Godi{te 44.

broj 3 (2003) 65
progesterone, or dehydroepiandrosterone(DHEA) to an-
drostenedione.
Therefore, 3"HSD plays a crucial role in the bio-
synthesis of all classes of activehormonal steroids, proge-
sterone, mineralocorticoids and glucocorticoids as well as
androgens and oestrogens.
Enzymes of the androgen metabolism in the human
skin are believed to play an important role in the pathologi-
cal alterations exhibited in hyperandrogenisms. Inhibition
of the activity of 3"HSD seems to be of promise in the tre-
atment of acne, hirsutism and also prostatic carcinoma.
In this paper, activity and inhibition of 3"HSD by
many synthetic steroids were described.
LITERATURA
1. L. T. Samuels, M. L. Helmreich, M. B. Lasuter, Scien-
ce 113, (1951) 490.
2. R. McCague, Inhibition of steroid hormone biosynthe-
sis and action, chapter 8; u: The Chemistry of Antitu-
mour Agents (Ed. D. E. V. Wilman), Blackie, Glasgow,
1990, str. 235.
3. S. Andri, Isptivae potencijalne antian-
drogene aktivnosti 16,17-disupstitui-sanih
steroidnih derivata, Magistarski rad, Univer-
zitet u Novom Sadu, PMF, Novi Sad, 1995.
4. C. Labrie, C. Trudel, S. Li, C. Martel, J . Couet, F. La-
brie, Endocrinology 129, (1991) 566; A. J . Conley, I.
M. Bird, Biol. Reproduction 56, (1997) 789.
5. I. Tth, M. Szecsi, J . J ulesz, I. Faredin, Skin Pharma-
col. 10, (1997) 160.
6. I. Faredin, J . L. Webb, M. J ulesz, Acta Med. Acad. Sci.
Hung. 23, (1967) 169.
7. M. J ulesz, I. Faredin, I. Tth, Steroids in Human Skin,
Akadmiai Kiad, Budapest, 1971, str. 62- 96.
8. I. Tth, I. Faredin, Acta Med. Acad. Sci. Hung. 42,
(1985) 13.
9. S. Scultty, J . Oszlnczy, I. Faredin, I. Tth, Int. Urol.
Nephrol. 20, (1988) 383.
10. A. Lambert, R. Mitchell, W. R. Robertson, J . Endocr.
113, (1987) 457.
11. L. van Haren, J . Cailleau, F. F. G. Rommerts, Mol. and
Cell. Endocrinology 65, (1989) 157.
12. M. J . Crooij, C. C. A. De Nooyer, B. R. Rao, G. T. Be-
rends, L. J . G. Gooren, J . J ansens, New Engl. J . Med.
319, (1988) 813.
13. I. Faredin, I. Tth, J . Oszlnczy, S. Scultty, Magyar
Urol. 3, (1991) 289.
14. I. Faredin, I. Tth, J .Oszlnczy, S. Scultty, Int. Urol.
Nephrol. 24, (1992) 145.
15. V. Luu- The, M. Takahashi, F. Labrie, J . Steroid Bioc-
hem. Mol. Biol. 40, (1991) 545.
16. G. M. Cooke, J . Steroid Biochem. Molec. Biol. 58, 95
(1996); C. L. Chaffin, R. L. Stouffer, Biol. Reprod. 61,
(1999) 14.
17. Z. M. van der Spuy, D. L. J ones, G. S. W. Wright, B.
Piura, D. C. Paintin, V. H. T. J ames, H. S. J acobs, Cli-
nical Endocrinology 19, (1983) 521.
18. M. Takahashi, V. Luu- The, F. Labrie, J . Steroid Bioc-
hem. Mol. Biol. 37, (1990) 231.
19. D. Naville, D. S. Keeney, G. J enkin, B. A. Murry, J . R.
Head, J . I. Mason, Mol. Endocrinol. 5, (1991) 1090.
20. S. V. Frye, C. D. Haffner, P. R. Maloney, R. A. J r.
Mook, G. F. Dorsey, R. N. Hiner, K. W. Batchelor, H.
