Mišel Fuko Rađanje Klinike

Za i zdavaa: Ni kol a Jankovi
Gl avni ur e dni k: d r Du a n Ma r i nkovi

Lekt ur a i kor e kt ur a : Pr e d r a g Raj i
Di zaj n kor i ca: Me d i t e r r a n Publ i s hi ng
Tehni ko ur e e nj e : Me d i t e r r a n Publ i s hi ng
Fot ogr af i j a na na s l ovnoj s t r ani : To ma s Eki ns,
as iz hirurgije, Jaf f er son Me di c a l Col l ege, Fi l adel fi j a
Copyr i ght All Ri ght s Reser ved by Pr esses Uni ver si t ai r es De Fr ance.
Copyr i ght za s r ps ko i zdanj e Me di t e r r a n Publ i s hi ng 2009.
CIP - KaTajioru3auiija y ny6Kaunjn
5n6iinoTeKa MaTuqe cpncxe, Novi Sad
316:61
167/168:61
<J>yKO, Mwiiien
Raanje klinike: arheologija medicinskog opaanja /
Miel Fuko: sa francuskog prevela Olja Petroni. -
Novi Sad: Mediterran Publishing, 2009 (Novi Sad: Art print). -
238 Str.; 21cm. - (Biblioteka Brodel; knj. 3)
Prevod dela:
Naissance de la clinique / by Michel Foucault. -
Tira 1.000.-
Bibliografija.
ISBN 978-86-86689-35-1
a) CouMononija MCAHUHIIC
6) Me/tmurna ((f>mi030(jinja)
COBISS.SR-ID 243246087
t ampa: Ar t Pri nt , Novi Sad
Medi t er r an Publ i shi ng
Ni kol e Paia 24
21000 Novi Sad
tel: +381. 21. 661. 20. 90 fax: +381. 21. 661. 37. 65
www. medi t er r an. r s
e- mai l : medi t er r an@neobee. net
Nijedan deo ove knjige ne srne biti reprodukovan, analogno ili digitalno,
bez doputenja autora i izdavaa.
Miel Fuko
R A A N ) E
K L I N I K E
Arheologija medicinskog opaanja
SA FRANCUSKOG PREVELA:
OL J A P E T RONI
MEDI
TERRAN
PUBUSHINC
Novi Sad
2009.
Naslov originala:
NAISSANCE DE LA CLINIQUE:
Archologie de la perception mdicale
by
Michel Foucault
Presses Universitaires De France
6 avenue Reille
75685 Paris Cedex 14
France
SADRAJ
Predgovor 9
PRVO P OG L A V L J E
Prost ori i klase 21
DRUGO P OG L A V L J E
Politika svest 41
T R E E P OG L A V L J E
Sl obodno polje 57
1. Dovoenje u pitanje bolnikih struktura 58
2. Pravo na bavljenje medicinom i poduavanje 64
E T V R T O P OG L A V L J E
Starost klinike 73
P E T O P OG L A V L J E
Lekcija o bol ni cama 83
1. Mere od 14. frimera godine III 89
2. Reforme i rasprave u godini V i godini VI 92
3. Kabanijeva intervencija i reorganizacija iz godine XI 98
E S T O P OGL A V L J E
Znaci i sluajevi 107
1. Simptomi sainjavaju prvobitni sloj, 110
neodvojivo oznaiteljski i oznaeni 110
2. Intervencija svesti preobraava simptom u znak
3. Bie bolesti je u potpunosti iskazivo
u svojoj istinitosti
112
114
S E DMO P OG L A V L J E
r
ideti, znati 127
OS MO P OG L A V L J E
>ecite nekol i ko leeva 145
D E V E T O P OG L A V L J E
Jevidljivo vidljivo 171
1. Naelo optenja tkiva 171
2. Naelo nepromoivosti tkiva 172
3. Naelo prodiranja poput svrdla 172
4. Naelo specifinosti naina napada na tkivo 173
5. Naelo promene promene 174
DE S E T O P OGL A V L J E
Japad grozni ca 197
Zakljuak 219
ibliografija 225
Predgovor
U ovoj knjizi re je o prostoru, jeziku i smrti; re je o pogledu.
Sredinom XVIII veka Pom (Pomme) je leio i izleio j ednu hi-
sterinu enu tako to joj je prepisao da se kupa od 10 do 12
sati dnevno, tokom itavih deset meseci". Na kraju ove kure protiv
isuivanja nervnog sistema i vruice koja ga je podsticala Pom je
video opnaste estice sline komadiima vlanog pergament a. . .
kako se lagano otkidaju i svakodnevno izbacuju sa uri nom, a desni
mokraovod obnavlja sluzokou i itavu je izbacuje istim putem".
Isto je bilo i sa crevima, koja su, drugom prilikom, obnovila svoju
unut ranj u opnu, te smo je videli kako izlazi kroz rektum. Jednjak,
dunik i jezik takoe su obnovili sluzokou; bolesnica nam je iz-
bacila razne komadie, bilo povraanjem, bilo iskaljavanjem".
1
A evo kako je, manje od stotinu godina kasnije, jedan lekar
video anatomsku leziju na mozgu i njegovim opnama; re je o
lanim membranama" koje se esto sreu kod ljudi koji pate od
hroninog meningitisa": Njihova spoljna povrina na onoj stra-
ni tvrde modanice koja je okrenuta pauinastoj modanici pri-
rasla je za tu stranu, ponekad veoma labavo, tako da se moe lako
odvojiti, a ponekad vrsto i snano, tako da ih je u t om sluaju
veoma teko razdvojiti. Njihova unutranja povrina samo se do-
diruje sa pauinastom modanicom, sa kojom nije povezana ni na
koji nai n. . . Lane membrane su esto providne, naroito kada su
veoma tanke; ali obino su beliaste, sivkaste, crvenkaste, a neto
rede ukaste, smekaste i crnkaste. Ta materija esto moe biti
razliitih nijansi u razliitim delovima iste membrane. Debljina
1 P. Pomme , Trait des affections vaporeuses des deux sexes, 4. izd, Li on, 1769, t. I, str.
60- 65.
10 Raanj e kl i ni ke
ovih sluajnih tvorevina mnogo varira; ponekad su tako fine da
bi se mogle uporediti sa paukovom mreom. . . Lane membrane
takoe mogu biti veoma razliitog sastava: one tanke su koura-
ve, sline belanevinastoj opni jajeta i bez razluive strukture. Na
povrini nekih drugih esto se mogu videti tragovi krvnih sudo-
va, crvenih i ukrtenih u raznim smerovima. One se esto mogu
svesti na listie naredane jedan na drugi, izmeu kojih su prilino
esto umetnuti ugruci manje ili vie bezbojne krvi."
2
Izmeu Pomovog teksta, koji je donosio poslednje oblike mito-
va iz nervne patologije, i Belovog (Bayle) teksta, koji je opisivao,
za vreme iz kojeg jo uvek nismo izali, lezije na mozgu kod ce-
rebralne paralize, razlika je beskrajno mala i potpuna. Potpuna
za nas, poto svaka Belova re, u svojoj kvalitativnoj preciznosti,
vodi na pogled prema j ednom neprestano vidljivom svetu, dok
nam prethodni tekst govori jezikom fantazama, bez opaajne po-
drke. Ali kakvo sutinsko iskustvo ta oigledna podela moe da
uspostavi s ovu stranu naih sigurnosti, tamo gde se one raaju
1 opravdavaju? Ko moe da nas uveri kako jedan lekar iz XVIII
veka nije video ono to je video, ve da je bilo dovoljno nekoliko
desetina godina da fantastini oblici nestanu i da kroz tako oslo-
boeni prostor do oiju doe pravi odseak stvari?
Nije bilo psihoanalize" medicinske spoznaje, niti manj e ili vie
spontanog prekida imaginarnih investicija; pozitivna" medicina
nije ona koja je nainila objektalni" izbor, koji napokon upuu-
je na samu objektivnost. Sve sile vizionarskog prostora kroz koji
komuniciraju lekari i bolesnici, fiziolozi i praktiari (napeti i po-
kidani nervi, velika suvoa, otvrdli i spaljeni organi, novo raanje
tela iz blagotvornog elementa sveine i vode) nisu nestale; pre e
biti da su premetene i kao zatvorene u osobenost bolesnika, u
onom podruj u subjektivnih simptoma" koje za lekara vie ne
definie nain spoznaje, ve svet predmeta koje valja spoznati.
Fantastina veza znanja i patnje, koja ni izdaleka nije prekinuta,
obezbeuje se put em mnogo sloenijim od proste propustljivosti
imaginacije; prisustvo bolesti u telu, napetosti, opekotine, gluvi
svet utrobe, sva crna unutranjost tela koju zastiru dugi snovi bez
2 A. L. J. Bayle, Nouvelle doctrine des maladies mentaies, Pariz, 1825, str. 23- 24.
Predgovor 11
oiju, dakle sve je to i st ovremeno osporeno u svojoj objektivnosti
svedenim di skursom lekara i ut emel j eno kao niz objekata za nj e-
gov pozitivni pogled. Oblici bola nisu ot kl onj eni u korist nekakve
neutralizovane spoznaje; oni su ponovo rasporeeni u prost oru u
koj em se ukrtaju tela i pogledi. Ono to se promeni l o jeste neja-
sna konfiguracija u kojoj jezik pronalazi oslonac, odnos situacije i
poloaja i zmeu onoga ko govori i onoga o emu se govori.
to se samog jezika tie, poev od kog trenutka, od koje seman-
tike ili sintaksike pr omene moemo prepoznati da se pretvorio
u racionalni diskurs? Koja je odsudna linija, dakle, iscrtana izme-
u opisa koji oslikava membr ane kao vlane pergament e" i onog
drugog, nita manj e kvalitativnog, nita manj e met afori nog, koji
ih vidi rairene preko modani h opni, kao belance od jajeta? Da li
Belovi beliasti" i crvenkasti" listii, u j ednom naunom diskur-
su, imaju drugai j u vrednosti, veu post oj anost i opredmeenost
od st vrdnut i h komadi a koje opisuju lekari iz XVIII veka? Neto
pomni j i pogled, sporiji i utemeljeniji verbalni pregled, prefinjene
epitetske vrednosti, ponekad mal o zamrene, zar to u medi ci n-
skom jeziku nije prosto umnoavanj e stila koji je, jo od galenske
medi ci ne, pred sivilo stvari i njihovih oblika prost ro predele svoj-
stava?
Da bi se primetila pr omena diskursa, kada do nje doe, mora
se, bez sumnj e, preispitati i jo ponet o osim tematskih sadraja
ili logikih modaliteta, i obratiti se onoj oblasti u kojoj stvari" i
rei" jo nisu razdvojene, u kojoj jo pri padaj u j edne drugi ma,
na razini jezika, naina na koji se vidi i nai na na koji se iskazuje.
Morae se preispitati prvobitna raspodela vidljivog i nevidljivog
u meri u kojoj je povezana sa podel om onoga to se iskazuje i
onoga to se preutkuje: onda e se pojaviti, u j ednom j edi nom
obliku, artikulacija medicinskog jezika i njegovog objekta. Prava
prvenstva to se tie, njega svi nuno naknadno preispituju; ali
nesvrsi shodno sagledavanje iz novog ugla zasluuje j edi no go-
vorna st rukt ura opaenog, taj i spunj en prost or unut ar kojeg jezik
dobija svoju zapreminu i svoju meru. Treba se smestiti i j ednom
za svagda odrati na nivou sutinske spacijalizacije i verbalizacije
patolokog, t amo gde se raa i sabira govorljiv pogled to ga lekar
sputa na otrovno srce stvari.
Moderna medicina je sama utvrdila da je njen datum roenja u
poslednjim godinama XVIII veka. Kad se poduhvati razmiljanja
0 sebi, ona poreklo svoje pozitivnosti poistoveuje sa povratkom,
izvan svake teorije, delotvornoj skromnosti opaenog. U stvari, taj
pretpostavljeni empirizam ne poiva na ponovnom otkriu apso-
lutnih vrednosti vidljivog, niti na odvanom naputanju sistema i
njihovih himera, ve na reorganizaciji tog oitog i tajnog prosto-
ra koji je bio otvoren kada se jedan hiljadugodinji pogled zau-
stavio na patnjama ljudi. Podmlaivanje medicinskog opaanja,
ivo osvetljavanje boja i stvari pod pogledom prvih kliniara ipak
nije mit; poetkom XIX veka lekari su opisali ono to je vekovima
ostajalo ispod praga vidljivog i iskazivog; no, to ne znai da su se
oni ponovo dali na opaanje nakon to su predugo spekulisali,
ili na sluanje vie nego na matu; to znai da je odnos vidljivog
1 nevidljivog, neophodan svakom konkret nom znanju, promenio
strukturu i uz njega se pod pogledom i u jeziku pojavljuje ono to
je bilo s onu stranu i izvan njihovog domena. Izmeu rei i stvari
zaet je novi savez, iz kojeg nastaju videti i rei, i to ponekad u
tako realno naivnom" diskursu da izgleda da se smeta na neki
arhainiji nivo racionalnosti, kao da je re o povratku na konano
sve pogled.
}. F. Mekel (Meckel) je 1764. eleo da izuava promene na mozgu
nastale usled izvesnog broja oboljenja (apopleksija, manija, tuber-
kuloza); koristio je racionalnu metodu merenja jednakih zapre-
mina i njihovog poreenja, kako bi utvrdio koji su delovi mozga
isueni, a koji zagueni i kod kojih bolesti. U moder noj medicini
nije ostalo gotovo nita od tih istraivanja. Patologija mozga je za
nas uvela svoj pozitivni" oblik kada su Bia (Bichat), a naroito
Rekamije (Recamier) i Lalman (Lallemand) koristili uveni e-
ki, koji se zavravao irokom i tankom povrinom. Blagim udar-
cima, budui da je lobanja puna, nisu se mogli izazvati potresi koji
bi proizveli poremeaje. Bolje je poeti od zadnje strane, zato to,
kada potiljak ostane jedino to jo treba razbiti, on je esto tako
pokretan da udarci promauj u. . . Kod veoma male dece kosti su
previe meke da bi se lomile, i previe tanke da bi se testerisale; va-
Predgovor 13
lja ih presei j aki m makazama".
3
Tada se plod otvara: pod veoma
obazrivo razbi j enom l j uskom pojavljuje se neto, meka i sivkasta
masa obavijena lepljivim koicama sa ilicama krvi, t una krhka
pulpa iz koje zrai, konano osl oboen, konano iznet na svetlost
dana, predmet znanj a. Zanat ska okret nost ekia za lomljenje lo-
banj e zamenila je naunu preciznost vage, i ipak se u nj oj naa
nauka od Biaa prepoznaj e; precizan pokret , ali bez merenj a, koji
pogledu otvara mnot vo konkret ni h svari, sa si t nom mreom svo-
jih svojstava, za nas ut emel j uj e nauni j u opredmeenost nego in-
st rument al no razmat ranj e kvantiteta. Oblici medicinske racional-
nosti uranj aj u u udesnu gust ou opaanja, nudei kao prvo lice
istine zrnce stvari, nj i hovu boj u, njihove mrlje, nj i hovu tvrdou,
sposobnost pri anj anj a. ini se da se prost or istraivanja poisto-
veuje sa domenom paljivog pogleda, one empirijske budnost i
otvorene samo za oitost vidljivih sadraja. Oko post aj e rizniar
i izvor jasnoe; i ma mo da iznese na svetlost dana istinu koju
pri ma samo u onoj meri u kojoj ju je izrodilo; otvarajui se, ono
otvara istinitost prvog otvaranja: pregib koji oznaava, poev od
sveta klasine jasnoe, prelazak iz prosvetiteljstva u XIX vek.
