Mehanicki Elementi Za Spajanje Vratila - Vezbe

SPOJNICE
Konstruktivna reenja
Uvod
Spojnice su manski elementi ija je osnovna funkcija prenoenje
rotacijonog kretanja i obrtnog momenta sa jednog vratila na drugo.
Najei sluaj je spajanje vratila pogonske maine sa vratilom radne
maine, ali se takoe mogu spajati transmisiona vratila, i vratila sa
obrtnim delovima kao to su zupanici, lananici, kainici, itd. Sa take
gledita izrade, montae kao i same funkcije delova spojnice imaju i
ulogu razdvajanja delova.
Pored ove osnovne funkcije, spojnice imaju i niz drugih dodatnih
funkcija kao to su:
prenoenje obrtnog momenta izmeu vratila sa radijalnim,
aksijalnim i ugaonim odstupanjima njihovih osa u odnosu na taan
poloaj;
priguenje torzionih oscilacija i udarnih optereenja u toku rada;
daljinsko ili automatsko upravljanje prenosa obrtnog momenta;
osiguranje sistema od preoptereenja ili prenos obrtnog momenta
samo u jednom smeru.
Podela
Primena
Konstrukcija spojnice zavisi od vie faktora, i to:
od relativnog poloaja i kretanja vratila u toku rada, to zahteva krutu ili
prilagodljivu konstrukciju spojnice
od potrebe da se nagle promene obrtnog momenta prigue, to
zahteva krutu ili elastinu konstrukciju
od potrebi da se spojnica u toku rada iskljuuje ili ukljuuje, to zahteva
ukljuno-iskljune spojnice
od ogranienja veliine momenta koji spojnica sme preneti
od ogranienja broja obrtaja ispod kojeg spojnica ne sme prenositi
okretanje, to zahteva sigurnosno izvoenje
od zahteva da se okretanje sme prenositi samo u jednom smeru
okretanja, to zahteva jednosmernu konstrukciju spojnice
Primena
Krute spojnice primjenjuju se kad su vratila strogo koaksijalna i kad
nema udarnih optereenja. Izmeu krutih spojnica u preciznoj mehanici
daje se prednost spojnicama s aurom jer su one vrlo jednostavne.
Prilagodljive spojnice izrauju se u mnogobrojnim varijantama.
Jednostavnou se odlikuju Oldhamova spojnica i elastina spojnica.
Ukljuno-iskljune su spojnice preteno frikcione. Ukapanje
kandastih i frikcionih spojnica moe biti mehaniko, hidrauliko,
pneumatsko ili elektromagnetno.
Frikcione spojnice slue i kao sigurnosne spojnice. Za vreme
preoptereenja na frikcionim ploama dolazi do proklizavanja.
Centrifugalne frikcione spojnice omoguavaju postepeno optereivanje
pogonskih motora.
Primena
A A A
C C C
P
n 2
P
M M
0 max
=

= =
CA = 15 faktor radnih uslova
Nerazdvojive spojnice
Kako se prenoenje momenta okretanja neelastinih spojnica obavlja bez
priguivanja i potpuno kruto, njihova upotreba ograniena je na sluajeve u kojima
nema promena tog momenta ili su promene toliko male da se mogu zanemariti.
Osim spojnica koje pri tome ne omoguavaju pomake vratila (krute spojnice), u ovaj
skup ubrajaju se i one koje, iako su neelastine, mogu kompenzovati bilo uzdune
dilatacije (dilatacijske), bilo poprene i ugaone pomake (pokretljive), odnosno i jedne
i druge (ugaonopokretljive i uzdunopokretljive, pokretljivodilatacijske).
Neelastine spojnice - Krute spojnice
Iz potpune krutosti ovih spojnica sledi zahtev da sredinjice s njima spojenih
vratila budu koaksijalne. Te spojnice mogu delovati ili naponom ili svojim oblikom.
U prvom sluaju one prenose momente okretanja izmeu dve svoje polovine obino
trenjem, a u drugom obino vijcima. Klinovi koji se pri tome upotrebljavaju slue
samo za osiguranje spojnice od klizanja po vratilu. Najpoznatije krute spojnice su:
koljkasta spojnica sa naglavkom,
spojnica sa obodima prirubna spojnica,
kolutna,
spojnica Sellers i
spojnica Hirth.
Neelastine spojnice
Neelastine spojnice - Krute spojnice koljkasta spojnica
1, 2 Vratila,
3, 4 klinovi,
5, 6 delovi spojnice,
7 vijci s maticama,
8 zatitno kuite
koljkasta spojnica sastoji se od dve meusobno (sa 4 do 8 vijaka) stegnutih
polovina. Glave i matice vijaka postavljaju se naizmenino radi smanjenja duine
spojnice.
Vijci su tako upleteni da ne prelaze rotacijsku konturu spojnice. Zbog sigurnosti
pri radu, spojnica se oblae limenom oblogom.
Spojnica prenosi ugaoni moment trenjem (oblikom), a klin slui samo kao
osiguranje.
