;

3) ispitima;

4) obrazovno-vaspitnom radu;
55


5) zaposlenom.

Evidencija o ueniku

lan 81

Evidenciju o ueniku ine podaci kojima se odreuje njegov identitet (lini podaci), obrazovni, socijalni i
zdravstveni status, kao i podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj
podrci.

Lini podaci o ueniku, odnosno detetu su: ime i prezime uenika, jedinstveni matini broj graana, pol,
datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt
telefon, matini broj uenika, nacionalna pripadnost i dravljanstvo.

Izjanjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno.

Lini podaci o roditelju, odnosno staratelju ili hranitelju uenika, odnosno deteta su: ime i prezime,
jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto,
optina i drava stanovanja, kontakt telefon, odnosno adresa elektronske pote.

Podaci kojima se odreuje obrazovni status uenika jesu: podaci o vrsti kole i trajanju obrazovanja i
vaspitanja, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada,
obaveznim i izbornim predmetima, stranim jezicima, podaci o individualnom obrazovnom planu,
dopunskoj i dodatnoj nastavi, celodnevnoj nastavi i produenom boravku, slobodnim aktivnostima za
koje se opredelio i drugim oblastima kolskog programa u kojima uestvuje, uedu na takmienjima,
izostancima, izreenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama, uedu u radu organa kole i
opredeljenju za nastavak obrazovanja.

Podaci kojima se odreuje socijalni status uenika, odnosno deteta, roditelja, odnosno staratelja ili
hranitelja su: podaci o uslovima stanovanja (stanovanje u stanu, kudi, porodinoj kudi, podstanarstvu,
56

domu, da li uenik ima svoju sobu i drugim oblicima stanovanja), udaljenosti domadinstva od kole;
stanju porodice (broj lanova porodinog domadinstva, da li su roditelji ivi, da li jedan ili oba roditelja
ive u inostranstvu, brani status roditelja, odnosno staratelja ili hranitelja, njihov obrazovni nivo i
zaposlenje), kao i podatak o primanju novane socijalne pomodi i da li porodica moe da obezbedi uinu,
knjige i pribor za uenje.

Podatak kojim se odreuje zdravstveni status uenika, odnosno deteta je podatak o tome da li je uenik
obuhvaden primarnom zdravstvenom zatitom.

Podaci o preporuenoj i pruenoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci su podaci koje
dostavlja interresorna komisija koja vri procenu potreba i podaci o njihovoj ostvarenosti.

Evidencija o uspehu uenika

lan 82

Evidenciju o uspehu uenika ine podaci kojima se utvruje postignut uspeh uenika u uenju i vladanju i
to: ocene u toku klasifikacionog perioda, zakljune ocene iz nastavnih predmeta i vladanja na kraju prvog
i drugog polugodita, ocene postignute na ispitima, zakljune ocene na kraju kolske godine, izdatim
akim knjiicama, svedoanstvima, diplomama, kao i posebnim diplomama za izuzetan uspeh,
nagradama i pohvalama.

Evidencija o ispitima

lan 83

Evidenciju o ispitima ine podaci o razrednim, popravnim, kontrolnim i godinjim ispitima, o zavrnom
ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i drugim ispitima u skladu sa zakonom.

Evidencija o obrazovno-vaspitnom radu
57


lan 84

Evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu ine podaci o: podeli predmeta na nastavnike i rasporedu
asova nastave i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada, udbenicima i drugim nastavnim sredstvima,
rasporedu pismenih radova, kontrolnim vebama, podaci o ostvarivanju kolskog programa, saradnji sa
roditeljima, odnosno starateljima i jedinicom lokalne samouprave i ostalim oblicima obrazovno-
vaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.

Evidencija o zaposlenima

lan 85

Evidenciju o zaposlenima ine slededi podaci: ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, pol, datum
roenja, mesto, optina i drava roenja, adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon,
adresa elektronske pote, nivo i vrsta obrazovanja, podaci o strunom usavravanju i steenim zvanjima,
podaci o dravljanstvu, sposobnosti za rad sa decom i uenicima i proveri psihofizikih sposobnosti,
podatak o poznavanju jezika nacionalne manjine, podatak o vrsti i trajanju radnog odnosa i angaovanja,
istovremenim angaovanjima u drugim ustanovama, izreenim disciplinskim merama, podaci o strunom
ispitu i licenci, podaci o zaduenjima i fondu asova nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, plati i
uedu u radu organa kole, a u svrhu ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.

Nain prikupljanja podataka za evidenciju

lan 86

Podaci za evidenciju prikupljaju se na osnovu dokumentacije izdate od strane nadlenih organa, kao i
dokumentacije koju dostavljaju roditelji, odnosno staratelji i izjave roditelja, odnosno staratelja.

