1.

Rituali prelaza
Postoje tri nivoa ivotnih ciklusa:
I) Individualni ivotni ciklusi na celokupni ivot se deli na take roenja,
adolescencije, sazrevanja, sopstvene branosti i taka smrti. Ritualnim prelazima
oznaavamo ove vane momente u naem ivotu. Svaka kultura ima svoje rituale,
kroz koje se pojedinac specijalizuje za novu fazu u svom ivotu. Kulminacija jedne
faze oznaava graninu/kriznu situaciju npr. vie ne vae pravila za decu, ali ne
vae ni pravila za odrasle. Mora se pojedinac pokazati sposobnim za prelazak iz
jedne u drugu fazu.
II) Drutveni ciklusi Drutvo ima svoj ritual postojanja i preivljavanja kriznih
momenata itd. Drutveni ciklusi se uvek reflektuju na individualne cikluse.
III) Kosmiki ciklusi ovekovo zamiljanje svog postojanja u kosmosu.
Haviland poinje govoredi kako su antropolozi klasifikovali nekoliko tipova rituala, meu njima
rituale prelaza, koji se odnose na razliite momente u ivotnom ciklusu i rituale ojaavanja, koji
su vezani za krizne momente u ivotu grupe i slue povezivanju meu njenim lanovima.
Rituali prelaza
Dakle, rituali prelaza pomau pojedincu da proe krucijalne krize u ivotu, kao to su roenje,
pubertet, venanje, roditeljstvo, profesionalno opredeljivanje i smrt.
Arnold van Gennep je podelio sve ceremonije vezane za ove ivotne krize u tri stupnja:
1. Separacija (odvajanje)
2. Prelaz
3. Inkorporacija (ponovno ukljuivanje)
Dakle, pojedinac bi prvo bio ritualno iskljuen iz drutva, zatim izolovan tokom nekog perioda i
na kraju ponovo ukljuen u drutvo sa novim statusom.
Van Gennep opisuje ovaj proces kod Aboridina. Kada stariji odlue da je vreme za inicijaciju,
deaci se izdvajaju iz sela dok ene ritualno oplakuju njihov odlazak. Na mestu koje je udaljeno
od kampa, sakupljaju se grupe mukaraca iz razliitih sela. Stariji pevaju i pleu, dok se oni koji
se iniciraju ponaaju kao mrtvi. Vrhunac ovog dela rituala je telesna operacija, kao to je
obrezivanje ili vaenje zuba.
Na ovom prelaznom stupnju, najvaniji element je to potpuno iskljuenje iz drutva. tokom
ovog aboridinskog rituala pubertetam osoba koja se inicira mora nauiti ono to se smatra da
svi odrasli mukarci treba da znaju to je zapravo skradeni i zgusnuti kurs odrastanja! Haviland
smatra da je to dobro pedagoko sredstvo koje je nuno za nastavljanje kulturne tradicije i
tako ih prikazuje benigno, mada one mogu u stvarnosti biti stravine! Antropolozi nisu pronali
njihovu nunost, jer rituali mogu biti izveni i nenasilnim sadrajem.
Povratak u zajednicu (inkorporacija) mladida koji se inicira je praden ceremonijama, kao da se
vratio iz mrtvih. Ovim se drutvo u celini ini svesnim novog statusa pojedinca ini ga
spremnim da od njega oekuje da se ponaa na odreen nain i da se ono prema njemu ophodi
na odrastao nain.
U aboridinskom drutvu deake na ovaj nain ne pripremaju samo za odraslo doba, ved i za
ulogu mukarca. Npr. u njihovom drutvu se hrabrost i izdrljivost smatraju vanim vrlinama
mukarca, a bol vaenja zuba ili obrezivanja pomau da se one ukorene.
ene: na slian nain, rituali enske inicijacije pomau da se Mende devojke u zapadnoj africi
pripreme za ulogu ene. Kada dobiju menstruaciju, devojicu izdvajaju iz drutva. Kada ue u
fazu prelaza, prolazi kroz operaciju uklanjanja klitorisa i dela spoljanjih usana vagine, za ta se
veruje da povedava njihov potencijal za raanje.
Sve dok se ne vrati nazad u drutvo, moralnim i praktinim odgovornostima vezanim za
vaspitavanje dece poduavaju ih iskusne ene iz Sande udruenja, organizacije kojoj je de
pripadati i devojka posle inicijacije. Ova obuka nije teka po Havilandu, i ukljuuje pevanje,
plesanje i prianje pria na ovaj nain ene stiu pozitivnu sliku o ulogama ene i snani osedaj
sestrinstva.
Mende ene izlaze iz inicijacije kao ene koje umeju da kontroliu svoju seksualnost, sa
pravom da se udaju i da rode decu. Bol i opasnost vezani za klitoridektomiju slue kao
metafora raanja, koje de se takoe desiti u osami, uspomod Sande ena. Klitoridektomija
takoe je oblik uklanjanja polne ambivalentnosti ena zna da je cela ena.
Haviland i ovaj groteskni in smatra benignim i funkcionalnim za drutvo. On, istina, po
svedoanstvu ena koje su kroz njega prole, uopte nije ugodan i propraden snanom
podrkom ena. Naprotiv, on perpetuira podvladavanje ena karakteristino patrijarhalnom
drutvu upravo kroz ovo meugeneracijsko nasilje prema enama. Klitoridektomija se ne moe
porediti sa sunedenjem, jer se njime ne dobija seksualno disfunkcionalan i potencijalno inficiran
penis, naprotiv.
Haviland priznaje da je klitoridektomija forma genitalnog sakadenja koja je veoma opasna.
Znatan broj ena umire tokom ovog obreda, pa i ne iznenauje da je ova praksa od nedavno
iroko zabranjena kao krenje osnovnih ljudskih prava, te da su 22 afrike zemlje zabranile ovu
praksu.
1. Rituali ojaavanja
Rituali ojaavanja su rituali koji obeleavaju krizne momente u ivotu grupe, pre nego
pojedinca. ta god da je priroda ove krize (rat, epidemija, sua, smrt pojedinca) obavljaju se
masovne ceremonije kako bi se umanjile opasnosti po grupu. Ovim ritualima se ljudi ujedinjuju
u zajednikom naporu kako bi se strah i konfuzija preobrazili u kolektivnu akciju sa izvesnim
stepenom optimizma. Usklaenost u odnosima izmeu svih kojih se to tie, koja je naruena,
vrada se u normalu, a zajednike vrednosti se proslavljuju i potvruju.
Smrt istovremeno najvia kriza u individualnom ivotu ali i ivotu grupe, posebno ako je mala.
lan zajednice nestaje, tako da je sastav grupe promenjen. Preiveli moraju ponovo da
uspostave ravnoteu. Zato, pogrebne ceremonije se mogu smatrati ritualom ojaavanja koji
omoguduju ivima da na prikladan nain izraze svoju uznemirenost zbog smrti obezbeujudi
istovremeno socijalno usklaivanje.
Takoe, esto se izraava i ambivalentnost prema umrlima kao kod nekih melanezijskih grupa
koje jedu telo umrlog. Kako je uoio Malinovski, ovaj ritual se odvija kroz gaenje i povradanje,
ali se istovremeno smatra vrhunskim inom potovanja i ljubavi.
Prema Malinovskom, pogrebne ceremonije su dozvoljeno kolektivno sredstvo koje pojedinano
ljudima omoguduje da izraze svoja osedanja odravajudi istovremeno socijalnu koheziju i
onemogudujudi razdore u drutvu.
Rituali ojaavanja nisu karakteristini samo za vreme krize! Tamo gde se godinja doba razlikuju
dovoljno oigledno da zahtevaju promenu ljudskih delatnosti tokom godine, dobide oblik
godinjih ceremonija. ovo je posebno pristuno u poljoprivrednim kulturama, sa njihovim
karakteristinim ritualima saenja, prvog uroda i etve. To su kritini momenti ovih ljudi, a
ceremonijama se izraava uvaavanje prema prirodnim silama raanja i plodnosti od kojih zavisi
ivot ljudi. Ako se sve odvija dobro, kao to je esto sluaj, uede u festivalima jaa grupno
ponaanje.






2. Pojam rod i pol
Rodnost je socijalna kategorija. Model bioloke enstvenosti/muevnosti je mnogo konstruisan.
Mi se socijalizacijom odreujemo za mnogo odstupanja/pristupanja. Dok je rod nain kako nas
drutvo socijalizuje, pol je neto sa ime se raamo (mada ni on nije distinktivan). Pitanje
obrazovanja ili vaspitanja muke i enske dece je veoma odreeno. Za enu je kljuni momenat
drutvenog prelaza reprodukcija, tj postojanje majke (to je najtipiniji primer drutvenosti i
razlike izmeu ena i mukaraca). Muke i enske uloge treba da se definiu na jednoznaan
nain. Seksualnost je tabu tema, neto o emu se u drutvu ne pria, dok o modi svi razmiljaju
(ona je cenjena).
Razlika izmeu pola i roda je ta to je pol bioloka, a rod socioloka karakteristika. Mi
nemamo jednoznanu bioloku osnovu, nas drutvo oblikuje kao mukarca ili kao enu. Rodni
reim predstavlja skup pravila kojim se definiu rodne uloge; to je reim modi.



3. Uzrast kao drutvena kategorija starosni stepenovi i starosne grupe
(Eriksen)

Kao i pol, uzrast je univerzalni pricip za socijalnu diferencijaciju i klasifikaciju. Starenje je
neizbean i nepovratan bioloki proces, ali je, poput roda, u izvesnoj meri socijalno konstruisan. U
mnogim drutvima, status pojedinca se poboljava starenjem, bez obzira na rod .
Zrele godine se esto povezuju sa dubokim iskustvom, mudou i dobrim prosuivanjem.
U mnogim drutvima, stariji su ljudi politike voe, a stare ene se smatraju manje opasnim od
mlaih, jer su kultivisanije i udaljenije od prirode od mladih ena. One vie nemaju menstruaciju,
vie ne raaju decu; istroenije su i nemaju opasnu seksualnu mo. Stare ene su u nekim
drutvima monije od mladih mukaraca. Slino ovome, deca i adolescenti se esto smatraju
nesavrenim u tom smislu to veliki deo njihove ljudskosti tek treba da se razvije mada se takoe
mogu smatrati, iz odreenih razloga, nevinim i savrenim. Oni jo uvek nisu socijalizovani i
stoga nemaju ni vrlina ni poroka.
U nekim drutvima gde je uzrast vaan princip diferencijacije, postoji nekoliko stepenova,
ili institucionalizovanih etapa od mladosti do starosti. Tako Baktamani sa Nove Gvineje razlikuju
sedam etapa kada su mukarci u pitanju, a rituali prelaza iz jedne etape u drugu podrazumevaju
promovisanje u odgovarajui rang. Mukarci sedmog stepena poseduju bukvalno celokupno
postojee znanje Baktamana, ukljuujui i razliite vidove tajnih znaja (koja se u sledu prenose u
ritualima prelaza), te stoga izgleda prirodno da oni kontroliu politiki domen ivota.
Uzrast funkcionie kao vertikalni princip diferencijacije. On takoe moe da funkcionie i
horizontalno, deljenjem populacije (obino samo mukaraca) u vrnjake grupe.
Rod i uzrast imaju kako bioloke tako i kulturne aspekte. Uzrast nije nuno direktno
povezan sa rodom. Meu Bakwerima Cameroona, npr. gotovo je nemogue da se mukarac oeni
pre etrdesete godine, budui da mora posedovati svojinu i imati politiki uticaj da bi naao enu. Sa
druge strane, ene se udaju neposredno nakon sticanja polne zrelosti.


4. Prouavanje roda unutar antropologije feministika kritika (Papid, sklevicki)
Antropologija kao nauka, je u prolosti imala tendenciju da se priklanja jaem,
naspram slabijem. Ved se ezdesetih godina javlja svest o tome da antropoloka paradigma
prilikom prouavanja nekih drutvenih grupa, kao to su ene, sadri elemente
kolonijalistikog pristupa. Uticaj drutvenog, politikog i ekonomskog poloaja na antropologa
istraivaa i postojanje kulturnih karakteristika koje istraivaa odvajaju od predmeta
prouavanja ine ga da predmet vidi kao puki objekat. Razbijanje ovog pristupa poelo je sa
mnogobrojnim drutvenim pokretima.
Kada su u pitanju ene i izuavanja ene unutar antropologije, postavljanje problema
odnosa polova i poloaja ene u okviru antropologije deo je ire kritike posebne vrste
nevidljivosti ene u svim drutvenim naukama. Nova kritika svest koja otkriva kako je slika ene
u socijalnoj misli pojednostavljena dobila je svoj najjai podsticaj s pokretima za osloboenje
ena, s modernim feminizmom koji pristupa preispitivanju tradicionalnih predstava o mukom i
enskom i njihovim ulogama i osobinama. Kritika neadekvatnog pristupa eni u okviru socijalne
antropologije deo je zapravo ire kritike seksizma u drutvenim naukama.
Postoje dve osnovne take kritike antropiologije kada je re o pristupu prouavanju
poloaja ene:
1. ena je drugi njena razliitost se posmatra kao aistorina (aitostino -
univerzalno je, ne zavisi od istorijskog konteksta) i sutina ene je nepromenljiva;
2. Tradicionalna razdvojenost, a time i suprotstavljenost polova, prisutna je i u
antropologiji kao profesiji antropolog-mukarac je donedavno bio iskljuivi subjekt koji
posmatra. On je, prema kritici, razumevao i objanjavao ulogu ene projektujudi, po pravilu,
predstave i predrasude (vene istine) o ulozi ene u vlastitom drutvu i zato ne uspeva da
pronae klju razumevanja drugaije drutvenosti i drugaijeg enskog sveta i jezika u
prouavanoj zajednici.
Ako anatomija ene diktira sudbinu ena, da li je ona zauvek zadata i mora li da
predstavlja nuni i konani preduslov podreenog poloaja ene? (ree Frojd) Papid i Sklevicki
smatraju da je antropologija odgovorna za olako i nenauno apsolviranje ovog pitanja i
ostavljanje polnosti u principima bioloke determinacije.
Svet oinstva i mukarca odbaja se kao svet kulture dok se materinstvo i svet ene
poistoveduju s onim niim svetom svetom prirode. U skoro svim drutvima ena se definie
kao blia prirodi za razliku od mukaca, jer su njeno telo i ivot vrde zarobljeni zakonima vrste
i sve njene aktivnosti se oznaavaju kao nie u poretku stvari, kao kulturno manje vredne i bez
prava na jednaku drutvenu mod. U vedini poznatih drutava enama pripada svet privatnog ,a
mukarcima svet javnog.
Elenor Likok prihvata Engelsovu tezu o znaajnom pogoranju poloaja ene sa
pojavom klasnih odnosa, ali i ukazuje na to da jo uvek ne znamo sa sigurnodu kakav je poloaj
ene bio u pretklasnim drutvima. Ona kritikuje univerzalistika tumaenja; smatra da
podreenost ene nije univerzalna injeica i daje primer sakupljakih drutava kada su ene
imale vedu samostalnost, nezamislivu u kasnijem patrijarhalnom poretku, i delovale su u
vlastitom interesu ceremonijalnim darivanjima, primenom retorikih vetina i uestvovanjem
u odluivanju o ratu i miru. Ali, u egalitarnim skupinskiom drutvima nije postojala enska vlast,
odnosno matrijarhat, niti je enski pomoaj moe da se poredi sa onom modi koji u
patrijarhalnom klasnom poretku ima mukarac. Mit o matrijarhatu kao o periodu vladavine
ena koja je prethodila patrijarhatu je proizvod matovite interpretacije teoretiara u muki
dominantnoj i svojinski orijentisanoj kulturi kao to je bilo viktorijansko drutvo:


5. Teorije totemskih klasifikacija Dirkem
Glava I, II, III, IV Izriito totemistika verovanja

- U drutvima koja se klanjaju tomemima, kao to su autralijska plemena, nailazimo na
grupu koja u kolektivnom ivotu zauzima veliko mesto, a to je klan.
- lanovi klanova smatraju da su povezani srodnikom vezom, a time se ne misli na krve
veze, ve su srodni samim tim to nose isto ime. Time to su kolektivno oznaeni istom reju,
smatraju se istom porodicom. Vrsta stvari koja slui da bi se kolektivno oznaio klas naziva se
njegovim totemom.
- Svaki klan ima totem koji mu pripada kao njegovo vlasnitvo; dva razliita klana istog
plemena ne mogu imati isti totem. U veoma velikom broju sluajeva predmeti koji slue kao totem
pripadaju biljnom ili ivotinjskom svetu, ali uglavnom ivotinjskom. Deava se da totem nije
predmet u celini, ve jedan njegov deo. Totem moe biti samo organ neke ivotinje i sl.
- Nekada neki predak ili grupa predaka neposredno slue kao totem. Klan se tada naziva ne
po nekoj stvari ili vrsti realnih stvari, ve po nekom isto mitskom biu.
- Izvan i iznad totema klanova postoje totemi fratrija. Fratrijom se naziva grupa klanova
koji su sjedinjeni posebnim bratskim vezama. Svaki klan pripada u naelu jednoj i samo jednoj
fratriji. Totem fratrije je neto kao rod ije su vrste totemi klanova.
- Pored fratrije i klanova, nailazi se i na sekundarnu grupu koja nije liena izvesne
individualnosti brane klase. 1. U svakoj fratriji svako pokolenje pripada klasi razliitoj od one
kojoj pripada pokolenje to ovome neposredno prethodi. 2. lanovi jedne klase mogu sklapati brak
samo u jednoj od klasa druge fratrije.

