Sie sind auf Seite 1von 266

r AACHVlK

3EMA.lbCKOr

MY3EJA

Y

CAPAJEBY

BULLETIN

DU

MUSEE

DE

LA

REPUBLIQUE

POPULAIRE

DE

BOSNIE

 

ET

HERZEGOVINE A SARAJEVO

 

HOBA CEPYljA -

CBECKA -

1957 -

XII

-

SERIE NOUVELLE

TOME

V1CTOPvkJA

HISTOIRE

v1

ET ETHNOGRAPHIE

PE):(AKIJ;J1JA

.JJ;HMV1TPV1JE CEPrEJEBCKV1, HaY'-lHJ1 CUpa,l\HI1K MAPKO BEro , HaY'-lH.J1 cap a,AHI1K

.JJ;p AJIOJ3

IJ;BETKO 'B. no IlO B V1'n, KYCTOC

BEHAIJ;, HaY'-l:UI capu,l\HI1K

.JJ;p AJIOJ3

O,ArOBOpHJ1 ype,l\HHK:

BEHAIJ;, HaY'-lHJ1 Cajp,u,l\HJ1K

lliTaMnapCKJ1 3aBO,l\

»BeceJlJ1H M acJlewa«,

CapajeBo -

1957

TI1PA)K 750

IIPI1MJEPAKA

Tex I-lJ1"I1U1 ype.!\:HI1K: JY JIMJ AHA CYIIlHMK JIeKTop : BOJMH )J;PAMYIIlJ1'B.

IIpeBo,!I. cPparU.\ycKor

IIpeBO<,!I. fheMa'lKOr TeKCTa:

re KCTa:

MOPJ1CETA BErM'B.

MOPCKOJ

XAHEJIA

CAAP)KAJ

SOMMAIRE

I

NOVI

NAUCNI

PRIl.OZI

-

NOUVELLES

CONTRIBUTIONS

SCIENTIFIQUES

Zorislava Culić Na'I'odna nošnja

u Posa:Vini,

II

-

Les costumes regionaux

daJns la

Posavina, II

5-

16

D;BeTKO

D.

IIonoBHh.

JIoH'lapc'l1BO BoeHe ~I XeplIeI'OBM:He, II -

La poterie en Bosnie -

~ywaH ~PJb3.'1a

MYTa!IT'U1je

Y MpKolbYlli

MHpooJJ3B

~pamlGlh.

rpa,'lY

-

Muta;pčitia in Mrkonjić-Grad

He!"zego ' vine, II

17- 46

47- 67

Y!3p.a.n.a

»60caHCK);1.x«

MJlHHDB3

 

:la

K,aePY

 

-

La

fabrication

 

des

moulins

a cafe

bOSil1iaques

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

69- 85

. . . . . . . . . . 69- 85 IIpC'l'efbe H3 3O);1'[:lKe ErnorpaePcKor

IIpC'l'efbe H3 3O);1'[:lKe ErnorpaePcKor o.n,eJhefba 3eMMbCKor MY3eja - de la collection du depaJl:tement €thnographique du Musee National

 

Les

bagues

87- 95

Dl' Hajrudin Curić

 

Posljednji livanjski kapetan

Der letzte Kapetan

von

,

Livno Ibrahim

Rade Uhlik

Beg

II.

Ibrahim-beg II Fiirdu.s - .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Firdus

.

97-131

 

O

denOIminacijama

kod

Cigana

-

Volker­

und

Ortsn,amen

bei

den

Zigeunern

133-153

Spiro Kulišić

II CLANCI I RASPRAVE -

ARTICLES ET TRAITf:S

Arhaično bratstvo

u

Crnoj

 

Goo:i

 

i

Hercegovini

 

Le

clan archai:que au

 

Mon­

tenegro et en Herzegovine

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

155---177

~p MHJJ.eHKO C. <l>wrHIlosHh

 

'B.11JUIMH

11

hmIH:Maj;:oC'IlBO

 

y

Hal

lll1dVI

 

3€MJhll.Ma AO Qpe~He XIX BeKa - Teppiche

.

.

.

.

.

.

,

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

 

und

Teppichwwkerei

in

Gebieten

des heutigen Jugos1aviens bis ZLU' Mitte des

19.

Jahrhunderts

Dr Gregor Cremošnik

 

.

.

.

.

.

.

.

179-194

OI'ig~nal lpovelje Kulina ban.a - Das Original der Ul'kunde des Ban Kulin aus dem J. 1189

195-213

l'"

4

 

III

PRIKAZI

I

BILJESKE

-

CRITIQUES ET NOTES

 

Muzeologija, IV

(Cv . D.

 

P

o P o v i ć)

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

215 -

217

Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knj. XVI, Be

o grad

195 3 (Z.

e u l i

 

.

218-219

Arh. Đorđ e

P

e t r

o v i

 

Narodna

arhitektura -

 

doksati

i čardaci (Lj. B e l j k il ii j ć)

219-220

Prilozi

za

orijentalnu

filologiju

i

istoriju

jugoslovenskih naroda

pod

turskom

 

vla­

davinom,

I-V,

Sarajevo,

1950-1954/55

godine

(I.

R i z va n b e g o v i ć)

 

220-223

 

IV IZVJESTAJI

O

RADU -

COMPTES

RENDUS

 

Etnografsko

odjeljenje

 

225

Istorlls'ko odjeljenje

 

22G

Pedagoški

otsjek

226

B iblLo teka

 

228

ZORISLAV A

ČULIt

I Novi naučni prilozi

Narodna nošnja II Posavini

II

Ovoga puta osvrnućemo

se

na

nošnj u

Hrvata

s

leve

strane

reke

Bosne,

odn.

oko Doboja,

Tes<liĆla, Dervente,

Bos. Broda

i

Bos.

