Sie sind auf Seite 1von 5

D. Panteli, Stara Grqka, 4.

Tebanska hegemonija
TEBANSKA HEGEMONIJA
Bitka kod Leuktre 371.
Tebanci su osamdesetih godina IV veka obnovili Beotski savez i ugro-
zili hegemoniju Sparte. Stoga su Spartanci, naroqito spartanski kra Agesi-
laj, nastojali da se obraqunaju sa Beotijom.
Na mirovnom kongresu u Sparti 371., Epaminonda, predstavnik Beotskog saveza,
zahtevao je da se potpis ,,Tebanci mea i da se mesto ega stavi ,,Beoani,
tj. zahtevao je zvaniqno priznae beotske drave. Agesilaj je tom prilikom
zahtevao od Epaminonde da kae odreeno hoe li Tebanci dati autonomiju
beotskim gradovima. Epaminonda na isti naqin upita ega da li e Spartanci
dati autonomiju gradovima Lakonije. Ovo je razgnevilo Agesilaja i on iz spiska
potpisanika za mir izbaci Tebu i objavi im rat. Tako se Beotski savez nae
kao i pre u stau rata sa Spartom.
Iste godine spartanski kra Kleombrot, koji je liqno bio protiv takve poli-
tike, poslat je u Beotiju da obezbedi autonomiju tamoxim gradovima i time
raspusti Beotski savez. Na predlog Epaminonde, Beoani su odluqili da prue
otpor. Tom prilikom Beoanima je podrxku pruio tesalski tiranin Jason
1
.
Poxto je Sparta pretendovala na Tesaliju, Jason joj nije bio nakloen i zasad
je nastupao kao saveznik Beotije i Atine.
Do sukoba izmeu Peloponeana i Beoana doxlo je poqetkom avgusta 371. kod
beotskog grada Leuktre. Mada se do tada ratovalo frontalno vojske se
postroje jedna naspram druge, Epaminonda je po prvi put primenio kosi stroj.
Ovaj stroj nije odavao na prvi pogled nixta novo vojska je bila postro-
jena takoe frontalno, ali kosi stroj se odnosio na unutraxost redova
pravougli trougao ako se posmatra sa visine. Spartanski vojnici su bili
postrojeni u 12 redova, dok su beotski imali u jednom delu, onom koji je napadao
kraa, 50 redova. Kod Leuktre beotska vojska je potpuno porazila nepobedivu
spartansku armiju. U borbi je poginuo i kra Kleombrot. Kao najvei junak
pokazao se beotski vojskovoa Epaminonda.
Pretpostava se da je Jason omeo Beoane da do kraja unixte Spartance kako
bi navodno spreqio ihovo jaqae. Kako bilo, ova bitka je potpuno pouala
veliqinu i autoritet Sparte u Grqkom svetu. Lokrida, Fokida, Etolija, Akar-
nanija i Eubeja odmah su stupile u savez sa Beotijom.
Demokratski pokret na Peloponezu (370)
Vest o porazu Sparte izazvala je velike socijalne potrese na Pelo-
ponezu. Najpre je doxlo do ustanka demosa u Korintu (370). U Argosu je
sirotia motkama napala bogate, pobila oko 1 200 udi i ihovu imovinu
raspodelila. Isokrat
2
je nexto o tome zapisao:
Bune i metei postali su svakidaxa pojava. Ni u jednom
gradu nema jednoduxnosti i udi se plaxe svojih sugraana
vixe nego neprijatea spoa. Meusobni odnosi su toliko za-
oxtreni da bi bogati pre pobacali svoju imovinu u more nego
1
Tiranin grada Fere, Likfron, potukao je porodicu Aleuada i ujedinio dobar deo
zeme. egov naslednik Jason (390 - 370), poreklom iz grada Fere, uspeo je da ujedini
juni deo Tesalije sa Farsalom. Organizovao je opxtetesalsku vojsku koja je brojala
20 000 hoplita, 8 000 koanika i mnoxtvo peltasta. Ksenofont pixe da se Jason, koko
bi svoju flotu uqinio jaqom od atinske, spremao na osvajae Makedonije jer je ona bila
bogata drvnom graom. Jason je pravio planove ne samo o osvajau Grqke ve i Persije.