- Totem nije samo im,e to je i amblem. Totem je pre svega grb grupe. Totem je zapravo
crte koji odgovara heraldikim amblemima civilizovanih nacija i koji je svaka osoba ovlaena da
nosi kao dokaz identiteta porodice kojoj pripada.
- totemski grb predstavljaju ivotinjske oblike izvajane u drvenim stupovima visokim i do
petnaest metara koji se uzdiu pored ulaznih vrata. To se javlja kod drutva koja su postala
sedelaka, gde je ator zamenjen kuom. Opte je pravilo da lanovi svakog klana tee da pridaju
sebi spoljanji izgled svoj totema. To se esto ini maskama, odeom i totemskim belegom. Ti belezi
se dobijaju obino stvaranjem oiljaka, ali i tetoviranjem.

- Plemena Centralne Australije se esto slue urungama komadiima drveta ili
uglananog kamena na kojima je prikazan totem dotine grupe. Verovali su da ovi predmeti imaju
udotvorne sposobnosti.

- to se tie religijskog odnosa prema totemima, biljku ili ivotinju koju predstavlja totem je
u datim drutvima zabranjeno jesti. Ponegde je jedenje dozvoljeno, ali uglavnom nije. Starci i ljudi
koji su dospeli do visokog religijskog dostojanstva, osloboeni su zabrana kojima je podvrgnut
obian ovek. U zabranu spada i oduzimanje ivota ivotinji ili ubiranje biljke.
- U nedim drutvima se veruje da je ovek nastao od odreene ivotinje ili biljke.
- Veruje se da ovek deli prirodu ivotinje, odnosno, da sadri neto sveto. Sveti elementi
oveka su pre svega, krv i kosa. Ljudska krv se koristi u mnogim obredima. Predmeti sainjeni od
ljuske kose takoe imaju svoje religijske vrednosti.
- Religijsko dostojanstvo nije isto za sve. Mukarci ga poseduju u veem stepenu nego ene.

- Prema ivotinjama i biljkama ije ime nosi, ovek nipoto nema stav vernika prema svome
bogu, jer i sam pripada svetu svetog. ivotinja moe zauzimati neznatno vie mesto u hijerarhiji
svetih stvari. Ponekad se naziva ocem ili dedom pripadnika klana, to pokazuje da se prema njoj ljudi
oseaju u nekom stanju moralne zavisnosti.
- Da bi totemizam mogao da se smatra religijom uporedivom sa ostalim religijama, treba da
nam i on ponudi jedinu zamisao o univerzumu.
- Za Australijanca, sve stvari koje naseljavaju univerzum, ine deo plemena; one su njegovi
konstitutivni elementi i punopravni lanovi, i imaju, ba kao i ljudi, odreeno mesto u okvirima
drutva. Sve poznata bia bivaju rasporeena u nekoj vrsti spiska, sistematske klasifikacije koja
obuhvata prirodu u celini.
Fratrije slue kao rodovi, klanovi kao vrste, stvari klasifikovane kao delovi klana podvrste.
Ove sistematske klasifikacije.
- Ove primitivne klasifikacije utiu i na nastanak religijske misli. One impliciraju da su sve
stvari koje su klasirane u isti klan ili istu fratriju blisko sodne kako jedne s drugima, tako i sa onom
stvari koja fratriji ili klanu slui kao totem. U stvarima koje pripadaju njegovom klanu, ovek vidi kao
srodnike ili bliske drugove, naziva ih prijateljima i smatra da su stvorene od istog mesa kao i on.
Stvari i ljudi se na neki nain meusobno dozivaju, razumevaju i prirodno usklauju.
- Znamo da je totemska ivotinja sveto bie. Sve stvari svrstane u klan iji je ona amblem,
imaju, dakle, isto obeleje, poto su one, u izvesnom smislu, ivotinje iste vrste, ba kao i ovek. I
one su svete, a klasifikacije koje ih smetaju u odnosu na druge stvari univerzuma dodeljuju im
sasmim tim neko mesto u celini religijskog sistema.
- Javljaju se podtotemi klanovi se obrazuju u ue grupe pod uticajem privlanosti i
naroitih sklonosti. Oni obrazuju novi pododeljak, kao podklan u klanu i potreban im je novi totem,
podtotem.
- Svakako, poseban kult svakog klana uiva veoma veliku samostanost, moe se ak
predvideti da se upravo u klanu nalazi aktivni ferment religijskog ivota. Ali, s druge strane, svi ti
kultovi su meusobno povezani, a totemistika religija je sloen sistem stvoren njihovim
objedinjavanjem.

- Pored bezlinih i kolektivnih totema koji stoje u prvom planu, ima i onih koji su
svojstveni svakom pojedincu, koji izraavaju njegovu linost i iji kult ovek svetkuje sam za sebe.
Takvi totemi mogu predstavljati biljku, ivotinju ili ui deo organizma. Ime ove stvari slui i kao ime
pojedincu, to je njegovo lino ime. Izmeu pojedinca i njegove istoimene iotinje postoje najtenje
veze. Osobine koje se vezuju za taj znamen, vezuje se za pojedinca (orao moe da gleda u
budunosti, medved je lako ranjiv u borbi (najee su u pitanju ivotinje)). Veruje se da ovek moe
i da preuzme oblik svog individualnog znamena. Ako se ivotinje ubije, i ovekov ivot je u
opasnosti. Ovo se zove individualni totemizam.
- Ameriki Indijanci prolaze torturu i drogiraju se kako bi ugledali svoj totem. U
Australiji se po roenju totem namee od strane roaka ili vraa.
Izmeu kolektivnog i individualnog totemizma postoji prelazni oblik seksualni
totemizam.
Susree se samo u Australiji, u malom broju plemena. U ovim drutvima, svi mukarci iz
jednog plemena i sve ene, bez obrzira na pripadnost odreenom klanu, obrazuju neto kao dva
odvojena i suparnika drutva. Svaka od ove dve seksualne korporacije veruje da je mistikim
vezama spojena sa odreenom ivotinjom. Veruje se da su sve ene potekle od svog totema, a svi
mukarci od svog. U tom smislu, veruje se da je celo pleme poteklo od para mitskih bia.

Glava V koreni ovih verovanja.

- Totemi ujedinjuju drutvo iji lanovi nisu meu sobom povezani ni zajednitvom stanita
ni zajednitvom krvi. esto su raspreni na razliitim takama plemenske teritorije.
Za Tajlora i Vilkena totemizam bi bio poseban oblik kulta predaka; kao prelazni oblik
izmeu ova dva religijska sistema, posluilo bi uenje o seljenju dua. Veliki broj naroda veruje da da
dua posle smrti ne ostaje veito dezinkarnirana ve dolazi da ponovo pokrene kakvo ivo telo;

Dikrem veruje da se kult u stvari ne obraa ivotinji kao takvoj ve amblemu, slici totema.
A izmeu ove religije amblema i kulta predaka ne postoji nikakav odnos.

Frejzer uoava da od, na primer, plemena Arunta, totemi nisu povezani ni sa osobama, ni
sa odreenim grupama osoba, ve sa lokalitetima. Naime, svaki totem ima svoje sredite na jednom
oreenom mestu. Frejzer takoe odbija da u totemizmu vidi religiju, pod izgovorom da tu nema ni
duhovnih bia, ni molitvi, ni zazivanja, ni ponuta. Po njemu bi totemizam bio samo magijski sistem.
Endru Leng smatra da inenica da totemi imaju ime ukazuje na to da ideja o totemima nije
nastale zbog religioznih verovanja, ve da bi zaovoljila potrebu da se susedne grupe meusobno
razlikuju.

VII

Ukoliko elimo da ispitamo koren samog totemizma, trebalo bi postaviti pitanje ta je to to je
nateralo ljude da sagrade ideju totemskog principa? Pre svega moramo poi od razlike svetog i
profanog. U ovom drugom sluaju ljudi predstavljaju individue koje delaju radi zadovoljenja svojih
potreba, izmeu ostalog i ekonomskih, dok u prvom ljudi se okupljaju i obrazuju odreen
kolektivitet. Upravo u tom kolektivu nastaju razni plesovi i kasnije, religijski obredi. Taj kolektiv tera
ljude da delaju i ine dobro, meutim nisu svesni toga zbog svoje ogranienosti. Novonastala
oseanja, koja potiu iz kolektiva, prenose na totem, koji predstavlja simbol njihovog klana,
istovremeno i simbol boga. Na kraju dolazimo do zakljuka, da totem ne simbolizuje samo boga, ve
i drutvo, jer drutvo je bog. Kada ne bi bilo ove simbolike, i tog prenoenja svojih oseanja na
totem, ona bi vremenom izbledela i postala zaborav.

















6. Opte karakteristike strukturalistike paradigme u antropologiji
(prezentacija)
Strukturalizam obuhvata vie razliitih pristupa u lingvistici, antropologiji, psihologiji,
knjievnoj kritici, ali se ne ograniava samo na drutvene nauke, te moemo govoriti i o
strukturalizmu u biologiji i arhitekturi. Strukturalizam se razvio kao teorijska orijentacija, metod
analize i kao intelektualni pokret koji nastaje od etrdesetih godina XX veka.
U drutvenim naukama, on vodi poreklo iz organicistikih i ranih funkcionalistikih
(Durkheim, Mauss) teorija drutva, modifikovanih pod uticajem strukturalne lingvistike koja se
razvila na poetku XX veka.

Formalistika epistema:
-Celina (kulture) je sistem sastavljen od logiki i formalno povezanih elemenata
-Transformacija sistema je odreena formalnim pravilima
-Sistem funkcionie na principu samo-organizacije i samo-transformacije
-Za razumevanje sistema vaniji je pojam strukture od pojma funkcije
-Struktura je dubinska relaciona, a ne povrinska i vidljiva karakteristika sistema

Strukturalizam u antropologiji:
- Homologija izmeu jezika i kulture (kultura je gramatika drutvenog ivota, koja ima
svoju sintaksu, semantiku, morfologiju itd.)
- Kultura je sistem znakova (semiotiki sistem), a ne predmeta (rei,a ne stvari)
- Arbitrarnost (mesto jednog kulturnog elementa u sistemu kulture odreeno je njegovom
funkcijom unutar sistema i formalnim pravilima koji to mesto odreuju, a ne njegovim samostalnim
znaenjem) (kultura kao ahovska tabla)
- Formalni odnosi izmeu elemenata kulture odreeni su pravilima binarnih opozicija
- Nesvesna osnova kulture
- Antropologija shvaena kao objektivna nauka

Uticaj strukturalne lingvistike (Saussure, Praka kola):
Langue i parole, sintaksa i semantika (kod Peirca i pragmatika, Bahtinova kritika)
Sintagmatski i paradigmatski nivo jezika
Odnos konotacije i denotacije, oznaitelja i oznaenog

Kako nastaje znaenje u jeziku
Jeziki znak ne povezuje predmet i ime, on povezuje koncept i akustiku sliku. Akustika
slika nije materijalni zvuk, isto fizika stvar, ve psihiki otisak tog zvuka, predstava koju pomou
njega dobijamo kroz ula
Znaenjski kapacitet nekog oznaitelja (rei) je u njegovoj kontrastnoj informativnosti
(odnos suglasnika i samoglasnika u fonemskoj strukturi jezika)
Roman Jakobson foneme i znaenje
Vokalni i konsonantski trougao:

Klod Levi-Stros
Analogija sa strukturalnom lingvistikom primitivna drutva kao fiziki entiteti ili kao
mentalne tvorevine? (Tuni tropi)
Sa L.S. antropologija podignuta na vii konceptualni nivo, teorijski zaokret, kao i lingvistiki
zaokret otkriti apstraktno jezgro kulture, definisati i nai zajedniki imenitelj razliitih kultura

Strukturalizam Klod Levi-Stros, formalno shvatanje culture
Svaka kultura raspolae sa nekim semioloko-logikim operaterima ili kategorijama, koje
slue klasifikaciji i organizaciji prirodne i drutvene stvarnosti; to mogu biti mitovi, totemske
topografije, sistem imena, endibena pravila, pravila ishrane i sl.;
Organizacija stvarnosti se sastoji u arbitrarnim postupcima (bricolage, binarne opozicije,
metaforike i metonimijske veze, uspostavljanje sintagmatskih i paradigmatskih relacija meu
oznaiteljima) pomou kojih se, sa jedne strane, odreuje mesto pojedinca ili onog pojedinanog u
nekom sistemu odnosa; sa druge strane, neki sistem odnosa se gradi proirivanjem znaenja onog
pojedinanog.
Povezivanje ova dva lanca predstavlja postupke univerzalizacije i partikularizacije kojima se
organizuje celokupna drutvena i prirodna stvarnost:

- Totemizam predstavlja uspostavljanje veze izmeu dva opozitna klasifikatorna sistema, od kojih je
jedan ivotinjski (vrste), a drugi ljudski (klanovi). Razlike izmeu klanova uspostavljaju se
arbitrarnom slinou izmeu klana i totema (ivotinje i oveka) i uspostavljanjem sistema
opozicija i razlika meu samim klanovima (u primeru sa slike levo arbitrarna slinost izmeu klana i
odgovarajue klanske ivotinje bizona, kornjae, medveda i sl. ostvarena je pravilom ianja dece i
sloenim socijalnim pravilima ponaanja koja to prate);(Levi-Stros, Divlja misao, 1978)

Metod strukturalne analize
1. Definisati kulturni fenomen (npr. mit, totem, klan, srodniku relaciju) koji je predmet
prouavanja kao relaciju izmeu dva ili vie termina

2. Konstruisati tabelu moguih permutacija

3. Prepoznati ispitivani sluaj kao jednu od moguih permutacija unutar celovitog sistema, definisati
mogue transformacije.

4. Utvrditi odnos znakova i prirode
Primer semafor
Morfolofija (odnos boja), Semantika (znaenje) i Sintaksa (formalne relacije).

Paradigmatski i sintagmatski nizovi




7. Komponente i funkcije socijalizacije po Zagorki Golubovid
Golubovid nudi jedno drugaije poimanje socijalizacije, koje se bazira na koncepciji o
oveku, a pretenduje da izbegne jednostranost. Socijalizacija je tako shvadena kao sloeni
proces pomodu kog se vri prelaz iz bioloke organizacije novoroeneta u psiho-socijalnu
organizaciju, koja se naziva JA, i oznaava kako sposobnost da se ivi sa drugima tako i
sposobnost da se izrazi sopstvena individualnost. To je proces koji traje ceo ivot i sastoji
se od niza procesa i faza koje ne moraju biti uniformne i za sve iste - za neke individue
socijalizacija je pritisak sredine, to je najede sluaj u autoritarnim reimima i
porodicama - jedan aspekt socijalizacije se apsolutizuje ,a to moe dovesti do konformizma
ili dezintegracije linosti. Neke druge individue to doivljavaju kao trening za uloge, sa
stanovita tehnike ili strune dimenzije tog procesa, gde je naglaena utilitarna dimenzija.
Trede, postoji i onaj doivljaj gde individua ne prima drutvene podsticaje mehaniki, ved ih
prihvata putem selekcije, pa se tako formira dvostruka reakcija: socijalna, koja se odnosi na
integraciju u sredinu, i individualna, koja se spreava utapanje u bezlinu masu.

Dakle, socijalizacija nije ni isto socio-kulturni proces, niti isto psihiki proces, ved se radi o
kompleksnom psiho-kulturnom razvitku, u kojem se javljaju dve komponente: socio-
kulturni sistem i sistem linosti.
U socio-kulturni sistem spadaju: ekonomski, politiki i kulturni elementi, a oni odreuju ta
je koliko dostupno individuama u nekoj sredini, koje su granice te sredine i ta de biti
poeljno.
Drugi sistem se izvodi iz strukture linosti a njegovi elementi su: genotipski karakteri
individua, kao uroene dispozicije i motivacioni sistem/ivotna filozofija, kao stavovi i
vrednosti koji su interiorizovani.

Socijalizacija kao drutveni sistem, dakle, ne deluje samo preko agenasa socijalizacije, ved i
preko personalnog sistema linosti, koji je i posrednik i rezultat. Tako linost nije samo
krajnji proizvod socijalizacije, ved i posrednik, jer se ona vri tokom celog ivota.
Socijalizacija i interiorizacija su dva aspekta formiranja linosti, jer bez prvog ne bi bila
moguda drutvena komunikacija, a bez drugog bi to bio jedan biofizioloki proces uslovljenih
refleksa.

