ZAKON

O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013)




I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i
to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, nain i uslovi za obavljanje delatnosti
predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa
obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i
vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje.

Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod
lica na koje se odnose.

Obrazovanje i vaspitanje

lan 2

Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predkolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje
obrazovanje i vaspitanje i predstavlja sastavni deo ukupnog uenja tokom celog ivota svih graana u
Republici Srbiji.

Specifinosti obavljanja delatnosti obrazovanja odraslih u sistemu obrazovanja i vaspitanja ureuju se
posebnim zakonom.

Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz potovanje optih principa obrazovanja i vaspitanja,
ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja.

Opti principi sistema obrazovanja i vaspitanja

lan 3

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, uenike i odrasle:

1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola,
socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita,
materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoda i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama;

2) kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignudima
savremene nauke i prilagoeno uzrasnim i linim obrazovnim potrebama svakog deteta, uenika i
odraslog;

3) obrazovanje i vaspitanje u demokratski ureenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje
otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posvedenost
osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, potenja i
odgovornosti i u kojoj je osigurano puno potovanje prava deteta, uenika i odraslog;

4) usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i uenika kroz raznovrsne oblike nastave, uenja i
ocenjivanja kojima se izlazi u susret razliitim potrebama uenika, razvija motivacija za uenje i podie
kvalitet postignuda;

5) jednake mogudnosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u
skladu sa potrebama i interesovanjima dece, uenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i
upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog ivota;

6) osposobljenost za rad uenika i odraslih usklaenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se
pripremaju.

Sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadrajima obezbeuje i:

1) efikasnu saradnju sa porodicom ukljuivanjem roditelja, odnosno staratelja radi uspenog ostvarivanja
postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

2) raznovrsne oblike saradnje sa organizacijama nadlenim za poslove zapoljavanja i lokalnom
zajednicom i irom drutvenom sredinom kako bi se postigao pun sklad izmeu individualnog i
drutvenog interesa u obrazovanju i vaspitanju;

3) efikasnost, ekonominost i fleksibilnost organizacije sistema radi postizanja to boljeg uinka;

4) otvorenost prema pedagokim i organizacionim inovacijama.

U ostvarivanju principa, posebna panja posveduje se:

1) pravovremenom ukljuivanju u razliite vidove predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

2) adekvatnoj pripremljenosti za kolsko uenje i za prelazak na vie nivoe obrazovanja i vaspitanja;

3) mogudnosti da uenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima (talentovani i obdareni), bez obzira na
sopstvene materijalne uslove imaju pristup odgovarajudim nivoima obrazovanja i ustanovama, kao i
identifikaciji, pradenju i stimulisanju uenika sa izuzetnim sposobnostima, kao bududeg naunog
potencijala;

4) mogudnosti da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, bez obzira na
sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smetena u
ustanove socijalne zatite, bolesna deca, uenici i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme
smetaja u ustanovi i tokom bolnikog i kudnog leenja;

4a) smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroenih
kategorija stanovnitva i nerazvijenih podruja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih
osoba sa specifinim tekodama u uenju i podrci njihovom ponovnom ukljuenju u sistem, u skladu sa
principima inkluzivnog obrazovanja;

4b) karijernom voenju i savetovanju zaposlenih, uenika i odraslih usmerenom ka linom razvoju
pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu;

5) ostvarivanju prava na obrazovanje, bez ugroavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava.

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja

lan 4

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja jesu:

1) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog deteta, uenika i odraslog, u
skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;

2) sticanje kvalitetnih znanja, vetina i stavova koje su svima neophodne za lino ostvarenje i razvoj,
inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetencija u pogledu komunikacije na maternjem
jeziku, komunikacije na stranim jezicima, matematike pismenosti i osnovnih kompetencija u nauci i
tehnologiji, digitalne kompetencije, kompetencije uenja kako se ui, meuljudske i graanske
kompetencije i kulturnog izraavanja;

3) razvoj stvaralakih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa;

4) razvoj sposobnosti pronalaenja, analiziranja, primene i saoptavanja informacija, uz veto i efikasno
koridenje informaciono-komunikacionih tehnologija;

5) osposobljavanje za reavanje problema, povezivanje i primenu znanja i vetina u daljem obrazovanju,
profesionalnom radu i svakodnevnom ivotu radi unapreivanja linog ivota i ekonomskog, socijalnog i
demokratskog razvoja drutva;

6) razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje, uenje i obrazovanje tokom celog
ivota i ukljuivanje u meunarodne obrazovne i profesionalne procese;

7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izraavanja svog miljenja;

8) osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog
razvoja i bududeg ivota;

9) osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem strunih kompetencija, u skladu sa zahtevima
zanimanja, potrebama trita rada, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije;

10) razvoj i praktikovanje zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti,
potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti;

11) razvoj svesti o znaaju odrivog razvoja, zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine, ekoloke etike i
zatite ivotinja;

12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osedanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa
drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva;

13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog graanina, za ivot u demokratski ureenom i humanom
drutvu zasnovanom na potovanju ljudskih i graanskih prava, prava na razliitost i brizi za druge, kao i
osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, potenja i line odgovornosti;

14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj linog i nacionalnog identiteta, razvijanje
svesti i osedanja pripadnosti dravi Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i
kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etnikih zajednica, drugih naroda, razvijanje
multikulturalizma, potovanje i ouvanje nacionalne i svetske kulturne batine;

15) razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne
ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanje razliitosti;

16) povedanje obrazovnog nivoa stanovnitva i razvoj Republike Srbije kao drave zasnovane na znanju.

Opti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja

lan 5

Opti ishodi obrazovanja i vaspitanja rezultat su celokupnog procesa obrazovanja i vaspitanja kojim se
obezbeuje da deca, uenici i odrasli steknu znanja, vetine i vrednosne stavove koji de doprineti
njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih porodica, zajednice i drutva u celini.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi sve uslove da deca, uenici i odrasli postiu opte
ishode, odnosno budu osposobljeni da:

1) usvajaju i izgrauju znanje, primenjuju i razmenjuju steeno znanje;

2) naue kako da ue i da koriste svoj um;

2a) ovladaju znanjima i vetinama potrebnim za nastavak kolovanja i ukljuivanje u svet rada;

3) identifikuju i reavaju probleme i donose odluke koristedi kritiko i kreativno miljenje;

4) rade efikasno sa drugima kao lanovi tima, grupe, organizacije i zajednice;

5) odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima;

6) prikupljaju, analiziraju, organizuju i kritiki procenjuju informacije;

7) efikasno komuniciraju koristedi se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i simbolikim sredstvima;

8) efikasno i kritiki koriste nauna i tehnoloka znanja, uz pokazivanje odgovornosti prema svom ivotu,
ivotu drugih i ivotnoj sredini;

9) shvataju svet kao celinu povezanih sistema i prilikom reavanja konkretnih problema razumeju da
nisu izolovani;

10) pokredu i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetniki pristup i jasnu
orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha.

Ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeuje se ukupnim obrazovno-vaspitnim
procesom na svim nivoima obrazovanja, kroz sve oblike, naine i sadraje rada.

Standardi obrazovanja i vaspitanja obuhvataju:

1) opte i posebne standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova uenika i odraslih (u daljem tekstu:
opti i posebni standardi postignuda);

2) standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova (u daljem tekstu: kompetencije) za profesiju
nastavnika i vaspitaa i njihovog profesionalnog razvoja;

3) standarde kompetencija direktora, prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika;

4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava;

5) standarde kvaliteta rada ustanove.

Standardi postignuda jesu skup ishoda obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na svaki nivo, ciklus, vrstu
obrazovanja, obrazovni profil, razred, predmet, odnosno modul.

Opti standardi postignuda utvruju se na osnovu optih ishoda obrazovanja i vaspitanja po nivoima,
ciklusima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, odnosno obrazovnim profilima.

Posebni standardi postignuda utvruju se prema razredima, predmetima, odnosno modulima, na osnovu
optih ishoda obrazovanja i vaspitanja i optih standarda postignuda.

Za uenika kome je usled socijalne uskradenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga to
potrebno, posebni standardi postignuda mogu da se prilagoavaju svakom pojedinano, uz stalno
pradenje njegovog razvoja.

Za uenika sa izuzetnim sposobnostima posebni standardi postignuda mogu da se prilagoavaju svakom
pojedinano, uz stalno pradenje razvoja.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje

lan 6

Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Graani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol,
rasu, nacionalnu, versku i jeziku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fiziku i
psihiku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politiko opredeljenje ili drugu linu osobinu.

Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava
njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu
uz pojedinanu, odnosno grupnu dodatnu podrku ili u posebnoj predkolskoj grupi ili koli, u skladu sa
ovim i posebnim zakonom.

Lica sa izuzetnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove posebne
obrazovne i vaspitne potrebe, u redovnom sistemu, u posebnim odeljenjima ili posebnoj koli, u skladu
sa ovim i posebnim zakonom.

Strani dravljani i lica bez dravljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na
nain propisan za dravljane Republike Srbije.

Obavljanje delatnosti

lan 7

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova.

Na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o javnim slubama.

Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u
oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: poseban zakon).

Obavljanje obrazovno-vaspitnog rada

lan 8

U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspita i struni saradnik.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajude visoko obrazovanje:

1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili
specijalistike strukovne studije) po propisu koji ureuje visoko obrazovanje, poev od 10. septembra
2005. godine;

2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko
obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Izuzetno, nastavnik i vaspita jeste i lice sa steenim odgovarajudim visokim obrazovanjem na studijama
prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili
viim obrazovanjem.

Lice iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obrazovanje iz psiholokih, pedagokih i metodikih disciplina
steeno na visokokolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i est
bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova.

Program za sticanje obrazovanja iz stava 4. ovog lana realizuje visokokolska ustanova u okviru
akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom itavog ivota, u skladu sa
propisima kojima se ureuje visoko obrazovanje.

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitau i strunom saradniku mogu da pomau i
druga lica, u skladu sa ovim zakonom.

Lice iz st. 1. i 6. ovog lana, kao i drugi zaposleni u ustanovi duni su da svojim radom i ukupnim
ponaanjem potuju opte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja
i vaspitanja, optih i posebnih standarda postignuda i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Upotreba jezika

lan 9

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on
moe da se ostvaruje i dvojezino ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezino, u skladu sa ovim i
posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika
reenja, moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomodu sredstava tog jezika.

Evidencija i javne isprave

lan 10

Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.

Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - nitava je.

Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete

lan 10a

Ustanova vodi bazu podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

Baza podataka predstavlja skup svih evidencija propisanih posebnim zakonom koje ustanova vodi u
elektronskom obliku.

Evidencije koje vodi ustanova predstavljaju skup podataka o ustanovi, deci i uenicima, roditeljima,
starateljima i hraniteljima i zaposlenima.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete ine objedinjeni podaci iz evidencija svih ustanova koji se vode
kao baza podataka i koji uspostavlja i kojim upravlja ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (u
daljem tekstu: Ministarstvo).

Podaci u evidencijama

lan 10b

Podaci o ustanovi predstavljaju skup optih podataka kojima se odreuje pravni status ustanove, status
ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, podaci o programima koje ustanova realizuje, podaci o
objektu ustanove, aktima i organima ustanove i rezultatima spoljanjeg vrednovanja ustanove.

Podaci o deci i uenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima predstavljaju skup linih
podataka kojima se odreuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna
obrazovna, socijalna i zdravstvena podrka.

Za odreivanje identiteta prikupljaju se slededi podaci: ime, prezime, jedinstveni matini broj graana,
datum roenja, mesto roenja, drava i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci u
skladu sa posebnim zakonom.

Za odreivanje obrazovnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o upisanom podruju rada i
smeru, o jeziku na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, izbornim predmetima, stranim jezicima,
obrazovanju po individualnom obrazovnom planu, ocenama po klasifikacionim periodima, podaci o
polaganim ispitima, nagradama i pohvalama osvojenim tokom procesa obrazovanja, izostancima,
vladanju i izdatim javnim ispravama.

Za odreivanje socijalnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o uslovima stanovanja i stanju
porodice. Za odreivanje socijalnog statusa roditelja, staratelja i hranitelja prikupljaju se podaci o
steenoj strunoj spremi, zanimanju i obliku zaposlenja, a za zaposlene u ustanovama podaci o
zanimanju, strunoj spremi, zaposlenju, licenci, plati, napredovanju i kretanju u slubi.

Za odreivanje zdravstvenog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene
potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke koju utvruje interresorna
komisija.

Blie uslove i nain voenja, prikupljanja, unosa, auriranja, dostupnosti podataka koji se unose u
evidencije i javne isprave i druga pitanja od znaaja za voenje evidencija i izdavanje javnih isprava,
propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).

Lini podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrauju, uvaju i koriste za potrebe obrazovno-
vaspitnog rada, u skladu sa posebnim zakonom.

Nadlenom ministarstvu dostavljaju se podaci u statistikom obliku, osim linih podataka potrebnih za
voenje registra o licencama za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, direktora i sekretara
ustanove.

Svrha obrade podataka

lan 10v

Svrha obrade podataka je obezbeivanje indikatora radi pradenja obuhvata dece i uenika, efikasnog i
kvalitetnog funkcionisanja obrazovno-vaspitnog sistema, planiranja obrazovne politike, pradenje,
prouavanje i unapreivanje obrazovno-vaspitnog nivoa dece i uenika, profesionalnog statusa i
usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, rada obrazovno-vaspitnih ustanova, efikasno
finansiranje sistema obrazovanja i vaspitanja i stvaranje osnova za sprovoenje nacionalnih i
meunarodnih istraivanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Zatita podataka

lan 10g

Svi vidovi prikupljanja, dranja, obrade i koridenja podataka sprovode se u skladu s posebnim zakonom,
uz potovanje naela propisanih zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Za potrebe naunoistraivakog rada i prilikom izrade obrazovno-politikih i statistikih analiza, lini
podaci koriste se i objavljuju na nain kojim se obezbeuje zatita identiteta uesnika obrazovanja i
vaspitanja.

Koridenje podataka

lan 10d

Korisnik podataka iz jedinstvenog informacionog sistema prosvete moe biti dravni i drugi organ i
organizacija, kao i pravno i fiziko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovladeno da
trai i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvrenje poslova iz njegove nadlenosti ili slue za
potrebe istraivanja, i da obezbedi zatitu linih podataka.

Podaci u bazi podataka i jedinstvenom informacionom sistemu prosvete moraju biti bezbednim merama
zatideni od neovladenog pristupa i koridenja.

Blie uslove i nain uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanja, unosa,
auriranja, dostupnosti podataka i druga pitanja od znaaja za taj sistem, propisuje ministar.

Auriranje i uvanje podataka

lan 10

Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka auriraju se na dan nastanka promene, a najkasnije u
roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Rokovi uvanja podataka u evidencijama, odnosno bazi podataka i podataka u jedinstvenom
informacionom sistemu prosvete ureuju se posebnim zakonom.

Nadzor

lan 11

Nadzor nad primenom ovog zakona vri Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

II RAZVOJ, OBEZBEIVANJE I UNAPREIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA



1. SAVETI

Vrste saveta

lan 12

Radi pradenja, omogudavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se:

1) Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i
vaspitanje;

2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i vaspitanje,
specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, struno
osposobljavanje i obuku.

Saveti iz stava 1. ovog lana duni su da meusobno sarauju i da prilikom razmatranja pitanja koja su
od zajednikog interesa usklauju svoje stavove.

Kada saveti iz stava 1. ovog lana razmatraju pitanja koja su od opteg znaaja za oblast obrazovanja,
duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajudim savetom u ijoj su nadlenosti pitanja
razvoja visokog obrazovanja.

Saveti su duni da podnose izvetaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj
skuptini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godinje.

Saveti iz stava 1. ovog lana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitaa,
strunih saradnika i drugih istaknutih strunjaka i naunika, u skladu s poslovnikom.

Stalne komisije iz stava 5. ovog lana mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnog interesa
za nacionalne manjine.

Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike Srbije. lanovi
Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadleni odbor
Narodne skuptine, a lanovi Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih u visini koju odredi
Vlada.

Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikih poslova za potrebe
saveta iz stava 1. ovog lana.

Saveti iz stava 1. ovog lana donose odluke vedinom glasova od ukupnog broja lanova.

Saveti iz stava 1. ovog lana donose poslovnik o svom radu.

Rad saveta iz stava 1. ovog lana je javan.

Predsednik saveta iz stava 1. ovog lana bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja.

Sednicama saveta iz stava 1. ovog lana prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadlenog odbora
Narodne skuptine Republike Srbije, bez prava odluivanja.

U radu sednica saveta iz stava 1. ovog lana uestvuju bez prava odluivanja po dva predstavnika
uenikih parlamenata koje bira Unija srednjokolaca u Republici Srbiji.

Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta

lan 13

Nacionalni prosvetni savet ima 43 lana, ukljuujudi i predsednika.

Predsednika i lanove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Narodna skuptina na vreme od est godina.

Predsednik i lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta biraju se, i to:

1) tri lana iz reda akademika - redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska
akademija nauka i umetnosti i jedan lan Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste
kandidata koju podnosi Matica srpska;

2) etiri lana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u
Beogradu;

3) po jedan lan iz reda nastavnika drugih univerziteta iji je osniva Republika Srbija, odnosno
autonomna pokrajina: Univerziteta u Niu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu,
Univerziteta u Pritini sa seditem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Dravnog
univerziteta u Novom Pazaru, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti;

4) lan iz reda nastavnika fakulteta koji obrazuju nastavnike razredne nastave, sa liste kandidata koju
zajedniki podnose ovi fakulteti iji je osniva Republika Srbija;

5) po jedan lan iz reda nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, predstavnika: Saveza udruenja
vaspitaa Srbije, Saveza uitelja Republike Srbije, Drutva za srpski jezik i knjievnost Srbije, Drutva za
strane jezike Srbije, Drutva matematiara Srbije, drutava istoriara, Srpskog geografskog drutva,
Drutva fiziara Srbije, Srpskog hemijskog drutva, Srpskog biolokog drutva, Srpskog filozofskog
drutva, Saveza drutava muzikih i baletskih pedagoga Srbije, Drutva likovnih pedagoga Srbije, Saveza
pedagoga za fiziku kulturu, Drutva psihologa Srbije, Pedagokog drutva Srbije, Sociolokog drutva
Srbije i Drutva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruenja;

6) dva lana iz reda predstavnika zajednica srednjih strunih kola, sa liste kandidata koju zajedniki
podnose ove zajednice, i lan iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta
zajednica;

7) lan iz reda predstavnika visokokoskih ustanova strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, sa liste
koju zajedniki podnose te visokokolske ustanove iji je osniva Republika Srbija;

8) lan iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva;

9) lan iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata
koju zajedniki podnose ove crkve i verske zajednice;

10) lan iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajedniki podnose saveti nacionalnih
manjina;

11) lan iz reda nacionalne organizacije za zapoljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova
organizacija;

12) lan iz reda reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije za delatnost
obrazovanja, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ovi sindikati;

13) lan iz reda udruenja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ova udruenja.

Podnosioci lista predlau kandidate - strunjake za nivoe i oblasti obrazovanja koji su u nadlenosti ovog
saveta.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog lana duni su da dostave liste kandidata za lanove Nacionalnog
prosvetnog saveta etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima mandat istie.

Lista iz stava 3. ovog lana sadri vedi broj kandidata od broja lanova koji se biraju.

Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 5. ovog lana, Narodna skuptina bira lanove
Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture.

Najmanje polovina lanova Nacionalnog prosvetnog saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti
obrazovanja i vaspitanja.

Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili
postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne
samouprave, lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u
Ministarstvu, Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za udbenike i nastavna sredstva, kao i optinski prosvetni inspektor.

Narodna skuptina razreava lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: na lini
zahtev, na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Nacionalnog prosvetnog saveta,
odnosno svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog
lana.

U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do isteka
mandata ovog saveta, sa odgovarajude podnete liste.

Nadlenost Nacionalnog prosvetnog saveta

lan 14

U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet:

1) prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadlenosti i usaglaenost sistema
obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima;

2) utvruje pravce razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i
umetnikog obrazovanja i vaspitanja;

3) uestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrenih pravaca razvoja predkolskog,
osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja;

4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata,
kojima se ureuju pitanja od znaaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

5) utvruje:

(1) opte i posebne standarde postignuda;

(2) standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa i strunog saradnika i njihovog
profesionalnog razvoja;

(3) standarde kompetencija direktora;

(4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava;

(5) standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

(6) standarde kvaliteta rada ustanove;

6) donosi: osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe
osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa
srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete i osnove
vaspitnog programa;

7) utvruje predlog: programa zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opte i umetnike
mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

8) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima i donosi plan udbenika i nastavnih sredstava
predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih
predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;

8a) prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i uenika iz obrazovnog sistema i
utvruje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem;

9) daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika
savetu nadlenom za pitanja razvoja visokog obrazovanja;

10) obezbeuje konsultacije i pribavlja miljenje predstavnika relevantnih drutveno marginalizovanih
grupa i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Akti iz stava 1. taka 5) ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a akti iz stava
1. taka 6) ovog lana objavljuju se u "Prosvetnom glasniku".

Sastav Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 15

Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima 21 lana, ukljuujudi i predsednika.

Predsednika i lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje Vlada iz reda:
istaknutih predstavnika privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, strunjaka iz oblasti
strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapoljavanja, rada, socijalne i omladinske
politike, nastavnika iz zajednica strunih kola i reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju
Republike Srbije za delatnost obrazovanja.

Vlada imenuje lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih na vreme od est godina.

Izuzetno od stava 3. ovog lana, polovini lanova prvoimenovanog sastava Saveta za struno
obrazovanje i obrazovanje odraslih, mandat traje tri godine.

Za lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne moe da bude imenovano lice koje je
izabrano, imenovano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije,
odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ politike stranke ili kolski odbor.

Nadlenost Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 16

Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih:

1) prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadlenosti, njegovu usaglaenost sa evropskim principima
i vrednostima i predlae mere za njegovo unapreivanje;

2) uestvuje u pripremi strategije razvoja i unapreivanja kvaliteta strunog obrazovanja, a posebno
srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalistikog i majstorskog
obrazovanja, srednjeg strunog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih
oblika strunog obrazovanja (formalnog i neformalnog);

3) predlae ministru:

(1) listu obrazovnih profila;

(2) posebne standarde postignuda za srednje struno obrazovanje;

(3) dodatne standarde kvaliteta rada strunih kola i kola za obrazovanje odraslih;

(4) standarde kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i drugih oblika
strunog obrazovanja;

(5) standarde programa i standarde za ostvarivanje programa strunog osposobljavanja i obuke kada se
ostvaruju prema vankolskim propisima;

(6) deo nastavnih planova i programa za obrazovne profile, i to za strune predmete i module srednjeg
strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih i programe drugih oblika strunog obrazovanja -
obrazovanja za rad, strunog osposobljavanja i obuke;

(7) programe: specijalistikog ispita, majstorskog ispita, zavrnog ispita obrazovanja za rad, ispita
strunog osposobljavanja, ispita za obuku i modele priznavanja prethodno steenih znanja i vetina, u
skladu sa ovim i posebnim zakonom;

(8) programe strune mature i zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja;

(9) (brisana)

(10) nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i za
druge oblike strunog obrazovanja;

3a) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima i donosi plan udbenika i nastavnih sredstva za
strune predmete;

4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta zakona,
predloga propisa o mrei strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i drugih akata kojima se ureuju
pitanja od znaaja za obrazovanje iz njegove nadlenosti;

5) prati, podstie i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i zapoljavanje i njihov uticaj na
privredni razvoj;

6) povezuje i ukljuuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja strunog obrazovanja i
obrazovanja odraslih;

6a) prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i uenika iz obrazovnog sistema i
utvruje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem;

7) razmatra i predlae u oblasti svoje nadlenosti modele razvoja i profesionalnog savetovanja;

8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

2. ZAVODI

lan 17

Radi pradenja, obezbeivanja i unapreivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za
obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova u predkolskom, osnovnom i
srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva:

1) Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja;

2) Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Akte o osnivanju Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) donosi Vlada.

Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim slubama.

O promeni naziva, sedita i statusnoj promeni zavoda odluuje Vlada.

Na statut i godinji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada.

Zavodi su obavezni da sarauju po svim pitanjima obrazovanja i vaspitanja koja su od zajednikog
znaaja.

Svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglaavaju sa utvrenim pravcima razvoja obrazovanja i
vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, planskim aktima Ministarstva,
Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima
koje se odnose na evropske integracije.

Zavodi podnose izvetaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godinje, a Ministarstvu periodine
izvetaje o vanim pitanjima iz delatnosti zavoda.

Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeuju u budetu Republike Srbije.

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

lan 18

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja i
vaspitanja i uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta,
Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o
osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za razvoj programa i udbenika;

2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih;

3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja
nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.

Centar za razvoj programa i udbenika

lan 19

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udbenika obavlja
strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu standarda:

(1) kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava;

(2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

2) pripremu:

(1) osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

(2) nastavnih planova i programa osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja;

(3) osnova vaspitnog programa;

(4) dela nastavnog plana i programa strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za
opteobrazovne predmete;

3) pripremu programa predkolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;

4) pripremu plana udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja i
uestvovanje u pripremi plana udbenika opteobrazovnih predmeta strunog obrazovanja i
obrazovanja odraslih;

5) predlaganje ministru odobravanja udbenika i nastavnih sredstava osnovnog i srednjeg opteg i
umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i
vaspitanja i obrazovanja odraslih;

6) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. taka 5) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao
povereni posao.

Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 20

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za struno obrazovanje i obrazovanje
odraslih obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu standarda iz nadlenosti Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih;

2) pripremu dela nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne
profile i programa zavrnog ispita i strune mature;

3) pripremu dela nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg strunog obrazovanja odraslih i
programa zavrnih ispita i strune mature;

4) pripremu programa majstorskog i specijalistikog obrazovanja i njihovih ispita;

5) pripremu dela nastavnog plana i programa obrazovanja za rad i zavrnog ispita, programe strunog
osposobljavanja i programe ispita, programe obuke i programe ispita i modele priznavanja prethodno
steenih znanja i vetina;

6) uestvovanje u pripremi standarda kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava strunog obrazovanja i
obrazovanja odraslih i plana udbenika;

7) davanje strune ocene udbenika strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih u postupku
odobravanja;

8) pripremu nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, specijalistikog i
majstorskog obrazovanja i za druge oblike strunog obrazovanja;

9) pripremu liste obrazovnih profila;

10) pripremu mree strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i pradenje njene celishodnosti;

11) pripremu razvojnih projekata i aktivnosti koje povezuju struno obrazovanje i zapoljavanje;

12) poslove utvrivanja ispunjenosti standarda programa strunog osposobljavanja i obuke kada se
ostvaruju prema vankolskim propisima;

13) davanje miljenja o ispunjenosti standarda za ostvarivanje posebnih programa strunog
osposobljavanja i obuke;

14) pomae koordinaciju socijalnog dijaloga i partnerstva na razliitim nivoima planiranja, razvoja i
ostvarivanja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

15) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. ta. 7) i 12) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao
povereni posao.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

lan 21

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u
obrazovanju obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i njihovog
profesionalnog razvoja i kompetencija direktora;

2) unapreivanje sistema stalnog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u
predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

3) pripremu programa uvoenja u posao pripravnika i programa za polaganje ispita za dozvolu za rad;

4) odobravanje programa stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika i
direktora;

5) uestvovanje u ostvarivanju evropskih i meunarodnih programa u oblasti profesionalnog razvoja
zaposlenih;

6) pripremu dodatnih materijala i prirunika za nastavnike i vaspitae kojima se podrava postizanje
ciljeva obrazovanja i standarda postignuda, kao i pridravanje principa sistema obrazovanja i vaspitanja;

7) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. taka 4) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao
povereni posao.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

lan 22

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u oblasti pradenja i
vrednovanja stepena, sprovoenje optih principa, ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja,
standarda postignuda po nivoima i vrstama obrazovanja, kao i druge poslove, u skladu sa zakonom,
aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu:

(1) optih i posebnih standarda postignuda;

(2) standarda kvaliteta rada ustanova;

(3) posebnih standarda postignuda u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u optem srednjem i
umetnikom obrazovanju i vaspitanju;

(4) programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u optem srednjem i
umetnikom obrazovanju i vaspitanju;

(5) pripremu instrumenata zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opte i umetnike
mature u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita;

2) vrednovanje ogleda;

3) vrednovanje rada ustanova;

4) obavljanje meunarodnih istraivanja, nacionalnih ispitivanja i pradenje uenikih postignuda;

5) pruanje strune podrke Ministarstvu i nadlenim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i
prikupljanja i obrade podataka;

6) pruanje strune podrke ustanovama u pogledu pradenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva,
optih i posebnih standarda postignuda, samovrednovanja ustanova, pripremanje materijala za
ispitivanje i ocenjivanje uenika, strunih preporuka za prilagoavanje posebnih standarda;

7) pradenje usaglaenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa
sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja;

8) druge poslove u skladu sa ovim zakonom, aktom o osnivanju i statutom Zavoda.

Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za standarde;

2) Centar za ispite;

3) Centar za vrednovanje i istraivanja.

Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja
nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana podnosi Ministarstvu posebne periodine izvetaje o obrazovnim
indikatorima.

Strune komisije

lan 23

Za obavljanje pojedinih poslova zavodi mogu da obrazuju posebne strune komisije i timove iz reda
kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angauju naunoistraivake ustanove, uz
prethodnu saglasnost Ministarstva.

Odnos Nacionalnog prosvetnog saveta, ministra i zavoda

lan 24

Zavodi iz lana 17. ovog zakona, koji su nadleni za pripremu ili uede u pripremi podzakonskih akata
koje donosi Nacionalni prosvetni savet ili ministar, duni su da ove poslove obave i pripremljene
materijale dostave Ministarstvu u roku koji im odredi ministar. Postupak pokrede ministar dostavljanjem
zahteva odgovarajudem zavodu.

Ministar dostavlja Nacionalnom prosvetnom savetu na razmatranje, utvrivanje predloga ili odluivanje
materijal zavoda iz stava 1. ovog lana.

Ako Nacionalni prosvetni savet najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala iz stava 2.
ovog lana ne donese akt iz svoje nadlenosti, akt donosi ministar.

2a AGENCIJA ZA OBRAZOVANJE I VASPITANJE

lan 24a

Radi pradenja ostvarivanja optih principa i ciljeva, stratekih pravaca razvoja i unapreenja celokupnog
sistema obrazovanja i vaspitanja, Republika Srbija osniva Agenciju za obrazovanje i vaspitanje (u daljem
tekstu: Agencija).

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Prava i dunosti osnivaa Agencije vri Vlada.

Na rad i obavljanje delatnosti Agencije primenjuju se propisi o javnim agencijama.

Rad Agencije finansira se u celini ili preteno od cene koju pladaju korisnici usluga.

lan 24b

Agencija obavlja poslove koji se odnose na odobravanje drugoj organizaciji sticanja statusa javno
priznatog organizatora aktivnosti u okviru neformalnog obrazovanja odraslih, kao i priznavanja
prethodnog uenja, u skladu sa meunarodnim instrumentima i standardima za istraivanje, pradenje i
evaluaciju u obrazovanju odraslih; priznavanje strane visokokolske isprave radi zapoljavanja i druge
poslove prema aktu o osnivanju, u skladu sa zakonom.

3. MINISTARSTVO

Nadlenost Ministarstva

lan 25

U obezbeivanju uslova za ostvarivanje prava dece, uenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih
prava utvrenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti
obezbeuje ostvarivanje tih prava.

Ministarstvo obezbeuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa optim principima i
ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a naroito:

1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;

2) vri nadzor nad radom ustanova i zavoda;

3) planira, koordinira i organizuje programe stalnog strunog usavravanja zaposlenih u ustanovama;

4) vri proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republikom nivou;

5) ostvaruje meunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i
prenoenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignuda;

6) uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji, stara se o
nesmetanom protoku podataka i obezbeuje dostupnost i zatitu podataka;

7) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i direktora;

8) utvruje nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i
za druge oblike strunog obrazovanja.

Akt iz stava 2. taka 8) ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

kolska uprava

lan 26

Za obavljanje struno-pedagokog nadzora, davanje podrke razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta
rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione
jedinice za obavljanje tih poslova van sedita Ministarstva - kolske uprave, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo u okviru kolske uprave:

1) obavlja struno-pedagoki nadzor u ustanovama;

2) koordinira struno usavravanje nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, direktora i sekretara
ustanove;

3) daje podrku razvojnom planiranju, razvoju predkolskog, kolskog i vaspitnog programa i osiguranju
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;

4) uestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podruje za koje je obrazovana
kolska uprava i prati njegovo ostvarivanje;

5) obezbeuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, auriraju i odravaju bazu
podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

6) vri kontrolu namenskog koridenja finansijskih sredstava ustanova;

7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

III USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE

Vrste ustanova

lan 27

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:

1) u predkolskom vaspitanju i obrazovanju - predkolska ustanova;

2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih,
osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u
razvoju;

3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja kola, i to: gimnazija (opta i specijalizovana), struna
kola, meovita kola (gimnazija i struna ili umetnika), umetnika kola, srednja kola za obrazovanje
odraslih i srednja kola za uenike sa smetnjama u razvoju.

kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika (u daljem tekstu: kola sa domom).

kola za uenike sa smetnjama u razvoju, kao i kola koja ima uenike sa smetnjama u razvoju, moe da
prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi,
odnosno drugoj koli i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.

Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje
odreeni program obrazovanja i vaspitanja.

Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje
program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od
posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju.

Vlada odreuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Osnivanje ustanove

lan 28

Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave,
nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fiziko lice.

Osniva ustanove ne moe da bude fiziko lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino
delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno
za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica
ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela
protiv polne slobode, protiv pravnog saobradaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatidenih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom,
utvreno diskriminatorno ponaanje.

Ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave moe da
bude nastavna baza visokokolske ustanove - vebaonica, u skladu sa zakonom.

Listu vebaonica iz stava 3. ovog lana, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, reenjem utvruje
ministar.

Mrea ustanova

lan 29

Broj i prostorni raspored ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mrei ustanova.

Ustanova iz stava 1. ovog lana osniva se u skladu sa aktom o mrei ustanova.

Akt o mrei predkolskih ustanova i akt o mrei osnovnih kola iji je osniva Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, na
osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.

U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine,
odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mrei
predkolskih ustanova i osnovnih kola donosi se uz prethodno pribavljeno miljenje nacionalnog saveta
nacionalne manjine iji je jezik i pismo u slubenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno iji
se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.

Saglasnost na akt o mrei osnovnih kola daje Ministarstvo.

Kada Ministarstvo utvrdi da nadleni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mrei osnovnih
kola, odredide rok za njegovo donoenje.

Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog lana,
Ministarstvo donosi akt o mrei osnovnih kola.

Vlada utvruje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mrei srednjih kola.

Akt o mrei srednjih kola iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave donosi Vlada, na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog lana.

Uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove

lan 30

Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ako:

1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem uenika ili
obrazovanjem odraslih na odreenom podruju;

2) ima program obrazovanja i vaspitanja;

3) ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad.

Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana,
ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnih sredstava za godinu dana
rada predkolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja.

Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove
za osnivanje i ima:

1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva;

2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu na neodreeno vreme;

3) obezbeene higijensko-tehnike uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje ova
oblast.

Blie uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar.

Izdvojeno odeljenje ustanove

lan 31

Ustanova obavlja delatnost u svom seditu.

Ustanova moe da obavlja delatnost i van sedita, odnosno u drugom objektu, organizovanjem
izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 3. ovog zakona, uz saglasnost Ministarstva.

Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.

Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona.

Verifikacija ustanova

lan 32

Ustanova moe da pone sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i poetak rada i
dobije reenje o verifikaciji.

Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vri statusna promena, menja sedite, odnosno
objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil ili ostvaruje novi program
obrazovanja i vaspitanja.

Zahtev za verifikaciju sadri: naziv, sedite i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na
kome de se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeuje
osniva za poetak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i
dokazi o ispunjenosti uslova iz lana 30. ovog zakona.

O zahtevu za verifikaciju ustanove odluuje Ministarstvo najkasnije u roku od tri meseca od podnoenja
zahteva.

Reenje o zahtevu za verifikaciju ustanove konano je.

Proirena delatnost ustanove

lan 33

Ustanova koja ima reenje o verifikaciji moe da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i
vaspitanja (u daljem tekstu: proirena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje
delatnosti obrazovanja i vaspitanja.

Uenici mlai od 15 godina ne mogu da se angauju u proirenoj delatnosti kole.

Uenici sa navrenih 15 godina mogu da se angauju samo u okviru nastave, a zaposleni ustanove ako se
ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Proirena delatnost ustanove moe da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost
kojom se unapreuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Srednja kola moe da ostvaruje programe obuka, u skladu sa potrebama trita rada.

Odluku o proirenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odluka o proirenju delatnosti ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave sadri i plan prihoda koji de se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, nain
angaovanja uenika i zaposlenih i nain raspolaganja i plan koridenja ostvarenih sredstava, u skladu sa
propisima koji reguliu budetski sistem.

Blie uslove za obavljanje proirene delatnosti ustanove, propisuje ministar.

Statusne promene i promene naziva i sedita

lan 34

Ustanova moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita.

Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa.

Odluku o promeni naziva ili sedita ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa, a kada je
osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost
Ministarstva.

kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita u toku nastavne godine.

Zabrana rada ustanove

lan 35

Kada organ nadlean za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno struno-pedagokog nadzora utvrdi
da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani nain, kao i u
sluaju obustave rada ili trajka organizovanog suprotno zakonu, odredide joj rok za ispunjenje uslova,
odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome de obavestiti osnivaa.

Kada ustanova, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, ne
postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne
obavlja poslove iz svoje nadlenosti, Ministarstvo preduzima jednu od slededih privremenih mera:

1) razreava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja;

2) razreava direktora i postavlja vrioca dunosti direktora;

3) razreava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vrioca
dunosti direktora.

Privremeni organ upravljanja iz stava 2. ovog lana ima najmanje pet lanova i obavlja poslove iz
nadlenosti organa upravljanja.

Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 1) istekne mandat direktoru ustanove, ministar
postavlja vrioca dunosti direktora do prestanka privremene mere i izbora direktora.

Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 2) istekne mandat organu upravljanja ustanove,
ministar imenuje privremeni organ upravljanja, do prestanka privremene mere i imenovanja organa
upravljanja.

Vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dunosti dok Ministarstvo
ne utvrdi da su ispunjeni uslovi, otklonjene nepravilnosti iz stava 1. ovog lana i da su se stekli uslovi za
prestanak privremenih mera, a najdue est meseci.

Ako vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrene
nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.

Kada ustanova iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa iz
stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadlenosti, a osniva ne
preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo
zabranjuje rad ustanove.