Za Dekarta i Malbrana, videti je znailo opaati (i to sve do
naj konkret ni j i h vrsta iskustva: anat omske prakse kod Dekar-
ta, mikroskopskih posmat ranj a kod Malbrana); ali re je bila o
t ome da opaanje post ane t ransparent no za duh, a da ne ostane
bez svog osetljivog tela: svetlost, koja pret hodi svakom pogledu,
bila je element idealnosti, neodredi vo mesto porekla na koj em su
stvari bile izjednaene sa svojom sut i nom i oblikom u kom su se
sa nj om stapale kroz geomet ri j u tela; doveden do savrenstva, in
gledanja se utapao u figuru svetlosti bez krivine i trajanja. Krajem
XVIII veka, videti se sastojalo od toga da se iskustvu dopusti nje-
gova najvea telesna neprozirnost; vrstoa, mranost i gustina
stvari zatvorenih u sebe i maj u mo istine koju ne pozaj ml j uj u od
svetlosti, ve od sporosti pogleda koji prelazi preko njih, obuhvata
ih i mal o-pomal o prodi re u njih, ne donosei im nikad nita do
sopstvenu jasnou. Boravak istine u mr anom jezgru stvari para-
3 F. Lal l emand, Recherches anatomo-pathologicjues sur l'encephale, Pariz, 1820, Uvod, str.
VII, napomena.
doksalno je povezan sa tom suverenom moi empirijskog pogle-
da koji njihov mrak iznosi na svetlost dana. Sva svetlost je dola
od siune baklje oka, koje se sada vrti oko zapremina i na tom
putu ukazuje na njihovo mesto i oblik. Racionalni diskurs se ma-
nje oslanja na geometriju svetlosti nego na ustrajnu, nezaobilaznu
gustou predmeta: njegovom mranom, ali svakom znanju pret-
hodeem prisustvu podaju se izvor, domen i ogranienost isku-
stva. Pogled je pasivno povezan sa t om prvobitnom pasivnou
koja mu dodeljuje beskrajni zadatak da prelazi preko nje u celini
i da je ukroti.
Tom jeziku stvari i, bez sumnje, samo njemu, pripadalo je da u
vezi sa individuom odobri znanje koje nije bilo prosto istorijskog
ili estetskog reda. To to je definisanje individue beskrajan posao
vie nije bilo prepreka za iskustvo koje je, prihvatajui sopstvena
ogranienja, produavalo svoj zadatak u beskraj. Osobeno svoj-
stvo, neopipljiva boja, jedinstveni i prolazni oblik, dobili su teinu
i vrstou predmeta kad su stekli njegov status. Nikakva svetlost
vie nee moi da ih otopi u idealne istine; ali pri mena pogleda,
jednog za drugim, probudie ih i dae im vrednost na osnovu
opredmeenosti. Pogled vie nije reduktivan, ve utemeljiva in-
dividue u njegovom neumanjivom svojstvu. I tako postaje mogu-
e da se oko njega organizuje racionalan jezik. Predmet diskursa
moe isto tako da bude i subjekat, a da time ne budu pokvareni
oblici opredmeenosti. Upravo je ta formalna i dubinska reorga-
nizacija, i to vie nego naputanje teorija i starih sistema, otvorila
mogunost klinikog iskustva; ona je ukinula staru aristotelovsku
zabranu: najzad emo moi da u vezi sa individuom koristimo
diskurs koji ima naunu strukturu.
U tom pristupu individui nai savremenici vide uspostavljanje
osobenog govora" i zgusnutije formulisanje j ednog starog me-
dicinskog humani zma, starog koliko i samilost ljudi. Bezglave
fenomenologije razumevanja meaju sa ovom loe sklopljenom
idejom pesak iz svoje pojmovne pustinje; blago erotizovan voka-
bular susreta" i para lekar-bolesnik" iscrpljuje se u elji da toli-
kom ne-miljenju dodeli bledunjave moi neke brane sanjarije.
Kliniko iskustvo - to otvaranje, prvo u zapadnoj istoriji, kon-
Predgovor 15
kretne i ndi vi due jeziku racionalnosti, taj veoma znaaj ni dogadaj
u odnosu oveka sa sami m sobom i jezika sa stvarima - brzo je
bilo shvaeno kao prost o suoenje, bez koncepta, j ednog vida i
j ednog lica, j ednog pogl eda i j ednog nemog tela, vrsta kontakta
koji pret hodi svakom diskursu i jezik ga ni na koji nain ne ometa,
kroz koji su dve ivue individue ukaveene" u zajedniku, ali ne
i uzaj amnu situaciju. U svojim posl ednj i m potresima, takozvana
liberalna medi ci na navodi u korist otvorenog trita stara prava
klinike, shvaene kao osobeni ugovor i preut ni sporazum izme-
u oveka i oveka. Tom se strpljivom pogledu ak pripisuje mo
da se prikljui, kroz odmer eno dodavanj e rasuivanja - ni previ-
e ni premal o - opt em obliku svake nauno ut vrene injenice:
Da bi se svakom od naih bolesnika mogla predloiti terapija
koja je savreno prilagoena njegovoj bolesti i nj emu samom, po-
kuavamo da o nj egovom sluaju st eknemo objektivnu i pot pu-
nu ideju, sakupl j amo u j edan dosje, koji je samo njegov (njegovo
' posmatranje' ), sva obavetenja to ih i mamo o nj emu. ' Posmatra-
mo ga' na isti nain na koji posmat r amo zvezde ili laboratorijski
ekperiment. "
4
uda nije ni mal o lako izvesti: preobraaj, koji je omoguio, i
koji i dalje, svakoga dana, omoguuj e da bolesnikov krevet" po-
stane polje istraivanja i naunog diskursa, nije naj ednom zapa-
ljiva meavina j edne stare navike i j edne jo starije logike, ili pak
meavina znanja i neobi nog ul nog spoja dodira", pogleda" i
mirisa". Medicina se kao klinika nauka pojavila u uslovima koji
definiu, sa svojom istorijskom mogunou, domen nj enog isku-
stva i st rukt uru nj ene racionalnosti. Zahvaljujui nj i ma post aj e
a priori konkret na, t ako da je sada mogue izneti je na svetlost
dana, moda zato to se upravo raa j edno novo iskustvo bolesti,
nudei j oj da s vremenom odgurne mogunost istorijskog i kri-
tikog shvatanja.
No, ovde je pot rebno skretanje da bi se utemeljio diskurs o ra-
anj u klinike. udan diskurs, mor am priznati, poto ne eli da
se osloni ni na aktuelnu svest kliniara, pa ak ni na ponavljanje
onoga to su nekada mogli rei.
4 J.-Ch. Sourni a, Logique et morale du diagnostic, Pariz, 1962, str. 19.
Verovatno pripadamo dobu kritike u kojem nas odsustvo neke
prvobitne filozofije u svakom t renut ku podsea na vlast i nemi-
novnost: doba razuma koje nas neumoljivo dri na distanci od
izvornog jezika. Za Kanta, mogunost kritike i njena nunost bile
su, kroz izvesne naune sadraje, povezane sa injenicom da po-
stoji spoznaja. U nae vreme su povezane - a Nie filolog svedoi
o tome - sa injenicom da postoji jezik i da je, u bezbrojnim reci-
ma to ih izgovaraju ljudi - bile one razumne ili nerazumne, po-
kazne ili poetine - jedno znaenje dobilo telo koje nas nadvisuje,
vodi nae slepilo, ali i eka u tami da steknemo svest kako bismo
izali na svetlost dana i poeli da govorimo. Mi smo istorijski po-
sveeni prii, strpljivoj izgradnji diskursa o diskursima, zadatku
da razumemo ono to je ve reeno.
Da lije stoga kobno to to re ne znamo da upotrebljavamo dru-
gaije nego za komentarisanje? To komentarisanje, pravo reeno,
ispituje diskurs o onome to kae i to je eleo da kae; pokuava
da ukae na to dvostruko dno rei, u kojem ona ima sopstveni
identitet, a on je, pretpostavlja se, blii nj enoj istinitosti; stvar je
u tome da se ponovo kae ono to nikada nije bilo izgovoreno,
tako to e se iskazati ono to je reeno. U tome komentarisanju,
to pokuava da progura jedan kompaktan diskurs, koji je star i
kao da uti u okviru nekog drugog brbljivijeg, istovremeno ar-
hainijeg i savremenijeg, krije se neobian stav prema jeziku: ko-
mentarisati po definiciji znai prihvatiti nadmo oznaenog nad
oznaiteljem, nuno neuoblien ostatak misli koji je jezik ostavio
u senci, talog koji je njegova sama sutina, izgurana izvan nje-
gove tajne; ali komentarisati pretpostavlja i da ono neizgovoreno
spava u rei, i da se, kroz preobilje svojstveno oznaitelju, moe,
ispitujui ga, navesti sadraj, koji nije bio eksplicitno oznaen, da
progovori. Otvarajui mogunost za komentar, to nas dvostruko
preobilje posveuje beskrajnom zadatku koji niim ne moe da se
ogranii: uvek postoji oznaeno koje ostaje i jo mu valja dati re;
to se tie oznaitelja, on se uvek nudi u bogatstvu to nas protiv
nae volje ispituje o onome to eli da kae". Oznaitelji i ozna-
eno tako dobijaju sutinsku autonomiju, koja svakom od njih
odvojeno obezbeuje blago virtuelnog znaenja; na kraju krajeva,
Predgovor 17
j edno bi mogl o da postoji bez drugog i da pone samo da govori:
koment ar se smeta u taj pretpostavljeni prostor. Ali, u isto vreme,
on meu nj i ma stvara sloenu vezu, itavu j ednu neodr eenu pot -
ku koja u igru uvodi poet ske vrednosti izraza: oznaitelj ne treba
da tumai" bez skrivanja i ostavljanja oznaenog u nei scrpnoj
rezervi; oznaeno se razotkriva samo u vidljivom svetu, breme-
ni t om oznaiteljem, to je i samo puno znaenja kojim ne vlada.
Koment ar poiva na post ul at u da je re in tumaenja", da ima
opasnu povlasticu da slike pokazuj e skrivajui, i da se do u beskraj
moe zamenjivati samom sobom u ot vorenom nizu diskurzivnih
ponavljanja; ukratko, on poiva na t umaenj u jezika koje prilino
j asno nosi oznaku svog istorijskog porekla: Egzegeza koja slua,
kroz zabrane, simbole, osetljive slike, kroz itav aparat Otkrivenja,
Boji Glagol, uvek tajnovit, uvek s onu st ranu samog sebe. Godi -
nama koment ari emo jezik svoje kulture upravo sa one take na
kojoj smo uzalud ekali, vekovima, odl uku Rei.
Tradicionalno, govoriti o miljenju drugi h, pokuavati da se
kae ono to su oni rekli, znai analizirati oznaeno. No, je li nu-
no da stvari koje su izgovorili drugi i na drugi m mest i ma budu
obrai vane iskljuivo u skladu sa igrom oznaitelj a i oznaenog?
Zar nije mogua analiza diskursa koja bi izbegla neumi t nost i ko-
ment ara ne pretpostavljajui nikakav ostatak, nikakvo preobilje u
onome to je reeno, nego samo to to se pojavilo u istoriji? Onda
ne bi trebalo obraivati injenice diskursa kao samostalna jezgra
viestrukih znaenja, ve kao dogaaj e i funkci onal ne segmente,
tako obrazujui sistem mal o-pomal o. Znaenj e nekog iskaza ne
bi bilo definisano blagom namer a koje bi sadrao, istovremeno ga
otkrivajui i zadravajui za sebe, ve razlikom koja ga uobliava
u odnosu na druge, realne i mogue iskaze, a oni su njegovi savre-
meni ci ili im stoji nasuprot u l i nearnom nizu vremena. Tada bi se
pojavila sistematina istorija diskursa.
Do sada, istorija ideja je znala za samo dve met ode. Jedna,
estetska, bila je met oda analogije - analogije ije smo puteve ra-
sprostiranja pratili u vremenu (geneze, filijacije, srodstva, utica-
ji) ili na povrini odreenog istorijskog razdoblja (duh vremena,
njegov Weltanschauung, njegove osnovne kategorije, organizacija
njegovog drutveno-kulturnog sveta). Druga, psiholoka, bila je
metoda poricanja sadraja (taj i taj vek nije bio tako racionali-
stiki, ili iracionalistiki kao to se govorilo ili mislilo), ime se
uvodi i razvija neka vrsta psihoanalize" misli, iji je izraz s puni m
pravom reverzibilan - budui da je jezgro jezgra uvek njegova su-
protnost.
Ovde bismo hteli da se okuamo u analizi jednog tipa diskur-
sa - diskursa medicinskog iskustva - u j ednom dobu u kojem je,
pre velikih otkria iz XIX veka, ovaj manje preinaio svoju grau
nego svoj sistematini oblik. Klinika je, u isti mah, novi odseak
stvari i naelo njihove artikulacije u jeziku u kojem imamo obiaj
da prepoznajemo jezik pozitivne nauke".
Onome ko bi poeleo da saini njen tematski inventar, klinika
bi se, bez sumnje, pojavila ispunjena prilino nejasnim vrednosti-
ma; tu bi verovatno deifrovao bezbojne oblike poput osobenog
dejstva bolesti na bolesnika, raznovrsnosti pojedinanih naravi,
verovatnoe patolokog razvoja, nunosti opaanja iz zasede kako
bi se uoili i najmanji vidljivi modaliteti, zatim skupnog i beskraj-
no otvorenog empirijskog oblika medicinskog znanja: toliko sta-
rih, odavno pohabanih pojmova, koji su, nemojte sumnjati, ve
bili u sastavu grke medicine. Nita u ovom starom arsenalu ne
moe jasno oznaiti ta se dogodilo na zavoju XVIII veka, kada
je ponovno uvoenje u igru stare klinike teme proizvelo", ako
je verovati onome to se vidi na prvi pogled, sutinski preobraaj
u medicinskom znanju. No, ako se razmatra kao celina, klinika se
javlja kao novi profil, u iskustvu lekara, opazivog i iskazivog: nova
raspodela neupadljivih elemenata telesnog prostora (izolovanje,
na primer, iz tkiva funkcionalnog dvodimenzionalnog predela,
koji stoji nasuprot funkcioniuoj masi organa i sainjava para-
doks unutranje povrine"), reorganizacija elemenata koji ulaze
u sastav patolokog (gramatika znakova se stavila na mesto bo-
tanike simptoma), definicija linearnih nizova dogaaja u bolesti
(u opoziciji sa bunovitou nozolokih vrsta), spajanje bolesti
sa organizmom (nestajanje optih entiteta bolesti koji su grupi-
sali simptome u j ednu loginu figuru, a u korist lokalnog stanja,
koja smeta samo bie bolesti sa svim uzrocima i posledicama u
Predgovor 19
t rodi menzi onal ni prost or). Pojava klinike, kao istorijska injeni-
ca, mora se poistovetiti sa si st emom tih reorganizacija. Ta je nova
st rukt ura oznaena, ali ne i iscrpljena, naravno, si t nom i odlu-
nom pr omenom koja je pitanje: ta vam je?", koj i m je u XVIII
veku poi nj ao dijalog lekara i bolesnika, sa svojom gramat i kom i
sopstvenim stilom, zamenila oni m drugi m pi t anj em u koj em pre-
poznaj emo igru klinike i naelo itavog nj enog diskursa: Gde vas
boli?" Poev od toga, itav odnos oznaitelja i oznaenog se pre-
rasporeduj e, i to na svim nivoima medicinskog iskustva: i zmeu
si mpt oma koji oznaavaju i bolesti koja je oznaena, i zmeu opisa
i onoga to on opisuje, i zmeu dogaaj a i onoga to on najavljuje,
i zmeu lezije i bola koji ona izaziva, itd. Klinika, koja se nepresta-
no pomi nj e po svom empi ri zmu, skromnost i svoje panj e i brizi
sa koj om puta da stvari t i ho dou do pogleda, ne uznemi ravaj ui
ih nikakvim di skursom, svoj istinski znaaj duguj e injenici da
je dubi nska reorganizacija ne samo medicinskih spoznaja, nego i
same mogunost i diskursa o bolesti. Umerenost klinikog diskur-
sa (koju su oznaili lekari: odbacivanje teorije, naput anj e sistema,
ne-filozofija) upuuj e na neverbalne uslove, poev od kojih moe
da govori: zajednika st rukt ura koja odvaja i uobliuje ono to se
vidi i ono to se kae.
Ovde preduzet o istraivanje podrazumeva, dakle, namer an
plan da se bude u isti mah i istoriar i kritiar, u meri u kojoj je
re, izvan svake propisujue namere, o ut vri vanj u uslova mogu-
nosti medicinskog iskustva, onakvog kakvo ga poznaj e moder no
doba.
Jednom za svagda, ova knjiga nije napisana za neku medi ci nu,
a protiv neke druge, ili protiv medicine, a za odsustvo medicine.
Ovde je, kao i drugde, re o studiji koja pokuava da iz gustog
diskursa izdvoji uslove za nj enu istoriju.
Ono to je vano u stvarima koje kau ljudi nije toliko ono to
oni navodno misle s ovu ili s onu st ranu tih stvari, ve ono to ih
od ulaska u igru sistematizuje, omoguuj ui im na taj nain da u
preost al om vremenu budu beskraj no dost upne novi m diskursima
i otvorene za zadatak da ih preobraze.