Proces socijalizacije nema samo kontrolnu i adaptivnu funkciju, u smislu superega, ved i
integracionu funkciju. Ona je shvadena dvostrano: kao integracija individue u drutvo i kao
personalna integracija razliitih dimenzija u samu strukturu linosti. Personalna integracija
se ne moe postidi ako je jedan aspekt prenaglaen. Tako je funkcija socijalizacije ne samo u
prilagoavanju, ved i u tome da individua nae put do same sebe, do svog ja, preko ega de
nadi i adekvatni nain komunikacije sa drutvom u kome ivi. Ovo usmerenje proistie iz
humanistike psihoanalize, koja nije usmerena ka ciljevima drutva, nego ka razvitku
autonomne linosti.

Agensi socijalizacje su porodica, profesionalne grupe i razne institucije. Baumanovo
shvatanje: socijalizacija je proces u kojem se individua osposobljava da razlikuje standarde
i vri njihovu selekciju, kako bi bolje mogla da se prilagoava novim situacijama, ali i da
ispunjava viestruke uloge u kojima se esto nalazi.

8. Istraivanje naionalnog karaktera Japanaca kod Ruth
Benedict
Delo Hrizantema i ma je nastalo pokraj II svetskog rata, posle bacanja atomskih bombi na
Hiroimu i Nagasaki. Ono je nainjeno po narudbini Amerikog ratnog informacionog biroa, a
na osnovu veoma kratkog istraivanja (svega tri meseca). Ovo delo je iniciralo krajnje
interesantne i japanoloki specifine rapsrave o upotrebljivosti pojma nacionalnog karaktera!
Pre zavretka rata, ovo delo je predstavljalo top-secret bazu podataka amerike obavetajne
slube. Iako ovaj materijal nije sadrao nita to bi kompromitovalo intencije amerikih vlasti,
glavno pitanje pak ostaje zato je uopte amerikoj obavetajnoj slubi bilo potrebno ovakvo
istraivanje? Da li, kako misle neki autori, radi odreenja nacionalnog karaktera Japanaca radi
predvianja njihovog ponaanja nakon kapitulacije? Ili, kako smatraju drugi autori, radi
opravdanja bacanja bombi nacionalnim karakterom samih Japanaca koji se navodno, zbog
svojih vrednosti nikada ne bi predali? Takvo miljenje se i danas u osvnovnim kolama servira
Amerikancima.
Paradoksalno, samo bacanje bombi se ni u jednom momentu ne pominje u ovoj knjizi, kao da se
nikada nije ni dogodilo. Njena uenica i saradnica, Margareth Mead, ju je branila tezom da
uticaj Hiroime na nain razmiljanja Japanaca jo nije dopro do svesti Amerikanaca.
Daleko razumljivijim se ini da Ruth Benedict jednostavno nije dovodila u pitanje ameriku
meunarodnu politiku i strategiju voenja rata, preuzevi svesno ili nesvesno ulogu naunice i
graanke zadojene amerikim vrednostima koja doprinosi amerikoj naciji i svetskom boljitku.
Mogude je da je smatrala ovaj in ratnom neminovnodu i korakom na koji se demokratska
amerika vlada teka srca odluila da bi okonala strahote rata.
Sama Ruth Benedict je u svojoj koncepciji nacionalnog karaktera zastupala stanovite
kulturnog konfiguracionizma. Ovo stanovite nalae da je nacionalni izomorfizam kulture i
linosti linost je kultura u malom i obrnuto. Unutar stanovita kulturnog konfiguracionizma,
vaspitanje se smatra kljunim elementom formiranja nacionalnog karaktera, a takoe, naglasak
je stavljen i na psiholokom aspektu formiranja karaktera, a ne na socijalnom! Ovo stanovite je
otro kritikovano zbog svoje uoptenosti, naglaska na pojedincu, i fuzije (dosta suprotnih)
kategorija drutva i pojedinca. Sama kultura se tretira kao homogena i statina kategorija, a
veze izmeu vaspitanja u procesu socijalizacije i formiranja nacionalnog karaktera su stavljene u
pojednostavljenu uzrono-posledinu vezu (pelenologija)
Tako, u vezi sa samim nacionalnim karakterom Japanaca, Ruth Benedict daje veoma
pojednostavljene i sporne iskaze:
- povezivanje koncepta samuraja iz Tokugawa perioda sa ponaanjem Japanaca u II
svetskom ratu.
- tvrdnja da je Meiji reforma prola glatko i uspeno i predstavlja tok ovih reformi kao
nalogan buroaskoj reformi Zapadnih drutava.
- simplifikacija odnosa Japanaca prema ulnim zadovoljstvima kupanje, a naroito
uivanje u seksualnim odnosima. (uzimajudi u vidu drutveno normiran i fiksiran status
ene, upitno je da li je odnos prema seksu bio isti kod opa pola. Moda je to sluaj kod
mukaraca, ali kod ena je to upitno).
Pored svih ovih kritika, ivot Hrizanteme i maa nije zavren. Tanije, on je tek 1946. poeo, i
doiveo je izuzetno znaajnu recepciju u samom Japanu. To je najitanija amerika knjiga u
Japanu sa 2.300.000 prodatih primeraka!
Najvanije od svega, knjiga je pobudila iroku akademsku diskusiju meu japanskim
antropolozima i meu japanolozima o vrednosti ovakvog pristupa, a inicirala je itav anr, koji
odgovara na orijentalistike ideje o Japanu, na orijentalistiki nain (Nihonjiron) elja
japanskih autora da prikau kako drugi vide Japan, a ne stvarno ko su Japanci.
Zakljuno, pored svih kritika japanologa i drugih, ovo delo je nalo dobar odziv meu japanskim
antropolozima upravo jer se na ogranienim podacima formiraju smela znaenja, ali i zbog
imaginativnosti u pristupu. U ovom delu su iznete mnoge predrasude o Japancima, ali
istovremeno i iskritikovane, relativizovane i prevaziene do tada duboko ukorenjene
predrasude jo vie poticane ratnom propagandom u II svetskom ratu (u to vreme, Japanci su
smatrani utadima koji su neopisivo fanatini, lukavi i necivilizovani).








Neke stavke u komparaciji Amerikanaca i Japanaca:
Amerikanci: Japanci:
Afirmisanje slobodnog trita, ismevanje bogataa, ali
simpatisanje uspenih.
Planska ekonomija mrnja prema novopeenim
bogataima jer ne bi smeli da imaju takav poloaj na
osnovu tradicije
Definisanje obaveza u odnosu na sadanjost Isprepletana veza uzajamnih dugova i zavisnosti, ak i
prema precima
rtvovanje roditelja ne oekuje komplementarno
uzvradanje
rtvovanje roditelja snano obavezuje decu na
komplementarno uzvradanje u kasnijim godinama
Neafirmisanje osvete i saomrtvovanja Deo duga postaje obaveza (nisam dobro izvukao ovo)
Otpor prema vlasti na svaki njen pokuaj da ogranii
slobodu
Afirmisanje i potovanje dravnih institucija
Amerikanci bi podigli revoluciju protiv okupatora Dug prema caru je uslovio da Japanci okupaciju
Amerikanaca prihvate kao deo poretka i normu
Obaveza uzvradanja usluge nije vrsta Obaveza uzvradanja usluge je vrsta obaveza. Na dar
se uzvrada vedim darom
Potovanje hijerarhije je znak submisivnosti Afirmisanje drutvene hijerarhije
Samoubistvo je izraz oaja i izaziva osudu Ouvanje istote sopstvenog imena i samo-potovanja
je povezano sa samoubistvom kao metodom njihovog
ouvanja (Seppuku)
Neuspeh se umanjuje ukoliko se direktno prizna Neuspeh, nekompetentnost u ispunjavanju obaveza
izazivaju sram i povlaenje, pri emu je kulturoloki
nepoeljno direktno redi da je napravljen propust
Ne smatra se da je potrebno poduavanje u ulnim
zadovoljstvima. ulna zadovoljstva su sredstva za
ouvanje ivota.
Umede zadovoljavanja potreba se ui, i postaje vid
umetnosti, ili su izvdvojeni iz onog ivota koji se
smatra ozbiljnim. ulne potrebe su svrha samim
sebi.
Ne odgovoriti na uvredu je neki put prikladno i
poeljno
Ne odgovoriti na uvredu je sramno











9. Pojam grupne i modalne linosti
Imajudi u vidu sve individaulne karakteristike pojedinaca dobijene nasledno, ili steene ivotnim
iskustvom, pokualo se s konstruisanjem MODALNE LINOSTI neke grupe, koja se definie kao
linost koja je tipina za neku specifinu kulturu.
Modalna linst je statistiki koncept i upuduje na istraivanje pitanja kako drutva organizuju
razliitosti i kako se razliitosti odnose prema kulturnoj promeni. Mogude je, tako, porediti
modalne linosti razliitih grupa.
Podatke o modalnoj linosti najbolje je sakupljati putem psiholokih testova distribuisanih na
uzorku populacije. Testovi i tehnike koje se najede koriste su Roschach (mrlja od mastila) i
TAT (Test tematske apercepcije sastoji se u tome to se ispitanicima ponudi serija sluka koje
oni treba asocijativno i slobodno da protumae). Svim ovim testovima je zajedniko to da
sadre nameravane viesmislene poruke, kako bi se ispitalo kako de ih ispitanik strukturisati.
Osnovna zamisao je da de se linost ispitanika na taj nain projektovati prilikom tumaenja.
Uz takve testove, u formiranju linosti se koristi i posmatranje tokom kog se belei uestanost
odreenog ponaanja, sakupljanje i analiza ivotnih pria i snova.
Nedostaci koncepta modalne linosti su: kompleksnost tehnika za merenje u istraivanju zbog
nemogudnosti formiranja reprezentativnog uzorka. Velika reprezentativnost za sobom povlai i
veliki broj istraivaa koji bi bili voljni da utroe mnogo vremena na ispitivanje. Takoe, ovi
testovi za sobom povlae i nunu dozu etnocentrizma mogu biti primenjivi za neko kulturno
okruenje, ali ne i za svako. Tako i sam istraiva moe biti neusklaen sa postojedim
vrednostima koje istrauje.
Na kraju, uptino je i ono to se meri (ta je agresija? da li je svi definiu na isti nain? itd.).








10. Necentralizovani politiki sistemi po Havilandu
Sve donedavno, mnogi narodi koji ne pripadaju zapadnoj kulturi nisu imali poglavare sa jasno
ustanovljenim pravima i obavezama niti su imali fiksirane oblike vlasti i uprave, u onom mislu
kako ove termine upotrebljavaju oni koji ive u modernim dravama. Umesto toga, brak i
srodstvo su predstavljali osnovne principe organizacije.
Ekonomije ovih drutava su pre svega ograniene na osnovno odravanje ivota, a stanovnitvo
je malobrojno. Vane odluke se obino donose kolektivno, dogovorom odraslih lanova (i ene i
mukarci). Oni koji imaju drugaije miljenje, ili preuzimaju rizik neformalne drutvene osude, ili
naputaju teritoriju!
Druine su najstariji oblik politikog udruivanja, koji je perzistirao sve do pojave
poljoprivrede pre 10.000 godina.
To je mala grupa politiki nezavisnih, ali meusobno povezanih domadinstava i predstavlja
najjednostavniji oblik politikog udruivanja.
Druine se obino formiraju u sakupljakim drutvima gde ljudi organizuju ivot u proirenim,
politiki autonomnim porodinim grupama. One su zasnovane na srodstvu i sastavljene su od
branih partnera i nevenane dece to su asocijacije meusobno povezanih porodica koje
zauzimaju (neprecizno ogranienu) teritoriju i tu ive zajedno, sve dok su okolina i izvori
prehrane zadovoljavajudi.
Druine su male (broje najvie po nekoliko stotina ljudi) i egalitarne grupe bez centralizovanog
formalnog politikog sistema. Shodno tome, mogudnosti za razvoj konflikta su prilino male, a
ako se konflikti pojave, obino se reavaju neformalno, ismevanjem, ogovaranjem itd.
Odluke koje se tiu druine kao celine donose se uestvovanjem svih odraslih lanova, sa
nastojanjem da se doe do konsenzusa. Vostvo postoji: voa se bira na osnovu svojih
kvaliteta i ostaje na tom mestu sve dok uiva poverenje grupe, odnosno, dok njegove odluke
bivaju u skladu sa interesima grupe.
Primer za ovakvo neformalno vostvo su Ju-Hoansi Bumani iz Kalahari pustinje u Africi. Kod
ove druine, voa je kljuna figura preko koje druina polae pravo na teritoriju. On ne
poseduje uistinu zemlju ili prirodne izvore, ali personifikuje prava lanova druine na njih. Boa
koordinie kretanje Ju-Hoansi druine kada nema vie dovoljno raspoloivih izvora za prehranu
na odreenoj teritoriji. Voa bira novo stanite i ima pravo da bira mesto gde de se postaviti
ognjite. On nema nikakve druge dunosti niti nagrade
Karakteristino za sve druine jeste da oni koji ne mogu da se usklade sa grupom, jednostavno
se premeste u drugu grupu gde im roake veze daju pravo da ive.

Plemena
Razliito koridenje termina pleme: obino se misli na ljude koji ne organizuju svoj ivot u
okvirima drave.
Koristio se za sve ne-zapadne narode (ak i za Azteke, koji su imali veoma centralizovanu
dravu).
Evropljani su skovali ovaj termin kako bi naglasili kontrastne razlike izmeu superiornih
Evropljana i onih koji su se smatrali inferiornim (koristi se u pogrdnom smislu).
Za antropologe, plemenski sistem obuhvata odvojene druine ili sela koja se udruuju na
razliite naine, udruivanjem klanova meu vie plemena ili uzrasno rangiranih grupa ili
asocijacija koja presecaju veze zasnovane na srodstvu ili teritoriji. U ovim sluajevima, ljudi
rtvuju do neke mere autonomiju domadinstva radi ureenja grupe na viem nivou, a
zauzvrat stiu vedu sigurnost prilikom odbrane od napada neprijatelja ili zatitu od umiranja
od gladi.
Tipino pleme je (mada ne bez izuzetaka) stoarsko-agrarno drutvo. Kako ova vrsta
proizvodnje obino donosi vie hrane od one kojom raspolau sakupljake druine, pleme je
obino brojnije od druine.
Svako pleme se sastoji od malih, lokalnih i autonomnih zajednica. Kao i u druini, politika
organizacija plemena je neformalna i privremena. Kada se pojavi potreba za politikom
integracijom (radi reavanja nekog problema) ljudi se udruuju da ree situaciju putem
saradnje. Kada se problem rei na zadovoljavajudi nain, svaka grupa se vrada vojoj
autonomnosti.
Lokalni voa je bio osoba koja se potuje zbog svoje starosti, integriteta i mudrosti. Od njega se
obino traio savet, ali on nije imao formalne naine kontrole. Grupne odluke su se donosile
konsenzusom, mada je najuticajniji ovek obino imao kljunu ulogu u odluivanju.
Primer plemenskog vostva: melanezijski Veliki ovek. Veliki ovek ima lini autoritet: nije
izabran, niti ima bilo kakvo formalno sedite. Njegov status je posledica delovanja koje ga je
uzidiglo nad vedinom drugih lanova plemena i privuklo na njemu vie sledbenika. Tipian
oblik ovakve organizacije su Kapauku iz zapadne Nove Gvineje. Kod njih se Veliki ovek zove
Tonowi bogat ovek. Tonowije voa pojedinanog sela, a taj status je stekao svojim
bogatstvom, velikodunodu i elokvencijom.
U Kapauku kulturi se bogatstvu pridaje veliki znaaj, tako da ne iznenauje to se bogatim
ljudima ukazuje potovanje i to se oni smatraju uspenim. Ipak, uz posedovanje bogatstva je
potrebno imati i osobine velikodunosti, to ne znai davanje poklona, ved spremnost da se
pozajmi novac i druga dobra. Putem pozajmica, Tonowi postie politiku mod drugi stanovnici
sela se usklauju sa njegovim zahtevima, jer mu duguju (esto bez kamate), a ne ele da time
dou u situaciju da moraju da vrate novac.
Tonowi funkcionie kao voa u itavom nizu situacija. On predstavlja grupu kada se uspostavlja
kontakt sa drugim selima ili saradnicima: on je posrednik i sudija prilikom svaa meu njegovim
sledbenicima.