Podaci za evidenciju obrauju se u skladu sa zakonom.
58


Voenje evidencije

lan 87

Prikupljeni podaci ine osnov za voenje evidencije.

U koli se vodi evidencija elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i na
obrascima.

Vrste, naziv, sadraj obrazaca i nain voenja evidencije propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje.

Evidencija se vodi na srpskom jeziku, dirilikim pismom i latinikim pismom u skladu sa zakonom.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine, evidencija se vodi i na jeziku i
pismu te nacionalne manjine.

kola koja ostvaruje pripremni predkolski program vodi evidenciju u skladu sa zakonom kojim se
ureuje predkolsko vaspitanje i obrazovanje.

Obrada podataka

lan 88

Podatke u evidencijama prikuplja kola.

59

Direktor kole se stara i odgovoran je za blagovremen i taan unos podataka i odravanje aurnosti
evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na nain njihovog voenja.

Rokovi uvanja podataka u evidenciji

lan 89

Lini podaci iz evidencije o uenicima i podaci iz evidencije o uspehu uenika koji se odnose na zakljune
ocene na kraju kolske godine i rezultati na zavrnom ispitu uvaju se trajno.

Svi ostali podaci iz l. 81. do 84. ovog zakona uvaju se deset godina.

Podaci iz evidencije o zaposlenima uvaju se deset godina.

Javne isprave

lan 90

Na osnovu podataka unetih u evidenciju kola izdaje javne isprave.

Javne isprave, u smislu ovog zakona, jesu:

1) aka knjiica;

2) prevodnica;

60

3) svedoanstvo o zavrenom razredu prvog ciklusa za uenike koji odlaze u inostranstvo i za odrasle;

4) svedoanstvo o svakom zavrenom razredu drugog ciklusa;

5) uverenje o poloenom ispitu iz stranog jezika;

6) svedoanstvo o zavrenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju;

7) uverenje o obavljenom zavrnom ispitu.

kola upisanom ueniku, na poetku kolske godine, izdaje aku knjiicu, a prilikom ispisivanja -
prevodnicu.

Prevodnica se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema obavetenja o upisu uenika u drugu kolu,
a kola u koju uenik prelazi, u roku od sedam dana obavetava kolu iz koje se uenik ispisao da je
primila prevodnicu.

kola koja ostvaruje pripremni predkolski program izdaje javnu ispravu, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje predkolsko vaspitanje i obrazovanje.

Javna isprava izdaje se na srpskom jeziku dirilikim pismom, latinikim pismom u skladu sa Zakonom, a
kada se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, javna isprava izdaje se i na jeziku i
pismu te nacionalne manjine.

Sadraj obrazaca javnih isprava propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje.

Duplikat javne isprave

61

lan 91

kola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu, posle oglaavanja originala javne isprave
nevaedim u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

kola izdaje uverenje o injenicama o kojima vodi evidenciju, u nedostatku propisanog obrasca, u skladu
sa zakonom.

lan 92

Ueniku koji nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, a prestala mu je obaveza pohaanja nastave i
ueniku koji odlazi u inostranstvo izdaje se svedoanstvo o poslednjem zavrenom razredu.

Peat

lan 93

Verodostojnost javne isprave kola overava peatom, u skladu sa zakonom.

Statutom kole odreuje se lice odgovorno za upotrebu i uvanje peata.

Utvrivanje steenog obrazovanja i vaspitanja u nedostatku evidencije

lan 94

62

Lice koje nema javnu ispravu o zavrenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju, odnosno arhivska graa
je unitena ili nestala, moe da podnese zahtev nadlenom sudu, radi utvrivanja steenog obrazovanja i
vaspitanja.

Zahtev sadri dokaze na osnovu kojih moe da se utvrdi da je lice steklo osnovno obrazovanje i
vaspitanje i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska graa unitena ili nestala.

Potvrdu da je arhivska graa unitena ili nestala izdaje kola u kojoj je lice steklo obrazovanje i vaspitanje
ili druga ustanova koja je preuzela evidenciju, odnosno arhivsku grau. Ako takva ustanova ne postoji,
potvrdu izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

lan 95

Reenje o utvrivanju steenog osnovnog obrazovanja i vaspitanja donosi nadleni sud u vanparninom
postupku, u skladu sa zakonom.

Reenje kojim se utvruje steeno osnovno obrazovanje i vaspitanje zamenjuje svedoanstvo o
zavrenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

X PRIZNAVANJE STRANIH KOLSKIH ISPRAVA

lan 96

Dravljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu zavrio kolu ili pojedine razrede kole, odnosno koji je
u Republici Srbiji zavrio stranu kolu ili pojedine razrede kole, ima pravo da zahteva priznavanje
steenih stranih kolskih isprava, kao svedoanstva o steenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju ili
pojedinom zavrenom razredu kole.