P R V O P O G L A V L J E
Prostori i klase
Za nae ve izmorene oi ljudsko telo sainjava, put em prirod-
nog prava, prostor porekla i razmetanja bolesti: prostor ije je
linije, zapremine, povrine i puteve utvrdio, u skladu sa sada po-
znatom nam geografijom, anatomski atlas. Taj vrsti i vidljivi po-
redak u telu je, meutim, samo jedan od naina na koji medicina
projektuje bolest u prostor. Bez sumnje nije ni prvi, a ni najsutin-
skiji. Bilo je i bie drugaijih raspodela bolesti.
Kada emo moi da definiemo strukture koje su, u tajnovitom
prost oru tela, praene alergijskim reakcijama? Jesmo li ikada za-
ista sainili osobenu geometriju irenja virusa po t ankom listiu
iseka tkiva? Da li ove pojave mogu pronai zakon svog projek-
tovanja u prostor u nekakvoj euklidovskoj anatomiji? A bilo bi,
napokon, dovoljno podsetiti da je stara teorija srodnosti govorila
renikom skladnosti, susedstva, homologija: izrazi za koje opae-
ni prostor anatomije ne nudi nikakvu suvislu leksiku. Svako ve-
liko miljenje u oblasti patologije propisuje bolesti konfiguraciju
iji prostorni delovi nisu nuno delovi klasine geometrije.
Pot puno preklapanje tela" bolesti i tela bolesnog oveka nije,
bez sumnje, nita drugo do istorijska i prolazna datost. Njihov
oiti susret je to samo za nas, ili, bolje reeno, tek poi nj emo da
se od njega odvajamo. Prostor konfiguracije bolesti i prostor lo-
kalizacije bolesti u telu bili su naslagani jedan na drugi, u medi-
cinskom iskustvu, samo u j ednom kratkom periodu: onom koji
se preklapa sa medicinom XIX veka i povlasticama dodeljenim
patolokoj anatomiji. Epoha koja oznaava sizerenstvo pogleda,
poto u istom opaajnom polju, u skladu sa istim kontinuitetima
ili istim pukotinama, iskustvo u jedan mah iitava vidljive lezije
u organizmu i suvislost patolokih oblika; bolest se artikulie ta-
no na telu, a njeno logino irenje se od ulaska u igru odvija preko
anatomskih masa. Pogled" samo treba da deluje na istinu to je
otkriva tamo gde je ona mo koju on ima s puni m pravom.
Ali kako se oblikovalo to pravo, koje se izdaje za vajkadanje i
prirodno? Kako je to mesto na kojem se javlja bolest moglo su-
vereno da utvrdi figuru u koju su grupisani njeni elementi? Para-
doksalno, nikada prostor za konfiguraciju bolesti nije bio slobod-
niji, nezavisniji od prostora svoje lokalizacije nego u klasifikator-
skoj medicini, to jest u onom obliku medicinskog miljenja koje
je hronoloki neznatno prethodilo anatomsko-klinikoj metodi, i
uinilo je moguom u istorijskom smislu.
Nemojte leiti bolest pre nego to se uverite koje je vrste", go-
vorio je iliber (Gilibert).
1
Od Sovaove (Sauvages) Nozologije
(Nosologie) (1761) do Pinelove Nozografije (Nosographie) (1798),
klasifikatorsko pravilo dominira medicinskom teorijom, a i prak-
som: pojavljuje se kao logika imanentna oblicima bolesti, naelo
njihovog deifrovanja i semantiko pravilo za njenu definiciju:
Ne sluajte, dakle, one zavidljivce koji su eleli da bace senku
prezira na spise slavnoga Sovaa... Setite se da je od svih lekara
koji su iveli on moda jedini koji je potinio sve nae dogme
nepogreivim pravilima zdravorazumske logike. Vidite sa kakvom
panjom definie rei, sa kakvim obzirom omeava definicije sva-
ke bolesti". Pre nego je zahvati gustina tela, bolest dobija hijerarhi-
zovanu organizaciju podele na porodice, rodove i vrste. Tu je, oi-
gledno, re tek o j ednoj slici", koja omoguuje da nabujali dornen
bolesti postane pristupaan za savladavanje i pamenje. No, jo
dublje od te prostorne metafore", i da bi je uinila moguom, kla-
sifikatorska medicina pretpostavlja izvesnu konfiguraciju" bole-
sti: nikada nije bila uobliena sama za sebe, ve se nj eni sutinski
delovi mogu definisati tek naknadno. Kao to porodi no stablo, s
ovu stranu poredenja koja sadri i sve njegove i magi narne teme,
pretpostavlja prostor u kojem se srodstvo moe formalizovati, no-
] Gilibert, L'anarchie mdicinale, Neatel, 1772,1.1, str. 198.
Prostori i klase 23
zoloka slika podr azumeva oblik bolesti koji nije ni nizanje posle-
dica i uzroka, niti hronol oki niz dogaaj a, a ni njegov vidljivi put
u l j udskom telu.
Ta organizacija izmeta prema niim probl emi ma lokalizaci-
ju u organi zmu, ali definie osnovni sistem odnosa koji uvode
potinjenosti, podele, slinosti u tu igru umot avanj a. Taj prost or
nosi: vertikalu", u kojoj buj aj u implikacije - groznica ,,u kojoj se
smenj uj u vruica i hl adnoa" moe da se odigra u j ednoj j edi noj
epizodi, ili u vie njih; one pak mogu da se niu bez prekida ili u
intervalima; taj predah moe da bude manj i od 12 sati, da pot raj e
j edan dan, pa ak i itava dva dana, ili pak da ima gotovo neo-
drediv ritam
2
; i horizontalu", u koju se prenose homologije - u
dva velika ogranka spazama nalazimo, u savrenoj simetriji, ,,de-
limino tonike", opte klonike", delimino klonike" i opte
klonike"
3
; ili pak, u redu izliva, ono to je katar za grlo, to je di-
zenterija za creva.
4
Duboki prostor, koji pret hodi svakom opaa-
nj u i izdaleka nj i me rukovodi ; poev od njega, zatim linija koje se
u nj emu ukrtaju i masa koje raspodeljuje ili hijerarhizuje, bolest,
izlaui se pogledu, utiskuje sopstvena svojstva u ivi organizam.
Koja su naela te pr i mar ne konfiguracije bolesti?
1. Po lekarima iz XVIII veka, ona se daje u istorijskom" isku-
stvu, u opoziciji sa filozofskim" znanj em. Istorijska je ona spo-
znaja koja omeava zapaljenje pleuritis sa njegova etiri simpto-
ma: groznicom, tekoama sa di sanj em, kaljem i bolom sa strane.
Filozofska e biti spoznaja koja dovodi u pitanje poreklo, naelo,
uzroke: hlaenje, serozne izlive, upalu plune maramice. Razlika
istorijskog i filozofskog ipak nije razlika uzroka i posledice: Ka-
len (Cullen) utemeljuje svoj klasifikatorski sistem na utvrivanju
bliskih uzroka; nije ni razlika naela i posledica, poto Si denham
(Sydenham) misli da istrauje istorijsko kad izuava nain na koji
pri roda proizvodi i odrava razliite oblike bolesti"
5
; a nije ba
2 F. Boissier de Sauvages, Nosologie mthodique, Lion, 1772, t. II.
3 Ibid, t. III.
4 VV. Cul l l en, Institutions de mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 39- 60.
5 Th. Sydenham, Mdicine pratique, preveo fault, Pariz, 1784, str. 390.
ni razlika vidljivog i skrivenog ili pretpostavljenog, poto pone-
kad valja neumorno goniti priu", koja se previja i otima prvom
ispitivanju, kao to je tuberkulozna groznica kod nekih obolelih
od tuberkuloze: hridi skrivene pod vodom".
6
Istorijsko lii na sve
ono to, po injenicama ili po pravu, ranije ili kasnije, eono ili
posredno moe da se poda pogledu. Razlog koji se vidi, simptom
koji se malo-pomalo otkriva, naelo itljivo od svoga korena, sve
to ne spada u poredak filozofskog" znanja, ve jednog veoma
jednostavnog" znanja, koje mora da prethodi svim ostalima" i
koje smeta prvobitni oblik medicinskog iskustva. Re je o defini-
sanju neke vrste osnovnog pregleda, u kojem se perspektive po-
ravnavaju i raskoraci su ureeni: posledica ima isti status kao njen
uzrok, ono to prethodi poklapa se sa onim to ga sledi. U tom
homogenom prostoru, nizovi se raspliu, a vreme se mrvi: lokalna
upala nije nita drugo do idealno naleganje njenih istorijskih"
elemenata (crvenilo, otok, vruica, bol), a da ne dolazi u pitanje
njihova mrea meusobni h odreenja ili njihovog vremenskog
ukrtanja.
Bolest se u osnovi opaa u prostoru projekcije bez dubine, i
preklapanja bez odigravanja. Postoji samo jedna ravan i jedan
trenutak. Oblik u kojem se prvobitno raa istina jeste povrina
na kojoj se reljef u isti mah oituje i ukida - portret: Onaj ko
ispisuje istoriju bolesti treba da. . . paljivo posmatra jasne i pri-
rodne simptome bolesti, koliko god mu nezanimljivi izgledali. U
tome mora da oponaa slikare koji, kad slikaju portret, briljivo
belee sve, do najsitnijih znakova i najmanjih pri rodni h stvari to
se mogu sresti na licu osobe koju slikaju".
7
Prva struktura koju
sebi daje klasifikatorska medicina jeste ravan prostor neprestane
istovremenosti. Sto i slika.
2. To je prostor u kojem analogije definiu sutine. Slike su sli-
ne, ali i lie. Od bolesti do bolesti, razdaljina koja ih razdvaja meri
se samo stepenom njihove slinosti, a da se u to ne mea ak ni
logiko-vremenski razmak u genealogiji. Nestanak voljnih kretnji,
poputanje unut ranj e ili spoljne osetljivosti, to je opti profil koji
6 Ibid.
7 Th. Sydenham, navedeno kod: Sauvage, loc. cit, 1.1, str. 88.
Prostori i klase 25
se izdvaja u posebni m oblicima, kao to su apopleksija, nesvestica,
paraliza. Unut ar tog velikog srodstva nastaju mali razmaci: usled
apopleksije gube se sva ula i sva voljna pokretljivost, ali su disanje
i srani pokret i pot eeni ; paraliza pogaa samo lokalno odredi v
sektor sistema ula i pokretljivosti; nesvestica je opta poput apo-
pleksije, ali ona preki da i di saj ne pokrete.
8
Raspodela u izgledu, na
osnovu koje vi di mo si mpt om u paralizi, epizodu u nesvestici, a u
apopleksiji organsko i funkci onal no oteenje, ne postoji za kla-
sifikatorski pogled, koji je osetljiv samo na povrinske raspodele,
u kojima susedstvo nije definisano merljivim razdal j i nama ve
analogijama oblik. Kada post anu dovoljno zgusnute, te analogije
prelaze prag j ednost avne srodnost i i pri st upaj u sut i nskom jedin-
stvu. Izmeu apopleksije, koja naj ednom obustavlja pokretljivost,
i hroni ni h i evolutivnih oblika, koji mal o-pomal o osvajaju itav
mot ori ki sistem, nema sutinske razlike: u t om i st ovremenom
prost oru, u kojem se oblici to ih je raspodelilo vreme spajaju ili
se nadovezuj u, srodnost se zgri u istovetnost. U ravnom, homo-
genom, nemet ri kom sistemu, postoji osnovna bolest t amo gde
i ma obilje analogija.
3. Oblik analogije otkriva racionalni poredak bolesti. Kad se
opazi slinost, ne moe se prost o utvrditi sistem zgodni h i relativ-
ni h repera; poinje se sa dei frovanj em razumljivog nacrt a bole-
sti. Zavesa se podie nad naelom njihovog stvaranja: to je opti
poredak prirode. Kao kod biljke ili ivotinje, igra bolesti je sutin-
ski osobena: Vrhovno bie nije se pokorilo manj e izvesnim za-
koni ma dok proizvodi bolesti ili dok krka zarazne tenosti nego
dok ukrt a biljke i ivotinje. . . Onaj ko bude paljivo posmat rao
poredak, vreme, as u kojem poi nj e napad groznice etvrtae,
poj avu drhtavice, vruice, j ednom reju sve si mpt ome koji su joj
svojstveni, imae onoliko razloga da veruj e kako je ta bolest vrsta,
koliko ih ima da veruj e kako biljka predstavlja vrstu koja raste,
cveta i vene uvek na isti nain."
9
Ovaj botaniki model ima dvostruki znaaj za medi ci nsku
misao. Naj pre je omogui o da se naelo analogije oblika obrne
8 W. Cul l en, Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 86.
9 Sydenham, navedeno kod: Sauvages, loc. cit, 1.1, str. 124-125.
u zakon proizvodnje sutina: stoga opaajna panja lekara koji,
tu i tamo, pronalazi i srouje, s puni m pravom opti sa ontolo-
kim poretkom koji iznutra, i pre svakog ospoljenja, organizuje
svet bolesti. Poreda!; bolesti nije, s druge strane, nita drugo do
otisak sveta ivota: iste strukture vladaju i ovde i tamo, isti oblici
raspodele, isto ureenje. Racionalnost ivota je istovetna sa racio-
nalnou onoga to mu preti. One nisu, jedna u odnosu na drugu,
kao priroda i protivptf'troda; ali, u j ednom pri rodnom poretku koji
im je zajedniki, one se umeu i slau jedna na drugu. U bole-
sti prepoznajemo ivot poto je zakon ivota taj koji, povrh svega,
utemeljuje spoznaju bolesti.
4. Re je o vrstama koje su u isti mah prirodne i idealne. Prirod-
ne poto bolesti u nj i ma iskazuju svoje sutinske istine; idealne
u meri u kojoj nisu nikada date u iskustvu bez nekog kvara ili
nevolje.
Prvobitni poremeaj je doao sa bolesnikom - on ga je doneo.
istoj nozolokoj sutini, koju njegovo mesto u poretku vrsta
utvruje i crpe bez ostatka, bolesnik dodaje, isto kao poremeaje,
svoje sklonosti, svoju starost, svoj nain ivota, i itav niz dogaa-
ja koji, u odnosu na satinsko jezgro, predstavlja sluajnosti. Da
bi se spoznala istina o patolokoj injenici lekar mora da apstra-
huje bolesnika: Onome koji opisuje neku bolest valja briljivo
razluiti simptome koji je nuno prate i koji su joj svojstveni od
onih koji su tek sluajni ili nepredvieni, kao to su oni koji zavise
od naravi i ivotnog doba pacijenta".
10
Paradoksalno, pacijent je
u odnosu sa onim od ega boluje samo spoljna injenica; medi-
cinsko iitavanje treba da ga uzme u obzir samo da bi ga stavilo
u zagradu. Naravno, valja spoznati unutranju st rukt uru naeg
tela", ali samo da bi se bolje utajila i da bi se pod pogledom leka-
ra oslobodila priroda i kombinacija simptoma, napada i drugih
okolnosti to prate bolesti".
11
Nije patoloko ono to u odnosu na
ivot funkcionie kao protivpriroda, ve je to bolesnik u odnosu
na samu bolest.
10 Sydenham, navedeno ibid.
11 Clifton, Etat de la medeciue ancienne et moderne, prevod, Pariz, 1742, str. 213.
Prostori i klase 27
Bolesnik, ali i lekar. Njegova intervencija je nasilje ako nije
strogo podvrgnut a i deal nom rasporedu nozologije: Spoznavanje
bolesti je lekarova busola; uspeh izleenja zavisi od t anog spo-
znavanja bolesti"; pogled lekara se u poet ku ne upravlja ka t om
konkr et nom telu, t om pozi t i vnom mnot vu koje je naspram njega
- bolesniku, nego intervalima pri rode, prazni nama i razdaljina-
ma, u koj i ma se kao negativ javljaju znaci po kojima se j edna
bolest razlikuje od druge, prava od lane, zakonita od nezakonite,
zl oudna od dobroudne".
