D

D
i
i
z
z
a
a
j
j
n
n

s
s
i
i
s
s
t
t
e
e
m
m
a
a




snovna svrha ovog poglavlja jeste prikazivanje sutine, uloge, znaaja i naina
dizajniranja informacionih sistema u metodologiji njihovog razvoja. Bie govora o
sledeim znaajnim metodolokim koracima dizajna sistema:

1) Modularni dizajn;
2) Dizajn korisnikog interfejsa;
3) Dizajn autputa;
4) Dizajn ulaza, ulaznih ekranskih unosa;
5) Dizajn baze podataka;
6) Dizajn sistema kontrole i
7) Dizajn programa i personalnih procedura.


1 1 M Mo od du ul la ar rn ni i d di iz za aj jn n

ostavlja se pitanje: da li se ljudi lake snalaze u komunikacijama sa stvarnou, sa
objektima i modelima, ako su oni monolitni, nestrukturisani, neorganizovani, ili ako su
dobro strukturisani? Ljudi lake, efektnije i efikasnije rade, uopte, a posebno sa softverskim
O
O

P
P







524
Informacioni sistemi u menadmentu










proizvodima, ako su ovi proizvodi strukturne konstrukcije. Sredstvo za strukturisani dizajn i
dekompoziciju sloenih sistema na jednostavnije, manje i upravljive podsisteme i elemente je
modularnost. Modularnost je jedan od najmonijih pristupa i procedura koje koriste
analitiari i projektanti u dizajnu informacionih sistema.

Odgovor na pitanje, zato modularni dizajn, moe se objasniti postulatima ovog naina
dizajniranja i ciljevima koji se time ele postii. Modularnost sa stanovita postulata treba da
zadovolji dva osnovna kriterijuma: (a) da poprima nizak nivo povezivanja i (b) da poseduje
visok nivo kohezije.

Prvi kriterijum se odnosi na broj uspostavljenih veza izmeu povezujueg i pozvanog
modula, a kohezija oznaava koliko je jaka veza izmeu instrukcija unutar nekog modula.
Problem je uravnoteenja izmeu ("coupling") i u okviru ("cohesion") modula. Modul sa
vrsto povezanim i koherentnim instrukcijama ima visok stepen kohezije i doprinosi
izvrenju jedne, po pravilu, funkcije tog modula. Smatra se da je stepen kohezije nekog
modula nizak, ako modul izvrava vie od jedne funkcije. Tada je stepen povezanost
njegovih instrukcija, takoe, slab. Visok stepen kohezije u modulu je poeljan.
Koncentrisanje meusobno povezanih instrukcija ine sistem razumljivijim, jednostavnijim i
znaajno se redukuje broj nepotrebnih intermodularnih referenci. Moduli koji imaju visok
nivo kohezije i koji izvravaju kompletne i dobro definisane funkcije mogu se koristiti i u
drugim programima, odnosno, sistemima. Module sa stanovita meusobnog povezivanja
moemo analizirati kroz sumiranje broja poziva koje oni ine u odnosu na druge i broja
poziva koji su njima upueni. Ako neki modul ima uravnoteen broj konekcija tipa pozivanja
drugih (2-8), onda se moe tvrditi da je uinjena razumna skala povezivanja. Osam i vie
usmerenih poziva na druge module je indikacija da bi od takvog modula trebalo napraviti
vie. Modul sa jednim ili dva poziva je najverovatnije ukaz da takav modul nije trebalo
kreirati. Isto tako treba analizirati broj direknih upuivanja na dati modul, koliko i koji
moduli ga pozivaju. U mnogim sluajevima poeljan je visok nivo pozivanja, jer se tako
smanjuje obim programskog koda. Meutim, ovo ima za posledicu opadanje nivoa kohezije i
konstruktori programskih reenja moraju voditi rauna o uravnoteenom izbalansiranom
odnosu povezivanja i kohezije modula. Racionalna modularnost treba da povea fleksibilnost
sistema, lake ga je menjati, proirivati, skupljati i prilagoavati, nego sisteme sa monolitnim
dizajnom. Mnogi korisnici tvrde da su im modularni sistemi mnogo laki za razumevanje i
korienje.

U dizajniranju i razvijanju modularnog pristupa treba, pre svega, imati na umu korisnosti koje
modularni dizajn donosi. Analize na nivou sistema kao celine ukazuju da modularni dizajn
omoguava relativno laku i isplatljiviju kastimizaciju sistema naspram opravdanih zahteva i
potreba korisnika, bru i efikasniju implementaciju. Ako fokus posmatranja suzimo i analize
sainjavamo na nivou programa, onda benifite moemo uoiti u sledeem:

a) programski kod je simplificiran,
b) kodiranje je otvoreno i svaki modul je precizno definisan radi lake konverzije u
programsku sintaksu,






Dizajn sistema
525









c) testiranje se pojednostavljuje i pouzdanije je,
d) testiranje moe poeti u toku kodiranja,
e) programi se bre razvijaju i lake odravaju.

Sa stanovita odravanja sistema u celini, dobar modularni dizajn omoguava lake i
jednostavnije odravanje, jer nizak stepen zavisnosti izmeu modula, bilo kog nivoa i sa bilo
kojeg stanovita, omoguava lake izolovanje problema, bre uoavanje promene i
jednostavnije reenje. Sve ovo ima implikacije na angaovanje, organizovanje i korienje
potrebnih resursa.


2 2 D Di iz za aj jn n k ko or ri is sn ni i k ko og g i in nt te er rf fe ej js sa a

edan od glavnih zadataka dizajna sistema je konstrukcija korisnikog interfejsa i njegova
specifikacija neophodna za implementaciju sistema. Korisniki orijentisan dizajn treba da
zadovolji u potpunosti korisnika; da korisnik osea prijatnost u radu, da ima u sistem
poverenje, da se reducira vreme potrebno za obuavanje, povea korisnika produktivnost,
smanje greke i tome slino. Da bi se ovo postiglo, potrebno je pre svega dobro razumevanje
korisnika i njegovih zadataka. Neki korisnici preferiraju grafike prikaze u odnosu na
brojane nizove, imaju razliite zadatke, rade na razliitim nivoima i u razliitim okruenjima.
U sutini bolje poznavanje korisnika vodi ka boljem dizajnu.

