STENOGRAFSKE BELESKE

NARODNE SKUPTINE
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
GODINA 2 BEOGRAD 1933 GODINE
KNJIGA 6
L REDOVNI SASTANAK
NARODNE SKUPTINE
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ODRAN 12 JUNA 1933 GODINE U BEOGRADU
PRETEDAVAL I;
Pretsednlk
Dr. KOTA KUMANUDI
Potpretsednlk
Di- AVDO HASANBEGOVI6
Sekretar
MIL AN MRAVL JI-:
Prisutni SU fj-S- Ministri: Ministar unutranjih poslova ivojin Lazi7, Ministar fizi= kog vaspitanja naroda
c l r, Lavosl av Hanek i Ministar poljoprivrede dr. Ljuboinir Tornai7.
PO<ETAK U 16,45 <ASOVA.
SADRAJ:
Pro dnevnog reda: 1 Citaiiji' i usvajanje zapisnika
redovnog sastanka;
2 <itanje ukaza Njegovog Veli= anstva Kralja o za-
stupanju Ministra inostranih poslova Bogoljuba Jevti7a od
strane Ministra bez portfelja dr. Alberta Kramera;
:i Sajjpteiije < > traenju hitnosti od strane Ministra
poljoprivrede dr. l.juliomira Tomai7a, za zakonski predlog o
likvidaciji agrartie reforme na velikim potedima i usvajanje
Iiitnostl;
4 Saoptcnje odborskog izvetaja 6 zakonskom pred-
logu o izmenama i dopunama Zakona 0 likvidaciji agrarne
reforme na velikim posedima;
5 Saoptenje interpelacija narodnih poslanika: Ivana
L oii= arevi7a i (humova na Ministra unutranjih poslova o poli-
cij.skom bezakonju izvrenom nad Dr. Matom Horvatom, biv-
stareinom sreskog suda u Dvoru; Miloa P. Dra^ovi7a,
tiarodnok' poslanika, na Ministra unutranjih poslova o postupku
1 . Popova, optinskpg bele/nika u Jabuci, Speza pan7eva= koir;
Todora lladi-Dimitrijevi7a, narodno;,' poslanika na Ministra
presveto 6 izdanju knjige Dr, Kotica O polnom pitanju;
Miloa P. Dragovi7a, narodno poslanika, na Ministra presvete
o postupku Institiitlja .1. R, S, D. i kolskih nadzornika prema
u= iteljima;
(i Otsustva narodnih poslanika;
Govornici: Milo Drgdvl= , Ministar unutranjih poslova
lvojlh L azi= ;
Dnevni red: Pretres i usvajanje predloga zakona 0 orga-
nizaciji vatrogastva;
Govornici: Izveslilae Antou Cerer, Ministar za fizi= ko va
spltanje naroda dr. L avoslav Hanek, Milan Dobrovoljac,
Pretsednik dr. Kota Kunianndi: Otvarani L re-
rovni sastanak Narodne dcuptinei Izvolite = uti za-
pisnik prole sednice.
Sekretar Mil an Mravl je pro= ita zapisnik XL IX
redovnog sastanka.
Pretsednik dr. Kota Kunianndi: Ima li kakva pri-
medba na zapisnik? (Nema) Primedaba nema, zapis-
nik je primljen- Izvolite = uti jedan ukaz Njegovog
Veli= anstva Kralja.
Sekretar Mil an Mravl je = ita:
1 2 L REDOVNU SASTANAK - 12 JUNA 1933.
MI
AL EKSANDAR I
Po milosti Rnjoj i volji narodnoj
Kralj Jugoslavije
Poto 7e se na Ministar inostranih polo
stvu, to na predlog Pretsednika Naeg Ministarskog
hovne dravne uprave - - postavljamo:
Za zastupnika Naeg Ministra inostranih
portfelja,
Pretsednik Naeg Ministarskog saveta ne
10 juna 1933 godine
Beograd.
Pretsednik Ministarskog saveta,
Dr. Mil an Sr.ki7, s. r.
(Skuptina je stoje7i sasluala = itanje Ukaza i
odazvala se usklicima: iveo Kralj!)
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Izvolite = uti je-
dan zakonski predlog.
Sekretar Mil an Mravl je = ita: G. Minis.tar poljo-
privrede, trai da se predlog zakona o likvidaciji
agrarne reforme na velikim posedirna od 10 juna
1931 godine ^
1
njegovim izmenama i (inpunama od
5 decembra 1031 sjodine oglasi za hitan.
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Ima re= g. Mi-
nistar poljoprivrede da objasni hitnost ovog zakon-
skog predloga. fPljeskanie).
Ministar poljoprivrede dr- Ljnbomir Tomai7:
Gospodo narodni poslanici, agrarna reforma po= e-
la se provoditi odmah iza Kraljevog manifesta od fe-
bruara 1919 godine, dakle skoro punih 15 godina,
a jo nije dovrena. To zna= i da 15 godina ive ti
interesenti nesigurni da li 7e sutra ostati na tome
zemljitu, u nemogu7nosti da budu ukniieni kao
takvi. Koliko to niima socijalno kodi, koliko to
ometa njihov rad, kako to onemogu7uje njihov kre-
dit, vama ie svima sigurno poznato- Ako vas, gospo-
do, potsetim da ima 200.000 ipte^esep^tf io prp-
se= no sa 5 ohitelji na jednu porodicu sa= injava jedan
milion sugraAana iz severnih k'raieva. kojima ie svaki
dan zatezanja skoro iedan vek neizvesnpsji, onda.
sam siguran da Narodna skuptina ne moe odre7i
hitnost ovoa: zakonskog predloga. (Odobravanje,
pljeskanje i uzvici: Tako je!)
Pretsednik dr. Kosla Kumanudi: Prima li Naro-
dna skuptina traenu, hitnost? (Prima) Oglaujem
da je hitnost za ovaj zakonski P,rd'Qg primljena.
Izvolite = uti odborske izvest a (\
Sekrctnr Mil an Mravl je saop'tava: Odbnr za
prou= avanje zakonskog predloga o izmenama i do-
punama zakona o likvidaciji agrarne reforme na ve-
likim posedirna, podnosi Skuptini na reenje svoj
izvetaj sa odvojenim milienicm odborske. manjine.
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Ovaj 7e se iz-
vetaj tampati i razdati g. ,g narodnim poslanicima
i staviti na dnevni red kada Narodna skuptina to
odlu= i.
Izvolite = uti interpelacije.
Sekretar Mil an Mravl je saoptava: g.g, Ivan L on-
= arevi7 i dru'gbvi'. narodni poslanici, upu7uju inter-
pelaciiu na g. Ministra unutranjih poslova o poli-
ci iskom bezakonju izvrenom nad dr. Matom Hor-
vatom, bivim stareinom s'riesk'og suda u Dvoru;
G. Milo P. Dragovi7, narodni poslanik, u.pu7uie
intemelaciju na g. Ministra unutraniih poslova 0
nostimku fr. Popova, pptinskog belenika u Jabuci,
Sreza pan= ev'N-n'-, i trai da joj se prizna prven-
stvo,
va Jevti7 Bogoljub baviti izvesno vreme u inostran-
saveta, a na osnovu = lana 12 Zakona o ureAenju Vr-
poslova dr. Kramera Alberta, Naeg Ministra bez
ka izvri ovaj Ukaz.
ALEKSANDAR, s. r.
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Ima re= g. Milo
Dragovi7 da obrazloi prvenstvo.
Milo P. Dragovi7; Gospodo narodni poslanici,
poznat je fakat bio jo pre 6 januara da su kance-
larije sreskih na= elnika i optinskih belenika i op-
tinskih sudnica bile partijski tabovi. To je. gospo-
do, ta= no i to je neoborivi fakat. Iz tih zvani= nih in-
stitucija razvilo se partizanstvo do tolike mere, da
ie dovelo do suvie velike partijske zaotrenosti.
Hvala Bogu zbog tih i takvih stvari doao je mani-
fest Nj. V. Kralja, koji je te partijske zadevice pre-
sekao i jasno ocrtao linije kojima treba i7i od sa-
stanka ovog Parlamenta pa nadalje. Kao Sto vam je
poznato, moji drugovi i ja podneli smo, prema za-
konu o udruenjima, zborovima i dogovorima pri-
javu za politi= ku stranku, koja nam je u na= elu i
odobrena. U cilju da bi ispunili i ostale formalnosti
koie zakon zahteva, mi smo svoje simpatizere u po-
jedinim rezdvima ovlastili da nam prikupe potpise,
o = emu smo ih snabdeli urednim punomo7ijima. Je-
d^n ^lu= aj koii se desio u Srezu pan= eva= kom vrlo
dobro ilustruje mentalitet sreskog na= elnika i op-
'lliiklli belo/nika koii se, rekao bih. hvala Bogu,
ocrt'iva i in-toii da vegetira i posle ovih jasnih po-
liti= kih liniD, kojima treba da idemo.
Kota Radak, trgovac iz Pan= eva, otiao je u
jednu bpstinu da prikuplja potpise sa dozvolom
sreskog na= elnika. Taj sreski na= elnik, od koga je
on traio dozvolu, kazao mu je. da mu ne treba ni-
kakva dozvola. On je otiao, ali je ubrzo bio pod-
vrgnut raznim ikanama, se je otilo = ak dotle,
da ga je policijski narednik snroveo = ak do Pan= eva.
Ja vas nitam je li ovo legalno i zakonito? Hitnost
sam traio zato to mislim da se politici ne sme da-
vati ton koji je bio pre 6 januara. Zato molim go-
spodina Ministra da naredi naistroiju istragu pro-
tiv odgovornih funkcionera da bi se takav rad spre-
= io. ier ako dravni organi po= nu tako da rade.
onda budite uvereni da 7emo i mi pribe7i nelegalnim
sretstvima, mi 7emo se. molim vas, i tu7i ako treba,
ier 7emo umeti da branimo svoje politi= ko stanovi-
te i uverenje dokle god nas bude bilo. (agor i
smeli.) Gospodo, kolo sre7e okre7e se, ne smejte se,
moete i vi do7i u taj poloaj u kom sam ja dana,
zato ponovo molim Gospodina Ministra da primi
hitnost.
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Ima re= g. M
;
-
nistar unutranjih poslova.
Ministar unutraniih nnslnva ivoiin Lazi7: Go-
spodo narodni poslaniri, ovo ie prvi slu= aj koji sada
= ujem iz usta narodnog poslanika g, Dragovi7a o
omelppiu nove stranke, za koju sam u sporazumu
sa Ministarskim savetom dao na= elno odobrenje da
STENOGRAFSKIZ BEL EKE
163
se moe organizovati. Samim tim to je dato odo-
brenje za organizovanjei razume se da je reeno pi-
tanje sIobodnoL
1
: (JrganiovHhja te stranke, t.j. u na-
= elu je dato odobrenje da se moe organizovati.
7u ovaj slu= aj, za koji sam sada = uo, narediti da se
izvidi i oni organi za koje se utvrdi da su krivi bi7e
podvrgnuti zakonskoj odgovornosti, ali hitnost sa-
me interpelacije ne mogu primiti.
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Poto g. Mini-
star ne prima bitnost, to 7e se glasati. (Milo Dra-
govi7: Zadovoljan sam odgovorom g- Ministra i
odustajem od tnienj-i hitnosti.)
Posto g'. poslanik odustaje od hitnosti, lo ne-
7emo glasati 'z
1
ulite = uti dalje interpelacije.
Sekettar Milan Mravlje = ita: . Todor Hadi-Dimi-
trijevi7, narodni po-lmiik. upu7uje interpelaciju na
. " . Ministra prosvetfe o izdanju knjige dr. Kotica O
polnom pitanju.
G. Milo P. DragoVi7, narodni poslanik, upu
:
7u je inter|H'l:4ijii ni ;r. Ministra prosvete o postupku
institucija J.R..D; i kolfekih nadzornika i)rem?. u= i-
teljima i tiai da joj se prizna prvenstvo.
(Vidi vekst intonielacija u prilozima).
Pretsednik dr. Kota Kumanudi: Poto g. Mini-
ir prosvete nije sada prisutan, to 7e se saopteuje
o o\
,
oj interpehuiji na idu7oj sednici ponoviti. Sve
pro= itane interpeladrje bi7e upu7ene nadlenim g. g.
Ministrima. IZV7 li'e = uti otsustva g. g. narodnih pn-
slrmika.
Sekertar Milan Mravlje = ita: g. dr. Negosim iv-
kovi7, narodni poslanik, moli za 25 dana odsustva
rtoog smrtnog slu= ajfe u porodici.
Prclsednik dr. Kota Kumanudi: Odobrava li Na-
rodna skuptina traeno otsustvo! (Odobrava.) Ob-
javljujem da je traeno otsustvo odobreno.
Prelazimo na dnevni red. Na dnevnom redu je
piclres ivetaja odbora za prou= avanje zakonskog
predloga o onranizadii vatrogastva. Ima re= izve-
stilac g. Anton Cerer.
Izvestil7ic Anton Cerer: Gospodo narodni poshi-
nici. kad je g. Ministar za fizi= ko ^aspitanje naroda
predloio Narodnoj skuptini zakonski predlog 0 or-
.Miizaciji vatrogastva, ista je izabrala naro= iti od-
bor da taj zakonski predlog prou= i
Odbor za prou= avanje zakonskog predloga o
organizaciji vatrogastva detaljno je prou= io ovaj
predlog i ? mi je, da kao izvestilac podnesem iz-
vetaj o izmenaiaa i dopunama toga zakona.
U glavnome taj je zakonski predlog primljen
otink-o kako je predloen. U pojedinim paraurafim i
imii dodue tilisti= kih izmena, ali zbog obimnosti
zakona, ja ne mogu da ih detaljno iznesem, nego 7u
izneti samo bitne promene.
6 ta= ka 2 postaje- ta= ka -1, i dopunjava se
ovako: kad i kulturnih i prosvetnih priredaba.
43 je pod ta= koih 1, koji govori o pravima i
dunostima upskih nadzornika, dopunjena tako, da
se upskom vatrogasnom nadzorniku stavlja u du-
nost, da na zgaritu gdc sudeluje vie vatrogasnih
= eta preuzme zapovednitvo.
57 dopunjen je pod ta= korri 2 ovako: pol:-
stareine po rodu izbora zamenjuju stareinu ako je
ovaj otsutari ili spre= en u vrenju dunosti.
62 pod ta= kom 3 Aotiaje s^i i od pretstav-
nika Ministarstva socijalne politike i narodnotr
zdravlja.
65 dtidaje se isti dodatak kao 62 pod ta= -
kom 3.
70 Ima isti dod-Unk kao 62 i 65.
71 dodato je: nadzorni odbor.