2
Quveni atinski govornik, vaspitaq Grka, iveo u V/IV veku
1
da je dele sa sirotiom, a sirotia misli samo na to kako da
se doqepa imovine bogataxa. Kraj oltara ne kou se rtvene
ivotie, ve se udi kou meusobno. Danas u jednom gradu
ima vixe izgnanika nego xto je ranije bilo na qitavom Pelo-
ponezu.
(Isokrat ,,Arhidam 6468)
Arkaani su ponovo vratili demokratsko ureee, koje im je Sparta ukinula.
Eliani su zaposeli one gradove na jugu Elide koje im je oduzeo Agis. Poxto je
iz Tegeje proterano 800 spartanskih pristalica, grad stupa u Arkadski savez.
Ponovo su Peloponeani izgradili Mantineju, koju su ranije sruxili Spar-
tanci.
Znajui da e Sparta pokuxati da povrati izgubenu vlast na Peloponezu,
Arkadija se za pomo obrati istovremeno i Atini i Tebi. Atina je molbu
Arkadije primila hladno jer nije bila zainteresovana za ponovne sukobe i rat.
Istovremeno Atina je bila zabrinuta zbog sve veeg jaqaa Tebe i pobedu kod
Leuktre nije primila sa oduxeveem. Takoe ju je brinulo i jaqae Jasona: on
je ve bio zaposeo prolaze u sredu Grqku i spremao se da se sa svom tesalskom
vojskom i svojim mnogobrojnim najamnicima pojavi na Pitijskim sveqanostima
u Delfima. Pretpostavalo se da ima nameru da prisvoji blago Delfijskog
hrama i da na taj naqin, kako pixe Ksenofont, stekne prevlast nad svim svo-
jim savremenicima. U takvoj situaciji Atina se ograniqila na diplomatsku
demonstraciju: krajem 371. sazvan je kongres predstavnika grqkih drava ko-
jim su Atiani postigli to da se sve drave Grqke zakunu na vernost uslovima
Carskog mira. S druge strane, Beoani su se odmah odazvali pozivu Arkaana.
Pohod Beoana i Arkaana na Peloponez (370/369)
Beotska savezniqka vojska pod komandom Pelopide i Epaminonde uxla
je u Arkadiju i okupila oko sebe vojske svoh demokratskih drava Peloponeza
Arkadije, Elide i Argosa, koje su se digle protiv Sparte. Ova vojska je
izvrxila upad u Lakoniju decembra 370. g. i krenula obalom reke Eurot prema
Sparti. To je bio prvi put od svog postanka da je Sparta bila suoqena sa
neprijateem na pragu svog grada.
Texku situaciju u kojoj se naxla Sparta iskoristili su heloti da dignu ustanak
i stupe u vezu sa spartanskim protivnicima. Perijeci su odbili da prue pomo
Sparti i prelazili su takoe na stranu neprijatea. Plutarh pixe kako je kra
Agesilaj prvo morao da se bori protiv panike koja je obuzela grad. Situacija je
bila tako texka za Spartu da je bila primorana da naoruava preostale helote,
obeavajui im slobodu. Meutim, ovi robovi qim bi dobili oruje prelazili
su na stranu neprijatea.
Savezniqka vojska je prexla reku i, pustoxei oblasti kroz koje je prolazila,
spustila se na jug Peloponeza i zauzela spartansku luku Gitij. Poxto je Sparta
uspela da dobije izvesnu pomo, jer su joj pristigli Korinani i drugi verni
Peloponeani, beotarsi su sklonili glavninu svoje armije u utvreni logor
i poqeli da se bave poslovima drugih peloponeskih drava xto su smatrali
vanijim od potpunog i konaqnog razorea prestonice spartanske drave.