Uobiajena forma komuniciranja oveka sa sistemom odvija se kroz dijalog oveka i
raunarskog sistema, pa se namee potreba razumevanja poruka koje sistem prua
korisnicima. Poruke treba da omogue da ovek ima kontrolu nad sistemom. One bi trebalo
da budu uljudne, da imaju pozitivan ton i da nisu pretee i imperativne. Treba pruati
uslune poruke, poruke koje su od pomoi, poruke koje su vezane za greke treba da su
prijateljske i informativne. Za sve poruke treba koristiti odreene, paljivo birane tehnike
koje e privlaiti na adekvatan nain panju korisnika. Neki najei oblici komunikacije
oveka sa sistemom slede.


2 2. .1 1 D Di ij ja al lo og g " "I IZ ZA AB BE ER RI I S SA A P PO OP PI IS SA A" "

Ova vrsta dijaloga se najee koristi u poslovnim aplikacijama. Na ekranu se pojavi "meni"
koji nudi razliite opcije. Meniji reduciraju potrebu za treninzima i poveavaju semantiko
znanje koje je bitno za izvravanje korisnikih zadataka. Oni su mahom namenjeni za
korisnike osrednjeg umenja, takozvane tipine korisnike. Korisnik e svoju radnju
pozicionirati na opciju menija kojom e reavati neki zadatak, operaciju ili problem iz svog
posla. Meni moe biti organizovan na vie naina: pojedinani, serijski, tipa stabla i
J J






526
Informacioni sistemi u menadmentu










mrea. Najee se u praksi koristi meni tipa stabla. Struktura menija je organizovana u
hijerarhijskom nizu i procedurama se pristupa kretanjem kroz stablo, birajui prvo neki od
ekrana u nizu, a potom zahtevanu opciju kojom se obavlja neka aktivnost. Celo stablo bi
trebalo da ima najvie pet nivoa, a meni da sadri do deset opcija. Vei broj nivoa i opcija
zbunjuje i frustrira korisnike, pa ih s toga treba izbegavati.

Korisniki interfejs tipa stabla prikazan je na slici 20-1.

Slika 20-1

1. A@URIRANJE
2. PREGLEDI/IZVE[TAJI
3. UPITI
4. [TAMPA DOKUMENATA
0. IZLAZ IZ MENIJA
GLAVNI MENI
A@URIRANJE
(1) DODAVANJE
(2) IZMENA
(3) BRISANJE
(0) IZLAZ IZ MENIJA
PREGLEDI / IZVE[TAJI
(1) PREGLEDI STANJA ZALIHA
(2) PREGLED ZADU@ENJA KUPACA
(3) PREGLED PROMETA ROBE
(4) RANG KUPACA PO OBIMU PROMETA
(5) PREGLED OBIMA ANGA@OVANOG
KAPITALA
(6) PREGLED NALOGA ZA NABAVKU
ROBE
(7) PREGLED NEPRIHVA]ENIH
NARUD@BI
(8) PREGLED PRIHVA]ENIH NARUD@BI
(9) PREGLED KOEFICIJENATA OBRTA
ZALIHA
(10) PREGLED UPLA]ENIH AVANSA
KUPACA
(11) PREGLED REZERVISANIH ZALIHA
ROBE
(0) IZLAZ IZ MENIJA
[TAMPA DOKUMENATA
(1) PREDRA^UN
(2) RA^UN
(3) NALOG ZA OTPREMU
(4) NALOG ZA NABAVKU
(5) OBAVE[TENJE O
NEPRIHVATANJU NARUD@BE
(6) OBAVE[TENJE O
PRIHVATANJU NARUD@BE
(7) REZERVACIJA
(0) IZLAZ IZ MENIJA
POMO]
(1) A@URIRANJE
(2) PREGLEDI / IZVE[TAJI
(3) UPITI
(4) [TAMPA DOKUMENATA
(0) IZLAZ IZ MENIJA
UPITI
(1) STANJE ZALIHA ODABRANE ROBE
(2) STANJE ZADU@ENJA ODABRANOG KUPCA
(3) STANJE REZERVACIJA ODABRANE ROBE
(4) KOEFICIJENAT OBRTA ODABRANE ROBE
(5) PROMET ODABRANE ROBE
(6) PRIHVA]ENE NARUD@BE ODABRANE ROBE
(0) IZLAZ IZ MENIJA














Prvi kontakt sa modulom "Obrada narudbi" korisnik ostvaruje preko glavnog menija. U
okviru glavnog menija korisnik bira od ponuenih aktivnost onu koju mu je neophodna za
obavljanje aktuelnih zadataka.

Opcija glavnog menija "AURIRANJE" obezbeuje korisniku da pristupi svim relacijama koje
treba aurirati: dodavati nove konkretizacije (slogove), vriti izmene unutar postojeih
slogova i brisati slogove. Opcija "PREGLEDI/IZVETAJI" obezbeuje korisniku da generie






Dizajn sistema
527









odgovarajue preglede/izvetaje koji su ekranskog tipa i/ili mogu biti tampani. "TAMPA
DOKUMENATA" obezbeuje korisniku tampanje odgovarajuih poslovnih dokumenata, a
"UPITI" ekstrakciju i prikaz znaajnih ad hoc podataka i informacija. Na kraju poslednja
opcija glavnog menija "POMO", prua podatke, informacije i neku vrstu znanja koje je
korisniku neophodno da bi se efikasno sluio ovim menijem i sistemom u celini. Svaki meni
pa i ovaj, dakle, sadri odgovarajue uputstvo za rad korisnika. Za svaki elemenat menija
potrebno je kreirati odgovarajua programska reenja.

Slike koje slede prikazuju jednu drugu ilustraciju menija, onako kako je korisnik vidi na
ekranu. Naime, glavni meni integralnog informacionog sistema (Slika 20-2) i strukturu
drugog nivoa, odnosno njegove etvrte opcije "Upravljanje zalihama" (Slika 20-3)

Slika 20-2















Slika 20-3





















528
Informacioni sistemi u menadmentu










Kretanje kroz strukturu stabla, od korena do listova, esto drastino poveava vreme
odgovora, pa se zato javlja potreba i zahtevi korisnika da preicom stignu do potrebnih
opcija menija. Pripisivanjem imena, slova ili mnemonika, svakom meniju u strukturi stabla i
obezbeivanjem mogunosti direktnog pristupa, esto korisnici mogu "skoiti" bilo gde u
celovitom meni paketu, i tako brzo izvriti neki konkretni zadatak. Korisnici umesto da
prolaze interventne menije, promtove i poruke, mogu jednostavno da otkucaju odgovarajuu
funkciju i da preskoe tri do etiri nivoa, odnosno da pristupe tamo gde su eleli na osnovu
predefinisanog dnevnog ablona.