77 promenjep je talio, da dioni= ka i sva ostala
drutva za osiguranje protiv poara pla7aju iz vla-
stitih sretstava 6% umesto .''." ' od premije napla-
7enih za osiguranje protiv poara.
: menja se i glasi: Odredbe = lana 77 ovog za-
kona primenjiva7e se na osiguranja koja su zaklju-
= ena i stupanja na snagu ovpg zakona, za vreme
trajanja roka. osiguranja odreAenog policom ili ugo-
vorom' od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U 100 brie se poslednja re= enica (izuzev pro-
pisa o pla7anju prinosa u vatrogasne svrhe itd).
To su izmene i dopune koje predlae odbor Na-
rodnoj skuptini na odobrenje.
Gospodo narodni poslanici, zakonski predlog o
organizaciji vatrogastva, koji je danas u pretresu,
ima taj cilj, da celokupno vatrogastvo u celoj dr-
avi postavi na bazu. jednoobraznosti, da mu osigura
potrebna materijalna sretstva, a naro= ito da. odrodi
pravi i dunosti vatrogastvu, koje je po svojoj bit-
nosti i prema njegovim ciljevima orgaji javnoga re-
da, kome je povereno orgatlizovenje ppmp7i prili-
kom svakojakih elementarnih nepogoda. U zakonu
O<UVfin je princip na bazi slobodnog oprodeljivanja.
Vatrogastvo ostije U rukama dobrovoljnih organi-
zacija, kojima su pol= inione i industrijske, zvani= ne
(poklicne) i obavezno = ete. Dosadanji razvoj vatro-
gastva naro= ito u Dravskoj i Savskoj banovini do-
Ka'iiie, da se je samo jedno vatrogastvo, koje vri
svoj idealni rad ljubavi prema blinjem, dobrovolj-
no, moglo razviti do dananje visine.
Na alost, u junim delovima drave, do sada
nije bilo onog |nteresoyanja za vatrogastvo, koje bi
trebalo ve7 odavno da postoji. Statistika pokazuje,
da je u:
Dravskoj banovini 760 = eta i 25253 organizovanih vatrogasaca
Dunavskoj 290 9427
Savskoj 705 23893
Vrbaskoj 26 1275
Primorskoj 16 245
Moravskoj 1 48
Drinskoj 18 ;, 486
Zetskoj 2 47
Vardarskoj

2 23
Svega: 1920 = et a i 60697(
Iz ove statistike proizilazi, da je vatrogastvo
/Kijboljo razvijeno u Dravskoj i Savskoj banovini, do-
nekle 1 u Dunavskoj banovini, dok u ostalim banovi-
nama vatrogastva skoro uopte nema. Ba zbog to-
ga je potrebno, da se zakonom da potrebna inicija-
tiva, da se organizuje vatrogastvo po celoj dravi
i to na principu dobrovoljstva i sudelovanja 7elog
naroda. Od kolike je vanosti vatrogastvo za nacional-
nu privredu i ekonomiju, dokazuju ba statisti= ki
podaci koji dodue nisu sasvim ta= ni, ali ipak
1 64 L REDOVNI SASTANAK 12 JUNA H'.H.
svedo= e kolike ogromne vrednosti nacionalne eko-
nomije upropaS7uje svake godine poar. Svakodnev-
no donesu novine izvetaje o manjim i ve7im poa-
rima, koji upropa7uju i ku7e i imanja ne samo po-
jedinaca, nego i = itavih naseobina i sela. Poarima
ve7inom sii pogoAeni nai seljaci i varoani malih
varoi, koji skupe i visoke osiguravaju7e premije
/bog suvie malih prihoda ne mogu p7ulmirivati.
Kada poar uniti njihove domove, oni ostaju bez
krovova i nemaju sntstava da izgrade nove ku7e.
Koliko takvih nesre7a moglo bi spre= iti organizova-
no vatrogastvo, koje, ako je propisno snabdeveno,
uspeva vatru da ugasi ve7 u samom po= etku. Ko god
je imao prilike da bude prisutan na licu mesta u selu,
gde je iznenada iskrsnuo poar, taj je mogao biti
svedok uasnog prizora, kakva pometnja i kakva
uzbuna izbija medu onim nesretnicima, kako oni lu-
taju oko vatre, bezglavljeni, neznaju7i ta da rade
i kako da rade, umesto da se priberu i da se dadu na
posao spaavanja. Ali = im se = uje znak trube, koja
objavljuje dolazak vatrogasaca, odmah se duhovi
smire i blagodare7i sistematskom radu mnotvo
stvari moe da se spase.
S toga su sve moderne drave teile za tim, da to
bolje organi/uju svoje vatrogastvo, koje se sastoji ve-
7inom iz dobrovoljaca, poto SU oni mnogo jeftiniji
nego profesionalci, koji postoje ve7inom samo u ve-
7im varoima. Najbolje orgauizovauo vatrogastvo
ima Ncma= ka. Veoma uzorna organizacija je u Polj-
skoj, koja broji 11.000 = eta i 500.000 aktivnih = la-
gauizovan i koji 7e sve svoje sile uloiti, da se u
presudnom vremenu snano i slono brani.
Od svih naih privatnih organizacija i institucija
vatrogasna organizacija je prva pozvala da prui
svoju pomo7 kako za pripremno izvoAenje odreAenog
plana u redovnom, tako u pogledu efikasne pomo7i u
ratnom stanju protiv neprijateljskog dejstva iz vaz-
duha.
Svi narodi vre pripremu odbrane za slu= aj rata
iz vazduha preko svojih vatrogasnih organizacija, a
naro= ito Nemci, koji su na tom polju sa svojih
. . . dobro opremljenih vatrogasaca stvorili ve-
lika dela. U Nema= koj je stvoren zakonom Savez
za vazduuu zatitu" (L ufthansa), koja odrava te-
= ajeve preko vatrogasnih organizacija o upotrebi i
lukovauju sa plinskim maskama i sli= nim priborom,
a na = elu ovih organizacija stoje najja= i stru= njaci -~
inenjeri vatrogasci. Ovaj Savez za vazduuu za-
titu ima odreAene dane u godini, kada se u celoj
zemlji izvodi manevar celog naroda, i tom prilikom
dre se predavanji i daju uputstva u slu= aju nepri-
jateljsko" - napada iz vazduha. Sli= ne pripreme izvode
se u Eiv'ieskoj, severnoj Americi, Francuskoj, Polj-
skoj itd.
' Svakako dunost je drave, da spremi sve i kod
nas za pasivnu zaMi'u nae zemlie i naroda. Teka
bi bila naa odgovornost pred budu7no7u, ako se na
lom polju ne bi u= inilo sve to je za odbraun i zatitu
naroda potrebno. Na-e vatrotrastvo je potpuno svesno
toga da mora i na tom poliu preuzeti vanu misiju.
nova. Ceho.vlova= ka ima preko 9.000 = eta i 400000 Vatrogasne jedinice u Dravskoj banovini ve7 su tome
= lanova. Isto tako uzorno su organizovane: Fran-
cuska, Belgija: Austrija i MaAarska, pa = ak i Bugar-
ska, Rumunija i Gr= ka u mnogo = emu naprednije su
od nae zemlje. U naoj dravi, meAutim, organiza-
cija je sprovedena samo u severnim delovima drave.
Nedostaje zajedni= kog sistematskog rada, jedno-
obraznosti u pogledu discipline, komande, uniforme.
organicazlje itd. to smo u tom pogledu toliko za-
ostali, krivica je i do same dravne uprave, koja o-
vom vanom pitanju nije posvetila potrebnu panju.
Iz dravnih sretstava podupirale su se druge manje
vane institucije, dok /i vatrogastvo nikad nije bilo
na raspoloenju potrebnih kredita.
A kako je tek vana uloga koja pripada vatro-
gastvu za slu= aj rata? Ranije se borba vodila samo u
rovovima, meAutim, vazduna tehni= ka sretstva i he-
rnija prene7e ratne podvige i u pozadinu.
Stoga 7e budu7i rat zahtevati potpunu obave-
tenost i izvebanosl stanovnitva u pogledu njegove
samozatite i samopomo7i od neprijateljskog dej-
stva iz vazduha.
U tom primeru nikakva individualna zatita sta-
novnitva ne7e biti dovoljna, nego ledino ono sred-
stvo, koje 7e biti sistematski provedeno u smislu ko-
lektivne zatite. ObaveStavanje irokih narodnih sloje-
va jeste prva i osnovna odbrambena i zatitna mera.
Potrebno je da svaki graAanin bude ta= no obaveten
0 mogu7nostima opasnosti i o na= inu li= ne zajedni-
= ke odbrane. Obavetavanje i spremanje naroda, me-
dutim, mora se izvesti jo u miru prema naro= itom
planu. Zbog toga organizacija pripremnog rada u
miru zahteva mobilizaciju svih sila i sredstava celo-
kupnog naroda i materijala, kao Sto su propaganda,
nabavka i priprema materijalnih sredstava, obuka,
nastava itd. Ceo ovaj rad jeste pravi narodni rad,
i " jcga moe izvesti samo celokupni narod. Odbra-
na zemlje lei u rukama celog naroda, ne isklju= u-
jn7i tu ene i decu. Odbraniti zemlju moe samo onaj
narod, koji 7e blagovremeno u miru biti = vrsto or-
radu pristupile. Ba u tom potrledu vidi se kako je
pogreno to se do sada od strane dravnih vlasti nije
posve7ivala dovoljna panja razvoju naeg vatroga-
siva.
Koliko su samo teko7a pravile finansijske vlasti
kod uvoza potrebne vatrogasne opreme, dovoljan do-
kaz je za to = injenica, da jo do danas nije ukinuta
troarina na benzin. Vatrogasne organizacije nisu
uivale nikakve povlastice ni kod eleznice ni kod
pote. Svakojake sportske i prosvetne organizacije
primale SU visoke subvencije i dotacije, vatrogastvo,
meAutim, skoro nita. Uz to one moraju podmirivati
poreze i zgradarinU i porez na prirastak takse itd.,
kab rod i sva ostala trgova= ka preduze7a. Sve ove
neprilike tnnOPO su doprinele tome, da vatrogastvo
nije. mosdo do7i do svog pravog razmaha.
Razlozi koji su napreci izneseni bez sumnje do-
kazuju potrebu jednog zakona 0 vatrogasnoj organi-
zaciji, koii 7e regulisati sve dosadanje nedostatke
organizacije, poto je u predloenom zakonu predvi-
deno osnivanie Vatrot'asnof saveza sa seditem u
Beogradu, koji treba da bude najvii forum za sva
pitanja vatrogastva u zemlji.
Organizacija = eta. upa i banovinskih zajednica
ie zasnovana na bazi dobrovoljnog osnivanja i uprav-
ljanja. Ubeden sam da 7e te velike humanitarne usta-
nove pozdraviti celokupan narod. Vatrogastvo treba
da ujedini sve dravljane u jednu veliku porodicu, u
kojoj 7e vladati bratstvo i ljubav prema blinjemu, u
zajedni= kom nastojanju za dobro naroda. Kralja i
mile otadbine.
Na zakonskom projektu po= eo je da radi prvo
bivi Ministar za fizi= ko vaspitanje naroda g. dr.
Kraljevi7 i sadanji Ministar za fizi= ko vaspitanje na-
roda g. dr. Ilanek. Ovoj dvojici g. g. ministara ima
vatrogastvo da bude veoma zahvalno za donoenje to-
ga zakona. Konsultovane su uprave i = lanstvo dana-
njih vatrogasnih saveza i svi njihovi zahtevi uneseni su
u taj zakon. Zakon osigurava i podesna materijalna sret-
StMNocRAFSKE BEL EKE 165
st\-a i ja mislim, da je sasvim opravdano da tome do-
prinesu i osiguravaju7a drutva, koja su pogotovo
najvie zainleresovana na tome da vatrogastvo U
zemlji bude to bolje organizovano. Jer to je bolje
vatrogastvo u toliko je manji rizik od poara i osigu-
ravanja. Osnivanjem vatrogasnih fondova izlazi se u
susret i samim osiguravaju7im drutvima, jer je pro-
cenat odreAen za svrhe fondova mnogo manji od ri-
zika koji osiguravaju7a drutva snose kada nema do-
bro ureAenog vatrogastva.
Iz navedenog proizlazi da je predloeni zakon od
velike vanosti i u pogledu bezbednosti od poara i
U pogledu moralnih i eti= kih ciljeva vatrogastva, te
molim g. g. narodne poslanike da izvole glasati za taj
zakon i u na= elu i u pujedincsiima kao i u celosti.
(Odobravanje i pljeskaiije).
Prctsednik dr. Kota Kuiuamicli: Ima re= Ministar
za fizi= ko vaspitanje naroda g; dr. L avoslav llanek.
Ministar za fizi= ko Vaspitanje narodu dr. L avo-
slav Hanek: Gospodo narodni poslanici, iznose7i
pred vas ovaj zakonski predlog o organizaciji vatro-
gastva, molim vas da budete strpljivi i sasluajte ove
moje sprovodne re= i za koje drim da 7e biti potrebno
i podesno pomagalo u stvaranju vaeg objektivnog
suda po samom predmetu.
Ovim predlogom zakonski se organizuju naci-
onalne sile u celoj dravi u svrhu opte zatite imo-
vine i ivota graAana za slu= aj poara) elementarnih
nepogoda i drugih opasnosti.
Vrednost objekta zatite imovina i ivoti dr-
avljana neosporno tolika je, da se njina zatita
protiv razaranja od poara i drugih elementarnih
snaga neophodno potrebno ukazuje.
Ako ste ovo pretpostavili, ve7 tim samim usvojili
ste misao o potrebnosti, da narodne snage budu or-
ganizbvanie, kao i b tom, da red brganizovanja i rad
organizacija bude predmetom dravnog zakonodav-
stva, jer samo zakonski organizovanim snagama mo7i
7e se uspena odbrana vriti na 7elom teritoriju nae
Kraljevine i podjednako za sve dravljane.
Moe, dakle, postojati samo jedno pitanje, koje
7e vas interesovali a to je, da li je predloeni na= in
orgianizovanja i rada podesan. Da se ovo uzmogne is-
pravno proceniti, treba imati pred o= ima fakti= ne
prilike pod kojima u tom obziru ivimo i one zadatke
koje elimo da organzacijom realzujemo.
Vatrogastvo se u svetu razvijalo u glavnom u dva
smera ili kao pla7eno-profesionalno vatrogastvo, ili
kao vatrogastvo besplatnih dobrovoljnih vatrogasaca.