N. Bramson, J . D. Stuart, S. I. Schweiker, J . V. Arnold,
D. M. Bickett, M. L. Moss, G. Tian, R. J . Unwalla, F.
W. Lee, T. K. Tippin, M. K. J ames, M. K. Grizzle, J . E.
Long, S. V. Schuster, J . Med. Chem. 36, (1993) 4313.
21. S. V. Frye, C. D. Haffner, P. R. Maloney, R. A. J r.
Mook, G. F. J r. Dorsey, R. N. Hiner, C. M.Cribbs, T.
N. Wheeler, J . A. Ray, R. C. Andrews, K. W. Batche-
lor, H. N. Bramson, J . D. Stuart, S. L. Schweiker, J . V.
Arnold, S. Croom, D. M. Bickett, M. L. Moss, G. Tian,
R. J . Unwalla, F. W. Lee, T. K. Tippin, M. K. J ames,
M. K. Grizzle, J . E. Long, S. V. Schuster, J . Med.
Chem. 37, (1994) 2352.
22. X. Li, C. Chen, S. M. Singh, F. Labrie, Steroids 60,
(1995) 430.
23. S. A. Andri, T. S. Kosti, M. N. Saka, . D.
Medi-Mijaevi, K. M. Gai, R. . Kovaevi,
Proceedings for Natrural Sciences, Matica Srpska,
Novi Sad, 94, (1998) 43.
!
"
!
"
IVAN GUTMAN, Prirodno- matematiki fakultet, Kragujevac (gutman@knez.uis.kg.ac.yu)
BRANISLAV SIMONOVI, Pravni fakultet, Kragujevac (simonov@eunet.yu)
PRIMENE HEMIJE U KRIMINALISTICI. III.
PARAFINSKA RUKAVICA
Jedan od veoma estih problema u policijskim
istragama jeste utvrivae osobe koja je pucala iz
vatrenog oruja. To je, kao to emo videti, veo-
ma teko ali neto se ipak moe uiniti. Stan-
dardni postupak koji se u tu svrhu dugo primei-
vao u kriminalistici jeste takozvana (parafin-
ska rukavica(. Nadamo se da e itaoce (Hemij-
skog pregleda( zanimati eni hemijski aspekti.
Opisaemo i savremenije metode u ovoj oblasti.
BARUTNE ESTICE NA RUCI OSOBE
KOJA JE PUCALA
Za izbacivae projektila (zrna) iz cevi vatre-
nog oruja primeuje se barut. U trenutku opae-
a, udarcem igle u inicijalnu kapislu barut u au-
ri metka se pali, a egovim sagorevaem nastaje ve-
lika koliina gasova koji potiskuju projektil kroz
cev. Da bi barut mogao da sagoreva bez kiseonika iz
vazduha, i to veoma brzo, on uvek sadri neko jako
oksidaciono sredstvo. U sluaju crnog baruta to je
alitra (kalijum- nitrat, KNO
3
). Takozvani bez-
66 Hemijski pregled
dimni baruti sadre nitrate nekog organskog jedi-
ea, najee celuloze. Bez obzira na vrstu baru-
ta, egovim nepotpunim sagorevaem stvara se iz-
vesna koliina azotovih oksida NO i NO
2
, koji sa
(uvek prisutnom) vodenom parom daju azotnu kiseli-
nu (HNO
3
). Reagujui sa raznim drugim primesama
baruta i barutnih gasova, azotna kiselina se vezuje
kao nitrat nekog metala (natrijuma, kalijuma, kal-
cijuma i sl).
Opaee metka traje svega nekoliko milise-
kundi. U tom trenutku pritisak gasova dostie ne-
koliko hiada bara, a temperatura poraste do
3000
o
C. Pod tim uslovima supstance koje se nalaze
u inicijalnoj kapisli i auri metka isparavaju da
bi se veoma brzo kondenzovale u obliku sitnih zr-
naca veliine od 1 do 100 'm. Jedno takvo zrnce
prikazano je na slici 1, i o emu e kasnije biti vi-
e govora.