Na jugu Arkadije, prema Lakoniji, jox 371. g. po savetu Epaminonde, Arkaani
su pristupili izgradi nove prestonice Megalepoa. Novi grad trebao je
postane uporixte arkadske drave u borbi protiv Lakedemoana. Mnogi udi
su napustili svoja nasea i preselili se u novi grad koji je bio opasan be-
demima. U Megalepou je izgraena zgrada koja je primala 10 000 udi i koja je
po imenu svog graditea dobila ime Fersilion. Kasnije se tu nalazilo najvee
pozorixte u qitavoj Grqkoj. Sada, posle konaqne pobede nad Spartom i razaraa
cele spartanske drave, Epaminonda je nastojao da potpuno zavrxi izgradu
Spartinog eventualnog naslednika Arkadiju. Istovremeno je bio donet us-
2
tav ,,Arkadske lige prema kome su sva zajedniqka pitaa trebali da rexavaju
savezniqko vee i zbor od 10 000 graana, koji su mogli sebe da naoruaju i
koji su, u stvari, qinili osnovu opxtearkadske vojske. Naredbodavna vlast
pripadala je strategu i pedesetorici demijurga koje je vee izdvajalo iz svoje
sredine prema principu proporcionalnog predstavnixtva raznih savezniqkih
gradova: iz prestonice Megalepoa bilo ih je, npr, 10, iz Menalije 3, iz Lep-
reja 2... Najsiromaxnijem stanovnixtvu stvoreni su uslovi za to da ne mora
odlaziti iz zeme u potrazi za zaradom, ve je sluilo u najamniqkom odredu
eparita koji je brojao 5 000 udi i obavao garnizonsku i policijsku slubu.
Drukqije, jox vixe demokratsko ureee, stvoreno je uz saradu Epaminonde u
Meseniji, koja se odvojila od Sparte. Proglasivxi slobodu Mesenije, Epami-
nonda je pozvao helote iz Lakonije i mesenske izgnanike da se vrate u Meseniju.
Na padinama planine Itome prolea 369. g. utvren je zidinama grad Mesena.
Po gubitku Mesenije, najplodnije oblasti Peloponeza, Sparta se vixe nije opo-
ravila.
U ovo vreme Sparta moli Atinu za pomo. Diodor pixe da se ne moe zamisliti
tea situacija i nesrea od one koja bi mogla naterati Lakedemoane da se
obrate s molbama za pomo svom najuem neprijateu.
Savez Sparte i Atine (369)
Na atinskoj skupxtini (369), na kojoj su spartanski poslanici traili
pomo, prisustvovali su i Tebanci koji su insistirali da se Atina ne mexa.
Meutim, Kalistrat je smatrao da Atina treba da sarauje sa Spartam i egov
stav je podran veinom glasova. Naime, jaqae nove demokratske beotske dr-
ave nije odgovaralo Atini. Stoga je atinski strateg Ifikrat poslat da utvrdi
korintsku prevlaku i natera neprijatea da odustane od opsade Lakonije. Leta
369. g. Atina i Sparta su sklopile i formalni savez, a kombinovane atinsko-
spartanske snage su poslate na korintsku prevlaku da onemogue dae upade
beotske vojske na Peloponez.
Rat se nastava (369 - 367)
U ovo vreme, poxto je Jason preminuo i poxto je makedonski kra
Aleksandar okupirao deo Tesalije, beotska vlada je bila primorana da deo
svojih snaga, pod vostvom Pelopide, uputi u Tesaliju, a deo, pod vostvom
Epaminonde, na Peloponez. Ni jedna ni druga ekspedicija nisu postigle znaqa-
jnije rezultate. Pelopida je jedino uspeo da zauzme Larisu i sklopi sporazom sa
Ptolemejem, koji je ustao protiv makedonskog kraa Aleksandra. Epaminonda,
osvojivxi Sikion i Pelenu, pretrpeo je niz poraza prilikom pokuxaja da za-
uzme Epidaur, Tresen i Korint. Zbog svojih neuspeha privremeno je iskuqen
iz kolegijuma beotarha.