Prema smeru tog razvitka uobli= ilo se i zakonodav-
stvo pojedinih drava. Profesionalno vatrogastvo po-
stao je redovni policijski organ u slubi javne bezbed-
nosti protiv poara, = ije se je organizovanje izvrilo
redovnim policijskim propisom drave i samouprav-
nog tela. Dobrovoljno vatrogastvo bio je samo skup
slobodno organizvanih ljudi sa ciljem da pomae
ljudstvo od poara ili elementarnih nepogoda, a = ija
se akcija zasnivala kao dobrovoljna i besplatna po-
mo7, organizovaha i regulisana po optem zakonu o
udruenjima. U naoj Kraljevini, naro= ilo u zapadnim
i severnim delovima, vatrogastvo se je razvilo pogla-
vito kao dobrovoljno vatrogastvo. U lim stranama
organizacije se osnivaju na regionalnim zakonima o
drutvima, a akcija se vri kao dobrovoljna i od vla-
sti tolerirana pomo7 javnoj lokalnoj upravi. U isto= -
nim delovima vatrogastvo je uopte skoro nepoznato,
te se odbrana od poara vri neorganizovano prema
konkretnom slu= aju uz pomo7 pu= anstva po na= elima
opte uprave.
Kraj takvih fakti= nih prilika i tako razli= nog za-
konskog stanja, u interesu samog vatrogastva kao
U interesu zemlje, moralo se pristupiti kona= nom ure-
Aenju toga pitanja, kako bi se razvoju vatrogastva
omogu7io put u skladu sa Interesima naroda i drave.
Kod reavanja pitanja kako da se organizacija
sprovede, odlu= io sam se da optq organizaciju vatro-
gastva izgradim na onim zdravim (.'snovima, na ko-
jima je uglavnom dosadanje vatrogastvo u naoj
zemlji po= ivalo. To je nae prirodno razvijeno, do-
brim tradicijama oboga7eno^ a dugotrajnim radom
prokuano dobrovoljno vatrogastvo. Ono je uostalom
za nas najpodesnije, jer iziskuje najmanje materi-
jalnih sredstava; jer postoji nestaica stru= no obra-
zovanih profesionalnih vatrogasaca, jer je radi zna-
= aja naeg seoskog naselja gotOVO jedini mogu7i na-
= in sprovodenja organizovane odbrane od poara.
Ja sam odlu= uju7i se za dobrovoljno vatrogastvo
vodio ra= una i o op7im odgojnim potrebama. U
dobrovoljnom vatrogastvu jasno se ispoljuje odnos
li= nosti = oveka prema blinjem eoveku kao neposred-
nom stradaocu od elementa razaranja. U tom odnosu,
kojemu je osnovni elemenat zakon o odbrani opstan-
ka izgraAuje se vii smisao i bolja svest = ovjeka o
potrebnosti uzajamne ljudske pomo7i u odbrani sred-
stava stvorenih za odranje ivota. Ove dispozicije
bude duh zadrugarstva, koji im stvara ivotni oblik u
aktivnoj kooperaciji za uzajamnu pomo7. Tako eto
dobrovoljno vatrogastvo ima u sebi jednu op7erljudsku
slubu nose7i od SVOg za= etka u sebi osnovnu misao
kolektivne akcije, i ideju kooperacije i solidarnosti.
BuAenje i ja= anje i organizovanje takovih misli
i takovih svesti nama je kao narodu od najve7e potre-
be, i vatrogastvo ima da bude jedan od najja= ih fak-
!ora u sociolokom procesp narodnog jedinstva i u
Dtvaranju naeg nacionalnog kulturnog tipa.
To' ve7 danas pokazuju nae vatrogasne organi-
zacije, One SU posvuda elemenat reda i discipline,
rasadite ideje = ovekoljubivosti; samopregora i po-
rtvovanosti. Svojim aktivnim heroizmom oni su ivi
primer odgojne sposobnosti naeg naroda.
Ovolika vanosl predmeta nije mi dozvoljavala
da vatrogastvo bude organizovano tek po optem Za-
konu o drutvima, i ja sam se odlu= io na donoenje
posebnog Zakona o vatrogasnoj organizaciji, sma-
traju7i da rad i delokrug vatrogastva daleko prelazi
granice akcije obi= nog graAanskog udruenja i da
veliki nacionalni interesi trae da se vatrogastvu po-
sveti naro= ita panja.
Pri donoenju ovog zakona rukovadio sam se uvel
renjem, da pojedina= ne i odvojene akcije vatrogastva
kako ih sada mlnzimo, a kojima je svrha jedino ne-
posredna zatita Uih mesnih interesa, i koja zbog
toga imaju posve lokalni i regionalni zna= aj, ne od-
govaraju ni savremenim zadacima vatrogastva ni
optim nacionalnim dravnim potrebama. Isto tako
bio sam uverenja da postoje7a nestaica svake va-
trogasne slube dokazuje samo nedovoljno stvaranje
drave za sigurnost imovine grgdana i otsutnosl
pptrebnog smisla za solidarnost i kooperaciju. Tre-
balo je, dakle, postoje7e vatrogastvo prema savreme-
nim zahtevima organizovati; a 'amo gde ne po-
stoji, dati mogu7nosti da organizacije nastanu.
Trebalo je zakonom o organizaciji vatrogastva
putem jedinstvene organizacije omogu7iti vatrogastvu
da zauzme u dravi doli= no mesto kao naro= iti organ
zatitne slube i da se pomo7u jednoli= no formirane
mesne slube, a usko povezane u celoj zemlji, omogu7i
celishodan rad u celoj dravi.
Opta, dakle, organizacija vatrogastva za 7elu
hi:i L REDOVNI SASTANAK 12 JUNA 1933.
zemlju iznidi7e se i na osnovu dohrovoljstva, a ja
sam u Zakonu u glavnom lek ozakonio eno slanje,
do kojega je prirodnim razvitkom dospelo u orga-
nizacionom pdgtedti dobrovoljno vatrogastvo i priveo
ga n brgahsku veza sa dravnom upravom.
.laviie vatrogasne = ete postaju javnim organom
na koji optinska uprava prenosi jedan deo svoje vla-
sti, koji se odnosi na bezbednost od poara. Time je
pravni poloaj vatrogasne organizacije taCnd obe-
leen.
Time, ali vatrogastvo na sebe prima i svu teim:
i ozbiljnost jiavnoga i odgovothog vrioca javne
vlasti.
Za to je i organizovanje sprovedenu u svim kon-
zekveneijama lako, da vatrogastvo bude to ue po-
vezano sa svinta granitna dravne uprave naro= ito sa
onim kojima je odranje reda u zemlji, siguntOSt na-
roda i otadbine u miru i ratu, kojima je socialna bri-
j*a i pravilnost narodtiog odgoja temeljna sluba.
Dakako, da time nije dduzel dobrovoljnim va-
trogasnim drutvima zna= aj dobrovoljstva, niti su li-
ena slobodne inicijative. Osnovne jedinice-vatro^a-
sne = ete organizujU sfe kao dobrovoljna drutva koja
7e preko svojih tfrgariizacijfl upa i zajednica imati
udeia i uticaja na vodstvo celokupno^ vatrogastva
u VatrOg'asnolii zavezu. U vodstvu Saveza bi7e dakle
ljudi iz redoV dObtbvdljtUh vatrogasaca, gd7 7e sara-
Aivati ;-a kvalificiranim pretstavnicima vrhovne dr-
/aviie uprave i ima7e punu mogu7nost izvriti svoje
zadatke koje 7e traiti interesi vatrogastva. Da svaku
sumnju u tom smeru ve7 unapred u= inim nemogu7-
ndffl, ja sam se ba radi toga odlu= io na ovakav re-
glementami zakon, u kojem jasno dolaze do izraaja
sve m(;gu7nosti BldbOdriog drutvenog ivota. Ob/i-
rom na identi= nost svrhe i slube, ja sam dobrovoljne
organizacije u viim jednicama povezao po istim rta-
= elma i sa onim prot'esonaitiim, privatnim i obavez-
nim, ne samo radi jedinstva organizacije u Celoj zem-
lji, nego i zbog potrebne saradnje gradskih centara sa
naim selom. Zadaci vkrogasrtih organizacija ta= no su
zakonski fiksirani i ne dozvoljavaju da bi se -
nizovanju Vatrogastva mogle bilo s koje strane pod-
metati svrhe, ko'je zakon ne navodi. Prema tome za-
daci vatrogastva u glavnom su obeleeni kao rad za
Odbranu Od poara ili nepogoda i kao rad na kul-
turnom i nacionalnom podizanju naroda. U prvi deo
rada spada7e ne samo neposredna akcija kod poara,
nego i uopte sistematsko i stru= no spremanje i obra-
zovanje = lanova u dojavnoj slubi, u rukovanju sa
s!rojevima, u Izobrazbi mom= adi i vodstva, te sanitet-
skoj slubi.
U drugi deo zadataka spada7e irenje zdravi!)
pojmova o vatrogashoj ideji i ciljevima, kao delu
ideje nacionalne solidarnosti i kooperacije, te podiza-
nje nacionalne svesti, vitetva, moralnog i telesno,^
va'spitanjb. Naro= ito u tom pogledu trebalo je odre-
dili vatrogastvu njegov odnos prema dravi, njego-
vom ureAaju i vrenju vlasti. Prema ovim najvanijim
interesima i pitanjima narodne zajednice, trai se da
taj stav ne bude samo lojalan ili neutralan, rtegO da
stvarala= ke aktivnosti vatrogastva budu posve7ene
ba tim pitanjima i interesima op7enitosti za izgrad-
nju zdravog nacionalizma i pune dravljanske svesti
graAana. Zbog toga je i trebalo prekinuti s time da
vatrogastvo biide kao do sad samo organizacija na
uske teritorije i lokalne interese. Ono ima da bude
vaspitnl pokret novog vremena za 7elu dravu i celi
nand, o-iiovan na idejama koji moe da obuhvate
celinu naroda po op7enitosti i O'eaibkoj celini svoje
ideologije.
U naoj zemlji mo7i 7e postojati samo jedno va-
trogastvo kao organ javne slube, a to je nacionalno
jugOslOVenko vatrogastvo, koje svojom organizaci-
jom i svojim radom ima prvenstveno iriti nacionalni
osje7aj, i ljubav i p( ariost prema Kralju i
Otadbini.
Kod toga se iiaioeiio na-oj iiarodnoj ihteligeh7lji
prua prilika da u= e7em u \ nirri Oi'ganizaci-
;
doprinese svoje snage i/ fradriji uistinu jugoslo-
\iu-kog nacionalnog vatrogastva'. Kod organizova-
nja vatrogastva na osnovu oVog Zakona ima7e pri-
rodno Veliku ulogu ne bamo Savez, nego i postoje7e
zajednice, upe i drutva, ie se na njihovu patriotsku
dunost u prvom redu ra= una. Bi7e istina teko7a u
onim krajevima gde vatrogastvo ne postoji ili je sla-
bo razvijeno, ali se je i to predvidelo i naao, mislim,
zgodan izlaz u ustanovi o obaveznim = etama, to 7e
za mesta koja nemaju dobrovoljnih vatrogasnih = eta
biti dovoljan potstrek da takve u svom vlastitom inte-
resu osnivaju.
Ja se nadam, da 7e razvijanje vatrogastva dobiti
Velikog poleta ne samo tim to se ovim zakonom
omogu7uje jednoli= an rad u celoj zemlji, nego i zato,
Sto osim moralne pomo7i koja 7e biti pruena va-
trogastvu od strane dravne uprave, do7i i do potreb-
nih materijalnih sredsiava za odranje i razvitak va-
trogastva.
Ovako organizovano i spremljeno vatrogastvo
bi7e sposobno da izvri svoje zadatke i ispuni one
nade to ih sUivljamo u njihove organizacije u pogle-
du odbrane zemlje i izgradnje narodnog duhovnog
ivota.
Neka, dakle, gospodo, nastupe nae pove jugo
slovenske kohoales vigilium u neprobojniiu redovima
oboruane i sretstviraa za odbranu proliv razornog
neprijatelja, i novim duhom i osje7ajima jugosloven-
ske solidarnosti u radu izgradnje naeg narodnog
jedinstva i nae otadbine.
Da to uzmogne biti, molim Vas, da primite Za-
kon (Burno odobravanje i pljeskanje).
PretseAmk dr. Kota Kumanudi: Re= ima narod-
ni poslanik g. Dobrovoljac.
Milan Dobrovoljac: Gospodo narodni poslanici,
ako nae Ministarstvo za fizi= ko vaspitanje naroda
za vreme svoga opstanka danas prvi put izlazi pred
nau jugoslovensku narodnu skuptinu sa zakonskim
predlogom, ja danas, kod ovog zakonskog predloga
o organizaciji Vatrogastva u naoj Kraljevini Jugo-
blaviji, konsiatiram, da je Ministarstvo za fizi= ko va-
spitartje naroda tim zakonskim predlogom ispunilo
jedno staro, lepo, rimsko pravilo, koje glasi: Non
multa fac sed magna et notabilia, to zna= i: nije po-
trebno da = ini mnoga dela, ve7 = ini delo veliko i
dclo vano. A taj zakonski predlog o vatroga'stvti;
gospodo narodni poslanici, delo je veliko i vano po
rezultatima koje 7e on dati i kpji 7e i/, njega slediti.
Taj zakon je davna elja od strane svih vatrogasnih
udruenja i drutava u zemlji.
Vi morate znati, gospodo narodni poslanici, da
u hrvatskim krajevima, dok smo bili pod maAarskim
tuAinskim jarmom, i u bratskim sloveua= kim krajevi-
ma, koji su stenjali takode pod tuAinskim austro-
ugarskim jarmom, tamonje vatrogastvo kroz gotovo
pola veka trailo je i borilo se da ishodi vatrogasni
zakon, ali tuAinska vlast nije htela da ga donese, jer
nije imala razumevanja za vatrogastvo, tu silnu po-
lugu za podizanje i u= vr7ivanje blagostanja naega
naroda.
I danas, kada se u naoj slobodnoj i ujedinjenoj
Kraljevini Jugoslaviji, u ovom prvom Jngoslovenskom
STENOGRAFSKE BEL ESKE 1 G7
{Jarlatnehtu; predlae taj davrioeljeni i potreban va-
trogasni zakon, ireha da se oda pri/nanje naem g.
Ministru za fzi= ko vaspitanje naroda g. dr. Maneku,
(Aplauz) i njegoVom prethodniku, bivemu Ministru
istog resora g; dr. Draganu Kraljevi7u, (Ai)lauz i uz-
vici: iveo!), kao i svima njihovim saradnicima za
tako moderno izraAen zakonski predlog o vatrogastvu
i AH sjajno i precizno obrazloenje kojim je taj za-
kon propra7en.