Dvodelno izvoenje omoguava montau i demontau bez pomeranja vratila.
Neelastine spojnice - Krute spojnice Prirubna spojnica
Neelastine spojnice - Krute spojnice Kolutna spojnica
1,2 vratila,
3, 4 klinovi,
5, 6 delovi spojnice,
7, 8 delovi uloka,
9, 10 rupe sa navojem za izvlaenje uloka,
11 stezni vijci
Kolutna spojnica zapravo je doteranija vrsta prirubne spojnice (spojnice od jednostavnih
prirubnica, koje su upresovane na vratila). Slino kao i kod prirubnih spojnica, dva glavna dela
kolutne spojnice ugrauju se na vratila presom ili toplim navlaenjem.
Uloak meu glavnim delovima ovih spojnica slui za centriranje. Uloak je dvodelan u
sluajevima kad je potrebno montirati spoj bez aksijalnog pomeranja vratila ili kad je potrebno
njegovo povremeno rastavljanje.
Kod prenosa momenta okretanja konstantne veliine, sila trenja potrebna za spoj stvara se
stezanjem spojnim vijcima.
Neelastine spojnice - Krute spojnice Sellers spojnica
1,2 Vratila,
3,4 prorezani prstenovi,
5 spoljanji oklop,
6 vijci
7,8 klinovi
Spojnica Sellers sastoji se od dva unutranja prorezana prstena navuena na
krajeve vratila. Ti su prstenovi uvueni u spolanji oklop koji sa unutranje strane
ima dvostruku konusnu povr-inu istog koniciteta kao i prstenovi.
Pomou tri vijka s kvadratnim presekom glave uvlae se konusni prstenovi u
konuse spoljanjeg oklopa plata, te se na taj nain stvara pritisak na dostupnim
povrinama dovoljan za prenoenje okretnog momenta sa jednog vratila na
drugo.
Dva klina bez nagiba osiguravaju prenos.
Neelastine spojnice - Krute spojnice Hirth spojnica
Spojnica Hirth ima radijalno ozubljene eone ploe na obe polovine.
Kako je to ozubljenje relativno plitko, ono se moe izvesti na eonim delovima
upljih vratila, zupanika i spaja se vijkom kroz sredinji otvor spojnice. Takve
spojnice prikladne su za spojeve u ogranienom prostoru, a istovremeno
centriraju delove u spoju.
Dalja prednost tih spojnica je u tome to pri spajanju s njima nisu potrebni
klinovi pa, kako zbog toga u njima nema oslabljujueg delovanja spoja, mogu
prenositi udarna i promenljiva optereenja
Neelastine spojnice - Krute spojnice Hirth spojnica
Neelastine spojnice Dilatacione spojnice
Dilatacijske spojnice se upotrebljavaju za neelastino spajanje tamo
gde je potrebno kompenzovati toplotna istezanja, koja se javljaju pod
uticajem pogonskih temperatura, naroito kod duih vratila, ili kod vratila
elektromotora koja su izloena aksijalnim oscilacijama.
Ove spojnice spreavaju znatnija naprezanja vratila na savijanje i
preoptereivanje leaja, koja su posledica toplotne dilatacije.
Najpoznatije dilatacijske spojnice su
kandaste
zupaste.
Neelastine spojnice Dilatacione spojnice Kandasta spojnica
Kandaste spojnice zbog jednostavnije izrade veinom se prave s neparnim
brojem kanda (obino 3, ponekad 5). Za smanjenje trenja na bokovima kanda,
kojim se ove spojnice opiru dilataciji, one se povremeno podmazuju. Centriranje
spojnice postie se posebnim prstenom.
Nedostatak kandastih spojnica je u tome to zahtevaju vrlo tanu izradu i
montau, i to u protivnom najee prenose optereenje samo jednom kandom.
1, 2 delovi spojnice s kandama, 3 prsten za centriranje
Neelastine spojnice Dilatacione spojnice Zupasta spojnica
Zupaste spojnice su sline kandastim spojnicama. One imaju jednu polovinu
sa spoljanjim, a drugu s unutranjim cilindrinim ozubljenjem. Prednost im je to
u tome oko 75% njihovih zuba sudeluje u prenosu optereenja. Zbog toga su
prikladnije od kandastih za prenos veih momenata okretanja. Osim toga ove
spojnice doputaju i mala radijalna pomeranja vratila i moraju se podmazivati.
Neelastine spojnice Dilatacione spojnice Zupasta spojnica
Zupaste spojnice su sline kandastim spojnicama. One imaju jednu polovinu
sa spoljanjim, a drugu s unutranjim cilindrinim ozubljenjem. Prednost im je to
u tome oko 75% njihovih zuba sudeluje u prenosu optereenja. Zbog toga su
prikladnije od kandastih za prenos veih momenata okretanja. Osim toga ove
spojnice doputaju i mala radijalna pomeranja vratila i moraju se podmazivati.