2 2. .2 2 I In nt te er ra ak kc ci ij ja a s sa a s si is st te em mo om m, , s sl li ik ko om m i i g gl la as so om m

Unos informacija u obliku slike u raunar zasniva se na povezivanju TV kamere sa
procesorom raunara, skeniranjem fotografije, korienjem razliitih slika sa CD-ROM-ova i
fotografskih agencija. Realizacija ovog koncepta iziskuje adekvatan memorijski prostor
raunara. Ilustrujmo to sledeim primerom: za standardnu stranicu teksta A4 formata koja je
uneta u ASCII kodu potrebno je oko 2 KB memorije. Skenirana slika istog formata zauzima
500 KB memorije, dakle 250 puta vie.

Unos nepokretnih slika u raunar i njihovo efektno korienje omoguuju sve snanije
performanse raunara, nove tehnologije (Windows-i, multimedijalni sistemi, kompresija slike)
kao i novi ureaji: CD-ROM-ovi, video kartice itd. Rad sa pokretnim slikama iziskuje
sloeniju informatiku tehnologiju. Izlaz informacija iz raunara putem slike je tehniki
jednostavniji i u praksi esto primenljiv. Najei su sledei optiki izlazi iz raunara: RASTER
SCAN DISPLAY, RANDOM SCAN DISPLAY i STORAGE DISPLAY.

Unos informacija u raunar putem glasa je najpogodnije sredstvo komunikacije sa
raunarom. Meutim, nije jednostavno postii da raunar razume ono to "uje". Postupak
se realizuje u dva koraka. Prvi, raunar najpre "naui" osnovne rei sagovornika. Te rei su
smetene u bazu raunara. Drugi, raunar uporeuje rei koje je "uo" sa reima koje ima u
bazi i u skladu sa tim reaguje. Dananji nivo razvoja hardvera znaajno ograniava primenu
govornog ulaza, ali se oekuje da e razvoj informacione tehnologije doprineti njegovoj
punoj afirmaciji.

Memorisanje i reprodukcija zvuka iziskuje od raunara snane performanse. Za memorisanje
dvominutnog govora potrebno je oko 1 MB memorije. Kompjuteri koji za output imaju
ljudski glas esto se sreu u praksi i proteu se do nivoa depnog kalkulatora. Raunar koji
"govori" mnogo je lake tehniki realizovati nego raunar koji "uje". Tri su osnovne
tehnologije koje se koriste za kompjutersku sintezu govora:

a) direktno zapisivanje (direct recording),
b) komprimirano zapisivanje (compresed recording) i
c) itanje teksta putem glasa (reading devices).






Dizajn sistema
529









Za potpuniju i masovnu realizaciju koncepta komunikacije oveka i raunara putem slike i
zvuka potrebni su tehniki i tehnoloki savreniji raunarski sistemi. Danas postoje sistemi
koji obezbeuju komunikaciju oveka sa raunarom putem slike i govora. Meutim, oni su u
fazi eksperimenta i za sada nemaju masovnu primenu. Razlog je visoka cena ovih sistema.

Raunarsko emitovanje slike i zvuka je osnovno obeleje multimedijalnih sistema. Za
realizaciju ovih sistema MPC Marketing Council je definisao multimedija PC specifikaciju,
koja sadri minimalnu konfiguraciju opreme koja omoguuje korienje multimedije. Takav
raunar treba da sadri sledee performanse:

Pentium matina ploa,
16 MB RAM,
1 GB hard disk,
grafika akcelerator kartica,
15-inni color monitor,
vienamenska video kartica,
16-bitna stereo audio kartica i
CD-ROM XA etvorostruke brzine.

Za razvoj i apliciranje multimedijalnih sistema potrebna je mnogo snanija oprema od
prethodne uz obezbeenje odgovarajueg alata i softverske platforme. Sve to ima i svoj
novani izraz koji, za sada, nije popularan ni za korisnike "dubljeg depa". Pa ipak, nadamo
se da komunikacija putem glasa i slike, na nivou masovne upotrebe, pripada bliskoj
budunosti.


2 2. .3 3 I In nt te er ra ak kc ci ij ja a s sa a s si is st te em mo om m p pu ut te em m p pi is sa an ne e r re e i i

Oblik komunikacije koji je prirodan za oveka odnosi se na dijalog putem pisane rei. Ovaj
oblik komunikacije, koji se ostvaruje putem upita i odgovora, u potpunosti se moe podrati
od strane raunara uobiajenih performansi. Pod dijalogom se, prema Hebditch-u
podrazumeva "skup procedura za razmenu informacija, naloga i odgovora izmeu
kompjuterski baziranih sistema i njihovih ljudskih korisnika pomou interaktivnih medija kao
to su optiki ekran ili terminal sa tastaturom i tampaem". Isti autor navodi sledee osobine
koje treba da ispuni dobro projektovani dijalog:

a) jednostavno i lako se ui,
b) jednostavno se i lako koristi,
c) lako se i jednostavno modifikuje i proiruje,
d) sam otkriva i izbegava greke,
e) nenametljiv je i ekonomian,
f) relevantan i konzistentan,
g) adaptivan i samouei,






530
Informacioni sistemi u menadmentu










h) pomae i poduava korisnika i
i) fleksibilan je i lako se modifikuje prema korisniku.

U najveem broju dijaloga osnovnu strukturu ine transakcije i poruke. Pomou posebnog
programa (transaction handler) korisnik vri izbor transakcije sa kojom eli da stupi u vezu.

Vano svojstvo dijaloga je njegova interakcija. Dobru interakciju determinie vreme
odgovora (response time) u kome raunar reaguje nakon to ovek uputi zahtev za realizaciju
transakcije. Prema nekim istraivanjima i praktinim iskustvima optimalno vreme odgovora
iznosi izmeu 2 i 4 sekunde. Prebrzi odgovori, krai od dve sekunde, frustriraju korisnika i
psiholoki ga iritiraju. Predugi odgovor, takoe, nije dobar jer dekoncentrie korisnika,
otupljuje njegovu panju i znai gubitak vremena i manju produktivnost rada.