11. Uzrasne grupe, asocijacije i organizacije zasnovane na
srodstvu
Organizacije zasnovane na srodstvu
U mnogim plemenskim drutvima (Kapauku) organizaciona jedinica i sedite politikog
autoriteta je klan asocijacija ljudi koji veruju da imaju zajedniko poreklo. Svaki klan ima vou
koji, izmeu ostalog, predstavlja klan u kontaktu sa drugim klanovima.
Starci u svim klanovima formiraju savet koji deluje unutar zajednice i za zajednicu u njenom
odnoenju prema drugima.
Drugi oblik plemenske roake veze koji omoguduje politiko organizovanje je segmentarni
sistem formiran na osnovu porekla slian klanu, ali je redak. Primer su Nueri iz Sudana.
Ekonomija segmentarnog plemena je tek neto iznad nivoa samoodranja. Proizvodnja je
minimalna, a radna snaga je dovoljna tek da obezbedi ono to je najneophodnije. Kako sve
skupine zasnovane na istom poreklu proizvode ista dobra, one su meusobno sasvim nezavisne
i u pogledu koridenja dobara, kao i usluga.
Nemaju formalni politiki ivot niti voe, mada stariji lanovi plemena imaju naglaen lini
autoritet.
Meu Nuerima postoji 20 klanova svaki od njih je patrilinearan i usitnjen do maksimalnog
broja segmentovanih loza. Ovi segmenti su kod Nuera ravnopravni i ne postoji pravo vostvo ili
politika organizacija iznad nivoa minimalnih autonomnih ili primarnih segmenata. Ako doe do
ozbiljnog sukoba meu lanovima razliitih najsitnijih segmenata, lanovi svih drugih
segmenata de stati na stranu onoga s kim su najblii u roakim vezama, te se problem na taj
nain povezuje sa grupama na viim nivoima zajednikog porekla.
Ovaj sistem politike organizacije je poznat kao komplementaran, ili sistem balansiranih
suprotnosti.
Sukobi, koji su esti meu Nuerima, reavaju se posredstvom voe u leopardovoj koi koji
nije stvarno voa, ved nosilac ritualne dunosti uspostavljanja pomirenja.
Organizacije zasnovane na uzrastu
Ovaj sistem organizovanja omoguduje plemenima sredstva za politiko organizovanje koje
prevazilazi roake grupe. U okviru ovog sistema, mladi se iniciraju u uzrasne grupe, nakon
ega prelaze u naredne uzrasne grupe u procesu starenja. Ovakav je sluaj sa Tiriki plemenom
iz istone Afrike. Kod njih, uzrasna grupa ratnika uva zemlju, dok stariji kao sudije reavaju
sukobe. Dakle, politiki poslovi plemena su distribuisani u rukama razliitih uzrasnih grupa i
njihovih predstavnika.
Asocijacije
Asocijacije zasnovane na zajednikom interesu koje funkcioniu kao integrativni politiki sistemi
unutar plemena mogu se nadi u mnogim delovima sveta, ukljuujudi afriku, Melaneziju i Indiju.
Dobar primer su ejeni.
Osnovna politika i teritorijalna jedinica kod ejena je bila druina, ali je u celom plemenu
postojalo sedam militantnih udruenja, ratnikih klubova. Iz vojne, ova drutva su imala i
ceremonijalne i drutvene funkcije. ejenski ratnik je svaki dan nadgledao kretanja po kampu,
titio kolone u kretanju itd.
Kako je svaka ejenska druina imala ista ratnika udruenja sa identinim imenima, ova
drutva su sluila da integriu celokupno pleme za vojnike i politike namene.






12. Centralizovani politiki sistemi - poglavitva
U druinama i plemenima, politiki autoritet nije centralizovam, a svaka grupa je ekonomski i
politiki autonomna. Kako drutveni ivot u njima postaje sloeniji, kako brojnost stanovnitva
raste i tehnologija napreduje, a podela rada i trgovake mree utiu na stvaranje vikova,
povedavaju se i mogudnosti da neki pojedinci ili grupe uvedaju svoju mod kontrole. U takvim
drutvima, politiki autoritet i mod se koncetriu u rukama jednog oveka poglavice ili
pomodu grupe pojedinaca u vidu drave. Drava je oblik organizacije koji se moe nadi u
drutvima gde svaki pojedinac mora na regularnoj osnovi da stupa u kontakt sa velikim brojem
ljudi koji imaju razliite interese, a nisu ni u srodstvu ni u bliskim odnosima.
Poglavitvo je regionalna politika organizacija unutar koje se dve ili vie lokalnih grupa
organizuju pod vladu jednog pojedinca poglavice koji je na elu hijerarhijske organizacije
drutva. Individualni status u tavkoj politikoj zajednici zavisi od bliskosti pojedinca sa
poglavicom.
Ustanova poglavice je obino doivotna i nasledna i prelazi sa mukarca poglavice na sina
njegove sestre, u zavisnosti od toga da li se poreklo vodi matrilinearno ili patrilinearno. Za
razliku od voe u druinama i grupama na osnovu zajednikog porekla, poglavica je obino
stvarni nosilac vlasti, i njegov autoritet slui za ujedinjenje ljudi u svim poslovima i prilikama.

Poglavitva imaju prepoznatljivu hijerarhiju koja se gradi putem viih i niih predstavnika vlasti
koji kontroliu vede i manje podeoke drutva. To podrazumeva lanac komandovanja koji
povezuje lidere na svakom od nivoa.
Poglavica kontrolie ekonomske aktivnosti ljudi. Tipino poglavitvo je redistributivni sistem:
poglavica kontrolie vikove ili ak i radnu snagu drutva. Na taj nain, on moe traiti
procenat pirina od seljaka, koji de on redistribuisati po celom drutvu, ili, na slian nain,
moe regrutovati radnu snagu za izgradnju sistema navodnjavanja, palate ili hrama.
Poglavica moe posedovati velika bogatstva i preneti ih na svoje potomke. on moe nagomilati
zemljine posede, stoku i luksuzna dobra koja su proizveli specijalizovani proizvoai i uiniti to
osnovom svoje modi.

Primer poglavitva su Kpelle u Liberiji: Meu njima postoji klasa povlatenih poglavica od kojih
svaki predsedava jednim od Kpelle poglavitva. Njihov zadatak je da reavaju sporove i uvaju
poredak. Danas su to pladeni slubenici liberijske drave obavljajudi medijatorske poslove
izmeu vlasti i naroda.
Da bi se odrao na toj uzvienoj poziciji, poglavica ima na raspolaganju uniformisane glasnike,
pismene slubenike i simbole bogatstva: mnogo ena, izvezenu odedu i osloboen je manuelnog
rada.
U hijerarhijskim rangovima ispod svakog Kpelle poglavice se nalaze nii vladari: po jedan na
svaki distrikt unutar poglavitva i po jedan za svaki gradski region sem najmanjih gradova. Svaki
od njih slui kao veza izmeu poglavice i niih rangova. Za razliku od vrhovnih poglavica i
poglavara distrikta, koji su relativno povueni, namesnici gradova i reona su dostupni ljudima na
lokalnom nivou.
Poglavitva su tradicionalno svuda nestabilna, jer nii poglavari nastoje da zauzmu mesto viih
ili mesto vrhovnih poglavica borbom za premod. Kad bi jedan poglavica pobedio drugog,
gubitnik i cela njegova porodica bi ostali bez celokupne svojine i mogli su se smatrati srednim
ako bi preiveli.


13. Priroda politikog autoriteta ("Afriki politiki sistemi")
Nisu postojali pojedinci ili tela koji su imali jasno definisanu politiku vlast sa eksplicitnim
pravima i dunostima, a prethodna rasprava o razlitim aspektima politike organizacije ukazala je na
razliite naine kako je pojedinac mogao da se istakne meu svojim saplemenicima i lanovima klana
i bude prepoznat kao voa odreenih grupa unutar plemenske jedinice u specifino preduzetim
aktivnostima.
a) Privilegije prvoroenih sinova (privilegije primogeniture)
Kako primogenitura donosi sa sobom veliki broj privilegija, u svakoj porodici postoji
tendencija da se nastariji sin tretira kao osoba koja je najvanija posle oca. Njegov autoritet bazira se
pre svega na tri stvari: prvo, on je u privilegovanoj poziciji prilikom sticanja bogatstva u obliku stoke.
Mada su u krajnjoj liniji svi sinovi opunomoeni na nasleivanje jednakih delova svojine oca,
najstariji sin ima pravo da prvi koristi porodinu svojinu, to je injenica koja mu daje mnogo bri
start u ivotu nego mlaim sinovima. On e prvi dobiti stoku potrebnu za enidbu, te ako je otac
siromaan i ima malo stoke, drugi sin e morati da eka mnogo godina dok otac ne obnovi stado, pre
nego to bude u situaciji da se oeni. Najstariji sin takoe prvi polae pravo na oevu zemlju, na
naslee njegovih mlaih ena i na upravljanje porodinom stokom. Mlai sinovi moraju da ekaju
dok se stoka ne obnovi u istom broju koji je najstariji brat ve uzeo, kako bi dobili isti deo, i obino
svoj deo oevog nasledstva dobijaju u delovima u dugakim razmacima. Privilegovana ekonomska
pozicija najstarijeg sina ima tendenciju da do izvedene mere ostvari kumulativne efekte smenom
generacija. Kao posledica ove tendencije, linija prvoroenih sinova predstavlja najbogatije lanove
cele loze.
Drugi faktor (koji najstarijem sinu daje autoritet) je to on raspolaganjem oevom stokom i
zemljom ima vlast nad mlaom braom, koji zavise od njegovog prijateljstva i dobre volje kako bi na
kraju dobili deo oevog nasledstva koje im pripada.
Trei faktor je to to se porodina tradicija i znanja o zakonima i obiajima, a naroito,
znanja o pravima na svojinu uvek prenose sa oca na najstarijeg sina, tako da unutar loze, linija starijih
ini uvare tradicije, a oni koji joj pripadaju izvravaju rituale i rtvovanja za celu lozu ili ak pod-
klan.
Naglasak na primogenituri, meutim, nije toliko naglaen da bi u svakom klanu postojala
jedna porodica na rukovodeoj poziciji, koju ine potomci najstarije linije osnivaa klana, mada se
takve porodice mogu nai u vie klanova. U veini klanova ima vie starijih pripadnika koji vuku
poreklo iz linije prvoroenih unazad ak do osme ili desete generacije, ali oni nisu u stanju da
izjednae svoju genealogiju sa znaajem osnivaa klana. Na taj nain, privilegije primogeniture su
samo jedan faktor koji stvara ekonomsku i ritualnu diferencijaciju unutar klana, a time i liderstvo.
b) Bogatstvo
Bogata osoba, bilo da je akumulirala svoje bogatstvo nasleem ili linim naporima, ima
prilike da ostvari presti i uticaj kako unutar, tako i izvan svog klana. Na prvom mestu, s obzirom da
moe svakodnevno da ukae gostoprimstvo i poslui pivo, njegovo domainstvo postaje mesto za
okupljanje starijih iz susedstva. Pored toga, on ostvaruje i konkretniji uticaj na neke pojedince u
svom klanu pozajmljujui im kozu ili ovcu za rtvovanja, ensku telad prilikom enidbe, ili korpu
ita ako im ponestane hrane. Osoba koja esto dobija ovakvu pomo i potporu dobija i obavezu da
podrava i hvali svog darivatelja, da mu se pokorava vrenjem sitnih usluga ili, ako ne moe da vrati
dug, da ponudi ozbiljnije usluge uvajui stoku dobrotvora, ureujui njegovu batu i popravljajui i
odravajui njegovu kolibu. Tradicionalno ovakav tip sluge, koji se moe videti u bogatim
domainstvima, ine ratni zarobljenici, ili su to udovci bez dece ili oni koji su pozajmili kredit a ne
mogu da vrate.
Pored toga, organizujui gozbe za ceo klan, posebno ubijanjem vola i deljenjem njegovog
mesa, bogata osoba stie popularnost meu lanovima klana. Svojim pravom da rasporedi meso, on
moe dati prednost onima koji ga uvaavaju i onima koji ga podravaju kada se rapravlja o
poslovima klana. Na kraju, kako se pri tom pozivaju i stariji, tj. stareine iz drugih klanova, bogate
osobe time postaju na neki nain i predstavnici svog klana. Kada gosti iz drugog klana zauzvrat sami
organizuju volovsku gozbu, izvraaju im pozivom ili im se alju pokloni u mesu i pivu, a deo toga se
deli svim lanovima klana. Tako oni dobijaju mogunost da steknu uticaj u svom klanu ak i kad
sami ne organizuju gozbu, ve dobijaju poklone.
c) Znaaj Omugasa-e
Kod Vugusu-a, glavni stareina klana zove se avagasa, tj. ovek koji govori ljubazno i
mudro i koje moe da navede druge da ga sasluaju i da se urazume kada inae ele da zaponu
svau ili borbu. Posedovanje ovih osobina obino se navodi kao najvaniji kvalitet da bi neko postao
voa. Deaka-pastira koji rano pone da pokazuje da je pametan i da ima sposobnost da povede
svoje vrnjake u razliitim aktivnostima kojima se deca inae posveuju, stariji izdvajaju i nazivaju ga
buduim omugusa, i rado prihvataju da sedi meu njima i slua prie iz prolosti. Kada ostari, on
postaje omuseni, to znai da mu se ljudi poveravaju i trae od njega utehu kada se sakupljaju nakon
sahrane kako bi raspodelili imovinu preminulog, kako bi odluili ko treba da nasledi udovice i da rei
zaostale dugove. Smrt svakog lana klana je krizni momenat za ouvanje mira u samom klanu i meu
klanovima, budui da po pravilu vodi optuivanju za vraanje kao uzrok smrti. U takvim situacijama,
dunost je omuseni-ja da smiri optuivanja ukazujui da su svi ljudi roeni i da svi moraju umreti i
da ne treba stvarati uzajamna zameranja i optube za vraanje, jer e to samo poveati tugu koja ih je
ophrvala.
Omuseni obino ukrasi svoj govor priseanjem na velika i znaajna dela klana, savetujui i
opominjui da treba iveti u skladu sa tom tradicijom i zaboraviti sitne zadevice u interesu mira.
Slino ovome, od omugase se oekuje da zagovara jedinstvo kada doe do javnih svaa
koje se reavaju pred stareinama oluhia. Kada se desi ubistvo i kada sukobljene strane ponu da
optuuju jedna drugu spremni da zaponu borbu, on ih ubeuje da daju i prihvate kompenzaciju.
Stepen do koga on uspe u svojim nastojanjima, odreuje koliko e biti uvaen kao voa.
d) Reputacija ratnika
Uspeh u ratnim pohodima bio je sredstvo za sticanje bogatstva, a i samo ratnitvo po sebi
je donosilo presti. I meu Vugusi-jima i meu Logoli-jima imena poglavara klana u prolosti bila su
povezivana sa ratnicima i njihovim delima, a njihov uspeh je meren brojem ubijenih neprijatelja i
glavama stoke koje su u tim pohodima stekli. Stari ljudi govore da je voa biran zbog svoje hrabrosti
i sposobnosti da navede druge da ga slede u napadu (a ne zbog uverenja da ima magijske moi).
Vostvo u borbi je vie nego bilo koja druga osobina uvaavano i sluilo je za uspostavljanje
hijerarhije meu klanovima.
e) Posedovanje magijsko-religijskih vrlina
Obino su privatna rtvovanja precima vrili predstavnici loze najstarijih sinova, ali je ovu
dunost mogao da obavlja i svaki otac ili stariji brat, ako je imao karakterne osobine koje su ga inile
prikladnom osobom. Potrebno je da ga uvaavaju zbog njegove ljubaznosti i potenja; neophodno je
da je prerastao doba seksualnih elja i da je osoba koja moe da nahrani druge. On mora biti
osoba bez embala, nedostataka i poroka u svom prolom i sadanjem ivotu, da bi duhovi prihvatili
njegovu rtvu. Starija osoba u klanu koja poseduje ove osobine u velikoj meri naziva se omusalisi
munene (onaj koji prinosi rtve) i njega zovu da obavi znaajna privatna rtvovanja, a meu
Logoli-ma i ovwali, javnu rtvu plemenksom pretku ili boanstvu. Njegova titula nije nasledna, ve
zavisi od linih kvaliteta.
Meu razliitim ekspertima tuma snova i izaziva kie imali su odreenu politiku mo.
Mogli su uticati ne samo na pojedince, ve i na itavu grupu. Tuma snova je konsultovan da
predvidi ishode ratnog pohoda, korisnost migratornog kretanja grupe, mogunost izbijanja epidemije
kao i u slinim stvarima koje su od opteg znaaja. Izaziva kie je na slian nain imao znaaj zbog
svoje sposobnosti da zadri kiu i da izazove kiu, ne samo uopteno, ve i da je usmeri na posebne
bate i imao je ulogu izvrnog tela u reavanju sudskih poslova. Meutim, ova dva eksperta
predstavljali su kategorije za sebe. Njihovo znanje se sticalo nasleivanjem tajnih bajalica i vradbina,
i oni su ih koristili nezavisno od svog klana a u sluaju izazivaa kie, ak nezavisno i od celog
plemena. Njihovo naroito znanje nije im davalo ovlaenja i mo izvan sasvim odreenih delatnosti.
f) Uzrast
Starost je predstavljala najoptiji preduslov za sticanje politikog vostva i drutveno je
obeleavana kroz instituciju uzrasnih rangova na osnovu obrezivanja. Uvaavanje primogeniture za
regulisanje nasledstva starosti je davalo najvei znaaj u odnosu na bilo koje druge veze srodstva. U
stvarima koje se tiu grupe, uvek je najvie uvaavano miljenje najstarijeg lana srodstvene grupe.
Odrasli sinovi pokazivali su vie potovanja i bili su posluniji prema najstarijem stricu nego prema
sopstvenom ocu, a nakon oeve smrti, njegova vlast i autoritet nisu odmah bili prebacivani na
najstarijeg sina, ve na oevog najstarijeg ivog brata.
Vlast i autoritet koja je ila uz starost bila je ojaana i kultom predaka. Jedno od pravila bilo
je da samo stara osoba ima potrebne preduslove da obavlja rtve, jer je za to potreban um osloboen
seksualne elje i sa osobinama koje inae pripadaju starosti, kao to su mudrost, blagost i
osloboenost od pohlepe i ljubomore. Druga stvar je verovanje da duhovi pamte kako su se prema
njima ophodili kada su bili ivi i da se odnose prema svojim ivim roacima u skladu sa time. Zato
su se stari ljudi vie nego drugi plaili potencijalnih briga od pogrenog tretiranja duhova, to im je
znaajano pojaavalo autoritet. Njihova mo da prokunu, pogotovo na samrtnoj postelji, bila je
najmonija kazna sa kojom su raspolagali.
Pregled razliitih naina kako se sticao uticaj u klanu i plemenu pokazuje da oni nisu bili
meusobno iskljueni. to je voa imao vie linih kvaliteta, njegov autoritet je bio vei u iroj
drutvenoj grupi. Mada je primarno bilo vezano za organizaciju patrilinearne srodstvene grupe,
liderstvo je, kao to smo videli, moglo da bude proireno na ceo klan ili ak na vie klanova kanalima
bogatstva, ratnitva i rtvovanja. Ako je u klanu postojalo vie ljudi sa razliitim kvalitetima voe,
liderstvo se delilo meu njima, ali nije vodilo institucionalnom razdvajanju sudije, svetenika i
ratnikog voe. Ukoliko bi posedovao potrebne kvalitete, ratniki voa bi, kad bi ostario, postajao
arbiter u javnim raspravama i pozivali bi ga da obavi rtvovanja, jer je on uveao mo klana i
umilostivio pretke. Podela vlasti i autoriteta postojala je samo u tom smislu to su sa jedne strane
postojali starci koji su sudili i obavljali rtve i paralelno sa njima aktivni ratnici koji su se borili.
Stoga je politika vlast ostala neartikulisana. Ona nije bila povezana sa jasno definisanim
pravima i privilegijama, kao to je to sluaj u institucionalizovanim poglavitima. Vodei starci i
stareine klana ili pot-klana bile su prosto osobe ije je miljenje o stvarima od opteg interesa imalo
teinu oluhia i koje su zvali da obave rtve. Oni nisu imali nikakva posebna prava vezana za svoju
ulogu, kao to bi bilo sakupljanje taksi, uspostavljanje zakona, pozivanje ratnika na pljaku ili
dozvoljavanje ili odbijanje strancima da borave na teritoriji klana. Nije postojao poseban izraz za
vou klana ili plemena, ali je vodei starac ili stareina nazivan mnogim imenima kojima se inae
nazivaju uvaene osobe. Napokon, nije postojalo ni posebno naimenovanje ili inauguracija voe
klana ili pod-klana. Tek kada bi bio izabran voa u ratnom pohodu, on je meu Logoli-ma bio
obrijan i namazan ghee-em u prisustvu staraca klana i bio je predstavljen od strane starog ratnika
nosei ukrase za glavu od kauri-koljki, vrpce napravljene od majmunske koe, i ogrta istkan od
delova koe razliitih ivotinja. Ta ceremonija je, sem ukazivanja na poseban poloaj ratnikog voe,
imala magijsko znaenje. Prstenje, retko perje, narukvice, metalne grivne i koplja predstavljali su
insignije koje su ceremonijalno davane ratnikom voi kao znak priznanja i uvaavanja njegovog
poloaja.
Ove stvari je osoba koja ih je dobila uvala sve do starosti, a zatim bi one prelazile
njegovom najstarijem sinu ili zaslunom nasledniku unutar klana. Ove insignije rukovodeeg
poloaja su pre bile magijska sredstva nego regalije kojima se jasno definie status i nisu se spolja
razlikovale od slinih ukrasa koje su nosili starci. Njihov broj nije bio ogranien niti rangiran po
vanosti.