12
Reetka koja skriva realnog bolesni-
ka i zadrava svaku terapeutsku nesmot renost . Ako se da previe
rano, u nekakvoj pol emi koj nameri , lek protivrei sutini bolesti
i remeti je; spreava je da pristupi svojoj pravoj pri rodi i, uinivi
je neredovnom, ini je neizleivom. U peri odu najezde lekar samo
mora da zadri nj en dah, jer su poeci bolesti napravljeni da bi
se spoznali red, rod i vrsta bolesti"; kada se si mpt omi poj aaj u i
dobiju u irini, dovol j no je umanj i t i nj i hovu estinu i estinu bo-
lova"; u peri odu mi rovanj a, valja korak po korak ii put em kojim
ide priroda", ojaati je ako je preslaba, ali je i oslabiti ako previe
nastoji da uniti ono to joj smeta".
13
Lekari i bolesnici nisu s puni m pravom umeani u racional-
ni prost or bolesti; toleriu se kao poremeaj i koje je teko izbei:
paradoksal na uloga medi ci ne sastoji se naroi t o u t ome da se oni
neutraliu, da se i zmeu nj i h odri najvea mogua razdaljina
kako bi idealna konfiguracija bolesti, u prazni ni koja nastane iz-
meu j ednog i drugog, postala konkret an oblik, slobodan i, naj-
zad, sabran u nepokret nu, istovremenu sliku, bez debljine i tajne
u kojoj se prepoznavanj e samo po sebi otvara kad otkrije poredak
sutina.
Klasifikatorska misao obezbeuj e sebi sutinski prostor. Bolest
postoji samo u nj emu, poto ga sainjava kao pri roda; a ona ipak
uvek izgleda pomal o izmetena u odnosu na njega, poto se, kod
stvarnog bolesnika, nudi pogledu pr et hodno naoruanog lekara.
Lepi ravni prostor port ret a u isti mah je i izvorite i krajnji rezul-
tat: ono to u korenu ini mogui m racionalno i izvesno medi ci n-
12 Frier, Guide pour la conservation de l'homme, Grenobl , 1789, str. 113.
13 T. Gui ndant , La nature opprime par la mdecine moderne, Pariz, 1768, str. 10-11.
sko znanje, i ono prema emu se to znanje mora kretati kroz ono
to ga skriva od pogleda. Postoji, dakle, itav jedan rad medicine
na tome da se spoji sa sopstvenim stanjem, ali putem sa kojeg
mora da obrie sve svoje korake, pot o cilj postie neutraliui
ne samo sluajeve na koje se oslanja, ve i sopstvenu intervenciju.
Otuda udnovata narav medicinskog pogleda; on je uhvaen u
beskrajnu spiralu: obraa se onome vidljivom u bolesti - ali poev
od bolesnika koji skriva to vidljivo pokazujui ga; shodno tome
mora da prepozna da bi spoznao. A taj se pogled povlai napre-
dujui, poto do istine stie samo ako joj dopusti da ga nadvlada,
sam se izvlaei i dozvoljavajui bolesti da sama u svojim fenome-
nima zaokrui svoju prirodu.
Bolest, uoljiva na slici, javlja se i u telu. Tu se sree sa prosto-
rom ija je konfiguracija posve drugaija: to je prostor zapremina
i masa. Njegove prinude definiu vidljive oblike koje popri ma bo-
lest u bolesnom organizmu: nain na koji se iri, oituje, napredu-
je naizmenino se koristei vrstim telima, pokretima ili funkci-
jama, izaziva lezije vidljive na autopsiji, otpoinje, u ovoj ili onoj
taki, igru simptoma, izaziva reakcije i tako se usmerava prema
fatalnom ili povoljnom ishodu. Re je o oni m sloenim i izvede-
nim figurama preko kojih se sutina bolesti, sa svojom slikovitom
strukturom, artikulie na irokoj i gustoj zapremini organizma i
stekne telo u njemu.
Kako ravan, istorodan prostor klasa moe da postane vidljiv u
geografskom sistemu masa to su izdiferencirane po zapremini i
meusobnoj udaljenosti? Kako bolest, definisana svojim mestom
u porodici, moe da se odlikuje seditem u organizmu? To je pro-
blem onoga to bismo mogli nazvati sekundarnom spacijalizaci-
jom patolokog.
Za klasifikatorsku medicinu, obolelost organa nikada nije ap-
solutno nuna da bi se definisala bolest: ona moe da ide od jedne
do druge take lokalizacije, da osvaja druge telesne povrine, a da
istovremeno ostane iste naravi. Prostor tela moe da klizi u odno-
su na prostor bolesti i obrnuto. Jedan isti gr moe da se iz donjeg
stomaka, gde e izazvati probavne smetnje, zastoje u varenju, pre-
kide u menst rual nom ili hemoroidalnom izlivu, premesti ka gru-
Prostori i klase 29
di ma i izazove guenje, l upanj e srca, oseaj knedle u grlu, sna-
ne napade kalja, i konano da stigne do glave, gde e dovesti do
epileptinih greva, nesvestica ili komat oznog sna.
14
Ta klizanja,
praena ni zom si mpt omski h prei naenj a, mogu s vr emenom da
nast anu kod j edne j edi ne individue; moemo ih pronai i ispitu-
jui niz individua u kojih su take spajanja razliite: u st omanom
obliku spazam se naroi t o sree kod limfatiara, a u cerebral nom
kod sangviniara. No, u svakom sluaju, sutina patoloke konfi-
guracije nije i zmenj ena. Organi su pouzdana podrka bolesti, a
nikada ne tvore neophodne uslove za nj u. Sistem taaka, koji defi-
nie odnos bolesti sa organi zmom, nije ni post oj an ni nuan. Oni
nemaj u pr et hodno definisan zajedniki prostor.
U t om telesnom prost oru, po koj em se sl obodno kree, bolest
prolazi kroz metastaze i met amorfoze. Premet anj e je delimi-
no preoblikuje. Krvarenje iz nosa moe da post ane hemopt i za
(iskaljavanje krvi) ili krvarenj e u mozgu; mora da opst ane samo
specifian oblik izliva krvi. Zbog toga je klasifikatorska medicina,
t okom itave karijere, imala deo povezan sa dokt ri nom privlano-
sti - ove dve koncepcije su mogle samo meusobno da se ojaaju
radi prave ravnotee sistema. Komuni kaci j u na osnovu privlano-
sti irom organi zma ponekad osigurava lokalno odrediv preno-
snik (di j afragma za spazme. ili eludac za zastoje u prot oku t eno-
sti); ponekad to ini itav j edan sistem prenosa koji je zastupljen
u elom telu (nervni sistem za bolove i greve, vaskularni sistem
za upale); u drugi m sluajevima osigurava je prosta funkci onal na
veza (prekid luenja se prenosi sa creva na bubrege, a sa bubrega
na kou); i, najzad, tu je i podeavanj e osetljivosti od oblasti do
oblasti (slabinski bol kod hidrokele). Ali, i pored veze, prenosa ili
prenosni ka, anatomska preraspodela bolesti ne preinauje nj enu
sutinsku st rukt uru; privlanost obezbeuj e igru prost ora loka-
lizacije i prost ora konfiguracije: ona definie nj i hovu uzaj amnu
sl obodu i granice te slobode.
Bolje bi bilo rei prag nego granica. Jer s onu st ranu transfera,
na osnovu privlanosti i slinosti koju on odobrava, moe se od
bolesti do bolesti uspostaviti veza koja spada u oblast kauzalnosti,
14 Enciklopedija, lanak Spazam".
ali ne i srodnosti. Neki patoloki oblik stoga moe da izrodi neki
drugi, veoma udaljen na nozolokoj slici, i to pomou stvaralake
sile koja mu je svojstvena. Telo je mesto naleganja, nizanja, me-
anja razliitih vrsta. Otuda komplikacije; otuda meoviti oblici;
otuda neka pravilna ili barem esta nizanja, kao izmeu mani-
je i paralize. Haslam se sretao sa bolesnicima u bunilu kod ko-
jih je govor poremeen, usta iskrivljena, ruke i noge nisu kadre
da izvode voljne pokrete, a pamenj e je oslabljeno", i koji, naje-
e, nemaju svest o svome poloaju".
15
Isprepletenost simptoma,
istovremenost njihovih krajnjih oblika: sve to nije dovoljno da se
oblikuje samo jedna bolest; udaljenost verbalnog nadraivanja od
te pokretake paralize na slici srodnih bolesti spreava da hrono-
loka bliskost odnese prevagu i bude kljuna odrednica jedinstva.
Otuda ideja o uzronosti, koja se oituje u blagom vremenskom
raskoraku; as se prvo pojavi mahnitost, a as pokretaki znaci
uvode itav skup simptoma: Razni oblici paralize uzroci su ludila
mnogo ee nego to se misli, a takoe su i veoma uobiajena
posledica mahnitosti". Nikakva translacija na osnovu privlanosti
ovde ne moe da preskoi jaz izmeu vrsta, a celovitost simptoma
u organizmu nije dovoljna da se izgradi jedinstvo koje se opire
sutinama. Postoji, dakle, meunozoloka uzronost, ija je uloga
obrnuta od uloge privlanosti: ona uva osnovni oblik tako to
prolazi kroz vreme i prostor; uzronost osigurava istovremenosti
i ukrtanja u kojima se meaju sutinske istote.
U toj patologiji vreme igra ogranienu ulogu. Priznajemo da
bolest moe da traje, i da u tom odvijanju razne epizode mogu da
se pojave jedna za drugom; od Hipokrata proraunavamo kritine
dane; znamo znaenjske vrednosti arterijskih otkucaja: Kada se
preskok pojavi pri svakom tridesetom otkucaju, ili oko tridesetog
otkucaja, hemoragija e nastupiti posle etiri dana, neto malo pre
ili neto malo kasnije; kada se pojavi pri svakom esnaestom otku-
caju, hemoragija e nastupiti kroz tri dana. . . Najzad, kada se poja-
vi pri svakom etvrtom, treem, drugom otkucaju ili je neprestan,
hemoragija se moe oekivati u roku od dvadeset etiri sata".
16
15 ). Hasl am, Observations on madness, London, 1798, str. 259.
16 Fr. Solano de Luques, Observations nouvelles et extraordinaires sur la prdiction des
crises, sa nekol i ko novi h sluajeva obogat i o Nihell, franc, pr evod, Pariz, 1748, str. 2.
Prostori i klase 31
No, to broj ano ut vreno t raj anj e pri pada sutinskoj st rukt uri bo-
lesti, kao to hr oni nom kat aru pripada da nakon nekog vreme-
na post ane t uberkul ozna groznica. Ne postoji proces evolucije u
kojem bi t raj anj e samo po sebi i svojom istrajnou donelo nove
dogaaje; vreme je integrisano kao nozoloka konstanta, a ne kao
organska promenljiva. Vreme tela ne savija, a jo manj e odreuj e
vreme bolesti.
Ono pomou ega opte sutinsko telo" bolesti i stvarno telo
bolesnika nisu, dakle, ni take lokalizacije ni posledice t raj anj a
- t o je pre svega svojstvo. U j ednom od svojih ogleda iz 1764, o
koj em je izvestio Prusku kraljevsku akademiju, Mekel objanja-
va kako posmat ra pr omene na mozgu kod razliitih bolesti. Kada
radi autopsiju, on vadi iz mozga est kocaka j ednake zapremi ne
(est linija sa strane), sa razliitih mesta u modanoj masi: za-
tim poredi te uzorke meusobno, kao i sa oni ma koje je uzeo sa
drugi h leeva. Precizni i nst rument za to poreenj e je vaga; kod
tuberkuloze, bolesti iscrpljenosti, specifina teina mozga je re-
lativno manj a nego kod apopleksija, bolesti, nastale zaguenj em
(1 dg 3 gr naspram 1 dg 6 ili 7 gr); kod nor mal nog subjekta, koji
je umr o pr i r odnom smru, prosena teina iznosi 1 dg 5 gr. Te
vrednost i mogu da variraju zavisno od oblasti mozga: kod t uber-
kuloze je laki uglavnom mali mozak, a kod apopleksije su teke
sredinje oblasti.
17
Dakle, i zmeu bolesti i organizma postoje do-
bro smeteni spojevi, i to na pri nci pu oblasti; ali re je samo o
sekt ori ma u koje bolest lui ili prmesta svaj.a specifina svojstva:
mozak mani ni h je lak, suv i troan pot o je mani j a iva, topla,
eksplozivna bolest; mozak t uberkul oznog oveka e biti isuen
i slab, i nert an, beskrvan, pot o tuberkuloza spada u optu klasu
hemoragi j a. Skup svojstava koji odlikuje bolest odlae se u organ
koji onda slui kao podrka si mpt omi ma. Bolest i telo opte samo
preko neprost ornog svojstva.
U takvim uslovima shvatamo da se medi ci na okree od izve-
snog oblika spoznaje koji je Sova oznaavao kao matematiki:
Spoznati koliine i znati ih izmeriti, na pri mer odrediti snagu i
brzi nu pulsa, stepen vruice, intenzitet bola, jainu kalja i druge
17 Izvetaj u: Gazette salutaire, t. XXI, 2. avgust 1764.
takve simptome".
18
Mekel nije meri o da bi spoznao matematiki
oblik; za njega je re bila o t ome da se premeri intenzitet nekog
patolokog svojstva od kojeg se sastojala bolest. Nikakva izmeriva
mehanika tela ne moe, u svojim fizikim ili matematikim oso-
benostima, da izvesti o nekom patolokom fenomenu; konvulzije
su moda odreene isuivanjem ili skupljanjem nervnog sistema
- to svakako pripada poretku mehanike, ali mehanike svojstava
koja se povezuju, pokreta koji se artikuliu, poremeaja koji se po-
kreu u nizu, a ne mehanike segmenata to se mogu kvantifikovati.
Tu moe biti re o mehanizmu, ali o mehani zmu koji ne proistie
iz mehanike. Lekari moraju da se ogranie na spoznavanje snage
medikamenata i bolesti pomou svojih operacija; moraju briljivo
da ih posmatraju i da nastoje da spoznaju njihove zakonitosti, a ne
da se zamaraju potragom za fizikim uzrocima."
19
Opaanje bolesti u bolesniku pretpostavlja, dakle, kvalitativni
pogled; da bi se uoila bolest valja gledati tamo gde ima suvo-
e, vreline, nadraivanja, tamo gde ima vlage, zaguenja, slabosti.
Kako pri istoj groznici, istom kalju, istoj iscrpljenosti razlikovati
pleuritis od tuberkuloze, ako se na j ednom mestu ne prepozna
suva upala plua, a na drugom serozni izliv? Kako razluiti, ako
ne po njihovim svojstvima, konvulzije epileptiara koji pati od
upale mozga od konvulzija hipohondra sa visceralnim zastojem?
Za prefinjeno opaanje svojstava, opaanje razlika od sluaja do
sluaja, fino opaanje varijanti potrebna je itava jedna hermene-
utika patolokog stanja, poev od primerenog i slikovitog ogleda;
odmeriemo varijacije, ravnotee, vikove i nedostatke: Ljudsko
telo je sainjeno od krvnih sudova i tenosti;. . . kada krvni sudovi
i ile nemaju ni previe ni premalo tonusa, kada su tenosti guste
ba koliko treba, kada se ne kreu ni previe ni premalo, ovek
je zdrav; ako je kretanje ... previe silovito, vrsti delovi otvrd-
nu, a tenosti postanu guste; ako je preslabo, ila se olabavi, a krv
razredi."
20
18 Sauvages, loc. cit, 1, str. 91- 92.
19 Tissot, Avis aux gens de lettres sur leur sant, Lozana 1767, str. 28.
20 Ibid, str. 28.
Prostori i klase 33
A medicinski pogled, otvoren za ta t anana svojstva, nuno po-
staje osetljiv na sve njihove prelive; deifrovanje bolesti po nj eni m
osobeni m odl i kama poiva na i zni j ansi ranom obliku opaanja,
koje mor a da uzme u obzir svaku poj edi nu ravnoteu. Ali od ega
se sastoji ta osobenost? To ni u kom sluaju nije osobenost orga-
ni zma u koj em bi se patoloki procesi i reakcije nizali na j edi n-
stven nain, kako bi oblikovali sluaj". Pre je re o kvalitativnim
varijetetima bolesti kojima e se, kako bi ih oblikovali na dr ugom
st upnj u, pridruiti varijeteti koji mogu da predstavljaju naravi.
Ono to klasifikatorska medi ci na naziva poj edi nani m storija-
ma" jesu posledice umnoavanj a izazvanih kvalitativnim varija-
cijama (prouzrokovanih naravi ma) sutinskih svojstava koja od-
likuju bolesti. Sa bol esnom i ndi vi duom sreemo se u taki u kojoj
se pojavljuje ishod tog umnoavanj a.
