You are on page 1of 26

I.

Marojevi, UVOD U MUZEOLOGIJU


- muzeologija prvo kao muzeografija polazila je od praktinih pitanja kako
sakupljati, uvati, prouavati i izlagati predmete
- s vremenom je dolo do konceptualnih pitanja: pitanje znaenja i smisla,
interpretacije i koncepcije, ne zanemarujui istorijsku i praktinu strukturu
- Z. transk! "#$%. predlo&io podelu muzeologije
razlo&io je muzeologiju na istorijsku , strukturalnu i praktinu
- 'eter van (ensch muzeologiju podelio na:

". opta muzeologija )avi se principima zatite, istra&ivanja i komuniciranja )atine
oveanstva i ovekove okoline i institucionalnim okvirom takve delatnosti* istra&uje
drutvene preduslove tog posla i njihov uticaj na spomenute zadatke
+. istorijska muzeologija osigurava opti istorijski vidik i temelji muzeologiju uz
dostignua prolosti
,. teoretska muzeologija postavlja filozofski temelj i povezuje muzeologiju s
epistemiolokim pogledima
-. specijalna muzeologija povezuje optu muzeologiju s pojedinim disciplinama
usmerenim ka istra&ivanju materijalnih oso)ina )atine oveanstva i njegove okoline
.istorija umjetnosti, antropologija, prirodne nauke i dr./
0. primenjena muzeologija )avi se praktinim implikacijama muzeolokih principa uz
pomo velikog )roja pomonih disciplina* podela ove muzeologije temelji se na ,
primarne muzeoloke funkcije: zatita akvizicija, registriranje, dokumentacija,
konzerviranje, istra&ivanje , komunikacija prezentiranje.1od nas se naziva
muzeografijom* glavna je spona izme2u teorije i prakse.
3. metodologija muzeologije spona izme2u teoretske i primenjene muzeologije* temelji
se na - parametra:
muzejskom predmetu .predmet )atine/
funkcijama za zatitu i upotre)u )atine
institucijama u kojima se ostvaruju navedene funkcije
drutvenom odnosu prema )atini
- metodologija muzeologije ima - temeljne polazne toke:
podruje delovanja .drutvo/
o)lik delovanja .institucija/
uzorak delovanja - o)razac .funkcija/
predmet delovanja .predmet/
ISTORIJSKA MUZEOLOGIJA
- )avi se izuavanjem nastanka muzeologije
- muzeji anticipirali pojavu muzeologije* istorija muzeja 4 muzeologije nije
istoznana* muzeji i z)irke razvijali su se )ez muzeologije
- 'eter van (ensch 5muzej je stalna ustanova koja uva zbirke predmeta-
dokumenata i generira znanje o njima6
- in prikupljanja i uvanja predmeta nosi u se)i razliite poticaje:
iracionalne najstariji, povezani s magijskim delovanjem predmeta
gospodarske vrednost predmeta
kulturne stimuliraju proces materijalizacije drutvenog pamenja* presudno
za muzejsku delatnost
"
ISTORIJA MUZEJA
prvi pisani podaci o nekoj umetnikoj z)irci ""$3. pne u uzi se
spominje da 7lamiti pljakaju 8avilon i osvojeno )lago nose u hram
)oga 4niunaku u uzu
#. vpne u zapadnoj kuli grada 9sura pohranjena je z)irka umetnikih
predmeta .ratni plen/
$. vpne va)ilonska Zbirka udesa :a)ukodonosora 44 sadr&i reljefe i
kipove starije od "0%%. pne .najzanimljivije/
0. vpne 'ersepolis ahemenidske palate s riznicama koje su tokom
sveanosti otvorene javnosti* sadr&avale kipove grke umetnosti
u egipatskim faraonskim gro)nicama i mikenskim gro)nicama
predmeti nemaju karakter umetnike z)irke, ve govore o fenomenu
prikupljanja dragocenosti z)og iskazivanja moi i znaenja vladara
kolekcije i javne umetnike z)irke u ;rkoj su arhetip )uduih galerija
i muzeja
9tinski akropolj, 0. v.: Pinakoteka uz 'ropileje, Halkoteka ispod 'artenona .kipovi/
Stoa poikile ispod akropole .trem ukraen 'olignotovim slikama s motivima )itke kod
(aratona/
sve je javno* privatizacija je nepo&eljna .izuzetak u atinskom drutvu je 9lki)ijad
koji je kuu ukrasio umetnikim delima/
- 9tina, 1orint, <limpija, =elfi, =elos riznice uz hramove
- za z)irke se )rinu hieropoei .uvari i svetenici/ radili popise, razvrstavali,
nekad vodili posetitelje, selektirali .manje vrednosti zakopane kao &rtveni darovi, a
zlato i sre)ro se pretapalo u ipke/
- helenizam pojava muzeja
Mouseion u Aleksandriji, +#%. pne .za vrijeme 'tolomeja 4 otera/ nije
sadr&avao umetnike z)irke, ve je )io kulturni i nauni centar .)i)lioteka,
la)oratorije, predavaonice i uionice/
- posveen muzama .keri Zevsa i (nemozine/ duhovne vrednosti
materijalizovane u umetnikim djelima nisu )ile pokrivene pojmom umetnosti koje su
personificirale muze
- skup knjiga, minerala i prirodnih retkosti, ima )otaniki i zooloki vrt,
stimulira itanje i drutveni &ivot, usmeren je prema izuavanju knji&evnosti, istorije,
astronomije, a ne poznaje umetnike z)irke
- >omerion hram posveen >omeru, podignut za 'tolomeja 48* z)irka posveena
>omeru
- izlo&en >omerov kip okru&en personifikacijama gradova .koji su polagali
pravo na mjesto njegovog ro2enja/, slike i reljefi koji su ilustrirali 4lijadu i <diseju
- spominju se i pesnika takmienja
- goz)eni ator 'tolomeja 44 raskono opremljen slikama sikionskih slikara i
tapiserijama, zlatnim posu2em, tronocima i figurama* "%% mermernih kipova u
portiku ispred stu)ova* pristupano javnosti
- 7skulapov hram na ostrvu 1osu .kraj ,. vpne/ - opisuje ga >erondina pesma*
hramovi u to do)a su mesta za umetnike z)irke koje su )ile dostupne pu)lici
- biblioteka u Pergamu kipovi pesnika, istoriara i filozofa, umanjena kopija
?idijine 9tene 'artenos .sim)olizuje vezu pergamske uenosti s gradom 9tinom/
+
- 7umenes 44 .+. vpne/ podstie osnivanje savremene z)irke slika i skulptura,
prikaz evolucije grke umetnosti .rade se kopije ako se ne mo&e doi do originala/
prva retrospektivna z)irka u istoriji
- delo anon iz Pergamona .izgu)ljeno/ katalog likovnih dela u z)irci*
iznesena hronologija i ocena grkih umetnika
- rimska kultura ne poznaje muzej, ak ni kao mouseion
Museum oznaava mesto pod zatitom muza u kojem se sastaju filozofi da )i
vodili uene rasprave .helenistiki muzej isto sveden na razmenu filozofskog
razmiljanja* nije povezan uz materijalni svet predmeta/
- +$0. pne rimska po)eda nad 'irom plen dolazi u @im grka umetnost se
presa2uje u @im, umetnosti se izla&u u pose)no izgra2enim tremovima,
kolekcionarstvo postaje izrazito o)ele&je )ogataa
- vile Aukula i 1rasa prave riznice umetnina
- (etel u +. v. pne izgradio trem za smetaj umetnikih z)irki .trijumf/
proireno u vreme <ktavijana, javna z)irka
- 'ompej prisvojio (itridatovu kolekciju od +%%% umetnikih dela
- Bezar u hramu 8enere ;enetriC izla&e slike i ostala umetnika dela
- 8er kolekcionar, vrsni poznavatelj umetnosti, pljaka po (aloj 9ziji i iciliji
- Biceron skroman kolekcionar, poznavatelj umetnosti
- za uvanje z)irki odgovoran uvar hrama aeditus
- 9ugust prikuplja grke klasike, ima z)irku divovskih kostiju i oru&ja
hram Boncordia 9ugusta mesto velianstvene z)irke, prete&no darova carice
Aivije
- 9gripa protestvuje kad je Di)erije uklonio Aizipovog 9poksiomena s javnog mesta
.ispred 9gripinih termi/ u palatu na 'alatinu umetnika dela na javnim mestima
postale su deo prava rimskih gra2ana
- :eron u =omus 9urea imao veliku z)irku, ak i Aaokontovu skupinu* iz =elfa je
preneo 0%% kipova u @im i mo&da stavio u palatu
- >adrijanova vila u Divoliju najznaajniji kompleks, 5muzej na otvorenom6
na 30 hektara umanjene gra2evine: 9ristotelov licej, 'latonova akademija,
9tinski hodnik sa stu)ovima i slikama, kopije egipatskih kanala i hrama 9leksandrije
uz mnogo replika skulptura
- 8itruvije dao upute kako se tre)aju graditi pinakoteke i )i)lioteke .orijentacija
zgrada, polo&aj otvora, izlo&enost suncu i vetrovima/ kako )i se iz)eglo oteenje
vrednih slika
- prema pompejskim freskama znamo da su najvrednije slike )ile zatiene drvenim
kapcima
- muzej u rimsko do)a nije formalno postojao, iako su neke kolekcije imale sve odlike
dananjeg muzeja
- ;. Eazin: 5!im nije imao muzej" ali je bio muzej6
SREDNJI VEK
- ;. Eazin rekao da je srednjovekovni ovek )io lien dimenzije prolosti
- hrianstvo je iz)risalo potre)u za stvaranjem kolektivne memorije, osim one
usmerene prema Ei)liji i >ristu
- inspiracija termin koji se 5u srednjem vijeku koristio samo za pojave religioznog
,
iskustva, nikako ne za pesnitvo koje se smatralo vetinom,a jo manje za umetnost
koja je izjednaavana s o)inim zanatima6 .4. =ekanovi/
- muzej ni sada nije institucija, ve mesto za uenje u samostanima
- prikupljaju se predmeti vezani uz veru i crkvu, tapiserije, rukopisi
riznice postoje uz svaku znaajniju crkvu, katedraluF.koje su pose)no
nadsvo2ene da )i )ile sigurnije od po&ara i direktno su vezane uz sakralne o)jekte
- rukopisi .iluminirani/ i relikvijariji .monici/ glavni nositelji materijalnog u kojem
je sauvan duh tog vremena
- karolinka i otonska renesansa .G-"%. v./
- 1arlo 8eliki alje redovnike u 4taliju prikupljati starine iz ranog hrianstva, ,
godine pre smrti deli svoju riznicu na , dela .H ostavlja se)i, a I deli na +" grad
svoga kraljevstva/
- velika hodoaa oko "%%%. )ogate se hodoasniki punktovi i samostani
- krstaki ratovi ."%#0-"+",/ unose nov kvalitet u sadr&aj riznica po 7vropi .pljaka
Barigrada, veze s Eliskim i =alekim 4stokom/
#J"% riznice sv. (arka u 8eneciji donijeli krstai
riznica ainte-Bhapelle u 'arizu nastaje na taj nain
- vladarske riznice osnova koja e kasnije poslu&iti za pokrivanje vlastitih ili
dr&avnih trokova .pretaljivanje zaltnih i sre)rnih predmeta/ ta praksa u ?rancuskoj
postoji sve do Auja K48 .ne zna se je li postojala selekcija/
- kasni srednji vijek znaajne velikake kolekcije
zbirka vojvode od #err$a )rat 1arla 8, u svojim dvorima u Eurgundiji uva
relikvije, slike, tapiserije, minijature, muzike instrumente, persijske rukopise,
medalje, keramiku s 1ipra, englesku ipku, nakit, nametaj i prirodne retkosti, a u
vrtovima dr&i mena&erije
poznat iz hronike )rae Aim)ourg
Eazin ga naziva prvim mecenom renesanse .iako njegova z)irka ini prelaz
iz srednjovekovne riznice u moderni ka)inet/
- kraj "-. v. prirodne retkosti zauzimaju mesto u riznicama* uz njih vezane prie
udotvorno kamenje, fosilne kosti &ivotinja, delovi egzotinih &ivotinja...