Najvei deo barutnih gasova nastalih prilikom
opaea vatrenog oruja izlazi na usta cevi, dakle
u pravcu kretaa projektila. Mai deo, meutim,
izlazi unazad, kroz otvor zatvaraa i pored obara-
a. Sagorevae u auri metka nikada nije potpuno,
tako da se u gasovima koji se tom prilikom stvaraju
nalaze razne neizreagovale komponente baruta, a
nekada i potpuno sauvana barutna zrnca. Neto od
ovih polusagorelih barutnih zrnaca zadrae se na
koi onoga ko u trenutku opaea dri oruje u
ruci, naroito na kaiprstu i korenu palca. Ideja
metode (parafinske rukavice( sastoji se u tome da
se sa ake ispitivane osobe pokupe eventualno pri-
sutne barutne estice i u ima hemijskim putem do-
kae prisustvo nitrata.
DIFENILAMINSKI TEST ZA
DOKAZIVAE NITRATA
Difenilaminski test za otkrivae barutnih
estica nastalih pucaem iz vatrenog oruja uveli
su Valentajn i Kober 1911. godine. Test se zasniva
na, u hemiji dobro poznatoj, reakciji difenilamina
sa nitratima, prilikom koje nastaje intenzivno
obojeni produkt.
Hemizam ovog procesa je sledei. Difenilamin
(C
6
H
5
)
2
NH (jediee I na slici 2) je slaba organska
baza i dobro se rastvara u koncentrovanoj sumpor-
noj kiselini. Kada takav rastvor doe u kontakt sa
azotnom kiselinom ili nitratima, difenilamin se
prvo oksidativno dimerizuje, gradei jediee II,
koje se zatim dae oksidie u hinoidno jediee
III intenzvno plave boje. (Kod veoma malih koliina
nitrata boja je ubiasto- plava.)
Slika 2. Hemijske reakcije koje se odigravaju
prilikom difenilaminskog testa na nitrate.
Reagens koji se primeuje dobiva se rastvara-
em 0,5 g difenilamina u 100 ml koncentrovane
sumporne kiseline. Ovaj rastvor se uliva u 20 ml vo-
de. Tako dobiveni reagens se pomou kapalice nano-
si na mesta na kojima se ispituje prisustvo nitrata.
Podrazumeva se da se upotrebavaju najistije he-
mikalije i destilovana voda.
Problem u kriminalistici jeste to to je kon-
centrovana sumporna kiselina veoma korozivna he-
mikalija pa se nipoto ne sme nanositi na ruku
osobe koja se ispituje (bez obzira da li je ona iva
ili mrtva). Taj problem je reen takozvanom "para-
finskom rukavicom".
METODA PARAFINSKE RUKAVICE
Za pravee parafinske rukavice koristi se
vrst parafin take topea od 38 do 42
o
C. U po-
godnoj posudi ovaj parafin se zagreje i istopi (pri
emu se vodi rauna da mu temperatura ne bude pre-
visoka). Istopeni parafin se sipa na aku ispi-
tivane osobe. aka treba da je ispruena a prsti
sastaveni, a parafin treba da prekrije celu enu
povrinu - i dlan i nadlanicu. Tom prilikom se
deo parafina stvrdne i stvori skramu na aci. Na
taj sloj parafina stava se gaza koja se blagim pri-
tiskom utisne na parafin. Zatim se aka jo jed-
nom prelije istopenim parafinom i saeka da ta-
ko dobivena rukavica orvrsne. Na kraju se rukavi-
ca raseca makazama, du linije malog prsta, skida i
pakuje u odgovarajui koverat. Na kovertu se napi-
Slika 1. Snimak estice nastale prilikom opa-
ea vatrenog oruja, naien pomou skenira-
jueg elektronskog mikroskopa, uz uveae od oko
14000 puta. Kombinacijom elektronske mikrosko-
pije i rendgenske fluorescentne spektroskopije u
ovoj estici dokazano je prisustvo olova, bari-
juma, aluminijuma i antimona.
I II III
Godi{te 44. broj 3 (2003) 67
u podaci o osobi od koje potie rukavica, kao i da
li je ona sa leve ili sa desne ruke. Uvek se pravi pa-
rafinska rukavica za obe ruke, jer je u kriminali-
stikoj praksi esto veoma bitno da li je neko pu-
cao levom ili desnom rukom.