Šamca.

 

r

ova

nošnja

je po svom tipu izrazito

posavska,

 

ali

u

svakom

od

ovih

krajeva

ima

izvesnih

razlika,

po

kojima

se

odmah

može

poznati odakle je.

Kao što se na desnoj strani Bosne narod izmedu sebe deli na Gornjake i prave Posavce ' ), tako se na ovoj, levoj strani razlikuju Brde ili Brđaci i pravi Posavci, tj. ravna Posavina, kako je nazivaju Brđaci. Prvi deo obuhvata kraj oko Doboja i Te­ slića, sve do Dervente, do·k je kraj od Dervente do Bos. Broda i Šamca ravna Posavina (v. kartu). I Brđaci i pravi Posavci su pretežno Hrvati, a zatim Srbi. Nošnja Hrvata Brđaka jasno se ,razlikuje od one u pravih Posavaca po svom spoljašnjem izgledu, d'ok u termi­ nologiji ima dosta zajedničkih naziva za pojedine delove. Interesantno je i to da se hrvat­ ska nošnja u celom ovom kraju sačuvala i čuva se sa malim izmenama još i danas. r ovde je slučaj kao i u drugim našim krajevima da se nošnja kod muškaraca sasvim izgubila i da su žene te koje j oš održavaj Ll starinoiki način oblačenja.

Kod

Srba se u ovom kraj u pored muške izgubila i ženska, a ono što se danas nosi ne liči uopšte na starinsku nošnju. Nošnja Hrvata u celom ovom kraju je u osnovi isti tip kao i na desnoj strani Bosne'), ali sa izvesnim elementima koj.i je odvajaju kao posebnu varijantu. Ti su elementi vidljivi naročito na muškim i ženskim košuljama, gaćama, peškirima . Pored raznovrsno tkanog platna za košulje, gaće i peškire, karakteristično je ovde »jumače­ nje« pamukom i svilom, tj. vez raznim bojama izveden tehnikom »na dasku«. Ovaj način tkanja poznat je bio i na desnoj strani Bosne, ali se izgubio, dok ovde živi u

velikoj meri i danas, naročito oko Dervente, dajući nošnji skoro lokalni karakter. Na

srpskoj nošnji danas nema

oko Dervente i Bos. Broda, i kod Srba i Hrvata je karakteristično bojenje košulja i gaća u plavilu za rublje iIi u zelenoj galic i, tako da košulje imaju prilično plavu ili zelenkastu boju. Danas se ovaj način bojenja zadržao samo u hrvatskoj nošnji. Jedna od razlika je takođe i povezivanje udatih žena (nošnja na glavi) na levoj i desnoj strani reke Bosne. •

kod

žena . Žene Brđana ne boje košulje u plavo, nemaju »jumačenja« na njima. Udate žene

nose

»krpe « u vidu GJ e škira. Karakteristično je da Brđank e devojke ne nose pregače, već ih

Posavke (oko Dervente i Bos. Broda) prebacuju

Dok

je

takav

slučaj kod

hrvatske

nošnje,

u

srpskoj

nošnji je drugačije.

uopšte jumačenja. Pored toga, u ovom delu Bosne, posebno

U

na

nošnji

glavi

Brđana i 'pravih

četvrtaste marame,

Posavaca

dok

ima

također izvesnih

razlika,

i

to

opet

1)

z.

e

II

l

i ć:

Narodna

no š n j a

II

Pos a vini -

I , GZM,

1956

god . , str.

71.

e)

Z.

II

l

i

Narodna

nošnja II Posavini -

I,

GZM, 1956 god., str. 71.

6

Zorislava Cu1ić

nose samo udate žene, dok ih u Posavini nose i dev<>jke i udate žene. U muškoj nošnji razlike su manje. Materijal za izradu nošnje u ovom kraju isti je kao i na desnoj strani Bosne'). Zene i danas za izradu svoje nošnje upotrebljavaju lan, kono-plju, vunu i pamuk, ali

kupuju

i fabrički materijal:

platno, štof,

svilu,

»cic«

i

sl.

Nošnja

Brđana

 

Naziv

»Brđaci« zajednički je i za Hrvate i za Srbe

koji

žive

oko

Tesilća i

Do­

boja

(sela:

Makljenovac,

Alibegovci,

Sivša,

Ularice,

Putnikovo

Brdo,

Vila, Komušine,

Bardaci,

Barići, sve do

ogranaka

planine

Borje

jugozapadno

od

Teslića). Na sjeveru

se ovaj

kraj proteže sve do Komarica, odakle počinje ravna

Posavina,

fl

u

njoj

i drugi

LEGENDA: / / / NOŠNJA BR.DAKA ~ NOŠNJII PRAVIH POSAVACA
LEGENDA:
/
/
/
NOŠNJA BR.DAKA
~
NOŠNJII PRAVIH POSAVACA

tip nošnje. Srbi naseljavaju VIse zapadni deo ovoga kraja, uz reku Ukrinu. Ima i me­ šanih sela, tako da se ne može povući stroga granica izmedu srpskih i hrvatskih sela. Srbi i Hrvati ne stupaju u međusobno krvno srodstvo, a ako toga i ima, to su retki slučajevi. Ako se, naprimer, srpska devojka uda za Hrvata, ona ne ostavlja svoju

") Nav . delo,

str. 72.

 

Na rodna nošnja u

Posavini

 

7

nosn]u.

Ovi,

veoma

retki slučajevi, mogu

se sresti u mešanim selima, i na desnoj. strani

Bosne').