Pregledom literature koja se bavi ovom problematikom uoava se nejedinstven stav o
vrstama i oblicima dijaloga koji se koriste. Spominje se cifra od preko pedeset razliitih
stilova dijaloga. Ovde se navode i saeto komentariu oni koji se najee upotrebljavaju.


2 2. .4 4 D Di ij ja al lo og g k ko oj ji i s se e t te em me el lj ji i n na a p pr ri ir ro od dn no om m j je ez zi ik ku u

Natural language based dialoque nastao je kao posledica istraivanja u domenu vetake
inteligencije. Sa razvojem hardvera komuniciranje putem prirodnog jezika postaje realna
stvarnost i rado je prihvaen od strane korisnika. Zamera mu se to to trai unos velikog
broja jednoznanih rei, to zamara korisnika. Ovaj problem se delimino reava zamenom
isto prirodnog jezika formalnim izrazima to smanjuje reitost korisnika. Oekuje se da e
se komuniciranje putem prirodnog jezika razvijati u pravcu poveanja fleksibilnosti dijaloga.
Komunikacija bazirana na prirodnom jeziku nalazi primenu u kreiranju korisnikog interfejsa
ekspertnih sistema. Primer takvog ekspertnog sistema je MYCIN namenjen za medicinsku
dijagnostiku.


2 2. .5 5 D Di ij ja al lo og g u u s st ti il lu u p pr ro og gr ra am ms sk ko og g j je ez zi ik ka a

Sutina ove kategorije dijaloga je da se programira u interaktivnom reimu. Izvebani
programeri lako naue ovu logiku dijaloga. Retko se susree u komercijalnim aplikacijama.


2 2. .6 6 D Di ij ja al lo og g p po om mo o u u u up pi it ta a i i o od dg go ov vo or ra a

Ova vrsta dijaloga je najee u upotrebi prilikom dizajniranja korisnikog interfejsa.
Pogodan je u sluajevima kada nije visoki intenzitet korienja sistema. Logika dijaloga je
jednostavna i bliska korisniku. U strukturi ovih dijaloga najee se nalazi "HELP" iz kojeg se
korisnik informie o nainu korienja dijaloga. este su primedbe kod intenzivno korienih
sistema, da se korisnik zamara zbog istih pitanja i odgovora koji se ponavljaju. Problem se






Dizajn sistema
531









prevazilazi pruanjem mogunosti da se odgovori grupiu pa se izbegavaju sva pitanja koja
raunar treba da postavi.


2 2. .7 7 D Di ij ja al lo og g " "i is sp pu un nj ja av va an nj je em m o ob br ra as sc ca a" "

Form filling je dijalog koji se realizuje putem unapred utvrene forme obrasca ija se
sadrina i izgled ne mogu menjati. Korisnik unosi u rezervisana polja potrebne podatke.
Unosei podatake preko tastature u input forme, svi podaci su vidljivi korisniku i stie se
utisak da korisnik kontrolie sistem. Ova vrsta dijaloga je vrlo uestalo koristi, jer je
jednostavna, brzo se ui, veoma produktivna i nuna u poslovnim aplikacijama i predstavlja
jedno od najboljih dizajnerskih reenja.


2 2. .8 8 G Gr ra af fi i k ki i d di ij ja al lo og g

Vizuelno komuniciranje sa raunarom putem grafikih terminala je za korisnika najpogodniji
oblik komunikacije. Moe se primeniti za itav spektar problema, ak i za one za koje se u
prvi mah misli da nemaju grafike komponente. Grafiki dijalozi se danas koriste u razliitim
oblastima od komercijalnih, administrativnih do tehnikih i naunih aplikacija. Posebno su se
afirmisali pojavom mone i kvalitetne hardverske podrke i Windows okruenja.

Interakcija sa sistemom putem grafikog dijaloga moe se realizovati u razliitim tehnikama.
Navodimo samo neke:

a) interaktivne grafike kartice,
b) dinamike knjige,
c) programiranje objekata koji simuliraju stvarnost,
d) dijalog kroz dokumente preko grafikih ekrana i
e) kombinacija prethodnih stilova uz korienje prirodnog jezika.


2 2. .9 9 D Di ij ja al lo og g n na a d da al lj ji in nu u

U svetu postoji na stotine javnih baza podataka iz gotovo svih oblasti ljudske delatnosti. Njih
mogu koristiti zainteresovani iz celog sveta. Vlasnici pomenutih javnih baza razvili su sloen
sistem usluga putem kojih ostvaruju na desetine milijardi US dolara. Internacionalne mree
omoguuju korisniku da sa bilo koje take zemljine kugle, iz svoje kancelarije ili kue putem
modema, telefona i PC pribave potrebne informacije iz eljene predmetne oblasti. Ovakvi
sistemi se najee struktuiraju iz sledeih delova:

a) identifikacija korisnika,
b) pokretanje dijaloga,
c) pretraivanje baze podataka,
d) zavretak dijaloga i
e) odjava.






532
Informacioni sistemi u menadmentu










Problem "savremene informacione krize" nije u nedostatku informacija (godinje se tampa
preko 300.000 publikacija), nego u njihovom ogromnom prilivu koje ovek ne moe da
obradi i percipira. Neka istraivanja pokazuju da je strunjaku za sticanje 1% novog znanja
potrebno da utroi 40% radnog vremena. Javne baze podataka i industrija informacija koja
javne baze podataka kreira, razvija i odrava, u znaajnoj meri doprinose deliminom
prevazilaenju problema koji nastaju zbog fenomena "savremene informacione krize".


3 3 D Di iz za aj jn n a au ut tp pu ut ta a

ilj dizajna autputa je definisanje i formatiranje svih tampanih dokumenata, izvetaja i
ekranskih pregleda, koje e sistem proizvoditi. Na neki nain sve funkcije i zadaci
informacionog sistema i sva druga dizajn reenja, efektuiraju se kroz proishode sistema
iskazane njegovim autputima.

Dizajniranje tampanih dokumenta i izvetaja, projektant sistema zapoinje ovaj posao
grubom skicom formata dokumenta ili izvetaja, zatim sa korisnikom utvruje ta e taj
dokumenat, odnosno izvetaj sadravati. Slika 20.4 prikazuje primer jednog ekranskog
prikaza, koji je istovremeno moe biti tampani izvetaj.