Ukidanje ustanove

lan 36

Ustanova se ukida u skladu sa zakonom.

Uenici kole koja se ukida imaju pravo da zavre zapoeto obrazovanje u drugoj koli koju odredi
Ministarstvo.

Strana ustanova

lan 37

Ustanovu moe, pod uslovima predvienim meunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom
reciprociteta, da osnuje strana drava, strano pravno ili fiziko lice radi ostvarivanja programa
obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program donet, odnosno
akreditovan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 1. ovog zakona i dobije odobrenje
Ministarstva.

Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog lana priznaje se pod uslovima i po postupku, propisanim
posebnim zakonom.

Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama kojima je dato odobrenje.

Centar za struno usavravanje

lan 38

Jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, moe samostalno ili u saradnji
sa drugim jedinicama lokalne samouprave da osnuje centar za struno usavravanje, u skladu sa
zakonom kojim se ureuju javne slube.

U ostvarivanju delatnosti centar iz stava 1. ovog lana duan je da potuje opte principe i ciljeve
obrazovanja i vaspitanja i da struno usavravanje zaposlenih ostvaruje u skladu sa ovim zakonom.

Centar iz stava 1. ovog lana vri izbor odobrenih programa strunog usavravanja i daje prednost onim
programima za koje proceni da na najcelishodniji nain obezbeuju postizanje optih standarda
postignuda i obavlja druge poslove.

Druga organizacija

lan 39

Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje i posebne programe u oblasti predkolskog
vaspitanja i obrazovanja ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti
predkolskog vaspitanja i obrazovanja i dobije odobrenje Ministarstva.

Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje posebne programe strunog osposobljavanja i
obuke ako ispunjava standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.

Registar

lan 40

Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar):

1) ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, kao i proirenu delatnost;

2) drugih organizacija i fizikih lica koja obavljaju poslove u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja
ili ostvaruju propisane, odnosno odobrene posebne programe strunog osposobljavanja ili obuke;

3) propisanih, odnosno odobrenih programa strunog osposobljavanja i obuke;

4) nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca za nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika;

5) direktora kojima je izdata licenca za direktora;

6) sekretara koji su poloili struni ispit za sekretara.

Registar je javan i uva se trajno u pisanom i elektronskom obliku.

Svi vidovi prikupljanja, obrade i koridenja linih podataka iz registra sprovode se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Sadraj i nain voenja registra propisuje ministar.

Autonomija ustanove

lan 41

Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na:

1) donoenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada
ustanove, pravila ponaanja u ustanovi i drugih optih akata ustanove;

2) donoenje plana strunog usavravanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika;

3) samovrednovanje rada ustanove;

4) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i strune organe;

5) ureivanje unutranje organizacije i rada strunih organa;

6) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i deje zatite,
javnim preduzedima, privrednim drutvima i drugim organizacijama, radi ostvarivanja prava dece,
uenika i zaposlenih.

Ustanova donosi opte i druge akte potujudi opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i kojima se
na najcelishodniji nain obezbeuje ostvarivanje optih ishoda obrazovanja.

Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika

lan 42

Ustanova je duna da propie mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme
boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim organom jedinice
lokalne samouprave.

Ustanova je duna da sprovodi mere iz stava 1. ovog lana.

Blie uslove, oblike, mere, nain, postupak i smernice za zatitu i bezbednost dece i uenika u ustanovi,
propisuje ministar.

Pravila ponaanja u ustanovi

lan 43

U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i
roditelja.

Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne
atmosfere u ustanovi.

Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima ponaanja u
ustanovi.

Zabrana diskriminacije

lan 44

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica,
odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i
psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog
porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih
aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven
nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja,
odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i
napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju.

Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili tredeg lica u
ustanovi, zajedniki propisuje ministar i organ nadlean za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim
pravima.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

lan 45

U ustanovi je zabranjeno: fiziko, psihiko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i uenika;
fiziko kanjavanje i vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i uenika ili zaposlenih.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog ili ponavljanog verbalnog ili
neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i
dostojanstva linosti deteta i uenika ili zaposlenog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi
uslove za pravilan razvoj deteta i uenika.

Ustanova je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod deteta ili uenika primete
znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: fiziko kanjavanje dece i uenika od
strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili
potencijalnog telesnog povreivanja deteta, uenika ili zaposlenog; nasilno ponaanje zaposlenog prema
deci, uenicima ili drugim zaposlenim, kao i uenika prema drugim uenicima ili zaposlenim.

Pod psihikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili
trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i uenika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se iskljuivanje deteta i uenika iz grupe
vrnjaka i razliitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove.

U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog lana od strane uenika,
njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitaem, strunim saradnikom i
drugim zaposlenim.

Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog lana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika
pokrede se prekrajni, odnosno krivini postupak.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadraj i naine sprovoenja
preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine zatite od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Blie uslove o nainima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i uenika od strane
zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje
ministar.

Zabrana stranakog organizovanja i delovanja

lan 46

U ustanovi nije dozvoljeno stranako organizovanje i delovanje i koridenje prostora ustanove u te svrhe.

Statut ustanove

lan 47

Ustanova ima statut.

Statut je osnovni opti akt ustanove, kojim se blie ureuju organizacija, nain rada, upravljanje i
rukovoenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeivanja ostvarivanja prava deteta i
uenika, zatite i bezbednosti dece, uenika i zaposlenih i mere za spreavanje povreda zabrana
utvrenih ovim zakonom, nain objavljivanja optih akata i obavetavanja svih zainteresovanih strana o
odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom.

Osiguranje kvaliteta rada ustanove

lan 48

Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara o
obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranja i unapreivanja
kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se
on ostvaruje.

Radi osiguranja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva i standarda postignuda,
programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i zadovoljstva uenika i roditelja, odnosno staratelja
dece i uenika.

Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje.

Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo
ostvarivanje, sve oblike i nain ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, struno usavravanje i
profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo uenika i
roditelja, odnosno staratelja dece i uenika.

U samovrednovanju uestvuju struni organi, savet roditelja, ueniki parlament, direktor i organ
upravljanja ustanove.

Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte ili pete
godine - u celini.

Izvetaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom,
nastavnikom, odnosno pedagokom vedu, savetu roditelja i organu upravljanja.

Spoljanje vrednovanje rada ustanove obavlja se struno-pedagokim nadzorom Ministarstva i od strane
Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uestvuje u spoljanjem vrednovanju kvaliteta
rada ustanove putem vrednovanja postignuda uenika na zavrnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj
potrebi.

Organe i tela ustanove, postupke pradenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika
obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnove i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadrinu i
nain objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, po pribavljenom
miljenju nadlenog saveta, propisuje ministar.

Razvojni plan ustanove

lan 49

Ustanova ima razvojni plan.

Razvojni plan ustanove jeste strateki plan razvoja ustanove koji sadri prioritete u ostvarivanju
obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih
aktivnosti i druga pitanja od znaaja za razvoj ustanove.

Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izvetaja o samovrednovanju i izvetaja o ostvarenosti
standarda postignuda i drugih indikatora kvaliteta rada ustanove.

Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog strunog aktiva za razvojno planiranje, za period od
tri do pet godina.

U postupku osiguranja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove.

Sredstva ustanove

lan 50

Zemljite, zgrade i druga sredstva koja su steena, odnosno koja steknu ustanove iji je osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj svojini i
koriste se za obavljanje delatnosti utvrene ovim zakonom.

Strukovno i struno povezivanje

lan 51

Ustanove mogu da se povezuju i sarauju sa odgovarajudim ustanovama u zemlji i inostranstvu, radi
unapreivanja obrazovanja i vaspitanja i razmene iskustava.

U funkciji unapreivanja obrazovanja i vaspitanja ustanove mogu da se meusobno povezuju u
strukovna udruenja.

Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad udruenja iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju
propisi koji se odnose na udruenja.

Strukovna udruenja imaju pravo davanja miljenja o pitanjima od znaaja za rad udruenih ustanova.

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici mogu da se meusobno povezuju u struna drutva.

Struna drutva imaju pravo da daju miljenje i predloge za unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada i
da uestvuju u radu komisija i timova koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem.

Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad strunog drutva primenjuju se propisi kojima se ureuje
udruivanje.

IV ORGANI USTANOVE

Organi ustanove

lan 52

Ustanova ima organe upravljanja, rukovoenja, strune i savetodavne organe, u skladu sa ovim
zakonom, osnivakim aktom i optim aktom.

Prilikom utvrivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fiziko lice,
obezbeuje se ravnopravna zastupljenost roditelja, a struni organi - obrazuju se u skladu sa optim
aktom.

ORGANI USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE
SAMOUPRAVE

Organi upravljanja ustanove

lan 53

Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor.

Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor.

Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

lan 54

Organ upravljanja ima devet lanova, ukljuujudi i predsednika.

lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a
predsednika biraju lanovi vedinom glasova od ukupnog broja lanova organa upravljanja.

Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi organa
upravljanja - predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenje
odgovarajudeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne
dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.

U ustanovi u kojoj se u vedini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za
koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina,
utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine
predlae tri lana - predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja.

kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujudi i predsednika, od
kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave.

Za srednje kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne kole Ministarstvo predlae
skuptini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja
poslodavaca, nacionalne organizacije za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u
daljem tekstu: socijalni partneri). U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne
samouprave imenuje tri predstavnika socijalnih partnera iz podruja rada kole.

U srednjoj strunoj koli u kojoj se u vedini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne
manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih
manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne
manjine u organ upravljanja od tri lana najmanje jednog predlae iz reda predstavnika socijalnih
partnera iz podruja rada kole.

kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devet lanova, ukljuujudi i predsednika, i to po
tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave.

lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno nastavniko vede,
za kolu sa domom - nastavniko i pedagoko vede, na zajednikoj sednici, a iz reda roditelja - savet
roditelja, tajnim izjanjavanjem.

Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice:

1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna
zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici,
oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo
primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv
pravnog saobradaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatidenih meunarodnim pravom, bez obzira na
izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje;

2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata;

3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;

4) koje je ved imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;

5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;

6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom.

Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje reenjem o predlogu ovladenog predlagaa.

Ako ovladeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata suprotno
odredbama ovog zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa ovim
zakonom.

Ako ovladeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina jedinice
lokalne samouprave imenovade lanove organa upravljanja bez predloga ovladenog predlagaa.

Reenje o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja - konano je u upravnom postupku.

Mandat organa upravljanja

lan 55

Mandat organa upravljanja traje etiri godine.

Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokrede se najkasnije dva meseca pre isteka
mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja.

Skuptina jedinice lokalne samouprave razreide, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujudi i
predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i ako:

1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta
duan da donosi;

2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogudava rad
organa upravljanja;

3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

4) ovladeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova
po kojem je imenovan u organ upravljanja;

5) nastupi uslov iz lana 54. stav 11. ovog zakona.

Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata organa
upravljanja.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa upravljanja,
skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana
dostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti.

Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju,
odnosno razreenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 5. ovog lana,
ministar razreava postojedi i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.

Privremeni organ upravljanja

lan 56

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave
do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja.

Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog.

Nadlenost organa upravljanja

lan 57

Organ upravljanja ustanove:

1) donosi statut, pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i
sistematizaciji poslova;

2) donosi predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i
vaspitanja), razvojni plan, godinji plan rada, usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i
samovrednovanju;

3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;

4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;

5) usvaja izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u
prirodi;

6) raspisuje konkurs i bira direktora;

7) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda
postignuda i preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

8) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju;

9) odluuje po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora;

10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Organ upravljanja donosi odluke vedinom glasova ukupnog broja lanova.

Sednicama organa upravljanja prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi,
bez prava odluivanja.

Sednicama kolskog odbora osnovne kole prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika
uenikog parlamenta, bez prava odluivanja.

Sednicama kolskog odbora srednje kole kada kolski odbor odluuje po pitanjima iz lana 57. stav 1.
ta. 3), 4), 5), 6) i 9) prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez
prava odluivanja.

kolski odbor srednje kole sastaje se u proirenom sastavu kada razmatra i odluuje o pitanjima iz lana
57. stav 1. ta. 1), 2), 7) i 8).

Proireni sastav ukljuuje dva punoletna uenika koje bira ueniki parlament kole.

Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivau.

Savet roditelja

lan 58

Ustanova ima savet roditelja, osim kole za obrazovanje odraslih.

U savet roditelja kole bira se po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne
grupe ako kola ostvaruje predkolski program.

U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe u savetu
roditelja srazmerno su zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe.

U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje deca i uenici sa smetnjama u razvoju, lan saveta roditelja je i
predstavnik roditelja dece, odnosno uenika sa smetnjama u razvoju.

Savet roditelja:

1) predlae predstavnike roditelja dece, odnosno uenika u organ upravljanja;

2) predlae svog predstavnika u struni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove ustanove;

3) predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada;

4) uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udbenika;

5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada, izvetaje
o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;

6) razmatra namenu koridenja sredstava od donacija i od proirene delatnosti ustanove;

7) predlae organu upravljanja namenu koridenja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge i
prikupljenih od roditelja;

8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu dece i
uenika;

9) uestvuje u postupku propisivanja mera iz lana 42. ovog zakona;

10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i
razmatra izvetaj o njihovom ostvarivanju;

11) razmatra i druga pitanja utvrena statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuduje organu upravljanja, direktoru i strunim
organima ustanove.

Nain izbora saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Direktor ustanove

lan 59

Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove moe da bude lice koje ispunjava uslove propisane lanom 8. stav 2. i lanom 120.
ovog zakona.

Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz lana 8. stav 2.
ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora
ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi nakon steenog odgovarajudeg obrazovanja.

Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajude obrazovanje iz
lana 8. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i
najmanje deset godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon
steenog odgovarajudeg obrazovanja.

Dunost direktora kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajude obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog
zakona za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad, obuku i
poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i
vaspitanja, nakon steenog odgovarajudeg obrazovanja.

Izuzetno, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajude obrazovanje iz
lana 8. stav 3. ovog zakona za nastavnika te vrste kole, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za
direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja,
nakon steenog odgovarajudeg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa
odgovarajudim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona. Na ponovljenom konkursu kandidati koji
imaju odgovarajude obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 3. ovog zakona, ravnopravni su.

Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i
dokaz o pohaanom propisanom programu obuke.

Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora).

Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku od godinu dana od
dana stupanja na dunost.

Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje
dunost direktora.

Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili
privredni prestup u vrenju dunosti.

Direktor ustanove bira se na period od etiri godine.

Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost.

Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je
izabran.

Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz
stava 2. ovog lana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja.

O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odluuje organ upravljanja.

Blie uslove za izbor direktora, program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program
ispita, nain i postupak polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog
organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za direktora, sadrinu i izgled obrasca licence za
direktora, sadraj i nain voenja registra izdatih licenci za direktora, trokove polaganja ispita, naknade
za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora,
propisuje ministar.

Izbor direktora ustanove

lan 60

Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju vaspitno-
obrazovnog, nastavnikog, odnosno nastavnikog i pedagokog veda.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja bira
direktora uz pribavljeno miljenje odgovarajudeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj se u vedini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za
koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina,
utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz
prethodnu saglasnost odgovarajudeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje, odnosno prethodnu saglasnost u roku
od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje, odnosno saglasnost data.

Miljenje veda iz stava 1. ovog lana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se
izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju
saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Organ upravljanja ustanove posle proteka roka iz stava 8. ovog lana donosi reenje o izboru direktora i
dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i vreme stupanja na dunost, kao i obaveza
polaganja ispita za direktora.

Uesnik konkursa nezadovoljan reenjem iz stava 9. ovog lana ima pravo na sudsku zatitu u upravnom
sporu.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa
zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove,
raspisuje se novi konkurs.

Vrilac dunosti direktora

lan 61

Vrioca dunosti direktora postavlja organ upravljanja do izbora direktora ako direktoru ustanove
prestane dunost, a nije raspisan konkurs ili organ upravljanja nije doneo odluku o izboru ili je ministar
doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku organa upravljanja.

Ako organ upravljanja ne postavi vrioca dunosti direktora u sluajevima iz stava 1. ovog lana ili ne
donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom
konkursu, vrioca dunosti direktora postavlja ministar, u roku od sedam dana od dana saznanja za
nastupanje razloga za postavljenje.

Za vrioca dunosti direktora ustanove ne moe biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora
nije dobilo saglasnost.

Za vrioca dunosti direktora ustanove moe da bude postavljen nastavnik, vaspita i struni saradnik,
najdue est meseci.

Vriocu dunosti direktora ustanove miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme
dok obavlja tu dunost.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vrioca dunosti direktora.

Nadlenost i odgovornost direktora ustanove

lan 62

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i ministru.

Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor:

1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;

2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuda i unapreivanju
obrazovno-vaspitnog rada;

3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;

4) odluuje o koridenju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko
koridenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;

5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;

6) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke
prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika;

7) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i
strunog saradnika;

8) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i nedolinog ponaanja
zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i uenike;

9) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih
inspekcijskih organa;

10) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o ustanovi u okviru
jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

11) stara se o blagovremenom objavljivanju i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja odnosno
staratelja, strunih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih
organa;

12) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog veda, bez
prava odluivanja;

13) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi;

14) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika;

15) podnosi izvetaje o svom radu i radu ustanove organu upravljanja, najmanje dva puta godinje;

16) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;

17) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim
zakonom.

U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga nastavnik,
vaspita i struni saradnik u ustanovi na osnovu ovladenja direktora, odnosno organa upravljanja, u
skladu sa zakonom.

Prestanak dunosti direktora

lan 63

Dunost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lini zahtev, sticanjem uslova za mirovanje
radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razreenjem. Odluku o prestanku dunosti direktora donosi
organ upravljanja.

Organ upravljanja razreava direktora ustanove ako je utvreno da:

1) ustanova nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program
obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuda;

2) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu dece i uenika;

3) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajude mere u sluajevima povreda
zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;

4) u ustanovi nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije;

5) se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu;

6) direktor ne ispunjava uslove iz lana 59. ovog zakona;

7) direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih nedostataka
i nepravilnosti;

8) direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netanim
obavetavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih;

9) direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vri blagovremen
i taan unos i odravanje aurne baze podataka ustanove;

10) je u radni odnos primio ili angauje lice van radnog odnosa suprotno zakonu, posebnom kolektivnom
ugovoru i optem aktu i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom;

10a) je namerno ili krajnjom nepanjom uinio propust prilikom donoenja odluke u disciplinskom
postupku, koja je pravnosnanom sudskom presudom ponitena kao nezakonita i ako je ustanova
obavezana na naknadu tete u iznosu koji moe ugroziti redovno poslovanje ustanove.

Direktor je materijalno odgovoran za tetu koju namerno ili krajnjom nepanjom nanese ustanovi, u
skladu sa zakonom.

Organ upravljanja razreava direktora ustanove dunosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne
mera prestanka radnog odnosa zbog utvrene odgovornosti za teu povredu radne obaveze propisane
za zaposlene iz lana 141. ovog zakona ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa optim
propisima o radu.

Organ upravljanja razreava direktora dunosti pre isteka mandata kada je konanim aktom nadlenog
organa utvreno da je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekraj iz ovog ili posebnog zakona,
privredni prestup ili krivino delo u vrenju dunosti.


Organ upravljanja razreava direktora ustanove po naloenoj meri prosvetnog inspektora, u roku od
osam dana od dana prijema naloga.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o razreenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na
nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija
saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa
ovim zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Ako organ upravljanja ne donese odluku o razreenju direktora u roku iz stava 5. ovog lana, moe da ga
razrei ministar, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika o neizvrenom nalogu.