14. I 15. Primitivni mentalitet levi-brilova teorija

Pocetkom 20. veka u Francuskoj se pre svega, postavlja pitanje o primitivnom mentalitetu. Ljudsko
misljenje je proucavano polaze od filozofskih mislilaca kao sto je Dekart i sl. Antropologija u Francuskoj
je i nastala kroz raspravu o primitivnom mentalitetu, strogim razgranicavanjem racionalnog modela
znanja kao univerzalnog kriterijuma, od iracionalnih pristupa karakteristicnih za primitivne narode.
Ova rasprava je doprinela razdvajanju psihologije, etnologije, antropologije i sociologije od filozofije,
omogucivsi jasno povlacenje granica izmedju tih disciplina. Medjutim, neki filozofi kao sto su Masis i
Tard su Levi Brila nazivali proucavaocem divljaka i njihove primedbe su bile upucene protiv
osamostaljivanja ovih disciplina.
Kada je Levi Bril pozvan 1923. godine da odbrani svoju tezu o primitivnom mentalitetu, on je izneo
ozbiljan argument u prilog razdvajanju etnologije od filozofije, tvrdeci da je moguce pruziti empirijske
dokaze o relativizmu uma i geografskim razlikama u mentalnim sposobnostima kod ljudi. Levi Bril je
smatrao da su moderni i primitivni um heterogeni, te da je jednostavnost arhaicnog uma takva da
primitivci ne znaju da misle apstraktno, da ne poznaju uzrocno posledicne veze, vec samo
asocijativne sledove. Njihovo misljenje se rukovodi nacelom participacije, na cemu se temelji magijsko
misljenje i postupanje.
Levi Brilov postupak je predstavljao korak dalje u polarizovanju racionalnih i iracionalnih moci, u
ucvrscivanju antropologije kao racionalne i empirijske discipline, koja istovremeno ovladava iracionalnim
sadrzajem uma i kulturama kao predmetom svog istrazivanja, a da je smisao tog postupka ostao
netematizovan.
Ova teorija pre proklamuje i propisuje granice izmedju racionalnog i iracionalnog iskustva predstavljajuci
istovremeno kriticni momenat njihovog uzajamnog oblikovanja u multikulturalnom prostoru u kom su
oni relativizovani.
Unutar same antropologije Levi Brilova teza o primitivnom mentalitetu postala je jedna od utemeljujucih
i istovremeno podrivajucih problemskih polazista.








16. Jezik i kultura (Vorf)

Vorf eli da pokae da pojmovi prostora i vremena nisu univerzalni. Indijansko pleme Hopi je
primer koji on uzima za neopravdanu pretpostavku univerzalnosti te dve dimenzije koje postoje kod
nas. Njihov jezik nema VREME ni kao opti pojam ni ak intuiciju o njemu u smislu jednog
kontinuuma koji oznaava tok i prolaznost stvari od prolosti ka budunosti. Njihov jezik ne sadri
rei, gramatike oblike, konstrukcije ili izraze koji se odnose na ono to mi nazivamo vreme, niti ak
na prostor. Vorf smatra da postoje razliite interpretacije univerzuma koje su podjednako validne i
da je interpretacija Hopija samo jedna od njih. Njihov jezik i kultura sadre u sebi jednu skrivenu
metafiziku koja je sebi svojstvena. Na jezik, miljenje i kultura smatraju da univerzum ine dve
dominatne kosmike forme: prostor i vreme- trodimenzionalni prostor koji je statian i
jednodimenzionalno vreme koje redovno tee. I metafizika Hopija ima svoje kosmike forme koje
autor naziva MANIFESTOVANO I MANIFESTUJUE( NEMANIFESTOVANO). Ili jo bolje
OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO.
Objektivno ili manifestovano- sve ono to jeste i to je bilo dostupno ulima odnosno fiziki
univerzum posmatran istorijski, bez razlikovanja sadanjosti i prolosti, ali i bez onoga to mis
zovemo budunost
subjektivno ili manifestujue- sve ono to nazivamo budunost ali i sve ono to nazivamo
mentalnim ( to se pojavljuje ili postoji u naoj svesti ili u srcu, ne samo oveka ve i biljaka,
ivotinja, unutar svih pojava i oblika u prirodi) + emocije; oblast oeivanja elje i svrhe, delotvornih
uzoraka, dinamiko stanje ali ne stanje kretanja. To nije napredovanje prema nama iz budunosti,
ve SA NAMA u vitalnom i mentalnom obliku, njegov dinamizam funkcionie na polju rezultiranja
ili manifestovanja, od subjektivnog ka rezultatu koji predstavlja objektivno.

Subjektivna oblast Hopija bi bila oblast NADE ILI NADANJA. Oni ee koriste glagole nego
imenice. Taj glagol ( tunatya) u sebi sadri deo znaenja koji imaju nae rei: misao, elja, uzrok i to
je u sutini njihov termin za subjektivno.
Objektivno je velika kosmika forma prostiranja, koja u sebi ukljuuje sve interval i razdaljine kao i
sve nizove i brojeve. Hopi zamiljaju vreme i kretanje u objektivnoj oblasti u isto operacionalnom
smislu- kao stvar sloenosti i obima operacija koje povezuju dogaaje- tako da elemenat vremena
nije odvojen od bilo kog elemnta prostora koji ulazi u te operacije. Dva dogaaja su razdvojena
dugim vremenom onda kada su se izmeu njih dogodila mnoga periodina kretanja na nain koji
podrazumeva prelaenje velikih udaljenosti. Recimo ono to se davno dogodilo za Hopi Indijance
jeste ono to je prostorno daleko od posmatraa. ak i da se neto deava u naem mestu i nekom
drugom dalekom mestu u isto vreme, zbog razdaljine izmeu ta dva mesta za Hopi Indijance e taj
dogaaj na drugom mestu biti u prolosti. Jer to to se deava tamo, moe se objektivno ovde
saznati jedino kasnije. I dogaanje ovde i dogaanje tamo su u objektivnoj oblasti, ali je
dogaanje tamo mnogo dalje u prolosti.


Hopi nemaju potrebe za tereminima koji oznaavaju prostor i vreme kao takve. Subjektivno polje je
uvek budunost, mitski period, ono mentalno, daleko i nevidljivo. Objektivno polje ine prostiranje,
operacije i ciklini procesi. I Hopi jezik savreno funkcionie iako njihovi glagoli nemaju glagolska
vremena.

17. Pojam studija kulture (Johnson)
Za oblikovanje teorije studija kulture zasluni su brojni izvori. Neki od najvanijih izvora su
knjievna teorija i njene kritike , zatim brojni filozofski pravci pre svega empirizam, zatim
marksizam i saznanja iz raznih drugih podruja. Marksov uticaj na studije kullture je ogroman i
Donson istie posebno tri vidljiva uticaja i tri najbitnije premise:
1. postoji tesna povezanost kulturalnih procesa i drutvenih odnosa
2. kultura podrazumeva mo i pomae u stvaranju drutvenih nejednakosti
3. kultura je mesto drutvenih razlika i sukoba
Za oblikovanje studija kulture zasluni su i razni novi pokreti , pokreti nove levice, pre svega
feministiki i antirasistiki.
Donson takoe istie da je mogue definisati pojam studija kulture posmatrajui ih:
1. kao deo intelektualne i politike tradicije
2. kroz njihov odnos sa akademskim disciplinama prema teorijskim paradigmama
3. ili kroz njihov predmet prouavanja
Donson iako koristi termin kultura, smatra da on moda nije odgovarajui i umesto toga smatra
da su kljuni termini:
oblici svesti ili svest- idejni ivot u kojem pojedinac razvija volju,sanja snove, stvara
kategorije, poseduje znanja o drutvu i prirodi, te se mentalno i moralno samoizgrauje
subjektivnost- element estetskog i emocionalnog ivota koji omoguuje preispitivanje onoga to
postoji u svesti
to se tie kulturnih formi koje su rezultat svesti i subjektivnosti potrebno je shvatiti gde su i
kako one nastale, otkriti emu tee i kako na te tenje utiu drutveni odnosi. Ako kulturu
shvatamo kao sveukupni nain ivota mogue je na sve ivotne prakse gledati kao na subjektivne
s obzirom na ono ime se bave, dakle sve one mogu biti predmet istraivanja.
Ono to je izrazito bitno za studije kulture jeste kritika. Kritika je onaj deo koji razlikuje studije
kulture od ostalih nauka. Kao njen sastavni deo, kritika omoguuje da se iz ostalih disciplina
preuzmu najkorisniji elementi. I time se proizvodi upravo ono upotrebljivo znanje. Budui da je
kritika vrsto povezana i sa politikim ciljevima, i same studije kulture su u snanom odnosu sa
politikom.
Konstruisanjem krunog toka kulture, po uzoru na kruni tok kapitala, Donson je pokuao da
objasni postojanje teorijske i disciplinarne rascepkanosti posmatrajui te razlike u odnosu na
predmete i procese kojima se bave. Njegovo miljenje je da postojee teorije opisuju razliite
strane istog procesa i zato ga nisu sposobne u potpunosti objasniti. Postojanje razliitih teorija je
samo odraz razlike u gleditima koja postoji izmeu razliitih drutvenih poloaja.
Kruni tok prikazuje kretanje kulturnog proizvoda unutar drutva, njegovu proizvodnju,
cirkulaciju i konzumaciju kao i drutvene faktore koji na njega utiu. Moe se podeliti u 4
osnovne faze: proizvodnja, tekstovi, itanja i kulture koje se ive (lived cultures). Svi ovi delovi
su sastavni deo jedne celine, ali i imaju sopstvenu nezavisnost u odreenoj meri. Ako smo
recimo smeteni u jednoj taki krunog toka nije sigurno da emo videti ta se deava u drugim
takama. Ono to zanima studije kulture jeste drutvena primena subjektivnih kulturnih oblika
koji pripadaju odreenoj fazi krunog toka kulture, u svakodnevnom ivotu. Delovanja na kruni
tok kulture proizlaze iz podruja privatnog i javnog te apstraktnog i konkretnog. Zapravo,
privatno je u velikoj meri konkretno jer se odnosi na ue podruje delovanja, dok je javno ujedno
i vie apstraktno jer je podruje delovanja puno ire. Na sam proizvod krunog utie raspodela
moi unutar drutva. Tekst tokom svog cirkulisanja doivljava promenu od privatnog ( ideja ) ka
javnom ( objavljivanje ), gde je izloen evaluaciji, pa opet ka privatnom ( itanje ). Dakle, postoji
stalna cirkulacija izmeu javnih i privatnih formi.
Prema Donsonu studije kulture poseduju tri modela istraivanja, koji su usklaeni sa glavnim
pojavama u cirkulaciji kulture:
1. studije zasnovane na proizvodnji
2. studije zasnovane na tekstu
3. studije kultura koje se ive (lived cultures)
Ipak, Donson smatra da ovakav model krunog toka kulture nije odriv zbog toga to previe
ograniava. Svako gledite ( proizvodnje, teksta, itanja, kulture koja se ivi ) samo za sebe
odgovora trenutku proizvodnje na koji se odnosi, ali nikako za celinu. Njihovi se pogledi i
usmerenja razlikuju. Tako studije proizvodnje prvenstveno nadziru i po potrebi menjaju
kulturalna sredstva, studije teksta su usmerene na kulturalnu praksu i njene promene, a studije
kulture koja se ivi kritikuju prevladavajue javne oblike. Stoga zdruivanje procesa krunog
toka nije opcija za budunost.
Treba prihvatiti da je svaki proces samostalan, ali da se ujedno mora prouavati i s obzirom na
ostale. Moraju se otkriti njihove skrivene veze. Gledite koje se bazira na proizvodnju morae
prouavati kulturalne uslove, gledite teksta povezivati perspektive proizvodnje i itateljstva,
gledite itanja postati otvoreno i nuditi alternative. Upravo e povezivanje teorija i gledita
omoguiti teorijski razvoj studija kulture.