Ja znam, potovana gospodo narodni poslanici, a
la se vidi kdd dananje Skuptine, kad se govori 0
vatrogastvu i vatrogascima, da mnogi uzimaju to sa
lake strane, i steu usta na nevini smeak. Ali, gospo-
do, kad se pro= ita paljivo obrazloenje koje je dao
^. Ministar za fizi= ko vaspitanje naroda, o ovome za-
konskom predlogu, onda se vidi da mi u naoj dr-
avi Jugoslaviji imamo godinje preko dve milijarde
dinara tete od poara, i to tete koja se dade izra-
ziti u citrama, a u celoj Evropi ta teta iznosi oko
140 milijarda dinara. U tim brojkama nisu ura= unate
one tete koje su novcem nenaplative, kao izgublje-
no zdravlje i ivoti, pretrpljeni strah, prouzro= ena
lu^a nad gubitkom svoga ognjita ili svojih dragih i
milih i svega onoga to je propalo prigodom poara.
A ko bi prora= unao celkupnu onu tetu, koju je = ove-
= anstvu prouzrokovala vatra od onoga = asa, kad je
Prometej ukrao vatru bogovima?!
Valra koju su, gospddo', mnogi narodi potovali
kao boanstvo, iako je to boanstvo = esto prodiralo
njihOvu imovinu. A koliko bi bila silna ta cifra da se
prora= unalo sve koliko je = ove= anstvo izgubilo po-
arnim tetama dok nije dolo do spoznaje, da je vatra
dobar sluga, a zao gospodar. 1 da toga zla gospodara
nije obuzdalo raznim vatro-policijskim merama, a
osobito ustanovama ovih dobrovoljnih varogasnih
drutava. Mi nalazimo vatro-policijske mere ve7 kod
starih Rimljana, mere koje su izdali carevi Avgust i
Trajan.
U srednjem veku, gospodo, bilo je teko u nekim
dravama sprovoditi te vatro-policijske mere, jer je,
neka mi g. Pavli= oprosti cmvom fanatizovana
masa kad su gorili = itavi gradovi ili sela, smatrala da
je to iskuenje i kazna boija, i da svi propisi i sred-
stva za gaenje poara, da je to borba protivu bo-
zi je volje i bogohuljenje. Ali, gospodo, ve7 u 12 i 13
stole7u videli smo, da se U Be= u, Erfurtu, Frankfurtu
i Nirnbergu, ustanovljavaju vatroredarstveni propisi.
U gradu Ausburgu g. 1276 dobivaju delomi= ni oprost
poreza oni, koji u slu= aju vatre donaaju vodu. U gradu
Cviikau, izdaje vlast nareAenje, da se ima dojavili magi-
stratu svaki' nastali poar, a gazda kome ku7a gori,
mora je sruiti, i zato dobiva novu. OdreAuje se da
mukarci mogu do7i da gase poar, a jedan deo
mora paziti kbd gradskih vrata da ne doAu plja= kai.
U gradu Erfurtu g. 1351 morao je svaki gazda
ku7e da ima spremljenu vodu, a na tornjevima crkve
stajali su = uvari koji su pazili, da li je buknuo poar
i po gradu su bili pla7eni ljudi, koji 7e gasiti vatru.
Onda su se pojavili t. zv. savezi potenih ljudi,
koji su imali zada7u, da u nesre7i vatre, pomognu
blinjem svome, gaenje vatre, i paenjem, da im se
spaena imovina ne pokrade
Tu je zametak vatrogasnih drutava i vatroga-
sne ideje, koja je u nekim dravama uz pripomo7
vlasti; sjajno rairena, i na podlozi zakonskog oslon-
ca postala mo7an faktor u = uvanju narodne imovine.
U nae krajeve jugoslovenske prodrla je ideja
vatrogastva istom sredinom prologa veka, ali je
bila Pepeljuga dravne vlasti i pre ujedinjenja, a i
posle ujedinjenja, premda je traila i vapila za po-
mo7i i zatitom dravne vlasti. No danas dobiva
zaslugom naih prvih ministara za fizi= ko vaspitanje
naroda, ta vatrogasna ideja zatitu, koju je tako du-
go traila. I, potovana gospodo narodni poslanici,
kad mi danas glasamo za taj zakonski projekat, mi
dajemo, kako je lepo kazao g. Ministar za fizi= ko
vaspitanje naroda u obrazloenju, koje je dao ovom
lakonskom predlogu, naem vatrogastvu i naim
vatrogascima satisfakciju, za sav dosadanji portvo-
van, i naporan njihov rad. 1 to treba da se naglasi u
ovoj prvoj jugoslovenskoj Narodnoj skuptini da je
taj portvovan i nesebi= an i naporan rad vatrogasa-
ca irom nae Jugoslavije u ogromnoj ve7ini dobro-
voljan i besplatan- Treba da se naglasi, da ti dobro-
voljni vatrogasci, pod geslom: Vatru gasi, brata spa.
si nesebi= no i portvovano i besplatno slue svome
blinjemu i da u vrenju svoje dobrovoljne preuzete
dunosti u svakom slu= aju poarne nesre7e, moraju
da zaborave na ono to im je najdrae i najsvetije:
na dom svoj i na porodicu svoju, i da izlau zdravlje
i ivot svoj, za spas tuAeg doma i tuAe imovine (Uz-
vici: Tako je!) Treba da se naglasi, da ti dobrovoljni
vatrogasci u = ovekoljubivosti svojoj, plemenitosti i
dobroti sVojoj, u slu= aju poarne nesre7e ne gledaju
ko stradava; koje je on vere, kojeg je on stalea,
koje je on narodnosti, da li im je to li= ni prijatelj
ili neprijatelj, poten ili nepoten, siromah ili bogat,
oni dragovoljno rade i besplatno ispunjuju svoju
dunost za dobro svoga blinjeg. Treba da se nagla-
si, da imade bezbroj primera u povesti vatrogastva,
da je mnogi vatrogasac iv i zdrav otiao na garite
i tamo spaavao tuAe ivote i tudn imovinu i vre7i
svoju dobrovoljnu dunost naao smrt na zgaritu.
Treba da se naglasi, da su ti dobrovoljni vatrogasci
patrioti, i to pravi patrioti, jer = inom pokazuju svoju
ljubav prema domovini, jer = uvaju narodno blago-
stanje od poarnih nezgodi i tele i pri tome diu na-
rodno gospodarstvo, da su patriote jer brane ivote
graAana nae Jugoslavije.
Treba da se nalgasi, da ti dobrovoljni nai va-
trogasci ve7inom su nai poteni seljaci i mali obrt-
nici, koji, na zov vatrogasne trube ili na glas zvona
sa zvonika, ostavljaju cesto na pola uzoranu ili na
pola pbetu brazdu na polju, ili svoju radionicu i
alat i bee da vre vatrogasnu dunost sve na obranu
pojedinaca i okoline i sve bez ikakve plate. (Glasovi:
Tako je!)
To se, naalost, kod nas, gospodo narodni po-
slanici, ne shva7a u redovima nae inteligencije. U
inostranstvu smatra narodna inteligencija duno7u
svojom, da aktivno deluje, da se za= lanjuje u re-
dove vatrogasnih drutava; polazi vjebe, dri pre-
davanja, sudeluje u vatrogasnim skuptinama i sve-
= anostima. U inostranstvu inia aktivnih vatrogasaca
dobrovoljnih aktivnih = lanova iz redova aktivnih mi
nistara, univerzitetskih profesora, industrijalaca, li-
je= nika, advokata, Ininjera i = inovnitva sviju kate-
gorija. Izvolite si samo pogledat statistiku vatroga-
saca', koliko sudeluje inteligencija u vatrogasnim re-
dovima u bratskoj Cehbslova= koj, Poljskoj, u Francu-
skoj, u Nema= ko'j, u Holandiji. 1 zato nije = udo da
Nema= ka ima 3 milioria vatrogasaca da Poljska ima
preko 500.000 i <eka preko 500.000 vatrogasaca.
U inostranstvu nreko vatrogastva inteligencija
trai put ka narodu i nalazi taj put i pribliuje se
narodu i osvaja narod. 1 naoj inteligenciji prua se
ovim zakonskim predlogom mogu7nost, da se povede
za inteligencijom inostranstva u pogledu vatroga-
stva. Ovaj zakonski predlog veli u 1, da osim
si ru= ne izobrazbe', vatrogastvo se stara i za nacio-
IGS
L RliDoVM SASTANAK - 12 JUNA 1933.
iialno,kulturno i prosvcdio v;ispit;uije svojih = huiovii.
I naa inteligencija treba da zna sada, da irom = i-
tavog sveta, a i kod nas jo gori ili tinja varta mr-
nje, neprijateljstva, nemira, nesloge i raznih poroka.
1 sada taj zakonski predlog dovikuje inteligenciji:
Nikla si iz tog jugoslovenskog naroda, pa podi u
narod i sudeluj i ti na tome, da tu vatru gasi i da
brata spasi. Naa inteligencija treba da znade, da
ima jo ljudi u loj Jugoslaviji, koji potpaljuje nepo-
vcrenje medu narodima protiv nae drave, proti-.
vlasti i protiv bra7e Srba ili Slovenaca ili Hrvata. 1
tU vatru treba gasiti i treba brata spasiti- I tu treba
inteligencija da stupi u vatrogasne redove, pa da
raspiruje ljubav prema jugoslovenstvu i ljubav pre-
ma jugoslovenskpm Kralju. (Burno pljeskanje i uz-
\ici: iveo Kralj!)
I zato ja sa DVOiga mesia apelujem na Vas,
pspodo narodni poslanici i drugovi, i na svu inte-
ligenciju irom = itave nae velike Jugoslavije, da sle-
di primeru inostranstva i da svojim sudelovanjem u
vatrogasnim redovima potpomogne vrenje jedne ve-
like slube u svome narodu i u svojoj dravi tla ko-
rist Kralja i na korist otadbine. (Usklici: Tako je!)
Gospodo, ja ne7u govoriti o tome, koliko 7e
po novom zakonu vatrogastvo da deluje i da poma-
e za vreme rata, jer bi mogli oni prijatelji tamo
brojati vatrogasce u nekakve efektive.
Ja sam S^mo, gospodo narodni poslanici, i kao
prijatelj vatrogasaca i kao nekadanji tajnik vatro-
gasnih drutava radostan to nae vatrogastvo dobija
ovaj zakon. Samo, gospodo narodni poslanici, ja se
bojim da 7e se nae vatrogastvo zbog svoga novog
zadatka, zadatka da radi na nacionalnom i kultur-
nom polju za dobro Kralja i Jugoslavije, od sada de-
liti sudbinu naega Sokola Kraljevine Jugoslavije i
da 7e gospoda rimokatoli= ki biskupi uskratiti svoj
sveti blagoslov vatrogasnim trcaljkama i vatrogas-
nim zastavama kao to su ga uskratili sokolskim
zastavama. Ja isti= em, gospodo narodni poslanici,
da se ne moe do7i do biskupskog blagoslova u ovoj
dravi kada se u= ini taj greh da,se ljubi svoj Kralj
i svoja Jugoslavija. Ni mrtvi jugosldvenski velikani',
kpji su = itav ivot svoj dali za nau. Jugoslaviju,
ina da su bili sve7enici rimokatoli= ke crkve, kao tc
je bio slu= aj sa naim pokojnim drugom Spin= i7em,
(Slava mu!) nisu bili vredni da im mrtvo telo bla-
goslovi biskupskom impulom osve7eno lice. Jer Spin-
= i7_ je imao preiroko srce, jer je u tome srcu uz
Hrista stajao i jugoslovenski Kralj i jiigoslovenska
drava (Tako je! Pljeskanje)
Ali da me ne bi g, Pretsednik upozorio da to ne
spada u predmet, ja 7u, poto se radi o vatrogasnom
zakonu, ispri= ati neto o jednom poaru.
Godine 1920 ^oreo je na Narodni Dom u Tr-
stu. Iz pisanja italijanskih novina i iz govora, koji
su odrani prilikom desetbgodihjice toga = ina u
julu mesecu 1930 g. u Trstu, jer je taj Dom bio pot-
paljen, vidi se da su izneti detalji o tome kako su
se izbe: Pinl.jenc rtve pojavile na prozorima i molile
pomo7 i kako im niko nije smeo prisko= iti u pomo7
nego su se strmoglavile sa prvog i drugog sprata,
bacale se na ulicu i tako umirale. Taj dom zapalio
je faist;; Fran<esko Dunta. A kada se slavila dese-
togbdinjica toga paliku7e naega narodnoga Doma
Dunta bio je prisutan i silno slavljen, i kada se za-
ru= io taj paliku7a sa nekom rimskom gospodom i
kada je doao dan ven= anja, onda ga je ven= ao kar-
dinal rimokatoli= ke crkve " Vaniteli. (Dr. Glia Tadi7:
A Spin= i7ev pokop?) I sada se se7am ponova sokol-
skih zastava naih i pogreba pok. Spin= i7a. 1 vi, koji
niste prisustvovali ovome pogrebu, vi moete sebi
u o= ima due vae pretstaviti bezbroi hiljada sveta i
seljaka, bezbroj hiljada koje du puta, kojim je pro-
lazio pogreb sa mrtvim telom pok. Spin= i7a, diu de-
snice svoje i = ine znak krsla u vazduhu te blagosi-
Ijaju jugoslavenskog narodnog velikana kada se nije
dignula osve7ena biskupska desnica na njegovom
sprovodu. 1 mesto svete vode krope ga suzama i'-
losnicama, a nebeske visine iz oblaka sipi blaga ki-
ica ona sveta vodica koja nam daje svagdanji
hleb, koju alje Bog, = iji bejae Spin= i7 dobar i ve-
ran sluga. To je lm; blagoslov pok. Spin= i7a. 1 zato
ako nae vatrogasce po prihvatu ovoga zakona sti-
gne sudbina sokolska, oni treba da znaju da postoji
jo i jedan drugi veliki blagoslov: molitva i prizna-
nje, zahvala sirotinje i onih kojima je ukazana delo-
tvorna ljubav i pomo7. Treba da znadu da je za njih
najlepi blagoslov svest svakoga vatrogasca, iako nije
u mantiji crnoj, da je ipak propovednik liristovog
nauka: ljubi blinjega svojega, i da svoju propoved
potvrAuje = inom. (Uzvici: Tako je, i pljeskanje!)
Ja molim Gospodina Pretsfdnika Narodne skup*
lme i vas, gospodo narodni poslanici, da mi opro-
stite ovo moje malo udaljenje od predmeta, od za-
konskog predloga o organizaciji vatrogastva u na-
oj Jugoslaviji.