Prava direktora ustanove po prestanku dunosti

lan 64

Direktor ustanove kome prestane dunost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini
zahtev, rasporeuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajudih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog lana ostvaruje prava kao
zaposleni za ijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.

Direktoru ustanove koji je razreen u skladu sa lanom 63. st. 3. i 4. ovog zakona, prestaje radni odnos
bez prava na otpremninu.

Direktoru ustanove kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dunost razreenjem, bez
prestanka radnog odnosa, a koji ne moe da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti
njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

Pomodnik direktora

lan 65

Ustanova moe da ima pomodnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvruju kriterijumi i
standardi za finansiranje ustanove.

Reenjem direktora na poslove pomodnika direktora rasporeuje se nastavnik, vaspita i struni
saradnik, odnosno koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku kolsku, odnosno radnu
godinu.

Pomodnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoki rad ustanove, koordinira rad
strunih aktiva i drugih strunih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa statutom ustanove.

Pomodnik direktora obavlja i poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, u skladu sa reenjem
direktora.

Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum ustanove

lan 66

Struni organi predkolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno vede i struni aktivi vaspitaa i medicinskih
sestara, aktiv za razvojno planiranje i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Struni organi kole jesu: nastavniko vede, odeljenjsko vede, struno vede za razrednu nastavu, struno
vede za oblasti predmeta, struni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj kolskog programa i drugi
struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. kola sa domom ima i pedagoko vede.

Vaspitno-obrazovno vede ine vaspitai i struni saradnici.

Nastavniko vede ine nastavnici, vaspitai i struni saradnici.

Pedagoko vede ine vaspitai i struni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u koli sa domom.

Odeljenjsko vede ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju.

Struno vede za razrednu nastavu ine nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu obrazovanja.

Pedagoki asistent uestvuje u radu veda iz st. 3. do 7. ovog lana bez prava odluivanja.

Struno vede za oblasti predmeta ine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Struni aktiv za razvojno planiranje ine predstavnici nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika, jedinice
lokalne samouprave, uenikog parlamenta i saveta roditelja. lanove strunog aktiva za razvojno
planiranje imenuje organ upravljanja.

Struni aktiv za razvoj kolskog programa ine predstavnici nastavnika i strunih saradnika. lanove
strunog aktiva za razvoj kolskog programa imenuje nastavniko vede.

Direktor obrazuje tim za ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta. Tim mogu da ine
predstavnici zaposlenih, roditelja, jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja.

U koli u kojoj stiu obrazovanje uenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje struni tim za
inkluzivno obrazovanje.

Pedagoki kolegijum ine predsednici strunih veda i strunih aktiva i predstavnik strunih saradnika.

Pedagoki kolegijum razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima direktora iz lana 62. stav 3.
ta. 1) do 3) i ta. 5) do 7) ovog zakona.

Pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomodnik direktora, a odeljenjskim
vedem odeljenjski stareina.

Sednicama strunih organa kole mogu da prisustvuju predstavnici uenikog parlamenta, bez prava
odluivanja.

Nadlenost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma

lan 67

Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum: staraju se o osiguranju i unapreivanju kvaliteta obrazovno-
vaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju
ciljeva i standarda postignuda; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; prate i
utvruju rezultate rada dece, uenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklaen rad sa
decom, uenicima i odraslima u procesu obrazovanja i vaspitanja i reavaju druga struna pitanja
obrazovno-vaspitnog rada.

Nadlenost, nain rada i odgovornost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma ureuje se
statutom ustanove.

Sekretar ustanove

lan 68

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, u skladu sa
normativom kojim se utvruju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.

Poslove sekretara moe da obavlja diplomirani pravnik - master ili diplomirani pravnik koji je stekao
visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, sa poloenim strunim
ispitom za sekretara.

Sekretar iz stava 2. ovog lana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem
programa za uvoenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor
odreuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi kolska uprava.

Sekretar je duan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa poloi struni ispit za
sekretara.

Sekretaru koji ne poloi struni ispit u roku iz stava 4. ovog lana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima poloen pravosudni ili struni ispit za zaposlene u organima dravne uprave ili dravni
struni ispit ne polae struni ispit za sekretara.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, za sekretara predkolske ustanove i osnovne kole moe da bude
izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajudim
obrazovanjem, najdue dve godine.

Nain i program uvoenja u posao, program, sadrinu, nain i rokove za polaganje strunog ispita, sastav
i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se
polae struni ispit i obrazac uverenja koji se izdaje, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova
komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem strunog ispita za sekretara ustanove, propisuje ministar.

V PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ISPITI



1. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovni programi ustanova

lan 69

Predkolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama
programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja i posebnim zakonom.

Osnovna kola ostvaruje kolski program, a moe da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za uenike i
odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne
manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, kolski program za muziko i
baletsko obrazovanje, kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za uenike u koli sa
domom i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Srednja kola ostvaruje kolski program opteg, strunog i umetnikog obrazovanja, a moe da ostvaruje
i: individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog
jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava,
kolski program za muziko i baletsko obrazovanje, kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni
program za uenike u koli sa domom, program specijalistikog i majstorskog obrazovanja, program
obrazovanja za rad, programe strunog osposobljavanja, obuke i druge programe, u skladu sa posebnim
zakonom.

Izuzetno, osnovna kola moe da ostvaruje i predkolski program, a srednja kola - predkolski program,
program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.

Osim programa iz st. 1. do 4. ovog lana ustanova moe da ostvaruje i druge programe i aktivnosti
usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, povedanja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i
vaspitanja.

Ustanova iz stava 5. ovog lana moe stedi status model centra.

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja

lan 70

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje za decu uzrasta od est meseci do polaska u kolu ostvaruje se u
predkolskoj ustanovi u skladu sa osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja jesu osnova za:

1) izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predkolske ustanove - jasli, vrtida i
pripremnih grupa u vrtidu i pri osnovnoj koli (u daljem tekstu: predkolski program);

2) izradu i razvijanje posebnih i specijalizovanih programa, u skladu sa posebnim zakonom;

3) izradu kriterijuma za pradenje i vrednovanje kvaliteta vaspitanja obrazovanja;

4) unapreivanje i razvoj predkolske ustanove.

Sadraj osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja ureuje se posebnim zakonom.

Predkolski program

lan 71

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na osnovu predkolskog programa.

Predkolski program donosi predkolska ustanova, odnosno kola koja ostvaruje predkolski program, u
skladu sa osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Predkolski program sadri opte podatke o ustanovi i njenom okruenju, vrste i trajanje programa
vaspitno-obrazovnog rada, drugih oblika rada i usluga i druge podatke, u skladu sa posebnim zakonom.

U okviru predkolskog programa mogu da se ostvaruju posebni, specijalizovani i drugi programi, u skladu
sa posebnim zakonom, prema mogudnostima predkolske ustanove, u skladu sa potrebama i interesima
dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave.

Nastavni planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 72

Nastavni plan i program jeste osnova za donoenje kolskog programa u osnovnom i srednjem
obrazovanju i vaspitanju.

Struktura nastavnih planova i programa obrazovanja odraslih ureuje se posebnim zakonom.

Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrenim principima, ciljevima i standardima postignuda.

Nastavni plan i program trogodinjeg srednjeg strunog obrazovanja sadri, najmanje 30 odsto opteg i
65 odsto strunog obrazovanja, a nastavni plan i program etvorogodinjeg strunog i umetnikog
obrazovanja sadri najmanje 40 odsto opteg i 55 odsto strunog, odnosno umetnikog obrazovanja.

Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih uenik obavezno
bira jedan ili vie predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska
nastava ili graansko vaspitanje.

Uenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili graansko vaspitanje,
izborni predmet moe da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg
obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 73

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadre:

1) obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

2) izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

3) oblike obrazovno-vaspitnog rada (redovna, dopunska i dodatna nastava i ostali oblici obrazovno-
vaspitnog rada);

4) godinji i nedeljni fond asova po predmetima i oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Nastavni plan osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja moe da sadri i module, samostalne ili u
okviru predmeta, sa fondom asova.

Modul, u smislu ovog zakona, jeste skup teorijskih i praktinih programskih sadraja i oblika rada
funkcionalno i tematski povezanih u okviru predmeta ili vie predmeta.

Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 74

Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja donosi se u skladu sa utvrenim optim i
posebnim standardima postignuda i sadri:

1) ciljeve obrazovanja i vaspitanja po nivoima, ciklusima, vrstama obrazovanja, odnosno obrazovnim
profilima, ciljeve obrazovanja i vaspitanja po predmetima, modulima i razredima;

2) obavezne i preporuene sadraje obaveznih i izbornih predmeta i modula kojima se obezbeuje
ostvarivanje optih ishoda i posebnih standarda postignuda;

3) preporuene vrste aktivnosti i naina ostvarivanja programa;

4) preporueni nain prilagoavanja programa obrazovanja odraslih, uenika sa izuzetnim
sposobnostima, programa predmeta od znaaja za nacionalnu manjinu i dvojezinog obrazovanja;

5) preporuke za pripremu individualnog obrazovnog plana za uenike kojima je potrebna dodatna
obrazovna podrka, koji se sa zakanjenjem ukljuuju u obrazovni proces, koji ne poznaju jezik na kome
se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;

6) druga pitanja od znaaja za ostvarivanje nastavnih programa.

Drugi oblici strunog obrazovanja i njihovi programi

lan 75

Drugi oblici strunog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, struno
osposobljavanje i obuka.

Obrazovanjem za rad stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema zanimanju.

Strunim osposobljavanjem stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema obavljanju odreenih
poslova za zanimanje.

Obukom se stiu osnovna znanja, vetine i pozitivan stav za obavljanje odreenih poslova ili operacija u
procesu rada.

Programi drugih oblika strunog obrazovanja iz stava 1. ovog lana jesu osnova za donoenje kolskog
programa u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Posebni programi strunog osposobljavanja i obuke doneti prema drugim propisima - ostvaruju se na
osnovu utvrenih standarda.

kolski program

lan 76

Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici
strunog obrazovanja ostvaruju se na osnovu kolskog programa.

kolski program donosi se na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa odreenih oblika
strunog obrazovanja.

kolskim programom obezbeuje se ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuda, prema
potrebama uenika i roditelja, odnosno staratelja i lokalne zajednice.

kolski program sadri:

1) ciljeve kolskog programa;

2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola ostvaruje i jezik na kome se
ostvaruje program;

3) obavezne i izborne predmete i module, po ciklusima, odnosno obrazovnim profilima i razredima;

4) nain ostvarivanja principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignuda, nain i postupak ostvarivanja
propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih oblika strunog obrazovanja i vrste aktivnosti
u obrazovno-vaspitnom radu;

5) fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadraje i aktivnosti kojima se ostvaruju;

6) naine ostvarivanja i prilagoavanja programa muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja,
obrazovanja odraslih, uenika sa posebnim sposobnostima i dvojezinog obrazovanja;

7) druga pitanja od znaaja za kolski program.

kolski program donosi kolski odbor, po pravilu, svake etvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i
programom.

Individualni obrazovni plan

lan 77

Za dete i uenika kome je usled socijalne uskradenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga
potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeuje otklanjanje fizikih i
komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna
podrka u obrazovanju i vaspitanju za odreeno dete i uenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i
mogudnostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i uenika, ukljuivanje u vrnjaki kolektiv i ostvarivanje optih i
posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i
uenika.

IOP se izrauje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izraenog
pedagokog profila deteta i uenika.

IOP se izrauje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i uenika i moe da bude zasnovan na:

1) prilagoavanju naina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1);

2) prilagoavanju i izmeni sadraja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuda (IOP2);

3) obogadivanju i proirivanju sadraja obrazovno-vaspitnog rada za dete i uenika sa izuzetnim
sposobnostima (IOP3).

Donoenju IOP-a 2, prethodi donoenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje miljenja
interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom
podrkom detetu i ueniku.

Izuzetno, za uenika koji obrazovanje stie ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, moe da se
izmeni i nastavni plan, na osnovu miljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom
obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku.

IOP donosi pedagoki kolegijum ustanove na predlog strunog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno
tima za pruanje dodatne podrke detetu i ueniku (u daljem tekstu: Tim).

Tim u predkolskoj ustanovi ine vaspita, struni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u
skladu sa potrebama deteta i pedagoki asistent, odnosno pratilac za linu pomod detetu, na predlog
roditelja, odnosno staratelja.

Tim u koli ini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski
stareina, struni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama uenika i pedagoki
asistent, odnosno pratilac za linu pomod ueniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovoenje IOP-a, u skladu sa zakonom.

U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromeseno, a u svakoj narednoj godini dva
puta u toku radne, odnosno kolske godine.

Sprovoenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Blie uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada

lan 78

Osnove vaspitnog programa jesu osnova za:

1) donoenje vaspitnog programa u koli sa domom i u domu uenika;

2) vrednovanje kvaliteta vaspitnog rada u koli sa domom i u domu uenika.

Osnove vaspitnog programa moraju da budu u skladu sa optim principima i da doprinose ostvarivanju
optih standarda postignuda.

Vaspitni rad u koli sa domom i u domu uenika ostvaruje se na osnovu programa vaspitnog rada, u
skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Programom vaspitnog rada utvruju se: ciljevi, vrste aktivnosti, oblici rada i druga pitanja od znaaja za
vaspitni rad.

Program vaspitnog rada donosi kola sa domom i dom uenika, po pravilu, na vreme od etiri godine, na
nain i po postupku utvrenim ovim i posebnim zakonom.

Nadlenost i postupak za donoenje programa obrazovanja i vaspitanja

lan 79

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i
srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa
opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih i osnove vaspitnog
programa, na predlog ministra, donosi Nacionalni prosvetni savet.

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih po pribavljenom miljenju Nacionalnog
prosvetnog saveta, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Deo nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, na predlog
Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalnih manjina na predlog
nacionalnog saveta nacionalne manjine i miljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Programe specijalistikog i majstorskog obrazovanja, po pribavljenim miljenjima nadlenih
ministarstava, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Programe drugih oblika strunog obrazovanja na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje
odraslih, donosi ministar.

Donoenje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

lan 80

Predkolski, kolski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajudi struni organi ustanove.

O predlogu programa iz stava 1. ovog lana ustanova pribavlja miljenja saveta roditelja, a kola i od
uenikog parlamenta i saglasnost nadlenog organa osnivaa na planirana materijalna sredstva za
njihovo ostvarivanje.

Ako se program obrazovanja i vaspitanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog
donoenja kola pribavlja saglasnost ministra.

Kada je osniva ustanove Republika Srbija, saglasnost iz stava 2. ovog lana daje Ministarstvo.

Program iz stava 1. ovog lana donosi organ upravljanja ustanove.

Objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

lan 81

kolski program donosi se najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj de poeti njegova
primena.

Predkolski, kolski i program vaspitnog rada objavljuje se, u skladu sa optim aktom ustanove.

Ustanova obezbeuje najbolji nain da program iz stava 2. ovog lana bude dostupan svim
zainteresovanim korisnicima.

2. ISPITI

Zavrni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

lan 82

Nakon zavrenog osmog razreda uenik polae zavrni ispit.

Zavrnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti optih i posebnih standarda postignuda u osnovnom
obrazovanju i vaspitanju.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit, u skladu sa njegovim motorikim i
ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta.

Nakon obavljenog zavrnog ispita ueniku se izdaje javna isprava.

Nakon obavljenog zavrnog ispita uenik stie pravo na upis u srednju kolu bez polaganja
kvalifikacionog ispita, osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti, na nain i po postupku
propisanim posebnim zakonom.

Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, na predlog Nacionalnog prosvetnog
saveta i obrazac javne isprave iz stava 4. ovog lana, donosi ministar.

Opta matura

lan 83

Nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg opteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji uenik polae
optu maturu, u skladu sa posebnim zakonom.

Optu maturu moe da polae i uenik nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno
umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli, pod uslovima propisanim
posebnim zakonom.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae optu maturu u skladu sa njegovim motorikim i
ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta, a moe da bude
osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani
standardi postignuda.

Nakon poloene opte mature ueniku se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu poloene opte mature, uenik moe da se upie u odgovarajudu visokokolsku ustanovu, bez
polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti, na nain i po
postupku propisanim posebnim zakonom.

Program opte mature, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Struna i umetnika matura

lan 84

Nakon zavrenog etvrtog razreda srednjeg strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u
strunoj, odnosno umetnikoj koli, uenik polae strunu, odnosno umetniku maturu, u skladu sa
posebnim zakonom.

Strunu, odnosno umetniku maturu moe da polae odrasli nakon zavrenog trogodinjeg srednjeg
strunog, odnosno umetnikog obrazovanja i vaspitanja u strunoj, odnosno umetnikoj koli, u skladu
sa posebnim zakonom.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae strunu, odnosno umetniku maturu u skladu sa
njegovim motorikim i ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta
invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu
tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignuda.

Nakon poloene strune, odnosno umetnike mature uenik stie srednje struno, odnosno umetniko
obrazovanje i vaspitanje, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu poloene strune, odnosno umetnike mature, uenik moe da se upie u odgovarajudu
visokokolsku ustanovu, na nain i po postupku propisanim posebnim zakonom.

Program strune mature na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a umetnike
mature - na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Zavrni ispit srednjeg strunog obrazovanja, specijalistiki i majstorski ispit

lan 85

Uenik polae zavrni ispit nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja u trogodinjem trajanju, a
odrasli - nakon zavrenog srednjeg strunog obrazovanja po programu za odrasle, u skladu sa posebnim
zakonom.

Nakon savladanog programa specijalistikog, odnosno majstorskog obrazovanja odrasli polae
specijalistiki, odnosno majstorski ispit, o emu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Uenik i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae ispite iz st. 1. i 2. ovog lana u skladu sa
njegovim motorikim i ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta
invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom
obrazovanja prilagoavani standardi postignuda.

Program zavrnog ispita i programe specijalistikog i majstorskog ispita na predlog Saveta za struno
obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Ispiti drugih oblika strunog obrazovanja

lan 86

Uenik i odrasli polae zavrni ispit nakon zavrenog dvogodinjeg obrazovanja za rad ili drugog razreda
srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja u srednjoj strunoj koli, u skladu sa posebnim zakonom.

Uenik i odrasli nakon zavrenog strunog osposobljavanja, zavrenog prvog razreda srednjeg strunog
obrazovanja i vaspitanja polae ispit strune osposobljenosti u srednjoj strunoj koli ili drugoj
organizaciji koja ima odobrenje za rad, o emu se izdaje isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Uenik i odrasli nakon savladanog programa obuke polae ispit za obuku u koli ili drugoj organizaciji
koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o emu se izdaje isprava, u skladu sa posebnim
zakonom.

Uenik i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae ispite iz st. 1. do 3. ovog lana u skladu sa
njegovim motorikim i ulnim mogudnostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta
invaliditeta, a moe da bude osloboen polaganja dela ispita iz predmeta ili sadraja za koje su mu
tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignuda.

Programe iz st. 1. do 3. ovog lana, na predlog Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih,
donosi ministar.

VI OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovno-vaspitni rad

lan 87

Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje
program obrazovanja i vaspitanja i postiu propisani ciljevi i standardi postignuda, u skladu sa ovim
zakonom.

kolska i radna godina

lan 88

Obrazovno-vaspitni rad kole ostvaruje se u toku kolske godine, koja poinje 1. septembra, a zavrava
se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodita.

Uenici imaju kolski raspust.

Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i kolskog raspusta utvruje se kolskim
kalendarom.

kolski kalendar propisuje ministar do 1. juna.

kolski kalendar moe da se menja u izuzetnim sluajevima, na zahtev kole, uz saglasnost ministra.

Vaspitno-obrazovni rad predkolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagoava
kolskoj godini.

Godinji plan rada

lan 89

Godinjim planom rada utvruju se vreme, mesto, nain i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i
vaspitanja.

Godinji plan rada ustanova donosi u skladu sa kolskim kalendarom, razvojnim planom i predkolskim,
kolskim i vaspitnim programom, do 15. septembra.

Prekid obrazovno-vaspitnog rada

lan 90

Obrazovno-vaspitni rad moe da se prekine u sluaju vie sile, epidemije i drugim sluajevima kojima su
ugroeni bezbednost i zdravlje dece, uenika i zaposlenih.

Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Ako
nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada,
odluku odmah donosi ministar.

Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada, kola nadoknauje proputeni rad, na
nain koji odredi kola, po odobrenju ministra.

U sluaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti,
ministar propisuje poseban program obrazovanja, uputstvo o organizaciji i radu kole i odreuje kole
koje nastavljaju sa radom.

Pravo na besplatno obrazovanje

lan 91

U ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
obezbeuje se besplatno:

1) osnovno obrazovanje i vaspitanje uenika i odraslih, u skladu sa ovim zakonom;

2) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u kolu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih uenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i
posebnim zakonom.

Redovan uenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlae od
17 godina, a vanredan uenik - lice starije od 17 godina.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlae
od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako
opravda nemogudnost redovnog pohaanja nastave, uz saglasnost ministra.

Uzrast lica koje stie osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje po programu za odrasle ureuje se
posebnim zakonom.

Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a eli da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalistiko ili
majstorsko obrazovanje, plada kolarinu.

Visinu kolarine utvruje Ministarstvo, prema vrstama obrazovanja, s tim da se pojedini vanredni uenici
- lica starija od 17 godina iz stava 2. ovog lana mogu da oslobode pladanja kolarine, radi postizanja
pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja.

Roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da se opredeli i za upis u ustanovu iji je osniva drugo
pravno ili fiziko lice, uz obezbeivanje trokova obrazovanja i vaspitanja.

Nastava u inostranstvu

lan 92

Za decu i uenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu, a poreklom su iz Republike Srbije
moe da se organizuje nastava na srpskom jeziku, po posebnom programu.

Nastavnici koji realizuju nastavu u inostranstvu biraju se na javnom konkursu.

Poseban program obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, nain voenja evidencije i izdavanja javnih
isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeivanje i nain isplate sredstava za plate i druga pitanja od
znaaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, propisuje ministar.

Trajanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja

lan 93

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrenom programom predkolskog
vaspitanja i obrazovanja.

Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja
(u daljem tekstu: pripremni predkolski program) traje etiri sata dnevno, najmanje devet meseci.

Pripremni predkolski program ostvaruje vaspita.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

lan 94

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.

Prvi ciklus obuhvata prvi do etvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa
posebnim zakonom. Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta moe da se
organizuje i kao predmetna, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom.

Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa
kolskim programom.

Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do est, a baletsko etiri godine i ostvaruju se u
dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom.

Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do
pet godina, u skladu sa kolskim programom.

Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i strunog usavravanja

lan 95

Srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili etiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim
programom.

Srednje obrazovanje odraslih traje dve ili tri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim
programom.

Specijalistiko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim zakonom i
propisanim programom.

Trajanje drugih oblika strunog obrazovanja

lan 96

Obrazovanje za rad traje dve godine.

Struno osposobljavanje i obuka traju do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno odobrenim
programom.

Upis dece u predkolsku ustanovu

lan 97

U predkolsku ustanovu moe da se upie dete na zahtev roditelja, odnosno staratelja.

U predkolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u kolu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Roditelj, odnosno staratelj ije dete nije obuhvadeno vaspitno-obrazovnim radom u predkolskoj
ustanovi, duan je da upie dete starosti od pet i po do est i po godina u predkolsku ustanovu,
odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program, s tim da ima pravo da izabere
predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu.

Predkolska ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna kola koja ostvaruje
predkolski program, a iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave, duni su da upiu svako dete radi pohaanja pripremnog predkolskog programa, bez
obzira na prebivalite roditelja.

Pohaanje programa iz stava 4. ovog lana u ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave - besplatno je.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu
koja ostvaruje pripremni predkolski program o deci koja su stasala za pohaanje pripremnog
predkolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom.

Blie uslove za utvrivanje prioriteta za upis dece u predkolsku ustanovu, propisuje ministar.

Upis uenika u osnovnu kolu

lan 98

U prvi razred osnovne kole upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i
po, a najvie sedam i po godina.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Izuzetno, deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upiu u kolu, bez dokaza o prebivalitu roditelja
i potrebne dokumentacije.

Ispitivanje deteta upisanog u kolu vre psiholog i pedagog kole na maternjem jeziku deteta, primenom
standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovladene strune
organizacije. Ako ne postoji mogudnost da se ispitivanje deteta vri na maternjem jeziku, kola angauje
prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ispitivanje dece sa motorikim i ulnim smetnjama vri se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete moe
optimalno da odgovori.

Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se moe odloiti upis za godinu dana od strane
pedagoga i psihologa, a na osnovu miljenja interresorne komisije, koje sadri dokaze o potrebi
odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke detetu u periodu do
polaska u kolu.

U postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem
individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje. Ako dodatna podrka zahteva
finansijska sredstva, kola upuduje pismeni zahtev osnivau po pribavljenom miljenju interresorne
komisije.

U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upiu deca na osnovu miljenja
interresorne komisije za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne
podrke ueniku, uz saglasnost roditelja.

Dete starosti od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u
kolu.

Proveru spremnosti deteta vri psiholog kole primenom standardnih postupaka i instrumenata,
preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovladene strune organizacije.

U postupku provere spremnosti na osnovu miljenja psihologa kola moe da preporui:

1) upis deteta u prvi razred;

2) upis deteta u kolu nakon godinu dana, uz pohaanje pripremnog predkolskog programa.

Roditelj, odnosno staratelj deteta, kome je preporueno odlaganje polaska deteta u kolu za godinu
dana, moe da podnese zahtev komisiji kole za ponovno utvrivanje spremnosti za upis u kolu.
Komisiju ine: psiholog, pedagog, uitelj i pedijatar deteta.

Komisija kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, moe da odobri upis deteta ili da
potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da
se upie u prvi ili odgovarajudi razred na osnovu prethodne provere znanja.

kola je duna da upie svako dete sa podruja kole.

kola moe da upie i dete sa podruja druge kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogudnostima kole.

Roditelj, odnosno staratelj moe da izabere osnovnu kolu u koju de da upie dete podnoenjem zahteva
izabranoj koli najkasnije do 1. februara tekude kalendarske godine u kojoj se vri upis.

U prvi razred osnovne muzike, odnosno baletske kole, upisuje se uenik osnovne kole koji poloi
prijemni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja
su stasala za upis i koja su upisana u kolu.

Blie uslove za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke
ueniku, sastav i nain rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadlean za poslove
zdravlja, ministar nadlean za poslove socijalne politike i ministar.

Upis uenika u srednju kolu

lan 99

U prvi razred srednje kole upisuju se lica sa steenim osnovnim obrazovanjem, u skladu sa posebnim
zakonom.

U prvi razred srednje kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja, prilagoen ili
individualizovani kolski program za uenike sa izuzetnim sposobnostima, kao i individualni obrazovni
plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, upisuju se lica u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno, pojedina lica ili grupe lica mogu da se upiu u srednju kolu pod povoljnijim uslovima radi
postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja, u skladu sa merilima i po postupku koji propie
ministar.

Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja u srednju kolu moe da se upie lice radi prekvalifikacije,
dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom.

U srednju kolu moe da se upie i lice sa steenim ili zavrenim osnovnim obrazovanjem radi strunog
osposobljavanja, odnosno obuavanja.

Izuzetno, odrasli koji stie osnovno obrazovanje moe uporedo da pohaa propisani ili odobreni
program obuke u srednjoj koli.

Upis stranih dravljana i lica bez dravljanstva

lan 100

Strani dravljanin i lice bez dravljanstva upisuju se u kolu iz lana 27. ovog zakona i ostvaruju pravo na
obrazovanje pod istim uslovima i na nain propisan zakonom za dravljane Republike Srbije.

Za decu i uenike iz stava 1. ovog lana, za prognana i raseljena lica i decu i uenike koji su vradeni u
zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni
rad ili pojedine programske sadraje od znaaja za nastavak obrazovanja, kola organizuje uenje jezika,
odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.

Dete stranog dravljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohaa nastavu maternjeg jezika i
kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi
organ jedinice lokalne samouprave.

Ogled

lan 101

Unapreivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvoenje novih sadraja
programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili naina finansiranja mogu da se pre njihovog
uvoenja proveravaju ogledom.

Inicijativu za uvoenje ogleda sa predlogom programa moe da podnese ustanova, nadleni savet,
zavodi ili drugo pravno lice.

Program ogleda sadri cilj, oekivane ishode, trajanje, nain i uslove njegovog ostvarivanja i nain
vrednovanja.

Inicijativu sa predlogom ogleda razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odluuje o odobravanju
ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja ukljuuje znaajne novine ministar moe da pribavi
i miljenje nadlenog saveta.

Ministar raspisuje konkurs za sprovoenje ogleda i po okonanju konkursa odreuje ustanovu za
njegovo sprovoenje. Prednost za sprovoenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu.

Ogled moe da traje najdue pet godina, od kojih se u poslednjoj godini sprovodi vrednovanje ogleda.

U postupku vrednovanja ogleda sprovoenje programa prati prosvetni savetnik, a ocenu ostvarenog cilja
i oekivanih ishoda na kraju ogleda - Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji daje
odgovarajudi predlog ministru i inicijatoru ogleda.

Izvetaj o sprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuje se na nain koji je dostupan iroj strunoj
javnosti.

Na osnovu izvetaja o sprovedenom ogledu i ocene ogleda ministar odluuje o njegovoj daljoj primeni.

Za vreme izvoenja ogleda u ustanovi se ne mogu vriti statusne promene.

Isprava izdata na osnovu kolskog programa ogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i
posebnim zakonom.

Udbenici

lan 102

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udbenici i nastavna sredstva koje, na predlog
nadlenog zavoda odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar moe da odobri vie udbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udbenik.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udbenici i nastavna
sredstva odobreni, u skladu sa posebnim zakonom.

Strani udbenik moe da se odobri za upotrebu, u skladu sa posebnim zakonom.

U postupku odobravanja utvruje se da li udbenik odgovara standardima kvaliteta, koji se odnose na
sadrinu, pedagoko-psiholoke zahteve, didaktiku i metodiku obradu, jezike zahteve, izradu,
grafiku, likovnu i tehniku opremljenost udbenika, odnosno da li obezbeuje ostvarivanje principa i
ciljeva obrazovanja i standarda postignuda.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga nastavna sredstva i pomagala, u
skladu sa posebnim zakonom.

Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, prilagoavaju se udbenici, u skladu sa njihovim
potrebama.

VII PRAVA DETETA I UENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UENIKA

Prava deteta i uenika

lan 103

Prava deteta i uenika ostvaruju se u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ovim i posebnim
zakonima, a ustanova, odnosno svi zaposleni duni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naroito
pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva iz l. 3. i 4. ovog
zakona;

2) uvaavanje linosti;

3) podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;

4) zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za njegovo kolovanje;

6) informacije o njegovim pravima i obavezama;

7) uestvovanje u radu organa kole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

8) slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta;

9) podnoenje prigovora i albe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu
ukoliko prava iz ta. 1) do 9) ovog lana nisu ostvarena;

11) ostvarivanje svih prava deteta i uenika, prava na zatitu i na pravino postupanje kole prema
ueniku i kada povredi obavezu utvrenu ovim zakonom;

12) pravo na stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika, u skladu sa posebnim zakonom.

Ustanova je duna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava deteta i uenika iz stava 1. ovog lana.

Uenik, roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da podnese prijavu direktoru ustanove u
sluaju povrede prava iz stava 1. ovog lana ili neprimerenog ponaanja zaposlenih prema detetu i
ueniku, u roku od 15 dana od nastupanja sluaja.

Direktor je duan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa uenikom, roditeljem, odnosno starateljem
deteta i uenika i zaposlenim odlui o njoj i preduzme odgovarajude mere, u roku od 15 dana od dana
prijema prijave.

Zaposleni u ustanovi duan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja krenje prava deteta i
uenika.

Odeljenjska zajednica

lan 104

Uenici jednog odeljenja kole obrazuju odeljenjsku zajednicu.

Nain rada odeljenjske zajednice uenika blie se ureuje statutom kole.

Ueniki parlament

lan 105

U poslednja dva razreda osnovne kole i u srednjoj koli organizuje se ueniki parlament (u daljem
tekstu: parlament) radi:

1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o:
pravilima ponaanja u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom
planu, kolskom programu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i
vannastavnim aktivnostima, uedu na sportskim i drugim takmienjima i organizaciji svih manifestacija
uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje;

2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u
koli;

3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima
uenikog parlamenta;

4) aktivnog ueda u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;

5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika.

Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja u koli, a u umetnikoj koli - po tri iz svakog
razreda, odnosno godine.

lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanovi parlamenta biraju
predsednika.

Parlament bira dva predstavnika uenika koji uestvuju u radu kolskog odbora, odnosno proirenog
saziva kolskog odbora u skladu sa lanom 57. ovog zakona.

Program rada parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole.

Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata.

Opteredenje uenika

lan 106

Opteredenje uenika osnovne i srednje kole i trajanje kolskog asa ureuje se posebnim zakonom.

Ocenjivanje

lan 107

Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj koli procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda
postignuda u toku savladavanja kolskog programa, a za uenike sa smetnjama u razvoju - prilagoenih
standarda postignuda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena ueniku mora odmah da bude obrazloena. Ukoliko nastavnik ne
obrazloi ocenu, a uenik to od njega zahteva, uenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Uenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i vladanja.

U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu pradenja napredovanja uenika
u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignuda.

Uenik se ocenjuje najmanje etiri puta u polugoditu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i
vaspitanju.

Izuzetno od stava 5. ovog lana, ako je nedeljni fond asova nastavnog predmeta jedan as, uenik se
ocenjuje najmanje dva puta u polugoditu.

Zakljuna ocena iz predmeta jeste brojana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodita, prema
utvrenim standardima postignuda i propisanim kriterijumima za ocenjivanje.

Uenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanja prilagoavani posebni standardi postignuda
ocenjuje se u skladu sa prilagoenim standardima.

Ocenjivanje i napredovanje uenika

lan 108

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zakljuna ocena su opisni i uenik
prelazi u naredni razred.

U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je opisno i brojano u
toku kolske godine, osim iz predmeta koje odredi ministar. Opisna ocena sadri povratnu informaciju za
uenika i roditelja i prua mu jasno uputstvo kako da unapredi svoj rad.

Uenik drugog i tredeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodita ima
nedovoljne ocene prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog veda, osim ako roditelj,
odnosno staratelj izriito zahteva da uenik ponavlja razred.

Ueniku koji je preveden u naredni razred, priznaje se razred iz koga je preveden kao zavren i
organizuje mu se individualizovan rad, u skladu sa lanom 77. ovog zakona.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda i uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ima do dve
nedovoljne zakljune brojane ocene polae popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a uenik
zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Uenik iz stava 5. ovog lana zavrava razred ako poloi popravni ispit iz svakog predmeta.

Uenik etvrtog do sedmog razreda i uenik srednjeg obrazovanja ponavlja razred ako na kraju drugog
polugodita ima vie od dve nedovoljne zakljune brojane ocene ili ne poloi popravni ispit.

Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja koji nije poloio popravni ispit moe da zavri zapoeti
razred u istoj koli naredne kolske godine, u svojstvu vanrednog uenika ponovnim polaganjem
nepoloenog ispita, uz obavezu pladanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola. Kada zavri razred
vanredan uenik ima pravo da se u istoj kolskoj godini upie u naredni razred, u istom svojstvu.

Uenik zavrnog razreda osnovnog i srednjeg obrazovanja koji ne poloi popravni, zavrni, odnosno
maturski ispit zavrava zapoeto obrazovanje u istoj koli u svojstvu vanrednog uenika polaganjem
ispita, uz obavezu pladanja naknade stvarnih trokova koje utvrdi kola.

Vladanje i opti uspeh

lan 109

Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisnom
ocenom koja ne utie na opti uspeh uenika.

Vladanje uenika od estog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i uenika svih razreda srednjeg
obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodita, a brojano na kraju prvog i drugog
polugodita i utie na opti uspeh.

Opti uspeh uenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita
na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz
vladanja, poev od estog razreda.

Opti uspeh uenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita
na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja.
Vladanje vanrednih uenika ne ocenjuje se.

Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i druga pitanja od
znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar.

Prigovor i alba na ocenu i ispit

lan 110

Uenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da
podnese: prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku kolske godine, albu na zakljunu ocenu iz
predmeta i vladanja na kraju drugog polugodita i albu na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od saoptenja
ocene, alba u roku od tri dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva, a alba na ispit
propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od saoptenja ocene.

Direktor kole, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenskim stareinom, odluuje o
prigovoru u roku od tri dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i
propisima donetim na osnovu njega, reenjem ponitava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja
uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika.

Po prigovoru, odnosno albi na ocenu iz vladanja direktor, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom
i odeljenjskim stareinom, utvruje ocenu iz vladanja.

Direktor kole je duan da odlui o albi, u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz
predmeta izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je alba iz drugih razloga
osnovana, reenjem ponitava zakljunu ocenu i upuduje uenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno ovom ili posebnom zakonu i propisima donetim na osnovu njih,
ponitide ispit i uputide uenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od
dana podnoenja albe.

Za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika, odnosno
polaganje ispita, direktor reenjem obrazuje komisiju od najmanje tri lana, od kojih su dva struna za
predmet, odnosno oblast predmeta ukoliko kola nema potreban broj strunih lica za odgovarajudi
predmet, angauje struno lice iz druge kole.

Nastavnik ija ocena je osporena ili na iji je predlog utvrena zakljuna ocena, ne moe da bude lan
komisije.

Kada je poniten ispit direktor obrazuje novu komisiju u ijem sastavu ne mogu da budu lanovi komisije
iji je ispit poniten.

Ocena komisije je konana.

Zahtev za zatitu prava uenika

lan 111

Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, koji smatra da su mu povreena prava utvrena ovim ili
posebnim zakonom, donoenjem ili nedonoenjem odluke nakon podnoenja prijave, prigovora ili albe,
odnosno ako je povreena zabrana iz l. 44. i 45. ovog zakona, pravo iz lana 103. ovog zakona, to utie
na status uenika, ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od
dana saznanja za povredu svojih prava.

Ako oceni da je zahtev iz stava 1. ovog lana osnovan, Ministarstvo de u roku od osam dana od dana
prijema zahteva da upozori kolu i odredi joj primeren rok za otklanjanje povrede zakona.

Ako kola ne postupi po upozorenju iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo de odluiti o zahtevu.

Obaveze uenika

lan 112

U ostvarivanju svojih prava uenik ne sme da ugroava druge u ostvarivanju prava.