Iz razloga koji e biti jasni iz sledeeg ode-
ka, parafinska rukavica se pravi na mestu izvre-
a krivinog dela, to je mogue hitnije. Ona se
pravi za sve one osobe koje se zateknu na mestu izvr-
ea krivinog dela, a za koje postoji mogunost da
su pucale. Uz mae modifikacije, parafinska ruka-
vica se moe uzeti i od mrtve osobe.
U novije vreme umesto parafina primeuju se
neke druge, za praktini rad pogodnije, supstance.
Od ih su najvaniji etanolski rastvor polivini-
lalkohola (PVAL), silikonska pasta i lepiva
folija. U ove detae u naem lanku neemo ulazi-
ti. Rukavica prikazana na slici 3. naiena je
PVAL- metodom.
Spakovane parafinske (ili od nekog savreme-
nijeg materijala uraene) rukavice au se u kri-
minalistiku laboratoriju gde se, paivo i bez
urbe, analiziraju difenilaminskim testom.
Pre nego to se pone sa laboratorijskim
ispitivaem parafinske rukavice, pripremi se (na
obinom belom papiru) ema dlana i nadlanice, na
koji e biti beleeni rezultati analize.
Rukavica se prvo pregleda mikroskopom (uz po-
veae 30 do 50 puta) da bi se, eventualno, prona-
le vee neizreagovale barutne estice. Iz ihovog
oblika moe se dosta toga zakuiti o vrsti muni-
cije koja je upotrebena. Zrnca koja se na taj nain
uoe, mehaniki se odstrane, ponekad fotogra-
fiu, a onda se difenilaminskim testom provera-
va da li se zaista radi o zrncu baruta. Na papirnoj
emi se evidentira mesto na aci na kome se to
zrnce nalazilo
Posle mikroskopskog pregleda kapalicom se na
razne delove parafinske rukavice dodaje difenila-
minski reagens i uoavaju se i belee mesta na koji-
ma je nastala plava boja. Kada je ovaj test zavren
rukavica je neupotrebiva za bilo kakvo dae
ispitivae i baca se.
TEKOE I NEDOSTACI
Metoda parafinske rukavice ima vei broj ne-
dostataka. Pre nego to ih navedemo, pomenuemo
jednu enu dobru stranu. Prilikom pravea ruka-
vice koristi se topli parafin, koji neko vreme
ostaje u kontaktu sa koom ake. Zbog poviene
temperature pore na koi se ire, dolazi i do zno-
jea, i usled toga ak i one barutne estice koje su
prodrle u dube delove koe prelaze na parafin.
Kada se umesto parafina primeuje PVAL, sili-
konska pasta ili folije, onda ovo pojaae efekta
izostaje.
Postoji vei broj prigovora dokaznoj vredno-
sti parafinske rukavice. Ponimo prvo sa hemij-
skim.
1. Difenilamin daje obojee ne samo sa nitra-
tima, nego i sa drugim oksidacionim sredstvima.
Dakle, reakcija nije specifina. Ovaj prigovor je
vie formalnog karaktera, jer je malo verovatno
da e se na dlanu ispitivane osobe (koja se nala na
mestu izvrea krivinog dela) nai neka takva
hemikalija.
2. Mnogo je realistinija mogunost da je ispi-
tivana osoba bila u kontaktu s nekom drugom hemi-
kalijom koja sadri nitrate. Pored odreenih za-
nimaa (radnici u tampariji, u hemijskoj indu-
striji i sl), nitratima mogu biti kontaminirani i
udi koji dolaze u dodir za vetakim ubrivima, a
nitrata ima i u mokrai, duvanu itd. Treba ipak
znati da se kod takvih osoba nitrati nalaze na celoj
aci, a najvie na dlanovima. Oni koji su pucali,
nitrate imaju prvenstveno na kaiprstu i korenu
palca, dok ih na dlanovima uopte nemaju.
3. Nitrati su dobro rastvorni u vodi pa se ukla-
aju praem ruku. Tragovi barutnih estica u sva-
kom sluaju nestaju posle nekoliko sati.