Neelastine spojnice Popreno i ugaonopokretljive spojnice
Poprenopokretljive i ugaonopokretljive neelastine spojnice se
upotrebljavaju za neelastino spajanje vratila u sluajevima kada
radijalna i ugaona pomeranja dva vratila (s obzirom na njihove sredine)
predstavljaju specifinost pogona.
Spojnice za prenoenje momenta okretanja uz ugaone pomake vratila
jednoga prema drugome poznate su pod nazivima ugaonopokretljive,
zglobne ili kardanske spojnice.
Krstasta spojnica
Krstasta spojnica je tipian predstavnih ovih spojnica i ona omoguava rad spojenih vratila
i kad su im sredine pomaknute do 5% od prenika. Krstasta spojnica sastoji se od dve
polovine ije su glavine navuene na krajeve vratila, a na obodima imaju radijalno
postavljene lebove. Izmeu ovih polutki postavlja se meuelement (okrugla ploa), koji ima
dva pod 90 postavljena zupca.
Zbog klizanja izmeu dodirnih povrina praeno hbnjem, ve spjnic su pgdn z
ni uestanosti brtnj i mnj obrtne momente.
Kardanova spojnica
Princip rada ove spojnice zasniva se na dva pod 90 postavljena zgloba, gde
svaki zglob pojedinano moe da se pomera u jednoj ravni. Zglobovi se sastoje
od dve viljuke (1) i (2) ije su uice preko rukavaca spojene sa kardanovim
krstom (3). Viljuke su preko odgovarajuih glavina spojene sa vratilima.
Obzirom da su zglobovi postavljeni pod 90 i svaki od njih moe da se kree u
jednoj ravni, to ova dva osnovna kretanja omoguuju u prostoru bilo koji ugaoni
poloaj spojenih vratila.
Kardanova spojnica
Osnovni nedostatak kardanove spojnice je
neravnomernost u prenosu obrtnog momenta i
ugaone brzine. Sa poveanjem ugla prelamanja
poveava se i neravnomernost u prenosu
obrtnog momenta i uestanosti obrtanja gonjenog
vratila. Ovakva spojnica je asinhrona
(nehomokinetika).
Neravnomerno obrtanje gonjenog vratila izaziva
dodatno dinamiko optereenje prenosnog
sistema. Zbog toga se asinhrone kardanove
spojnice primenjuju kod prenosa manjih obrtnih
momenata pri niim brojevima obrtanja i za manje
uglove prelamanja.
Neravnomernost u prenosu kretanja mogue je
otkloniti primenom dva redno vezana kardanova
zgloba koji su jedan u odnosu na drugi postavljeni
pod uglom od 90, a izmeu njih se nalazi
meuvratilo. Na ovaj nain dobijena dvostruka
kardanova spojnica sastoji se od dve proste
kardanove spojnice i meuvratila i naziva se i
kardanovo vratilo.
Turboflex spojnica
Turboflex spojnica je tipian predstavnih ovih spojnica. Turboflex spojnica sastoji se od
dve glavine sa obodima (1) i (2) (6,a) izmeu kojih se nalazi meuelement (3), koji ima oblik
kratkog upljeg vratila sa obodima na krajevima. Obodi glavina (1) i (2) povezani su sa
meuelementom (3) sa po est podeenih zavrtnjeva (5), ali veza nije direktna nego se
ostvaruje fleksibilnim metalnim prstenovima (4).
Prstenovi su izraeni od tankog elinog lima za opruge, tako da se po potrebi ugrauje
vei broj prstenova istovremeno. Podeenim zavrtnjevima prstenovi su naizmenino povezani
sa obodima spojnice (tri zavrtnja) i meuelementom (3) (takoe tri zavrtnja). Na taj nain oni
prenose obrtni moment i omoguuju manja aksijalna i ugaona pomeranja spojenih vratila.
Meuelement (3) dozvoljava manja radijalna pomeranja, tako da ova spojnica moe da
kompenzira radijalna, aksijalna i ugaona odstupanja osa vratila.
Elastine spojnice
Elastine spojnice upotrebljavaju se za spajanje vratila tamo gde se prenose
promenljivi obrtni momenti, pri emu se moe oekivati da te promene budu i
udarnog karaktera, i da se mogu pojaviti i torzijske vibracije. Da bi mogle
zadovoljiti te zahteve, elastine spojnice moraju uz pomake koje doputaju i
neelastine spojnice omoguiti jo i meusobno relativno okretanje vratila, uz
istovremeno preuzimanje dela energije udara. Za tu svrhu vodei i voeni delovi
ovih spojnica spajaju se metalnim oprugama ili drugim elementima od elastinih
materijala, npr. koe, gume, plastinih masa. Zbog toga imaju karakteristike sline
karakteristikama opruga.