- srednji vek cenzura, materijalni svet i svet umetnosti nije potre)an .u meri antike/
DOBA RENESANSE I MANIRIZMA
- renesansa napravila rez da )i ekshumirala prolost negiranu hrianstvom .;. Eazin/
- "-. v. z)irka <livera ?orza iz Drevisa skuplja rukopise rimskih pisaca, medaljone,
mermerne kipove i keramiku
- lekar ;iovanni =ondi iz 'adove ",$0. odlazi u @im izuavati i skupljati antike
spomenike
- interes se tada deli u + smera: curiosa arti%icialia i curiosa naturalia
- osnovu ine prinevske i uenjake z)irke
- arheoloko )lago Doskane i Aacija istra&uju i skupljaju umetnici 9l)erti, (antegna,
=onatello, Eruneleschi* ;hil)erti ima z)irku antiknih mermera i )ronze koji su uticali
na njegov rad odnosno stvaranje
- mecea!"!vo velikake o)itelji ?irence, (ilana, ?errere, (antove, iene, 'adove,
a u @imu papa
odlike mecenatstva prikupljanje dela savremenih umetnika*
5svest o vrednostima koje nastaju u toku &ivota jedne generacije6 .1oevi/
- porodica Medici u ?irenzi:
-
Bosimo st. oprema palazzo u 8ia Aarga kipovima i reljefima koje je
restaurirao =onatello* inventari palate iz "-03. i "-3,. .sre)rne i zlatne medalje,
kameje i vizantijske ikone, flamanske tapiserije, muziki instrumenti/
Aorenzo 8elianstveni vie u&ivalac nego stvaralac* konsultuje se s
(ichelangelom, a kustos mu je kipar Eertoldo* "-G,. kupuje z)irku kardinala
;onzage i u @imu na)avlja remek-djela antike umjetnosti
njegova kolekcija zove se Museo dei codici e cimeli artistici prvi put
kolekcija se naziva muzejem
z)irka delimino propada nakon po)une u ?irenzi "-#-., konfiskuje se i
delimino rasprodaje
- @im vreme humanistikim papa
'io 44 'iccolomini iz iene za)ranio upotre)u antikog kamena za izgradnju
'avao 44 Ear)a prvi stvarni sakuplja
iksto 48 izdao )ulu o za)rani eksploatacije starina
"-$". osnovao Museo 'apitolino za smjetaj starina
Lulije 44 poetkom "3. v. u vrtu palate Eelvedere osnovao izlo&)u antikih
kipova na otvorenom .Aaokontova skupina, 9polon Eelvederski, 8enera/
Aeon K organizuje zatitu spomenika* imenuje @afaela "0"0.
nadzornikom starina i iskopavanja i z)irki 8atikanskog muzeja
- u "3. v. pojavljuje se galerija .dvojnik muzeja/ najpre hodnik ili trem ukraen
skulpturama, a zatim dugi veliki hol ili luksuzno opremljeni salon u kome su dela
istovremeno i deo dekora .s umetnou se tada &ivi, a ne odvaja se u izdvojene z)irke/
- krajem "3. v. poprima znaenje izlo&)enih prostora za slike i kipove
- prvu galeriju .hodnik koji spaja Eelvedere i 8atikan/ gradi Eramante za papu
4nocenta 8444
- z)irke u dvorcima i palatama smetene su u kvadratinim so)ama-ka)inetima u koje
se sprema najvei mogui )roj predmeta, )ez dekoratvinih pretenzija
- Rari!#!e$ammer, %&'er$ammer maniristiki, druge polovine "3. v. i
"$. v.
- tumaenje 7. >ooper-;reenhill o)janjava fenomen ka)ineta retkosti .komore
udesa/ kao produkt filozofije manirizma .organizovano kao pozorita pamenja/
- "0+$. i "0,$. u ?irenzi Bosimo 4 (edici pokuava o)noviti z)irke usmerava se
prema 7trurcima, kopira +G% portreta iz (useum 4ovianum u Bomu stvara Museo
Mediceo u hodniku izme2u 'alazzo 'itti i Mffizi .graditelj 8asari/
- "03-. naslednici pregrupiu z)irke, stavljaju ih na gornji sprat palate Mffizi
ravnopravno su raspore2eni predmeti umetnosti, prirodne znanosti i istorije
predstavaljaju totalni teatar
- z)irka prirodnih retkosti Bonrada ;esnera iz ZNricha jedna od najranijih takvih
z)irki, oko "00%.* otac zoologije
- )olonjski sakuplja Mlisse 9ldrovandi napravio popis s nekoliko hiljada crte&a )ilja,
&ivotinja i minerala .u sakupljanju mu poma&e Bosimo 4 (edici/
- ?errante 4mpero iz :apulja jedan od poznatijih sakupljaa koljki i drugih
&ivotinja
- z)irke portreta 'aola ;iovija iz Boma "0+%. poeo stvarati z)irku portreta, kopija
po medaljama, freskama ili minijaturama .vo2en idejom da je istorija usmerena prema
ljudima, a ne prema narodima/
- njegova z)irka portreta podeljena u - kategorije:
mrtvi pesnici i uenjaci
&ivi pesnici i uenjaci
0
umetnici
politiari
ispod svakog portreta nalazio se natpis na latinskom koji je predstavljao
portretiranu oso)u .ikonografija slavljenih oso)a vremena/
- stvarao je i svojevrsni istorijski muzej Sanctissimo tempio dell( immortal virtu
sede sacrata
- kralj ?ranOois 4 5otac retkosti u )rancuskoj6 .;. Eazin/
- stvara z)irku umetnina i ispunjava galerije dvorca )ontainbleau .8asari ga
naziva @imom sjevera/ slikama .@afael, 'erugino, e)astian del 'iom)o stvara se
eklektiki ukus/ i kipovima italijanskih majstora, uz tapiserije i predmete od
plemenitog metala* galerija nastala u ?rancuskoj od srednjovekovne velike dvorane
dvorca
- dvorac Ambras kraj *nnsbrucka karakterie izrazita maniristika z)irka koju je
sakupio ?erdinand 44 Dirolski
- Eazin ovu z)irku naziva 5svetitem manirizma +urope6
- z)irka strukturirana po so)ama s razliito svrstanim materijalom:
1unstkammer umetnika z)irka
chatzkammer riznica predmeta od plemenitog materijala
Punderkammer ka)inet prirodnih i antropolokih retkosti
@ustkammer gardero)a s paradnim oru&jem i portretima .kopije iz Boma/
- na istom mestu se nalaze instrumenti, igre, kostimi, egzotini predmeti, nakaze ili
udovita .metafiziki karakter/, nenormalni fetusi .nastali z)og nonih mora u
zaeu ili trudnoi/, portreti patuljaka, nakaza ili ljudi pasa
- >a)s)urgovci su )ili skloni manirizmu krajem "3. v. @udolf 44 stvara z)irku u
'ragu na Hradanima .u "$. i "G. v. plakaju je Eavarci, aksonci i Qve2ani/
- ?ilip 44 Qpanjolski u maniristikom +scorialu uz samostan, kraljevu rezidenciju,
)olnicu i sveuilite, organizuje i muzej da )i totalni teatar )io potpun
- ta z)irka je jezgro 'rada .sakuplja i kosti muenika mistina veza s kasnim
srednjim vekom/
- 7. >ooper-;reenhill: 5renesansne su zbirke sadr&avale stvari koje se nama danas
ine neobinim, visoki drutveni polo&aj sakupljaa u renesansi ohrabrivao je
suparnitvo i oponaanje6
- Eazin ovo je vreme kad je muzej razvio svoj ekstenzivni o)lik koji nee prestati
rasti
DOBA BAROKA I (ROSVETITELJSTVA )*+. i *,. v.-
- ;. Eazin: )arokno razdo)lje pokazuje da z)irke i muzeji u "$. v. preuzimaju ulogu u
kulturi i pedagogiji, a u "G. v. pretvorili su se u javne institucije
- irenje z)irki na sever, trgovina umetninama i z)irkama, ak se tampaju katalozi s
cenama, puno falsifikata
- @u)ens i 8elRzSuez rade za panski dvor
- 9msterdam postaje sredite me2unarodne trgovine umetnina,
- dominiraju kraljevske kolekcije, itave z)irke se prodaju
"3+$. z)irku kardinala ;onzage iz (antove preko posrednika kupuje engleski
kralj Bharles 4 tuart
"$$". ruska carica 1atarina 44 kupuje z)irku Brozat u 'arizu i "$$#. ka)inet
Palpole u Aondonu .)ritanski parlament od)io ga je kupiti za Eritish (useum/
3
- z)irke umetnina potpuno odgovaraju duhu vremena: one su za u&ivanje i
pokazivanje moi, a istovremeno i do)ra investicija
- nastanak i razvitak -ouvrea: nastaje u "$. v. od kraljevskih z)irki u ?ontaine)leau i
palati AuCem)ourg koje Auj K48 prenosi u Aouvre, a kojima su kasnije ostavtinom i
kupnjom pridodane + kardinalske z)irke .@ichelieu i (azarin/ i z)irka )ankara
7verharda La)acha
- irila se poklonima .prete&no iz 4talije/, ostavtinama, kupnjom ili oporukama
.kolekcija 4sa)elle dT7ste i slike nemakih renesansnih majstora/
- olienje kraljevske kolekcije* deo se nalazio u Aouvreu .veliko skladite slika/,
deo na pokretnim kapcima, a deo u so)ama i apartmanima 8ersaillesa
- z)irka ?ilipa 48 Qpanjolskog vrhunska italijanska i flamanska dela, 8elRzSuez
- z)irka Aeopolda Pilhelma .austrijski nadvojvoda/ u dvorcu Bouden)erg, z)irka
?lamanaca i 4talijana, uvar kolekcije )io je =avid Deniers ml.