4. Jo jedna neprijatna osobina barutnih esti-
ca jeste da se rukovaem prenose sa osobe na osobu.
U nekim eksperimentima naeno je da osoba koja ni-
je pucala, a koja se rukovala sa osobom koja jeste pu-
cala, ima na ruci vie nitrata nego osoba koja je
pucala.
Zbog svih ovih razloga parafinska rukavica ne
spada u pouzdane kriminalistike postupke. Rezul-
tati naeni pomou e se danas na sudu ne priznaju
kao dokaz. Bez obzira na to, parafinska rukavica se
i dae upotrebava, posebno kao "putokaz" za daa
kriminalistika istraivaa. Pomenimo, prime-
Slika 3. Rukavica naiena pomou polivini-
lalkohola (PVAL), sa tragovima od pucaa.
Izmeu e i parafinske rukavice nema bitne
razlike.
68 Hemijski pregled
ra radi, da je prilikom ubistva amerikog predsed-
nika ona Kenedija, kao glavni dokaz da je na ega
pucao Li Osvald posluio upravo pozitivni test
parafinske rukavice.
Na kraju istaknima jo jednu, u naim uslovi-
ma nezanemarivu, prednost metode parafinske ru-
kavice (naroito u odnosu na metode opisane u sle-
deem poglavu). Ona je jednostavna, jeftina i ne
zahteva neke iole komplikovanije laboratorijske
ureaje.
DRUGE METODE ZA ODRE IVAE
RUKE KOJA JE PUCALA
Zbog tekoa opisanih u prethodnom odeku,
nastojalo se da se umesto nitrata dokazuju olovo, an-
timon i/ili barijum. Smea jediea ovih eleme-
nata nalazi se u barutnom dimu u obliku veoma sit-
nih loptastih tvorevina, nastalih naglim hlae-
em gasova posle opaea. Primena standardnih
hemijskih ili spektrohemijskih postupaka za ovu
svrhu bila bi veoma teka, jer se radi o nitavno
malim koliinama navedenih elemenata.
Reee problema pruile su savremene fi-
ziko- hemijske instrumentalne tehnike. Metoda
koju emo opisati danas je standardna u svim razvi-
jenim zemama. Instrument koji je za ovakvu anali-
zu potreban veoma je skup, pa ga siromanije poli-
cije ne mogu priutiti.
Dokazivae olova, antimona, barijuma, kalaja
(i, ako je potrebno, i bilo kog drugog elementa iji
redni broj je vei od 11) u jednoj pojedinanoj esti-
ci dima nastalog opaeem vatrenog oruja vri
se kombinacijom skenirajue elektronske mikro-
skopije i rendgenske fluorescentne spektrosko-
pije.
Da se podsetimo:
Elektronski mikroskop je ureaj koji umesto
svetlosnog snopa (kao u obinom mikroskopu) kori-
sti snop elektrona. Zahvaujui malim talasnim
duinama ovih elektrona moe se postii mnogo
vee uveae nego obinim mikroskopom. U urea-
jima o kojima je ovde re snop elektrona ubrzan je
naponom od oko 20000 volti, dakle ima energiju od
20 keV, to je dovono za nastanak rendgenskog zra-
ea.
Kada snop visokoenergetskih elektrona udara u
bilo koju metu, on na tom mestu izaziva rendgensko
zraee. Postoje dve vrste tog zraea - kontinu-
alno i karakteristino.
Kontinualno rendgensko zraee nastaje usled
usporavaa elektrona (i ono nas dae nee zanima-
ti). Karakteristino rendgensko zraee nastaje
kada se usled udara visokoenergetskih elektrona
izbijaju elektroni iz unutraih uski pojedinih
atoma. Karakteristino rendgensko zraee sasto-
ji se iz izvesnog broja veoma intenzivnih linija, a
talasne duine tih linija zavise od vrste hemijskog
elementa koji se nalazi na mestu udara elektron-
skog snopa. Ovu pojavu, koja se naziva i rendgenska
fluorescencija, otkrio je Mosli jo poetkom
prolog veka.
Talasne duine rendgenskih zraka odreuju se
tako to se zraci proputaju kroz neki pogodno
odabrani kristal, pri emu se meri ugao skretaa.