Ja se vra7am ponovo na taj zakonski predlog s
izjavom da 7u u cijelosti i pojedinostima glasali za
taj predlog. Ja molim g. Ministra za fizi= ko vaspila-
nje naroda i = itavu Kraljevsku vladu da moralno i
materijalno potpomae nae vatrogastvo, da nade
sretstva da ono moe da napreduje i da prisili one
koji bogatstvom raspolau a lo bogatstvo im dobro-
voljno vatrogastvo = uva, da i oni potpomau tu 1-
mariu organizaciju.
Ja molim i vas, gospodo narodni poslanici, da
glasujete za taj zakonski predlog, jer 7e po njemu
bili omogu7en jo bolji rad = ovjekoljubivih patriot-
ski raspoloenih naih dobrovolnih vatrogasnih dru-
tava na dobro naega velikoga Kralja i velike nae
Otadbine Jugoslavije! (Burno odobravanje i plje-
skanje).
Pptp.rctsednik dr. Avdo Hasanbegovic; Zavren
je pretres u na= elu. Pristupamo glasanju... (Alojz Pa-
vlic: Molim za re= radi objanejnja). Ne mogu vam
dati re= , jer niste ni u = emu napadnuti od g. pred-
govorika. (Alojz Pavli= : On je mene apostrofirao.
Glasovi: l):slj je bilo tvoga! Alojz Pavli= :: Molim
za re= , ako mi se ne da re= , vi gazite poslovnik!)
Gospodine Pavli= u, opominjem Vas na red.
Prelazimo, gospodo, na glasanje u ir= elu. Ko je
za ovaj zakonski predlog u na= elu glasa= e za, a
ko je protiv glasa= e protiv. Izvolite = uti prozivku.
Sekretar Milan Mravlje proziva poslanike da gla-
saju i oni su glasali ovako:
Glasali su za: Avramovi7 Branko, Adji7 Ante,
Aleksi7 Kota, Antunovi7 Josip, Arandelovi7 Jovan,
Auer L judevit Dr., Babamovi7 Jordan, Balji7 Salih.
Banjac L jubomir, Batini7 Jozo, Benko Josip, Boi7
Milan, Borisavljevi7 Strahinja, Brki7 Stepan, Bruija
Radoslav, Bugarski Dragutin, Budiin Stevan, Bukvi7
Aleksandar, Bunovi7 Milan, Varda Sever, Vasiljevi7
Stevan Dr., Veli= kovi7 Miladin, Veljkovi7 Veljko,
Vidi7 Jea Dr- Vidovi7 Bogdan Dr., Vuki7evi7 Bogi7
Dr., Gavran= i7 Oton Dr., Gavrilovi7 Oto, Gajek
Karlo, Gospodneti7 Franjo, Grba Milovan Dr., Grbi7
Etnjlijan, Grubanovi7 Milan, Davidovi7 Vitomir, Dani-
lovi7 ivko, Demetrovi7 Juraj, Dervii7 Dulaga, Dimi-
trijevi7 Mita, Dimitrijevi7 Hadi-Todor, Dobrovi7
Milan S., Dobrovoljac Milan .1., Dovezenski Jovan S.
s
sTiii\( jC.R.M'SKi-: UKL iiKF-: 169
Dpdi7 Aleksandar Taku, Doen Mirko Dr., Drago-
vi7 Milo P., Drlja= a Branko, Dubokovi7 Juraj, Dor-
Afevi7 Vladimir, Duri7 Mihaiio, ivauovi7 Milan, 2i-
\-aii<L \i7 Mihaiio, i\()jnovi7 Duan M., Zaliari7 Ce-
domir, Zcmlji7 Jakob, Ivanievi7 Petar, Ili7 Srda Mi-
lan Dr., Isakovi7 Milivoje D., Isakovi7 Mito, Jevre-
movi7 Dragoljub Dr., Jevti7 Mihaiio R., Jevti7 Rado-
van. Jeli7 Milutin, Jeli= i7 Boa C, Jovan Andrija,
Jbvanovic Doka, Jovanovi7 Jova, Jovi= i7 Dobrosav,
Kadi7 Husein, Kalamatijevi7 Mihaiio R., Kandi7 Jo-
viia K-, Kati7 MiloS, Ka7anski Stevan, Kline Anton,
Kneevi7 L ovro, Kova= Ante L j., Kova= evie Dragutin
Karlo, Koji= Dragutin Dr., Konian Albin, Kosli= Mi-
lorad J. Dr., Kraljevi7 Dragan Dr., Krainer Albert
Dr., Krej= i Anton, Krsti7 Vladimir Krsti7 Simo, Ku-
jundi7 Andrija K., Kujundi7 Bogoljub K., Kunja-
i7 Joahim, Kurtovi7 Vojko, L azarevi7 Milovan M.,
L azarevi7 Teodosije K., L azarevi7 Filip S, Dr., L on-
= arevi7 han Dr., L on= ar Stanko, L uki7 ivan Dr.,
L uli7 Petar, Maksimovi7 Boidar, Maksimovi7 Stje
pati. Marinkovi7 Vojislav Dr., Marjan @ uro, Marja-
nac Simo, Markovi7 Velimir -, Markovi7 Milenko
Dr., Markovi7 Milorad P., Markovi7 Nikola, Mastro-
vi7 Ante F., Matica Pavao, Mati7 Doka N., Mace-
kovi7 Matija, Mai7 Marko, Metiko Milan Dr., Mi-
leti7 Vjekoslav Dr., Milcti7 Vladislav Miloevi7 Mla-
den P., Milutinovi7 Milinko R., Mitrovi7 Jovan P.,
Mihailovl7 Ilija P., Mihajlovi7 Svetislav Dr., Molio-
ri7 Ivan, Mravlje Milan, Mulali7 Mustal'a A., Najdor-
fer Mirko. Nedeljkovi7 Uro P., Nikodijevi7 Arandel
)., Ninkovi7 Tfipko, Novakovi7 Tode Dr., Nuic Petar
Dr., Ostoji7 @ uro Dr., Pavli7 Alojzij, Parabu7ski Dor-
de, Pahernik Franjo, Patrnogi7 L juba, Pivko L jude-
vit Dr., Popovi7 Duan, Preka Nikola, Radonji7 Mi-
Ijan, Savi7 Arandel P., Sekuli7 Milan Dr., Smiljani7
toma Dr., Soki7 Miloje M., Sokolovi7 Nikola, Staj-
kovi7 Nikola, Stevanovi7 ivojin Ar., Stojkovi7 Milan
D. Dr., Toni7 Todor R., Topalovi7 Milan, Trkulja
Stanko, 6iri7 Dorde, Cukovi7 Milan, k'otiri7 Arsa,
! lasanbegovi7 Avdo Dr. (pretsedavao), Hribar Nikola,
Cemovi7 Filip, Cerer Anton, Cipuevi= Metodije, Cor-
bi7 Branko, <ohadi7 Hazim, Markovi7 Tihomir, ega
Ferdo, elmi7 Dragic M., e= erov Slavko Dr., ilje-
govi7 Vladimir, iftar Stevan, urmin Duro Dr.
Olsutni: Akscntijevi7 Aleksandar, Alilovi7 aci i,
Andelinovi7 Grgur Budislav Dr., Antonijevi7 Duan.
Bara7 Branko Dr., Ba= i7 Stjepan Dr., Beirovi7 Di-
mitrije R., Bogdanovi7 Iso, Valjavec Stjepan, Vida-
kovi7 Vitomir, Vuji7 Dimitrije V., Clavi= ki Boidar,
Grdi7 Vasiljj Gruber Franjo Dr., Doki7 Rista, Ele-
govi7 Ivo Dr., ivkovi7 Negosim Dr., Zeljkovi7 Boko,
Ivandeki7-Ivkovi7 Mirko Dr., Ivan= evi7 Duan, Jan-
kovi7 Velizar Dr., Jevti7 Zivotije, Jevti7 Milutin
AI-, Jeremi7 ivojin, Jovanovi7 Aleksandar, Kajma-
kovi7 Omer, Keeljevi7 Nikola Dr., Kneevi7 Stjepo
Dr., Koulj Marko Dr., Kosti7 Dragutin Dr., Kratt
Stevan Dr., Krstanovi7 Risto, Krsti7 Zarije, Krsti7
Milutin, Krsti7 Mihaiio V., Kuzmanovi7 L azar K.,
Knmanudi Kosla Dr., Kuntari7 Ante Dr., Kurtovi7
ukrija, L azarevi7 Todor Dr., L eui7 Duro Dr., L i-
savac Mladen Dr., Makar Dako, Malan= cc Vlado Dr.,
Marki7 Franjo, Miji7 Milan D., Miloevi7 Gavro, Mi-
lutinovi7 Milorad D., Misirli7 Jovan T., Mitroovi7
L jubomir M., Niki7 Nikola Dr., Niki= Fedor Dr.,
Nikoli7 Branko Dr-, Njamcul Ranko Dr., Pale= ek Ivan
Dr., Paranos SpiroF., Peri7 Matej Dr., Peri7 Milivo-
je D., Peri7 Ninko Dr., Perko Dragutin V., Petkovi7
Milan, Petovar L ovro, Petrak Nikola, Pctri= i7 ivko
Dr. Petrovi= Marko, Pei7 Milutin, Piteli7 Slavko A.
Dr., Popovi7 Dimitrije On., Popovi7 Dobrivoje Ger.
Dr., Popovi7 Jeftinije, Popovi7 Kota, Dr., Popovi7
Milan Dr., Popovi7 Milan V., Popovi7 Svetislav Dr.,
Praljak Nedeljko, Prekorek Ivan, Princip Jovo, Pra
irne Dr., Pustoslemek Raslo, Pucelj Ivan J., Radivo-
jevi7 L azar L j Radi7 Ivan, Radovi7 Savo Dr., Rado-
nji7 Milan, Raji7 Toa Dr., Rako Janko Dr., Rape
Stane Dr., Rorbaher Julijan Dr., Rui7 Viktor Dr.,
Savi7 Sava V., Savkovi7 Ilija, Santo Gavro Dr., Sara-
= evi7 Radenko, Seli= Joca M., Selmanovi7 Alija, Si-
mi7 Milorad, Spasovi7 Vukain, Spahi7 Vlado, Spind-
ler Vjekoslav, Srki7 Milan Dr., Stai7 Josip, Stani=
Andra, Stanii7 Vladimir Dr., Stanojevi7 Dragomir
M., Stanojevi7 Milutin, Stevanovi7 Milan, Stepauov
Milivoj, Stepanovi7 Milan R-, Stefanovi7 Igjnat, Sti-
ji7 Miian Dr-, Stojadinovi= Miloslav Dr., Stoi7 Sta-
nienko, Strezovi7 Krsta, Tadi7 Gligorije Dr., Teodo-
rovi7 Vojislav, Pei7 Maksim, Toli7 ignjat M. Dr.,
Tomi7 Jakob, Toromanovi7 Hasan, Trbi7 Vasilije,
Trbojevi7 Uro Dr., Trifunovi7 L jubia, Trpkovi7. Sta-
vra K., <iri7 Stevan, Uzunovi7 Nikola, Urek Ivan,
Uroevi7 Mirko P-, Urukalo Sergije, Fidan= evi7 To-
ma Dr., Fizir Viktor, liajdinjak Anton, Hanek L a-
voslav Dr., Uodera Svetislav V., Hristi7 Bora, naj-
dar Franjp, umenkovi= Ilija Dr.
(Posle glasanja)
Pbtpretsednik dr. Avdo Hasanbegovi7: Izvolite
= uti rezultat glasanja. Glasalo je u svemu 162 posla-
nika i svi su glasali za. Prema tome ovaj zakonski
predlog primljen je u na= elu.
Poto se ni jedan govornik nije javio za re= u
pojedinostima, to odmah prelazimo na reavanje o-
vog zakonskog predloga u pojedinostima. Glasa= e se
sedenjem i ustajanjem. Gospoda koja glasaju za
sede= e, a ko je protiv usta7e.
Molim izvestioca da pro= ita
Izvestilac Anton Cerer = ita 1.
o organizaciji vatrogasaca prema
Potprctscdnik dr, Avdo Hasanbegovi7; Prima li
se pro= itani 1? (Prima) Paragraf je primljen. Iz-
volite <uti dalje.
Za ovim je Narodna skuptina, glasaju7i se-
denjem i ustajanjem, usvojila od 2 do 100 pred-
log zakona o organizaciji vatrogastva po predlogu
Odbora.
Pbtpretsednik dr. Avdo Hasanbegovi7: Prema
ovome; ovaj zakonski predlog je i u pojedinostima
primljen. Prelazimo na kona= no glasanje. Molim g.
sekretara da izvri prozivku.