- saksonski vladar 9ugust 44 za drezdensku .em/ldegalerie skuplja i kupuje
prvorazredna dela
- kustos >einecken "$0,. izdaje pu)likaciju na francuskom jeziku s )elekama
koje prate svaku gravurom reproduciranu sliku
- z)irka ruskog cara 'etra 8elikog klasian inventar riznica, prirodoslovni i
etnoloki materijal i slike .prvenstveno ?lamanci/* otvoreno oda)ranoj javnosti
.servira im se jelo i votka/* kasnije se pre)acuje u 7rmitage kojeg je "$30. osnovala
1atarina 44 .proiruje dogradnjama za z)irku koju skuplja po celoj 7vropi/
- .a/erije u pravilu se sada grade dvospratne zgrade s donjim delom za antikvitete, a
gornjim za slike, nametaj i male predmete* dominira strah od praznog prostora
.zidovi o)ojeni u crveno ili presvueni tekstilnim tapetama/
- najstarija do danas sauvana je iz "$"". u dvorcu Pommers%elden .:emaka/
- Aouis K48 gradi 9polonovu galeriju u Aouvreu i alle des ;laces u
8ersaillesu
1atarina (edici gradi 8eliku galeriju Aouvrea
(azarinova galerija u >Utel Du)euf u 'arizu
9rundel >ouse u Aondonu
;aleria 'alatina u ?irenzi
'alazzo Bolonna u @imu
- pose)nu grupu z)irki inile su .a/erije i $a0ie!i 1or!re!a nastali na tradiciji
(useum 4ovianum
- 'aul 9rdier pravnik i ministar od)rane* postavlja u dvorcu Eeauregard na Aoirei
galeriju od ,3, portreta kraljeva i saradnika
- uenjak @oger de ;aigniVres tokom vladavine Auja K48 javlja se novi koncept
istorije .pomak od oso)e prema z)ivanjima/* skuplja na "%%% dokumenata, gravura,
crte&a, portreta i slika
- ekstenzivni muzej 9thanasiusa 1irchera u rimskom kolegiju isusovaca z)irke
starina i etnografskih predmeta iz misija
- raste interes za merne i astronomske instrumente
prvi javni prirodnjaki muzej osniva se u <Cfordu "3G,. Ashmolean Museum
- nastaje od z)irke Lohna Dradescanta st. i ml., "303. mla2i izdaje katalog
z)irke (useum Dradescantium* nakon njihove smrti z)irku preuzima 7lias 9shmole
koji je daje <Cfordu uz zahtev da se sagradi pose)na muzejska zgrada, "$"-. na
latinskom tampana pravila za muzej .ulaznica po vremenu provedenom unutra, uvek
uz kustosa/
- "$-G. osniva se 0aturhistorisches Museum u Eeu
$
- )arokno vreme je do)a prvih muzeolokih pisanih rasprava .Wuicchen)erg/
- B. ?. :eickelius u Aeipzigu "$+$. izdao Museographia muzej smatra celinom
kakva nam je poznata iz manirizma .odraz sveta u funkciji totalnog pozorita /,
umetnika dela nisu nu&no prisutna u muzeju .kao ni u helenistikom/
- muzej je sastavljen od curiosa naturalia, curiosa artificialia, numizmatike i
portreta poznatih oso)a
- "$G". u 'alais @o!al .'ariz/ otvara se muzej Pil1tre de !ozier u kojem se
organiziju teajevi matematike, anatomije, hemije, modernih jezika i umetnosti
- pisani i ueni traktati esto se potpisuju sa e2 museo3lo4 nostro
- u "G. v. muzej se potpuno otvara pu)lici i s vremenom postaje javna institucija
najstariji sveuilini muzeji:
"33". u Easelu .ka)inet 9mer)ach/
"3G,. <Cford
"$"+. muzej u Eologni .grof (arsigli/
najstariji javni muzej u ?rancuskoj je u #esan5onu iz "3#-., opat L. E Eloizot
poklanja svoju z)irku gradu
- "$-,. 9na (aria Audovica (edici sve z)irke (edicija ostavlja narodu Doskane
pod uslovom da z)irke zauvek ostanu u ?irenzi, te da )udu dostupne narodu
- Auj K8 "$0%. nare2uje da se ""% slika iz Aouvrea izlo&e javnosti u palati
AuCem)ourg, a Auj K84 "$$-. imenuje grofa dT9ngivillera generalnim direktorom
gra2evina i z)irki Aouvrea
- oko "$0%. otvaraju se nemake kolekcije - =Nsseldorf, (Nnchen, 1assel, =resden
- "$,-. papa 1lement K44 otvara Museo 'apitolino, a "$-#. papa Eenedikt K48
pinakoteku u 'alazzo dei Bonservatori
- :apulj novo muzejsko sredite polovinom "G. v. .otkrie >erculaneuma i
'ompeja/
- nova etika poseta muzejima organizovane posete, na sat se putalo po "%
posetilaca
- 1. >udson: poseta muzejima je privilegija, a ne pravo, pa stoga posetilac mora
izraziti divljenje, a ne kritiku
- ?rancuska enciklopedija sistematizacija i interpretacija znanja* ,0 svezaka
o)javljenih izme2u "$0". i "$G%.
- =iderot "$30. predla&e pretvaranje Aouvrea u neto slino 9leksandrijskom muzeju,
a Aouis X)astien (ercier "$$%. smatra da muzej tre)a predstavljati svemir u malom
prvi tematski postav po umetnicima i kolama napravio je Aam)ert 1rYhe u
dNsseldorfskoj galeriji "$03.
- >a)s)urgovska kolekcija "$+%. za vrijeme 1arla 84 preure2uje se* "$$3-"$$G
reinstalira se u dvorcu Eelvedere .Ee/
- Bhristian von (echel iz Easela restaurira umjetnine i postavlja ih prema
2roo/o3$om 1rici1& i umetnikim kolama .pedagoki, a ne za)avni karakter/* od
"$G". izlo&)a je otvorena ,C nedeljno* "$G-. izdan je katalog na francuskom jeziku
.BhrXtien de (echel/
- "$$". Auigi Aanzi u ;a)inetto di antichi Suadri u ;aleriji Mffizi u ?irenzi napravio
.izlo&io/ reetku vremena koja pokriva razvoj slikarstva* potvrdio knjigom iz "$G#.
- "$G0. von @ittershausen zala&e se za estetske, a ne pedagoke principe* predla&e
redistri)uciju z)irke u - grupe: prema sadr&aju, )oji, kompoziciji i duhovnom
sadr&aju, a unutar svake grupe po temama
- "$0,. osnivanje #ritish Museuma u Aondonu, "$0#. otvoren za javnost
G
- engleski parlament izglasao je otkup z)irke i )i)lioteke >ansa loanea .lekar i
predsednik 1raljevskog drutva za unapre2ivanje prirodnihnauka/ s namerom da se
osnuje javni muzej iji koreni nisu u kraljevskoj z)irci
- svrha napredak znanja
- imala , odela: za tampane knjige, karte, glo)use i crte&e
za rukopise, medalje i novce
za prirodne predmete i umetnike proizvode
-"G%$. pridodan im je i odel za starine .7lginovi mermeri s 'artenona/
- u "#. v do&ivljava )itne transformacije
- u izlaganju je vladao princip nagomilavanja npr. Eritish (useum su zvali starom
svatarnicom jer su predmeti )ili izlo&eni )ez reda
- isto se doga2alo i u galerijama i umetnikim z)irkama gde su:
principi klasifikacije kod slika veliina, tehnika ili simetrija
kod kipova poza, odea i sl.