Ot uda nj en paradoksal ni poloaj. Ko eli da spozna bolest o
kojoj je re mora da oduzme individuu, sa nj eni m osobeni m svoj-
stvima: Tvorac prirode", govorio je Ci mer man ( Zi mmer mann) ,
uvrstio je tok bolesti nepromenl j i vi m zakoni ma koje brzo ot-
kri j emo ako bolesnik ne prekine ili ne poremet i tok bolesti".
21
Na
t om nivou individua je tek negativni element. Ali bolest nikada ne
moe da se oda izvan neke naravi, nj eni h svojstava, nj ene ivosti ili
nj ene teine; iako bi sauvala svoju fizionomiju skupa, nj ene crte
u poj edi nost i ma uvek dobijaju osobene prelive. Isti taj Ci merman,
koji je u bolesniku prepoznavao samo negativ bolesti, ponekad je
u iskuenju", nasuprot uopt eni m opisima Si denhama, da prihva-
ti samo poj edi nane povesti. Mada je pri roda j ednost avna u celi-
ni, ipak je raznolika u delovima; shodno tome, treba da pokuamo
da je spoznamo u celini i u delovima".
22
Klasifikatorska medicina se sa obnovl j enom panj om posve-
uje poj edi nanom - panj om koja je uvek nestrpljivija i manj e
kadra da podnese uoptene oblike opaanja, prenagljena itanja
sutine. Izvesni Eskulap je svakog jutra i mao pedeset do ezdeset
bolesnika u predsoblju; sasluao bi nevolju svakog od njih, raspo-
redio ih u etiri reda, prvom redu naloio put anj e krvi, dr ugom
21 Zi mme r ma nn, Trait de l'Exprience, franc, prevod, Pariz, 1800,1.1, str. 122.
2^1 Ibid, str. 184.
ienje, treem klistir, a etvrtom promenu klime."
23
To nije ni-
kakva medicina; isto vai i za bolniku praksu koja ubija svojstva
posmatranja i gui sposobnosti posmatraa brojem stvari za po-
smatranje. Medicinsko opaanje ne sme da se usmerava ni na ni-
zove ni na skupove; mora da se strukturira kao pogled kroz lupu
koja, postavljena na razliite delove jednog objekta, omoguuje
da se na njemu zapaze i drugi delovi, koji se bez toga nisu mogli
primetiti"
24
, i da se zapone beskrajan rad na spoznaji osobenih
slabosti. Na toj taki pronalazimo temu portreta koji smo pret-
hodno pomenuli; bolesnik je bolest koja je stekla osobene crte;
ona je data sa senkom i reljefom, modulacijama, prelivima, du-
binom; a posao lekara, kada bude opisivao bolest, bie da obnovi
tu ivu gustou: Valja vratiti iste one slabosti bolesnika, iste one
njegove patnje, sa istim kretnjama, istim stavom, istim recima i
istim alopojkama".
25
Igrom pri marne spacijalizacije klasifikatorska medicina sme-
tala je bolest u podruj e slinosti na kojem individua nije mogla
da dobije pozitivan status; u sekundarnoj spacijalizaciji zauzvrat
zahteva otro opaanje pojedinanog, osloboeno kolektivnih
medicinskih struktura, slobodno od svakog grupnog pogleda i
samog bolnikog iskustva. Lekar i bolest uputaju se u sve veu
bliskost i povezani su, lekar pogledom koji vreba, sve vie podu-
pire i prodire, bolesnik skupom nezamenljivih i nemih svojstava
koja odaju - to e rei pokazuju i variraju lepe ureene oblike
bolesti. Izmeu nozolokih odlika i zavrnih crta to se iitavaju
na licu bolesnika, svojstva su slobodno kolala kroz telo. U tom
telu lekarski pogled nema nikakvog razloga da se zadrava, barem
u njegovim slojevima i njegovom funkcionisanju.
Tercijarnom spacijalizacijom nazvaemo skup kretnji kojima
je bolest okruena u j ednom drutvu, medicinski opasana, izolo-
vana, podeljena po povlaenim i zatvorenim oblastima, ili ras-
poreena kroz sredine izleenja, ureene da budu povoljne. Ter-
cijarna ne znai da je re o izvedenoj strukturi, manj e sutinskoj
23 Ibid, str. 187.
24 Ibid, str. 127.
25 Ibid, str. 178.
Prostori i klase 35
od pret hodni h; ona uvodi sistem opcija u kojem je re o nai nu
na koji grupa, kako bi se odrala i zatitila, iskljuuje, uspostavlja
oblike zbrinjavanja, reaguje na strah od smrti, suzbija ili olakava
bedu, mea se u bolesti ili ih preputa nj i hovom pr i r odnom toku.
No, vie od drugi h oblika spacijalizacije, ona je mest o raznih dija-
lektika: raznorodni h institucija, hronol oki h raskoraka, politikih
borbi, zahteva i utopija, ekonomski h pri nuda, drut veni h suelja-
vanja. U nj oj itav jedan korpus medicinskih praksa i institucija
omoguuj e da se pr i mar na i sekundarna spacijalizacija poigravaju
drut veni m prost orom ije su geneza, st rukt ura i zakonitosti razli-
ite po prirodi. A ipak, ili, bolje reeno, upravo iz tog razloga, ona
je polazite najradikalnijih osporavanja. Dogodi l o se da se zbog
nje itavo medicinsko iskustvo zaljulja i za svoja naj konkret ni j a
opaanj a definie nove di menzi j e i novo tlo.
Po klasifikatorskoj medicini, bolest roenj em stie pravo na
oblike i doba to su strani prost oru drutava. Postoji divlja" pri-
roda bolesti koja je istovremeno i nj ena istinska pri roda i nj en
najrazboritiji put: sama, osl oboena od meanj a spolja, bez me-
dicinskih smicalica, puta da se pomol e ureene i gotovo biljne
ilice nj ene sutine. Ali, to se drutveni prost or u koji je smet ena
sve vie uslonjava, to se ona sve vie rasprirouje. Pre civilizacije
ljudi su imali samo najjednostavnije i naj nuni j e bolesti. Seljaci
i ljudi iz naroda i dalje su bliski osnovnoj nozolokoj slici; jed-
nost avnost njihovog ivota doput a joj da se nazre u svom razu-
mnom poretku: kod njih uopte nema onih promenl j i vi h, sloe-
ni h, pomeani h bolesti nerava, a i ma pouzdani h apopleksija ili
iskrenih napada manije.
26
U meri u kojoj se izdie iz poretka uslo-
va i u kojoj se drutvena mrea stee oko poj edi naca, ini se da
se zdravlje umanj uj e po stupnjevima"; bolesti se ire i kombi nuj u;
nj i hov broj je ve znatan u viem sloju bur oazi j e; . . . a najvei je
mogui kod svetskih ljudi".
27
Bolnica, kao i civilizacija, jeste vetako mest o u kojem presae-
na bolest rizikuje da izgubi svoje sutinsko lice. Ona se tu odmah
sree sa oblikom komplikacija koje lekari nazivaju zatvorskom
26 Tissot, Trait des nerfs et de leur maladies, Pariz, 1778-1780, t. II, str. 432- 444.
27 Tissot, Essai sur la sant des gens du monde, Lozana, 1770, str. 8- 12.
ili bolnikom groznicom, kao to su miina astenija, jezik suv,
obloen belom skramom, modr o lice, lepljiva koa, proliv, bleda
mokraa, pritisak u disajnim putevima, smrt osmog ili jedanae-
stog dana, najkasnije trinaestog.
28
Na jedan optiji nain, kontakt
sa drugim bolesnicima, u tom neurednom vrtu u kojem se vrste
ukrtaju, menja prirodu bolesti i ini je tee itljivom; i kako, u
toj nunoj bliskosti, ispraviti pogubno pranjenje, koje kree iz
itavog tela bolesnika, iz gangrenoznih udova, nagrizenih kostiju,
zaraznih ireva, gnojnih groznica"?
29
A zatim, moe li se izbrisati
neprijatan utisak koji na bolesnika, otrgnutog od porodice, ostav-
lja pogled na te kue to za mnoge nisu nita drugo do hramovi
smrti"? Ta naseljena samoa i taj oaj remete, sa zdravim reakci-
jama organizma, prirodni tok bolesti; potreban je veoma vet bol-
niki lekar da se izbegne opasnost od loeg iskustva, iji su ishod
vetake bolesti, koje on onda mora da lei u bolnicama. Naime,
nijedna bolnika bolest nije ista".
30
Prirodno mesto bolesti jeste pri rodno mesto ivota - porodi-
ca: toplina spontane nege, svedoanstvo o privrenosti, zajedni-
ka elja za ozdravljenjem, sve se to udruuje kako bi se pomoglo
prirodi to se bori protiv bolesti i pustilo bolesti da se sama ra-
sprostire u svojoj istini; bolniki lekar vidi samo sumnjive, izme-
njene bolesti, itavu jednu teratologiju patolokog; onaj koji lei
kod kue za kratko vreme stie istinsko iskustvo, utemeljeno na
pri rodni m pojavama svih vrsta bolesti".
31
Svrha te kune medici-
ne jeste da nuno bude puna uvaavanja: Posmatrati bolesnike,
pomagati prirodi bez ikakvog nasilja i ekati, skromno priznajui
da nam nedostaje jo mnogo znanja".
32
Tako se u vezi sa patologi-
jom vrsta oivljava stara rasprava o medicini koja del i medicini
koja eka.
33
Nozolozi su naklonjeni potonjoj, a jedan od posled-
28 Tenon, Mmoires sur les hpitaux, Pariz, 1788, str. 451.
29 Percival, Let t re M. Ai ki n, u: J. Aikin, Observations sur les hpitaux, franc, prevod,
Pariz, 1777, str. 113.
30 Dupont de Nemour s , Ides sur les secours donner, Pariz, 1786, str. 24- 25.
31 Ibid.
32 Moscat i , De l'emploi des systmes dans la mdicine pratique, franc, prevod, Strazbur,
godi na VII, str. 26- 27.
33 Cf. Vicq d' Azyr, Remarques sur la mdecine agissante, Pariz, 1786.
Prostori i klase 37
njih, Vite (Vitet), u klasifikaciji koja sadri vie od dve hiljade vr-
sta i nosi naslov Medicina koja eka (Mdecine ecpectante), uvek
prepisuje ki ni novac kako bi se pomogl o pri rodi da dovri svoje
pr i r odno kretanje.
34
Klasifikatorska medi ci na podrazumeva, dakle, sl obodnu spaci-
jalizaciju za bolest, bez neke povlaene oblasti, bez bolnike pri-
nude - neku vrstu spont ane raspodele u mest u na kojem se raa
i razvija, a koje mor a da funkci oni e kao mesto na koj em se ona
razvija i ostvaruje svoju sutinu, na koj em stie do svog pr i r odnog
kraja: smrti, neizbene ako je takva nj ena zakonitost; izleenja,
esto mogueg ako nita ne poremet i njegovu pri rodu. Tamo gde
se pojavi, smatra se da e, usled samog svog kretanja, nestati. Ne
treba je uvrstiti u neki medicinski pri preml j en domen, ve je tre-
ba pustiti, u pozi t i vnom smislu rei, da vegetira" na svom prvo-
bi t nom tlu: aritu, drut venom prost oru shvaenom u nj egovom
naj pri rodni j em obliku, naj pri mi t i vni j em i moral no najsolidnijem,
koji je istovremeno presavijen i pot puno prozi ran, t amo gde je
bolest preput ena sama sebi. No, ta se t ema u pot punost i preklapa
sa nai nom na koji se politiki promilja probl em zbrinjavanja.
Kritika bolnikih fondacija je u XVIII veku opte mest o eko-
nomske analize. Dobra koja ih sainjavaju neotuiva su: tu je
stalan udeo siromanih. Ali samo siromatvo nije stalno; pot rebe
mogu da se promene, a pomo bi moral a nai zmeni no da se od-
nosi i na sela i na gradove kojima je pot rebna. To ne bi oznailo
krenje volje donatora, ve, naprotiv, nj eno ponovno ostvarenje u
istinskom obliku; nj i hov osnovni cilj je bio da slue javnosti, da
olakaju dravi - ne udaljavajui se od namer a donat ora, ak se
prilagoavajui nj i hovom miljenju, ukupnu koliinu svih dobara
dodel j eni h bolnicama mor amo gledati kao jedinstvenu masu".
35
Fondacija, pojedinana i nedodirljiva, mora da se rastvori u pro-
st oru uopt ene pomoi, kojoj je drut vo jedini poslovoa i uj edno
neizdiferencirani korisnik. S druge strane, ekonomska je greka
da se pomo osloni na imobilizaciju kapitala - to e rei na osiro-
34 Vitet, ta Mdecine expectante, Pariz, 1806, 6. sveska.
35 Cahmousset , (C. H. P), Plan gnral pour l ' admi ni st rat i on des hpi t aux, u: Vues d'un
citoyen, Pariz, 1757, t. II.
maenje nacije, koje onda za sobom povlai nunost novih fonda-
cija: otuda, na koncu, guenje aktivnosti. Pomo ne treba skopati
ni sa proizvodnim bogatstvom (kapital) ni sa proizvedenim bo-
gatstvom (renta, koja se uvek moe kapitalizovati), ve sa samim
naelom koje proizvodi bogatstvo: radom. Siromanima emo
pomoi tako to emo im omoguiti da rade, a pri tom neemo
siromaiti naciju.
36
Bolesnik, bez sumnje, nije kadar da radi, ali ako je smeten u
bolnicu on postaje dvostruki teret: pomo koju dobija odnosi se
samo na njega, a njegova porodica, ostavljena na cedilu, tada je
izloena bedi i bolesti. Bolnica, stvaralac bolesti zatvorenim i ku-
nim domenom koji ocrtava, po drugi put je to isto u drutvenom
prostoru u koji je smetena. Ta podela, namenj ena zatiti, prenosi
bolest i umnoava je do beskonanosti. U obrnut om sluaju, ako
je ostavljena na slobodnom polju svog roenja i svog razvoja, ni-
kada nee biti nita vie od sebe same: ugasie se kao to se poja-
vila; a pomo koja bude pruena bolesniku kod kue nadomestie
siromatvo koje bolest izaziva: nega to e je spontano obezbediti
okolina nee kotati nikoga nita; od potpore dodeljene bolesniku
imae koristi itava porodica: Neko e morati da pojede meso od
kojeg je skuvana orbica za njega; a na vatri zaloenoj da mu se
skuva aj ogrejae se i njegova deca".
37
Lanac bolest na bolest" i
lanac neprestanog osiromaenja sirotinje takoe se prekidaju kad
se odustane od namere da se za bolesnika naini diferenciran, iz-
dvojen prostor, namenjen tome da se, na dvosmislen ali nespretan
nain, zatiti bolest i da se sauva od bolesti.
Nezavisno od njihovih opravdanja, teme ekonomista i teme
lekara klasifikatora poklapaju se u optim linijama: prostor u ko-
jem se bolest ostvaruje, izoluje i dovrava jeste apsolutno otvoren
prostor, bez podele i povlaene ili uvrene figure, sveden samo
na ravan vidljivih oitovanja; istorodni prostor u kojem je dozvo-
ljena samo intervencija pogleda to se, polaui se, brie, i pomoi
ija vrednost lei samo u uinku jedne pri vremene naknade: pro-
stor bez prikladne morfologije, osim morfologije slinosti opae-
36 Turgot, l anak Fondaci j a" u Enciklopediji.
37 Dupont de Nemour s , Idees sur les secours a donner, Pariz, 1786, str. 14- 30.
Prostori i klase 39
nih od individue do individue, i morfologije nege to je privatna
medi ci na prua pri vat nom bolesniku.
Ali, poto je na taj nai n dovedena do kraja, tematika se obre.
Zar medi ci nsko iskustvo, razreeno u sl obodnom prost oru dru-
tva, koje organi zuj e samo figura porodice, ne pretpostavlja po-
drku itavog drutva? Zar ne podrazumeva, osobenom panj om
koju upuuj e poj edi ncu, uopt enu budnost ije se prostiranje pre-
klapa sa itavom skupi nom? Trebalo bi poj mi t i medi ci nu dovolj-
no povezanu sa dravom da bi mogla, u dogovoru sa nj om, da
sprovodi post oj anu i uopt enu, ali izdiferenciranu politiku pomo-
i; medi ci na post aj e nacionalni zadatak; a Meni re (Menuret) je na
poet ku revolucije sanjao o besplatnoj nezi koju bi pruali lekari
to bi ih drava namirila obezbeuj ui im svetenike prihode.
