Primer resavanja jednacina sa apsolutnim vrednsotima:

| x 3 | = | 3x + 2 | 1
Postupak se svodi na to da resavamo odgovarajuce ekvivalentne jednacine na koje
se data jednacina svodi. Najjednostavnije je moda kad ima vise apsolutni!
vrednosti postupiti tako da citavu x osu podelimo na intervale koristeci tacke na x
osi u kojima irai pod apsolutnom vrednoscu imaju vrednost "# tj menjaju nak.
$nda u svakom od ti! intervala resavamo odgovarajucu jednacinu nastalu od
pocetne dreci se de%nicije apsolutne vrednosti. &akle gornji primer 'i se mogao
resiti ovako:
(
)
)2*3 3 +
x)3 ))))))))))))))))))))) ) )))))))))))))) " +++++++++
++
+++++
+
3x+2 ))))))))))))))))))))) " +++++++
++
+ +++++++++
++
+++++
+
Podelicemo dakle celu x osu na intervale : # i
+ slucaj +nterval u kom traimo resenje je
Polana jednacina se dakle u inetrvalu svodi na jednacinu ),x)3-=)
,3x+2-)1 ,o'a iraa u apsolutnim vrednsotima su negativna pa umesto apsolutne
vrednosti ti! iraa moemo ueti njima suprotne irae ,o'a iraa uimamo sa
nakom minus-. .esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom intervalu
. /ko nije onda u tom interval nema resenja. $vde je
)x+3=)3x)2)1 tj. 2x=)0 tj x=)3 . 1ako to resenje pripada intervalu u kom smo
traili resenje# to je ovo prvo resenje polane jednacine.
++.+nterval u kom traimo resenje je
Polana jednacina se dakle u inetrvalu svodi na jednacinu
),x)3-=,3x+2-)1 ,prvi ira je negativan a drugi poitivan pa umesto apsolutne
vrednosti ti! iraa uimamo a prvi ira njemu suprotan a a drugi sam taj ira.
.esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom interval xe, )2*3#3-. /ko nije
onda u tom interval nema resenja. $vde je
)x+3=3x+2)1 tj. 2x=2 tj x=1*2 . 1ako to resenje pripada intervalu u kom smo
traili resenje# to je drugo resenje.
+++.+nterval u kom traimo resenje je
Polana jednacina se dakle u inetrvalu svodi na jednacinu
,x)3-=,3x+2-)1 ,o'a su iraa poitivna pa umesto apsolutne vrednosti ti! iraa
uimamo nji! same. .esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom interval
. /ko nije onda u tom interval nema resenja. $vde je
x+3=3x+2)1 tj. 2x=2 tj x=1 . 1ako to resenje ne pripada intervalu u kom smo
traili resenje# to nije resenje.
3ime smo analiirali celu x osu i nasli sva resenja.
4a nejednacine je postupak isti samo se ne resavaju
jednacine nego nejednacine. &akle recimo da je nak 5:
+ slucaj +nterval u kom traimo resenje je
Polana nejednacina se dakle u inetrvalu svodi na nejednacinu ),x)3-5)
,3x+2-)1 ,o'a iraa u apsolutnim vrednsotima su negativna pa umesto apsolutne
vrednosti ti! iraa moemo ueti njima suprotne irae ,o'a iraa uimamo sa
nakom minus-. .esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom interval
./ko nije onda u tom interval nema resenja. $vde je
)x+35)3x)2)1 tj. 2x5)0 tj x5)3 . 1ako to resenje mora da pripada intervalu u kom
smo traili resenje# to traimo presek skupa do'ijeni! resenja i intervala koji smo
ramatrali. ,3raimo sva do'ijena resenja koja pripadaju intervalu koji smo
ramatrali. 1ako su svi x5)3 u posmatranom intervalu to su resenja
++.+nterval u kom traimo resenje je
Polana nejednacina se dakle u inetrvalu svodi na nejednacinu
),x)3-5,3x+2-)1 ,prvi ira je negativan a drugi poitivan pa umesto apsolutne
vrednosti ti! iraa uimamo a prvi ira njemu suprotan a a drugi sam taj ira.
.esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom interval . /ko nije
onda u tom interval nema resenja. $vde je
)x+353x+2)1 tj. 2x62 tj x61*2 . &akle resenja su svi x)ovi koji su 61*2 i pripadaju
posmatranom interval. 4naci # to je drugi skup resenje.
+++.+nterval u kom traimo resenje je
Polana nejednacina se dakle u inetrvalu svodi na nejednacinu
,x)3-5,3x+2-)1 ,o'a su iraa poitivna pa umesto apsolutne vrednosti ti! iraa
uimamo nji! same. .esenje koje do'ijemo tre'a da 'ude u posmatranom interval
. /ko nije onda u tom interval nema resenja. $vde je
x+353x+2)1 tj. 2x62 tj x61 . &akle resenja koja pripadaju posmatranom interval
cine treci skup resenja . 7kup svi! resenja je dakle