Strani dravljanin i lice bez dravljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane kolske isprave, ako za
to ima pravni interes.
63


Priznavanjem se strana kolska isprava izjednaava sa odgovarajudom javnom ispravom steenom u
Republici Srbiji.

Stranu kolsku ispravu priznaje Ministarstvo.

Postupak

lan 97

U postupku priznavanja strane kolske isprave primenjuju se odredbe Zakona o optem upravnom
postupku ukoliko ovim zakonom nije drukije ureeno.

U postupku priznavanja iz stava 1. ovog lana uzima se u obzir: sistem kolovanja strane drave, nastavni
plan i program, trajanje kolovanja, prava koja daje strana kolska isprava imaocu i druge okolnosti od
znaaja za odluivanje.

Ako se u postupku priznavanja utvrdi da savladani strani nastavni plan i program znatno odstupa od
plana sa kojim se uporeuje, priznavanje se uslovljava polaganjem odreenih ispita ili proverom znanja
u koli.

Ministarstvo moe utvrivanje ispita i proveru znanja iz stava 3. ovog lana da poveri posebnoj strunoj
komisiji.

Ispiti utvreni kao uslov za priznavanje strane kolske isprave polau se u odgovarajudoj koli najkasnije
do datuma koji odredi Ministarstvo.

Uslovni upis

64

lan 98

Uenik koji je podneo zahtev za priznavanje strane kolske isprave moe da bude uslovno upisan u
naredni razred, ukoliko postupak nije okonan do poetka kolske godine.

U sluaju iz stava 1. ovog lana kola je duna da uenika odmah ukljui u odgovarajudi razred.

Reenje o priznavanju

lan 99

Lice koje zahteva priznavanje strane kolske isprave uz zahtev dostavlja original te isprave i prevod
ovladenog prevodioca.

Reenje o priznavanju strane kolske isprave konano je u upravnom postupku.

Kratak sadraj reenja ispisuje se na originalu kolske isprave i na primerku prevoda (klauzula o
priznavanju).

Ministarstvo vodi evidenciju i uva dokumentaciju o priznavanju strane kolske isprave.

XI FINANSIRANJE

lan 100

Sredstva za finansiranje delatnosti javne kole obezbeuju se u skladu sa Zakonom.

65

Sredstva za obavljanje delatnosti privatne kole obezbeuje osniva.

XII ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE I NA OSNOVNO OBRAZOVANJE ODRASLIH

lan 101

Prava uenika na sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja iz lana 2. stav 2, lana 4. stav 2, l. 9-12,
lana 15. stav 2, l. 21-23, lana 31. st. 1, 3. i 4, lana 32. st. 1. i 4-8, lana 34. stav 1, l. 41, 43, 45, 47, 50,
lana 59. stav 8, l. 60, 61, 64, 66, 69-74, l. 76, 80-83. i l. 90. i 91. odnose se i na prava odraslih na
sticanje osnovnog obrazovanja, ako posebnim zakonom nije drukije ureeno.

XIII POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI

lan 102

Poslovi utvreni lanom 12. stav 3. (ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na jeziku i pismu nacionalne
manjine, odnosno dvojezino i za manje od 15 uenika upisanih u prvi razred), lanom 96. stav 4.
(priznavanje strane kolske isprave), lanom 97. st. 4. i 5. (postupak priznavanja strane kolske isprave) i
lana 99. stav 4. (voenje evidencije i uvanje dokumentacije o priznavanju strane kolske isprave) ovog
zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.

XIV KAZNENE ODREDBE

lan 103

Novanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kaznide se za prekraj kola ako:

1) obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona (l. 70-74);
66


2) ne vodi propisanu evidenciju ili evidenciju vodi suprotno odredbama ovog zakona (l. 80-89);

3) izda javnu ispravu suprotno odredbama ovog zakona (l. 90-93).

Novanom kaznom od 5.000,00 do 100.000,00 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznide se i
direktor, odnosno odgovorno lice kole.

XV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Usklaivanje organizacije i akata kole

lan 104

kola de uskladiti svoju organizaciju i opte akte sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za donoenje podzakonskih akata

lan 105

Vlada de u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, obrazovati Komisiju iz lana 33. stav
2. ovog zakona.

Ministar de doneti podzakonske akte na osnovu ovladenja iz ovog zakona u roku od dve godine od dana
poetka primene ovog zakona.

67

Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjivade se, ako nisu u suprotnosti sa
ovim zakonom, do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona.

Prestanak vaenja zakona

lan 106

Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovnoj koli ("Slubeni glasnik RS", br.
50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 66/94 - US, 22/02, 62/03 - dr. zakon, 64/03
- ispr. dr. zakona, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05 - dr. zakon i 72/09 - dr. zakon).

Stupanje zakona na snagu

lan 107

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
primenjuje se poev od kolske 2013/2014. godine.