Slika 20-4














C
C







Dizajn sistema
533









Moe se zapaziti da svaka horizontalna linija predstavlja jednu odtampanu liniju i svaka
kolona je korespodentna sa printerskom pozicijom na liniji. Standardni format tampe
omoguava tampanje 60 redova po stranici i do 132 tamparske pozicije po redu.

Vane napomene u projektovanju tampanih autputa su ove:

a) mora se voditi rauna o redosledu i loginosti podataka u odreenim poljima tampe,
b) odrediti tane kontrolne take bazirane na podtotalima i totalima,
c) izbor vrste papira i broja kopija koje treba tampati,
d) sigurnost, znaaj i distribucija tampanih izvetaja.

Nakon zavretka dizajna tampanih i drugih formi, predloeni autputi se daju korisnicima na
uvid da bi potvrdili svoje slaganje za datim reenjima ili zahtevali nune izmene, pre nego to
se pristupi izradi programskih reenja.

Procedura dizajniranja autputa u vidu prikaza na ekranu slina je dizajniranju autputa za
tampu. Mnogi podaci se zahvaljujui raznovrsnim mogunostima i tehnikama mogu notirati,
obeleiti i istai. Neki izvetaji mogu biti prihvaeni na jedan ekran, a za neke koji su velikih
dimenzija koristi se vie ekrana, odnosno segmenti izvetaja se pomeraju i po horizontali i po
vertikali.


4 4 D Di iz za aj jn n u ul la az zn ni ih h e ek kr ra an ns sk ki ih h f fo or rm mi i

izajn ulaznih ekranskih formi je takoe veoma znaajan posao projektanata
informacionih sistema. Podatke o svim tipovima entiteta u bazi podataka potrebno je
interaktivno i u realnom vremenu unositi u sistem. Bilo da projektant radi "runo" ili
koristei se posebnim softverskim alatom za dizajn ekrana, konaan proizvod bi trebalo da
bude taan, funkcionalan i estetski poeljnog izgleda inputa. Dizajn ekrana bi trebalo da
specificira ime i naziv ekrana, spisak svih unosa koje treba izvriti, precizirane lokacije gde
podaci treba da budu uneti, lokacije svih poruka o pojavama greaka i slino.

Izgled primera ulazne ekranske forme je prikazan na slici 20.5.

Ove ulazne forme su takozvane fill-in formulari i koriste se za interaktivan mod rada. Neke
znaajne osobine postupka manipulacije podacima u ulaznim formama bie sada ukratko
objanjene; kako se sa podacima postupa ako se ova ulazna forma koristi za unos, brisanje,
modifikovanje i upit.

D
D







534
Informacioni sistemi u menadmentu










Slika 20-5















Prilikom ulaska u masku korisniku su dostupne sledee ikone (sliice), u gornjem delu
ekrana:


Prva od navedenih ikona ("Unos novog sloga") omoguava unoenje novih podataka, druga
ikona ("Pregled postojeih slogova "), pregled ranije unetih podataka po raznim kriterijumima i
poslednja ("Kraj rada") je izlaz iz aktivne unosne maske. Ukoliko se ele unositi novi
podaci, izabrae se prva ikona. Na ekranu e se tada pojaviti kursor u jednom od polja, i
sledee ikone:



Unosom podataka u masku izabira se jedna od gore prikazanih ikona; prva ("Prihvati unesene
podatke" ) obezbeuje unos prihvaenih podatka u bazu, a druga ("Odustani od novog
sloga") odustajenje od unosa i izlaz iz ovog moda. Ukoliko je unos podataka u bazu proao
ispravno, sva polja e biti automatski ispranjena. Pregled se vri pritiskom levog tastera mia






Dizajn sistema
535









nad ikonom "Pregled postojeih slogova ". Pri ulasku u ovaj mod pojavljuju se sledee ikone:


U ovom modu se vri pretraga prema kriterijumu koji je zadat u poljima tabele. Ukoliko se ni
u jednom polju ne nalazi nikakav kriterijum pretrage, izdvojie se svi slogovi bez obzira na
sadraj polja. Pretraga se moe vriti i po delovima ukupnog podatka, npr. ukoliko se u polju
za ifru projekta zada 1*, gde * oznaava bilo koji niz karaktera iza 1, bie izlistani svi
projekti kojima ifra poinje sa 1. U ovom sluaju "izlistan" znai "pronaen". Takoe,
postoji mogunost da se sortiraju pronaeni slogovi. Kako se to ini? Pronaeni slogovi
mogu biti prikazani pojedinano (pomou ikone - "Prikaz samo jednog sloga") ili tabelarno,
pomou ikone

("Tabelarni prikaz postojeih slogova").

Ikone



omoguavaju kretanje kroz slogove. Prva ikona ("Prvi slog u tabeli") slui za pozicioniranje na
prvi slog od svih naenih, druga ikona ("Prethodni slog u tabeli") omoguava pomeranje na
prethodni slog, trea (" Sledei slog u tabeli") na sledei slog, a etvrta ("Poslednji slog u tabeli") na
poslednji od naenih slogova.

Pri uspenoj pretrazi, tj. pri pretrazi koja je vratila bar jedan slog, mogue je izvriti promene
u tom slogu. Modifikacija se vri pozicioniranjem na eljeni slog, a zatim pritiskom ikone

("Modifikacija postojeeg sloga").

Ako se ue u mod modifikacije pojavie se sledee ikone:



Prva slui za prihvatanje modifikacije, druga za vraanje postojeih podataka, a trea za
odustajanje od modifikacije.







536
Informacioni sistemi u menadmentu










Pronaeni slog moe takoe biti obrisan ako se pritisne ikona
("Brii slog") .