38
Zbog toga bi nad sami m t i m lekarima trebalo sprovoditi kontrolu;
trebalo bi spreiti zloupotrebe, igosati arlatane, izbei, organizo-
vanj em zdrave i racionalne medicine, da leenje kod kue napravi
od bolesnika rtvu i izloi njegovu okolinu zarazi. Dobra medici-
na morae da dobije od drave svedoanstvo o valjanosti i zakon-
sku zatitu; na nj oj je da ustanovi kako postoji istinska umet nost
leenja".
39
Medicina poj edi nanog opaanja, porodi ne pomoi ,
kunog leenja, moe da nae oslonac samo u nekoj kolektivno
kontrolisanoj st rukt uri , koja pokriva celokupan drutveni prostor.
Ul azi mo u posve novi, i u XVIII veku gotovo nepoznat oblik in-
stitucionalne spacijalizacije bolesti. Klasifikatorska medi ci na e se
tu izgubiti.
38 J.-J. Menur et , Essai sur les moyens deformer de bons mdecin, Pariz, 1791.
39 Jadelot, Adresse nos seigneurs de l'Assemble Nationale sur la ncessit et le moyen de
perfectionner l'enseignement de la mdicine, Nansi , 1790, str. 7.
D R U G O P O G L A V L J E
Politika svest
U odnosu na klasifikatorsku medicinu, pojmovi endemske bo-
lesti i epidemije imali su u XVIII veku osobenu sudbinu.
Valja se vratiti na Sidenhama i dvosmislenost njegove pouke:
kao osniva klasifikatorske misli definisao je istovremeno ta je
mogla da bude istorijska svest i geografija bolesti. Sidenhamova
endemska bolest" nije samostalna priroda, ve kompleks - po-
put privremenog vorita - skupa prirodnih dogaaja: kvaliteta
tla, klime, godinjih doba, kie, sue, arita zaraze, nematine; a
u sluajevima u kojima sve to ne svedoi o uoenim pojavama,
ne treba navoditi odlike neke jasne vrste ili rasadnika bolesti, ve
mranog jezgra skrivenog u zemlji. Variae sunt semper annorum
constitutiones quae eque calori eque frigori non sicco humidove
ortum suum debent, sed ab occulta potius inexplicabili quadam al-
teratione in ipsis terrae visceribuspendent."
1
Simptomi uopte nisu
svojstveni endemskim bolestima: one se definiu premetanjima
akcenta, neoekivanim grupisanjima znakova, intenzivnijim ili
slabijim pojavama: ovde e groznice biti silovite i suve, a t amo
e katari i serozni izlivi biti ei; tokom toplog i dugog leta vis-
ceralni zastoji su brojniji nego obino i uporniji su. London, od
jula do septembra 1661: Aegri paroxysmus atrocior, lingua ma-
gis nigra siccaque, extra paroxysmum aporexia obscurio, virium et
appetitus prostratio major, major item ad paroxysmum proclinitas,
omnia summatim accidentia ammanioria, ipseque morbus quam
1 Th. Sydenham, Observat i ones medicae, u: Opera medica, eneva, 1736,1, str. 32.
pro more Febrium intermittentium funestior."
2
Endemska bolest
nije upuena na neki specifian apsolut, kojem bi ona bila manj e
ili vie preinaeno oitovanje: ona se opaa samo u relativnosti
razlika - pogledom koji je u neku ruku dijakritiki.
Svaka endemska bolest nije epidemija; ali epidemija je endem-
ska bolest gueg sastava, postojanijih i homogenijih fenomena.
Raspravljalo se mnogo i dugo, a raspravlja se i danas, kako bi se
saznalo jesu li lekari iz XVIII veka shvatili njihovu zaraznu narav i
jesu li postavili problem agensa njihovog prenoenja. Besmisleno
pitanje, koje ostaje strano, ili barem udaljeno u odnosu na osnov-
nu strukturu: epidemija je vie od naroitog oblika bolesti; ona
je, u XVIII veku, samostalan, suvisao i dovoljan nain da se vidi
bolest: Naziv epidemijske bolesti daje se svim onim bolestima
koje u isto vreme i sa nepromenljivim odlikama napadnu veliki
broj osoba u isti mah".
3
Dakle, ne postoji razlika u prirodi ili vrsti
izmeu pojedinane bolesti i epidemijske pojave; da bi postojala
epidemija dovoljno je da se sporadina bolest pojavi izvestan broj
puta i istovremeno. isto aritmetiki problem praga: sporadino
je tek epidemija niskog intenziteta. Re je o opaanju koje vie nije
sutinsko i redno, kao u klasifikatorskoj medicini, nego je kvanti-
tativno i osnovno.
Podloga t om opaanju nije neki specifian tip, ve prigodno
jezgro. Osnova epidemije nije kuga ili katar; to je Marselj 1721,
to je Bisetr 1780; to je Ruan 1769, gde je tokom leta nastala epi-
demija meu decom, sa kataralnim unim groznicama, gnojnim
unim groznicama, sa komplikacijama u vidu osipa, a sa silovi-
tim unim groznicama tokom jeseni. Ta endemska bolest se izro-
dila u gnojnu u pri kraju tog godinjeg doba i t okom zime 1769.
1 1770."
4
Okupljeni su poznati patoloki oblici, ali radi sloene
igre meusobnog ukrtanja, gde zauzimaju mesto analogno me-
stu simptoma u odnosu na bolest. Sutinska osnova je definisana
trenutkom, mest om, onim ivahnim, tipajuim, otrim, prodor-
2 Ibid, str. 27.
3 Le Brun, Trait historique sur les maladies pidmiques, Pariz, 1776, str. 1.
4 Lepecq de La Cl t ure, Collection d'observations sur les maladies et constitutions pi-
dmiques, Ruan, 1778, str. XIV.
Politika svest 43
ni m vazduhom" kakav je zimi vazduh u Nimu,
5
oni m drugaijim,
prljavim, gustim, t rul i m vazduhom kakav je u Parizu kad je leto
dugo i teko.
6
Redovitost si mpt oma ne dozvoljava da se filigranski nazre
mudr ost pr i r odnog poretka; ona govori samo o stalnosti uzroka,
upornost i faktora iji globalni pritisak, to se uvek ponavlja, utvr-
uj e povlaeni oblik bolesti. as je re o uzroku koji opstaje kroz
vreme i izaziva, na primer, plike u Poljskoj, krofule u paniji; t ada
e se radije govoriti o endemski m bolestima; as je re o uzroci ma
koji naj ednom napadnu veliki broj ljudi na istom mestu, bez obzi-
ra na uzrast, pol ili naravi. Oni predstavljaju dejstvo j ednog opteg
uzroka, ali pot o te bolesti vladaju tek u izvesnom vremenu, taj se
uzrok moe posmat rat i kao isto sluajan"
7
: to vai i za variolu,
mal i gnu groznicu ili dizenteriju; to su epidemije u pravom smislu
rei. Ne treba da nas iznenadi to to se, uprkos velikoj raznolikosti
obolelih, njihovih sklonosti i uzrasta, kod svih nj i h bolest javlja
sa istim si mpt omi ma: re je o t ome da suvoa ili vlanost, toplo-
ta ili hl adnoa, im se njihovo dejstvo mal o produi, obezbeuj u
domi naci j u j ednog od naih konstitutivnih naela: alkalije, soli,
flogistika; poto smo izloeni nezgodama koje prouzrokuj e to
naelo, i te nezgode moraj u biti iste na razliitim subjektima."
8
Analiza epidemije ne postavlja sebi zadatak da prepozna opti
oblik bolesti, smetajui je u apstraktni prost or nozologije, ve da
ponovo pronae, iznad optih znakova, osobeni proces, pr omen-
Ijiv u zavisnosti od okolnosti, od epidemije do epidemije, i koji od
uzroka do oblika bolesti tka zajedniku pot ku kod svih bolesnika,
ali osobenu u t om t renut ku u vremenu, na t om mest u u prost oru;
Pari zom su 1785. harale groznice etvrtae i gnoj ne groznice, ali
je sutina epidemije bila u osuena u kr vni m sudovima, i pre-
tvorena u melanholinu tekuinu, to jest osiromaenu, zgusnut u i,
da t ako kaemo, lepljivu krv, te organi u donj em st omaku koji su
5 Razoux, Tableau rtosologique et mtorologique, Bazel, 1787, str. 22.
6 Menur et , Essai sur l'histoire mdico-topographique de Paris, Pariz, 1788, str. 139.
7 Banan i Turben, Mmoires sur les pidmies de Languedoc, Pariz, 1786, str. 3.
8 Le Br un, loc. cit, str. 66, br. 1.
zaepljeni i stoga su postali uzroci ili mesta opstrukcije"
9
: ukratko,
neka vrsta globalne osobenosti, individua sa nekoliko glava, ali
glava koje su sline i ije se crte oituju samo jedan jedini put u
vremenu i prostoru. Specifina bolest se uvek manje ili vie po-
navlja, a epidemija nikada sasvim.
U takvoj opaajnoj strukturi problem zaraze je od relativno
malog znaaja. Prenoenje sa jedinke na jedinku nije ni u kom
sluaju sutina epidemije; ono moe da, u obliku mijazma" ili
klice" to se prenosi vodom, hranom, dodirom, vetrom, vazdu-
hom, bude jedan od uzroka epidemije, bilo neposredan ili izvo-
ran (kad je to jedini uzrok na delu), bilo drugi (kada je mijazam
proizvod, u nekom gradu ili bolnici, epidemijske bolesti to ju je
izazvao neki drugi faktor). Ali zaraza je samo jedan od modali-
teta masivne injenice epidemije. Rado emo prihvatiti da mali-
gne bolesti, kao to je kuga, imaju prenosiv uzrok; tee emo to
priznati za jednostavne epidemijske bolesti (veliki kaalj, ospice,
arlah, infektivna dijareja, povratna groznica).
1
"
Zarazna ili ne, epidemija ima neku vrstu istorijske individual-
nosti. Ot uda nunost da se uz nju koristi sloena metoda posma-
tranja. Kao kolektivni fenomen, zahteva viestruki pogled; poto
je jedinstven proces, valja je opisati na osnovu onoga to je u njoj
osobeno, sluajno, neoekivano. Dogaaj se mora preneti do naj-
sitnijih pojedinosti, ali se mora preneti i sa suvislou kakvu po-
drazumeva opaanje u vie pari oiju: neprecizna spoznaja, loe
utemeljena poto je delimina, nesposobna da sama doe do onog
to je sutinsko ili osnovno, sopstvenu zapreminu pronalazi tek
u suavanju perspektiva, u ponavljanoj i prepravljenoj informa-
ciji, koja konano zaokruuje, tamo gde se pogledi ukrtaju, po-
jedinano i jedinstveno jezgro tih kolektivnih fenomena. Krajem
XVIII veka u toku je institucionalizovanje te vrste iskustva: u sva-
koj poddelegaciji upravitelj je odredio jednog lekara i nekoliko hi-
rurga da prate epidemije koje mogu da se jave u nj i hovom kanto-
nu; oni su u vezi sa glavnim lekarom oblasti povodom vladajue
bolesti koliko i povodom medicinske topografije njihovog kanto-
9 Menur et , loc. cit, str. 139.
10 Le Brun, loc. cit, str. 2- 3.
Politika svest 45
na"; kada etiri ili pet ljudi oboli od iste bolesti naelnik mora da
upozori poddelegata, koji onda alje lekara da odredi terapiju to
e je hi rurzi davati svakog dana; u ozbiljnijim sluajevima glavni
oblasni lekar mora da ode na lice mesta.
11
Ali to iskustvo moe da dobije svoje puno znaenje samo ako je
pot pomognut o st al nom i pr i nudnom intervencijom. Tu bi mogla
da postoji epidemioloka medi ci na samo ako je pot pomognut a
politikom: bdeti nad razmet anj em grobnica i grobalja, leeve tre-
ba to je ee mogue spaljivati, a ne sahranjivati, kontrolisati
trgovinu hlebom, vi nom, mesom
12
, urediti rad klanica, bojadi-
nica, zabraniti smetaj u nezdrave stanove; valjalo bi da se, na-
kon podr obne studije celokupne teritorije, za svaku oblast saine
zdravstvena uputstva koja treba itati na propovedi ma ili misa-
ma, nedel j om i praznicima", i koja bi se odnosila na nain ishrane,
odevanja, izbegavanja bolesti, prevencije ili leenja od onih koje
ve vladaju: Ta bi pravila bila poput molitvi koje ak i najneukiji
i deca uspevaju da deklamuju".
13
Trebalo bi, najzad, osnovati kor-
pus zdravstvenih inspektora koji bi se mogli slati u razne oblasti,
i to tako da se svakom od nj i h poveri ograni eno podruj e"; t amo
bi on zabeleio svoja zapaanja o domeni ma koji i maj u dodi ra sa
medi ci nom, ali i sa fizikom, hernijom, pri rodnj at vom, topografi-
j om, ast ronomi j om; propisao bi mere koje treba sprovesti i kon-
rolisao rad lekara; poeljno bi bilo da drava na sebe preuzme te
lekare i da im utedi sve trokove koje za sobom vue sklonost ka
kori sni m otkriima".
14
Epidemioloka medicina suprotstavlja se klasifikatorskoj medi-
cini, kao to se kolektivno opaanj e nekog globalnog, ali jedinstve-
nog i neponovl j enog fenomena moe suprotstaviti poj edi nanom
opaanj u onoga to sutina neprest ano doput a da se vidi o nj oj
samoj i o nj enom identitetu u mnot vu fenomena. Analiza j ednog
niza u nekom sluaju, deifrovanje j ednog tipa u drugom; integri-
11 Nepoznat i autor, Description des pidmies qui ont rgn depuis quelques annes sur la
gnralit de Paris, Pariz, 178, str. 35- 37.
12 Le Brun, loc. cit, str. 127-132.
13 Nepoznat i sutor, Description des pidmie, str. 14-17.
14 Le Brun, loc. cit, str. 124.
sanje vremena za epidemije, definisanje hijerarhijskog mesta za
vrste; odreenje uzronosti - potraga za sutinskom suvislou;
prefinjeno opaanje sloenog istorijskog i geografskog prostora -
definisanje homogene povrine na kojoj se iitavaju analogije. A
ipak, na koncu, kada je re o tim tercijarnim figurama to moraj u
da rasporeuju bolest, medicinsko iskustvo i kontrolu lekara nad
drutvenim strukturama, patologija epidemija i patologija vrsta
nalaze se pred istim zahtevima: definisanje politikog statusa me-
dicine, izgradnja, na nivou drave, medicinske svesti, neprestano
zaduene za informisanje, kontrolu i prinudu; svih stvari koje
podrazumevaju onoliko objekata to se odnose na politiku koli-
ko ima onih to su isto medicinski".
15
Tu je poreklo Kraljevskog drutva za medicinu i njegovog ne-
premostivog sukoba sa fakultetom. Vlada je 1776. odluila da u
Versaju osnuje komisiju zaduenu za prouavanje epidemijskih i
epizootijskih fenomena, to su se umnoili tokom pret hodni h go-
dina; neposredan povod za to bila je jedna stona bolest na jugoi-
stoku Francuske, koja je primorala generalnog kontrolora finansi-
ja da naloi unitavanje svih sumnjivih ivotinja: tako je dolo do
prilino ozbiljnog ekonomskog poremeaja. U preambuli dekreta
od 20. aprila 1776. kae se da su epidemije ,,u poetku kobne i
destruktivne samo zato to njihova narav, budui malo poznata,
ini lekara nesigurnim kad je re o izboru metode leenja koju
valja primeniti; ta je nesigurnost posledica toga to nije uloe-
no dovoljno napora u izuavanje i opisivanje simptoma razliitih
epidemija i metoda leenja koje su imale najvie uspeha". Komi-
sija e imati trostruku ulogu: ispitivanja, tako to e biti u toku
sa raznim epidemijskim pokretima; obrade, tako to e porediti
injenice, beleiti upotrebljene lekove, organizovati oglede; kon-
trole i propisivanja, tako to e lekarima ukazati na metode koje
se ine najprikladnijima. Sainjena je od osam lekara: direktora,
zaduenog za poslove korespondencije povezane sa epidemijama
i epizootijama" (De Lason), generalnog komesara, koji obezbeu-
je vezu sa lekarima iz unutranjosti (Vik d' Azir), i est lekara sa
fakulteta, koji su se posvetili poslovima u vezi sa istim tim tema-
15 Le Brun, loc. cit, str. 126.
Politika svest 47
ma. Kontrolor finansija moi e da ih poalje da sprovode istrage i
da od nj i h zahteva izvetaje. Najzad, Vik d' Azir e biti zaduen za
asove ljudske i upor edne anat omi j e ostalim lanovima komisije,
lekarima sa fakulteta i st udent i ma koji se budu pokazali dostoj-
ni ma toga".