Vie o fizikim osnovama elektronske mi-
kroskopije i rendgenske fluorescentne spektro-
skopije moe se, na primer, nai u citiranom ube-
niku Vladimira Vukanovia.
Ureaj koji se koristi u savremenoj kriminali-
stici je kombinacija skenirajue elektronske mi-
kroskopije i rendgenske fluorescentne spektro-
skopije. Pogodno podeenom elektronikom posti-
e se da se elektronski snop polako, i na programi-
rani nain, kree preko ispitivanog uzorka (to se
naziva !skenirae! od engleskog glagola !to scan! =
paivo ispitivati). Ako snop padne na barutnu
esticu u kojoj ima traenih elemenata izazvae u
ima nastanak karakteristinih rendgenskih zra-
ka tano odreenih talasnih duina. Ovi zraci se
proputaju kroz kristal (konkretno, kristal liti-
jum- fluorida, LiF, ili pentaeritrola, C(CH
2
OH)
4
)
i na osnovu ugla skretaa odreuje ihova talasna
duina. Kada se ustanovi da se na nekom mestu u
ispitivanom uzorku javaju linije karakteristine
za barijum, onda se to mesto detanije ispita, pro-
nalazi se odgovarajua estica (kao ona na slici 1)
i ispituje na postojae u oj drugih traenih he-
mijskih elemenata.
itaocima preputamo da pokuaju da zamisle
koliko je osetiv opisani ureaj, kakvom sloenom
elektronikom i kompjuterskim softverom je snab-
deven, i koliko moe da kota.
PRIMERI IZ PRAKSE
Primer broj 1
Milan P. je naen mrtav u hotelskoj sobi sa
prostrelnom ranom na glavi. Sedeo je u fotei i u
desnoj ruci mu se nalazio pito. Nije bilo
oprotajnog pisma. Pito nije bio registrovan.
U ciu da se razrei kriminalistiko- diferen-
cijalna dijagnoza da li je u konkretnom sluaju bilo
ubistvo ili samoubistvo uzeta je sa obe ruke para-
finska rukavica. Na osnovu difenilaminskog testa
dobijen je pozitivan rezultat (na nitrate) samo sa
desne ruke. Na osnovu toga je zakueno da je desnom
rukom pucano. Sluaj je odloen ad acta kao samou-
bistvo.
Primer br. 2
Mlad ovek, kriminalne prolosti, naen je
mrtav u kolima na mestu za suvozaa. Na glavi je
imao prostrelnu ranu koja je nastala ispaeem
projektila iz neposredne blizine. Na podu automo-
bila, pored egovih nogu nalazio se pito. Uzeta
je parafinska rukavica sa obe ruke. Rezultat testa
bio je negativan. Opaee nije izvreno iz ego-
vih ruku. U kolima nisu pronaeni aura i projek-
til. Bilo je jasno da je ubistvo izvreno na drugom
Godi{te 44. broj 3 (2003) 69
mestu i da su telo i pito staveni u kabinu kako
bi se simuliralo samoubistvo.
Primer br. 3
Nakon fudbalske utakmice grupa od 5- 6 huli-
gana napala je dvojicu navijaa protivnikog tima.
Dolo je do kokaa i tue u toku koje se zauo pu-
ca nakon ega je jedan od dvojice napadnutih pao.
Huligani su se razbeali, a na licu mesta je ostao
pito (za koji je kasnije utvreno da nije regi-
strovan). Poto su napadai prepoznati od strane
svedoka, policija ih je brzo pohapsila. Niko od ih
nije priznao da je pucao. Od svih su uzete parafin-
ske rukavice sa leve i desne ruke. Test je bio pozi-
tivan samo u sluaju jednog od ih. Priteen i
drugim dokazima, priznao je pokuaj ubistva.