Od vrste njihovih elastinih elemenata zavisi i nain na koji ove spojnice
funkcioniu. Gledano s tog stanovita, meu njima treba teoretski razlikovati one
koji deluju samo kratkotrajnom akumulacijom energije udara i one koje deluju uz
to jo i priguivanjem (pretvaranjem dela te energije u toplotu). Karakteristiku
spojnica koje priguuju ine dve krive, od kojih jedna prikazuje navedenu funkciju
pri optereenju, a druga pri rastereenju spojnice.
Elastine spojnice
Potrebna priguna sposobnost elastinih spojnica najee se postie
ugradnjom posebnih prigunih elemenata od drugih materijala. Zbog toga se ove
spojnice i dele na spojnice s metalnim oprugama i spojnice s prigunim
elementima.
Spojnice sa metalnim oprugama:
spojnica sa zavojnim oprugama
spojnica Benn,
spojnica Voith-Maurer,
spojnica Axien,
spojnica Bibby i
spojnica Deli.
Spojnice sa prigunim elementima
Kolutne spojnice sa gumenim epovima
Eupex spojnice
Periflex spojnice.
Elastine spojnice Spojnice sa metalnim oprugama
Spojnica sa zavojnim oprugama
Polutke spojnice (1) i (2) imaju na eonim povrinama rasporeene po tri do est konzolno
postavljenih ivija (3). Preko ivija navuene su voice opruga (4), koje nesmetano mogu da se obru
i aksijalno pomeraju. Na ovim voicama tangentno su postavljene pritisne zavojne opruge, tako da se
svaka opruga se jednim krajem oslanja na voicu polutke (1), a drugim na voicu polutke (2).
Nosivost i elastinost spojnice zavisi od opruga. Torziona krutost spojnice je linearna. Opruge su
ugraene sa prednaprezanjem, tako da manja udarna optereenja spojnica moe da prenese
potpuno elastino. Kod veih udarnih optereenja dolazi do potpunog sabijanja opruga, tako da
spojnica postaje kruta. Spojnica moe da kompenzira manja aksijalna (l<0,05D), radijalna
(r=(0,04...0,01)D) i ugaona (<2) odstupanja osa vratila, kao i promenu ugla obrtanja 5 (D -
spoljanji prenik spojnice).
Spojnica Benn
Spojnica Benn sastoji se od dva ozubljena kola sa irokim ozubljenjima u koje su
ugraene zavojne torzijske opruge u sabijenom stanju.
Meusobno okretanje delova ove spojnice, zbog prednapona opruga, nastupa istom
nakon prekoraenja stopnog obrtnog momenta. Za vreme elastinog delovanja ta
spojnica ima ravnu karakteristiku. Pri prekoraenju maksimalne veliine momenta
okretanja Momax zavojci opruga poklope jedna drugu. Tada spojnica radi kao
neelastina.
Spojnica Voith-Maurer
Spojnica Voith-Maurer ima za elastini element prsten koji se sastoji od brojnih
pojedinanih torzijskih opruga u obliku slova D (omega). Spoj vodeeg i voenog dela
ove spojnice izveden je pomou provrta u vencima u koje su utisnuti krajevi tih opruga.
Spojnica ima progresivnu karakteristiku.
Prikladna je za prenos obrtnog momenta kada su promene obrtnog momenta velike, a
i u pogonima s udarima. Omoguava relativno okretanje delova do 2,5, ugaone
pomake sredine vratila do 1,5 i radijalne pomake vratila od 0,6 do 1,6 mm. Spojnica se
mora puniti gustim mazivom.
1,2 Vodee i voeno vratilo,
3, 4 vodei i voeni deo spojnice,
5,6 klinovi,
7 torzijske opruge,
8 prostor za mast
Elastine spojnice Spojnice sa prigunim elementom
Kolutna spojnica sa gumenim epovima
Elastine kolutne spojnice su sline konstrukcije kao i krute kolutne. Od tih drugih
razlikuju se time to su njihovi spojevi uinjeni elastinim pomou uloaka od elastinih
materijala (najee gume, plastinih masa i koe).
Jedna takva spojnica ima kao uloak silentbloc, vulkaniziranu gumu izmeu dve
metalne aure. Uz priguno delovanje ta spojnica omoguava i pomake vratila u spoju u
svim smerovima. esto se koristi za spajanje vratila elektromotora s nekim izvrnim
sistemom.
Eupex spojnica
Vodei deo ove spojnice ima na glavini i vencu uzdune lebove u koje su uvreni
prizmatini gumeni ili koni uloci. Na te se uloke oslanjaju izdanci na vencu voenog
dela spojnice, pa ih pri prenosu obrtnog momenta optereuju na savijanje.
Posebna odlika ove spojnice je visoka priguna mo, npr. pri relativnom okretanju
delova u spoju za 5 u toplotu se pretvara oko 25% dovedene energije.
Periflex spojnica
Elastini element ove spojnice je gumeni prsten potkoviastog preseka ponekad
armiran tekstilnim ili elinim pletivom. Taj element privren je na obe glavine
spojnice pomou prstenova i vijaka. Uz priguno delovanje i doputanje relativnog
okretanja spojenih delova, ta spojnica omoguuje i aksijalne, radijalne i ugaone pomake
do 8 mm, odnosno do 4 mm i do 4.