Sledeih godina beotska vlada je malu pau poklaala Peloponezu i time
je bilo izazvano nezadovostvo Arkadije koja je morala da vodi borbu protiv
Sparte vlastitim snagama. oj je poxlo za rukom da okupira perijeqke gradove
u severnoj Lakoniji, da pripoji Trifiliju Arkadskom savezu i da sklopi savez
sa Mesenijom. Meutim, nije joj poxlo za rukom da osvoji glavne peloponeske
luke Epidaur, Trezen, Azinu, zbog qega su demokratske drave jox bile odse-
qene od mora. Spartanac Arhidam je jednom qak uspeo da, uz pomo odreda koji
mu je poslao Dionisije Sirakuxki, zada poraz udruenim snagama Arkaana i
Agrivana.
Mirovni kongres u Delfima (368). Mirovni kongres u Suzi (367)
Texku situaciju u kojoj se naxla Grqka sedamdesetih godina IV veka
3
dodatno je oteavalo uplitae Persije. Na zahtev Persije odran je mirovni
kongres u Delfima 368. g. Persija je zahtevala da se obnove mirovni pregovori
na osnovu uslova Carskog mira iz 386. g. Meutim, qitava stvar se zavrxila bez
uspeha jer je Teba odbila da prizna pravo Sparte na Meseniju. Rat je nastaven.
Sledee godine, 367., sama Sparta je zatraila posredovae persijskog cara,
kao vrhovnog arbitra u grqkim poslovima. Iste godine na jesen, u Suzi je odran
kongres na kom su prisustvovali delegati svih grqkih drava. Prisutni su se
takmiqili ko e se vixe dodvoriti caru, meutim, jedino se tebanski delegat
Pelopida drao nepodmitivo i nezavisno, xto je izazvalo simpatije samog
cara.
...najvixe je kod Persijanaca postigao Pelopida. On je izlagao
kako su se oni jedini od Helena borili uz kraa kod Plateje
i da kasnije nikad nisu ratovali protiv ega. [Potom] nisu sa
Agesilajem hteli da krenu na kraa [i nisu mu] dozvolili da
u Aulidi prinese rtvu, na mestu gde je i Agamemnon prineo
rtvu kad je otplovio u Aziju i zahvaujui qemu je zauzeo
Troju. Pelopidinom ugledu mnogo je doprinelo i to xto su
Tebanci pobedili u bici kod Leuktre... Kad ga je kra upitao
xta eli da mu se napixe, Pelopida je odgovorio da trae da
Lakedemoani daju autonomiju Meseni, a Atiani da izvuku
svoje brodove na suvo; ako ga u tome ne posluxaju, zaratie na
ih, a ako ga neki grad ne bude hteo slediti, prvo e na ega
poi.
(Ksenofont VII, 1, 3337)
3
Odluke koje je tada doneo persijski car u svemu su odgovarale interes-
ima Beotije:
Meseniji je bila priznata nezavisnost
Pograniqni sporovi Peloponeana regulisani su po ei Beotije
Atiani su dobili nareee da svoje brodove izvuku na kopno
Svi koji bi odbili da se pokore ovim odlukama, smatrae se nepri-
jateima i protiv ih e delovati udruene snage svih grqkih drava.
Ova carska naredba iznenadila je veinu grqkih drava. Antalkida, koji je
bio inicijator ugovora iz 386. i koji je sada bio qlan spartanske delegacije
u Suzi, nije smeo da se vrati kui i izvrxio je samoubistvo. Atinski delegat
Timagora izveden je pred sud i poguben. Arkadija je takoe bila nezadovona
jer je izgubala Trifiliju koja je pripojena Elidi. Zbog toga ona je otkazala
dau pomo Beotiji i pribliila se Atini: ona je pristala da obustavi svoje
napade na teritoriju Sparte pod uslovom da Atina garantuje obustavae rat-
nih operacija sa strane Sparte.
Epaminonda vojuje na Ahaju (367)
Po mirovnom kongresu u Suzi, Epaminonda je organizovao svoj trei po-
hod na Peloponez. Tom prilikom je primorao Ahaju da se odrekne saveza sa Spar-
tom. Iste godine, 367., makedonska vojska je proterana iz Tesalije. Beoani su
sklopili savez sa Ptolemejem, koji je posla ubistva Aleksandra postao regent
Makedonije.
Elidski rat
Bitka kod Mantineje (362)
3
Ksenofont, Helenska istorija, prevod Milena Duxani, Novi Sad 1980.