Ako se aktivira ikona
("Izvetaj postojeih slogova"),

pojavie se prozor sa porukom: "Da tampam samo tekui?" (tekui slog). Nakon toga, bie
omogueno biranje stavki koje e se videti u izvetaju (ako stavke postoje). Nakon odabira
stavki bie prikazan prozor Universal Reperter. U polje Naslov izvetaja unosi se naslov
izvetaja. Na desnoj strani se nalaze polja Naslov, Zaglavlje i Stavke. Duplim klikom na njih
moe se menjati vrsta i veliina slova naslova, zaglavlja i stavki. Ako je zahtev da se prilikom
tampanja vidi i ukupan broj slogova, mora se kliknuti na polje ukupno slogova. U polju Polja-
izvetaja nalaze se sva polja koja mogu biti prikazana u izvetaju, kao i nazivi tabela kojima
polja pripadaju. Klikom mia na kvadrati ispred prvog polja, nalazi se naziv tabele, to e
vam omoguiti da selektujete sva polja te tabele. Ako jo jednom pritisnete ovaj kvadrati,
sva polja ove tabele e biti "neselektovana". Takoe moete selektovati samo polja koja elite
da se vide u izvetaju. Kada selektujete sva polja koja elite da vidite u izvetaju moete
pritisnuti dugme tampaj . Sada ete moi da vidite kako izvetaj izgleda i da ga odtampate

Kao to je bio sluaj sa dizajnom autputa, tako isto kada dizajner priprema forme i sadraj
inputa, mora se obratiti panja na ljude koji e prikupljati i unositi podatke, moraju se
paljivo razmotriti metode kolektiranja, kontrole i unosa podataka u organizaciji. Veoma su
vana znanja projektanta o hardveru i njihovim mogunostima, o stalnom napretku
informatikih tehnologija, o ergonomskim aspektima ovog posla i slino. Kontrole su
posebno bitne. One bi trebalo da budu instalisane kao softverska pouzdana reenja kako bi
ukazale na pojavu i eventualno "oistile" elemente neispravnih unosa pre nego to se dozvoli
njihov nekontrolisan prolaz i "zagaenje" celog sistema.


5 5 D Di iz za aj jn n b ba az ze e p po od da at ta ak ka a

nalitiari i projektanti informacionih sistema imaju jedan od glavnih zadataka da istrae
informacione potrebe korisnika, analiziraju procese, dokumenta i da odrede potrebe za
podacima u organizaciji. Takve podatke konceptualno oblikuju i meusobno povezuju u
jedinstvenu celinu. Izvrenje ovih zadataka najee se naziva analiza podataka. Analiza
podataka je veoma sloen i vaan zadatak. Analitiari sistema moraju spoznati trenutne
potrebe za podacima, predvideti i anticipirati budue promene i da na osnovu dobijenih
A
A







Dizajn sistema
537









rezultata takve analize, projektanti projektuju takve baze podataka koja e biti dovoljno
fleksibilna da se mogu vremenom menjati. etiri razliita nivoa podataka ukazali su na
veoma vanu injenicu da se podaci i konceptualno i realno povezuju u okviru baze podataka
i postalo je jasno kako DBMS povezuju i upravljaju podacima u bazi. Dva osnovna prilaza
analizi podataka su:

1) procesno-orijentisan i
2) informaciono-orijentisan prilaz.


5 5. .1 1 P Pr ro oc ce es sn no o- -o or ri ij je en nt ti is sa an n p pr ri il la az z

Procesi su u ovom prilazu osnovno polazite analize, posmatra se odvijanje procesa i tok
podataka kroz niz procesa. Predmeti analize su i izvetaji, ulazni podaci, unosne maske,
dokumenta, raznovrsni algoritmi, procedure, odluke i same aplikacije. Dijagram toka
podataka je osnovna tehnika koju analitiar koristi u procesno-orijentisanom prilazu. Iz ove
analize analitiar derivira podatke koje treba ukljuiti u bazu podataka i koji su neophodni za
projektovanje sistema, stvaranje aplikacije i razvoj softvera. Identifikuju se entiteti, formiraju
slogovi podataka, identifikuju primarni kljuevi, stvaraju poveznici izmeu tipova slogova.

Ovaj pristup je veoma podesan za procese reinenjering sistema, u organizacijama u kojima
ve postoji informacioni sistem, koji treba podvri inovaciji. Ali, ta ako razvijamo sistem,
gde niko precizno ne zna odgovor na pitanje: ta sistem u stvari treba da proizvodi? Morae
se koristiti neki drugi prilaz analizi podataka.


5 5. .2 2 I In nf fo or rm ma ac ci io on no o- -o or ri ij je en nt ti is sa an n p pr ri il la az z

Procesi su bitni, ali u ovom prilazu panja analitiara se usresreuje na podatke koji nastaju,
prikupljaju se, memoriu i iz kojih e se procesirati informacije. Podaci se u sistemu tretiraju
kao resurs organizacije, neophodan za odvijanje procesa, izvrenje aktivnosti, poslova, radnih
zadataka, transakcija, analize, planiranja, organizovanja, kontrole, odluivanja. Analitiar i
korisnici sistema odreuju koji e podaci biti zahvaeni, pripremljeni, organizovani,
zapisivani i uvani u bazi podataka.

Ako bi, primera radi, razvijali marketing informacioni sistem, analitiar e morati da
intervjuie zaposlene u sektoru marketinga, kako bi identifikovali informacione potrebe i
specifikovali podatke koji su potrebni za ovaj sistem. Pregled potencijalnih stavki podataka
izluenih iz analize rezultata dobijenih sprovedenim intervjuima, prikazan je u tabeli 20-1.

Sledei korak u ovom prilazu je identifikacija entiteta relevantnih za informacioni sistem






538
Informacioni sistemi u menadmentu










marketinga, a zatim pridruivanje stavki podataka, odnosno obleleja svakom entitetu (Slika
20-6). U ovom metodolokom koraku treba da dizajniramo takvu strukturu koja e imati
kontrolisanu redundanciju, biti otvorena za lako modifikovanje i irenje, koja e predstavljati
integrisanu celinu.

Tabela 20-1

ifra kupca
Naziv kupca
ifra trinog
segmenta
Naziv trinog
segmenta
ifra proizvoda
Kupac

Pol
Adresa
Grad
Opis trinog
segmenta
Kupovna snaga
tri. segmenta
Karakteristike
tri. segmenta
Naziv proizvoda
Tip proizvoda
Boja
Jedinina mera
Pakovanje
Cena
Servis
PTT broj
Prihodi
Socijalni status
Veliina porodice
Cena
Vrednost
Vreme prodaje
Tip
Koliina













Slika 20-6

Kupac Trite Proizvod Prodaja
ifra kupca
Naziv kupca
Pol
Adresa
Grad
PTT broj
Prihodi
Socijalni status
Veliina porodice
ifra trinog
segmenta
Naziv trinog
segmenta
Opis trinog
segmenta
Kupovna snaga
tri. segmenta
Karakteristike tri.
segmenta
ifra proizvoda
Naziv proizvoda
Tip proizvoda
Boja
Jedinina mera
Pakovanje
Cena
Servis
ifra proizvoda
Kupac
Tip
Koliina
Cena
Vrednost
Vreme prodaje














Da bi se postigli ovi ciljevi, za ovu aplikaciju su formirana etiri entiteta: Kupac, Trite,
Proizvod i Prodaja. Entitet kupac sadri sve relevantne podatke vezane za kupce, entitet
proizvod sadri podatke vezane za proizvode, a entitet prodaja obuhvatie sve individualne
prodaje proizvoda kupcima.