Prednost joj je to ne zahtijeva tanu montau, a nedostatak to njen elastini prsten
delovanjem obrtnog momenta uzrokuje u vratilima aksijalne sile koje optereuju
leajeve.
Prikaz varijanti koje proizvode pojedini proizvoai
Razdvojive spojnice ukljuno-iskljune spojnice
U eksploatacionim uslovima vrlo esto se javljaju zahtevi za ukljuivanjem i iskljuivanjem nekog
vratila odnosno sistema. U tom sluaju primenjuju se ukljuno-iskljune ili razdvojive spojnice.
Klasifikacija ukljuno-iskljunih spojnica moe da se izvede na nekoliko naina.
1. Prema nainu ukljuivanja i iskljuivanja dele se na:
spojnice sa upravljanim (daljinskim) ukljuivanjem i iskljuivanjem (izvodi se mehanikim,
elektromagnetnim, hidraulikim ili pneumatskim putem);
spojnice sa samoukljuivanjem i samoiskljuivanjem (zavisno od brojeva obrtaja, obrtnog
momenta ili smera okretanja, odnosno mogu biti centrifugalne, sigurnosne ili jednosmerne);
2. Prema nainu prenoenja obrtnog momenta dele se na:
spojnice sa kinematikom vezom, koje prenose obrtni moment oblikom delova (sa trenutnim
ukljuivanjem);
spojnice sa dinamikom vezom, koje prenose obrtni moment trenjem delova (sa postepenim
ukljuivanjem);
3. Prema konstrukcionom izvoenju mogu biti:
Kandaste
Zupaste
Frikcione
Kandasta ukljuno-iskljuna spojnica
Ako se kod kandaste spojnice jedna polutka spojnice vrsto vee za pogonsko
vratilo, a druga polutka na gonjenom vratilu moe aksijalno da se pomera, onda
se dobija ukljuno-iskljuna kandasta spojnica.
Pokretna polutka spojnice vezuje se za vratilo lebnom vezom ili klinom bez
nagiba.
Mehanika ukljuno-iskljuna spojnica sa zubima
Na slici je prikazana spojnica koja se koristi kod menjaa stepena prenosa motornih vozila.
Zupanici (1) i (3) mogu slobodno da se okreu, dok je zupanik (2) vrsto vezan sa vratilom.
Ozubljeni prstenovi (1a) i (Za) izraeni su izjedna sa zupanicima (1) i (3). Zupasta obujmica
(4) nalazi se stalno u sprezi sa zupanikom (2), a preko viljuke (5) moe aksijalno da se
pomera. Pomeranjem zupaste obujmice u jednu ili drugu stranu vezuju se u jednu celinu
zupanik (1) (ili zupanik (3)) preko zupanika (2) sa vratilom. Za ukljuivanje spojnice pri
obrtanju vratila neophodno je da se najpre izvri sinhronizacija brojeva obrtaja. To se izvodi
preko sinhronizacionog prstena, koji u principu ima konusnu frikcionu spojnicu za
predukljuivanje.
Elektromagnetna ukljuno-iskljuna spojnica sa zubima
U jednom lebu magnetskog dela spojnice ugraen je pobudni namotaj. Pobudna struja za
aktiviranje namotaja dovodi se preko dva klizna prstena. Posledice aktiviranja namotaja jesu
privlaenje kotvenog dela i zahvat njegovog i ozubljenog prstena magnetskog dela, a time i
ukljuenje spojnice. Iskljuenje spojnice izvode pritisne opruge smetene izmeu glavine i
kotvenog dela im se prekine dovod pozbudne struje. Voenje aksijalnog pomeranja
kotvenog dela spojnice, potrebno za njeno spajanje i razdvajanje, omogueno je kliznim
spojem tog dela s glavinom pomou evolventnog ozubljenja na njihovim dostupnim
povrinama. Postoje izvoenja u kojima se te spojnice spajaju delovanjem opruga, a
razdvajaju elektromagnetnim delovanjem namotaja
1 el.magnetni deo,
2 glavina,
3 pobudni namotaj,
4 izolacijoni prsten,
5 klizni prstenovi,
6 ozubljenje glavine i
kotvenog dela,
7 kotveni deo,
8 ozubljeni prstenovi,
9 opruge
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice
Bez obzira na konstrukciju obrtni moment, odnosno snaga koju prenose ove spojnice
zavisna je od pritisne sile usmerene iskljuivo na frikcijsku povrinu spojnice i od koeficijenta
trenja.