Nošnja

»Brdaka«

deluje

skromnije,

može

se

reći siromasnl]e

od

one

iz

ravne

Posavine. Na

njoj

n ema

tako

mnogo

veza,

a

i

sami delovi,

naročito košulje i

»krIPe«

za glavu, manjih su dimenzija od posavskih.

Mada su

s e

mnogi delovi starinske

nošnje

i ovde

već izgubili (opanci, šarene

ča

rape, vezene maram e ), osnovni delovi se i danas no se, tako da j e nošnja sačuvala svoje glavno obeležje. Ovo je slučaj samo sa ženskom nošnjom, jer se muška u ovom kraju rano izgubila- i svi se muškarci nose kao tl gradu.

razlike.

Ženska

nošnja.

U

nošnji starijih

i mlađih žena

i

devojaka

nema

velike

Osnovni

delovi su

skoro

isti,

samo

su

kod

mlađih bogatije

ukrašeni

vezom

i svetlijih

su boja.

Sve žene

nose

do

tela košulju, istoga kroja kao što su i sve posavske, tj. bogato

nabrane oko vrata i u struku pozadi. Košulja za svaki dan kroji se od samoga lana

ili konoplje ; zovu je »ravnica« ili »prejna« košulja.

reljefnim

Pomešani lan i pamuk

takođe tkaju i

košulja

onda

dobija

ime

prema

šarama

izvedenim

u

tkanju :

pr ejna

košulja,

strikulja.

Od čistog pak

pamuka takođe

ima

raznih

naziva:

pamučna šarulja,

strikulja,

uzvodna,

kutmijača (sa

šarama

»na ku­

tij e« ), posemača (na

žar «

Po

Glavna karakteristika ovih košulja bila je ranije »kita« ili »ruža « od raznoboj­ nog p a muka, prišivena na prsa, pri dnu razreza košulje (T. I , sl. 3). Danas se ove kite

na košuljama r etko nose. Oko vrata, odn. jačice na košulji, našije se »riš « od čipke ili platna, zvo »riza «. Danas se košulje šiju na mašini. Za n}ih se uzima i kupovno platno,

uzdužne prug e zv o strike) . Pri dnu košulje izradi se vez zvo »kri­

u

rubu

vidu pruge

košulje

oko

cele

košulje,

ili

se

pak

našije kupovna vrpca zvo »mostrica'<.

našij e

se čipka, rukom rađena.

pored domaćeg, koje

j e ipak

j oš

u

upotrebi.

Gać.e nisu

ovde žene

nosile stalno,

već povremeno.

Kad

žena

ima

»svoje

vreme «

pravila je od s taroga komada platna, obično od ,košulje, tzv. »podvezu «. Danas nose kupovne

do ko­

lena, bez rukava. Ranije je bio vezen crvenim gajtanom i paricama po ivici, dok je da­

nas bez ikakvog veza.

tamn ijih boja, sa zupčastim šarama. De­

voj ke

pred. Tkanicu s astave

pasa, i to tako da jednaki krajevi padaju na­

spreda iglom , a onda samo »pripnu « krajeve koji vise, za pojas,

gaće.

Preko

košulje

oblači se zubun

Nose

ga

i

ZVo »benuk« , od crnog

devojke (Sl.

l).

valjanog sukna , dug

Ž€ne i

Oko pasa

tkanicu

opaše se uska

samo

jednom

tkanica od vune

omotaju

oko

tako

da neomotani d e o tkanice visi SIpred a. (T . I , sl. l) . To je tzv. tkanica »s kraj evima «.

Nosi

se ovde

od

starin a tako. Devojke

nose

ovako

tkanicu,

jer ne nose pregaču. Udate

žene

pak

opašu

celu

tkanicu

oko

sebe,

a

zatim pregaču. Pregača se tka

dijagonalno,

kao

okolo. Za starije žene tka se

srmom;

da

»S?rmanka «_ Pre

i

sve

to

posavske ,pregače, »na

je

dugim re sama una­ protkivaju

I svetskog rata pregača se nosila tako da je padala s pre­

»prosta « pregača,

kock e« ,

od

raznobojne

a

mlade

vune,

za

sa

sebe

p.regaču

celom svojom dužinom (T. I , sl. 2), a rese su visile skoro do zemlje. Međutim, docnij e

ulazi

u

običaj da se jedna, obično

desna strana malo podigne i »pripne « za pojas,. tako

da pregača u

tom slučaju pada

koso

i

njen

levi

donji

ugao

dođe na

sredinu.

To

je

ustvari

isti

način nošenja

pregače, kao

i

u

pravih

Pos avki

na

desnoj

strani Bosne").

Otskora

su

žene

počele podizati

pregaču s

oba kraja sa strane, pa kraj eve zadenu za

pojas, tako da se

na

trbuhu

napravi kao

neka

vrsta džepa,

u k aji stavljaju maramicu

l

razn e s .itnic s

(T .

1,

S l .

4

Na

noge

su

se

od

jednom iglom , tj.

kraće.

tamnije

vune , sa

»na

ranij e

obuvale

čarape zvo

»crveni cvjetaši«,

od

stilizovanim

cvetnim

šarama.

Gornji

deo

ovih

crvene

i

»mrki«

je

čarapa pleten

popl e t« . Danas se nose

čarape od

čiste bele

vune,

bez

šara,

0) U selu Bij>eloj k od Brčkog (mešan o se lo) n a išLa sam na mešani br ak Pave Gluv akovića,

Hrva ta,

j e

žena

Gospa , Srp k in j a , n o·s il a

i dalje

s voju

nošnju

(Vidi

u

nav.

delu ,

T alb.