- "G. v. usmerio je muzeje novom racionalizmu koji e rezultirati novim muzeolokim
programom
4RAN5USKA REVOLU5IJA I *6. VEK
- 7. >ooper-;reenhill: francuska revolucija osigurala je uslove pojave novog
programa za muzeje* z)irke kraljeva, aristokratije i crkve potpuno se reartikuliraju
- u ?rancuskoj se muzej rodio iz artikulacije , elementa repu)likanizam,
antiklerikalizam i uspean agresivan rat
- razvila se institucija s + suprotstavljene funkcije elitna: hram umetnosti i korisna:
instrument demokratske edukacije .izla&e dekadenciju i tiraniju starih o)lika
drutvene kontrole i demokratiju i javnost nove @epu)like/
- "$#+. Aouvre se pretvara u Muzej !epublike, a za javnost se otvora "$#,.
novi tip muzeja narodni muzej* promene u interpretaciji muzejske gra2e,
pa muzej postaje sredstvno za manipulaciju i izra&avanje slu&)ene politike
- iako su slike )ile izlo&ene po kolama, )arokni princip meanja dominirao je
aran&manima
- esta reogarnizacija izlo&)i z)og dolaska :apoleonovog ratnog plena s
pohoda po Eelgiji, 4taliji, :emakoj, 9ustriji, 'oljskoj i Qpaniji
- "$#G. u trijumfalnoj povorci u Aouvre se donose )laga iz @ima i 4talije
-"G%,. Aouvre se pretvara u 0apoleonov muzej* upravnik je =. 8ivant-=enon
.nadzor kustosa nad z)irkama institucionaliziran/
- "G%$. izlo&)a 5Mmetniki trofeji osvojeni u ofanzivi "G%3J%$.6
- :apoleon sprovodi decentralizaciju unutar ?rancuske, podstie osnivanje javnih
muzeja u osvojenim zemljama .Eonaparte potpisuje zakon o "0 gradova u ije muzeje
se alju umetnine: EordeauC, Baen, =ijon, Aille, A!on, (arseilles, :anc!, :antes,
@ennes, @ouen, tras)ourg, Doulouse, EruCelles, (ainz i ;enVve/
- "G%#. otvorena Pinakoteka #rera u (ilanu primer revolucionarnog muzeja koji se
stvara na temelju rekvizicija, konfiskacije i pljake
- u Eologni i 9ntZerpenu spontano se otvaraju muzeji da )i se iz)egle rekvizicije
- :apoleonovi ro2aci .kraljevi novih kraljevstva/ otvaraju .osnivaju/ muzeje po uzoru
na Aouvre:
"G%3. Aouis osniva oninklijk Museum u 9msterdamu .osnova kasnijeg
@ijks (useuma/
Loseph osniva 0arodni muzej u Madridu .jezgra 'rada/
#
- 7. >ooper-;reenhill: 5Z)irke, konfiskacije tirana i trofeji rata, akumulirane zajedno
unutar jednog prostora, prethodno u vlasnitvu kralja, a sada otvorene svima,
materijalno demonstriraju istorijsku promenu snage6
- Ee je uz 'ariz postao veliko muzejsko sredite
- nakon :apoleonovog poraza pojavljuju se zahtevi za re"!i!&cijom &me!ia u
zemlje porekla 'rusija, 9ustrija i nemake zemlje su najupornije
- na Eekom kongresu "G"0. spominje se popis za restituciju 0+,, djela
vraena dela se nisu vraala prvo)itnim vlasnicima nego su postajala jezgro javnih ili
nacionalnih muzeja
- Eazin je "#. v nazvao dobom muzeja jer je termin muzeja sad ve rezervisan samo
za slu&)ene institucije javnog znaenja
- razvitak muzeja ide u + pravca jedan prema koncepciji 9leksandrijskog muzeja, a
drugi prema specijalizaciji muzeja u odnosu na vrstu predmeta koje skuplja .naizgled
suprotni pravci, ali me2uso)no se pro&imaju/
- Muzejsko ostrvo u #erlinu na ostrvu reke pree
- zapoinje ga graditi kralj ?riedrich Pilliam 444 izgradnjom
Altes Museuma po projektu 1arla ?. chinkela ."G+--+G/
- svakih +% godina izgra2en je po jedan novi muzej:
0eues Museum ."G-,-00/,
0arodna galerija ."G$3/,
aiser )riedrich Museum ."G#$-"#%,/ i
zgrada 6-tlocrta u neoklasinom stilu ."#,%/ s
'ergamskim oltarom, (uzejem Eliskog 4stoka 4 :emakim muzejem
osnovni sadr&aj (uzejskog ostrva arheologija, umetnike z)irke,
etnografija i nacionalne starine
- m&7ej"$a 7.ra'a poinju se graditi nove zgrade, a ne adaptacija . ". 9ltes
(useum/
- na poetku je preuzela spoljni lik antikog hrama, a u unutranjosti razvija
palatinski plan )arokne palate s reprezentativnim stu)itima i zajednikim prostorima,
kao i sa povezanim dvoranama kroz koje se prolazi
- u tom duhu ir @o)ert mirke gradi novu zgradu #ritish Museuma
."G+,-,%/
Aeo von 1lenze .liptoteka u M7nchenu ."G,%/
- temeljni )arokni koncept s varijacijama:
neorenesansa Mmjetnika galerija u =resdenu .;ottfried emper/
neogotika @ijksmuseum u 9msterdamu
kom)inacija neoromanike s neogotikom Eavarski
nacionalni muzej u (Nnchenu
- muzej "#. v. ispunjava edukativnu i zatitnu funkciju
- "G+". L. P. ;oethe prvi se zalagao za )ipartitni model muzeja prikaz znanja u
izlaganju i nova znanja u studijskim z)irkama
- ;. Eazin: muzej se 5hrani na smrti kulture6 - to dovodi do krize muzeja u +%. v.
koja podstie nova traganja za interpretacijom predmeta i punim otvaranjem muzeja
javnosti
- "#. v. prestaje se zadovoljavati podelom na umetnike i prirodnjake z)irke
prerastaju u "1ecija/i7ovae m&7eje za pojedine vrste muzejskih predmeta
*. ar2eo/o3$i m&7eji
"%
- u prvoj polovini "#. v dominiraju arheoloke z)irke koje e kasnije tokom "# v.
prerasti u muzeje
- partenonski mermeri putuju u Eritish (useum* "G+". 8enera s (elosa dolazi u
Aouvre, a chliemann o)ogauje )erlinske muzeje .Droja, (ikena/
"G+,. u Aouvreu se osniva 7gipatski odel
pol. "#. v. osniva se (uzej asirske umetnosti u 'arizu
asirski odel Eritish (useuma
8. &me!i9$i m&7eji i .a/erije
- nastavljaju tradiciju podele na umetnike i prirodnjake z)irke
- u mnogim zemljama nastavljaju &iveti kao galerije, pinakoteke i ili gliptoteke jer
termin muzej i dalje tokom "#. v. zadr&ava temeljno nauni i edukacijski karakter
.umetnost je predmet u&ivanja, a tek naknadno izuavanja/
- "G+-. osniva se 0ational .aller$ u -ondonu osniva je Eritanski institut na
podsticaj 1raljevske akademije .ali ne iz kraljevske z)irke/
"G,G. za nju se gradi nova zgrada na Drafalgar Suareu
- skuplja renesansno slikarstvo 4talije, kasnije flamanske i holandske majstore
- u 'etrogradu se razvija +rmitage, a polovicom "#. v. Aeo von 1lenze gradi :ovi
7rmitage rasko i protokol poseta .prikladna odea i najava/ ukazuje na hram
umetnosti
- 8ads9orth Atheneum "G-+. prvi pravi umetniki muzej u 9merici .>artford,
Bonnecticut/ - skuplja amerike slikare, a pozorite je uvrteno me2u redovite
delatnosti
- "G$%. osnivaju se + najznaajnija amerika klasina umetnika muzeja:
Metropolitan Museum o% Art, :eZ [ork utemeljuje tipinu
organizaciju rada koju slede drugi muzeji
Museum o% )ine Arts, Eoston sledi evropsku formulu:
enciklopedijski muzej koji ima prostor za izlaganje i prouavanje umetnina
o)a muzeja otkupljuju predmete, umetnine i kolekcije iz itavog sveta, ne
razlikujui arheologiju, primenjenu i istu umetnost
- Lohn Bonsta)le engleski slikar, smatrao galeriju opasnom za savremene slikare
time ve polovinom "#. v. jasno naznaen pro)lem skupljanja savremene umetnosti
- najznaajnije institucije koje se )ave savremenom umetnou:
- :emaka na (uzejskom ostrvu u Eerlinu skuplja modernu nemaku umetnost
u 0acionalnoj galeriji "G$3.
- u 7ngleskoj se osniva :ate .aller$ "G#$.
- ?rancuska kroz instituciju Salona prati savremene tokove umetnosti
:. &iver7i!e!"$i m&7eji
- u okvirima amerikog drutva javlja se koncept sveuilinog muzeja koji se o)likuje
poetkom "#. v. i kasnije se sastavno razvija:
"G,+. me2u prvima je otvorena zgrada na ;aleu s darovima patriotskog slikara
L. Drum)ulla
"G#". osnovan je )ogg Art Museum na Harvardu najznaajniji muzej, ima
jednu od naj)oljih z)irki crte&a u 9merici
;. !e2i9$i m&7eji
""
- "$#-. u 'arizu se osniva 'onservatoire 0ational des Arts et M<tiers javno
spremite strojeva, izuma i modela* z)irke rastu nakon svetskih izlo&)i, a dele se na
fiziku, elektriku, geometriju, te&inu i mere, mehaniku , transport, hemiju, rudarstvo i
metalurgiju, tekstil, umenost gra2enja i poljoprivredu
- "G0$. Muzej znanosti i umetnosti u South ensingtonu instrumente i modele
zajedno s umetniki o)likovanim proizvodima
poetkom +%. v. odvajaju se primenjene umetnosti u =ictoria > Albert
Museum, a (uzej nauke se osamostalio
- "#%,. osniva se najsavreniji ?eutsches Museum von Meister9erken der
0atur9issenscha%t und :echnik u (Nnchenu otvoren tek "#+0. u novoizgra2enoj
zgradi
- "G$3. podsticaj za osnivanje tehnikih muzeja u 9merici daje velika izlo&)a u
'hiladelphiji nakon koje mnogo materijala ostaje muzejima tehnologije u okviru
Smithsonian *nstitution u 8ashingtonu "GG". dovrava se zgrada sa "$ dvorana i u
njima izla&e konglomerat predmeta
- na predmetima u tehnikim muzejima mogao se demonstrirati odre2eni tehnoloki
proces koji je o)ogaivao muzejsku edukacijsku ponudu i skidao s muzejskih
predmeta auru nedodirljivosti hramskog )laga
<. i"!orij"$i m&7eji
- zametak im je u z)irkama portreta .presudna va&nost oso)a u istorijskim
z)ivanjima/
- razvija se u "#. v. u irokom dijapazonu o)lika
- poetkom "#. v. P. 'eale u Peale Museumu u 'hiladelphiji izla&e portrete iznad
fosila izlo&enih u vitrinama
- "G"+. danski kralj 1ristijan 48 stvorit e danski panteon s portretima u kraljevskom
dvorcu )rederiksborg
- "$#0. stvaranje Mus<e des Monuments )ran5ais skuplja fragmente arhitekture i
skulpture iz razorenih crkava i samostana .lapidariji est o)lik skupljanja
fragmenata sa sruenih gra2evina /
- u =ersaillesu ."G,$/ se izlagala lekcija iz francuskog patriotizma glavno mesto
imala je galerija )itaka s ,, velike slike, dopunjena serijom platna o osvajanju 9l&ira,
ratovima na 1rimu i u 4taliji
- "G0+. :apoleon 444 stvara Muzej suverena skuplja i izla&e artefakte vezane uz sve
francuske dinastije od 1arolinga do :apoleonida .zatvara se "G$+./
- "G-G. otvara se Heeresmuseum s 03 kipova znaajnih 9ustrijanaca, oru&jem,
zastavama, istorijskim slikama i uniformama .u arsenalu/
- od "G,%. u dvorani dvorca 8indsor izla&u se portreti dr&avnika i generala koji su
uestvovali u po)edi kod Paterlooa .)anket za godinjice/
"G03. u .ermanisches 0ational Museumu u :Nrn)ergu .smeten u kartuzijanskom
samostanu/ instalira se 3 izvornih so)a .od one tirolskog seljaka iz "0. v. do
nNrn)erkog patricija iz "$. v./ )roj so)a se umnogostruuje
- "G--. Muzej 'lun$ imaginacija srednjeg veka i renesanse umetniki predmeti i
predmeti iz riznica i skriptorija
- u nekim zemljama otvaraju se $ra/jev"$e ri7ice kao o)lik nu2enja specifinog
materijala i stvaranja oseaja pripadnosti narodu:
9ustrijanci otvaraju Ho%%burg "G$".