Moment spojnice mora biti jednak zbiru momenta okretanja M
O
potrebnog za neubrzanu
rotaciju voenog vratila (normalnog ili stacionarnog momenta okretanja) i momenta ubrzanja
M
E
.
dt
dn
g
GD
dt
dn
g
GD
dt
d
I M = = =
2 2
57 . 1
2
4

0
M M M
R
+

Frikcione ukljuno-iskljune spojnice
Pri proraunavanju tih spojnica treba izraunati rad trenja. To je potrebno ne samo za
odreivanje gubitaka energije ve i za pretvaranje koliine toplote koja se kod rada razvija u
spojnici, a prema tome i od mera potrebnim za njeno odvoenje. Taj rad trenja iznosi
to znai da je rafirana povrina u dijagramima mera toga rada. Obino se toplotni uinak
toga rada odreuje za period od jednog sata mnoenjem s odgovarajuim brojem ukljuenja.
On je srazmerno velik. Troenje frikcijskih povrina i zagrevanje tetne su posledice tih
uinaka i glavni nedostaci frikcionih spojnica koje se esto ukljuuju za vreme rada.
Frikcioni elementi tih spojnica mogu biti napravljeni (odnosno njihove povrine samo
obloene) od razliitih materijala. Metalne frikcione povrine trebaju biti podmazane, a drvo,
koa i papirnate mase natopljene mau. Azbestne mase ne treba podmazivati.
Mehaniki razdvojive frikcione spojnice mogu se podeliti prema obliku njihovih frikcionih
povrina na spojnice sa eonim i spojnice sa konusnim povrinama. Prve se dalje dele na
spojnice sa ploama i spojnice sa lamelama (lamelarne spojnice).
=
R
t
R R
ndt M W
0
2
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice - sa mehanikim ukljuivanjem
Potrebna normalna sila kod ovih spojnica ostvaruje se mehanikim putem i to najee
sistemom ugaonih poluga ili preko opruga. Ovaj nain koristi se kod zahteva za daljinskim
ukljuivanjem. Na glavini spojnice (1) nalazi se obujmica (2), koja preko odgovarajuih
poluga moe aksijalno da se pomera. U podunim lebovima po obimu glavine postavljene
su ugaone poluge (3), kojih ima najmanje tri. Aksijalni poloaj diska (5) odreen je navrtkom,
koja slui i za fino podeavanje njegovog aksijalnog poloaja, dok frikcioni disk (4) moe
slobodno aksijalno da se pomera.
Druga polutka spojnice (6) preko leba je povezana sa diskom (7), koji je sa obe strane
obloen frikcionim slojem (8). Dejstvom poluge (3) na disk (4) ostvaruje se odgovarajui
pritisak izmeu dodirnih povrina, ime je spojnica ukljuena. Pomeranjem obujmice (2)
ulevo, oslobaa se ugaona poluga (3) i spojnica je iskljuena.
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice - sa mehanikim ukljuivanjem
Frikciona spojnica sa frikcionim prstenom
1 frikcioni prsten
2 opruga
3 konusni diskovi
4 navrtka
5 ugaona poluga
6 obujmica
1 klin zgloba
2, 3 pritisne ploe,
4 postavna navrtka,
5 sigurnosni klin,
6 sigurnosna ploica,
7 pokretni prsten,
8 poluga,
9 voena glavina,
10 vodea glavina,
11 spoljanje lamele,
12 unutranje talasaste (sinusne) lamele,
13 prostor za polugu
Frikciona spojnica sa frikcionim lamelama
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice - sa pneumatskim ukljuivanjem
Uglavnom se za spajanje i razdvajanje ovih spojnica mogu upotrebiti svi frikcioni elementi kakvi
se upotrebljavaju i u mehaniki razdvojivim frikcionim spojnicama. Ipak, za frikcione elemente ovih
spojnica najvie se upotrebljavaju lamele.
Cilindar ureaja za aktiviranje ove spojnice prikljuen je na rezervoar komprimovanog vazduha
sastavom kanala u vratilu i u spojnici preko obino magnetskih ventila za automatsku regulaciju
dovoda vazduha pri ukljuenju i njegovog isputanja pri razdvajanju. Pri spajanju spojnice sabijen
vazduh pritiska tap. Pomakom tapa on pritiska paket lamela. Pri razdvajanju spojnice, opruge
vraaju tap u prvobitni poloaj.
Odlika ovih spojnica je da se vrsto spajaju. Pri tome postoji stalna inertnost uslovljena
vremenom potrebnim za uspostavu dovoljnog pritiska u cilindru ureaja za aktiviranje (do 1 sek,
ve prema veliini spojke). Nedostaci ovih spojnica jesu problemi povezani s mogunou korozije
pod uticajem vlanog komprimovanog vazduha.
1 lamele,
2 vazduni kanali ,
3 cilindar,
4 tap,
5 raf,
6 opruga,
7 dihtung
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice - sa hidraulinim ukljuivanjem
Hidrauliki razdvojive spojnice po svojoj su konstrukciji sasvim sline pneumatski
razdvojivim, a imaju i slina svojstva. Naroita im je odlika to omoguavaju regulaciju
ugaonog momenta, koji prenose promenama pritiska tekueg medija. Kao tekui
medij obino slui lako mineralno ulje.