VIII, sl.

5) . 6) Nav . delo, ta bla VI,

sl.

1

i 3;- t:abla

VII , sl.

3,

8

Zorislava Čulić

Opanci su bili »l'utavci« od sirove teleće ili goveđe kože, s neostruganom dlakom. Docnije nose se od »učinjane« kože, zatvoreni, crne boje, a rade ih majstori u selu.

Nose se i danas. Poznati su majstori braća Mijo i Franjo Pr_anjić (hrvatskom). Zene danas nose većinom cipele.

uMakljenovcu

N o š n j a

n a

g l a v i.

Glavna

razlika u nošnji na glavi udatih

žena id evojaka

bila je u načinu češljanja i

razdeljka sa s trane i

one

kose

koja

visi

oplete

na

nošenja

jednu pletenicu

marame.

ove

od

odvoji

dok

pletenice prebace se

Devojka

te kose,

leđima. Obe

kosu

drugu

dva

pletenicu oplete od

strani,

na

te menu

na

desnoj

sa

i uviju

u

dva

ili

više

redova ,

prema

tome

koli!ka

je

dužina

kose.

Ovako očešljana devojka je

nosila na

glavi

»krpicu «,

istu

kao

i

u

drugim

krajevima

Posavine "),

samo

je

»ruža "

od

svile

bila

na

čelu manja.

Ovo

je

devojka

nosila

samo

kad stigne za

udaju,

a

dok

ne

stigne,

stavljala

je

na

glavu

crveni

fesić. I

»krpica «

i

fesić izobičajeni su bili još

pre

II

sv e tskog

rata.

Danas

Se

nose

maram e

od

belog

platna,

sa

dugim

resama

po

ivici.

Marama

se

obično zaveže

pozadi

ispod

onog

kraja

koji

»šnalama« i veštačkim cvetavima, koje prave same

materije,

se

visi

u

dve

na

leđima. Spreda

je

crvene.

Zimi

puštene

dosta

zabačena na

vezuje

bi pala, pričvrsti se raznobojne

pod bradom. Kosa za maramu oplete

teme,

i

da

ne

devajke

na

od

sredini.

plastične

najviše

se marama

pletenice,

niz leđa, sa

razdeljkom

najviše se marama pletenice, niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­

!

najviše se marama pletenice, niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­
najviše se marama pletenice, niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­
najviše se marama pletenice, niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­

jr------.-- . -

- - -

niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­ Sl. l Sl. 2

--­

niz leđa, sa razdeljkom ! jr------.-- . - - - - --­ Sl. l Sl. 2

Sl.

l

Sl.

2

Sl.

3

ta.kođe, opletu dv e pletenice i na njihovim k:ra­

jevima upletu »kosnjaču« od platna, oblikn tanje koba sice. Sve se to potom omota oko

glave tako, da kosnjača dođe na teme i čini kotur oko glave. Preko toga se stavlja bela pamučna »okruga « (marama), nakićena na tri ugla kiticama od raznobojnog pa­

muka i malo vezom. Okruga

deo stavi se na teme, zaveže pozadi ispod onog kraja na leđima, i to više na desnu

stranu. Onaj kraj na leđima može se prebaciti preko glave na desnu stranu, tako da

kitice padaju pored uha (T.

dok se kod starijih sretne i sa kosnjačom.

Udate

žene

dele

kosu

po

I,

se

sl.

sredini

savije

malo samo na

onom uglu bez kitice i veza i

taj

3). Danas

žene nose okrug u bez »kosnjače«, i to

mlađe,

Zimi

su

i

žene

i

d evajke

oblačile preko svega

g u n j

od crnog valjanog

sukna,

bez ikaikvog

veza,

dug

kao

i

»benuk«

(T.

I,

sl.

2

i

sl.

2).

Danas mlađe žene nose kratke

kapute

kao

i

muški,

dok

starije

provode

zimu još u gunju.

B) Nav.

delo,

str.

76

i

81.

Na:[1()dna nošnj a

Ll

Posav ini

g

»bobaka «

žena

»fuši«, tj.

:;tarijih

ljudi.

Košulja za svaki dan je od običnog konopljanog, lanenog ili meša nog platna. tkanog u »dva nita «, tzv. mel e z. Nabrana je sitnim »rozama« (naborima) samo oko vrata. Jaka i »prsaluk« bili su ranije vezeni »nafezom« (pamukom) u boji, a otpre tridese t godina ukrašavaju ih bopcima u boji. Na prsaluku su takođe bile kitice (ruže) od raznobojnog pamuka, kao i na žen kim kOŠUljama. Košulja je duga do 'kolena i po dnu ima »kerice « od belog konca . Rukavi su široki ili sa »zašaknicom« (»nian~etom«)~ P o rubu rukava su takođe ke.rice. Jaka, vezena, ima po ['ubu naš ivenu č1ipku, .ranije ra­ đenu rukom, a otp f' e dvadeset godina kup o v nu, zvo mreža. Praznična ko š ulja je od

pamučnog platna.

po

dnu

(T.

(perli),

Nakit

raznih

kad

d evojaka

igala,

i

že na

sastoji

se

uglavnom

iz

nizova

i

nizov e

raznobojnih

dukata.

veštačkog cveća; bo g a t e su

ne

nosi

no s ile

K a d.

s~

je u žalosti,

kod

nikakav nakit, ne »gizda se «, odn. »nema kltn]e«.

se

održala

do

danas,

i

to

samo

kod

obliku.