"+
danski kralj ?rederick 44 "G0#. otvara Muzej suverena
- muzeji nemaju jedinstvenu fizionomiju skupljanja i izlaganja
- krajem "#. v. ;. E. ;oode .pionir muzeologije na mithsonian 4nstitute/ pie:
5nemogu@e je predvideti kakva su ogranienja istorijskih muzeja, iskustvo je jedini
siguran vodi6
- 9merikanci naglaavaju va&nost istorijske kue u razvijanju lju)avi prema domovini
Mount =ernon od "G3%. zatiena i prezentirana u stanju u kakvom ju je
Pashington ostavio .Pashingtonova planta&a s kuom u 8irginiji/
memorija/e $&e spoj izme2u zatite )atine u prostoru i muzejske
specifinosti )rige za pokretna do)ra
+. m&7eji a o!voreom
- muzealizira arhitekturu i njezin inventar
- do ove pojave dovodi fenomen prezentiranja istorijske kue
- ideja potie od 9rtura >azeliusa koji je "G$,. otvorio 0ordiska Museet u
tockholmu, a "G#". na mesto stare fortifikacije Skansen iznad stockholmske luke
prenosi niz kua razne namene, provenijencije i vremena izgradnje prvi muzej na
otvorenom
- u seoskim radionicam demonstrira se proizvodnja starim tehnologijama, vodii
u kostimima
- namena staviti predmete u njihov funkcionalni kontekst
- 9merikanci muzeje na otvorenom smatraju muzejima socijlane istorije
- u 7vropi e se ovakvi muzeji razviti u vie pravaca najee etno-parkovi
.prezentiraju narodne seoske kulture/
,. e!o.ra="$i m&7eji
- javljaju se nakon "G$0., uporedo s nastankom etnologije i kulturne antropologije*
najpre se osnivaju u srednjoj 7vropi
- "G$3. Museum %7r =Alkerkunde u Eeu
- "GG0. ?ansk )olkemuseet u 1openhagenu
- "G#0. 0orsk )olkemuseum u :orvekoj
stara tradicija skupljanja predmeta izvanevropskih kultura .jo od renesanse/,
pojaana kolonijalnim odnosima, dovodi do osnivanja drugog tipa etnografskih
muzeja
- najznaajniji takav muzej je +tnogra%ski muzej u -eidenu, :izozemska ."G,$/
- etnografski muzeji .materijalna kultura naroda i pojedinca/ prepliu se s djelatnou
antropolokih muzeja
6. a!ro1o/o3$i m&7eji
- prvi te vrste je Muzej oveka u Parizu "G$$. u njemu je udru&ena fizika i kulturna
antropologija, arheologija, etnologija, folklor, sociologija i filologija
- izdanak je :acionalnog prirodnjakog muzeja, a njegova postavka otvorena je
"#,#. u 'alais Bhaillot
- revolucionirao je muzeoloku interpretaciju ove materija
*>. 1riro'ja9$i m&7eji
",
- nastavljaju renesansno-)aroknu tradiciju curiosa naturalia, ali se u "#. v. unutar njih
stvaraju specijalizirane z)irke
- vie se ne )ave skupljanjem prirodnih retkosti, ve onih predmeta koji dokazuju
prirodne procese u &ivom i ne&ivom prirodnom svetu
- prate &ivi razvoj prirodnih nauka u "#. v.
- "$#,. osniva se 0arodni prirodoslovni muzej u Parizu koji sadr&i velike z)irke
anatomije, paleontologije, mineralogije i geologije .deo kasnije odvojen u (uzej
oveka/
- prirodnjake z)irke izdvajaju se iz Eritish (useuma i "GG%-G, sele se u outh
1ensington
- z)irke se dele na selektirane i znaajne izlo&)ene serije, kao i na studijske serije
- "GG". )eki muzej seli u novu zgradu koja je pandan umetnikom muzeju
- ameriki muzeji zapoinju s Peale Museum u 'hiladelphiji .krajem "G. v./ koji
na&alost nije nad&ivio svog osnivaa P. 'ealea
- jedan od najznaajnijih je 0ational Museum o% 0atural Histor$ u okviru
Smithsonian *nstitution u Pashingtonu
- osnovao ga je "G-3. L. mithson .engleski hemiar i mineralog/
- ustanova se )avi poveavanjem i rasprostranjivanjem znanja me2u ljudima
- "G3#. osnovan je American Museum o% 0atural Hisotr$" :eZ [ork
- "G#,. osnovan je )ield Museum o% 0atural Histor$" Bhicago
- sadr&i antropoloku, )otaniku, geoloku i zooloku z)irku
ova dva muzeja najznaajniji su prirodnjaki muzeji osnovani u "#. v.
- njihov moto 5Bivi muzej nije nikada dovren6 ukazuje na dinaminu i
perspektivnu orijentaciju
**. acioa/i )aro'i- m&7eji
- javljaju se kao muzeoloki izraz nacionalnog kolektiviteta
- sakuplajaju se predmeti koji odre2uju nacionalni identitet novostvorenih modernih
nacija i dovode u prvi plan njihove korijene iz daleke prolosti
DVADESETI VEK I SAVREMENOST
- usavravanje tehnologije i faktor slo)odnog vremena i produ&enje &ivotnog veka
ljudi sna&no podstie razvoj turizma, a posete muzejima i kulturnim spomenicima
postaju jedan od prvorazrednih animirajuih initelja
- u +%. v. prevla2uju muzeji iji su predmeti podeljeni u + grupe
". predmeti na izlo&)ama
+. predmeti u depoima
nije vie svaki predmet eksponat, ve samo onaj odabrani
- raspon isticanja predmeta .od su)jekta izlo&)e do o)jekta na izlo&)i/ )ie stvar
muzejske politike, profila muzeja ili htenja kustosa
- ;. Eazin 5muzeji prestaju biti palate i postaju klinike6
- nakon konferencije u (adridu "#,-. muzeji nastoje neutralizirati izlo&)ene prostore
kako )i predmeti to vie doli do izra&aja
- izlaganje slika u nizu .o tome L. @uskin sanjao jo u "#. st./
pioniri novog duha u umetnikim muzejima:
Muzej #o$mans u @otterdamu "#,0.
"-
unstmuseum u #aselu "#,+.-,3.
Museum o% Modern Art u 0e9 ;orku "#+#.
- u prirodnjakim, etnografskim i antropolokim muzejima pojavljuje se diorama kao
nain kontekstualiziranja prirodnog ili kulturnog am)ijenta
- fotografija do)ija novo znaenje u muzejskoj izlo&)i povezuje sa stvarnim
kontekstom prirodnog ili kulturnog am)ijenta, interpretira izlo&eni materijal i
vizualizira materijal kojeg je iz komparativnih razloga potre)no videti, a nije prisutan
na izlo&)i
- muzeji moraju zadovoljiti , temeljne muzejske sadr&ajne grupe:
". izlo&)eni prostori i prostori za pu)liku
+. spremini i studijski prostori
,. radni prostori muzejskog oso)lja sa svim potre)nim
radionicama
- or.ai7acija ve/i$i2 !ema!"$i2 i7/o?0i je jo jedna pojava koja se pose)no razvija u
+%. v. nekad i zasjenjuje klasinu muzejsku delatnost
- velike izlo&)e stvaraju neki novi kontekst .nije vie ni muzealan, ni
realistian/ koji se poistovjeuje s teatrom te nas ponovno vraa na povezivanje
predmeta tematikom ili idejom .nije daleko od renesansnog miljenja ili maniristike
interpretacije/
- razvoj muzeja u +%. v.: postupno se pretvaraju u )anke podataka o predmetima i u
predmetima, sprovodi se potpuna revalorizacija fundusa na nain koji e omoguiti
prezentovanje ideja i prenoenje poruka* muzej postaje svojevrsna la)oratorija ideja i
predmeta* nova arhitektura prati nove muzejske potre)e i usmerava ih prema
razumnoj ali precizno definisanoj upotre)i prostora
ISTORIJA MUZEOLOGIJE
- muzeologija se u poetku mo&e poistovetiti s m&7eo.ra=ijom .opisivanje postupaka
u procesu sa)iranja i rukovanja predmetima/
- celu istoriju muzeologije delimo na - razdo)lja:
". faza poetaka muzeoloke misli .do "#. v./
+. protonauna faza ."#. v. "#,-/
,. empirijsko-deskriptivna faza ."#,--"#$3/
-. teoretsko-sintetika faza ."#$3 do danas/
*. (o9eci m&7eo/o3$e mi"/i )'o *6. v-
- stvaraju se temelji organizovanog rada i promiljanja muzejskih zadataka
- nekoliko autora su se u renesansno do)a poeli )aviti pro)lemima funkcionisanja
z)irki i muzeja:
- amuel von Wuicche)erg flamanski lekar* "030. napisao knjigu *nscriptiones vel
tituli theatri amplissimi" complectentis rerum universitatis singulas materias et
imagines e2imias .:atpisi ili naslovi opse&nog teatra koje sadr&i pojedine stvari i
izuzetne slike sveta* izdao 9dam Eerg u (Nnchenu/
u procesu sa)iranja predmeta u z)irke va&na je sastavna klasifikacija
materijala, daje uvid u renesansni nain sakupljanja .motivisan slinou predmeta/ i
interpretacije* pie o pozoritu koje je pozorite pamenja, u kome su predmeti
nosioci memorije
"0
- Lohan =aniel (ajor 6nvorgrei%%liches #edenken von unst- und 0aturalien-
ammern insgemein .:epristrano razmatranje o umetnikim i prirodnim komorama/*
izdata u 1ielu "3$-.
