Poreklo ljudskih rasa

Termin "ljudske rase" upotrebljavamo u uslovnom smislu, da lakse razgovaramo, a ne

zato sto mi stvarno mislimo da postoje ljudske rase. Jer, postoje grupe ljudskih
populacija, i veca je ukupna geneticka varijabilnost u okviru svake grupe populacija,
nego medjugrupno. To je vrlo vazno. Znaci, mi dobijamo ukupnu vecu varijabilnost
medju crncima, nego izmedju crnaca i belaca.
Sta je geneticka varijabilnost? Imamo gen , !, ", # i $. %en ima samo jedan oblik &
on je monomor'an. %en ! ima dve alternativne 'orme & on je dimor'an. %en #, recimo,
ima tri alternativne 'orme, to su "aleli". lternativne 'orme postojanja jednog te istog
gena jesu "aleli". %en koji je najmanje dimor'an, za njega kazemo da je polimor'an.
Znaci, polimor'ni gen moze biti najmanje u dve alternativne 'orme.
I sad, pogledamo populaciju ""( gen monomor'an, gen ! monomor'an, gen #
monomor'an, sve u istom obliku. )akva je ova populacija? *ema varijabilnosti u ovoj
populaciji.
imamo drugu populaciju( gen dimor'an, gen ! monomor'an, gen " polimor'an. +vde
je varijabilnost izrazena.
#a nema varijabilnosti, ne bi bilo razlicitosti, mi bi bili isti. ,tvrdjeno je da je kod
coveka -,./ gena polimor'no. )ad mi "setamo" izmedju dva hromozoma, i kad
analiziramo ukupne covekove proteine vezane za odredjeni gen 0nema proteina bez gena,
gen determinise kakav ce biti protein1, mi nalazimo da je prosecna heterozigotnost -,./.
Znaci, svaki 2.. gen je razlicit. !roj gameta koji moze da 'ormira jedinka jednako je 3
n
,
gde n predstavlja broj heterozigotnih gena 0a4a ili 4 je homozigotno stanje, dok je a4
ili 4a heterozigotno stanje5 gamet je polna celija & spermatozoid ili jajna celija, koja nosi
polovinu genetickog materijala od oca ili majke5 spajanjem gameta nastaje zigot &
oplodjena jajna celija1.
)ad bi svi geni bili homozigotni, koliko bi imali kombinacija? Jednu. ko imamo jedan
heterozigotni gen, odmah imamo dve mogucnosti( "" i "a". ko imamo dva
heterozigota( 4a, !4b, imamo 6 mogucih gameta. To je cista matematika.
$ sada, -,./ je u heterozigotnom stanju. "ovek ima od 78 hiljada do 288 hiljada gena.
,zmimo donju ci'ru, 78 hiljada gena, i ako to pomnozimo sa -,./, to je 3.288 gena u
heterozigotnom stanju. !roj gameta koje moze jedna jedinka da 'ormira bi bio( 3
3.288
, a to
je jednako 28
-89
.
#a bismo shvatili kolika je to potencijalna razlicitost, treba samo reci da se sveukupan
broj cestica u univerzumu procenjuje na svega 28
.:
do 28
68
.
broj zigota, oplodjenih jajnih celija, genoma koji mogu da daju ovakvi gameti je
jednako 7
n
. Znaci, 7
3.288
. )olika je potencijalna verovatnoca da nastanu dve iste jedinke?
Zanemarljiva; *e postoje dve iste jedinke, izuzimajuci monozigotne, jednojajcane
blizance. 0Jednojajcani blizanci nastaju iz jedne oplodjene jajne celije.1
)ada su u pitanju ljudske rase, postavlja se pitanje( ")ako su nastale ove grupe
populacija?" Za evolucioniste nema nikakvih problema, jer to mogu biti, sasvim lepo
"vrste u nastajanju". +ni imaju mutacije, selekciju itd. <ostavlja se pitanje sa
kreacionistickog stanovista, kako objasniti postojanje ovih grupa populacija.