Uenik ima obavezu da:

1) redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze;

2) potuje kolska pravila, odluke direktora i organa kole;

3) radi na usvajanju znanja, vetina i vrednosnih stavova propisanih kolskim programom, prati sopstveni
napredak i izvetava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;

4) u postupku ocenjivanja pokae svoje stvarno znanje bez koridenja raznih oblika prepisivanja i drugih
nedozvoljenih oblika pomodi;

5) ne ometa izvoenje nastave i ne naputa as bez prethodnog odobrenja nastavnika;

6) potuje linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli;

7) uva imovinu kole i istodu i estetski izgled kolskih prostorija;

8) stara se o ouvanju ivotne sredine i ponaa u skladu sa pravilima ekoloke etike.

Uenik, roditelj, odnosno staratelj uenika duan je da u roku od osam dana pravda izostanak uenika i
dostavlja potpune i tane kontakt informacije.

Odgovornost uenika

lan 113

Sa uenikom koji vri povredu pravila ponaanja ili se ne pridrava odluka direktora i organa kole,
neopravdano izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava druge u
ostvarivanju njihovih prava, kola je duna da, uz uede roditelja, odnosno staratelja uenika, pojaa
vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, strunim radom odeljenjskog stareine,
pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarauje sa odgovarajudim
ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zatite na promeni ponaanja uenika.

Uenik moe da odgovara za laku povredu obaveze utvrenu optim aktom kole, za teu povredu
obaveze koja je u vreme izvrenja bila propisana ovim ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz l.
44. i 45. ovog zakona.

Tee povrede obaveza uenika jesu:

1) unitenje, otedenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi
kola ili druga organizacija, odnosno organ;

2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno ispravi koju izda
druga organizacija;

3) unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog;

4) podstrekavanje, pomaganje, davanje ueniku i upotreba alkohola, duvana, narkotikog sredstva ili
psihoaktivne supstance;

5) unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja ili drugog predmeta kojim moe da ugrozi ili povredi
drugo lice;

6) ponaanje uenika kojim ugroava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih uenika, nastavnika i
zaposlenih u koli i koje dovodi do njihovog fizikog i psihikog povreivanja;

7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugroavaju
prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada vie od 25 asova u toku
kolske godine, od ega vie od 15 asova nakon pismenog obavetavanja roditelja, odnosno staratelja
od strane kole;

9) uestalo injenje lakih povreda obaveza u toku kolske godine, pod uslovom da su preduzete
neophodne mere iz stava 1. ovog lana radi korekcije ponaanja uenika.

Za povrede iz stava 3. ta. 8) i 9) ovog lana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Uenik, roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu tetu koju uenik nanese koli, namerno ili iz
krajnje nepanje, u skladu sa zakonom.

Vaspitno-disciplinski postupak

lan 114

Za tee povrede obaveza uenika i za povrede zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona kola mora voditi
vaspitno-disciplinski postupak o kom mora biti obaveten roditelj, odnosno staratelj uenika.

U vaspitno-disciplinskom postupku uenik, uz prisustvo roditelja, odnosno staratelja, kao i svi ostali
uesnici i svedoci moraju biti sasluani i mogu dati pismenu izjavu.

Vaspitno-disciplinski postupak pokrede direktor najkasnije u roku od 30 dana za uinjene tee povrede
obaveza uenika ili uinjene povrede zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona i okonava se reenjem. Pre
donoenja reenja moraju se utvrditi sve injenice koje su od znaaja za donoenje reenja.

Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zatita uenika

lan 115

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:

1) za laku povredu obaveza uenika, vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog stareine ili ukor
odeljenjskog veda, u skladu sa optim aktom kole;

2) za teu povredu obaveza uenika, vaspitno-disciplinska mera - ukor direktora i ukor nastavnikog
veda, a za uenika srednje kole i iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa domom;

3) za uinjenu povredu zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:

(1) ukor direktora ili ukor nastavnikog veda,

(2) premetaj uenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu kolu na osnovu odluke
nastavnikog veda, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja i kole u koju prelazi,

(3) za uenika srednje kole - iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa domom.

Vaspitna mera izrie se ueniku za laku povredu obaveze iz stava 1. taka 1) ovog lana, bez voenja
vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1. ovog lana moe da se izrekne ueniku ako je kola prethodno preduzela neophodne
aktivnosti iz lana 113. stav 1. ovog zakona.

Ako kola nije prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz lana 113. stav 1. ovog zakona, preduzede
ih pre izricanja mere.

Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponaanja uenika, obustavide se postupak,
osim ako je uinjenom povredom zabrane iz l. 44. i 45. ozbiljno ugroen integritet drugog lica.

Mera iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana izrie se ueniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog
postupka i utvrene odgovornosti.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriu se u kolskoj godini u kojoj je uinjena povreda obaveze
uenika.

Zakljunu ocenu iz vladanja utvruje odeljenjsko vede na predlog odeljenjskog stareine na kraju prvog i
drugog polugodita na osnovu sagledavanja linosti i ponaanja uenika u celini, procenjivanjem
njegovog ukupnog ponaanja i izvravanja obaveza propisanih zakonom i izreenih vaspitnih ili vaspitno-
disciplinskih mera i njihovih efekata. Ocena iz vladanja popravlja se kada doe do pozitivne promene u
ponaanju uenika.

Kada maloletan uenik izvri povredu obaveze, odnosno zabrane iz l. 44. i 45. ovog zakona, kola
odmah obavetava roditelja, odnosno staratelja i ukljuuje ga u odgovarajudi postupak.

Nastavniko vede donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole, a
direktor reenje o iskljuenju uenika iz kole.

Uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese albu kolskom odboru na izreenu
vaspitno-disciplinsku meru za izvrenu teu povredu obaveze uenika ili za povredu zabrane iz l. 44. i
45. ovog zakona, u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja o utvrenoj odgovornosti i izreenoj
meri.

kolski odbor reava po albi iz stava 10. ovog lana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. alba
odlae izvrenje reenja direktora.

Protiv drugostepenog reenja o izreenoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole ili kole sa domom,
uenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu.

VIII ZAPOSLENI U USTANOVI

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici

lan 116

Vaspitno-obrazovni rad u predkolskoj ustanovi ostvaruje vaspita, u skladu sa posebnim zakonom.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli ostvaruje nastavnik.

Vaspitni rad sa uenicima u koli sa domom ostvaruje vaspita.

Strune poslove na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi obavljaju pedagog,
psiholog i drugi struni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom.

Strune poslove u koli obavljaju struni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, u muzikoj koli -
psiholog, pedagog, nototekar i medijatekar, a u koli za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i
bibliotekar.

Zavisno od potreba kole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podrku i strune poslove moe da
obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Saradnik, pedagoki i andragoki asistent i pomodni nastavnik

lan 117

U obavljanju delatnosti predkolska ustanova moe da ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i
zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.

U vaspitno-obrazovnom radu za ostvarivanje posebnih i specijalizovanih programa predkolska ustanova
moe da angauje i druge saradnike, u skladu sa posebnim zakonom.

Pedagoki asistent prua pomod i dodatnu podrku deci i uenicima, u skladu sa njihovim potrebama i
pomod nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i
uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruje saradnju sa
roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarauje i sa nadlenim ustanovama,
organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne samouprave.

Andragoki asistent prua podrku odraslima za ukljuivanje u sistem obrazovanja i pomod u otklanjanju
tekoda u toku obrazovanja, u ostvarivanju individualizovanog programa, dodatnoj i dopunskoj nastavi;
pomod nastavnicima i strunim saradnicima u ostvarivanju programa obrazovanja; sarauje sa socijalnim
partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava odraslih, a posebno iz osetljivih
drutvenih i posebnih ciljnih grupa za ukljuivanje u obrazovni proces i sticanje obrazovanja.

Odredbe ovog zakona kojim se ureuje pedagoki asistent, shodno se odnose i na andragokog
asistenta.

Za pomod nastavniku za pruanje dodatne podrke u nastavi, odnosno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog
rada mogu da se obrazuju struni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Poslove pripreme laboratorijskih vebi, izvoenja i demonstriranja postupaka, tehniko-tehnoloke
pripreme, izvoenja dela praktine nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika, obavlja pomodni nastavnik.

Izuzetno, radi pruanja pomodi detetu, odnosno ueniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom
radu moe da prisustvuje pratilac deteta, odnosno uenika.

Zadaci nastavnika i vaspitaa

lan 118

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i
standarda postignuda, uvaavajudi principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne
mogudnosti deteta i uenika.

Zadatak vaspitaa u predkolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvaavanje principa
obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Zadaci strunog saradnika

lan 119

Zadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada
unapreuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi, da prati
ostvarivanje utvrenih standarda postignuda, prua podrku nastavnicima i vaspitaima za
unapreivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima
postignuda, pomod nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomod deci, uenicima,
roditeljima, nastavnicima i vaspitaima, po pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje i
razvoj profesionalne karijere uenika.

Program svih oblika rada strunih saradnika, donosi ministar.

Uslovi za prijem u radni odnos

lan 120

U radni odnos u ustanovi moe da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako:

1) ima odgovarajude obrazovanje;

2) ima psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima;

3) nije osuivano pravnosnanom presudom za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna
zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivina dela nasilje u porodici, oduzimanje
maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivino delo primanje
mita ili davanje mita, za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog
saobradaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatidenih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu
krivinu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje;

4) ima dravljanstvo Republike Srbije;

5) zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz stava 1. ovog lana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. ta. 1), 4) i 5) ovog lana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz
stava 1. taka 2) ovog lana pre zakljuenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. taka 3) ovog lana
pribavlja ustanova.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1.
ovog lana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadlenoj zdravstvenoj ustanovi na
zahtev direktora.

Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

lan 121

Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi moe da obavlja lice sa steenim odgovarajudim visokim
obrazovanjem na studijama prvog stepena, studijama drugog stepena, studijama u trajanju od tri
godine, viim obrazovanjem, odnosno sa odgovarajudim srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim
zakonom.

Poslove nastavnika, vaspitaa u koli sa domom i strunog saradnika moe da obavlja lice sa
odgovarajudim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona, a nastavnika strunog predmeta u oblasti
zdravstva i sa odgovarajudom zdravstvenom specijalizacijom.

Izuzetno, poslove nastavnika umetnikih i strunih predmeta u muzikoj koli i odreenih strunih
predmeta u strunoj koli, za koje se ne obrazuju nastavnici sa odgovarajudim obrazovanjem iz lana 8.
stav 2. ovog zakona, moe da obavlja i lice sa odgovarajudim obrazovanjem iz lana 8. stava 3. ovog
zakona.

Poslove nastavnika praktine nastave u strunoj koli moe da obavlja i lice sa odgovarajudim
obrazovanjem iz lana 8. stav 3. ovog zakona ili sa odgovarajudim srednjim obrazovanjem i poloenim
specijalistikim, odnosno majstorskim ispitom i petogodinjim radnim iskustvom u struci steenim posle
specijalistikog, odnosno majstorskog ispita petogodinjom praksom.

Poslove nastavnika igrakih predmeta u baletskoj koli moe da obavlja lice koje ima najmanje srednje
baletsko obrazovanje i 10 godina igrake prakse, odnosno pedagokog rada.

Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, osim za romski jezik, moe da
obavlja lice koje je steklo odgovarajude obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je poloilo
ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajude visokokolske ustanove.

Poslove nastavnika i strunog saradnika, osim za romski jezik, moe da obavlja lice koje je steklo srednje,
vie ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je poloilo ispit iz tog
jezika po programu odgovarajude visokokolske ustanove.

Izuzetno od st. 6. i 7. ovog lana nastavnik i pedagoki asistent poznavanje romskog jezika dokazuje pred
komisijom koju obrazuje ministar ukljuujudi i predlog nacionalnog saveta izabranog za romsku
nacionalnu manjinu.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik mora da ima i obrazovanje iz psiholokih, pedagokih i metodikih
disciplina, iz lana 8. stav 4. ovog zakona.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je u toku studija poloio ispite iz pedagogije i psihologije ili je
poloio struni ispit, odnosno ispit za licencu, smatra se da ima obrazovanje iz lana 8. stav 4. Zakona.

Obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovog zakona ne mora da ima lice sa srednjim obrazovanjem - vaspita
dece, nastavnik igrakih predmeta i praktine nastave.

Blie uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, saradnika
u predkolskoj ustanovi koji ostvaruje posebne i specijalizovane programe, pedagokog asistenta i
pomodnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, strunog saradnika i andragokog
asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagokog asistenta, propisuje ministar.

Stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predkolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad,
sporazumno propisuju ministar i ministri nadleni za poslove zdravlja i socijalne politike.

Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u koli, na predlog organa nadlenog za poslove
odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom miljenju tradicionalnih crkava i verskih
zajednica, propisuje ministar.

Kada je obrazovanje steeno u nekoj od republika bive SFRJ do 27. aprila 1992. godine, ili u Crnoj Gori
do 16. juna 2006. godine, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana u skladu
sa lanom 121. stav 11. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom miljenju odgovarajude
visokokolske ustanove, utvruje da li je vrsta obrazovanja odgovarajuda za obavljanje poslova
nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika.

Kada je obrazovanje steeno u sistemu vojnog kolstva, ispunjenost uslova u pogledu steenog
obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, po prethodno
pribavljenom miljenju odgovarajude visokokolske ustanove, utvruje ministar.

Kada je obrazovanje steeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu steenog obrazovanja za
obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, na osnovu akta o priznavanju
strane visokokolske isprave i miljenja odgovarajude visokokolske ustanove, utvruje ministar.

Uslovi za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika

lan 122

Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u
daljem tekstu: licenca).

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ima licencu moe da ostvaruje individualni obrazovni plan za
rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na nain koji
propisuje ministar.

Bez licence poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja:

1) pripravnik;

2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa radnim staom steenim
van ustanove, pod uslovima i na nain utvrenim za pripravnike;

3) lice koje je zasnovalo radni odnos na odreeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;

4) saradnik u predkolskoj ustanovi;

5) pedagoki asistent i pomodni nastavnik.

Lice iz stava 3. ta. 1) do 3) ovog lana moe da obavlja poslove nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika bez licence, najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.

Saradnik u predkolskoj ustanovi moe da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima
obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovog zakona.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik - pripravnik

lan 123

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi,
na odreeno ili neodreeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za
samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, savladavanjem programa
za uvoenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravniki sta traje najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora.

Prva tri meseca pripravnikog staa nastavnik, odnosno vaspita-pripravnik radi pod neposrednim
nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji ima licencu i koje mu odreuje mentor. Nastavnik - pripravnik za
vreme prva tri meseca ne ocenjuje uenike.

Prva tri meseca pripravnikog staa struni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajudeg
strunog saradnika koji ima licencu i koga mu odreuje mentor.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajudeg nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika sa licencom, angaovade nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom iz druge
ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom.

Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokom studija
ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u
ustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog saradnika sa licencom iz stava 5.
ovog lana.

Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ima pravo
na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodreeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja
radnog odnosa ne poloi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na
odreeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon poloenog ispita za licencu, a radni odnos istekom
vremena na koje je primljen u radni odnos.

Program obuke za mentora, program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, koji
ukljuuje i program osposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih
drutvenih grupa, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i
ponovno sticanje licence, nain polaganja i jezik na kome se polae ispit, trokove polaganja ispita,
sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom
se polae ispit za licencu, propisuje ministar.

Pripravnik - staista

lan 124

Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja i pripravnik - staista.

Pripravnik - staista savladava program za uvoenje u posao i polaganje ispita za licencu pod
neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika koji ima licencu.

Ustanova i pripravnik - staista zakljuuju ugovor o stairanju u trajanju od najmanje godinu, a najdue
dve godine.

Ugovorom iz stava 3. ovog lana ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik - staista ima pravo da uestvuje u radu strunih organa bez prava odluivanja i nema pravo
da ocenjuje uenike u koli.

Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose
na pripravnika.

Licenca i registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

lan 125

Licenca je javna isprava.

Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata
licenca. U registar se unose podaci o identitetu, obrazovnom statusu nastavnika, vaspitaa i strunih
saradnika i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.

Ustanova je duna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika.

Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra.

Sadraj i nain voenja registra, kao i obrazac licence, propisuje ministar.

Izdavanje licence

lan 126

Pravo na licencu ima nastavnik, vaspita i struni saradnik i pripravnik - staista koji ima odgovarajude
obrazovanje iz lana 121. ovog zakona, savladan program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i
strunog saradnika i poloen ispit za licencu.

Ministarstvo je duno da u roku od 60 dana od dana poloenog ispita, izda licencu licu koje ispunjava
uslove iz stava 1. ovog lana.

Suspenzija licence

lan 127

U toku vaenja licenca moe da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na est meseci nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je prestao radni
odnos zbog izreene mere za izvrenu povredu radne obaveze iz lana 141. ta. 1) do 7) ovog zakona.
Suspenzija tee poev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa.

Za vreme dok traje suspenzija nastavnik, vaspita i struni saradnik nema pravo da radi u ustanovi.

Ustanova ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o suspenziji licence nastavnika, vaspitaa i
strunog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od suspenzije.

Licenca se suspenduje i nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji prema izvetaju prosvetnog
savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na nain i po postupku kojim se omogudava postizanje
propisanih principa, ciljeva i standarda postignuda, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni
savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih strunih primedbi, predloga i
upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog
savetnika.

Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji se nije struno usavravao, a
prosvetni savetnik u svom izvetaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo da podnese prigovor ministru na izvetaj prosvetnog
savetnika iz st. 5. i 6. ovog lana, u roku od osam dana od dana prijema izvetaja.

Ministar donosi reenje o suspenziji na osnovu izvetaja prosvetnog savetnika iz st. 5. i 6. ovog lana. U
postupku donoenja reenja ministar razmatra prigovor iz stava 7. ovog lana.

Ministar donosi reenje o suspenziji u roku 30 dana od dana podnoenja prigovora, a ako prigovor nije
podnet - u roku od osam dana od proteka roka za njegovo podnoenje.

Reenje ministra o suspenziji licence konano je u upravnom postupku.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu
5. ovog lana, moe da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od est meseci od dostavljanja
reenja ministra ponovo poloi ispit za licencu, a ako ga ne poloi, prestaje mu radni odnos.

Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspita prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih
nastavnika i vaspitaa koje mu odreuje direktor, a struni saradnik radu strunog saradnika u drugoj
ustanovi koju odredi direktor.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca na osnovu stava 6. ovog lana
ukida se suspenzija kada dostavi dokaze o odgovarajudem strunom usavravanju.

Oduzimanje licence

lan 128

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitau i strunom saradniku:

1) koji je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog
lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, primanja ili davanja mita, protiv polne
slobode, pravnog saobradaja i ovenosti i drugih dobara zatidenih meunarodnim pravom, bez obzira
na izreenu krivinu sankciju;

2) kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz l. 44-46. ovog zakona;

3) kome je jedanput suspendovana licenca u skladu sa lanom 127. ovog zakona, a stekli su se uslovi za
novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitaa i
strunog saradnika.

Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vrada se Ministarstvu preko ustanove.

Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu konano reenje o otkazu ugovora o radu kao
dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavniku, vaspitau i strunom saradniku.

Reenje ministra o oduzimanju licence konano je u upravnom postupku.

Struno usavravanje i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika

lan 129

Nastavnik, vaspita i struni saradnik, sa licencom i bez licence, duan je da se stalno usavrava radi
uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za
rad, u skladu sa optim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuda.

U toku strunog usavravanja nastavnik, vaspita i struni saradnik moe profesionalno da napreduje
sticanjem zvanja: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki
pedagoki savetnik.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje pravo na uvedanu platu za steeno zvanje.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana
godinje radi pohaanja odobrenog oblika, naina i sadraja strunog usavravanja. Raspored odsustva
nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika radi strunog usavravanja planira pedagoki kolegijum.

Plan strunog usavravanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i
standarda postignuda i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove.

Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike strunog usavravanja, programe i nain organizovanja
stalnog strunog usavravanja, uslove, organ koji odluuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja,
sticanje zvanja u toku usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika i obrazac uverenja o
savladanom programu i druga pitanja od znaaja za struno usavravanje, propisuje ministar.

Prijem u radni odnos

lan 130

Prijem u radni odnos u ustanovi vri se na osnovu preuzimanja zaposlenog u ustanovi iji je osniva
Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa.

Prijem u radni odnos na neodreeno vreme na osnovu konkursa moe se izvriti ako se nije moglo
izvriti preuzimanje zaposlenog.

Direktor ustanove raspisuje konkurs i vri izbor kandidata za prijem u radni odnos.

U postupku odluivanja o izboru nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika direktor vri ui izbor
kandidata koje upuduje na prethodnu psiholoku procenu sposobnosti za rad sa decom i uenicima u
roku od osam dana od dana isteka roka za podnoenje prijava. Psiholoku procenu sposobnosti za rad sa
decom i uenicima vri nadlena sluba za poslove zapoljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u roku od osam dana od dana
dobijanja rezultata psiholoke procene sposobnosti za rad sa decom i uenicima. Odluku o izboru drugih
zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnoenje prijava na
konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu moe da podnese prigovor organu upravljanja,
u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.

Ako organ upravljanja u utvrenom roku ne odlui o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan
drugostepenom odlukom, moe da se obrati nadlenom sudu u roku od 15 dana.

Preuzimanje zaposlenih

lan 131

Zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodreeno vreme, a ostao je nerasporeen ili ima
status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu lana 137. st. 2. i 3. ovog zakona, ostvaruje
pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vri preuzimanje.

Lista iz stava 1. ovog lana utvruje se do 15. avgusta za svaku narednu kolsku godinu, u okviru kolske
uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo
na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog.

Ustanove mogu izvriti i meusobno preuzimanje zaposlenih na neodreeno vreme, na odgovarajude
poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u
procentu njihovog radnog angaovanja manja od 20%.

Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima.

Radni odnos na odreeno vreme

lan 132

Ustanova moe da primi u radni odnos na odreeno vreme bez konkursa lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;

2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konanosti odluke o izboru kandidata po konkursu;

3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih
kandidata ne ispunjava uslove - do zavretka kolske godine;

4) radi izvoenja verske nastave.

U ustanovi od posebnog interesa za Republiku Srbiju moe da se angauje nastavnik ili asistent
odgovarajude visokokolske ustanove ili zaposleni u naunom institutu s odgovarajudim zvanjem, na
odreeno vreme za svaku kolsku godinu, za najvie 30% od punog radnog vremena, uz saglasnost
ministra.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvruje ministar.

Nastavnika verske nastave upuduje u kolu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrene liste za
svaku kolsku godinu.

Za izvoenje verske nastave nastavnik sa kolom u koju je upuden zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci
za svaku kolsku godinu.

Ustanova prima u radni odnos na odreeno vreme po raspisanom konkursu lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;

2) u svojstvu pripravnika;

3) radi obavljanja poslova pedagokog asistenta.

U postupku izbora pedagokog asistenta pribavlja se miljenje nadlenog organa jedinice lokalne
samouprave.

Za obavljanje poslova pedagokog asistenta ustanova sa licem zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za
svaku kolsku godinu.

Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme.

Probni rad

lan 133

Probni rad moe da ugovori ustanova sa nastavnikom, vaspitaem i strunim saradnikom koji ima licencu
i koji se prima u radni odnos na neodreeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog lana probni rad moe da se ugovori i u sluaju prijema u radni odnos na
odreeno vreme due od godinu dana.

Probni rad odreuje se ugovorom o radu i moe da traje najdue est meseci.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je za vreme probnog rada pokazao da svojim kompetencijama
moe uspeno da radi na postizanju propisanih principa, ciljeva i standarda postignuda, nastavlja sa
radom u istom radno-pravnom svojstvu, a ako se na osnovu ocene direktora, a po pribavljenom
miljenju pedagokog kolegijuma, utvrdi da to nije pokazao, prestaje mu radni odnos. Radni odnos
prestaje danom otkaznog roka, bez prava na otpremninu.

Otkazni rok je 15 radnih dana.

Rad vaspitaa i nastavnika u inostranstvu

lan 134

Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi vaspita, odnosno nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava
posebne uslove za nastavnika.

Reenje o upudivanju vaspitaa, odnosno nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu
konkursa.

Vaspita, odnosno nastavnik se upuduje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogudnost
produenja.

Vaspitau, odnosno nastavniku miruje radni odnos na poslovima sa kojih je upuden na rad u
inostranstvo.

Ugovor o izvoenju nastave

lan 135

Direktor kole moe da zakljui ugovor o izvoenju nastave ili za polaganje ispita, za najvie 30 odsto od
punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji
samostalno obavlja delatnost, u sluajevima iz lana 132. stav 1. ovog zakona.

Direktor kole pre zakljuenja ugovora o izvoenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove,
odnosno poslodavca.

Lice angaovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana ne stie svojstvo zaposlenog u koli, a pravo
na naknadu za obavljeni rad stie na osnovu izvetaja o odranim asovima nastave, ispitima i drugim
oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Lice iz stava 1. ovog lana uestvuje u radu strunih organa kole bez prava odluivanja, osim u radu
odeljenjskog veda.

Norma neposrednog rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa decom i uenicima

lan 136

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje:

1) nastavnik izvodi nastavu 20 asova i etiri asa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada
sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa
posebnim zakonom) - 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktine nastave 26 asova;

2) vaspita u predkolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predkolski program u poludnevnom trajanju -
50 odsto radnog vremena;

3) vaspita u predkolskoj ustanovi i koli sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa
decom, odnosno vaspitni rad sa uenicima - 75 odsto radnog vremena;

4) struni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, uenicima, nastavnicima, vaspitaima,
pedagokim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika - 75
odsto radnog vremena.

5) nastavnik u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike
neposrednog rada sa uenicima - 50 odsto radnog vremena.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru radne nedelje utvruje
ustanova godinjim planom rada.

Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa uenicima moe da
se utvrdi tako da budu razliiti u okviru radnih nedelja.

Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitaa i
strunog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godinjem nivou, kao i broj sati
obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno moe rasporediti na druge izvrioce, propisuje ministar.

Ako kola ne moe da obezbedi struno lice za najvie est asova nastave sedmino iz odreenog
predmeta, moe da rasporedi ove asove nastavnicima tog predmeta najdue do kraja kolske godine i
ovaj rad se smatra radom preko pune norme asova.

Nepuno i puno radno vreme

lan 137

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku svake kolske godine direktor reenjem utvruje status u
pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja,
godinjeg plana rada i podele asova za izvoenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-
vaspitnog rada sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u
skladu sa posebnim zakonom).

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je rasporeen za deo propisane norme svih oblika
neposrednog rada sa decom i uenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je ostao nerasporeen, ostvaruje prava zaposlenog za ijim je
radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Odmori i odsustva

lan 138

Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu, optem aktu,
odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u koli, po pravilu, koristi godinji odmor za vreme kolskog raspusta.

Odgovornost zaposlenog

lan 139

Zaposleni moe da odgovara za:

1) laku povredu radne obaveze, utvrenu optim aktom ustanove;

2) teu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom;

3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom;

4) materijalnu tetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa zakonom.

Udaljavanje sa rada

lan 140

Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog uinjene povrede zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona i
tee povrede radne obaveze iz lana 141. ta. 1) do 5) i ta. 10) i 16) ovog zakona do okonanja
disciplinskog postupka.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik kome je suspendovana licenca na osnovu lana 127. st. 5. i 6. ovog
zakona, udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence.

Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja duan je da donese odluku o udaljenju.

Tee povrede radne obaveze

lan 141

Tee povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi, jesu:

1) izvrenje krivinog dela na radu ili u vezi sa radom;

2) nesprovoenje mera bezbednosti dece, uenika i zaposlenih;

3) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pida kod dece i uenika, ili njeno omogudavanje, davanje ili
neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

4) podstrekavanje na upotrebu narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance kod uenika ili njeno
omogudavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

5) noenje oruja u ustanovi ili krugu ustanove;

6) neovladena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem,
precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;

7) unitenje, otedenje, skrivanje ili iznoenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili javne isprave;

8) nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno voenje evidencije;

9) napladivanje pripreme uenika kole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu, a radi ocenjivanja,
odnosno polaganja ispita;

10) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji
smanjuju radnu sposobnost;

11) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja uenicima, roditeljima, odnosno
starateljima;

12) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vri nadzor nad radom ustanove, roditelju,
odnosno staratelju;

13) nezakonit rad ili proputanje radnji ime se spreava ili onemogudava ostvarivanje prava deteta,
uenika ili drugog zaposlenog;

14) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga direktora u
toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili trajka;

15) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

16) nezakonito raspolaganje sredstvima, kolskim prostorom, opremom i imovinom ustanove;

17) neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana;

18) druge povrede radne obaveze u skladu sa posebnim zakonom.

Disciplinski postupak

lan 142

Direktor ustanove pokrede i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izrie meru u disciplinskom
postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokrede se pismenim zakljukom na koji prigovor nije doputen, a koji sadri
podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i nain izvrenja i
dokaze koji ukazuju na izvrenje povrede.

Zaposleni mora biti sasluan, sa pravom da izloi svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a moe za
raspravu da dostavi i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava moe da se odri i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu
uredno pozvan.

Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u sluajevima propisanim zakonom kojim se ureuje opti upravni
postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se reenje kojim se zaposleni moe oglasiti krivim, u kom sluaju mu
se izrie i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak moe obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne
obaveze i uinioca, odnosno u roku od est meseci od dana kada je povreda uinjena, osim ako je
uinjena povreda zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona, kada pokretanje disciplinskog postupka
zastareva u roku od dve godine od dana kada je uinjena povreda zabrane.

Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od est meseci od dana pokretanja disciplinskog
postupka.

Ako povreda radne obaveze sadri obeleja krivinog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva
protekom est meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i uinioca, odnosno protekom roka u
kome zastareva krivino gonjenje za to krivino delo, ukoliko je taj rok dui od est meseci.

Zastarelost ne tee ako disciplinski postupak ne moe da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili
drugih opravdanih razloga.

Disciplinske mere

lan 143

Mere za povredu radne obaveze jesu prestanak radnog odnosa i novana kazna.

Zaposlenom koji izvri povredu zabrane, propisane l. 44. do 46. ovog zakona, prestaje radni odnos kada
odluka direktora o utvrenoj povredi zabrane postane konana i oduzima se licenca.

Za povredu radne obaveze iz lana 141. stav 1. ta. 1) do 7) ovog zakona izrie se mera prestanka radnog
odnosa i licenca se suspenduje na est meseci.

Mera prestanka radnog odnosa izrie se zaposlenom i za povredu radne obaveze iz lana 141. ta. 8) do
17) ovog zakona, ako je uinjena umiljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrene olakavajude
okolnosti za zaposlenog.

Novana kazna izrie se u visini od 20 do 35 odsto od plate ispladene za mesec u kome je odluka doneta,
u trajanju od tri do est meseci.

Prestanak radnog odnosa

lan 144

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu reenja direktora.

Nastavniku, vaspitau ili strunom saradniku prestaje radni odnos na kraju kolske godine u kojoj navri
40 godina staa osiguranja ili 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja.

Pravna zatita zaposlenih

lan 145

Na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu
upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja direktora.

Organ upravljanja duan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja
prigovora.

Organ upravljanja zakljukom de odbaciti prigovor, ukoliko je neblagovremen, nedoputen ili izjavljen od
neovladenog lica.

Organ upravljanja de reenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donoenja reenja pravilno
sproveden i da je reenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan.

Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlune injenice nepotpuno ili pogreno
utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka koja su od uticaja na reenje stvari ili
da je izreka pobijanog reenja nejasna ili je u protivrenosti sa obrazloenjem, on de svojim reenjem
ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.

Protiv novog reenja zaposleni ima pravo na prigovor.

Ako organ upravljanja ne odlui po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom,
moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donoenje odluke, odnosno
od dana dostavljanja odluke.

IX NADZOR

Inspekcijski i struno-pedagoki nadzor

lan 146

Inspekcijski i struno-pedagoki nadzor nad radom ustanova, kao i inspekcijski nadzor nad radom
zavoda, vri Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja optinska, odnosno gradska
uprava.

Vie optinskih uprava, moe organizovati zajedniko vrenje inspekcijskog nadzora - zajedniku
prosvetnu inspekciju.

Ministarstvo vri neposredan inspekcijski nadzor ako ga optinska, odnosno gradska uprava ne vri.
Ministarstvo obavlja poslove optinske odnosno gradske prosvetne inspekcije, ako u jedinici lokalne
samouprave nije organizovan inspekcijski nadzor, na teret sredstava jedinice lokalne samouprave.

Po albi protiv prvostepenog reenja optinske, odnosno gradske uprave donetog u vrenju
inspekcijskog nadzora reava Ministarstvo.

Ustanova, odnosno zavod duni su da omogude vrenje nadzora, uvid u rad i podatke, odnosno dobijanje
objanjenja.

Poslovi inspekcijskog nadzora

lan 147

Inspekcijskim nadzorom ispituje se sprovoenje ovog i posebnog zakona i propisa donetih na osnovu
njih, neposrednim uvidom u rad ustanove i zavisno od rezultata nadzora, izriu mere i kontrolie njihovo
izvrenje.

Poslove inspekcijskog nadzora vri prosvetni inspektor.

U okviru ovladenja utvrenih zakonom, prosvetni inspektor vri kontrolu:

1) postupanja ustanove u pogledu sprovoenja zakona, drugih propisa u oblasti obrazovanja i vaspitanja
i optih akata;

2) ostvarivanja zatite prava deteta i uenika, njihovih roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih;

3) ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih, uenika i njihovih roditelja, odnosno staratelja;

4) obezbeivanja zatite deteta i uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja,
zanemarivanja i stranakog organizovanja i delovanja u ustanovi;

5) postupka upisa i ponitava upis u kolu ako je obavljen suprotno ovom zakonu;

6) ispunjenosti propisanih uslova za sprovoenje ispita;

7) propisane evidencije koju vodi ustanova i utvruje injenice u postupku ponitavanja javnih isprava
koje izdaje ustanova.

U postupku verifikacije po nalogu Ministarstva, ispituje ispunjenost uslova iz lana 30. stav 3. ta. 1) i 2) i
lana 33. ovog zakona i postupa u okviru svojih ovladenja u sluaju obustave rada ili trajka u ustanovi
organizovanog suprotno zakonu.

Ovladenja prosvetnog inspektora i nain rada

lan 148

Prosvetni inspektor:

1) nalae zapisnikom otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u odreenom roku;

2) nareuje reenjem izvravanje propisane mere koja je naloena zapisnikom, a nije izvrena;

3) zabranjuje reenjem sprovoenje radnji u ustanovi koje su suprotne ovom i posebnom zakonu;

4) podnosi prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup, zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka, odnosno povredu zabrane iz l. 44. do 46. ovog zakona;

5) obavetava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadlean;

6) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Inspekcijski nadzor se obavlja kao redovan, vanredni i kontrolni nadzor.

Redovan nadzor ustanove obavlja se najmanje jedanput godinje.

Vanredni nadzor ustanove obavlja se po predstavkama organa, privrednih drutava, ustanova i drugih
organizacija, roditelja, odnosno staratelja deteta i uenika ili graana, kao i na osnovu neposrednog
saznanja prosvetnog inspektora. Postupanje po anonimnim predstavkama ili dobijenim elektronskom
potom, sprovodi se po proceni prosvetnog inspektora.

Kontrolni nadzor sprovodi se po proteku roka koji je odreen u zapisniku ili reenjem.

O izvrenom inspekcijskom nadzoru prosvetni inspektor sainjava zapisnik, koji sadri nalaz stanja i
zavisno od rezultata - nalaganje, odnosno predlaganje mere.

Zapisnik se sainjava i dostavlja u roku od 15 dana od dana izvrenog inspekcijskog nadzora.

Na zapisnik prosvetnog inspektora, direktor ustanove ima pravo da stavi primedbu, u roku od najmanje
tri dana od prijema zapisnika, osim u sluaju iz lana 111. ovog zakona.

Ovladenja Ministarstva prema organima kojima su povereni poslovi

lan 149

Prosvetni inspektor Ministarstva (u daljem tekstu: republiki inspektor), u odnosu na organe kojima je
povereno vrenje inspekcijskog nadzora, ima slededa prava i dunosti:

1) priprema ministru predlog reenja po albi protiv prvostepenog reenja optinske, odnosno gradske
uprave donetog u vrenju inspekcijskog nadzora;

2) ostvaruje neposredan nadzor nad radom prosvetnog inspektora;

3) izdaje obavezne instrukcije za izvravanje zakona i drugih propisa, za vrenje poslova i kontrolie
njihovo izvravanje;

4) oduzima ovladenje pojedinom inspektoru koji poslove ne obavlja blagovremeno, struno, zakonito i
savesno i predlae utvrivanje odgovornosti u organu kojem je povereno vrenje inspekcijskog nadzora;

5) organizuje zajedniki nadzor sa inspektorima u organima kojima je povereno vrenje inspekcijskog
nadzora;

6) trai izvetaje, podatke i obavetenja o vrenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora;

7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se na opti nain ureuje inspekcijski nadzor.

Republiki inspektor, u postupku oduzimanja ovladenja prosvetnom inspektoru u organu kome je
povereno vrenje inspekcijskih poslova, vri neposredan uvid u ispunjenost uslova iz lana 150. ovog
zakona, rad i postupanje prosvetnog inspektora.

Republiki inspektor zapisniki konstatuje utvrene nepravilnosti i odreuje mere i rokove za njihovo
otklanjanje.

Ukoliko prosvetni inspektor ne otkloni nepravilnosti utvrene zapisnikom u datom roku, republiki
inspektor donosi reenje o oduzimanju ovladenja.

Po albi protiv reenja republikog inspektora o oduzimanju ovladenja prosvetnom inspektoru u organu
kome je povereno vrenje inspekcijskih poslova, reava ministar.

Uslovi za prosvetnog inspektora

lan 150

Poslove prosvetnog inspektora moe da obavlja:

1) lice sa zavrenim master akademskim studijama u oblasti pravnih nauka, sa prethodno zavrenim
osnovnim akademskim studijama u ovoj oblasti, ili diplomirani pravnik sa steenim obrazovanjem na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje
do 10. septembra 2005. godine sa poloenim strunim ispitom za rad u organima dravne uprave ili sa
poloenim ispitom za sekretara ustanove i koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u dravnim
organima, organima autonomne pokrajine, ustanovi ili organima jedinice lokalne samouprave na
poslovima obrazovanja i vaspitanja ili drugim inspekcijskim poslovima;

2) lice sa steenim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona, poloenim strunim ispitom u oblasti
obrazovanja, odnosno licencom za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa najmanje pet godina
radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i dravnim strunim ispitom.

Prosvetni inspektor duan je da se stalno struno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja
inspekcijskog nadzora.

Program i oblike strunog usavravanja i druga pitanja u vezi sa strunim usavravanjem, propisuje
ministar.

Struno-pedagoki nadzor

lan 151

Poslove struno-pedagokog nadzora vri prosvetni savetnik.