18. Razlika izmeu Fiskovog i Markuzeovog pristupa popularnoj kulturi
(Fiskov i Markuzeov tekst)

MARKUZEOVA KRITIKA MASOVNE KULTURE
Masovna kultura kao drutveni napredak razvija se sa modernim dobom. Pod masovnom
kulturom ne smatra se pojava industrijalizacije u XVIII i XIX veku, ve zalazak oveanstva u
moderni dvadeseti vek. U modernom dobu na scenu modernog drutva stupaju odreene slodode.
Svakom pojedincu se otvara pravo slobode na tritu, ispoljavanja svojih mogunosti, razvoj
sopstvenog kapitala. Meutim, ako pogledamo drutveni kontekst u kome se razvija kontrola trita
od strane slobodnih pojedinaca, bez uea drave, shvatiemo da dolazi samo do akumulacije
kapitala, do stvaranja vee stope profita u samoj zajednici. Kapitalistiko moderno drutvo namee
nove podele u sistemu, pojedinci se bogate, stvaraju multinacionalne kompanije i tu igra poinje.
Stvaranjem velikih kompanija, kojima je jedini cilj maksimizacija profita i sticanje jo veeg kapitala,
poinje i ekspanzija modernog trista. Sa razvojem prvih tehnolokih sredstava poela je masovna
ekspanzija po svetu. Sa razvojem iroke proizvodnje i potronje, razvijao se i reklamni proces.
Razvoj slobodnog trista u poecima razvoja masovne proizvodnje, zapoinjao je stalnom
brigom stanovnitva. Svako je strahovao od gubitka posla, jer su svi bili na ceni rada, ako ne radi
onako kako prozvodnja zahteva gubi posao, a na tvoje mesto dolazi drugi, i ne samo to, ako vlasnik
vidi da je tvoj rad skup, on uzima iz lestvice radnike po niim cenama koji e zameniti tvoj rad.
Masovna proizvodnja je uinila razvoj masovne kulture. Velika tehnika otkria, uticaj
medija dopineli su da se razvije ogromno trite rada i ogromno trite za proizvodnju, ali to je
najbitnije potronju. Ono to je injenica je da ovek zapoinje proces proizvodnje, on vlada
mainom, ali proizvod maine vlada ovekom, maina poinje da stvara kvazipotrebe koje postaju
osnovne potrebe za pojedinca. Svi znamo kako su osnovne potrebe pojedinca hrana, voda i sklonite
nad glavom, ali vremenom kako kae Markuze dolazi kao do nekog pomeranja tih osnovnih potreba,
kao da ovek ne pronalazi sebe u zadovoljavanju tih potreba ve se oslanja na neku drugu vrstu
potreba, ustvari proizvoda koje je stvorilo drutvo; sebe pronalazi u dobrom automobilu, svoju
potrebu pronalazi u novim cipelama, jakni, velikoj kui. Masovna kultura/proizvodnja stvara ove
potrebe. Razvoj ovih potreba okarakterisan je kroz uticaj spoljanjih sila na koje pojedinac ne moe
uticati, na koje pojedinac ne moe da reaguje. Pojedinac sebi postavlja prioritete i nekako zaboravlja
neke istinske potrebe, nekada je nekome vanije kupiti neto to je markirano, nego hleba jesti, ili
puitit nego piti vode. Ovo ponaanje je prisutno u drutvu, i ono postaje jedan vid navike koju
pojedinac ne moe da kontrolie jer je ona iznad njega. On poinje da potiskuje svoje istinske
potrebe zamenjujuci ih krivim, a da toga nije svetan, pravdajui se injenicom da on vidi neku vrstu
uivanja u tome. Npr. svako ko je pua sigurno nije poeo od roenja da pui cigarete. Poeo je u
nekim okolnostima, bilo prisutvo vrnjaka, uticaj okoline, stresne situacije. On je jednostavno
zamenio svoje osnovne potrebe, ali ne namerno. Dananje drutvo je prikaz svega, u drutvu se
nalazi masa prizvoda i svi mi ne znamo gde prvo ii. Oko nas se nameu razne potrebe, koje u
sutini nisu nita vanije od gladi, ak i mnogo manje vane. Ako se pogleda kvota novca koja ide na
marketing, na reklame i sline proizvode, a zanemari se da unutar moderne planete koja je u XXI
veku, postoje milioni stanovnika koji tee da zadovolje svoje osnovne, instiktivne potrebe, a da pri
tom njima nije toliko vano da li imaju skupa kola, ili neki proizvod iroke potronje.
Zapravo iroka potronja je upravo nastala sa proizvodnim trakama. Na traci se proizvode
proizvodi koji su populani u drutvu. Kada izae neki nov proizvod svi pohrle da ga kupe, zato to
je to modeno, zato to ga svi imaju i treba biti u skladu sa njim. Kako se tehnologija ubrzano razvija,
moe se desiti da sutradan na toj istoj traci izae novi proizvod koji e bti mnogo bolji, i svi e
pohrliti da zamene stari za taj. Svaka traka se vrlo brzo restruktuira u proizvodnom procesu i vrlo
brzo se prilagoava htenjima drutva. Pokuaj svake vrste otpora ovakvom drutvenom sistemu,
pokuaj da se razvije iri kontekst, drutveno je neutralisan. Politika je u rukama monika i svaka
pobuna se see u korenu. Otpor postaje bezvredan i nemogu, a drutveno raslojavanje i klasna
odreenost se menjaju, klasna nejednakost postaje sve vea.
Kako moemo videti reenje ovog problema? Da li da se okrenemo svojim proizvodima, da
li da jednostavno odbijemo markirane proizvode, da li da ponemo da ivimo ivotom starih ljudi?
Mi moramo shvatiti da je proizvode koje koristimo stvorio neko ko nekada nema dovoljno da
preivi jedan dan, nema ono osnovno da se zadovolji. Treba da shvatimo da u tim zemljama nestaje
sav prirodni resurs, za dobrobit trita irokog proizvodnog asortimana.

FISKOVO ODREENJE I PRISTUP POPULARNOJ KULTURI
Za popularnu kulturu se kae da je kontradiktorna. Sa jedne strane je industrijalizovana jer
proizvodi masovne kulture slue da bi se stekao profit i ekonomska zarada. Sa druge strane, ona
pripada obinim ljudima, jer oni odreuju ta je popularno, ta njima godi i kako da se ponaaju u
skladu sa tim. Ovo se moe potvrditi itavom serijom propalih filmova, pesama, ploa koji se nisu
dopali irokim masama. Popularnu kulturu ne moemo shvatiti samo kao proces potronje, vec kao
jednu vrstu prenoenja zadovoljstva unutar odreenog sistema. Kultura nije neto to se stvara
spolja, nije neto na ta se silom moe nametati, ona se stvara iznutra. Ljudi su ti koji stvaraju kulturu
i odreuju ta je popularno, a ta ne, na osnovu materijala koji stvori industrijska kultura, tekstova,
scenarija
Popularna kultura se ne namee ljudima, oni je sami stvaraju. Ona je umetnost snalaenja sa
onim to nudi sitem, iako taj sistem nudi robu, to ne znai da je ljudi prihvataju poto poto, svako
moe birati ono to mu je dobro. U svakom delu popularne kulture imamo jedan vid suprostavljenih
odnosa, bilo da se radi o odnosima moi (potinjeni i vlasnici), ekonomskog odnosa, ili nekih drugih
odnosa. Jedan od primera je sluaj sa mladim, urbanim Aboridinima u Australiji. Oni gledaju
vestern filmove u kojima se sukobljavaju kauboji i indijanci, i uvek se indentifikuju sa indijancima, to
je neka vrsta poloaja u svetu belog stanovnika, njegov uticaj, i pomo da se indentifikuje sa svima
koji nisu beli, i koji se suprostavljaju uticaju belih.

Primer televizije i kulture kao kontradikcije
U procesu stvaranja i prenoenja programa, kao i njegovog uticaja, imamo dva sluaja. U
prvi mah televizija stvara neku vrstu programa, sadraja i distribuira ga na trite. Sadraj te robe
slui za prodaju. Ali tu se ne zavrsava ciklus jer televizijski sadraj nije roba kao predmet, ve stvara
publiku, koja pridaje neku vrstu znaenja ili odobravanja, odnosno negodovanja nekog proizvoda,
to vodi ka sitemu oglaavanja, reklama koje poinju da istiu vanost nekih proizvoda i da stavljaju
akcenat na njihovo znaenje, ulazei na taj nain u svet svih ljudi, preokupirajui njihovu dokolicu i
pretvarajui je u ono to je utisnuto u proces prodaje.
Svaka roba u poetku svog procesa stvaranja predstavlja neki tekst, neku poetnu stranu od
koje se kree. Naa roba je kao proizvod industrijalizovana, jer su elementi populane kulture
industrijalizovani. U retkim se sluajevima deava da pojedinac moe da stvara sopstvenu kulturu, ali
takva autentina kultura u kapitalizmu ne postoji. Ovo ne znai da popularna kultura ne postoji kao
samostalna, da nije pod uticajem industrijskog konteksta, ve da populaciona kultura nastaje kao
oblik snalaenja. Ono to se proizvede u industrijskom drutvu postaje predmet razmiljanja, ono
to nudi kapitalizam postaje predmet razmiljanja i odluivanja, na osnovu ega gradimo popularnu
kulturu. Da bi se neto smatralo popularnom kulturnom robom mora da zadovolji neke
kontradiktorne potrebe. Osim privlanih osobina, ona mora da zadovolji i neke ekonomske
elemente. to je neki proizvod u irokoj potronji on e se vie proizvoditi i time donositi dobit, a
samim tim je i privlaan ljudima.
U samom sistemu prodaje i distribucije neke robe gleda se uticaj kapitalizma. Kapitalizam
pokuava da nametne svoj uticaj kroz sistem potronje i vrednosti, ali zbog raznolikosti drutva ne
uspeva uvek u tome. Kapitalisti rade na tome da sistem bude podreen njihovoj proizvodnji i
popularizaciji proizvoda, ali drutvena raznolikost ide u suprotnom koraku. Nekada pokreti
femistikinja, ili pokreti za ljudska prava, su neto to deluje suprotno od zahteva drutva. U
popularnoj kulturi pojedinci moraju da se suoavaju sa onim to im je svakodnevni izvor, da se na
osnovu toga snalaze i iz toga izvlae sve ono to je njima bitno, sve ono to je za njih vano i jasno
definisano, odnosno na osnovu ponude traiti neko zadovoljstvo. U modernom poznom
kapitalizmu sve je roba, bez kupovine sistem ne moe da opstane, ne moe da funkcionie i deluje
na sebe. Svi mi se snalazimo u sitemu proizvodnje i potronje, a samom kupovinom neega, to
postaje roba, to postaje neto to je bitno za pojedinca i vano za sve. U svakom trenutku, svako
moze biti potroa i kupac. Istrazivanja kau da svaki trideseti razgleda postaje kupac; moderni svet
trnog centra se navikava na to. Svako od nas moe postati kupac neega a da toga nije svetan, svako
od nas jednog trenutka ulazi u svet ogledala, pokuavajui da u tim slikama vide sebe kao deo neega
ireg. ak i onaj koji krade, nekada ne krade samo da bi prodao to to krade, ve uiva u nekom
trenutku posedovanja neega to je bitno za sistem.
Da bi neto postalo popularno mora da postoji jedan segment drutvene popularnosti. Nije
isto sedeti u velikoj loi ispijati sampanjac sa viskoim zvaninicima i gledati utakmicu. Mnogo je
bolje obui dres, izai u masu i navijati; tada se ima oseaj popularnog.