Frikcione ukljuno-iskljune spojnice - sa el. magnetnim ukljuivanjem
Elektromagnetski razdvojive spojnice takoe mogu imati razliite frikcione
elemente, kao i elektromagnetski razdvojive, zubne spojnice mogu imati ureaje za
aktiviranje sa ili bez kliznih prstenova. Najee su lamelarne ili s ploama. Glavne
prednosti elektromagnetski razdvojivih spojnica su jednostavnost konstrukcije, mali
potroak energije i mogunost regulisanja ugaonog momenta to prenose naponom
pobudne struje. Njihova lamelarna izvoenja upotrebljavaju se najvie u alatnim
mainama.
Spojnice za putanje u rad
Spojnice za putanje u rad
omoguavaju pogonskim mainama
da postignu priblino puni broj
obrtaja i time puni obrtni moment pre
nego ih optereti voena maina.
Time se izbegava potreba da se
pogonski maina dimenzionie za
snagu potrebnu za uputanje.
To delovanje spojnica za putanje
u rad ematski je prikazano
dijagramima na slici , koji prikazuju
promenu brojeva obrtaja
elektromotora sa kratkospojnom
kotvom n1 i njom voenom mainom
n2, jaina struje I elektromotora,
raunajui od trenutka ukljuenja, i to
za sluaj spoja krutom spojnicom
(slika a), i spojnicom za putanje u
rad tipa Pulvi (slika b).
Spojnice za putanje u rad Spojnice Puvlis i Metalluk
Prikazane su presekom na slici (meu njima nema konstruktivne razlike). Njihov vodei deo je
kolo s lopaticama, a voeni jednostavni bubanj. Voeni deo moe biti remenica, zupanik i slino.
Lopatice pregrauju prostor unutar frikcionog bubnja u izvestan broj jednakih komora. U svaku od
njih smeten je jednaki broj kuglica prenika 5 ~10mm, kod spojnice Metalluk, odnosno grafitnih
elinih zrnaca prenika 1 mm (kod spojnice Pulvis).
Pri malom broju obrtaja, dok je delujua centrifugalna sila jo mala, lopatice guraju kuglice pred
sobom. Poveavanjem broja obrtaja raste centrifugalna sila koja uzrokuje sve veu silu trenja
klizanja izmeu kuglica, a takoe izmeu njih i unutranje obodne povrine bubnja. Pri tome se, u
odreen trenutku poinje prenositi i ugaoni moment, koji takoe raste i na voenoj strani.
Konano, otpor trenja na voenoj strani postaje dovoljno velik da prestane klizanje i da nastupi
sinhrono okretanje vodeeg i voenog dela. Ako u pogonu doe do preoptereenja, klizanje
nastupa ponovo. Da bi se ograniilo istroenje usled trenja u ovoj spojci, ona se puni mazivom
(uljem). Prenosivi obrtni moment ovih spojnica moe se regulisati koliinom elinih kuglica.
1 Vodei deo,
2 voeni deo,
3 eline kuglice, odnosno
grafitana elina zrnca
Spojnice za putanje u rad eljusne centrifugalne spojneice
Ove spojnice su predstavnici spojnica za regulisano putanje u rad, koje tu funkciju obavljaju
pomou opruga. Pri tome se one sa odreenom protivsilom suprotstavljaju radu frikcionih
povrina u spojnici u meusobni dodir pod utecajem centrifugalne sile, pa se taj dodir uspostavlja
istom onda kad centrifugalna sila postane vea od protivsile opruga. Tek tada poinje delovati
opisani mehanizam prenosa ugaonog momenta trenjem.
Oprugama su meusobno spojeni delovi parova njenih frikcionih elemenata (eljusti), a zglobno
su spojeni s vodeim delom spojnice pomou klinova koji slue kao okretita. eljusti su
obloene frikcijskim materijalom. Mirovanje voenog dela spojnice za vreme praznog hoda
omogueno je spojem s vratilom pomou kuglinih leaja.
1 vodei deo,
2 voeni deo klinasti remen,
3 eljusti,
4 klinovi,
5 frikcione obloge,
6 opruge,
7 kuglini leaji
Spojnice za putanje u rad hidrodinamika spojnica
(1), (2) (3),
-.
, .
.
,
, .
, ,
.