Slika 20-7

SIF-KUP NAZIV
KUPAC
ADRESA GRAD PTT PRIHOD
SOC-
STATUS
POL
VELI.
PORODICE
SIF-TR















Dizajn sistema
539











Entiteti i obeleja koja pripadaju tim entitetima, kao i odnosi izmeu entiteta, mogu biti
predstavljeni dijagramski. Tehnika podesna za takvo predstavljanje, koju smo ranije opisali, je
Bachman-ov dijagram (Slika 20-7). Sistem analitiar mora odluiti koji tipovi veza postoje
izmeu entiteta. Kupac obino izvrava vie kupovina, tako da se jasno uvia odnos izmeu
entiteta Kupac i entiteta Prodaja 1:M. Konkretan tip proizvoda moe biti predmet kupovine
vie puta, tako da je odnos izmeu entiteta Proizvod i entiteta Prodaja takoe 1:M.

Ako za ovu aplikaciju koristimo konceptualni model relacionih baza podataka, onda takav
model sa njegovom punom notacijom moemo predstaviti na slici 20-8.

Slika 20-8

KUPAC (SIF-KUP, NAZIV, ADRESA, GRAD, PTT, PRIHOD, SOC-STATUS, POL, VELIINA-
PORODICE, SIF-TRZ)
PROIZVOD (SIF-PROIZ, TIP, NAZIV, JED-MERA, PAKOVANJE, CENA, SERVIS)
PRODAJA (SIF-PROIZ, SIF-KUP, TIP, KOL, CENA, VREDNOST, DAT-PROD)
TRZITA (SIF-TRZITA, NAZIV, OPIS, SNAGA, KARAKT)














5 5. .3 3 P Pr ro oj je ek kt to ov va an nj je e r re el la ac ci io on ni ih h b ba az za a p po od da at ta ak ka a

Projektovanje baza podataka je preduslov za uspeno funkcionisanje informacionog sistema.
Proces interaktivnih aktivnosti projektovanja baza podataka je:

1) definisanje informacionih zahteva i skupa obeleja;
2) konceptualno projektovanje;
3) logiko projektovanje relacionih shema;
4) fiziko projektovanje.

Metod logikog projektovanja relacionih shema baza podataka je poznat kao postupak
normalizacije. Normalizacija je postupni proces konverzije strukture podataka, iskazanih E-
O modelom (Slika 20-9 logiki i Slika 20-10 fiziki nivo), u standardne relacione forme,
relacije odnosno tabele.

Standardne relacione forme obezbeuju sledee:

Svaki ulaz u tabelu predstavlja jedan podataka, nema ponavljajuih grupa;
Podaci u svakoj od kolona su iste vrste;
Svaka kolona ima unikatni naziv;
Svi redovi su unikatni, nema redundantnih slovoga;
Redosled kolona i redova nema uticaja na semantike vrednosti tabele.

Vie nivoa normalizacije je evidentno i sa razliitim opsegom ogranienja. Relacije u petoj
normalnoj formi su veoma restriktivne, dok je prva normalna forma najnieg






540
Informacioni sistemi u menadmentu










ograniavajueg nivoa.

Slika 20-9
















Slika 20-10

















Dizajn sistema
541











Codd je ovaj postupak razvio za potrebe formiranja logikih struktura obeleja prema
koncepciji relacione baze podataka. Danas ga, meutim, koriste kako u projektovanju
nerelacionih baza podataka, tako i u projektovanju klasinih datoteka. Metod je opisan u 28
glavi ove knjige.


6 6 D Di iz za aj jn n p pr ro og gr ra am ma a i i p pe er rs so on na al ln ni ih h p pr ro oc ce ed du ur ra a

okom dizajniranja sistema, projektant je zavrio, izmeu ostalog, specifikacije za
aplikativne programe i procedure za rad personala sa sistemom. Dijagrami toka
podataka, strukturisani engleski, stor procedure, dizajn autputa, baza podataka, ulazne
ekranske forme, sistemi kontrole i radne procedure, pruaju programerima potpunu
dokumentaciju da napiu programski kod. Cilj specifikacije programa je priprema opisa
svakog programa u informacionom sistemu. Projektanti obino poinju sa grupisanjem
autputa koje e proizvoditi sistem, zatim, nastavljaju sa programom koji proizvodi svaku od
sainjenih integralnih celina autputa. Slian postupak se sainjava i za sve inpute. Ovaj proces
grupisanja inputa i autputa i zatim sainjavanje algoritama za obavljanje transakcija
neophodnih da se doe od inputa do autputa ima za rezultat niz programa. S obzirom da
specifikacija programa treba da prikae prirodu i strukturu svakog programa u
informacionom sistemu, obino se u dizajnu programa koristi, kako smo to ve ranije istakli,
modularni prilaz. Modularni dizajn nastoji da podeli svaki program na male kohezivne delove
grupa akcija sa identinim poetkom i krajem. Savremeno programiranje koristi veoma
zamano store procedure i trigere.

U nastavku je prikazan primer jednog jednostavnog programa koji je specifikovan tehnikom
pseudo koda (Slika 20-11). Primer se tie procedure manipulisanja otpremnicom, odnosno
podrava apsolutno rad sa maskom prikazanom na slici 20-5.

Sistem analitiar, isto tako, treba da identifikuje aktivnosti koje sprovodi personal. Za te
aktivnosti se piu procedure koje treba da vode ljude kroz njihove zadatke, slino
procedurama napisanim za aplikativne programe. S obzirom da se programi grupiu u celine
softverskih proizvoda na nivou informacionih podsistema, ovi se razlau na vie
informacionih modula, moduli na aplikacije, a aplikacije na programe; procedure se takoe
grupiu po istom principu i obino se za svaku aplikaciju, odnosno modul izrauje posebno
UPUTSTVO, sainjeno od n personalnih procedura. Pisane procedure se koriste kao referentni
materijal i za komunikaciju izmeu personala. Sadraj svake procedure zavisi od aktivnosti
koju opisuje. Meutim, pravilo je da svaka procedura treba da omogui odgovore na sledea
pitanja:

a) koje aktivnosti opisuje,
b) ko mora izvriti operaciju,
T
T







542
Informacioni sistemi u menadmentu










c) gde se izvrava operacija,
d) kada se operacija izvrava,
e) zato se operacija izvrava,
f) kako se operacija izvrava.