19. Pojam postmodernizma (Sekuli)
Odgovor na pitanje ta je postmodernizam, nije lako dati. Postmoderni svet je svet rapidnih
promena, u momentu kada ishodi tih promena nisu skroz jasni, i mogu biti vrlo razliiti, i razliito
anticipirani. Svet je izgubio stabilna mesta i vrste i nepromenljive granice.
Termin postmodernizam je pogodniji kao oznaka ovog uvrnutog stanja stvari, nego kao
koncept/pojam koji ga koherentno objanjava.
Oznaka postmodernizam nita ne objanjava, ali upravo zato jasno izraava dato povesno
stanje. Castoriadias pie da postmodernizam predstavlja nesposobnost epoge da zamisli sebe kao
neto pozitivno to vodi do samoodreivanja epohe kao onoga to je post neega, tj kroz
usredsreivanje na neto to je bio, a vie nije, u bizarno zadovoljstvo to su njena znaenja ne-
znaenja, a njen stil ne-stil. Sa druge strane Bauman kae da upravo taj ne-znaenjski kontekst
omoguuje uoavanje heteromorfnosti savremenog sveta, miljenja i jezika. Oitavanje razlike
postaje polazite nove istorijske svesti.
Drutvene promene tiu se promene drutvene reporodukcije, socijalne integracije i
strukture naina ivota i tiu se prebacivanja perprodukcije sa proizvodnje na potronju. Obilje
radne snage i visoka produktivnost su ve poetkom XX veka poele da prevazilaze potrebe
proizvodnje u razvijenom delu sveta. Taj ogroman rast potronje uticao je da ljudi sebe sada
identifikuju kao potroae, a ne kao proizvoae- pa pitanje dmokratije postaje pitanje ta i kako
smo u mogunosti da troimo: nastalo je pitanje kvaliteta ivota. Potronja je postala osnova
integrativnih veza u drutvu, centralno pitanje menadmenta, i kljuni faktor oblikovanja naina
ivota.
Time je princip zadovoljstva postao princip na kome se ukorenjuje dominantan sistem
drutvene reprodukcije. Zadovoljstvo je sasvim u funkciji sistema (ne postoji antagonizam izmeu
zadovoljstva i realnosti, kao u ranom kapitalizmu).
Metode disciplinovanja vie ne deluju represivno, ve kroz pritisak ka troenju:
brend/marka proizvoaa, tj imid proizvoda postaju obeleja identiteta potroaa, i to postaje
obeleje epohe. Represiju je zamenilo zavoenje.
Egzaltacija simbolikog kapitala baziranog na logici elje (imidu, fantaziji) odvija se u polju
sofisticiranja predstava. Kvalitet ivota je kvalitet predstave. Mediji ne samo da prenose informacije,
oni su sistem kako elja postaje temelj stvarnosti. Da bi slika postala stvarnost mora biti
posredovana odreenom tehnologijom: tehnologija i mediji su klju za razumevanje i kreiranje
stvarnosti. Predstavva gubi uporite u stvarnosti i postaje deo oznaiteljskog lanca u okviru
medijskog naina ivljenja. Stvarnost se sada prilagoava predstavi.
Poetak postmodernizma vezan je za kraj ezdesetih godna. ezdesete godine su bile doba
demokratskog zaokreta, avangarde i individualizma. Decenija borbi za ljudska prava, pokretanje
alternativnih institucija i pokreta, i vreme pokuaja da se svet uspostavi na principima uvaavanja i
demokratije. No, to je i vreme slamanja ovih elja: sedamdesetih godina podizanje cena nafte, kao
odgovor na ameriku podrku cionizmu, unitava snove entuziasta.
Taj svet koji je oscilirao od radikalne levice, do krajnjeg konzervativizma (the witch is dead i
Ronald Regan), ukazao je na nestabilnost sistema. No, ovaj sistem neostaje skroz nepredvidiv: stvar
je u tome to se princip kazualiteta menja principom verovatnoe mogunost je postala nunost
Habermas zato celokupan postmodernizam tretira kao krizu legitimizacije kapitalizma ,
nemogunost legitimizacije dominantnog poretka u drutvenim i ekonomskim odnosima. Bauman,
kritikujui Habermasa, kae da on ustvari ne shvata da je uzrok toj nemogunosti ustvari slabljenje
znaaja legitimizacije za integrisanje sistema.
Legitimitet je zamenjen verovatnoom da se izdejstvuje odgovarajui tok dogaaja. Od sada
e biti mogue samo naknadno proveravati da li je neko bio u pravu.
Danas se kreiranje stvarnosti realizuje pre normiranja pitanje norme je skroz
destabilizovano, jer je kreiranje istovremeno i normiranje.
Poloaj uesnika je skroz nesiguran, odreen je zakonom koga faktiki vie nema subjekti
pregovaranja danas su realno malbrojni i ne pojavljuju se nuno kao drave, ve kao agensi
sposobnosti da kontroliu i ulau sa odreenim stepenom rizika. Nema vie idealnih noslioca moi
(drave ili klase) ve samo agregata (koji mogu biti kompanije ili blokovi drava) kao mobilnih,
konstruisanih, relativnih spojeva. Ne postoji vie drutvo kao predmet znanja, ve mnogo izvora i
razliitih elemenata i odnosa koje treba posmatrati kao vektore naih znanja interesa i politika.
Totalitarne ideje mogu da nadive totalitarne reime. Totalitarnost je najvie vidljiva u
onom prostoru, gde realno nije mogua velika potronja. Pritisak ka troenju zamenjen je represijom
kao pritiskom ka demokratiji. Ideal potroakog drutva je zamenio ideal demokratije , kao vladavine
veine, i zamenio ga je kao najdemokratskiji princip, jer veina, odnosno svi mi, teimo potronji.
Najrelevantnijim demokratskim pitanjem danas se smatra pitanje bezbednosti; uverenje je
da je osnovni interes i pravo graana da budu bezbedni, zbog ega je neophodno da svakodnevno
budu kontroisani. Skriva se da je projekat totalne bezbenosti ustvari projekt bezbednog totalitarizma.
Relevantno demokratsko pitanje danas je pitanje o ciljnim grupama, kao korisnicima prava.
Podela na ciljne grupe, koje su esto u nepovoljnom poloaju, i menaderske grupe, zamenila je
podelu na klase, i to tako da su se u post-klasnim drutvima nejednakosti pre poveavale negoli
smanjivale. To je jednosmeran, vertikalan, kanal distribucija informacija. Korisnici nemaju izbor u
odluivanju ili kontrolu nad resursima koji su im dodeljeni, i ak su i uslovljeni nainom na koji ih
koriste. Pitanje odgovornosti onih koji pruaju usluge ne moe ni da se postavi, budui da je
odgovornost prebaena na korisnike.
Postmodernizam se tie i razvijenog i nerazvijenog sveta, s time pto se manifestuje razliito,
u zavisnosti od moi i uticaja uesnika.
Prema Baumanu, injenica da ovakav sistem odnosa nema svoju legitimaciju ne znai da je
on slab i da je to znak njegovog propadanja. Nasuprot tome, on misli da postmodernizam
predstavlja u celini (drutvenih, ekonomskih, kulturnih dogaanja i promena) fenomen novog reda,
koji zahteva kvalitativno drugaiji pristup od onag koji je vladao u socijalnoj teoriji, do sada. U vezi
sa time, odgovarajua analiza fenomena postmodernosti i postmodernizma vezana je za razvoj
pojmovnog aparata koji e na fleksibilniji, heterogeniji i strukturalno sloeniji nain moi da se nosi
sa tekuim promenama. U te odlike postmoderne sociologije spadala bi i izmena organskog
shvatanja drutvene celine i drutva uopte, konceptom habitusa kao kompleksne, nepredvidive i
mozaiki strukturisane drutvene jedinice sastavljene od nekorelisanih inilaca i uesnika. Pojam
drutva kao sistema treba da se zameni pojmom drutvenosti odnosno socijalnosti.
Taj habitus je za Apaduraja etnika panorama, koji je obeleje za imaginarni svet
pojedinca koji se vie ne odnosi na odreenu teritoriju, kao poprite iskustva pojedinaca. To je
panorama osoba koje sainjavaju svet promena u kome ivimo, a to su : turisti, doseljenici, izbeglice,
itd...
Uprkos Fabijetiju i Apaduraju, svedoci smo da teza o gubljenju teritorijalnih obeleja i nije
sasvim odriva, budui da ljudi sve ee trae svoj identitet upravo u teritorijalnom odreenju, to
znai da teritorijalnost ne gubi na znaaju, ve dobija izrazito simboliku vrednost. No, teritorijalna
veza je jedna od moguih komponenti odreivanja osnovnih drutvenih celina. Slino se govori i o
tehnolokoj, finansijskoj, medijskoj i ideolokoj panorami. Bitna odrednica svih ovih stanovita je da
se radi o prouavanjima socijalnih agregata hibridnog tipa, koji su pre procesi i promenljive
vrednosti, nego svojstva koja su stabilna za drutvo ili grupu.
Svrsishodnost habitusa se moe odrediti samo ex posto facto, u mreama ostvarenih
interakcijom. Nema nieg to prethodi akciji. Modalitet habitusa je odreen nesigurnou,
neukorenjenou i odsustvom sigurnosti. Za svakog uesnika habitusa on moe da predstavlja
razliit prostor. Zato su pojedinci angaovani na graenju sopstvenog identiteta, postupcima
simbolikog samo-konstruisanja. Znaaj simbolikih zajednica je sve vei gubitak vstih veza
implicira jaanje zamiljenih zajednica.
Sa druge strane, mnogi autori smatraju da pojam postmodernizma nije relevantan za
sociologiju i antropologiju. Neofunkcionalisti, kao i Gidens, koji pojmove svrstava u mrtve i
beskorisne teorije. To znai da ipak postmodernizam predstavlja samo oznaku, nejasan koncept, koji
je, kae Vel, nelegitiman (neki ovaj pojam smatraju svrsishodnim, dok ga drugi ne priznaju).
Vel takoe kae da je njegov sadraj sporan. Za Habermasa, postmodernizam oznaava
krizu modernizma, tj nemogunost daljeg, kontinuiranog razvoja kapitalizma, pa stoga nije nikakvo
kvalitativno dugaije dogaanje ili nain razmiljanja. Za Liotara, postmodernizam je stanje uma i on
predstavlja dekonstruisanje moderne misaone perspektive
Postoje autori koji misle da je je postmodernizam odlika samo jednog dela sveta, i oni koji
ga smatraju samo pojavom u umetnosti. Upravo je tu postmodernizam najjasniji: on je konglmerat
raznih stilova, motiva razliitih epoha, prostorno vrlo udaljenih tradicija, on je nemogu spoj,
povrinsko etanje kroz vreme i prostor, gde nema nieg drugog osim povrine. Ukidaju se opozicije
i suprotnosti. Suprotnosti su u postmoderni relativizovane, usled uvoenja heteronomnosti, razlika i
fraktura.
Dolazi do pomeranja iz meta-narativa (velikih pria) u koncepte fragmentirane stvarnosti.
Nema vie podvrgavanja diskursima, u velikim priama koje su meusobno konkurentne.
Podvoenje pod univerzalno shvata se kao nasilje, in dominacije i podreivanja. Nijedan
partikularitet ne sme da osvoji vlast, i dobije vrednost opte mere.
Po Velu, sve ovo je posledica traumatinosti moderne, koja je to pokuavala da uradi.
Upravo su ekonomski problemi i katarstrofe pragmatina posledica tumaenja konstantnog
poveanja bruto nacionalnog dohotka kao osnovnog i obavezujueg merila razvoja za sve i u svim
okolnostima. Univerzalne istine pokazuju se kao partikularne promoteri jednakosti su nosioci
moi kolonijalizma, ime se naruava kredibilitet prakse kojom se promovie. Univerzalizam se
otkriva kao privilegija uspostavljena logikom dominacije.
Postmoderna misao je usmerena da izbegne diskurs moi, i da ga dekonstruie. Anti-
humanizam: zbog nepristajanja na legitimnost, izbegavanje legitimizacije i instrumentalizacije
miljenja.
Naglaava se vrednost pluraliteta kao dimenzija diskursa i jezika, i u etnikom smislu kao
razliite saznajne forme, ivotni projekti.
Osnovne ideje postmodernizma grade se na ideji o kraju celine i kontinuiteta, o njihovoj
sadanjoj povesnoj iscrpljenosti i neupotrebljivosti, i u iskuavanju drugaijeg miljenja i pristupa
stvarnosti.
Razliite teorije miljenja o postmodernizmu, koje se ne dopunjuju meusbno, ve
funkcioniu svaka za sebe.
Poststrukturaliazm kae da se jezik ne odnosi na stvarnost. Ne postavljaju se pitanja o
realnom, ve samo o pravilima igre. Nema stvarnosti izvan jezika, i u tom smislu on dobija znaaj.
Ne postoje vie rei i stvari, ve rei i rei koje se odnose na stvari. Liotar kae da se znanje vie ne
podudara sa naukom. Mo je kontrola nad znanjem. Jezik nije sagledan kao jezika delatnost oveka,
ve procesualni univerzum koji ima svoje vlastite tendencije koje decentriraju oveka i
antropocentrine vizure. Jezik nije jezik ljudi, ve se sam ovek i misao o njemu pojavljuju kao
jeziki oblici, kao vrste diskursa. ovek je sadraj u jeziku.
Antropocentrizam je sagledan kao takav oblik diskursa o ovek u koji je konstituisan u
epohi modernizma, koji poiva na velikom razumu, samosvesti, razvoju naunog metoda, na
centralnoj poziciji subjekta, postavljaju oveka u centar univerzuma, na afirmisanju logike moi i na
njoj ustanovljenih velikih narativa. Razvijajui ovo shvatanje, zatvarajui stvarnost u jezike reime i
kreacije, Liotar zanemaruje da oveku pripada mnogo aktivnija uloga u njegovoj upotrebi ili pak
samom razumevanju i odreivanju prirode jezika.

20. Multikulturalnost, interkulturalnost, hibridne kulture
Hibridne kulture su kulture koje nastaju u sve ubrzanijem procesu susreta razliitih kultura. One
predstavljaju nove spojeve koji su obeleja savremenog sveta sa drutvenog i kulturnog
stanovita. Kada govorimo o hibridnim kulturama, kao da pretpostavljamo da postoje i one
iste. No, s empirijskog gledita, kulture su oduvek bile hibridne, bududi da je skup naih
zajednikih, praktinih i simbolikih iskustava uvek plod susreta, doprinosa i ukrtanja
meusobno razliitih mentaliteta, zaborava i sedanja koja pripadaju razliitim kulturnim
iskustvima. Ti susreti zavise od naina na koji se kulture spajaju, na osnovu odreenog odnosa
snaga.
Njihov obim i uestalost danas su znatno vedi nego u prolosti. Pojam hibridne kulture
oznaava predmet kulturne antropologije, bududi da ljudske kulture nikada nisu bile iste. Tu,
s emprijiskog gledita ovaj izraz predstavlja oblik izkazivanja onoga to se spaja u vetu, metaforu
snage i uestalosti koje su obeleja susreta raznolikih kultura u savremenom dobu.
S drugog, apstraktnijeg gledita, kad govorimo o hibridnim kulturama znai da u prvi plan
istiemo praktine i simbolike strategije koje kulture kao manje/vie postojani skupovi
meusobno povezanih znaenja primenjuju da bi neprekidno menjale sopstveni poloaj u
kontekstu ubrzanih dodira i promena.
Zbog toga istraivai drutva danas ispituju dinamiku kao obeleje fenomena kulturnog
ukrtanja, kao i posledice te dinamike po nain ivota, u politikim, pravnim i ekonomskim
odnosima, kao i u imaginarnom svetu dananjice.
Ako je predmet antropologije kulturni ivot, a sam kulturni ivot ima dimenziju hibridnog, onda
je i sama antropologija ukrtena misao (dakle, i ona je hibridna). Ona je ukrtena misao jer
nastaje kao spoj kulturnog naslea antropologa i naslea misli onih koji su predmet
antropolokog istraivanja. Antropologija je uktena misao u dodiru, na granici razliitih
kulturnih naslea.
Namera je da govorimo o nekoliko sredstava koja nam pomau u razumevanju kulturnog
prometa (to su sva ona sloena kretanja koja obeleavaju fenomene ukrtanja, sve uestalije u
savremenom svetu). Smisao je izuiti smisao tih procesa (kulturnih prometa i ukrtanja) za one
koje ih doivljavaju, kao i praktino-simboliko dejstvo tih procesa na sredinu u kojoj se
deavaju.
Znamo da naa kultura prima uticaje drugih kultura, kao i da roba proizvedena na Zapadu, i u
Africi ima uticaja na potroake navike stanovnitva. No, manje znamo o uticaju afrike ili
okeanijske umetnosti na razvoj savremene evropske umetnosti. Ne znamo nita o tome kako
kulturni identiteti i narodi koji su daleko od nas, nestaju, opiru se i menjaju pod dodirom
nadmodnih snaga globalizacije.
Ovaj promet dobara, obeleja, ideja, vrednosti itd. koji je karakteristika savremenog sveta,
podrazumeva neprekidno menjanje, ili promenu znaenja na osnovu prilika u kojima se ova
dobra, ideje i dr. uzimaju ili daju.
Analiziranje ovih prometa kultura doveli su do paradoksalnih zakljuaka. Sa jedne strane
postoji raireno uverenje da ti dodiri i razmene pogoduju tenji ka homogenizaciji itave
planete, na poguban i uznemiravajudi nain. (Levi-Stros recimo). S druge strane, zbog
sukobljavanja do kojih naizgled dolazi usled ovih dodira, postoji utisak da su te kulture i etnike
grupe odvojeni entiteti, nepopravljivi zatoenici svoje logike i istorije (to ih nuno vodi u
meusobne sukobe).
Dugo je vladalo miljenje da su ljudske zajednice i kulture odvojene celine koje ne izlaze izz
kruga vlastitih znaenja, to je delom tano. No, shvatili smo da se kulture oduvek menjaju, tj.
vremenom usvajaju nove vrednosti, verovanja i institucije.
Od kada ove promene zanimaju antropologe (od 40ih godina), postalo je jasno da se ove
promene ne mogu objasniti samo unutranjim procesima, ili pak samo na bazi delovanja
spoljanjih faktora, ved i kao posledica uzajamnog dejstva unutranjih i spoljanjih kretanja.
Tako je sud o ljudskim zajednicama i kulturama poeo da gubi krutost, koja je, uprkos tome
to su mnogi istraivai smatrali da je izmiljena, ipak bila predstava o tim zajednicama i
kulturama i neprekidno se ponavlja u okviru nauka kao to su antropologija, sociologija,
lingvistika i istorija.
Odnos globalnog i lokalnog, centralnog i perifernog u savremenoj kulturi po Fabijetiju
U poslednjih 20 godina dolo je do usavravanja pristupa koji tei da zajednice i kulture sagleda
kao dinamine celine podlone uticajima i spoljanjih i unutranjih snaga. Pa se zato govori o
dijalektici lokalnog i globalnog. U tom procesu dolazi do preobraaja lokalnih vrednosti i
znaenja u kulturi u dodiru sa spoljanjim uticajima. Ali, ta spoljanjost se ne pojavljuje kao
druga kultura, ved kao skup pojava koje se odnose na sve kulture bez razlike, kao recimo trite
sirovina ili TV. Kada neka kultura usvoji te pojave, koje zovemo globalnim, ona ih vie ne
doivljava kao spoljanje, ved postaju deo nje, i pridaje im svoje lokalno znaenje.
Dakle, svet ne moemo posmatrati kao celinu koja se homogenizuje (mada i to postoji:
potronja, struni jezici, informatika), niti kao skup zajednica izloenih dijalektici lokalnog i
globalnog (mada je i to tano). Moramo sagledati svet kao prostrani ambijent u kojem razliite
kulturne tradicije usvajaju globalne naine miljenja koji su potom pogodni za preoblikovanje
drugih lokalnih naina miljenja u procesu iji se kraj ne sagledava.
Oduvek su kulture i narodi u kontaktu, ali poslednjih 200 godina, a posebno poslednjih par
decenija, dolo je do ogromnog irenja tih kontakata i razmena, pa govorimo o globalizaciji.
Stoga, te promene nas primoravaju da svoje kategorije prilagodimo svetu: pa je i sama
antropologija uvela neke nove pojmove. Ne govorimo o kulturi kao sadraju ved kao o
prostoru komunikacije. ak govorimo o globalnom kulturnom prometu! Pa onda govorimo o
globalnoj ekumeni gde se pod ekumenom podrazumeva prostor neprekidnih uzajamnih delovanja i
kulturne razmene. Savremeni svet postaje globalni prostor, gde dijalog kultura postaje sve uestaliji.