16
Tako se uspostavlja dvost ruka kontrola: politikih
instanci nad medi ci nskom praksom i povlaenog medicinskog
tela nad itavim kor pusom praktiara.
Odmah je dolo do sukoba sa fakul t et om. U oi ma savremeni-
ka, to je sudar dveju institucija, j edne moderne, koja ima podrku
politike elite, druge zastarele i zatvorene u sebe. Jedan pristalica
fakulteta ovako opisuje nj i hov sukob: Jedna je stara, za pot o-
vanje zbog svih vrsta titula koje obezbeuj e i ugl avnom u oi-
ma lanova drutva koje je veim delom i obrazovala; druga je
moder na institucija, ijim je lanovima od vezivanja za njihove
institucije bilo drae vezivanje za Krunu, te su napustili fakul-
tet, za koji bi morali da ih vezuj u javno dobro i njihove zakletve,
kako bi ostvarili karijere spletkaroa."
17
U znak protesta, fakultet
je trajkovao" tri meseca: odbi j ao je da izvrava svoje obaveze, a
njegovi lekari su odbijali da se konsul t uj u sa lanovima drutva.
Ali izlaz iz takve situacije dat je unapred, pot o je Savet podrao
novi odbor. Ve od 1776. zabeleene su otvorene povelje koje su
opravdavale njegov preobraaj u Kraljevsko drut vo za medicinu,
a fakultetu je zabranj eno da koristi u ovoj stvari bilo kakvu vrstu
odbrane". Drut vo dobija 40.000 livara rente, naplaenih od mi -
neral ni h voda, dok fakultet dobija jedva 2.000.
18
A uloga Drut va
se bez prestanka proiruje: kao organ kontrole epidemija malo-
pomal o postaje taka centralizacije znanja, instanca za beleenje i
procenu svake medicinske aktivnosti. Na poet ku Revolucije, Od-
bor za finansije Narodne skuptine potvrdie njegov status: Cilj
ovog drutva jeste da uspostavi kori snu korespondenci j u i zmeu
francuske medicine i strane medicine, da sakuplja rasuta opaa-
nja, da ih uva i grupie, a naroi t o da istrauje uzroke bolesti
16 Cf. Prcis historique de l'tablissement de la Socit royale de Medcine (s.l.n.d. Nepo-
znat i aut or je Boussu).
17 Retz, Expos succint l'Assembl Nationale, Pariz, 1791, str. 5- 6.
18 Cf. Vacher de La Feuterie, Motif de la rclamation de la Facult de Mdecine de Paris
contre l'tablissement de la Socit royale de Mdcine (s.l.n.d.).
naroda, da prorauna u kom se vremenskom razmaku javljaju,
da utvrdi koji su lekovi najdelotvorniji u svakom od sluajeva."
19
Drutvo vie ne okuplja samo lekare posveene izuavanju kolek-
tivnih patolokih fenomena; postalo je zvanini organ kolektivne
svesti o patolokim fenomenima; svesti koja se razvija na nivou
iskustva kao i na nivou znanja, u kosmopolitskom obliku kao i u
nacionalnom prostoru.
Vrednost ovog dogaaja je u tome to predstavlja izlazak iz te-
meljnih struktura. Kao nova figura u iskustvu, ije e opte linije,
oblikovane u razdoblju od 1775. do 1880, potrajati prilino dugo
da bi, tokom Revolucije i sve do vremena Konzulata, iznele mno-
go reformskih projekata. Od svih tih planova malo toga e, bez
sumnje, biti i ostvareno. A ipak je oblik opaanja koji oni podra-
zumevaju jedan od glavnih elemenata klinikog iskustva.
Novi stil zbrajanja - rasprave iz XVIII veka, institucije, aforiz-
mi, nozologije, smetali su medicinsko znanje u ograeni prostor:
na taj nain oblikovana slika mogla je da ne bude dovrena do u
detalj, ili na ovoj ili onoj od njenih taaka zbrkanih u neznanju; u
svom optem obliku, ono je bilo iscrpno i zatvoreno. Sada je za-
menj eno slikama koje su otvorene i mogu se beskrajno produiti:
Otsirk (Hautesierck) je ve dao primer za to kada je, na oazelov
(Choiseul) zahtev, predlagao da lekari i vojni hirurzi rade po ko-
lektivnom planu rada, koji podrazumeva etiri paralelna i neo-
graniena niza: topografska izuavanja (situacija na licu mesta,
teren, voda, vazduh, drutvo, narav itelja), meteoroloka opaa-
nja (pritisak, temperatura, vetrovi), analiza epidemija i vladaju-
ih bolesti, opis neuobiajenih sluajeva.
20
Enciklopedijska tema
ustupa mesto temi postojane i neprestano preispitivane informa-
cije, iji je cilj da zbroji dogaaje i da ih utvrdi, a ne da zatvori
znanje u nekakav sistematini oblik: Istina je da postoji lanac koji
u svemiru, na zemlji i u oveku povezuje sva bia, sva tela, sve
bolesti; lanac ija se prefinjenost, izbegavajui povrne poglede
sitniavog izvoaa ogleda i hladnog raspravljaa, otkriva istinski
19 Navedeno u: Retz, loc. cit.
20 Haut esi eck, Recueil d'observations de mdcine des hpitaux militaires, Pariz, 1776,1.1,
str. XXI V- XXVI I ) .
Politika svest 49
posmat rakom duhu".
21
Na poet ku Revolucije, Kanten (Cant i n)
predlae da taj i nformat i vni rad u svakom depar t manu obezbedi
komisija sainjena od lokalnih lekara;
22
Matje ero (Graud) trai
da se u svakom admi ni st rat i vnom sreditu osnuj e vladina kua
zdravlja", a u Parizu dvor zdravlja", koji bi zasedao u okviru Na-
rodne skuptine, pri kupl j ao informacije, slao ih od take do take,
postavljao pitanja o nej asnoama i ukazivao na to kakva istrai-
vanja valja sprovesti.
23
Ono to sada sainjava jedinstvo medicinskog pogleda nije
krug znanj a u koj em se on okonava, ve ono otvoreno, beskraj-
no, pokret no zbraj anj e to ga bez prestanka premet a i obogauj e
vreme, iji tok zapoinje, i ni kada ne moe da ga zaustavi: ve
i mamo neku vrstu klinikog beleenja beskraj nog i promenl j i vog
niza dogaaja. No, njegova podrka nije opaanj e bolesnika u nj e-
govoj osobenosti, ve kolektivna svest o svim i nformaci j ama to
se ukrt aj u, izrastajui u sloenu i buj nu kronj u koja se uveava
do di menzi j a istorije, geografije, drave.
Za klasifikatore, kljuni in medicinske spoznaje bilo je uspo-
stavljanje oznaavanja: smestiti si mpt om u bolest, bolest u speci-
fian skup, a njega usmeriti ka unut ranj ost i opteg plana patolo-
kog sveta. U analizi endemski h bolesti i epidemija stvar je u t ome
da se uspostavi mrea igrom nizova koji, ukrtajui se, omoguuj u
da se ponovo napravi onaj lanac" o koj em govori Menire. Razu
(Razoux) je svakog dana beleio meteoroloka i klimatska zapaa-
nj a, koja je pot om s j edne strane sueljavao sa nozol okom anali-
zom posmat rani h bolesnika, a s druge sa evolucijom, krizama, is-
hodom bolesti.
24
Tada se pojavljivao sistem sluajnih preklapanja,
ukazuj ui na uzronu potku, kao i na srodnosti i nove veze meu
bolestima. Ako je neto kadro da usavri nau vetinu", pisao je
Razuu Sova lino, to je takvo j edno delo, na koj em je pedeset
godi na radilo tridesetak strogih i vredni h lekara. . . Ne bih izosta-
21 Menur et , Essai sur l'histoire mdico-topographique de Paris, str. 139.
22 Cant i n, Projet de rforme adresse l'Assembl nationale, Pariz, 1790.
23 Mat hi eu Graud, Projet de dcret rendre sur l'organisation civile des mdcins, Pariz,
1791, n 78- 79.
24 Razoux, Tableau nosologique et mtorologique adress l'Htel-Dieu de Nimes, Bazel,
1761.
vio nita od toga ne bih li nekog od naih doktora naveo na ista
zapaanja u naoj bolnici."
25
Ono to definie in medicinske spo-
znaje u njegovom konkretnom obliku nije, dakle, susret lekara i
bolesnika, niti sueljavanje znanja sa opaanjem; to je sistematsko
ukrtanje nekoliko nizova homogeni h informacija, koje su, meu-
tim, strane jedne drugima - nekoliko nizova koji obavijaju besko-
naan skup odvojenih dogaaja, ali iz ijeg prekrajanja, izdvojiva
uprkos svojoj zavisnosti, izranja pojedinana injenica.
U tom se pokretu medicinska svest deli: ivi na j ednom nepo-
srednom nivou, u poretku neposrednih uoavanja, ali se nastavlja i
na jednom viem nivou, na kojem uoava ustrojstva, sueljava ih i,
sabirajui se u spontane spoznaje, sa punom suverenou iskazuje
sud o svome znanju. Postaje centralizovana. Kraljevsko drutvo za
medicinu to pokazuje na razini institucija. A na poetku Revolu-
cije planova ima u izobilju, i shematizuju tu dvostruku i nunu in-
stancu medicinskog znanja, uz neprestano komeanje to odrava
razdaljinu medu njima tako to je bez prestanka prelazi. Matje
ero bi eleo da se osnuje Tribunal za zdravstvo, gde bi tuilac
ukazivao na svakog pojedinca koji, bez dokaza da je za to sposo-
ban, barata oko blinjeg ili ivotinje koja mu ne pripada svime to
se tie neposredne ili posredne primene vetine Ieenja"
26
; presu-
de tog tribunala, koje se tiu zloupotreba, nesposobnosti, profe-
sionalnih greaka, morale bi da uspostave pravosudnu praksu u
medicini. Tu je, u neku ruku, re o politici neposrednih spoznaja:
kontroli njihove pouzdanosti. Pored pravosudne, bie potrebna
i izvrna instanca koja e imati visoku i veliku politiku u svim
granama zdravstva". Ona e propisivati koje knjige treba itati i
kakva dela pisati; u skladu sa dobijenim informacijama ukazivae
na to kako treba leiti od bolesti koje vladaju; objavie, na osnovu
istraga sprovedenih pod njenom kontrolom ili stranih radova, ta
treba zapamtiti radi sprovodenja prosveene prakse. Medicinski
pogled se kree, i to samostalno, unutar prostora u kojem se deli i
sam sebe kontrolie; suvereno dodeljuje svakodnevnom iskustvu
znanje koje je na veoma zaobilazan nain pozaj mi o od njega i za
koje je postao i taka prikupljanja i sredite raspodele.
25 Navedeno ibid, str. 14.
26 Mat hi eu Ger aud, loc. rit, str. 65.
Politika svest 51
U nj emu medicinski prost or moe da se preklopi sa drutve-
ni m ili, bolje reeno, da ga pr ome i u pot punost i prodre u nj e-
ga. Lekari post aj u sve prisutniji, a njihovi ukrteni pogledi pra-
ve mreu i u svakoj taki prostora i svakom t renut ku vremena
sprovode neprestan, pokret an, diferenciran nadzor. Postavlja se
probl em razmet anj a lekara po selima
27
; eli se statistika kon-
trola zdravlja zahvaljujui registru roenj a i smrt i (u koj em bi
trebalo da se pomi nj e bolest, nain ivota, uzrok smrti, te bi on
tako post ao lina kart a patologije); trai se da razloge za reformu
detaljno obrazloi savet za inspekciju; i, najzad, da se uspostavi
medicinska topografija svakog depart mana, briljivo sai nj eni m
krat ki m pregledom i nformaci j a o toj oblasti, prebivalitima, ljudi-
ma, domi nant ni m strastima, oblaenju, at mosferski m odlikama,
pol j opri vredni m proi zvodi ma, vremenu njihovog punog sazre-
vanja i etve, kao i o fizikom i mor al nom vaspitanju itelja tog
kr aj a"
2 8
1 kao da rasporeivanje lekara nije dovoljno, trai se da
svaki poj edi nac bude medicinski potkovan; bie pot rebno da sva-
ki graani n bude obaveten o onome to je nuno i mogue znati
u medicini. A svaki praktiar e svojoj ulozi nadzorni ka morat i da
doda i ulogu instruktora, jer najbolji nain da se izbegne irenje
bolesti jeste irenje medicine.
2
' Mesto gde se oblikuje znanj e vie
nije patoloko polje po kojem je Bog rasporedi o vrste, ve je to
uopt ena medicinska svest, rasprost ranj ena u prost oru i vremenu,
otvorena i pokret na, povezana sa svakim poj edi nani m ivotom,
ali i sa kolektivnim ivotom nacije, koja uvek bdi nad beskraj nom
oblau u kojoj bolest pokazuj e svoj masivni lik u njegovim ra-
znim vidovima.
U godi nama neposredno pre i neposredno posle Revolucije ro-
dila su se dva velika mita, ije su t eme i polariteti suprotni; mi t o
nacionalizovanoj medicinskoj profesiji, organizovanoj poput sve-
27 Cf. N.-L. Lespagnol, Projet d'tablir trois mdecins par district pour le soulagement des
gens de la campagne (Sarlvil, 1790); Royer, Bienfaisance mdicale et projet financier (Pro-
vens, godi na IX).
28 f.-B. Demangeon, Des moyens de perfectionner la mdecine, Pariz, godi na VII, str. 5- 9;
cf. Audi n Rouvire, Essai sur la topographie physiologique et mdicale de Paris, Pariz, go-
di na II.
29 Bcher, De la mdecine considre politiquement, Pariz, godi na IX, str. 38.
52
Raanj e kl i ni ke
tenstva, koja, na nivou zdravlja i tela, ima moi sline onima koje
svetenstvo ima nad duom; te mit o pot punom nestanku bolesti u
drutvu bez poremeaja i bez strasti, vraenom u prvobitno stanje
zdravlja. Oita protivrenost dve teme ne sme da zavara: obe ove
figure kao da crno-belo izraavaju isti crte medicinskog iskustva.
Oba sna su izomorfna - jedan na pozitivan nain pripoveda o
strogoj, militantnoj i dogmatskoj medikalizaciji drutva, gotovo
religijskom konverzijom, a i o razmetanju svetenstva terapeuti-
ke; drugi pripoveda o istoj toj medikalizaciji, ali na pobedniki i
negativan nain, to jest isparavanju bolesti iz popravljene, organi-
zovane i neprestano nadzirane sredine, iz koje bi i sama medicina
konano nestala, sa svojim objektom i svojim raison d'tre.
Sabaro de L'Avernijer (L'Avernire), autor planova sa poetka
Revolucije, u svetenicima i lekarima vidi prirodne naslednike
dveju najvidljivijih misija crkve - duevne utehe i ublaenja pat-
nji. Potrebno je, dakle, da crkvena imovina bude oduzeta visokom
svetenstvu, koje je izvitoperilo njenu prvobitnu namenu, i vrae-
na naciji, koja jedina zna koje su joj duhovne i materijalne potrebe.
Prihod od toga bie podeljen meu parosima i lekarima, tako d i
jedni i drugi dobiju jednake delove. Zar lekari nisu svetenici tela?
Dua se ne moe posmatrati odvojeno od ivih tela, te ako su
svetenici od oltara uvaeni i dobijaju od drave asnu nadokna-
du, potrebno je i da svetenici vaeg zdravlja dobijaju odreenu
sumu kako bi mogli da se prehrane i priteknu vam u pomo. Oni
su dobri duhovi svih vaih sposobnosti i oseta."
30
Lekar vie nee
morati da naplauje svoje usluge onima koje lei; pomo bolesni-
cima bie besplatna i obavezna - usluga koju nacija obezbeuje
kao jedan od svetih zadataka; lekar je samo i nst rument izvrenja
tog zadatka.
31
Na kraju ovih studija kae se da lekar nee moi
da bira mesto na kojem e raditi, ve e ii t amo gde bude ras-
poreen u zavisnosti od potreba i upranjenih mesta, uglavnom
na selu; kad bude stekao iskustvo, moi e da zatrai neko odgo-
30 Sabarot de L' Avernire, Vue de Lgislation mdicale adress aux Etats gnraux, 1789,
str. 3.