<roblem nastanka ljudskih rasa je povezan sa jednim sirim problemom & problemom
polimor'izma 0razlicitosti1 u populaciji. <opularno misljenje da su ljudske rase nastale
samo pod uticajem sredinskih cinilaca nije tacno. =i cemo ovde uzeti jedan model da to
objasnimo, a to vazi za sve osobine. ko naucimo ovaj model, znacemo da ga primenimo
i za sve druge osobine koje su geneticki determinisane.
#a bi to objasnili, potrebno je razlikovati kvantitativne i kvalitativne 'enotipske osobine.
>enotip je ono sto mi vidimo, a genotip je ono sto podrzava 'enotip. >enotip je i to kad
neko nervozno seta. >enotip podrazumeva anatomsko&'iziolosko&ponasajne osobine.
)oje su to kvalitativne osobine? )valitativne 'enotipske osobine diskontinuirano variraju
u populaciji. Sta znaci "diskontinuirano variraju"? ?ecimo, kvalitativna osobina je oblik
skalpa. =oze biti ravan 0retki su ljudi sa ravnim skalpom1 i lucni skalp 0ogromna vecina
ljudi1. *emate vi poluravan&polulucan skalp. )valitativne osobine diskretno variraju. +ne
su determinisane jednim ili malim brojem gena, i uticaji sredine su zanemarljivi na
ovakve osobine.
#akle, kvalitativne osobine diskontinuirano variraju, determinisane su jednim ili zaista
malim brojem gena i uticaj sredine nema e'ekta.
)vantitativne osobine se dele na dve grupe( na metricke i meristicke. =etricke su one
koje se mogu meriti 0visina, tezina,...1, a meristicke su one koje se mogu brojati 0broj
polozenih jaja, broj dlacica,...1. +ve osobine kontinuirano variraju u populaciji, po
razlicitim raspodelama, uglavnom po %ausovoj krivi. #akle, ogromna distribucija.
#a objasnimo na jednom primeru( visina ljudi. To je jedna kvantitativna osobina.
$kstremno malih ima mali broj, malo vecih ima vise. )ojih ima najvise? Srednjih. Ta
srednja vrednost nije uvek ista. +na se menja iz generacije u generaciju.
)vantitativne osobine su odredjene velikim brojem gena, kontinuirano variraju u
populaciji i sredisnji uticaji su izrazeni. )vantitativna genetika se bavi time koliki je
uticaj pojedinih sredinskih cinilaca, a koliki je doprinos naslednih 'aktora izrazajnosti
konkretne kvantitativne 'enotipske osobine.
=i cemo analizirati samo jednu 'enotipsku osobinu vezanu za ljudsku populaciju & boja
koze.
!oja koze je kvantitativna osobina. Svi mi imamo isti pigment u kozi & melanin, samo se
razlikujemo u tome & ko ima vise melanina 0iskljucuju se samo albino jedinke koje
nemaju taj pigment, oni su nepigmentisani1. To je vrlo vazno, da je to kvantitativna
osobina. Znaci, mi se ne razlikujemo po nekom kvalitetu jedni od drugih, nego po
kvantitetu. Jedni imaju vise pigmenta, a drugi manje.
*e zna se tacno koliki broj gena ucestvuje u determinisanju ove osobine. li, negde 7 ili
: gena ucestvuju u determinaciji te osobine. ?ealna kriva broja jedinki u odnosu na
kolicinu pigmenta melanina je savijena.
+na je nagnuta. +na nije kao prosla kriva. Sta to govori? #a doprinos pojedinih gena nije
identican, ujednacen. *eki od odgovornih gena imaju izrazeniji e'ekat & drugi manji.
=i cemo ovaj nas model uprostiti, i radicemo kao da se radi o samo 3 para gena koji
determinisu ovu osobinu.