CENTAR VS PERIFERIJA
Od 60ih godina, sociolozi, atnropolozi i drugi su se bavili odnosom izmeu zajednica i kultura na nivou
globalne ekumene, posmatrajudi je kao neravnopravan odnos izmeu centra i periferije.
O neravnopravnosti tog odnosa govorili su kad su eleli istadi odnos kolonijalistikog centra i
kolonijalizovanih oblasti, ili posle kolonijalizma izmeu industrijski i tehnoloki naprednog centra i
periferija kao izvoru sirovina i radne snage. Eksploatatorski odnosi: kapitalistiki centar vs. ratarske
zajednice Afrike (periferija).
Posle rata, velike imigracije s periferije ka gradskim centrima novih afrikih drava, a i prema Evropi.
Imigranti su uglavnom nalazili poslove u poljoprivredi ili zanatstvu. Ta radna snaga ne kota nita, i
ekonomija ju prihvata, dok kapitalistima ide u korist da struktura tih zajednica ostane ista, i nastavi sa
reprodukcijom. Dakle, radna snaga tako ostaje nepromenjena: u nju se ne ulae kapital. No, ova
zajednica (radna snaga) ostaje deo oblasti protoka kapitala jer ga snabdeva dobrima i radnom snagom.
ALI, ovaj priliv radnika s periferije u centar se mora odraziti na promenu reproduktivne logike periferije,
odakle radnici potiu, pa se dakle pod dejstvom centra menja periferija.
U ovim antropolokim analizama u prvom planu je drutvena, politika i ekonomska struktura. Kulturni
aspekti nisu uzimani u obzir, jer ih ovi naunici obino stavvljaju u nadgradnju! Kulturni aspekti su im
manje vani od politikih i ekonomskih. Nesporno je da su ekonomije centra tlaile i unitavale
ekonomije periferije, pa nema ni sumnje da je odnos neravnopravan. Centar vlada, periferija se
pokorava (u ekonomskoj sferi). No, dali je tako i u kulturi? Bilo bi prepovrno da procese u kulturi
gledamo kao posledice, ondosno nadgradnje na ekonomske i politike procese.
Kulturni proces na svetskom planu mnogo je sloeniji od klasine suprotnosti centar periferija. Kada je
re o kulturi, moramo govoriti o centrima i periferijama!
Bilo bi naivno misliti da su odnosi kultura ravnopravni u smislu Sever-Jug, Zapad- tredi svet; nije ba da
kulturne snage Tredeg sveta ostvaruju isti uticaj u suprotnom smeru. Svakako postoje neki predmeti iz
Tredeg sveta koji su veoma cenjeni na Zapadu i obogaduju njegova znaenja i kulturu. Primer toga su
umetniki predmeti koji postaju deo muzejskih zbirki. Ne isto estetski predmeti, ved koji su imali neku
namenu, npr. obrednu (stolice, kaike...). te predmete nije lako zameniti (vie se ni ne prave) te stoga
one zemlje (pogotovu novonastale) od kojih su ti predmeti uzeti, imaju problem kad hode da se pozovu
na tradiciju i probude nacionalnu svest. te kulture ponekad i osuuju kad im se predmeti uzmu zarad
nekakve izlobe u Nju Jorku. Ovo premetanje predmeta podrazumeva i njihovo uklapanje u sisteme
znaenja koji se znatno razlikuju od njihovih prvobitnih sistema znaenja: a toga smo esto nesvesni.
Primer: Doboi kraljevstva Ankole koji su se koristili samo kad kralj stupa na tron, a u meuvremenu bili
brino uvani, ak su simbolizovali sam dvor i kralja. Recimo da taj dobo uzmu britanske kolonijalne
vlasti i stave u muzej sa jo nekim instrumentima. Da li bi jo uvek postojala ikakva veza izmeu znaenja
kraljevskog doboa u kraljevstvu Ankole i doboa u Britanskom etnografskom muzeju? Isto je i sa
uvoenjem friidera u jugoistonu Aziju. Dakle, ovde je re o odnoenju predmeta u novi, drugaiji
sistem znaenja. No, u sutini, re je o dva razliita postupka:
1. Premetanje predmeta iz nekog plemena u muzej na zapadu je prisvajanje. (koje prvobitni
vlasnici predmeta nisu eleli, ili jesu bez da su znali posledice).
2. Dok je uvoenje friidera sa Zapada u neku zajednicu tredeg sveta postupak koji su obe strane
elele, ali su prvobitni vlasnici predmeta bili sasvim svesni ishoda koji su i nameravali da
postignu proirenje trita.
Promet kultura nosi asimetrinost, neravnopravan odnos, jer poiva na prevlasti koje jedna
kultura moe imati nad drugom.
Ukrtanja
injenica da se kulture danas nalaze u procesu ukrtanja nije predmet panje samo istraivaa
koji se bave kulturonom antropologijom, ved svih. Ove procese su ustanju da sagledavaju i
kulture sa periferije. Tako, imamo slikovit primer zemljoradnika iz june Indije:
Oni svoju sadanjicu zovu hibridnim vremenom, a sebe hibridnim ljudima. Njima je plodnost
bila boanskog porekla, i podrazumevala je obavezu darivanja i deljenja sa zajednicom. No,
desile su se promene: preli su na uzgajanje pirina, gde se meri samo koliina prinosa, jer je
pirina namenjen tritu i gaji se zbog zarade. Ali, ratari znaju da je taj tip proizvodnje uneo
promene i nova znaenja u odnose izmeu ljudi, ali i odnose ljudi sa zemljom. Uvoenje
hibridnih semena i novog naina gajenja (to je pre bilo svetinja) donelo je promene u znaenju
i odnosima. No, ovi ljudi sad znaju da ih vie ne povezuje uzajamnost u uzgajanju, ved da svako
radi za sebe. Te promene pokazuju kako to postaje sastavni deo tih kultura i odnosa, gde ovi
ljudi sad sebe vide hibridno, tj. osetljivo na bolesti (i u moralnom smislu)
Gubljenje lokalnih obeleja
Sve ede se govori o nadnacionalnim kulturama. (koje se ne nalaze u celini ni na jednoj
pojedinanoj teritoriji, ved krue). Tako kultura postaje kao mrea sloena i promenljiva
celina drutvenih odnosa i ne moe se svesti na krute obrasce. Mogu se povedavati/smanjivati,
moe prepplitati formalne (stale, srodstvo) ili neformalne (prijateljstvo, susedstvo...)
pripadnosti. Mrea ih prevazilazi. Mrea nadnacionalnih kultura nije vezana za teritoriju: ona
postoji u vie zemalja/mesta/kontinenata. Ove mree kulture su liene lokalnih obeleja!
Primer nadnacionalne kulture bi bile zajednice oformljene na internetu. Internet je globalna
mrea povezuje sve take sveta, omogudava nam pristup najrazliitijim podnebljima. No,
moe se desiti da internet ne donese demokratsko koridenje informacija. Moe se desiti da
formira nova informatika nadnacionalna elita koja de biti u stanju da sprovodi svoje namere
na finansijskom/poslovnom planu iznad granica nacije-drave i izvan njihovih ekonomskih
politika to se i deava.
Zato se danas kulturni protok ne moe gledati kao meunarodni, ved kao nadnacionalni protok.
Usled mondijalizacije trita, i informacija, sve vede pokretljivosti ljudi: sve su to procesi koji se
ukrtaju i menjaju kanalima koji izmiu logici odnosa izmeu pojedinanih drava.
Ljudi tredeg sveta koji se obrazuju na Zapadu, vradaju se u domovinu, donosedi sasvim nov stil
ivota i miljenja. Ili pak ostaju tamo gde su zavrili fakultet i postaju model-uzor za svoje iz
domovine. Ovi graditelji kulturnih mostova su najede iz intelektualnih slojeva, ali im se
pridruuju politike izbeglice u potrazi za poslom, tako da izgleda da su centri pojedinih
nacionalnih kultura aktivniji izvan svoje dravne teritorije.
Proces stvaranja nadnacionalnih kultura se ne dogaa zato to ga nacionalne drave
podravaju, ved stoga to se one prilikom graenja razliitih sistema (birokratskih, vojnih,
obrazovnih) nuno moraju stvoriti prema spoljanjim kulturnim uticajima, ak i kada drave
hode da budu uvari autentinosti svog naroda.
Vidimo da nadnacionalne kulture obezvreuju mesto kao faktor irenja kulturne dimenzije i
samog kulturnog identiteta. Zapravo je nadnacionalna dimenzija presudna za prerastanje
ekumene iz prostora na kojem se neprekidno odvijaju kulturna razmena i uzajamni kulturni
uticaji u globalnu ekumenu. Globalna dimenzija potie i od tog obezvreivanja mesta kao
elementa kulture. Elem, svet ni pre nije bio rascepkan na pojedinalne kulture i zajednice, ved
veito proet dodirima i ukrtanjima.
Od iseljenikog obrasca do pojma stranca
Kada govorimo o iseljenicima iz Tredeg sveta, ili uopte o preseljavanju, te ljude posmatramo
kao emigrante. No, danas ljudi toliko esto odlaze i dolaze, da je to bilo pre nezamislivo!
Nadnacionalna dimenzija kulture vezana za kretanje ljudi kroz prostor (i to ne samo virtuelni
prostor Interneta), donosi nove probleme koje zajednica evropskih zemalja, a ire i zajednice
bogatijih zemalja takozvanog Tredeg sveta u usponu nikada nisu iskusile. Zato trebamo da se
odreknemo iseljenikog obrasca jer, nije sve kao pre: ljudi koji se sle, sad vipe ne rade to za
stalno, ved borave u nekoj zemlji odreeno vreme s ciljem da prikupe sredstva za projekat koji
de ostvariti u svojoj zemlji.
Masovni odlasci ljudi u druge zemlje dovode do masovnog prisustva stranaca u zemljama gde
je nacionalna tradicija izjednaena sa dravljanstvom, naela dovedenih u pitanje zbog
izmenjenih obeleja stranaca.
Izoptenost stranaca ranije je bila vidljiva (ne ivim sa njima, ne idemu kolu sa njima, nisu
sklapali meane brakove). No, danas, svi ovi elemnti su skroz zastupljeni u naem iskustvu. I
kako onda stranac, koji je pre bio iskljuen iz naih svakodnevnih aktivnosti, a danas je u njima i
vie nego prisutan i dalje ostaje stranac?
Stranac se promenio. On ne eli dravljanstvo uvek jer ne eli da izgubi svoje. Stoga, danas se
radi da strance ne samo to odbacuju drave u koje dolaze (spreavaju njihov dolazak), ved i oni
sami esto ne ele da se potpuno uklope i postanu punopravni graani u novoj zajednici.
Danas su nacionalne drave preovlaujudi politiko teritorijalni oblik, ali je oito da to ne vai
za ekonomiju (multinacionalne kompanije, meunarodna trita) NI ZA KULTURU!
Tako se javlja protivrenost izmeu pripadnosti (na nacionalnom kriterijumu) i prisustva
(stalnog, ali ne i konanog, ljudi na nekoj teritoriji). Ove protivrenosti pripadnosti vs.
prisutnosti mogu dovesti do sukoba (obino latentnih), bududi da drava od graana eli
lojalnost, a stranac upravo nema potrebu to da joj prui, jer je stranac. To ne bi bio problem u
Srednjem veku gde bi taj stranac bio izolovan. No, danas u globalnom svetu jeste: taj stranac
ostaje svepristuan, a njegovo prisustvo je vano za sistem globalne reprodukcije (trite rada);
on ne moe biti izolovan iz svakodnevice. Izlaz nacionalne drave u ovoj situaciji jeste da strancu
da dravljanstvo. Ali, to bi bilo teorijsko reenje. Svakako bi mnogi zadrali dvojno
dravljanstvo pa ne bi bio reen problem politike, moralne i verske lojalnosti dravi. Na kraju
krajeva, to ne bi ni sami stranci prihvatili, jer oni nisu tu za stalno, i ne ele tu kulturu koja je
razliita od njihove.
Njihovo prisustvo je stalno, ali nije konano! (oni se smenjuju jedan odlazi, drugi dolazi).
Pojam etnopanorame i zamiljenih zajednica po Fabijetiju
Poto svet vie ne moemo posmatrati kao odnos jednog centra i jedne periferije, zbog
globalizacije, i zbog stalnog protoka ljudi, industrije itd. ostaje pitanje kako da predstavimo
kulture u takvom svetu? Svet u pokretu je mnogo tee prikazati nego miran svet (ili svet gde je
kretanje iz jednog centra u drugi)
Sutinski, atnropologija i druge drutvene nauke teile su da stvore predstavu o oveanstvu
razvrstanom u u pregrade gde svaka kultura odgovara odreenoj zajednici,i relativno jasnoj
teritoriji. No, usled gubljenja lokalnog obeleja kulture, i na nain prikazivanja ovih pojava
mora da se promeni.
Ajrun Apaduraj , ameriki antropolog, predlae pojam etnikih panorama, tj. etno-panorama,
za oznaavanje tih promena kulturnog identiteta i novih sociokulturnih prilika koja nastaju u
kontekstu ija su obeleja pokretljivost i dodiri ljudi i sistema znaenja.
Apaduraju panoramu sainjavaju turisti, doseljenici, izbeglice, sezonski radnici i druge grupe
ljudi u pokretu. To je panorama osoba koje sainjavaju svet u kome ivimo.
Pojam etnike panorame uvodi novu predstavu o kulturnim kontekstima: pojam nam pomae
da uobliimo zamisao o prometu i ukrtanju kultura, jer ukazuje na okruenje koje se nalazi u
pozadini tih pojava.
Apaduraj uvodi i pojmove tehnoloke, finansijske, medijske i ideoloke panorame. A sve te
panorame ustvari odreuju oblasti na koje se odnosi sam pojam panorame:
- Pod tehnikim panoramama se podrazumeva okruenje koje nastaje protokom
tehnolokih i proizvodnih ureaja koje proizvode privatna, dravna, nacionalna ili
multunacionalna preduzeda.
- Finansijska panorama oznaava okruenje koje nastaje usled protoka novca kroz
svetske banke i berze.
- Medijska panorama oznaava skupove informacija u reima ili slikama koje stvaraju
radio, TV, novine i knjige, koje te rei i slike prenose izvan granica u kojima su nastale.
- Ideoloka panorama stvara se kao posledica irenja univerzalnih ideja sa Zapada, kao
npr: sloboda, blagostanje, demokratija, ljudska prava itd.
Individualni i kolektivni identiteti se menjaju mnogo bre nego pre, jer vie nisu vezani za jednu
teritoriju (mada ona za neke i dalje jeste polazite identiteta).
Promena ne znai nestajanje: globalna i nadnacionalna kultura jesu obeleje savremenog sveta.
A tako se menjaju i ekonomija, socijalni i politiki odnosi meu ljudima/grupama.
Pojam etnopanorame je vezan svakako za gubljenje lokalnog i teritorijalnog obeleja kulture.
Taj pojam oznaava prilike u kojima se ljudi nalaze usled stalnog menjanja mesta (ne konanog).
Svakako, preti gubljenjem identiteta Pakistanac sada moe da gleda evropske TV programe.
Te zemlje mogu to shvatiti kao ugroavanje njihovog identiteta, i nametanja (tue) kuklture. To
dovodi to preteranog isticanja sopstvene tradicije, pa moda i do unutranjih/spoljanjih
sukoba, pozivanje na fundamentalizam ili do uverenja o sopstvenoj kulturnoj nadmodi. I to su
neke od posledica gubljenja teritorijalnog obeleja kulture, ali i samog oveka uopte.
S pojavom gubljenja teritorijalnog obeleja, imaginarni svet pojedinca i grupa ne odnosi se vie
na odreeno mesto/teritoriju kao uporite sopstvenog iskustva i identiteta. Pojedinci putuju
(fiziki, ili samo u mati) i susredu druge pojedince/grupe. Ti susreti mogu biti plodotvorni, a
mogu dovesti i do lopova.
Pojam etnopanorame je dakle nov pristup savremenom svetu sa drutvenog kulturnog
stanovita. To ne znai da se iri jednoobrazna kultura na planeti! Upravo ovo gubljenje
teritorijalnog identiteta mora biti polazite svakog antropolokog istraivanja.
ZAMILJENE ZAJEDNICE
Ovaj izraz je stekao popularnost po jednoj studiji Benedikta Andersona, koji se bavi
nacionalizmom.
Govorili smo o nacionalizmu i nacionalnim zajednicama u vezi s prisustvom stranaca kao
posledicom gubljenja teritorijalnog obeleja i razvoja nadnacionalne kulture. To moemo
povezai sa onim o emu Anderson govori ne bismo li bolje razumeli povedanje ovekove
sposobnosti da pomodu imaginacije sagleda sebe kao deo ireg prostora koji deli s drugim
ljudima.
Zadatak savremene etnografije je da obuhvati i proui ljudski ivot u odreenom okruenju koje
vie nema ona lokalna i teritorijalna obeleja kakva je nekada imalo.
Po Andersonu, zamiljene nacionalne zajednice su posledica dvostrukog procesa: irenja
pisanog jezika i posvetovljavanja ivota. Razvoj kapitalizma tampe u XVII veku (industrijski
nain proizvodnje knjiga i novina) omogudio je irenje pisanog jezika (uz saglasnost
nametanje iz jednog centra drave). Taj razvoj je svoj maksimum doiveo u XIX veku pojavom
masovne sekularizacije i irenja novina. Sve vede posvetovljavanje ivota u to doba dovelo je do
naputanja zamisli o boanskom spasenju.
Ovaj proces je u Evropi zaokruen tokom 3 veka. Tako je ovek, dok ita, mogao osetiti vezu sa
jo 100.000 drugih ljudi koji na istom jeziku itaju isto to i on, a moda (u sluaju novina) i u
isto doba dana. ti ljudi su eleli da taj svoj kolektivni identitet koji je bio konkretno zamiljen
kao nacionalna zajednica, veu za neto trajno, to vie nije moglo da se poistoveduje sa
boanskim provienjem.
Anderson dakle veli da je tehniko-proizvodni faktor (tampa) u okviru odreenog sistema
proizvodnje (kapitalizam) imao za posledicu ono to on naziva situaciona istovremenost.
Oigledno je da su zajednice, tj. grupe ljudi sa zajednikim osedajem pripadnosti, kako ih vidi
Anderson, uvek bile zamiljene. Retko je sluaj (sem ako je zajednica mala) da se ti ljudi zaista
poznaju, a jo je ree da se zaista uvere u istovremenost toka svojih svesnih doivljaja.
Nadnacionalne kulture, kao i kulture u dijaspori, su u jo vedoj meri zamiljene nego
nacionalne zajednice, jer su njihovi lanovi, za razliku od ovih, lieni teritorijalnih obeleja.
Stoga, u obzir moramo uzeti imaginaciju, i ne moemo se vie drati analize vezane za teritoriju.
Ne moemo vie u obzir uzimati analizu drutvenih aktivnosti, kulturnih fenomena i institucija
koje sainjavaju kulturu neke lokalne skupine. Moramo analizirati ideje koje sve vie nastaju
usled postojanja zamiljenih zajednica i gubljenja teritorijalnih obeleja, zbog seoba ljudi,
protoka dobara i sredstava za informisanje.
Danas je svaki individualni postupak sve otvoreniji u odnosu na izbor koji nudi ova vrsta
imaginarnog, a ne samo u odnosu na izbor koji nudi odreena kultura kojoj pripadaju ti
pojedinci.