- =. (. E. 8alentini Museum Museorum oder vollst/ndiges Schau-#uhneCCC .(uzej
muzeja ili potpuna pozornica.../* izdata u ?rankfurtu na (ajni "$"-.
- Baspar ?. :eickelius Museographie oder Anleitung zum rechten #egri%% und
n7tzlicher Anlegung der Museorum oder !arit/tenkammern .(uzeografija ili uput za
ispravno poimanje i korisno tumaenje muzeja ili komora retkosti/* izdana u Aeipzigu
i Ereslau "$+$.
- grupie predmete na prirodne .naturalia/ i umetnike .arti%icialia/
- prvi put spominje termin muzeogra%ija
-kraj "3. i "$. v. vreme je intezivnog &ivota z)irki i ka)ineta, pa nastaju pisana dela i
vodii za pregled takvih z)irki:
- Aa BroiC du (aine krajem "3. st. izdaje 5:ajglasovitije )i)lioteke i ka)ineti
.koje neki zovu so)ama udesa/ ?rancuske, s popisom retkih knjiga, medaljona,
portreta, kipova ili slika, dragocenih gema ili ostalih dragocenosti i retkosti koje se
mogu videti u kuama kne&eva koji sakupljaju takve znamenosti6
- *tinerarium .alliae izdan "3"+., itinerer za putnike i posetioce
- 6l$sses #elgico-.allicus ."3,"/
- :ota delli (usei, galerie e ornamenti di tatue e pitture neT palazzi e neT
giardini di @oma .Eiljeka o muzejima, galerijama i ukrasima kipova i slika u
palaama i vrtovima @ima* "33-./
- Musaeum 'eleberrimumCCC izdao ga ;eorgius de epi)us u
9msterdamu "3$G.Dekstom i ilustracijama opisuje (useum 1ircherianum u
@imu gde radi kao kustos
- Qve2anin Barl AinnX napisao knjige koje pridonose formulisanju novih pristupa
skupljanju i muzejskom radu:
S$stema naturae .Mppsala "$,0./ iznosi klasifikaciju prirodnih
vrsta
*nstructio musei rerum naturalium .Mppsala "$0,./ spomenutu klasifikaciju
primenjuje na prirodoslovne z)irke i muzeje i uspostavlja njihov nauni sistematski
cilj skupljanja
najava novog razdo)lja prosvetiteljstva i enciklopedizma u kojem e
sistematika predmeta postati dominantna u muzejskom sakupljakom radu
8. (ro!oa&9a =a7a )*6. v. 'o *6:@-
- "#. v. )avi se utemeljenim prouavanjem muzejske delatnosti
- =anac Dhomsen "G,3. u =anskom narodnom muzeju starina )avi se modernom
klasifikacijom starina .na AinnXov nain/
- interes se usmeruje prema istoriji muzeja
- "G,%. ;. 'arthe! o)javljuje =as aleCandrische (useum .Eerlin/ kasnije utie na
formiranje i razvoj muzeja u :jemakoj
- o)javljuju se pregledi z)irki:
;ustav 1lemm: Zur ;eschichte der ammlungen fNr Pissenschaft und 1unst
in =eutschland .Zer)st, "G,$/
kompendij Aouisa 8iardota: Aes (usXes dT7urope .'ariz, "G3%/, 0 svezaka
"3
9. ?urtZangler: \)er 1unstsammlungen in alter und neuer Zeit .(Nnchen,
"G##/
=. (urra!: (useums, Dheir >istor! and Dheir Mse Zith a Ei)liograph! and
Aist of (useums in the Mnited 1ingdom .;lasgoZ, "#%-/, , sveska
L. chlosser: =ie 1unst- und Punderkammern der pYtrenaissance .Aeipzig,
"#%G/
8. chYrer: =eutsche (useen. 7ntstehung und kulturgeschichtliche
Eedeutung unserer ]ffentlichen 1unstsammlungen .Lena, "#",/
- prvi put javlja se termin (MZ7<A<;4L9 u knjizi 'hilippa Aeopolda (artina:
'raCis der :aturgeschichte ."G3#/
- L. ;. Dh. von ;raesse: =ie (useologie als ?achZissenschaft ."GG,/ - muzeologija se
u ovom tekstu prvi put smatra naukom koja se )avi podrujem muzeja .a temeljne
naune discipline odre2uju i )ave se fenomenom skupljanja/ na tome se temelji
sadr&aj i polo&aj muzeologije u ^ +%. v.
:. Em1irij"$oA'e"$ri1!iva =a7a )*6:@A*6+<-
- ome2uju je: 1onferencija u (adridu "#,-.
osnivanje 4B<(Ts 4nternational Bommittee for (useolog!
.4B<?<(/ "#$3.
- "#,-. 1onferencija u (adridu
- usvaja se novi nain pristupa muzeju kao sredstvu kojim se prenose poruke prolosti
u sadanjost i )udunost
- javlja se fenomen ideologizacije muzeja i uloga muzejske izlo&)e
-formuliu se osnove muzejskog rada u odre2ivanju osnovnih uslova, metoda i
pokuanih naina strunog skupljanja, pohranjivanja, odr&aavnja, o)rade i ocenjivanja
muzejskih predmeta kao temeljnih jedinki muzejskog rada
- 44. svjetski rat dovodi do u)rzane promjene ideja koje su nastale uoi rata
- "#-3. osniva se 4nternational Bouncil of (useums .4B<(/ direktni naslednik
Mreda za muzeje odmah poinje s )ogatom izdavakom delatnou:
4B<( :eZs .od "#-G/
(useum .zajedno s M:7B<m od "#-G/
(useums and (onuments serije monografija
- iz)egava se termin muzeologija, a u upotre)i su termini museum studies i
Museumskunde
- "#0G. u @io de Laneiru odr&an je @egionalni muzejski seminar M:7B<a na kome
se muzeologija definie kao grana koja prouava ciljeve i organizaciju muzeja, a
muzeografija kao tehnika skupljanja i o)avljanja muzejskog rada koja se poziva i
oslanja na muzeologiju .od tada se takva definicija muzeologije pojavljuje u
renicima i enciklopedijama/
- poetkom "#3%ih, u 'arizu se osniva 4B<(ov dokumentacijski centar
- 'oljak Pojciech ;luzinski "#3,. o)javljuje rad gde ka&e da je muzejski rad
sa)iranje, uvanje, prorada i konano izlaganje javnosti muzealnih predmeta
- ;luzinski uvrtava muzeologiju me2u pomone nauke poput numizmatike,
heraldike, itd.
- time je osiromaio muzejski pristup* po njegovu miljenju muzeologija ima
izrazito integrativni karakter
"$
- "#3G. L. :eustupn! u knjizi 5(useum and @esearch6 .'rag/ razlikuje i uvodi pojam
opte i specijalne muzeologije:
opa muzeologija preuzima temeljne postavke koje su zajednike svim muzejskim
predmetima i muzejskom radu kao celini
specijalne muzeologije definiu se na principima primene temeljnih naunih
disciplina u prouavanju muzejske gra2e
to je prva sveo)uhvatna pu)likacija o teoriji muzeologije
- "#3#. Z)!nek Z. transk! utvr2uje sistematiku i metodiku muzeologije, delatnost
muzeja, muzealnost .kao onu stranu stvarnosti koju mo&emo upoznati samo u prikazu
odnosa oveka prema stvarnosti/, muzealiju .kao predmet koji nosi o)ile&ja
muzealnosti/, postavlja muzeoloke teorije i stavlja ih u odnos s osnovim zadacima
muzejske delatnosti
- od tada se re muzeologija opet upotre)ljava .muzeologija se prepoznaje kao polje
interesa s identitetom/
- od "#$%. termin muzeologija vraa se u :emaku, a malo kasnije i u 7nglesku
iako termini museum studies i Museumskunde jo uvek vrsto egzistiraju
@. Teore!"$oA"i!e!i9$a =a7a )o' *6+<. 'o 'aa"-
- zapoinje prepoznavanjem muzejskog predmeta kao nosioca kulturne informacije
- ova nova faza razvoja nu&no se povezuje s formiranjem 4B<(Ts 4nternational
Bommittee for (useolog! .4B<?<(/ "#$3.