Prosvetni savetnik:

1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma uenika na osnovu utvrenih standarda, ostvarivanje
razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;

2) prua pomod i podrku samovrednovanju ustanove;

3) prati potovanje optih principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

4) savetuje i prua strunu pomod nastavniku, vaspitau, strunom saradniku i direktoru radi poboljanja
kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignuda;

5) savetuje i prua strunu pomod ustanovi u obezbeivanju zatite dece, uenika i zaposlenih od
diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi;

6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma uenika, nastavnika, vaspitaa, strunog
saradnika i direktora;

7) prisustvuje izvoenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

8) prati ostvarivanje ogleda;

9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja;

10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika;

11) predlae ustanovi, ministru i nadlenim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje
nepravilnosti i nedostataka u obavljanju obrazovno-vaspitnog, strunog, odnosno vaspitnog rada i za
njihovo unapreivanje.

Prosvetni savetnik u obavljanju poslova iz stava 2. ta. 1), 3) do 5), ovog lana, pribavlja miljenje od
predstavnika uenikog parlamenta, kao i u vezi sa pitanjima iz lana 105. stav 1. ta. 1), 2) i 4) ovog
zakona.

Uslovi za prosvetnog savetnika

lan 152

Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice koje ima:

1) odgovarajude obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 4. ovog zakona;

2) licencu za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;

3) osam godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

4) ostvarene rezultate u razvoju obrazovanja i steen profesionalni ugled;

5) strune radove objavljene u meunarodnim ili domadim asopisima ili zbornicima sa recenzijom,
odnosno odobreni udbenik, prirunik ili drugo nastavno sredstvo.

Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice iz stava 1. ovog lana koje poloi dravni struni ispit i
ispit za prosvetnog savetnika.

Prosvetnom savetniku koji ne poloi ispite iz stava 2. ovog lana u propisanom roku - prestaje radni
odnos.

Prosvetni savetnik duan je da se stalno struno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja
struno-pedagokog nadzora.

Program, nain i rok za polaganje, sastav i nain rada komisije Ministarstva pred kojom se polae ispit za
prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o poloenom ispitu, naknadu za rad lanova komisije, program i
oblike strunog usavravanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa strunim usavravanjem
prosvetnih savetnika, propisuje ministar.

Savetnik - spoljni saradnik

lan 153

Za pruanje savetodavne i strune pomodi nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, a radi
kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, Ministarstvo odreuje listu savetnika - spoljnih
saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i strune poslove (u daljem tekstu: savetnik).

Ministarstvo reenjem odreuje broj savetnika neophodnih za pruanje pomodi iz stava 1. ovog lana.

Izbor savetnika vri ministar reenjem na osnovu konkursa.

Nastavnik, vaspita, i struni saradnik i savetnik zavoda koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ta. 1)
do 4) ovog zakona i nastavnik visokokolske ustanove koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ta. 1), 3)
i 4) ovog zakona, moe da bude izabran za savetnika.

Prednost pod jednakim uslovima ima kandidat koji je stekao zvanje iz lana 129. stav 2. ovog zakona ili
zvanje na osnovu zakona kojim se ureuje visoko obrazovanje, odnosno ima strune radove objavljene u
meunarodnim ili domadim asopisima ili zbornicima sa recenzijom, odobreni udbenik, prirunik ili
drugo nastavno sredstvo.

Sa savetnikom se zakljuuje ugovor o dopunskom radu, nakon dobijene saglasnosti direktora ustanove u
kojoj je savetnik u radnom odnosu.

Savetnik postupa po nalozima ministra.

Savetnik prua strunu pomod nastavniku, vaspitau, strunom saradniku, strunim vedima, aktivima i
timovima: demonstriranjem postupaka i metoda, odravanjem oglednog asa ili aktivnosti, pruanjem
povratne informacije o aktivnostima i preduzetim merama nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika,
davanjem strunih preporuka za poboljanje rada i sarauje sa prosvetnim savetnikom i prosvetnim
inspektorom.

O izvrenom zadatku savetnik podnosi izvetaj ministru.

Savetnik moe da bude iskljuen sa liste ako mu je suspendovana ili oduzeta licenca u ustanovi, ako se
na osnovu vrednovanja rada oceni da poslove ne izvrava na kvalitetan nain.

Nain vrenja struno-pedagokog nadzora

lan 154

Nain vrenja struno-pedagokog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za vrednovanje
kvaliteta rada ustanove, nain vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i obrazac legitimacije
za prosvetnog savetnika i inspektora, propisuje ministar.

X FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Nain finansiranja delatnosti ustanova

lan 155

Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvruju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje
programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i ueniku.

Ekonomska cena iz stava 1. ovog lana obuhvata sve tekude rashode po detetu i ueniku, iz svih izvora
finansiranja, u skladu sa propisima kojima se ureuje budetski sistem.

Ekonomska cena iz stava 2. ovog lana iskazuje se jedinstveno i strukturno i sastavni je deo
Memoranduma o budetu.

Blie uslove i merila za utvrivanje ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja po detetu i ueniku na
odreenom podruju, iz odreenih grupa, po nivoima i vrstama obrazovanja, neophodan broj
zaposlenih, vreme i postupak uvoenja, propisuje ministar.

Izvori sredstava

lan 156

Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i
jedinica lokalne samouprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave.

Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, kolarine, ugovora i
drugih poslova, u skladu sa zakonom.

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i koridenje sredstava iz stava 2. ovog lana vri se u skladu sa
propisima kojima se ureuje budetski sistem.

Sredstva iz st. 1. i 2. ovog lana obezbeuju se u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja
ustanove koje propisuje ministar.

Sredstva iz budeta Republike Srbije

lan 157

U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i uenika u
osnovnoj i srednjoj koli koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave.

U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za:

1) ostvarivanje pripremnog predkolskog programa u godini pred polazak u kolu;

2) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;

3) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom na bolnikom leenju;

4) plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama, socijalne doprinose i otpremnine;

5) razvojne programe i projekte ustanova, kao i uede Republike Srbije u oblasti investicija, strunog
usavravanja zaposlenih i takmienja uenika na republikom i meunarodnom nivou, u skladu sa
utvrenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar;

6) rad unikatnih kola i kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju, koje odredi Vlada;

7) podrku posebno talentovanim uenicima u vidu bespovratne novane pomodi koju ministar
propisuje posebnim aktom svake godine.

Na utvrivanje i obraun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju se propisi kojima
se ureuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim slubama.

Sredstva iz budeta autonomne pokrajine

lan 158

U budetu autonomne pokrajine obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine.

Sredstva u budetu jedinice lokalne samouprave

lan 159

U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene obrazovanja i
vaspitanja dece i uenika koja obuhvata ostale tekude rashode, a na osnovu utvrene ekonomske cene iz
lana 155. ovog zakona.

U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva i za:

1) ostvarivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak,
ishrana, nega i preventivna zatita dece predkolskog uzrasta) u visini 80 odsto od ekonomske cene po
detetu, ukljuujudi u celosti sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret
poslodavca, otpremnine, kao i pomodi zaposlenih u predkolskoj ustanovi i ostale tekude rashode;

2) struno usavravanje zaposlenih;

3) jubilarne nagrade i pomod zaposlenima u osnovnoj i srednjoj koli;

4) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohaanja pripremnog predkolskog programa na udaljenosti
vedoj od dva kilometra, uenika osnovne kole na udaljenosti vedoj od etiri kilometra od sedita kole;
prevoz, smetaj i ishranu dece i uenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta
stanovanja od kole; prevoz uenika na republika i meunarodna takmienja;

5) prevoz zaposlenih;

6) kapitalne izdatke;

7) zatitu i bezbednost dece i uenika, u skladu sa propisanim merama iz lana 42. ovog zakona;

8) druge tekude rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije.

Obezbeivanje sredstava za vii kvalitet obrazovanja

lan 160

Ustanova moe uedem roditelja dece i uenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od
proirene delatnosti da obezbedi sredstva za vii kvalitet u oblasti predkolskog, osnovnog i srednjeg
obrazovanja.

Sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu
prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za
ishranu i pomod deci i uenicima.

XI KAZNENE ODREDBE

lan 161

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznide se za prekraj ustanova ako:

1) pone sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proirenu delatnost, izvri statusne promene
i promene naziva i sedita ustanove, suprotno l. 30. do 34. ovog zakona;

2) ne propie nain i postupak za zatitu i bezbednost dece, odnosno uenika (lan 42);

3) ne preduzima ili neblagovremeno preduzima, odnosno ne preduzima odgovarajude mere u
sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;

4) dozvoli stranako organizovanje ili delovanje u ustanovi i koridenje prostora ustanove u te svrhe
suprotno lanu 46. ovog zakona;

5) ne donese razvojni plan i godinji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (l.
49. i 89);

6) ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima
mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuda (l. 71, 76, 78, 80. i 81);

7) ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan (lan 77);

8) ne upie dete u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu radi pohaanja pripremnog
predkolskog programa (lan 97);

9) ne upie dete koje ima prebivalite na podruju kole (lan 98);

10) sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vri statusne promene za vreme ogleda, suprotno lanu
101. ovog zakona;

11) primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove iz l. 120. do 123. ovog zakona ili na nain i
po postupku, suprotno l. 130. do 132. ovog zakona;

12) ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika iz
l. 127. i 128. ovog zakona;

13) zakljui ugovor o izvoenju nastave suprotno lanu 135. ovog zakona;

14) ne udalji sa rada zaposlenog zbog uinjene tee povrede radne obaveze (lan 140);

15) ne postupi po reenju prosvetnog inspektora (lan 148. stav 1. ta. 2) i 3)).

Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznide se i direktor,
odnosno odgovorno lice ustanove.

lan 162

Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznide se za prekraj roditelj, odnosno staratelj ako
namerno ili bez opravdanog razloga ne upie dete u predkolsku ustanovu radi pohaanja pripremnog
predkolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz predkolske ustanove (lan 97. stav 4).

lan 163

Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznide se za prekraj roditelj, odnosno staratelj ako
namerno ili bez opravdanog razloga ne upie dete u osnovnu kolu ili ako dete bez opravdanih razloga
ne pohaa nastavu u osnovnoj koli (lan 98. stav 1. i lan 112. stav 2. taka 1).

lan 164

Novanom kaznom od 30.000 do 100.000 hiljada dinara kaznide se roditelj, odnosno staratelj deteta ili
uenika koji uini povredu zabrane iz lana 45. stav 8. ovog zakona.

lan 165

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznide se za prekraj zavod ako ne pripremi
odgovarajudi materijal i dostavi ga ministru u odreenom roku (lan 24. stav 1).

Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kaznide se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor
zavoda, kao odgovorno lice.

XII POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI

lan 166

Poslovi utvreni lanom 29. st. 5-7, lanom 31. stav 2, lanom 32. stav 4, lanom 33. stav 6, lanom 34.
stav 3, lanom 35. stav 2. i st. 4-8, lanom 36. stav 2, lanom 54. stav 7, lanom 55. st. 5. i 6, lanom 56.
stav 1, lanom 59. (poslovi polaganja ispita za direktora), lanom 60. st. 7, 8, 11. i 12, lanom 61. stav 2,
lanom 62. stav 2, lanom 63. st. 7-9, lanom 68. (poslovi polaganja ispita za sekretara), lanom 79. stav
4, lanom 88. st. 5. i 6, lanom 90. st. 2. i 3, lanom 91. stav 6, lanom 111, lanom 123. (poslovi
polaganja ispita za licencu), lanom 146. st. 4. i 5. i lanom 149. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj
pokrajini.

Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeuju se u skladu sa
zakonom.

Poslovi zavoda iz lana 19. stav 1. ta. 2) i 5), lana 20. stav 1. ta. 12) i 13), lana 21. stav 1. ta. 2), 3) i
4), lana 22. ovog zakona, koji se odnose na obrazovno-vaspitni rad koji se izvodi na jezicima nacionalnih
manjina, poveravaju se Pedagokom zavodu Vojvodine.

Organi autonomne pokrajine sarauju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne
samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova dravne uprave iz stava 1.
ovog lana, prava i dunosti propisane zakonom kojim se ureuje dravna uprava.

XIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 167

lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta koje je Narodna skuptina izabrala do stupanja na snagu ovog
zakona, obavljade dunost do isteka mandata.

lan 168

Vlada de, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, imenovati lanove Saveta za
struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

lan 169

Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine de, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona, utvrditi mreu srednjih kola.

Vlada de, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za
donoenje mree predkolskih ustanova i osnovnih kola.

Jedinica lokalne samouprave de, u roku od godinu dana od dana utvrivanja kriterijuma iz stava 2. ovog
lana, utvrditi mreu predkolskih ustanova i osnovnih kola na svom podruju.

lan 170

Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom, do donoenja propisa na osnovu ovog zakona.

lan 171

Ministar de doneti podzakonske akte u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:

1) programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji de doneti do kraja kolske
2009/2010. godine;

2) akta iz lana 136. stav 4. ovog zakona, koji de doneti do poetka kolske 2010/2011. godine;

3) programa zavrnih ispita u strunoj koli, koje de doneti do kraja kolske 2016/2017. godine;

4) programa opte, strune i umetnike mature, koje de doneti do kraja kolske 2017/2018. godine.

Ministar de reenjem utvrditi broj zaposlenih u optinskoj, odnosno gradskoj upravi za obavljanje
poslova prosvetnog inspektora, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Reenje se
objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Optinska, odnosno gradska uprava de u roku od 60 dana od dana objavljivanja reenja iz stava 1. ovog
lana usaglasiti broj prosvetnih inspektora sa brojem utvrenim tim reenjem.

lan 172

Ustanova je duna da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut,
organizaciju i nain rada sa ovim zakonom.

Ustanovi koja je podnela zahtev za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona, utvrdide se
ispunjenost uslova po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ustanova de podneti zahtev za verifikaciju, od donoenja akta iz lana 30. stav 4. ovog zakona, i to:

1) srednja kola, u roku od godinu dana;

2) predkolska ustanova, u roku od dve godine;

3) osnovna kola, u roku od tri godine.

lan 173

Zavodi de usaglasiti organizaciju i rad sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

lan 174

Direktor ustanove, izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona, duan je da, u roku od dve godine
od dana donoenja podzakonskog akta iz lana 59. stav 17. ovog zakona, poloi ispit za direktora.

Direktoru iz stava 1. ovog lana prestaje dunost ako ne poloi ispit u roku iz stava 1. ovog lana.

lan 175

Prava iz lana 91. stav 1. taka 3) ovog zakona, ostvaruje vanredan uenik koji se prvi put upie u srednju
kolu, poev od prvog narednog konkursa za upis.

lan 176

kola koja ostvaruje program osnovnog obrazovanja odraslih po prilagoenom programu moe da upie
lica izmeu 10 i 15 godina ivota radi zavravanja zapoetog osnovnog obrazovanja, zakljuno sa
kolskom 2012/2013. godinom.

lan 177

Odredbe lana 99. ovog zakona primenjivade se na upis uenika u srednju kolu poev od kolske
2011/2012. godine.

lan 178

Ogledi ije je sprovoenje zapoelo pre stupanja na snagu ovog zakona, vrednovade se na nain propisan
lanom 101. ovog zakona.

lan 179

Odredbe lana 8. stav 4. i lana 121. stav 9. ovog zakona, primenjivade se od kolske 2012/2013. godine.

lan 180

Odredbe lana 155. ovog zakona primenjivade se postupno poev od kolske 2011/2012. godine.

Na sve ustanove primenjivade se odredbe lana 155. ovog zakona od kolske 2014/2015. godine.

Blie uslove i merila za utvrivanje cene usluga u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju za
period od stupanja na snagu ovog zakona zakljuno sa kolskom 2013/2014. godinom, propisuje
ministar.

lan 181

Republiki inspektor, koji ispunjava uslove iz lana 152. stav 1. ovog zakona moe da obavlja poslove
prosvetnog savetnika ako poloi ispit za prosvetnog savetnika.

lan 182

Zvanje pedagokog savetnika i vieg pedagokog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspita i struni
saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom strunom usavravanju nastavnog i
vaspitnog osoblja ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/78 - preideni tekst, 16/79 i 43/84) izjednaava se
zvanjem pedagokog savetnika, odnosno vieg pedagokog savetnika, iz lana 129. stav 2. ovog zakona.

lan 183

Lice koje je poloilo struni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom
odnosu u ustanovi, smatra se da ima licencu.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je 25. juna 2003. godine bio u radnom odnosu u ustanovi, a
imao je prekid radnog odnosa posle ovog datuma, i poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25.
juna 2005. godine, smatra se da ima licencu.

Pripravnik - volonter koji se godinu dana osposobljavao za samostalan obrazovno-vaspitni rad u ustanovi
i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici
Srbiji poloio struni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore, poloeni struni ispit
priznaje se kao licenca ako je taj ispit poloen do 16. juna 2006. godine.

Strunom saradniku - bibliotekaru koji nema poloen struni ispit u oblasti obrazovanja, a ima poloen
ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu priznaje se odgovarajudi deo poloenog ispita.

Strunom saradniku - bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003.
godine i poloio struni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne priznaje se odgovarajudi deo
poloenog ispita.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna
2003. godine i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da
nema licencu.

Pripravnik - volonter koji je angaovan u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je poloio struni
ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.

lan 184

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe:

1) l. 2. i 21. stav 3, l. 43, 46, 52, 54, 63, 65, 66, 88, lan 92. stav 3, lan 96. st. 2. i 5. i lan 105. stav 2.
Zakona o osnovnoj koli ("Slubeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr.
zakon, 66/94 - dr. zakon, 22/02, 62/03 - dr. zakon, 64/03 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon);

2) l. 2. i 26. stav 3, lan 48. st. 8. i 10, l. 62. do 66. Zakona o srednjoj koli ("Slubeni glasnik RS", br.
50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 - ispravka, 62/03 - dr.
zakon, 64/03 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon).

Odredbe l. 83. i 84. i lana 85. st. 1. i 2, osim u delu koji propisuje da se reenjem odreuje vrsta kole
koju de dete upisati, st. 3. do 5. i stav 9, l. 86. do 88. Zakona o osnovnoj koli i lana 24. stav 5. Zakona o
srednjoj koli, primenjivade se do donoenja propisa iz lana 77. stav 12. i lana 98. stav 19. ovog zakona.
Odredbe lana 85. stav 2 - deo kojim se propisuje da se reenjem odreuje vrsta kole koju de dete
upisati i st. 6. do 8. Zakona o osnovnoj koli prestaju da se primenjuju zakljuno sa 21. decembrom 2009.
godine.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03 - ispravka, 58/04, 62/04 - ispravka, 79/05 - dr. zakon i
101/05 - dr. zakon).

lan 185

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".



Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

("Sl. glasnik RS", br. 52/2011)

lan 29[s1]

kolski odbor srednje strune kole imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljade poslove
iz svoje nadlenosti u nepromenjenom sastavu do isteka mandata.

lan 30*s1+

Postupci zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, i to: vaspitno-disciplinski postupak protiv
uenika, disciplinski postupak protiv zaposlenog u ustanovi i postupak izbora kandidata po konkursu,
okonade se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS",
broj 72/09).

lan 31[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
odredba lana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad lanovima
Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivade se od 1. januara 2012. godine.



Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

("Sl. glasnik RS", br. 55/2013)

lan 44*s2+

Vlada de doneti akt o osnivanju Agencije iz lana 10. ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

Agencija poinje sa radom i obavljanjem delatnosti od 1. januara 2016. godine.

lan 45*s2+

Vlada de, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume iz lana 13.
ovog zakona.

Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine de, u roku od godinu dana od dana donoenja akta iz stava
1. ovog lana, utvrditi mreu srednjih kola.

lan 46*s2+

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
osim odredaba lana 12. koje se primenjuju od kolske 2015/2016. godine i lana 26. ovog zakona koje
se primenjuju od kolske 2013/2014. godine.