Muška nošnja

Brđana slabo

Nisu se sačuvali svi delovi,

već samo osnovni , i to u izmenjenom

Gaće su od istog platna kao

»okerane «. Le ti se

II,

sl.

1).

i košulja.

Imaju

mali

tur

i

duge

košulja

uske

dade

nogavice,

preko

nosi obično samo košulja

i gaće, i to

gaća

Mu ška

tkanica

je

šira

od

že nske;

i

ona

je

od

raznobojne

vune.

Praznične tka­

nice imaju na oba kraja kićanke od vune II boji. Njih ne zna da izrađuje svaka žena u

selu, već samo poneka . Preko tkanice opasuje se obično kožni kajiš sa »pavticom«

(predicom)

od metala.

I

muškarci,

je

samo

ovaj

Benuk

kao

i žene,

(doseže

je

nose

do

preko

struka),

kod

košulje

»benuk«

od

crnog

ukrasa

valjanog

(sl.

sukna.

ože ­

Njihov

;1jenih ljudi

»ljeta'k «.

vezen

kratak

benuk no s io

se

takođe bez

dok

ikakvih

3) . Kod

bio

rad 'nim

duži, a

Ranije

mladića kraći. Oko Teslića benuk se zove

se

praznikom

oblačio

otvor

fermen

levog

crne

rukava ili

od

od

svile,

u poprečnim

danom,

su

tkane

sa

nosili

crnim

gajtanom .

v ezene

momci provlačili kroz

od pamuka

u

boji

i

čohe,

ispod

prugama.

čarape bile su ranije dug e tlo kolena, od raznobojne vune, pletene jed­

nom

od

torbicu,

tkanu od v.une, obično crvene os nove, sa različitim geometriskim stilizovanim šarama

u po.prečnim prug am a. Pored

više

veliki

kožnog kajiša

Muške

iglom

čiste bele

Muškarci

be lim .

Remen

peškire,

zglavka,

nošnju

u

početku i oko

vune.

su

uz svoju

je

vegetabilnim motivima. Danas se nose kraće i

još

preko

ramena

»torbake «,

tj.

ovih šara , torbice se ukrašavaju jo-š i bopcima u boji, naj­

od

vune

i

zovu

ga

»karuca «.

Torbica

ima

takođe tk an

»kapak «, koji je

ustvari najviše šaran i potkićen okolo dugim r esama (T. II, sl. 1).

 
 

Na glavi

su svi muškarci

nosili

fes

sa

»pupoljkom«,

tamnocrvene

boje,

a

oko

njega

zimi

omot a vali

» krmez « šal

od

vune.

 

po s le

I

svetskog rata

poč e li su se

nositi

šeširi.

 

Zimi

su

se

nosile

crne

čakšire, ,s a

malim

turom,

a

gor e

gunj,

dug

do

kolena,

sa dugim

sukn e ne i ženski.

rukavima kao

 
 

Kao

ukras momci su

nosili

još na

rukama

pletene

»narukvice «

od

tamnocrvene

vun e , ukrašene

bel im

bopcima.

Ovakve

»n<lrukvic e«

su upotrebljavale

i žene.

Danas su

izohičajene.

 
 

Pravi

Posavci

 

Počev od sela Komarice, Johovca , Plehana, pa preko Dervente do Save (oko Bos. Broda i ~amca) rasprostire se jedna nošnja, nešto drugačija od one u Brđaka, mada obe

pripadaju jednom tipu. Iako kraj oko Derv e nte nije sasvim ravan već brežuljkast, na­ ročito ju žni, nošnja iz tih sela ne razlikuje se ni u čemu od sasvim ravnog dela oko Broda, koji pak narod oko Dervente smatra pr avom Posavinom, a sebe ubraja u Brđe.

Ali .kako se njihova nošnja ne razlikuje od prave posavske , to ih po tome

pre

delu Posavine sačuvala se umnogome, i to samo

kod žena, dok se muškarci danas oblače građanski.

možemo

ubrojati

u

prave

Posavce.

nošnja

Hrvatska

narodna

u

ovom

10

Zorislava Čulić

 

Zenska

nošnja.

U

ženskoj

nošnji ovoga kraja interesantno je to da je starinski!

nošnja

bila potpuno

ista

i

oko

Dervente

i oko Broda do Samca. Današnja pak nošnja

~stala je

ista kao što

je bila starinska samo

oko

Dervente,

dok

su

sela

oko

Broda

i

Samca

na

levoj

trani

Bosne

primila

oblačenja iz

susednih

posavskih

krajeva

Hrvatske,

kao

i

sela

na

desnoj

strani

Bosne

uza

Savu').

Glavni i najkićeniji deo

ženske

nošnje

je košulja, koja se izrađuje od različitog

materijala: lana, konoplje,

platna,

pamuka.

Za

ovoga

zvo

»lan

po

lanu «. Pored

svaki

nosi

se

dan

i

šije

se

obično od čistog lanenog

od

mešanog

platna

(lan

i

pamuk).

Ovde se već platno šara

u

tkanju u

vidu raznih pruga,

kvadratića i sl.

Ako se

tka

nn

poprečne uske pruge, to

je

»strikulja«,

a

na

uzdužne

-

"šarena «

Od čistog

pamuka

može

biti

»strikulja«,

»jedeklija«

(vrsta

»uzvoda «)

i

»bor «

(na

po­

(vrsta »uzvoda «) i »bor « (na po­ , Sl. 4 \ Sl. 5 ligonalna okanca
(vrsta »uzvoda «) i »bor « (na po­ , Sl. 4 \ Sl. 5 ligonalna okanca
,
,

,

,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,

Sl.