Abstract
APPLICATIONS OF CHEMISTRY IN CRIMINALI-
STICS. THE PARAFFIN TEST
Ivan Gutman and Branislav Simonovi
Faculty of Science, P.O.B. 60, 34000 Kragujevac, Serbia
and Montenegro, and
Faculty of Law, Kragujevac, 34000 Kragujevac, Serbia
and Montenegro
Identifying the person who has shot from a firearm is a
frequently encountered problem in criminalistics. The stan-
dard method for this was the paraffin test, based on detec-
ting the presence of nitrates on the hand of the person who
has shot. The chemical background of the paraffin test is
described and its numerous drawbacks and limitations di-
scussed. The modern method - based on scanning electron
microscopy combined with X- ray fluorescent spectroscopy
- is briefly described.
LITERATURA
1. F. Cunliffe, P. B. Piazza, Criminasitics and Scientific
Investigation, Prentice- Hall, Englewood Cliffs, 1980.
2. Z. B. Jovanovi, M. V. Bokovi, D. S. Lakevi,
Kriminalistika balistika, Savremena Admi-
nistracija, Beograd, 1987.
3. R. Maksimovi, U. Todori, Kriminalistika
tehnika, Policijska akademija, Beograd 1995.
4. R. Maksimovi, M. Bokovi, U. Todori, Meto-
de fizike, hemije i fizike hemije u kriminali-
stici, Policijska akademija, Beograd 1998.
5. H. Burger, Kriminalistik 543 (1991).
6. C. Schyma, W. Huckenbeck, Kriminalistik 581
(1998).
7. W. Pichler, Kriminalistik 673 (1998).
8. J . Bronig, H. Milbradt, Kriminalistik, 195 (2001).
9. E. Kube, H. U. Sturzer, K. J . Timm, Kriminalistik -
Handbuch fr Praxis und Wissenschaft, Band 2, Boo-
rberg Verlag, Berlin, 1994.
10. S. Kage, K. Kudo, A. Kaizoji, J . Ryumoto, H. Ikeda,
N. Ikeda, Forensic Sci. 4, 830 (2001).
11. V. Vukanovi, Atomistika, Nauna kiga, Beo-
grad, 1977.
!
"
!
"
DEVET VERZIJA SCENARIJA ZA OBRADU NASTAVNE
JEDINICE: SUPSTANCA U VII RAZREDU OSNOVNE KOLE
Scenarije, za asove koji su ovde predstaveni,
sastavile su grupe nastavnika
1
i profesora hemije
na seminarima obuke nastavnika u okviru projekta
Aktivno uee. Seminari su odrani 21. 22. i 23.
decembra 2002. godine u Preini (za nastavnike Ra-
kog, Rasinskog i Moravikog okruga). Aktivno
uee je projekat obuke nastavnika za primenu ino-
vativnih metoda nastave/uea
2
koji je, tokom pro-
VESTI iz KOLE
VESTI za KOLE
1 Uesnici prvog seminara: Verica Agatonovi, Olga Antonijevi, Stanojka Batrievi, Stanimirka Beevi, Vladi-
mir Vukovi, Esad Gili , Dragana Doli, Zorica orevi, dr Slavoub uki, Radica Jai, Duica Jovanovi,
Jovanka Lukovi, Zorica Novakovi, Zora Ostoji, Verica Paunovi, Duanka Petrovi, Vasilije Plani, Dragia
Radovanovi, Miroslav Rui, Husnija Sebeevac, Radava Stanojkov, Fikret Hot i Nada Cvetkovi.
Uesnici drugog seminara: Violeta Arsenijevi, Emilija Bandovi, Marija Bogdanovi, Stanka Bogievi, Dragana
Bogojevi, iana Boovi, Marija Vidakovi, Dragan Glixi, Cveta Grabovac, uja Dui, Jelena orevi, Oli-
vera orevi, Zorka Jakovevi, Angelina Jestrovi, Gorica Kovaevi, Rade Lazovi, Vidosava Maksimovi, Gor-
dana Milev, Svetlana Mileti, Nada Milovanovi-Velimirovi, Stania Miloevi, Rajka Mitrovi, Verica
Nedekovi, Lora Pavlovi, Verica Seivanovi, Vesna Stojikovi i Milena elovi.
2 Detanije o projektu videti u: Ivi, I. Peikan, A. Anti, S. (2002) Aktivno uee 2, Beograd, Institut za psiholo-
giju,Unicef