#oprinos pojedinih gena kod kvantitativnih osobina je kumulativan ili sabiran, i mi cemo
krenuti od jednog intermedijarnog 0srednjeg1 stanja 4a !4b, sto je realna pretpostavka za
dama, posto je on napravljen od zemlje. 0Sama rec "dam" znaci "od crvene zemlje".1
=i mislimo da je dam bio kao mi, crnci misle da je bio crn, )inezi misle da je bio zut,
ali dam je bio napravljen od crvene zemlje. Znaci, on je neki sredisnji tip.
Ta osnova polimor'nosti je bila usadjena u prvobitne oblike. To ne vazi samo ovde, to
vazi i za pilice, i za nojeve, i za kitove, za sve. <olazi se od velikog genskog pula 0u
malom broju jedinki1, a vidite kako se rascvetava polimor'nost u populaciji. Sad cemo
videti kako smo mi razliciti.
ko je dam bio "4a !4b", a $va takodje "4a !4b", kao srednji, intermedijarni tip, koje
vrste gameta oni mogu da daju? !, b, a! i ab. "etiri vrste gameta imamo ovde. Zenski
pol daje iste te gamete.
)ad znamo koje oni mogu da daju gamete, onda mozemo iz toga da vidimo koje oni
mogu da daju jedinke.
#ejstvo gena za kvantitativne osobine je aditivno ili sabirno. I sada, kada posmatramo
dete koje nastaje iz ovog braka, imamo mogucnost " !!".
Znaci, maksimalni doprinos, maksimalna pigmentacija, i takav je crn da ne moze da bude
crnji.
imamo i jedinku "aa bb". Znaci, ovaj je beo sa minimalnom pigmentacijom. +n ima
malo pigmenta, ali nije albino. lbino nema pigment.
#alje imamo( "aa !!". )akav je on? *eki srednji tip. Imamo takodje i " bb". Znaci,
on je isti kao i prethodni, ako je doprinos "" i "!" gena identican 0nije doprinos svakog
gena identican1. I tako mozemo za svaku kombinaciju.
+no sto je sada znacajno jeste to, da ako bi doslo do izolacije crnih, oni bi dali samo crne.
ko izolujemo bele, oni daju samo bele. ko izolujemo sredisnje, i to " bb", sta oni
daju? #aju samo sredisnje " bb". Znaci, postoji kategorija sredisnjih koja daje samo
sredisnje.
I, postoji kategorija sredisnjih koja daje celokupnu varijabilnost. To je "a !b". #akle,
pocetna kombinacija.
$ sada, da li mi imamo objasnjenje za stvarno razdvajanje ljudskih populacija? Imamo.
*egeneticki 'aktor koji deluje na cepanje opste populacije i izaziva geneticke promene u
strukturi populacije naziva se "geneticki dri't".
?ecimo, imamo neku opstu populaciju. I sada, neka katastro'a otcepi jedan deo
populacije. Jedna je geneticka struktura koja je bila u celoj populaciji, a druga geneticka
struktura dela populacije koja je otcepljena u odnosu na prvobitnu.
I, kada se taj deo populacije siri, on ima drugacije mogucnosti u odnosu na ostali deo
populacije. Znaci, to nije izazvala neka geneticka promena.
Ili, recimo, imamo opstu populaciju gustera. +ni su razliciti, imaju svoj polimor'izam. I
sad ljudi postave prugu i podele ovu populaciju, jer gusteri ne mogu da predju prugu, to
je za njih velika barijera 0grabljivice ih uocavaju kad prelaze prugu1. <ruga nije geneticki
'aktor, ali izazove cepanje jedne populacije, tako da je ucestalost pojedinih genskih
oblika najverovatnije neujednacena. ko je tako, dalja sudbina pojedinih alela u tim
razdvojenim populacijama 0narocito ako je jedna velika, a druga mala1 je razlicita.
)oji bi to bio negeneticki 'aktor koji je doveo do geneticke promene u ljudskoj
populaciji? Imamo odgovor u !ibliji. To je pometnja jezika.