4

\ Sl. 5
\
Sl.
5

ligonalna okanca ili kvadratiće). Jedeklija i bor je najlepše tkanje i istovremeno naj­ teže. Pamuk se može protkati svilom, i to je onda »svilanica «. Košulja još nosi naziv i po vezu koji se na njoj izvodi, te ima: vezenka, jumačenka, mrka i crvena sa nači­ nom, a ako je od kupovnog platna (što je u novije vreme u upotrebi), to je »šifunja­ ča«. Pre nego se sašije, platno se oboji u jakom rastvoru plavila za rublje, tako da ko­ šulja ima plavu boju. Veza i ukrasa na košulji ima mnogo, naročito kod devojaka i mladih žena. Naj­ više se ceni » jumačenj e« , tj. izvođenje šara utkivanjem »na 'dasku « , od ;raznobojnog pamuka ili svile. Ovakva košulja zove se »juma·čenka«. Može se za šaranje uzeti i samo jedna boja, crvena ili crna, i onda se košulja zove »crvena ili mrka jumačenka«. Pored utkivanja, šare se vezu i rukom, i to je »vezenlka «. Sarre su geometriske stilizo­ vane, vegetabilne ili pak životinjske: konjak, lozani, čakmak, cvijo, grančica, žabica i sl. »Način« je takođe jedna vrsta utkivanja šara pamukom u boji, samo što je površina šare više čupava, dok je kod jumačenja glatka . Šare na košulji izvode se uvek uz rub rukava, niz skute ,pozadi, na jaki i prsima i po dnu košulje. Pored veza rukom rađenog, u novije vreme naslvaju se kupovne vrpce i čipke raznog oblika. Po samoj ivici skuta i rukava radi se čipka od pamučnog konca ZVo »marvič'«, i to iglom »heklaricom« iIi »marvičlijom«, kako je ovde zovu. Raz­ rez na prsima koji seže sve do struka, sastavi se do određene visine »spletom « ili »ra šivom « od pamučnog konca. Razlika između spleta i rašiva je u tome što se prvi radi

7)

N av . delo,

str . 83.

Na.lOdn a

nO!Šnja

II

Posavini

11

iglom »heklaricom«, a drugi šivaćom iglom. Ovakav »raSIV« može se izraditi i :.1a ru­ kavima umesto veza. Obično se onda ispod njega podmetne crveno platno, da bi šare na rašivu došle više do izraza. Sar e na marviču, s,plet.u i rašivu mogu takode bitl razli­ čite. Tako ima: marvič borani, sr-caš, »kera po kera«; rašiv i splet: dimit, sklopac, 10­ zani, r e:pašić, klopo itd.

Kro~ košulje

isti je

kao

i

u

pravih Posavki

na

desnoj

strani Bosne').

Kad

se

žena

»ruši«,

no.':i sasvim

belu

košulju,

bez

mar-viča i veza, ne

»pLtvi«

je

nimalo.

U

novije

vreme

nosi se

u

žalosti

košulja od kupovnog

»amerikana«, koju ovde

zovu

»šuško«.

 

Gaće nisu

ni ovde

nosile

žene, kao

ni kod Brđaka.

vune

savske "). Pregača može biti tkana i samo na .uzdužne pruge; tada je zovu »jednim kra­ jem tkana«. Obično je nose starije žene u žalosti. Ako se t,ka još i sa poprečnim pru­ gama Ipreko uzdužnih, to je »pritkivana« pregača. Pri dnu se pregača šara, odn. »ju­ mači« obično kup ovnom vunicom raznih boja, najviše crvenom. Šare su iste kao i na košulji. Ispod »jumaka« na pregači prišije se oJpletena traka od crvene vune, vezenil. belim bopcima. To je »splet« na pregači. Okolo se ukrasi potkićem sa dugim vunenim

resama. Pregača se opaše i njen desni ili levi kraj podigne, isto kao i u Posavki s desne

iako

je od tamnijih boja, ali bez ikakvih šara. Devojke i mlade žene protkivaju svoje pre­

Iboji, tkana drjagonalno, kao i :;ve IpO­

Po

košulji se

opasuje

'pregača od

u

strane Bosne 'o ) (T. II, sl. 2). »Rušna« pregača, tj. za žalost, zove se još i »bijela«,

gače i srmom. Žen9ka tkanica je uska, svetlijih boja, naj\riše crvene, bele i »vešplave«. Šare su

različite: borane, »na sklopice« (rombLčne), »na rebarca« (zupčaste).

je

vrlo

retka,

se

je

ustvari zubun,

Preko

knšulje oblače ,i devojke i žen8

dug

do

je samo

kolena,

bez

rukava,

bogatije žene. Ona

»čermu« od

otvoren

kroji

spreda

od

crnog

(sl.

kupovnog

ili

belog

sukna.

To

je

lstOg

4). Bela čerma

»šajaka«,

a

i imaju

kroja

kao

i crna, samo

se

ukrasi

oko vrata

izrezanom

crnom

čohom (T.

II,

sl.

3). Crna

čerma je od

domaćeg valjanog

sukna, bez

ikakvih

ukrasa

i

veza

(T.

II,

sl.

2).

Zimi se

preko

svega

nosii

g u n j,

nešto

duži

od čerme, od

crnoga

valjanog

sukna,

dugih

ru­

kava,

takođe bez

veza

(sl.

5).

Za

svečane prilike mlade

osobe

nose

vrlo

nakićeni gunj,

zvo

»zagarija«,

od

»bugaJrskog«

sukna.

Ovo

je sukno isto

kao

i

ono

za gunjeve

na de­

snolj

strani

Bosne").