- "#G,. P. ;luzinski na simpoziju u Aondonu razlikuje stvarnu .real* ona koja se u
tom trenutku referira kao empirijsko-deskriptivna/ od pretpostavljene .postulated* ona
koja e se u )udunosti pojaviti nakon teoretskih diskusija/ muzeologije
- na istom simpoziju 4. (aroevi o)razla&e ideju muzeologije kao dela
informacijske nauke i istovremeno interpretira muzejski predmet kao izvor i nosilac
informacija
- :ova muzeologija pokret koji se "#$%ih zaeo u ?rancuskoj na podlozi ignorisanja
filozofsko-kritikog pristupa muzeologiji .koji je u veini istonoevropskih zemalja
rezultirao marksistikim pristupom/ i nezadovoljstva muzejskom praksom i
prakseolokim pristupom veine zapadnih zemalja
- ideje nove muzeologije su jedan od pravaca filozofsko-kritikog pristupa
muzeolokog razumevanja
- terminologija u ovom razdo)lju pridodaje joj se velika pa&nja* definisanje termina
u upotre)i mo&e pridoneti razvoju teorijske misli* razra2ena terminologija jedna je od
pretpostavki prave nauke
- znaaj ovog razdo)lja je da se muzeologija postupno priznaje kao nauna disciplina
komunikacijske sposo)nosti muzejskih predmeta time se muzeologija dotie
pose)nih odnosa oveka i stvarnosti i na taj nain dovodi u pitanje i vlastiti naziv
"G
M U Z E O G R A 4 I J A I M U Z E J
MUZEOGRA4IJA
- muzeografija opis muzejskog rada ili u irem znaenju naziv za praktinu ili
aplika)ilnu primenu muzeologije
- muzeografija poprima znaenje opisa muzeja i muzejskih poslova
- )avi se pitanjem kako_ .muzeologija zato_/
- definie metode izrade dokumentacije muz. istra&ivanja i delatnosti .arhiviranje i
instaliranje sastava pretra&ivanja i zatite* utvr2ivanje, organizovanje i provo2enje
svih relevantnih praktinih mera zatite predmeta )atine u muzejima i in situ*
ela)oriranje i tehniko provo2enje svih o)lika komunikacije poruka predmeta i
am)ijenata ili celine )atine/
MUZEJ KAO INSTITU5IJA
- muzej je uzrokovao pojavu muzeologije koja se kasnije osamostalila, a muzej joj je
tek jedan o)lik muzeolokog delovanja
- 'eter van (ensch "#G$. u muzeologiju uvodi pojam muzeoloke ustanove .sve one
koje deluju ili mogu delovati na planu zatite )atine i komuniciranju njezinih
vrednosti/
- odvaja pojam muzeja kao institucija .iri/ od pojma muzeja kao ustanove
.u&i pojam/
- muzeologija se )avi muzejem kao institucijom, a muzeografija se )avi
pojedinim ustanovama i njihovim vrstama
- u muzejima se akumuliraju predmeti kulturne i prirodne )atine, a njihov jezik
temelji se na govoru stvari, strukture i o)lika
- raznolikost muzejskog materijala i njegovih oso)ina temeljni je initelj specifinosti
muzeja kao institucije u odnosu na druge muzeoloke ustanove
- institucija muzeja .vieslojnost pojma muzej/:
- kao hram muza donosi duhovnost umetnosti i znanja, edukativnu medijsku
misiju
- riznica oda)ranog i skupljenog )laga
- prostorni okvir s organizmom .oso)lje koje o)avlja muzejske poslove/
DE4INI5IJA
- u najiroj upotre)i je 4B<(ova definicija iz "#$-.
5muzej je neprofitna, stalna ustanova u slu&)i drutva i njegov razvoja i
otvorena javnosti, koja sa)ire, uva, istra&uje, komunicira i izla&e materijalna
svedoanstva oveka i njegove okoline, radi prouavanja, o)razovanja i za)ave6
- ova definicija ukazuje na karakter institucije muzeja, odre2uje njegovu drutvenu
relevantnost, na)raja temeljne muzeoloke funkcije i govori o svrsi koja se time
posti&e
- "#G%e usmerene su prema esencijalistikoj definiciji .)avi se )iti institucije/:
@. . 9ugust "#G,: 5muzej je mesto za sa)iranje, ure2ivanje i zatitu
materijalnih predmeta koji su izazvali neiju pozornost6
"#
9. ;regorova "#G$: 5muzej je ustanova u kojoj se primenjuju i ostvaraju
pose)ni odnosi oveka i stvarnosti6
E(9 "#G-: 5muzej je ustanova koja sa)ire, dokumentira, uva, izla&e i
interpretira materijalna svedoanstva i pridru&ene im informacije u interesu
javne do)ro)iti6
- 'eter van (ensch u disertaciji predla&e ovu definiciju:
5muzej je stalna muzeoloka institucija koja uva z)irke predmeta kao
dokumenata .corporal documents/ i generira znanje o tim dokumentima6
- delovi definicije: uva sa)iranje, zatita, registriranje i dokumentacija predmeta
kao dokumenata razlikuje muzeje od arhiva i knji&nica, pa i )otanikih i zoolokih
vrtova
- muzej je tek jedan od o)lika muzeoloke institucionalne aplikacije
MUZEJSKA USTANOVA
- muzejska ustanova konkretan je o)lik institucije muzeja
- muzej kao ustanova omoguio je nastanak i razvoj muzejske profesije, razvijao je i
unapre2ivao muzejsku tehnologiju, diktirao je naine izgradnje i organizacije
muzejskih zgrada
- muzejska ustanova afirmirsina je u "#. v.
- danas dolazi do raznolikih integracijskih procesa razra2uju se mre&e muzeja i
muzejski sastavi kojima se pokuava usmeriti razvoj, dinamika i gustoa pojedinih
muzejskih ustanova na odre2enom podruju
*. K/a"i=i$acija m&7eja
- javlja se s pojavom savremene muzejske ustanove
- olakava grupisanje i usmerivanje muzejskog materijala, mo&e pridoneti )oljoj
organizaciji )rige i zatite muzejskih predmeta
- '. van (ensch - temeljna parametra za utvr2ivanje kriterijuma za podelu muzeja:
muzejski predmet
muzeoloke funkcije
muzeoloka ustanova
drutvo
4. kriterijum prema vrsti predmeta najprimerenije o)radio '. van (ensch koji
predla&e ovu klasifikaciju:
9/ multidisciplinarni .opi, enciklopedijski/ muzeji
E/ specijalizovani muzeji
". interdisciplinarni muzeji
+. umetniki muzeji i muzeji primenjenih umetnosti
,. arheoloki i istorijski muzeji
-. etnografski muzeji i muzeji kulturne antropologije
0. prirodnjaki muzeji i muzeji fizike antropologije
3. muzeji nauke i tehnologije
- jedini mogui nedostatak ove klasifikacije je u prenaglaenoj diferencijaciji
izme2u multi- i interdisciplinarnih muzeja .odnosi me2u predmetima/
- interdisciplinarni muzeji udru&uju razliite vrste predmeta u smislenu celinu
+%
- multidisciplinarni muzeji sastavljeni su od z)irki koje se individualno mogu
klasifikovati kao specijalizirani muzeji
44. kriterijum prema muzeolokim funkcijama svodi se na funkcije zatite i
prezentacije, a funkcija izuavanja gotovo se i ne spominje kao kriterijum
- ovaj kriterijum nije podesan za sprovo2enje konzistentne klasifikacije
- A. Eenoist u o)licima naina komuniciranja s pu)likom vidi mogunost tipoloke
razrade:
". muzej salon elitistiki pristup, tipian za ?rancusku i 4taliju
+. muzej klu) aktivni demokratski pristup, 9=
,. muzej kola edukacijski pristup, @usija
-. muzej la)oratorija za istra&ivanje
0. muzej atrakcija okrenut pu)lici
444. organizacijska struktura muzeja podesna za klasifikaciju jer ukljuuje mnoge
komponente po kojima se muzeji me2uso)no mogu razlikovati .smetaj, teritorija,
vlasnitvo, upravljanje muzejem.../
prema smetaju zavisan o prostoru u kojem se nalazi:
". muzeji u izgra2enim muzejskim zgradama
+. muzeji u adaptiranim istorijskim zgradama
,. muzeji u autentinim istorijskim prostorima
-. muzeji na otvorenom
0. muzeji u prirodi .granie s paramuzejima* pramuzeji specijalizirane ustanove
koje o)avljaju neku od muzeolokih aktivnosti, nisu muzeji, a u dodiru su s
javnosti/
' van. (ensch povezuje kriterijum teritorija i kriterijum upravljanja
muzejem:
". privatni muzeji i nezavisni muzeji
+. dr&avni muzeji mogu se razvrstati na:
a. nacionalne muzeje
). regionalne muzeje
c. gradske muzeje
d. zaviajne muzeje
,. muzeji kulturnih ili o)razovnih institucija
-. muzeji institucije koji nemaju kulturni predznak .muzeji fa)rika, drutava i
udru&enja/
48. prema kriterijumu komunikacije s pu)likom:
otvoreni i zatvoreni muzeji .topli i hladni/
muzeji za normalnu populaciju
muzeji za decu
muzeji za uenike i studente
muzeji za hendikepirane
muzeji identiteta .za odre2ene nacionalne i socijalne
grupe/
- klasifikacije imaju cilj ure2ivanja podruja muzejske delatnosti, olakavanja
pregleda i )oljeg snala&enja u tom podruju
8. Mre?a m&7eja i ma!i9o"!
+"
- mre&a muzeja je model strukturiranja muzejske delatnosti na podruju neke dr&ave
ili administrativne jedinice, s ciljem odgovarajue pokrivenosti podruja
kvalifikovanim muzejskim ustanovama
- u mre&i muzeja oitava se potovanje specifinosti muzeja, vertikalna hijerarhija po
strunosti, horizontalna povezanost prema teritoriji i takav raspored prateih funkcija
.zatita i dokumentacija/ koji e )iti najdelotvorniji
- mre&a muzeja mora )iti dinamina tako da propisuje okvire unutar kojih se u
definisanim vremenskim razmacima verifikuje delatnost i status pojedninih muzejskih
ustanova
- registar muzejskih ustanova temeljni dokument kojim se utvr2uje status, rang i
delokrug rada pojedine muzejske ustanove, kao i podruje matinosti
matinost je organizovani o)lik delovanja koji osigurava jedinstvenost pristupa
strunom i naunom muezejskom radu i o)avljanju muzeolokih funkcija, vertikalnu
povezanost ustanova vieg i ni&eg statusa kroz definisanu hijerarhinost,
organizovanu saradnju me2u njima, strunu pomo i nadzor nad radom muzejskih
ustanova
matinost se ostvaruje u , o)lika me2uso)ne povezanosti muz. ustanova:
". 87@D419A:9 '<87Z9:<D ostvaruje se me2u specijalnim muzejima,
stalnim izlo&)ama ili z)irkama
+. ><@4Z<:D9A:9 '<87Z9:<D povezivanje prvenstveno opih muzeja radi
odgovarajueg pokrivanja terena i podstie razvijanje integrativnih procesa me2u
muzejima i z)irkama specijalnog tipa
- ova povezanost tre)ala )i se ostvarivati preko zajednice muzeja na stepenu
grada, regije ili dr&ave
,. (@7`:9 '<87Z9:<D integrie horizontalnu i vertikalnu povezanost muz.