Slika 20-11

OTVORI prozor
PRIKAZI ekransku formu
PRIHVATI eljenu operaciju
AKO je pretraga TADA
PRIHVATI oznaku otpremnice
AKO postoji otpremnica TADA
PRIKAZI ostale podatke otpremnice
INACE
DAJ poruku o greci
KRAJ AKO
KRAJ AKO
AKO je unos TADA
DODELI oznaku otpremnici
PRIHVATI ostale podatke iz zaglavlja otpremnice vodei rauna o ogranienjima
AKO su uneti svi potrebni podaci TADA
URADI nastavi-unos DOK NE oznai kraj unosa
PRIHVATI podatke stavke otpremnice vodei rauna o ogranienjima
KRAJ URADI nastavi-unos
AKO je uneta barem jedna stavka TADA
UPISI podatke iz zaglavlja opremnice u tabelu otpremnica
URADI nastavi-upis DOK NE budu upisane sve stavke
UPISI jednu stavku otpremnice
AZURIRAJ tabelu zalihe robe za izdatu koliinu (kol. na zalihama
= kol. na zalihama+izdata kol.)
KRAJ URADI nastavi-upis
INACE
DAJ poruku o greci
KRAJ AKO
INACE
DAJ poruku o greci
KRAJ AKO
KRAJ AKO
AKO je storno TADA
PITAJ da li je siguran
AKO jeste TADA
AZURIRAJ tabelu otpremnica (storno = "D")
URADI nastavi-storniranje DOK NE budu obraene sve stavke
AZURIRAJ tabelu zalihe robe za izdatu koliinu (kol. na zalihama = kol. na
zalihama+izdata kol.)
KRAJ URADI nastavi-storniranje
KRAJ AKO
KRAJ AKO
AKO je izlaz iz programa TADA
ZATVORI prozor
KRAJ AKO














7 7 D Di iz za aj jn n s si is st te em ma a k ko on nt tr ro ol le e







Dizajn sistema
543









ontrola u informacionom sistemu je veoma vaan segment. Kontrola se tie sledeih
aspekata informacionih sistema:
a) kontrole inputa,
b) kontrole procesiranja,
c) transakcionog loga,
d) kontrole pristupa bazi podataka,
e) kontrole autputa.

Kontrola inputa je specifikacija provera koje postavlja projektant sistema za podatke koji su
osetljivi prilikom unosa. Za svako kritino polje u unosu potrebno je izvriti odreenu
verifikaciju. Takva polja su, na primer, identifikacioni podaci kao to je broj rauna, matini
broj zaposlenog, vrsta transakcije i slino. Vrednostima ovih polja projektant moe pridodati
kontrolni broj i po modulu nekog kontrolnog broja program obavlja proceduru kontrole.
Kontrola moe biti postavljena i za vrste podataka u pojedinim poljima, opseg vrednosti i
konkretni sadraj.

Kontrola procesiranja moe zahtevati irok spektar kontrole inputa za sistem, koji smo
napred opisali, i otkrivanje dodatnih greaka koji nastaju tokom obrade podataka. U
programima se postavljaju odreeni delovi algoritma koji kontroliu izraunavanja, ravnotee
konta, subzbirove, zbirove i tome slino.

Transakcioni log je poseban vid i veoma znaajan aspekt kontrole, koji se koristi za
kontrolu svih zapoetih transakcija sa bilo kojeg radnog mesta i od strane bilo kojeg
korisnika. Na primer, kontrola transakcionog loga moe da prati izradu svih dokumenata,
svih unosa u glavnu knjigu koji zaduuju kupce odnosno odobravaju dobavljae, vre
knjienja na konta tzv. materijalna i finansijska konta, izrauju fakture, otpremnice i tome
slino. Podaci koji se zapisuju u transakcionom logu sadre sledee detalje: identifikacioni
broj korisnika, identifikaciju radne stanice/terminala, vreme i dan, dan u nedelji, broj
dokumenta i neke druge podatke. Zahvaljujui ovoj vrsti kontrole sve transakcije mogu da se
prate od originalnih izvora podataka do take unosa u informacioni sistem i mogu se u svako
doba nainiti kopije transakcija koje je procesirao raunar. Ovo omoguava da se bilo koja
transakcija moe rekonstruisati u bilo koje vreme. Rekonstrukcija transakcije je mogua samo
ako se transakcioni kod snima, dri na sigurnoj lokaciji i pod kontrolisanim pristupom.
Kontrola transakcionog loga je namenjena supervajzerima i revizorima.

Kontrola pristupa bazama podataka ima veoma raznovrstan asortiman "sprava" i
procedura. Ovlaeni korisnici se identifikuju na odreeni nain u skladu sa ovlaenjima
koje oni imaju, kojima se specificira ta korisnik moe raditi kad dobije pravo pristupa
odreenom segmentu baze, relacijama i setovima podataka u bazi. Neki korisnik moe biti
ovlaen da ita i upisuje podatke u bazu, drugi korisnik moe biti ovlaen da ita, upisuje i
brie vrednosti atributa, atribute, entitete. Ovo je najee pravo administratora baze
K
K







544
Informacioni sistemi u menadmentu










podataka i takav korisnik ima potpuna ovlaenja. Trei korisnik moe da ima prava samo da
pretrauje podatke u nekom segmentu baze.
Kontrola autputa zahteva postavljanje odreenih vrsta kontrole u proizvodnji autputa kako
bi se osiguralo da se autputi ne izgube, ne "izvitopere" ili ukradu. Najrigidnija kontrola se
primenjuje na grupni autput, zato to je u njegovu proizvodnju i distribuciju hard kopija uvek
ukljuen relativno veliki broj ljudi. On-line autputi na monitor radnih stanica zahtevaju nii
stepen kontrole, jer se radi o direktnoj komunikaciji sistema i korisnika po principu
korisnikog interfejsa. U ovom sluaju je ve postavljena jaka kontrola kroz ovlaenja i
pravo pristupa.