Zagarija

je

vezen srm2nim

i crnim

gajtanom,

zehom

i šljokicama

(sl.

6

i

T.

II,

sl.

4).

Veoma se

cene i

nema

ih

svaka

devojka

ili žena,

već samo

nije. Danas su retki.

 
 

Na nogama su l

zene i devojke

nosile

čarape od raznobojne

vune, sa

cvetnim

ša

rama.

Carape su bile

takode

ukrašene

i per lama

(bopcima).

»Rušne«

čarape su

tamni­

jih boja.

sirov2

kože , zatim »tokaši« i

crvene kože , iz jednog komada, sa kapcima, izrezani »na svećice«. »Kljunaši« su bili kao srbijanski, sa kljunom navrh prstiju, a donošeni su iz »Gornjeg kraja«, tj. od Doboja

i Tuzle. Pored ovih nošeni su i slavon S1ki opanci, od crne kože, sa dubokim kapcima, a kupovani su u Slavonskom Brodu. Ovakvi se opanci nose i danas, pored gumenih, fa­

bričkih. Posle I svetskog

strani Bosne'"). Danas se nose sve vrslte cipela, a fabrički crni opanci najviše.

Pletu se na pet

sastojala

igala.

iz

Danas su retko u

raznog

su

upotrebi.

Obuća se

opanaka

Prve

oblika.

Najstariji su

u

»putravci«

od

Derventi

od

»kljunašl«.

izrađivali majstori

žute

rata počele su se nositi cipele, grubo rađene, kao i na desnoj

N o š n

j a

n a

g l a v i

je

i

ovde,

kao

i

svuda,

različita kod

devojaka

i

žena.

Do svoje

od svi'le na

glavi ima belu svilenu »kitu«, a posle toga, odn. kad devojka sazri za udaju, nosi opet

nosi

na

nosila »krpicu« sa velikom crvenorr, »kitom«

desete

godine

devojčica je ranije

1). Od 10-17

i

to samo

če 1u (T.

crvenom

III, sl.

»kitom«,

godine,

se

tj.

dok

ne

stigne

za

udaju,

krpica

krpicu sa

kad

»nakiti«

praznikom.

Radnim danom

Nav.

g) Nav.

' )

delo, str.

delo,

str.

79,

80.

sl.

5.

111) Nav. delo,

")

1~) Nav.

d elo,

Tab. VI, sl.

Na,v. delo, str. 8l.

str.

75.

l,

3.

12

Zorislava Culić

se obična kupovn a

na desnoj

marama,

ranij e

l>jagluc i--<

bez

kupovnog »amerikana«. Kita na krpici je u tom slu­

krpicu

od

domaćeg platna.

žalosti,

nosi

Krpice

su

iste

bez

kao

i

ukrasa,

strani Bosne' 'l. Ako

je devojka u

tj.

»marviča« i »načina« ili od belog

čaju uvek bila od bele svile .

Češljanje za krpicu

bilo

je

»nasred

glave «, kao

i

u Brdanki

(T. III,

sl.

3). Rad­

nim danom

devojka

je

delila kosu

sa strane,

a

!pletenice

omotavala

oko

glave. Preko

glave onda

poveže

običnu belu

maramu . Tako se češljaju i danas, a nose kupovn e ma­

rame raznih boja, koje povežu pozadi.

Nošnja

na

glavi

udate

že ne

je

loženija od devojačke. Žena deli .kosu po sredini

glave i 'Plete u dve pletenic e

,

koj e

omota

oko glave . Zatim ispod pletenica stavi »ko š. ,

njak«,

vrstu

tankog

kotura,

napravljenog

od

platna.

Tada se

na

glavu stavlja

»krpa «.

Krpa

se

tka

u

vidu

dugog

peškira,

od

pamuka ,

istom

t ehnikom

kao

i 'košulja.

Najviše

se

cene

»borane « krpe.

Po

krajevima se

»krpa « »jumači« opet

istim

šarama

kao

i

ko-

se »krpa « »jumači« opet istim šarama kao i ko- Sl. 6 šulj a . Iona
se »krpa « »jumači« opet istim šarama kao i ko- Sl. 6 šulj a . Iona
se »krpa « »jumači« opet istim šarama kao i ko- Sl. 6 šulj a . Iona

Sl.

se »krpa « »jumači« opet istim šarama kao i ko- Sl. 6 šulj a . Iona

6

šulj a . Iona se '>'plavi « zajedno sa kosuljom.

bacivanje može biti dvojako : »poklopački« i »na rog «. Prvi je ustvari starinski način nošenja krpe i danas ga jedino ;primenjuju starije žene. Prebacivanje krpe, naročito »na rog «, veoma je složeno i to ne zna Sivaka že na. Krpa se najpre previje napola i okrene

Žena »krpu « »prebacuje « preko glave. Pre­

naopako, pa se ne stavlja prvo na teme, već se ispod kose na potiljku podmetne i po­

diže sa strane iza uši j u do temena . Onda se prvo na l e voj strani pričvr s ti za » košnjak«

i prebaci dalje na desnu stranu; kod levog uha napravi se jedan nabor, zvo »pero«. Sada

se prebaci desna strana krpe na levu i takođe napravi jedno »p ero « kod desnog uha,

a krpa pričvrsti opet iglom za »košnjak «. Prebačeni kraj na le voj strani previja se po

dužini napola i opet prebaci na desnu, te se tako napravi >l rog « (T . II, s l. 3). Ako se ovaj

kraj krpe ne previje napola po dužini, već onako ravan samo prebaci, to j e onda >' po­

klopački« prebačena krpa (T. II, sl. 2).