*isu crnci crni zato sto je tamo suncano, sto je tamo zarki pojas. <a zive ljudi u zarkom
pojasu i u Juznoj merici, pa nisu crni. *ema to veze. $ sad, zasto jedni zive u zarkom
pojasu, a drugi zive u polarnim predelima?
To se u bilogiji zove "izbor stanista". +n je prisutan vec i kod primitivnih organizama.
Svi organizmi biraju stanista. Svako bira ono sto mu odgovara.
$vo jednog eksperimenta( recimo, uhvatite drozo'ile 0vinske musice1 iz populacije i
populacije !. +nda ih markirate, obelezite na neki nacin, i dovedete na liniju razdvajanja
ove dve populacije. I tako markirane drozo'ile pustite. I kad je uradjen realni eksperiment
utvrdjeno je da se drozo'ile iz populacije vracaju u oblast zivljenja populacije , a
drozo'ile iz populacije ! vracaju u staniste !. Svaka se vraca na svoje staniste. #akle,
nije im svejedno da zive na tudjoj teritoriji. *ije to slucajno sto ona zivi tamo gde zivi,
iako je ista vrsta. Svaki genotip bira staniste koje mu je najbolje.
To se cak vrsi i na larvenom stupnju za ove zivotinje. ,zmu se jaja pa se zaseju na dve
podloge( i !. +nda se te dve podloge spoje. Sta se ovime dozvoljava? #ozvoljava se da
ona larva kojoj ne odgovara podloga moze da predje tamo gde joj odgovara. ko nekoj
larvi odredjene geneticke strukture ne odgovara podloga , omoguceno joj je da predje
na podlogu !. Znaci, dozvoljava se da svaka izabere gde joj je bolje.
)ada se to uradi, onda se larve sa podloge prebace, jedne na podlogu , a druge na
podlogu !. Isto se to uradi i sa larvama sa podloge !. I kad se to uradilo, sta je utvrdjeno?
,tvrdjeno je da je prezivljavanje onih koje su izabrale podlogu vece na podlozi , nego
na podlozi !. prezivljavanje onih koje su izabrale podlogu ! je vece na podlozi !, nego
na podlozi . ko je neki izabrao podlogu !, a vi ga naterate da dovrsi embrionalni
razvoj na podlozi , smanjujete mu mogucnost da prezivi. +cigledno je da cak i na
larvenom stupnju svako bira tamo gde mu odgovara. Zasto to onda ne bi vazilo i za
ljudske populacije? +nda bi crnci isli u toplije krajeve. Zasto? ko neki belac ode u
toplije krajeve, on ce da "izgori", ne moze da zivi tamo.
<ored toga, mogu da dozive i hipervitaminozu vitamina #. !elac moze sasvim lepo da
zivi u svetlim krajevima, jer ima transparentnu kozu, tako da suncevi zraci mogu sasvim
lepo da omoguce stvaranje vitamina #.
<ored ove adaptacije, recimo, oni imaju jos jednu adaptaciju & da mogu da vare laktozu
0mlecni secer1. <ostoje plemena gde niko ne moze da vari laktozu. Znaci, nijedan crnac
ne moze da pije slatko mleko. *e moze, jednostavno, jer nema enzim koji razlaze
laktozu. li, zato mogu savrseno da piju kiselo mleko gde nema laktoze, jer se u kiselom
mleku laktoza pretvara u mlecnu kiselinu. u %rckoj je taj odnos 98 ( 98. 98/ ljudi u
odraslom stanju ne moze da vari laktozu. )od nas preko 98/ moze da vari laktozu, a u
*orveskoj skoro svih 288/ to moze. I onda kad dete kaze( "Ne mogu mleko, muka mi
je", roditelji kazu( "Pa jel znas kako je mleko zdravo, nemoj da se pretvaras" i sl.
Ili, kad dete pocne da pise levom rukom, i onda pritisak, tuci, i naprave od deteta bogalja,
zato sto se razvijaju centri koji prigusuju centre za govor i dete pocne da muca.