4
Bitka kod Mantineje odigrala se 362. g. na inicijativu Epaminonde,
koji je neprijatea napao iznenada. Svoju vojsku ovaj istaknuti vojskovoa
poreao je u kosi stroj, kao i kod Leuktre 371. g. U trenutku kada je pobeda
billa na domaku, Epaminonda je smrtno raen i nije se naxao niko ko bi ga zame-
nio. egova smrt je stvorila zabunu u redovima beocke vojske i bez obzira xto
je neprijateska vojska beala, hopliti nisu nikoga ubijali niti su se pomer-
ali sa mesta gde se bitka odigrala (o ovome nas obavextava Ksenofont). Qitava
stvar bila je tako neodreena da su obe strane podigle pobedniqke trofeje.
Ubrzo nakon toga, zaraene strane su stupile u pregovore i zakuqile mir pod
uslovom priznaa trenutnog staa: Mantineja je ostala podeena na dva dela,
juni deo s Megalepoom na qelu nastavio je da odrava veze sa Beotijom, dok
je severni deo s Mantinejom sklopio savez sa Atinom. Mesenija je zadrala
samostalnost i nastavila rat sa Spartom
U Atini su se vodile oxtre socijalne borbe koje su izazvane sve veim
protestom materijalno upropaxenih i izgladnelih narodnih masa protiv bo-
gatih slojeva atinskog druxtva koji su u rukama drali vlast. Xto se tiqe
spone politike u ovo vreme, Atina je, ne obazirui se na niz neuspeha, pokux-
avala da se uqvrsti na Halkidiqkom poluostrvu i da zauzme Amfipo. Zbog
toga je uxla u sukob sa makedonskim kraem Perdikom. U isto vreme uporno je
pokuxavala da osvoji vlast na Hersonesu traqkom i Helespontu. eni dosko-
raxi saveznici, Vizant, Kalhedon i Kizik su zbog toga sklopile meusobni
sporazum 362. g. i poqele da paqkaju atinske brodove koji su prevozili ito.
Svaka pomorska kampaa, atinsku dravu je koxtala na stotine talanata, kako
zakuquje Diodor, ali je u isto vreme uqesnicima pruala znatnu mogunost za-
rade. Atina je nastojala da tokom tih akcija obezbedi xto vei broj kleruhija za
svoje siromaxxne graane, a istovtremeno je sudskim putem kaavala stratege
koji nisu bili u stau da to obezbede. Zbog ovakve politike, pogorxavali su se
odnosi izmeu Atine i enih saveznika. Godine 357. p.n.e. doxlo je do ustanka
protiv Atine. Povod za rat bilo je odbijae Hiosa da plati Atini porez kojim
je trebalo pomoi en rat protiv Makedonije. U savez protiv Atine uxli su
Hios, Rodos, Kos, Vizant, Kalhedon i Selimbrija. Qlanice ovog saveza poqele
su da paqkaju ostrva koja su ostala verna Atini, kao xto su Imbros, Lezbos i
Samos. Ipak Atina se naxla u texkom poloaju. Vizant je prekinuo veze Atine s
Pontom, Atina se umexala u sukobe persijskih satrapa u Maloj Aziji koji si su
trajali dve godine i za to vreme atinska blagajna je potpuno ispraena. Poxto
su izgubili crnomorske moreuze, 355. g. Atina je bila primorana da poklekne
pod pritiskom nepovonih okolnosti, da se pomiri sa Persijom i prizna potpunu
autonomiju saveznicima koji su se digli protiv e. Tada je konaqno prestao da
postoji Drugi atinski pomorski savez, a Atiani su jox jedino odravali veze
sa Eubejom, Lezbosom, Imbrosom, Skirosom i Samosom.
Svi pokuxaji Grqke za ujedieem u qetvrtom veku p.n.e. zavrxili su
se neuspexno. Bitka kod Mantineje je nagovestila doba haosa, Grqka je trajno
razbijena, ni jedna grqka drava nije u stau da preuzme vostvo i u takvoj
situaciji nastupa Makedonija. Sam Ksenofont je svoju Helensku istoriju pisao
zavrxio sa bitkom kod Mantineje 362. g.
5