Sekretar Milan Mravlje proziva poslanike da
glasaju i oni glasaju ovako:
Glasali su za: Avramovi7 Branko, Aleksi7 Ko-
sla, Antunovi7 Josip, Arandelovi7 Jovan, Auer L ju-
devit Dr., Balji7 Salih, Batini= .lozo, Benko Josip,
Borisavljevi7 Strahinja, Brki7 Stepan, Bugarski Dra-
gutin, Bukvi7 Aleksandar, Bunovi7 Milan, Veh= kovi=
Miladin, Veljkovi7 Veljko, Vidi7 Jea Dr., Vonjak
Bogumil Dr-, Gavran= i= Oton Dr., Gajek Karlo,
Graji7 Pero, Grbi7 Emllijan, Davidovi7 Vitomir, Da-
nilovi= ivko, Demetrovi7 Juraj, Dimitrijevi7 HadzI-
Todor, Dobrovi7 Milan S., Dobrovoljac Milan J., Do-
vezenskl Jovan S., Dodi7 Aleksandar Taka, Dragovi7
Milo P., Drmelj Alojzij, Dubokovi7 Juraj, Duri7
Mihaiio, Zivanovi'7 Milani ivan= evi7 Mihaiio, Zalia-
ri7 Cedomir, Zemlji7 Jakob, Ivanievi7 Petar, Ili7 Srda
Milan Dr., Isakovi7 Milivoje D., Jevremovi= Dragoljub
Dr., Jevti7 Mihaiio R., Jevti7 Radovan, Jeli= i7 Boa C,
Kandi7 Jovia K., Keeljevi7 Nikola Dr., Kneevi7
L ovro, Kova= Ante L j.. Kova= evi7 Dragutin Karlo,
Kraljevi7 Dragan Dr., Krsti7 Vladimir, Krsti7 Simo,
Jovan Andrija, Jovanovi7 Jova, Kalamatijevi7 Mihaiio
predloga Zakona
izvetaju odbora-
170
L UL iUOVNl SASTANAK - 12 iUUA 1
Kujundzi7 Andrija K., Kuniaii7 Ante Dr., Kurto-
vi7 Vojko, Kurtbvi7 ukrija, L a/.arevi7 Milovan M.,
L azarevi7 Teodoslje K-, L eui7 Duro Dr.; L on<arevi7
han Dr.; L on= ar Stanko, Makslrhovi7 Boidar, Marin-
kovi7 Vojislav Dr., Markovi7 Velimir Z., Markovi7
Milorad P., Mati7 Doka N., Mileti7 Vjekoslav Dr.,
Mileti7 Vladislav, Miloevi7 Mladen P., Mitrovi7 Jo-
van R., Mitrovi7 L jubomir M., Mihajlovie Svetislav
Dr., Mohori7 Ivan, Najdori'er Mirku, Nikoli7 Branko
Dr., Njamcul Ranko Dr., Pavli= Alojzij, Parabu7ski
Dorde, Patrnogi7 L juba, Peri7 Matej Dr., Perko Dra-
gutin V., Pivko L judevit Dr., Poga= nik Viktor, Po-
ppvi7 Dobrivoje (jer. Dr-, Popovi7 Kota Dr., Po-
povi7 Svetislav Dr., Pre Sime Dr., Radivojevi7 L azar
L j., Radonji7 Milan, Radonji7 Miljah, Rako Janko
Dr., Rorbaher Julijah Dr., Savi7 Sava V., Seli7 Jeca
M., Selmanovi7 Alija, Sfhiljani7 Toma Dr., Sokolovi7
Nikola, Stai7 Josip, Stajkovi7 Nikola, Stanojevi7
Dragomir M., Stevahovi7 ivojin Ar., Stefanovi7
Ignjat, Tadi7 GHgorije Dr., Toli7 Ignjat M. Dr.; Toni7
Todor R., Trbi7 Vasilije, Trifunovi7 L jubia, 6iri7
Stevan, 6ukovi7 Milan, Fidan= evi7 Toma Dr., Fizir
Viktor, Handek L avoslav Dr., Hasanbegovi7 Avdo
Dr. (pretsedavao), Modera Svetislav V., Hribar Ni-
kola, Hristi7 Bora, Cemovi7 Filip, Cerer Anton,
Cipuevi7 Mctodije, <orbi7 Branko, Cohadi7 Ilazim,
arkovi7 Tihomir, ega L 'erdo, elmi7 Dragi7 M.,
e7erov Slavko Dr., iljekovi7 Vladimir, najdar Fra-
njo, Sumehkovic Ilija l)r., urmin Duro Dr.
Otsutni: Adji7 Ante, Aksentijevi7 Aleksandar,
Alilovi7 a7ir, Andelinovi7 Grgur Budislav Dr., Ba-
bamovi7 Jordan, Banjac L jubomir, Bara7 Branko
Dr., Ba= i7 Stjepan Dr, Beirovi7 Dimitrije R., Bdgda-
novi7 Iso, Boi7 Milan, Budiin Stevan, Valjavec Stje-
pan, Varda Sever, Vasiljevi7 Stevan Dr-, Vidakovi7
\ itomir, Vidovi7 Bogdan Dr., Vuji7 Dimitrije V., Vu-
ki= evi7 Bogi7 Dr., Gavrilovi7 Oto, Glavi= ki Boidar,
Cospodneti7 Franjo, Grba Milovan Dr., Grdi7 Vasilj,
Grubanovi7 Milan, Gruber Franjo Dr., Dervii7 Dulaga,
Dimitrijevi7 Mita, Doen Mirko, Drlja= a Branko, Do-
ki7Rista, Dordevi7 Vladimir, Elegovi7IvoI)r.,ivkovi7
Negosim Dr., ivojnovi7 Duan M., Zeljkovi7 Boko,
Ivandeki7-hkovi7 Mirko Dr., Ivan= evi7 Duan, Isa-
kovi7 Mito, Jankovi7 Velizar Dr., Jevti7 ivotije, Jev-
ti7 Milutin Al., Jeli7 Milutin, Jeremi7 ivojin, Jpva-
novi7 Aleksandar, Jovanovi7 Doka, Jovi= i7 Dobrosav,
Kadi7 Husein, Kajmakovi7 Omer, Kati7 Milo, Ka7au-
ski Stevan, Kline Anton, Kneevi7 Stjepo Dr., Koulj
Marko Dr., Koji7 Dragutin Dr., Koman Albin, Kosti7
Dragutin Dr., Kosti7 Milorad J. Dr., Kramer Albert
Dr-, Kraft Stevan Dr., Krstanovi7 Risto, Krsti7 Za-
lije, Krsti7 Milutin, Krsti7 Mihailo V., Ku/.manovi7
L azar K., Kujundi7 Bogoljub K., Kumanudi Kota
Dr., Kunjai7 Joahim, L azarevi7 Todor Dr., L azare-
vi7 Filip S. Dr., L isavac Mladen Dr.,, L on= ar Ivan, L u-
ki7 Zlvan Dr., L uli7 Petar, Makar Dako, Maksimovi7
Stjepan, Malan= ec Vlado, Dr., Marjan Duro, Marja-
nac Sitno, Marki7 Franjo, Markovi7 Milenko Dr.,
Markovi7 Nikola, Mastrovi7 Ante F., Matica Pa-
vao, Macekovi7 Matija, Mai7 Marko, Metiko Mi-
lan Dr., Miji7 Milan D., Miloevi7 Gavro, Milu'i-
novi7 Milinko R., Milutinovi7 Milorad D., Misirli7
Jovan T., Mihailovi7 Ilija P., Mozer Hans Dr., Mrav-
lje Milan, Mulali7 Mustat'a A., Nedeljkovi7 Uro P.,
Niki7 Nikola Dr., Niki7 Fedor Dr., Nikodijcvi7 Aran-
del, Minkovi7 TripkOj Novakovi7 Tode Dr., Nui7 Pe-
tar, Paranos SplroF., Pahernik Franjo, Peri7 Milivoje
D., Peri7 Ninko Dr., Pctkovi7 Milan, Petovar L ovro,
Petrak Nikola, Pctri= i7 Zivko Dr., Petrovi= Marko,
Pei7 Milutin, Piteli7 Slavko A- Dr., Popovi7 Di-
mitrije On., Popovi7 Duan, Popovi7 Jeftimije,
Popovi7 Milan V., Popovi7 Milan Dr., Praljak Ne-
deljko, Preka Nikola, Prekorek Ivan, Princip .lovo,
Pustbslemek Rastb, Pucelj Ivan J., Radi7 Ivan, Ra-
dovi7 Savo Dr., Raji7 Toa Dr., Rap'e Stane Dr., Rui7
Viktor Dr., Savi7 Arandel P., Savkovi7 Ilija, Santo
Gavro Dr., Sara= evi7 Radenko, Sekuli7 Milan Dr.,
Simi7 Milorad, Soki7 Miloje M., Spasovi7 Vukain,
Spahi7 Vlado, Spindler Vjekoslav, Srki7 Milan Dr.,
Stani7 Andra, Stanii7 Vladimir Dr., Stanojevi7 Mi-
lutin, Stevahovi7 Milan, Stepahov Milivoj, Stepano-
vi7 Milan R., Stiji7 Milan Dr., Stojadinovi7 Miloslav
Dr., Stojkovi7 Milan D. Dr., Stoi7 Stamenko, Stre-
zovi7 Krsta, Teodorovi7 Vojislav, Pei7 Maksim, To-
mi7 Jakob, Topalovi7 Milan, Toromanovi7 llasan,
Trbojevi7 Uro Dr., Trkulja Stanko, Trpkovi7 Stavra
K., 6iri7 Dorde, Uzunovi7 Nikola, Urek Ivan, Uro-
evi7 Mirko II., Urukalo Sergije, Iladjinjak Anton,
iftar Stevan.
(Posle glasanja)
Potpretscdnik dr. Avdo Hasanbegovi7: Glasao
je svega 131 narodni poslanik i svi su glasali za. Pre-
ma tome ovaj zakonski predlog je i kona= no prim-
ljen i bi7e upu7en Senatu na dalji rad. Time smo da-
nanji dnevni red iscrpli. Za idu7u sednicu predlaem
slede7i dnevni red:
1 Pretres izvetaja Odbora za prou= avanje
zakonskog predloga o konvencijama izmeAu Kralje-
vine Jugoslavije i Kraljevine Runumije.
2 _ Pretres izvetaja Odbora za prou= avanje
zakonskog predloga o izmenama i dopmiama Za-
kona o lekarima specijalistima za bolesti usta i zu-
ba i o zubnim tehni= arima, po izmenama i dopuna-
ma koje je u ovom zakonskom predlogu u= inio
Senat.
2 Pretres izvetaja Odbora za prou= avanje za-
konskog predloga 6 prenosu prava vlasnitva innni i
u Beogradu u Krunskoj ulici broj 22 sa gimnasti= ko!;-
diulvn Duan Silni na Sokolsko Drutvo Beograd
Matica. (Prima se).
Idu7u sednicu sa pro= itanim dnevnim redom za-
kazujem za sutra u ') = asova pre podne. Dananju
sednicu zaklju= ujem.
Sednica je zaklju= ena u 18.10 = asova.
sir- : . .
Prilozi
Gospodinu
Pretsedniku Narodne skuptine
<ast mi je dostaviti i/.vcUij odborske ve7ine za
prou= avanje zakonskog predloga p izmenama i dopu-
nama Zakona o likvidaciji agrarne reforme na veli-
kim posedima od 19 juna 1931 god.sa izmenama i do-
punama toga Zakona od 5 decembra 1931 god., da ga
izvolite dostaviti i saoptiti Narodnoj skuptini.
Odvojeno miljenje po ovom zakonskom pred-
logu podne7e pojedini = lanovi Odbora.
12 juna 1933 g7'd.
Beograd.
Prctsednik Odbora,
Dr. SI. e7erov, s. r.
Narodnoj skuptini.
Odbor za p'rou= aVdnje zakonskog predloga o.iz-
mciiama i do'punahia Zakona o likvidaciji agrarne re-
forme na velikm posedima od 19 juna 1931 godine
s;i izmenama i dopunama toga Zakona od 5 decembra
VQ'31 godine', prou= io je upu7eni mu zakonski ped
lo^- i ima = asl podneti Narodnoj skuplini svoj izve-
taj sa slede= im izmenama i dopunama, koje je Odbor
u= inio n vladinom ^akohskom predlogu:
Kod u drugom stavu drugi red briu se reci:
a ne mogu se pr'etvdriti u boljii kulturu.
Kod 7 l;!= .
l
) pb'd a) na kraju stava d::dajn
re= i .bez obzira na granice banovine.
U Sa menjti se kdi= nik mesti; 140 dolazi broj
iL 'O'i, a mefeto broja 120 dolazi broj 100.
U 8b brej 140 zamenjuje se sa brojem 120;;
a broj 120 sa brojem 100.
Kod 13 g. Ministar poljoprivrede dao je izjavu
da re= i koje se dodaju na kraju stava a koje glase:
i imaju sve povlastice koje uivaju dravnr obvezni-
ce, da su sastavni ded starog teksta i da su propute-
ne prilikom prepisa te ili treba tako i razumeti.
Kod 14 na kraju dhigo'^ stava re= i: u korist
cii-ave takode treba tuma= iti kad sastavni deo sta-
teksta koje su proputene prilikom prepisa.
U 15 prvi stav u drugom redu iza re= i saveta
dodaju se re= i koje glasdi u roku od tri meseca od
dana stupanja na snagtl ovoga Zakona.
Kod 28 dodaje se riova ta= ka 3 koja glasi:
Dracci gbfriih i = ihe'niH zemalja velepbseda u
biv.-em provineijihi, kao i zakupnici, = iji zakup pro-
isti= e iz gornog i = inenog bAnOaja, prbglatiju se
agrarnim iniere.-i-niima i zemlja, koju dre, el
prisa7e se u njihovu korist po odredbama ovog Za-
kona .
Kod 36 dodaje se npva ta= ka 5 koja glasi!
Ovla7uje se Ministar poljoprivrede da podani-
cima nae drave, kojima je u Bugarskoj u svrhe ag-
rarne reforme oduzelo zemljite, naknadi pretrplje-
nu tetu dodeljivanjem podvodnog ili vodoplavno,^ a
do sada neobraAenog zemljita koje mu za ciljeve
agrarne reforme stoji na raspoloenju, s tim da do-
deljeno zemljite naplati po odredbama ovoga Za-
kona.
Odboru je = ast predloiti Narodnoj skuptini da
izvoli u celosti usvojiti ovaj zakonski predlog sa i/.me-
narfia i dopunama koje je Odbor u= inio u toku svoga
rada.
11 juna 1933 godiUe Pretsednik Odbora,
Beograd. dr. Sl avko e7erov, s. r.
Sekretar,
dr- Auer Ljudevit, s. r.
C l a n ovi:
ukrija Kurtovi7, s. r., dr. Kral jevi7, s. r., dr. Mil ait
Stiji7, s. r. Nikol a Sokol ovi7, s. r. I^asto Pustosl em-
ek, s. r. dr. Toa Raji7, s. r. Mil an Mravl je, s. r.
Andra K. Kujundi7, s. r. Doka N. Mati7, s. r. Mil oje
M. Soki7, s. r. dr. Svetisl av Mil iajl ovi7, s r. dr. Mi-
l enko Markovi7, s. r- ivko Danil ovi7, s. r, Igujat Ste-
fanovi7 s. r. dr. Stjepan Ba= i7, s. r. Mil o Dragovi7,
s. r. Vit. M. Vidakovi7, s. r. (odvaja se); Vasil ije Tr-
bi7, s. r. (dvaja se); Husel n Kadi7, s'. r. (odvaja se);
Strahinja Borisavl jevi7, s. r. (dvaja se); dr. Nikol i
Niki7, s. r- (odvaja se); dr. Ivan Lon= arevi7, s. r.
(odvaja se); Stjepan Val javec , s. r. (dvaja se); Dr.
Franjo Gruber, s. r. (odvaja se).
Gospod:
Pretsedniku Narodne skuptine
r, 1
I :d.
Casi nam je podneti odvojeno miljenji' = lanova
Odbora za prou= avanje zakonskog piedlbga b izme-
nama i dopunama Zakona 0 likvidaciji agrarne''refor-
me ha velikim posedima od 19 juna 1931 sa iz-
menama i doiiniiam.i to'g^ ZakoH^ od 5 decembra
1931 godine, da .

izvolite dostaviti Narodnoj skup-

tini.
12 juna 1933 godine <lanovi odbora:
' u Bepgrdd'u. Vasil ije Trbi7, s. r.
dr. Nikol a Niki7, ' s ' . r.
dr. Ivan Lon= arevi7, s. r.