1- ;
2- ;
3-;
4-;
5- ;
6-;
7- ;
8-
Sigurnosne spojnice
Sve spojnice, koje mogu prenositi obrtni moment pri asinhronoj rotaciji njihovih delova, mogu se
upotrebiti kao sigurnosne spojnice. One se zato mogu jednostavno podesiti, tako da pri
prekoraenju nekog doputenog ugaonog momenta prestaju raditi sinhrono, pa deluju idealno
priguujue. Kao sigurnosne spojnice upotrebljavaju se i frikcione spojnice sa stalnom pritisnom
silom. One se ubrajaju u tzv. automatske sigurnosne spojnice, tj. takve koje se samostalno
razdvajaju pri prekoraenju doputenog ugaonog momenta, pa poinju klizati, i ponovno ukljuuju
kad se veliina momenta opet smanji na svoju normalnu vrednost. Za razliku od automatskih, vrlo
su jednostavne sigurnosne spojnice, koje spajaju oblikom (Spojnice s prekidnim osovinama), ali
im je mana da se ne mogu ponovno samostalno ukljuiti. Takve sigurnosne spojnice s prekidnim
osovinama krute su spojnice s polovinama meusobno spojenim osovinama , koji su
dimenzionisani tako da se preseku kad moment koji se prenosi prekorai doputenu veliinu. Da
bi se spreilo oteivanje provrta na tim osovinama, do ega bi moglo doi do razdvajanja, one se
zatiuju, a osovine su od mekanijeg materijala. Za ponovno ukljuenje ovih spojnica potrebna je
izmena osovina. Osim tog nedostatka ovih spojnica je i taj to se veliina prenosivog momenta ne
moe regulisati.
Sigurnosne spojnice frikcione sigurnosne spojnice
Bez obzira na vrstu frikcionih elemenata,
ove spojnice se izvode tako, da spomenuti
uslov za njihovu upotrebu u sigurnosne svrhe
(stalna sila koja stee frikcijske elemente)
bude ispunjen. To se moe postii na jedan
od opisanih naina (pomou pneumatskih,
hidraulinih ili elektromagnetskih ureaja), a
najjednostavnije oprugama. Konstrukcija
mora predvideti izdano odvoenje toplote
koja se razvija trenjem klizanja. Jedna
izvoenje lamelarne sigurnosne spojnice s
oprugama prikazana je na slici. To su zapravo
frikcione spojnice kod kojih je pritisak na
frikcione povrine ostvaren pomou aksijalnih
opruga koje deluju na paket lamela. Za vreme
mirovanja pritisak se moe regulisati pomou
bonih vijaka. Kad obrtni moment za vreme
rada prekorai postavljenu vrednost dolazi do
klizanja meu lamelama.
1 deo spojnice uklinjen na vratilu,
2 voeni deo spojnice s remenom,
3 paket lamela, 4 opruge,
5 prsten dra opruga,
6 vijak za podeavanje, 7 kuglini leaj
Jednosmerne spojnice
Jednosmerne spojnice prenose obrtni moment samo u jednom smeru, a pri okretanju u
suprotnom smeru veza spojenih delova se sama prekida. Drugim reima, pogonski i gonjeni deo
spojnice mogu slobodno da se okreu u jednom smeru (slobodni smer), dok su u drugom smeru
ukljueni (blokirani smer).
U praksi se primenjuju kao:
Prestine spojnice koje vezu automatski prekidaju kada gonjeni deo pone bre da se okree
od pogonskog. Kao primer moe da se navede pogon sa dva motora, pri emu se glavni motor
bre okree od pomonog, tako da se preko spojnice vri njihovo razdvajanje. Isti je sluaj i kod
promene stepena prenosa kod automatskog menjaa.
Blokirajue spojnice, koje dozvoljavaju okretanje samo u jednom smeru. Primenjuju se kod
iskljuivanja ili otkaza motora i pri tome spreavaju da pod dejstvom optereenja doe do
okretanja u suprotnom smeru (na primer kod kranova, uspinjaa, transportnih ureaja, itd.).
Spojnice kod prekidnih kretanja, koje pretvaraju oscilatorno kretanje u prekidno okretanje u
jednom smeru. Primena kod maina za pakovanje, tekstilnih maina, poljoprivrednih maina,
alatnih maina, u procesnoj industriji, itd. Jednosmerne spojnice koriste se vrlo esto za
spajanje obrtnih delova sa vratilom, kao to su zupanici, lananici, itd.
Veza izmeu polutki jednosmernih spojnica moe biti ostvarena oblikom (kinematika veza) ili
putem trenja (dinamika veza).
Jednosmerne spojnice frikciona spojnica
Jednosmerna frikciona spojnica prikazana je na slici. Spojnica se sastoji od spoljanjeg prstena
(2) i klinasto po obimu useenog unutranjeg prstena (1). Izmeu ova dva prstena postavljeni su
valjii (3), koji su preko pritisne osovinice (5) i opruge (4) pritisnuti na spoljanji prsten. Pri
okretanju spoljanjeg prstena u smeru prikazanom na slici b, dolazi do uklinjavanja valjia u
prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg prstena, i na taj nain svaki od njih prenosi odgovarajuu
obimnu silu. Uslov da doe do prenosa obimne sile je da ugao trenja r bude vei od ugla klina a u
zoni kontakta valjia sa prstenovima.
Pri okretanju spoljanjeg prstena u suprotnom smeru - slika v, valjii se usled sile trenja
povlae nazad u proireni meuprostor potiskujui osovinicu, tako da nastaje prazan hod
spojnice.

Mehanicki Elementi Za Spajanje Vratila - Vezbe

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Mehanicki Elementi Za Spajanje Vratila - Vezbe

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

SPOJNICE

Das könnte Ihnen auch gefallen