#esnorukost ili levorukost je geneticka orijentacija i to se samo nasilno moze promeniti.
+no sto je najverovatnije za ljude pre <otopa, kada je u pitanju boja koze jeste, da su te
razlike bile manje nijansirane, ali je posle potopa, najverovatnije, i mutabilnost dovela do
toga da se razlike izostre. Jer, u sintezi pigmenta melanina ucestvuju barem dva gena.
=elanin inace nastaje od aminokiseline tirozina, u biosintetskom putu koji se sastoji od
nekoliko koraka u kojima ucestvuju enzimi kodirani speci'icnim genima.
Sad, koliko su ti enzimi e'ikasni? ko je njihova aktivnost bila ujednacenija, onda su i
varijante pre potopa manje, a ako su mutacije doprinele odredjenim izgledima, onda su i
varijante postale vece, i razlike izostrenije.
li, moguce je da su oni posle <otopa bili izdi'erenciraniji. *ajverovatnije oni to nisu
dozivljavali kao nesto strasno, jer su takvi ljudi i pre potopa bili slicni.
To ne vazi samo za ljude, nego i za kokoske, i za pse. Jer, kako nastaje polimor'izam po
kreacionizmu? *astaje iz velikog genskog pula sadrzanog u malom broju jedinki
0najverovatnije jedan par jedinki razlicitog pola1, i u njima je sadrzan ogroman potencijal.
+ne su u mogucnosti da daju preko svojih potomaka ogromnu raznolikost. To nije nista
neobicno. Takav e'ekat se i danas zapaza, i nazvan je "e'ekat osnivaca".
?ecimo, na havajskim ostrvima 0to su vulkanska ostrva1 gde nema zivota u pocetku,
dovoljno je da doleti samo jedna musica, jedna oplodjena zenka, i da prenese skoro
celokupnu varijabilnost svoje populacije. To je )arlson otkrio i proslavio se time. I mi
tacno mozemo da odredimo odakle je doletela.
Zamislite, jedna oplodjena zenka donese celokupnu varijabilnost. Znate da vi od jednog
para imate hiljade pasa, da bi opravdali razlike. , jednom paru moze da se sadrzi
ogromna varijabilnost.
dam je bio intermedijarni 0srednji1 tip, to je nedvosmisleno. ko je bio napravljen od
zemlje, kakav je mogao da bude? sama rec "dam" znaci "od crvene zemlje". *e moze
on biti crn, a unutra, geneticki, izgledati kao belac. !og je morao da da odredjenu
geneticku potku 'enotipu koji stvarno egzistira. To je jasno. #akle, on je bio 'enotipski
sredisnjeg tipa i imao je, naravno, odgovarajuci genotip.
$va je bila identicne geneticke strukture, posto je 'ormirana od dama, i kao takvi, oni su
mogli da daju maksimalnu raznovrsnost. #a je, recimo, $va bila razlicita, odmah bi se
smanjila potencija moguceg variranja. <rema tome, buduci da je Stvoritelj stvorio
prvobitni ljudski par kako je stvorio, +n je omogucio da se ljudska vrsta razgrana u
maksimalnu razlicitost, neponovljivost.
)oje bi bile moralne implikacije ova dva 'enomena? Implikacija je takva, identicna, i iz
nauke, i iz !iblije, da smo mi svi braca, da imamo jedno zajednicko poreklo, i da ne
postoji vrednija ili manje vredna grupa ljudi, sto bi neko, ako bi i postojala, mogao da
zloupotrebi za eksploataciju "visih" u odnosu na navodno "nize".
Iako u svetu teorijskih razmatranja, nema gotovo nista skromnijeg, od napora, da se iz
dve premise 0!og je stvorio coveka dama i svi ljudi poticu od dama1 izvede zakljucak
da su svi ljudi braca, ipak su ljudi pokazali da nema nista dramaticnijeg za primenu.
Zaista, vec bi dete u osnovnoj skoli iz spomenutih premisa izvelo pravilan zakljucak.