Mirko Najdorfer, s. r;
dr. @ uro Leui7, s r.
ODVO.'ENO MI!Ji
;
.N,IE
= lanova Odbora za prou= avanje zakonskog predli...
i/menama i dopunama Zakona o likvidaciji agrarne
reforme na velikim posedima.
in zakonska novela 6 fikviAacJji agrarne
reforme u severnim krajevima nije onakva, kakva
je morala o= ekivati. Ona ne ubrzava likvidaciju -
Ifne reforme i ne uvodi napokon jedno staltib zako-
niti- stanje, koje bi bilo stvoreno a^rarnori) refor-
mom. Mesto tbga smo dobili /pkonski projekat, ko-
ji je bdborka ve7ina usvojila, a koji ne samo to ne
zna= i likvidaciju agrarne reforme] negb ha protiv
stvara novu agrarnu reformu, = iji se kraj za sada ne
mo( sagledate
Po ovom projektu izmenje a je i - ima sutina
i;:rne refbrme. Po akbhskdm tekstu i pb smislu
zna= ila je avrarna reforma: zemlju tfeba dati zem-
ljoradniku, koji je obraddje.
Sada se meAutim ide i dalje. Pn ovom se sadi
zakonski ni projektu i ume uzimaju objekt ag-
rarne reforme. Ne sam; -ime, ! bi trebale iskr-
= ili i zemljite uziratiti, ako takvih uma uopte ima
he'gjb su cbjekl agrarrife reforme postale i ume koje
se ne7e kac oranice obraAivati. Na taj smo na= in po-
I '.
,:
; lp, \ )(> kome se zemlja ima dali onome,
kbji je radi 'Zakonski predlog stao je tako na prin-
cip bdu'zimanja privatne svojine; to je protivno ze-
maljskom Ustavu od 3 septembra 1931 godine.
'ume, koje su po ovom zakonskom predlogu pot
:
pale pod, agrarna reformu, vlasnitvo su naih Crkava
i mana,-lira priznatih veroispovesti, vlasnitvo privat-
nih lica, naih dravljana, t. j. crkava srpsko-pravo-
slavne i katoli= ke, koje se izdravaju iz prihoda ovih
uma. Tako su teko pogoAene Srpska Patn.iarija,
Rimo-katoli= ka nadbiskupija u Za.irrebu i L jubljani; te
1 7 2 L RMDOVKII SASTANAK - 12 JUNA IP;.
@ akova= ka Biskupija, a i velike (livarske industrije,
u kojima su zaposleni mnogobrojni radnici. Ako se
ovaj zakonski predlog usvoji, onda 7e Narodna skup-
tina povrediti = lan 22 Zemaljskog Ustava, i otvoriti
irom vrata oduzimanju i ruenju privatne svojine.
Nikakvo = udo ne7e onda biti, ako rudarski radnici
na pr. zatrae, da im se predadu rudnici, kirajd/.ije, da
im se ustupe stanovi u vlasnitvo, i napokon blagaj-
nici, koji ludi novac broje, da taj ostane njihovo vla-
snitvo.
Ovaj zakonski predlog trebao bi prema nami-
sli predlaga= a doneli blagodat samo vrlo malom
broju pu= anstva i samo u nekoliko srezova, dok se
ostali narod u zemlji liava ove blagodati. Uzimaju
se naime ume zapravo samo u Dravskoj, Savskoj
i jednom delu Dunavske banovine, jer u drugim nema
111 crkvenih ni privatnih uma, nego su sve ume dr-
avne, koje se ne oduzimaju. Ako su ume potrebne
seljacima, koji su nastanjeni u blizini crkvenih i pri-
vatnih uma, one su potrebne i onima, koji su nasta-
njeni u okolici dravnih uma. Svuda narod imade po-
trebu iispae i drvarenja.
Na ovaj = udni na= in zakonski predlog deli na-
rod na one kojima drava daje sve, i na one kojima
drava nita ne daje, ali im name7e zato velike pore-
ske terete, kako bi oni prvi mogli uivati blagodat)
ovog zakona.
Postoji i druga jo anomalija nejednakost pred
zakonom. Po 7 Zakona 0 likvidaciji agrarne refor-
me izuzeti su naime iz nje svi struni podanici, kojima
se po Parikom sporazumu i Neptunskim konvenci-
jama ne moe nita vie oduzeti. Zakonski predlog
dakle naim crkvama i graAanima, oduzima privatno
vlasnitvo, a tudincima ga ne uzima. S pravom se
pitamo, kako to da nai graAani i nae ustanove u
svojoj vlastitoj zemlji imaju manje prava nego lu-
dinci?!
Na ovaj na= in stavljamo svoju zemlju u red ze-
malja, u kojima jo vladaju reimi kapitulacija" , a
nae crkve guramo U takovu situaciju, da svoje za-
datke u narodu ne7e mo7i vriti, nego 7e pasti narodu
i dravi na teret.
Skuptina mora napokon biti ta= no obavetena,
koliki je finansijski et'ekat ovog zakonskog predlo-
ga. 13. ju= er predloenog zakonskog projekta ne
govori 0 tom finansijskom efektu. MeAutim je ovo
najvanija stvar i to se mora prije svega znati. Zna se
ta= no koliko stoji agrar u Bosni, a koliko u Junoj
Srbiji i Dalmaciji, ali se ne zna koliko stoji u sever-
nim krajevima. Da bi se ovo moglo izra= unati, bilo
bi potrebno znati, koliko je zemlje razdeljeno dobro-
voljcma, koliko je za njih jo rezervisano, te koliko
se ima ta zemlja platiti i na koji na= in.
Zakonski projekat predviAa isplatu oduzete zem-
lje i ume, obveznicama dravom garantovanim. Ali
sam broj obveznica, njihovu slubu i sve ostalo za-
konski projekat ne odreAuje, nego mimo Narodne
skuptine ostavlja sve to volji Ministra t'inansija i
Ministra poljoprivrede.
Takovu ovlast i pravo u ovakvom vanom finan-
sijksom pitanju ne moe Narodna skuptina nikom;:
da dade. To nam jam= i da 7e obveznice imati dobar
et'ekat na vrednost dinara i na ostale papire od vred-
nosti kojima je ve7 odavna zasi7eno nae nov= ano tr-
ite. Prema zakonu o izmenama i dopunama pojedi-
nih zakonskih propisa o agrarnoj reformi ( 13) fi-
nansijski efekat dostie visinu od 900,000.000 dinara.
Prema ekspozeu samog Ministra poljoprivrede
razdeljeno je na 213.293 zemljoradni= kih porodica do
i
sada 541.794 jutra zemlje u Sloveniji, Hrvatskoj, Sla-'
voiiiji i Vojvodini. Prema novome zakonu ima se od
293.969 jutara obradive zemlje i 282.844 jutra pa-
njaka, koja su ostavljena veleposednicima uzeti za
svrhe agrarne reforme jo 100.000 jutara.
Tako 7e ukupna povrina zemlje koja se ima
eksproprisati sa 2.500 dobiva se suma 1.640,488.000
jutra.
Prema ceni odreAenoj po ovom zakonu plati7e se
za svako jutro prose= no 2.500 dinara.
Pomnoi li se broj jutara 641.793 koje se imaju
epsproprisati sa 2.500 dobiva se suma 1.640,488.000
(jedna milijarda est stotina = etrdeset miliona = etiri
siotihe osamdeset i osam hiljada) dakle, suma malo
ne dva puta ve7a od one predvidene u novom za-
konu.
Pa ako se uzme i cena od 2.000 dinara po jutru,
dakle cena ispod prese= ne cene finansijski et'ekat bio
bi 1.283,588.000 dakle, opet blizu 400,000.000 dinara
ve7i od predviAenog u zakonu efekta.
Ovolike,, bi imala drava da plati za ziratno zem-
ljite i za jedan deo malih panjaka. U ovaj ra= un
nisu uzete ume.
Prema ekspozeu Ministra poljoprivrede u obra-
zloenju novog zakona stavljeno je pod zabranu
903.295 jutara ume. Od toga je ve7 eksproprisano u
Dravskoj i Savskoj banovini 628.295 jutara, te se jo
imade eksproprisati oko 50.000 jutara, tako da bi se
ukupno eksprpprisalo 678.295 jutara ume.
Uzme li se minimalna cena od 1.000 dinara po Ju-
liu finansijski bi efekat iznosio sumu od 678,295.000
dinara.
Imaju7i u vidu da se ova suma ima da isplati U
30 godina sa 4% interesa, jasno je, kako ogromni fi-
nansijski teret imaju da preuzmu zemljoradni= ke or-
ganizacije i optihe u = iju bi se korist imala ekspro-
prijacija uma da provede.
Same kamate iznaale bi godinje oko 30,000.000
dinara. Ako se tome doda anuitet otplate morale bi
ove organizacije i optine da pla7aju svake godine
50,000.000 to prelazi finansijsku i ekonomsku snagu
njihovu. Kona= ni rezultat ovog finansijskog tereta bi
bio da bi drava morala da preuzme obavezu prema
vlasnicima uma sa = ime ona ve7 sada ra= una.
Tako bi ukupni efekat finansijski agrarne re-
forme za dravu bio 1.640,488.000 vie 678,295.000
ili ukupno 2.318,783.000 dinara.
Kaci se tome doda 5" kamate na 30 godina izlazi
kona= no da drava imade platiti blizu 6.000,000.000
dinara za ovakovu provedbu agrarne reforme.
Da li narodni pretstavm'd mogu u ovo i onako
teko vreme ovakav veliki teret navaliti na prezadu-
eni narod?
Na osnovu svega toga molimo Narodnu skupti-
nu, da ovaj zakonski predlog kao tetan po narodne
i dravne interese izvoli odbaciti.
Za izvestioca odborske manjine odreAen je g.
Vasilije Trbi7 narodni poslanik.
<lanovi odbora:
Vasil ije Trbi7, s. r-
Dr. @ uro Leui7, s. r.
Mirko Najdorfer, s. r.
Dr. Ivan Lon= arevi7, s. r.
Dr. Nikol a Niki7, s. r.
Dr. Franjo Gruber, s. r.
Vitomir Vidakovi7, s. r.
Strah. Borisavl jevi7, s r.
Husein Kadi7, s. r.
Stjepan Val javec , s. r.
Mil an Topal ovi7, s. r.
STENOGRAI
;
SKE BEL ESKE
1 7 3
INTERPEL ACIJA
dr. Ivana L on= arevi7a i drugova, narodnih poslanika, na Ministra unutranjih dela o policijskom be-
/.il.onjii izvrenom nad dr. Matom Horvatom, biv. stareinom sresko^ suda u Dvoru,
Gospodine Ministre,
Vie smo Vas ve7 puta upozorili na razna beza-
konja, koja Vae policijske vlasti pod firmom zatite
drave nad graAanima vre. Tako smo Vas naro= ito
upozorili na nezakonitu i samovoljnu primenu = l. 12
Zakona o zatiti drave nad graAanima, koji toboe
remete politi= ki red i mir
Ijprkos naih opravdanih protesta ta se bezako-
nja jo u odvratnijoj formi nastavljaju.
Tako je ovih dana g. ''r. Mate Horvat, bivi sta-
reina sreskpg suda u Dvoru toboe po CI. 12. Zakona
o zatiti drave presuAen na izgon iz svog zavi= aj-
no.!^ mjesta Dvora u mjesto roAenja @ akovo, jer da
je za javni red i mir u Dvoru pogibeljan.
Sreski na= elnik, koji je ovu sramotnu odlnkn
izdao, pokazao je osim grubog neznanja jo i ne-
potivanje zakona, na koji se u ovoj odluci poziva.
Bez da je naime izrekao kakvu kaznu zatvora, koja
je preduslov proterivahja, ^. dr. Mato Horvat je i
bez tojra - dakle bez ikakve kazne iz Dvora
teran.
Ni ustavne odredbe 0 graAanskim slobodama
nisu ovakvim nevaljalim slubenicima nikakva za-
preka za njihova bezakonja.
Makar da se niko po = l. 9. al. II. Ustava ni u
kom slu= aju bez sudske presude ne moe iz svog
zavi= ajnog mesta proterivati, Vae to policijske vla-
sti ipak u slu= aju g. dr. Mate Horvata mo^u-
Kako se na ovaj na= in drava prije rui nego
zati7uje, traimo da nam na ovu interpelaciju u
Narodnoj skuptini hitno odgovorite:
1) Da li za Vau policiju = l. 9. al. 11. Ustava od
3-1 -1931, koji naim graAanima bar slobodu u zavi-
= ajnim mjestima obezbednje, vai, ili ne vai?
2) Ako taj ustavni propis za Vau policiju vai,
kako je onda sreski na= elnik u Dvoru mogao K- ^
1
'-
Matu Horvata iz zavi= ajnog mesta u mesto roAenja
proterati?
3) Da li ste. Gospodine Ministre, voljni ovom
ustavnom propisu ve7 jedanput u Vaem resoru pri-
baviti nuno potovanje, - da li ste zbog toga voljni
odmah narediti, da se dr. Mate Horvat moe svojoj
zabrinutoj i neosiguranoj porodici, te zvanju u Dvor
povratiti, i da li ste napokon voljni ovakvog neva-
Ijalog slubenika, kao to je sreski na= elnik u Dvoru
egzemplarno kazniti?
12 juna 1933 godine
U Beogradu.
Narodni poslanici:
dr. Ivan L on= arcvi7, s. i. dr. Nikola Niki7, s. r. dr.
Franja Gruber, s. r. L ovro Kneevi7, s. r Stjepan Va-
Ijavec, s. r.
INTERPEL ACIJA
Miloa Dragovt7a; narodnoir poslanika, na Gospodina Ministra unutranjih poslova o postupku
optiuskojr beleniza u Jabuci, sreza pan= evackog, g. Popova.
Gospodine Ministre,
Gospodin Kota Radak, trgovac iz Pan= eva, po
()\ laS7enju i sa urednim punomo7ijem Akdonog od-
bora .lugoslovenske narodne stranke otiao je u se-
lo Jabuku, Sreza pan= eva= koir, da prikupi potpise
= lanova za Jugoslovensku narodnu stranku. Pre nego
to je otiao u optine i sela istoga sreza obratio se
sreskom na= elniku g. Slavku .lovanovi7u, sa pitanjem
da li mu je za to potrebna dozvola od njega. Sreski
na= elnik u prisustvu optinskog belenika u Jabuci,
g- Popova, rekao mu je da mu nije potrebna nika-
kva dozvola.
Kada je g. Radak doao u selo Jabuku radi po-
menutotr polittfikog posla, odmah su ga odveli u op-
tinu gde su ga legitimisali i pretresli pred ovim
licima: Mesaroem Antunom, optinskim sluiteljeni
i pendelom Jovanom, optinskim straarem, oba iz
Jabuke.