ustanova i unutar nje osigurava funkcionisanje delatnosti od zajednikog interesa kao
to su: - informacijsko-dokumentacijska delatnost
- konzervatorsko-restauratorska delatnost
- istra&ivalaka muzeoloka delatnost
- organizacijska, zakonodavna i integrativna delatnost
u praksi )i se ostvarivala formiranjem strunog muzejskog centra ili direkcije za
muzeje koji )i )ili matini za navedene delatnosti
:. Or.ai7acija
- muzejska ustanova mora zadovoljavati temeljne muzeoloke parametre: zatitu,
istra&ivanje i komunikaciju - da )i zadovoljila te parametre, svaka muz. ustanova
tre)a imati muzejski z)irni fond .muzejska zgrada/, mora )iti struno ekipirana i mora
imati prostor s odgovarajuom opremom
- organizacija muz. ustanove oitava se u , o)lika:
organizovanje muzejske gra2e po z)irkama
organizovanje funkcionisanja muzeja rasporedom strunog oso)lja po
organizacijskim jedinicama
organizovanje prostora muzeja
ova , o)lika me2uso)no su povezana, utiu jedni na drruge i ne mo&emo ih
strogo odvojiti
++
T E O R I J A M U Z E O L O G I J E
- temeljni sadr&aji muzeologije su )atina, smisleni odnos oveka prema )atini i
uloga )atine u &ivotu oveka
MUZEOLOGIJA
DE4INI5IJA
- do danas ne postoji konsenzus o definiciji muzeologije
- Z)!nek transk! je "#G#. utvrdio , temeljna kriterijuma po kojima je muzeologija
nuana disciplina:
". istorijat
+. unutranja logika naunog znanja najpresudniji kriterijum, transk!
kriterijum pro)lematizuje s 0 pitanja:
a. pose)ni predmet znanja
). nauni jezik
c. metode
d. vlastiti nauni stavovi
e. mogunost ukljuivanja u postojei sastav nauka
,. o)jektivna drutvena potre)a
- "#G,. P. ;luzinski je uoio dvoslojnost muzeologije:
aoekivana muzeologija )avi se odnosom oveka i stvarnosti
astvarna muzeologija )avi se praktinim muzejskim pro)lemima koji se
odnose na funkcionisanje institucije
- definicija '. van (enscha iz "#G#.
muzeologija je nauka koja se )avi istra&ivanjem selekcije, odr&avanja i javnog
pristupa materijalnim oitovanjima kulture i prirode koja se uvaju u institucijama
.uglavnom muzejima/ u cilju istra&ivanja, odgoja i rekreacije
muzeologija je deo informacijskih naunih disciplina koji se )avi izuavanjem
identifikacije, zatite i komuniciranja muzealnosti materijalnih svedoanstava kulure i
prirode .prvenstveno muzealija/ radi zatite ljudske )atine i interpretacije i prenosa
njenih poruka, kao i o)licima organizovanog i institucionalizovanog ljudskog
delovanja .uglavnom muzejima/ za postizanje navedenih ciljeva
MUZEALNOST
- po transkom muzealnost je osnovna oso)ina muzejskog predmeta .muzealnost je
ona strana stvarnosti koju mo&emo upoznati samo u prikazu odnosa oveka prema
stvarnosti/
muzealnost je oso)ina predmeta da u jednoj realnosti )ude dokumentom neke
druge realnosti, da u sadanjosti )ude dokumentom prolosti, da u muzeju )ude
dokumentom nekog drugog prostornog odnosa
- materijal i o)lik nositelji su muzealnosti
- muzejski predmet je u muzeju nosilac muzealnosti stoga ga transk! naziva
muzealijom
+,
u muzealnoj realnosti u koju je prenesen dokumentuje onu realnost iz koje je
izdvojen
- predmet mo&e )iti dokument prostora, vremena ili drutva .sinhrono, anasinhrono i u
kom)inacijama/
- 8. chu)ertova formulisala je odre2ivanje stupnja muzealnosti:
". primarno vrednovanje predmet podesan i za dalje analize
+. prepoznavanje otkriva se znaenje predmeta za pojedinu
komplementarnu naunu disciplinu
,. sekundarno vrednovanje stvarno se odre2uje muzealnost
predmeta
- in muzealizacije poetak je spasa od za)orava jedna od primarnih zadataka
muzeja na zatiti kulturne i prirodne )atine
- muzejska realnost:
1<:1@7D:9 ako se predmet dislocira iz svoje
zateene stvarnosti i prenosi u drugu, u muzeju izolovanu i stvorenu realnost
9'D@91D:9 ako predmet ostaje u svojoj fizikoj
realnosti in situ i u njoj preuzima funkciju nositelja muzealnosti
KULTURNI IDENTITET KAO SASTAVNI DEO MUZEALNOSTI
- odnosi izme2u muzeologije, muzealnosti i identiteta
- identitet oznaava potpuno podudaranje materijalnog i duhovnog na vie drutvenih
stupnjeva sa svrhom da se materijalnim odredi duhovna dimenzija
- raspon identiteta u vremenu, prostoru i drutvu:
vreme: prolost, sadanjost, )udunost, trajnost, trenutnost, ponavljanje,
uestalost
prostor: mikroprostor, makroprostor, prirodni, kulturni, ur)ani,
ruralni...
drutvo: socijalni, nacionalni, javni ili privatni prostor* pojedinac,
grupa, nacija, klasa, religija, oveanstvo...
- uvanjem i prezentovanjem )atine mo&e se znatno delotvornije iskazivati ili
potvr2ivati kulturni, prirodni, nacionalni ili neki drugi identitet
- predmeti i celine kulturne )atine sadr&e oso)ine pomou kojih se mo&e izraziti neki
od moguih identiteta
- identiteti nikad u praksi nisu jednoznani ili iskljuivi
- muzeologija izuava identitete kao deo muzealnosti i istra&uje me2uzavisnost
oso)ina predmeta kulturne )atine i muzealija koje pridonose odre2ivanju identiteta
(REDMET MUZEOLOGIJE
predmet muzeologije je izuavanje oso)ina predmeta ili sklopova kulturne )atine
koji mogu organizovano i usmereno prenositi poruke oveka oveku ili drutvu, iz
vremena u vreme, u okviru razliitih konteksta .primarnih, arheolokih ili
muzeolokih/
MUZEJSKI (REDMETB(REDMET BACTINE
+-
muzejski predmet je predmet )atine koji je izdvojen iz svoje realnosti da )i u
novoj muzejskoj stvarnosti u koju je prenesen )io dokumentom stvarnosti iz koje je
izdvojen
- predmet )atine je realni predmet koji svojim materijalom i o)likom dokumentuje
realnost u kojoj je nastao, u kojoj je &ivio i s kojom je uao u sadanjost
- muzejski predmetJpredmet )atine kao idealna spona izne2u muzeologije i temeljnih
naunih disciplina
IZVOR, NOSITELJ I (RENOSNIK IN4ORMA5IJA
- muzejski predmet, a i svaki predmet )atine, apsolutni je izvor i nekonvencionalni
nositelj informacija
- proces emitovanja informacija u dijalogu s predmetom )atine nikad ne zavrava
novi senzi)iliteti, novi ljudi, novi kontekst, odnosno nove okolnosti pod kojima se
pristupa dijalogu s predmetom )atine dovee do otkrivanja i registrovanja nove
koliine informacija
- predmet )atine otkriva nam i svoju istoriju
- ako je muzej kao kolekcija muzejskih predmeta ujedno i skladite )ezgraninih
riznica takvih informacija, tada )i se moglo rei da su muzeji definisani informacijski
sistemi, a mnogo slo&eniji su i sklopovi predmeta )atine koji &ive u realnom svetu
- dvojnost pristupa predmetu kao izvoru informacija i mediju .sredstvu/ za prenos
informacija zapazio je 'eter van (ensch on ova dva sloja pristupa smatra )itnim u
integrisanoj metodologiji analize artefakta
proces neprekidnog stvaranja novih informacija ili akumulacije informacija
ima i protivte&u, a to je emitovanje informacija
- emitovanje se izra&ava na vie naina:
bdirektan dijalog korisnika s predmetom neposredni kontakt .s vremenom se
sve vie ograniava da )i se to du&e sauvala fizika celovitost predmeta
bpublikovanje rezultata istra&ivanja ili distri)uiranje poznatih podataka i
informacija posredstvom nekih od konvencionalnih medija
bizlaganje tu predmet )atine postaje istovremeno izvor i medij za prenos
informacija
IZVOR ZNANJA
- muzejskog predmet kao izvor informacija i muzejski predmet kao izvor znanja
- znanje je temelj znanosti, ono je fizika supstancija organizovana tako da sadr&i
vest, razultat naunoistra&ivalakog rada
- znanje je ono to je oznaeno ili za)ele&eno
- oso)ine po kojima predmet mo&e iskazati svoj kvalitet su: materijal, tehnologija
.izrade i o)rade/, izgled i o)lik, socijalna funkcija, upotre)na vrednost
- znaenje koje predmet stie tokom svog &ivota .od nastanka do prenoenja u
muzejski realitet/ je ono muzeoloko znaenje po kome takav predmet postaje i
izvorom znanja .usto to je i izvor informacija/
- muzejski predmet je sam po se)i primarni dokument stvarnosti, a sekundarna
dokumentacija je )aza znanja koja izvire iz muz. predmeta te postoje
+0



- uloga muzeja u identifikaciji muzejskog predmeta kao izvora znanja muzeologija
tre)a razvijati identifikaciju informacija i razluivanje kulturnih od naunih
informacija* tre)a se )aviti stimulacijom primene konteksta u nastajanju znanja
.stvaranjem pose)nih kontekstualnih iJili simuliranih situacija/* u manifestacije koje
su tipine za muzeje, muzeologiju i zatitu )atine tre)a se pokuati ugraditi
dostignua koja mogu )iti od koristi za )olje razumijevanje onog to se mo&e dogoditi
u muzeju
- muzeologija i muzeoloko znanje je afirmacija naina kontekstualiziranja temeljnog
ljudskog znanja kako )i ono .posredstvom predmeta )atine kao nositelja informacije/
)ilo komunicirano ljudskim generacijama

+3