Kad je žena u žalosti, ne prebacuje uopšte ponovo ovaj kraL već ga pusti da pad;}

»plavi se«,

niz leđa. U

žalosti je krpa

bez šara

i

ne

13) Nav.

delo, str. 81.

Narodna nošnja u

Posavini

13

Oba

ova

načina nošenja

krpe

na gh vi još uvek su u velikoj upotrebi kod žena.

Mada se ženska nošnja u ovom kraju još održava, u novije vreme, naroi:ito posle ovoga rata, sve više ulazi u upotrebu i kupovni fabrički materijal. Tako se m ogu sresti i žene sa keceljama od crnoga »glota«. Drugi materijal za kecelju se ne upotrebljava.

Ovo se no .si jedino radnim danom, dok se praznikom, rapa, nosi starinska il10šnj a.

može

videti i na stari jlem čoveku.

osim

nove

pa

obuće, tj.

se

cip e la

i ča­

Muška

nošnja

se

i

u

ovom

kraju skoro

sasvim

izgubila

danas retko

Starinska muška

nošnja

bila

je

isto

tako bogato ukrašena vezom, kao i ž.::nska (T

IV). Tu na prvo mesto dolazi košulja,

Čak se

kolena,

ona i po kroju ne razlikuje

nabrana

(»rozana«)

bogato

od

istog platna kao i ženska, tako de »plavljenog<<.

od ženske, jed ino je kraća. Duga je do iznad

Vez je po dnu košulje,

mnogo

oko

vrata

i pozadi u struku.

I /
I
/
/
/

I

Sl.

7

mnogo oko vrata i pozadi u struku. I / / I S l . 7 Sl.
mnogo oko vrata i pozadi u struku. I / / I S l . 7 Sl.

Sl.

mnogo oko vrata i pozadi u struku. I / / I S l . 7 Sl.
mnogo oko vrata i pozadi u struku. I / / I S l . 7 Sl.
mnogo oko vrata i pozadi u struku. I / / I S l . 7 Sl.

10

oko

vrata

i

na

rukavima.

Jedina

razlika

između muške

i

ženske

je

u

tome

šw

muška

nema

veza

u

ramenima,

niti

»načina«, već se

obično prišije

crna traka

sa

»jumakom«,

čipka i »marvič« (T. IV).

Muške gaće su

od

istog pla t na

kao

i

košulja,

bogato

ukrašenih

(sl.

vezom i »marvičem«. Nogavice su duge i uske,

a imaju manji tur

nogavica

7).

po

dnu,

Leti se obično

nosile samo

gaće i

košulja,

i

to

košulja

preko

gaća. Gaće se takođe »plave«.

Oko

pasa

se

opasuje

široka

tkanica

od r,aznobojne vune, koja na oba kraja ima

duge rese sa okruglim vunenim kiticama, koje padaju na bedra kad se tkanica opaše.

Ovakve tkanice nosili su većinom momci, dok su kod starijih bile bez kitica.

Preko

košulje

oblačila se

radnim

danom

suknena

»čerma«, a .praznikom »čer­

mica« ili fermen. Cerma je ustvari kratak gunj ić, od valjanog sukna, bez rukava (sl. 8a). Cermica i fe rmen su od crne čohe, vezeni svilenim gajtanom i »zehom« (sl. 8 b, cl. Siromašniji ljudi nosili su i praznikom suknene čerme, a ne fcrmen ili čermicu. Zimi

su oblačili koparan od istog materijala (sl. 9).

14

Zoris18va Culić

Na

glavi su se

nosili

fesovi

tamne

višnjeve

boje.

Zimi se

oko fesa

omotavao vu

neni »krmez« šal.

oogato šarane i vezen e vunicom i bopcima kao i

ženske. Opanci su bili kao i kod žena.

torbake od vune tkane, sa kapkom,

koji je bio bogato ukrašen »jumakorn« od vunice, najviše crvene. Okolo je kapak pot­ kićen res'ama od iste vunice (T. IV).

Pored torbaka, momci su ka·o ukras nosili za pasom peškire od crveno-belog pa­

muka, jumačene pamukom Hi svilom. Provlačili su ga kroz otvor rukava na fe rmenu

bili veći »kicoši« nosili su i po dva peškira, sa svake strane

po jedan.

ili kroz

Muške

Preko

čaralpe bile su

ramena

isto

tako

prebacivali su

momci

šarene

tkanicu.

Oni

koji su

isto tako prebacivali su momci šarene tkanicu. Oni koji su Sl. 8 e .----- ---- -
isto tako prebacivali su momci šarene tkanicu. Oni koji su Sl. 8 e .----- ---- -

Sl.

8

e

prebacivali su momci šarene tkanicu. Oni koji su Sl. 8 e .----- ---- - -- -

.----- ---- - -- - -.------­

.----- ---- - -- - -.------­
.----- ---- - -- - -.------­
.----- ---- - -- - -.------­
.----- ---- - -- - -.------­
.----- ---- - -- - -.------­

Sl.

~- - , r----_
~- -
,
r----_

9

se optoč~ne crnim gajtanom

Zimi su

nosile

suknene

čakšire. Ranije su bile bele, kao ženske »bijele« čermc,

oko džepova

i

niz

šavove.

Docnije

se

boje

u

crno,

a

bogati

nose

l

od

čohe modre

ili

crne,

ukrašene

crvenim

gajtanom

ka'O

i

oni

s

desne

strane

Bosne").

 

'

 

I

ovde

su

muškarci

nosili

oko

pasa

preko

tkanice

kožni

bensillah s priborom

Z3

pušenje,

nožem

i

kuburama" ). Ovo

se

pak odavno izobičajilo.