Posle legitimisanja i pretresa optinski bele-
nik g. Popov traio je da se g. Radak odmah ukloni
iz optine pod izgovorom da on nema dozvolu za
boravak od sreskog na= elnika. U izvrenje ove svoje
naredbe optinski belenik je naredio da narednik
optinske policije iste optine pod punom oruanom
spremom, g. Svetozar Zivkovi7, sprovede do Pan= eva
g. Kostu Radaka, to je ovaj do kraja izvrio.
Sa izloenoga slobodan sam upitati Vas, Gospo-
dine Ministre, o slede7em:
1) Jeste li voljni ispitati postupak sreskog na= el-
nika za Srez pan= eva= ki g. Slavka Jovanovi7a i op-
tinskog belenika optine u Jabuci g. Popova, pre-
ma g. Kosti Radaku, trgovcu iz Pan= eva, kao protiv
ustavni atak na njegovu li= nu slobodu i ograni= enje
kretanja?
2) Jeste li voljni da krivce kaznite i da im na
taj na= in onemogu7ite gaenje Ustava i odredaba
postoje7ih i vae7ih zakona?
3) Jeste li voljni izdati naredbe svima podru= -
nim organima Vaeg resora da se okane ovih ne-
dozvoljenih uzurpacija li= nih sloboda ispravnim gra-
Aanima nae drave?
4) Jeste li voljni ovaj i ovakve slu= ajeve naj-
hitnije isledivati i odgovorne krivce najstroije ka-
njavati?
Molim Vas, Gospodine Ministre, da mi na ovu
interpelaciju izvolite odgovoriti usmeno u Narodnoj
skuptini.
Za ovu interpelaciju traim hitnost i prvenstvo
ispred ostalih.
12 juna I9.'i'5 godine
Beograd.
Milo P. Dragovi7, s.
narodni poslanik,
1 7 4
L REDOV;NJ SAST.\::\K 12 .IL
;
NA 11 1
INTERPELAC IJA
Hadi Todora Dimitrijcvi7a, narodno; poslanika, na Gospodina Ministra prosvete, o izdanju knjige dr.
Aleksandra Kotica, O pol nom pitanju.
Mno.^opotovani Gospodine Ministre,
Kad Vas je Njegovo Veli= anstvo Kralj postavio
na. najvie mesto odakle treba narod pmsvedvaii,
zaista je u Vama naao = oveka, koji svojim umnim
i moialnim sposobnostima daje garancije da 7e po-
vereni posao a uspehom obavljati. Prosvetal Nema
valjda uzvienije re= i od ove. Nju potpuno mpemo
spojiti sa boanstvom, jer je prosveta deo bo/an-
tva n nama. Covek je'sa/.nao za boanstvo onda
kada je po= eo da se prosve7uje, kada je po= eo da
i odvaja 6a ivotinje. Covek se presvetom pribliio
boaii4vu.
Ukoliko se covek uzviavao nad ivotinjom, u
toliko se vi> e pribliavao Bogu. I vrlo stari kulturni
narodi postanak sveta dovodili sn od Boga i to iz
njegove duhovne tnoici. Tako su na pr. u Indiji Bra-
mani (sveteuici) prbizijaili iz boijih usta, da bi
mogli tuma= iti nahodu zakone. Vojnici su projzila-
zili iz bojih ruKu, da bi mogli braniti dravu, a
osi ili proizilnzili su iz bojih nogu, da bi fTiogli da
rade za sve. Dakle nikako iz polnih organa, iz kojih
vode poreklo samo ivotinje.
Pa i u staroj Gr= ku i /.em! ji, gde se najvie uz-
\isio liud,-!u um, b()go\i se duhovno spajaju sa bo-
ginjama i raAaju iz glave, kao Atina iz glave Zeusove,
\h(> iiita iz morske pene itd. dakle Atina, boginja
mudrosti i zatitnica nauke i Umetnosti, postala je
iz boije glave. Glava je dakle bila kult najkultur-
nije,!.'; naroda na svetu. A kad je taj narod hteo da
kultivie i lepolu i ljubav, on je opet i to dodelio
boginji koja je ovaplo7ena. ne iz polnih organa, ve=
iz morske' pene, = ime je i polhoj ljubavi hteo da
prida najve7u = isto7u.
A ta da kaemo za nau hri7ansku kulturu i
jugoslovensku prosv'e7euo^i- Naa vera ima presvetu
Devu Mariju, koja rada Mrista posretvom SV. Duha.
!-ii- Hristos se uzdie nad polnim strastima, nai
Sv. Oci takdde; Na prvi prosvetltelj sv. Sava upravlja
crkvom i prosvetom iznad polnih strasti, Njego i
trofnajer tako isto.
Vera, dakle i ljudi, koji su nae vode i u koje
veru in= i stvorismo kulturu i jaku dravu, behu ili
apstinenti ili patrijarhalni u polnom pitanju! Ovo pi-
tanje nikada nije bilo pitanje, dok pod vaim pro-
svetnim vodstvom pojavi se 7ovek na naem modicin-
skoim fakultetu, koji objavi da je polno pitanje sve i
sva i pod imenom nauke, i pod svojom velikom
zvu= nom titulom, napisa knjigu, ne 0 Isto= nom, ne 0
Jadranskom, ne p Balkanskom ve7 direktno o pol-
nom pitanju, da bi zainteresovao sve, jer je hteo da
zagolica svakoga n njegov instinkt, a da bi to bolje
uspeo, izneo je kao kakav pornograf, najodvratnije
slike iz crna= kog i patagonskog ivota. Iznese prime-
re divljaka, koji, ili is= ezoe sa kugle zemaljske ili
postae robovi boljih od sebe, robovi ljudi, u kojima
moral preovladuje nad instinktom.
Ako Ministarstvo prosvete misli da od nas stvo-
ri engleske, panske ili talijanske kolonije, onda nam
moe slobodno preporu= iti knjigu svoga profesora
dr. Aleksanara Kotica, po = ijim 7e u.pustvima na
najbestidniji na= in iza7i jedno pokoljenje, gde se
ne7e znati ko je kome ni otac ni majka, ni rod ni
pomozi-Bog. Ali, ako ho7e da stvori pokolenje koje
ima da brani ovu zemlju, natopljenu krvlju mu= enika,
treba ne samo da zabrani pomenutu knjigu d-ra A-
leksandra Kotica, ve7 da ga i ukploni iz dravne slu-
be.
Pomcnuta knjiga rui sve moralne veze izmeAu
= oveka i = oveka, izmeAu dece i roditelja, izmeAu bra-
7e i sestara, izmeAu prijatelja i roAaka. Za nju nema
ni= eg uzvienog ni moralnog ni koliko u ivotinje,
jer i ivotinje imaju svoje vreme parenja, vie i-
votinje = ak i svoje individualne izabranike i izabra-
nice, Sto sve za d-ra Kotica ne postoji. Za njega je
polno pianje opta razuzdanost: ko koga kako do-
hvati, gde moe i kako moe.
Kad bi se takva knjiga pojavila u Americi, pi-
sac iii oliao najmanje deset godina robije, dok kod
nas. takav pisac zau/.ima najvie mesto i pomo7u nje
pravi pare. Za njega nema krize morala, nego ba
u moralu vidi krizu = oveka. U Americi zabranjuju se
knjige = ak i na kine-kom jeziku, ako imaju porno-
grafsku sadriim, *o ni u koliko ue bi moglo da vre-
da puritanski karakter anglo-saksonske kulture. Me-
Autim i kad bi knjiga d-ra Aleksandra Kotica bila
i sve Sama suta istina, kao to nije ni iz daleka, ona
ji nemoralna, ona vreda nae ose7anje, ona vreda
nae obi= aie, nau veru, nau krvnu i duhovnu srod-
RDst. Pro= itavi ovu knjigu uzviknuo sam: Hvala
Bogu to sam se rodio za dve deceninje ranije-da
mi ovakav = ovek ne bude vaspita= , i to moja majka
ne zna da = ita a nemam sestre i dece, da bih se sti-
deo to sam = ovek!
Gospodine Ministre, stidim se i pred Vama kao
nau= nikom u medicini, da sam tu knjigu pro= it 11 ;
da sam znao da je takve sadrine, trebalo bi da odem
l-ineskog zida pa da je tamo pro= itam, a ne u sre-
dini svoga naroda, koji bi svome uzvienom moralu
imao da blagodari za svoj opstanak. Kad god sretnem
nekog velikog = oveka, koji pretstavlja nauku ili mo-
ral, u meni se stvore slike iz knjige d-ra Kotica, da
i lai = ini, ono isto. to preporu= uje pomenuta Knjiga.
Izgubim za momenat sve potovanje i ideal koji sam
u svome srni gajip prema velikim ljudima, jer pre-
ma kniizi d-ra Kotica, sve je ivotinjstvo u najgo-
rem smislu te re= i.
Mnogi lekari javno su osutih pomenutu knit'
r
u
kao g.g. dr. Moa= auin, dr. Duan Popovi= . dr. Mil.
Milenkovi7. dr. M. ZeU6I dr. Jovan M. Klisi7 Du-
ki janski i dnu/i, dokazuju7i da u toj knjizi nema
ni= e-T nan= ni= kovr, ve7 da ie (o ve7im delom porno-
grafija pod plastom nauke. MeAutim i kad je niko
od lekara ne bi osuAivao, o= evidno ie da ta knjiga
nije pisana za nau= nike, ve7 za najiru publiku pa
prema tome i mi laici imamo prava da ustanemo pro-
tiv jedne knjige koja nam rui sve nae plemenite
ose7aje. II vremenu kad se trudimo da nam i stoka
bude = istokrvna, mi u svoje ile ubacujemo ne= istu
krv. u svoje odnose ivotinjske instinkte i manire.
Stidno je i ponoviti ono, to je dr. Kosti7 napisao il i
kao crte ili fotografiju prikazao.
Gospodine Ministre, svaka polumera koja bi se
preduzela protivu dr. Aleksandra Kotica, ila bi samo
na njerovu popularnosti, da njegova pornografija
moe doiveti jo neko izdanje na ovoj krizi kada
se i muza skamuiila. Protivu njega se ima upotrebiti
sve to je po zakonu i to je u Vaoj mo7i, jer je i
protivu morala i ose7aja npolrehio sve to mu je
stajalo na dispoziciji. U vaoj je mo7i da ga najpre
zbacite sa olimpijske visine nae nauke, dalje, da se
STENOGR/M-SKE BEL ESKE 175
zabrani rasturanje negove knjige i naposletku da se
krivi= no optui za vredanje javnog morala, jer nije
potrebno nikakvom nau= niku da kae na= in reenja
koitusa, to zna i svaka ivotinja.
Bolje da selo propadne nego u selu obi= aj. A
bolje da takav fakultet i ne postoji, nego da se iz njega
= uju stvari koje ni najperverzniji tip ne bi u svoja
usta uzeo.
Izvolite, Gospodine Ministre, dati mi na ovu in-
terpelaciju odgovor na prvoj sednici Narodne skup-
tine, ta mislite preduzeti protivu dr. Kotica i nje-
gove knjige O polnom ptanju.
Primite, Gospodine Ministre, i ovom prilikom
uverenje o mom odli= nom potovanju.
Beograd Hadi-Todor Dimitrijevi7, s. r.
24 maja 1933 g. narodni poslanik
INTERPEL ACIJA
Miloa P. Dragovi7a, narodnog poslanika, na gospodina Ministra prosvefe o postupku institucija .I.R.S.D.
i kolskih nadzornika prema u= iteljima.
Gospodine Ministre,
Na u= iteljski kadar gleda u Vaoj li= nosti = o-
veka, koji mu, kao vrhovni ef prosvetnog resora,
daje garanciju za nesmetani a zakonski rad u koli
i van nje i za zatitu od proganjanja politi= kih ljudi.
Ja potpuno delim to opravdano mljenje i uve-
renje u= iteljskog kadra pa sam slobodan da iznesem
u ovoj interpelaciji neeljene i nedozvoljene postup-
ke prema u= iteljima od organizacije J.R.S.D. i poli-
ti= kih ljudi.
Na u= iteljstvo se vri presi ja pod pretnjom pre-
metaja, otpusta i drugoga maltretiranja, da stupaju
U politi= ku organizacju J.R.S.D., gotovo u celoj dr-
avi. Naro= ito se za ovo zalau pojedini kolski nad-
zornici, koji ho7e tim putem da o= uvaju svoje polo-
aje, udobravaju7i se politi= kim organizacjama i po-
liti= kim ljudima.
kolski nadzornici za grad Ni i Srez niski, po-
zvali su pre 45 dana, u radni dan, u= iteljski zbor u
[Miu sa njihovih teritorija i to u dobu kada se vri
ciruira zavrna revizija, i predloili osnivanje u= i-
teljsko" ; kluba J.R.S.D., sa napomenom da to zahte-
\. ju vii dravni interesi. Oni koji slu= ajno ili sa o-
pravdanih razloga nisu doli na taj zbor izloeni su
raznim ikanirna i verovatno da 7ete uskoro imati
zahtev za njihov premetaj, opet i/, nekih viih dr-
avnih interesa. Ovo je nasilje nad jednim redom
dravnih slubenika, koji je pozvan da narod vaspl-
tava nacionalno i moralno, da o= vr7ava karaktere i
da radi na kulturnom i privrednom podizanju. To se
= ini u rodnome gradu i izbornome srezu Pretsednika
Glavnog odbora J.R.S.D., a kako li je tek u drugim
srezovima.
Sa iznetoga, slobodan sam upitati Vas, Gospodine
Ministre, o slede= em:
1Jeste li voljni ispitati postupak kolskih nad-
zornika za grad Ni i Srez niski o pozivanju u= itelja
na zbor u radni dan i prisiljavanju da osnuju i stupe
i) u= iteljski klub J.R.S.D.?;
2'Jeste li voljni ovaj slu= aj najhitnije islediti
i krivce najstroije kazniti?;
3 Jeste li voljni izdati naredbu sreskim kol-
skim nadzornicima da ne prisiljavaju u= iteljstvo u po-
liti= koj orijentaciji?;
4 Jeste li voljni ove slu= ajeve krenja odredaba
pojedinih zakona onemogu7iti i najstroije kanja-
vati, pa odmah i uklanjati takve stareine sa stare-
inskih poloaja.
Molim da mi na ovu interpelaciju izvolite odgo-
voriti usmeno u Narodnoj skuptini.
Za ovu interpelaciju traim hitnost i prvenstvo
ispred ostalih,
narodni poslanik
12 juna 1933 godine Interpelant
Beograd. Milo P. Dragovi7, s. i.