31 Kod Menur et a, Essai sur le moyen de former de bons mdcins, Pariz, 1791, nalazi se
ideja o finansiranju medi ci ne pr i hodi ma svetenstva, ali samo kad je re o leenju siro-
mani h.
Politika svest 53
vornije i bolje plaeno mesto. Morae da izvetava nadreene o
svojim akt i vnost i ma i bie odgovoran za greke koje poini. Kad
post ane dravna, nepri st rasna i kontrolisana, medi ci na e moi
beskraj no da se usavrava; pot o olakava fizike muke, povezae
se sa starim duhovni m pozvanj em crkve i postae nj en laiki pan-
dan. A armija svetenika koji bdi j u nad spasom due podudarae
se sa armi j om lekara koji se bave zdravljem tela.
Drugi mit proistie iz istorijskog promi l j anj a dot eranog do
kraja. Budui da su povezane sa uslovima i nai nom ivota indi-
vidue, bolesti vari raj u u zavisnosti od razdoblja i mesta. U sred-
nj em veku, dobu ratova i gladi, bolesnici su bili preput eni st rahu
i iscrpljenosti (apopleksije, nagli skokovi temperature); ali u XVI
i XVII veku vi di mo kako slabe oseanja i oseaj dunost i prema
otadbini; egoizam se zatvara u sebe, bludnii se i uiva u dobroj
hrani (venerine bolesti, zaguenja organa i krvni h sudova); u
XVIII veku potraga za ui vanj em prolazi kroz matu: ide se u po-
zorite, itaju se romani , zanosi se prazni m razgovorima; ivi se
nou, spava se danj u; ot uda histerije, hi pohondri j e, nervne bole-
sti.
32
Nacija koja bi ivela bez ratova, bez estokih strasti, bez do-
kolice, ne bi znala ni za j ednu od tih bolesti; a naroito nacija koja
ne bi znala za tiraniju to je sprovodi bogatstvo nad siromatvom,
ni zloupotrebe kojima se sama preput a. Bogati? - ,,U okviru bla-
gostanja i meu ivotnim zadovoljstvima, nj i hov napraiti ponos,
njihova ogorena ljutnja, njihove zl oupot rebe i ispadi na koje ih
navodi prezir prema svim naelima, ine ih pl enom slabosti svih
vrsta; uskoro. . . lice im se izbora, kosa i m pobeli, bolesti ih s vre-
menom pokose."
33
to se tie si romani h, koji su preputeni des-
pot i zmu bogatih i svojih kraljeva, oni znaj u samo za namet e koji
ih bacaju u bedu, za oskudicu od koje profitiraju zelenai, nezdra-
va prebivalita koja ih pri moravaj u da ni kad ne zasnuj u porodice
ili da t uno stvaraju samo slaba i nesrena bia".
34
Dakle, prvi zadatak lekara je politiki: borba protiv bolesti
mora da pone rat om protiv loeg upravljanja: ovek nee biti
32 Maret , Mmoires o on cherche dterminer quelle influence les moeurs ont sur la sant,
Pariz, 1792, str. 8.
33 Lant henas, De l'influence de la libert sur la sant, Pariz, 1792, str. 8.
34 Ibid, str. 4.
pot puno i konano izleen sve dok najpre ne bude osloboen:
Ko e, dakle, ljudima ukazati na tirane ako ne lekari, kojima je
ovek jedinstveni predmet izuavanja i koji svakoga dana, kod
siromanog i bogatog, kod graanina i najmonijega, u kuama
od slame i kuama od cigle, posmat raj u ljudske jade to nemaj u
drugog uzroka do tiranije i ropstva?"
35
Iako zna da bude politiki
delotvorna, medicina vie nee biti nezamenljiva u medicinskom
smislu. A u nekom konano slobodnom drutvu, u kojem nema
nejednakosti i vlada sloga, lekar e igrati tek posredniku ulogu:
davae zakonodavcu i graaninu savete u cilju postizanja telesne
i duhovne ravnotee. Vie nee biti potrebe za visokim kolama
i bolnicama: Jednostavna pravila ishrane, poduavanje graana
umerenosti, upoznavanje mladih ljudi sa zadovoljstvima kojima
je ivot, pa ak i teak, izvor, navoenje mladih da neguju naj-
strou disciplinu u mornarici i vojsci, i koliko e samo biti pre-
dupreenih nevolja, umanj eni h trokova, novih olakica... sve u
cilju ostvarivanja najveih i najteih podviga." Tako e se, u tom
mladom naselju, preputenom srei u svome zdravlju, malo-po-
malo izbrisati lice lekara, ostavljajui tek u dnu seanja ljudi trag
uspomene na ono vreme kraljeva i bogatstava u kojem su bili ro-
bovi, siromani i bolesni.
Kakva je sve to sanjarija: san o radosnom drutvu, o ovean-
stvu na istom vazduhu, gde je mlade gola i gde nema zime; po-
znati simbol antikih stadiona, sa kojim se mea novija tema pri-
rode u kojoj bi se sakupili najraniji oblici istine: sve e te vrednosti
brzo nestati.
36
A ipak su one imale znaajnu ulogu: povezujui medicinu sa
sudbinama drava, omoguile su da se u njoj pojavi pozitivno
znaenje. Umesto da ostane ono to je bila, suvoparna i tuna
analiza miliona slabosti", sumnjiava negacija negativnog, dobila
je lep zadatak da u ivote ljudi uvede pozitivne figure zdravlja,
vrline i sree; na njoj je da prekida rad praznicima, da velia mir-
ne strasti; na njoj je da bdi nad onime to se ita i nad estitou
35 Ibi, str. 8.
36 Lant ena, koj i je bi o i r ondi nac, stavljen je 2. j una 1793. na listu pr okazani h, a zat i m
je iskljuen, pot o ga je Mara nazvao siromaSnim duhom". Cf. Mat hi ez, La Rvolution
franaise, t. II, Pariz, 1945, str. 221.
Politika svest 55
predstava; na nj oj je i da vodi rauna da se brakovi ne sklapaju iz
interesa, ili zbog prol aznog zanosa, ve da budu vrsto utemeljeni
na j edi nom t r aj nom uslovu za sreu, to ide u korist dravi.
37
Medicina vie ne sme da bude samo tehniki korpus izleenja
i znanj a koja su za to pot rebna; ona e obuhvatiti i spoznavanje
zdravog oveka, to e rei i iskustvo nebolesnog oveka i defini-
ciju oveka uzora. U upravljanju ljudskim ivotom ona zauzima
normat i vni poloaj, koji je ne ovlauje samo za prost u raspodelu
saveta o ur ednom ivotu, ve i za poduavanj e o fizikim i moral -
ni m odnosi ma individue sa drut vom u kojem ivi. Smeta se u
t u r ubnu, ali za moder nog oveka suverenu zonu, u kojoj nekakva
organska, glatka srea, bez strasti i miiava, s puni m pravom op-
ti sa poret kom nacije, snagom nj eni h vojski, pl odnou nj enog
naroda i strpljivim napredovanj em nj enog rada. Lantena (Lanthe-
nas), taj sanjar, dao je medi ci ni kratku, ali itavom poveu opte-
reenu definiciju: Najzad, medi ci na e biti ono to mora da bude,
spoznavanje pr i r odnog i drut venog oveka".
38
Vano je da se utvrdi kako se i na koji nain razni oblici me-
dicinskog znanj a odnose na pozitivne poj move znanja" i ,,nor-
malnosti". Na j edan veoma uopt en nain moe se rei da se do
kraj a XVIII veka medi ci na mnogo vie odnosila na zdravlje nego
na normal nost ; nije se oslanjala na analizu pravilnog" funkci oni -
sanja organi zma kako bi potraila gde je on izvitoperen, ta ga je
poremetilo, kako se moe oporaviti; vie se odnosila na svojstva
ivosti, mekoe, fluidnosti, koja su nestala zbog bolesti i valja ih
ponovo uspostaviti. U toj meri, medicinska praksa je mogla da
dodeli znaaj no mest o nainu ivota, ishrane, ukratko itavom
j ednom sistemu pravila za ivot i ishranu to ih je subjekat sam
sebi namet ao. U taj povlaeni odnos medi ci ne sa zdravljem bila
je upisana mogunost da se bude sam svoj lekar. Medicina XIX
veka, nasuprot tome, vie raspolae normal nou nego zdravljem;
ona oblikuje svoje poj move i propisuje svoje intervencije u odno-
su na j edan tip funkci oni sanj a ili organske strukture; a fizioloka
37 Cf. Ganne, De l'homme physique et moral, ou recherche sur le moyens de rendre l'homme
plus sage, Strazbur, 1791.
38 Lant henas, loc. cit, str. 18.
spoznaja, za lekara nekada marginalno i isto teorijsko znanje,
smestie se (Klod Bernar [Bernard] je svedok tome) u samo srce
svakog medicinskog promiljanja. To nije sve: ugled nauka o ivo-
tu u XIX veku, uloga modela koju su igrale, naroito kad je re o
naukama o oveku, nije prvobitno povezana sa shvatljivom i pre-
nosivom naravi biolokih pojmova, ve pre sa injenicom da su
ti pojmovi bili rasporeeni u prost oru ija je dubinska struktura
odgovarala opoziciji zdravog i bolesnog. Kada se bude govorilo
o ivotu grupa i drutava, o ivotu rase, ili ak psiholokom i-
votu", nee se misliti samo na unutranju st rukt uru organizova-
nog bia, ve i na medicinsku bipolarnost normalnog i patolokog.
Svest ivi, budui da moe da se izmeni, odstrani, skrene s puta,
paralie; drutva ive budui da ima bolesnika koji venu i onih
drugih, zdravih, u punoj ekspanziji; rasa je ivo bie koje se dege-
nerie, kao i civilizacije, iju smo smrt ve toliko puta ustanovi-
li. Nauke o oveku su se pojavile kao produetak nauka o ivotu
moda upravo zato to su bile bioloki utemeljene, ali i zato to
su bile utemeljene i medicinski: nauke o oveku su, bez sumnje
transferom, unoenj em i esto metaforom, koristile pojmove koje
su oblikovali biolozi, ali sam objekat koji su sebi dodelile (ovek,
njegovo ponaanje, njegova pojedinana i drutvena ostvarenost)
dodelio je, dakle, sebi polje podeljeno prema naelu normal nog i
patolokog. Ot uda osobena narav nauka o oveku, neodvojivih od
negativnosti u kojoj su se pojavile, ali i povezanih sa pozitivnou
koju implicitno postavljaju kao normu.
T R E E P O G L A V L J E
Slobodno polje
Opozicija izmeu medicine patolokih vrsta i medicine dru-
tvenog prostora bila je, u oima savremenika, vesto izbegnuta za-
hvaljujui previe vidljivim arima jedne posledice koja im je bila
zajednika: stavljanja van stroja svih medicinskih institucija koje
su bile prepreka novim zahtevima pogleda. Trebalo je, naime, iz-
graditi pot puno otvoreno polje medicinskog iskustva kako bi se
pri rodna nunost vrsta tu mogla pojaviti bez ostatka i smetnji;
trebalo je i da ono bude dovoljno prisutno u svojoj sveukupnosti
i sabrano u sadraju da bi mogla da se oblikuje verna, iscrpna
i neprestana spoznaja zdravlja stanovnitva. To medicinsko po-
lje, obnovljeno u svojoj iskonskoj istinitosti i proeto pogledom
u celini, bez prepreka i izmena, analogno je, u svojoj implicitnoj
geometriji, drutvenom prostoru o kojem je sanjala Revolucija,
barem u svojim prvobitnim obrascima: homogena konfiguraci-
ja u svakoj od oblasti koje sainjavaju skup ekvivalentnih taaka,
kadrih da svojom celinom odravaju stalne odnose; prostor slo-
bodnog kretanja u kojem je odnos delova sa celinom uvek bio
premestiv i povratan.
Postoji, dakle, fenomen usklaenosti zahteva politike ideologi-
je i zahteva medicinske tehnologije. Samo j edni m pokret om lekari
i dravnici su, ponekad slinim renikom ali iz razliito ukorenje-
nih razloga, zahtevali ukidanje svega to moe da bude prepre-
ka izgradnji tog novog prostora: bolnice koje menj aj u specifine
zakone za upravljanje boleu remete one, nita manje stroge, za
definisanje odnosa vlasnitva i bogatstva, siromatva i rada; lekar-
ski ceh koji ometa oblikovanje centralizovane medicinske svesti i
slobodnu igru iskustva bez ogranienja, koje samo po sebi pristu-
pa univerzalnom; i, najzad, fakultete koji priznaju istinito samo u
teorijskim strukturama i od znanja prave drutvenu povlasticu.
Sloboda mora da raskine sve okove koji se suprotstavljaju ivoj
sili istine. Tu mora postojati svet u kojem pogled osloboen svih
prepreka vie nije podreen niemu do neposrednom zakonu
istinitog; ali pogled nije veran istinitom niti podreen istini ako
time ne obezbedi suvereno vladanje: pogled koji vidi jeste pogled
koji dominira; i, iako zna da se potini, on vlada svojim vladarima:
Despotizmu je potrebna tama, ali sva blistava sloboda slave moe
da opstane samo ako je okruena svim svetlostima to mogu da
osvetle ljude; tokom sna naroda moe da se uspostavi tiranija i
da se odomai meu nj i ma. . . Potinite druge nacije, ali ne vaom
politikom vlau niti vaom vladavinom, ve vaim talentima i
vaoj svetlosti, ... postoji diktatura nad narodima iji jaram nije
nimalo odbojan onima koji se pod nj i me povijaju: to je diktatura
duha".
1
Ideoloka tema, koja usmerava sve reforme medicinskih struk-
tura od 1789. do termidora godine II, jeste tema suverene slobo-
de istinitog: velianstvena silovitost svetlosti, koja je u sebi samoj
sopstvena vladavina, ukida mrano kraljevstvo povlaenih zna-
nja i uspostavlja carstvo bez prepreke pogledu.
1. Dovoenje u pitanje bolnikih struktura
Odbor za prosjaenje Narodne skuptine usvojio je i ideje eko-
nomista i ideje lekara koji procenjuju da jedino mogue mesto za
oporavak od bolesti jeste prirodna sredina drutvenog ivota, po-
rodica. Tu su trokovi bolesti za naciju svedeni na mi ni mum, a ne-
staje i rizik da e se bolest iskomplikovati, sama od sebe umnoiti
i uzeti, kao u bolnici, neprirodni oblik bolesti. U porodici, bolest
je u pri rodnom" stanju, to e rei u skladu je sa sopstvenom pri-
1 Boissy d' Angl as, Adresse la Convention 25 pluvise an II. Navedeno u: Gui l l aume.
Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique de la Convention, t. II. str. 640- 642.
Slobodno polje 59
rodom, i sl obodno se nudi obnoviteljskim silama pri rode. Pogled
koji blinji upravljaju na nj u sadri ivotnu silu blagonaklonosti i
opreznost u iekivanju. U sl obodno posmat ranoj bolesti postoji
neto to je ve nadomet ava: Nesrea. . . svojim prisustvom po-
buuj e bl agot vornu samilost, u srcima ljudi budi preku pot rebu
da se nesreni ku donese olakanje i uteha, a nega koja se prua
nesrenicima u nj i hovom sopst venom utoitu veto se koristi
oni m pl odni m izvorom dobara kakvo je poj edi nano dobroi n-
stvo. Siromah se smesti u bolnicu? Svi ti resursi nestaju za nje-
ga. . . "
2
Bez sumnj e, post oj e i bolesnici koji nemaj u porodi cu, i oni
koji su toliko si romani da ive nagomilani na tavanima". Za ove
prve treba osnovati optinske kue za bolesnike", koje bi morale
da funkci oni u kao zamena za porodi cu i da obezbede protok, u
uzaj amnom obliku, samilosnih pogleda; jadnici e tako nai u
svojim sapatnicima pr i r odno samilosna bia, za koja barem nisu
pot puni stranci".
3
Tako e bolest svuda pronai svoje pri rodno, ili
gotovo pr i r odno mesto: tu e imati slobodu da ide svojim t okom
i da se sama uki ne u svojoj istinitosti.
Ali ideje Odbor a za prosjaenje veu se i za t emu drut vene i
centralizovane svesti bolesti. Ako je porodi ca povezana sa bole-
sni kom prirodnom dunou da saosea, nacija je s nj i m pove-
zana drutvenom i kolektivnom dunou da pomogne. Bolnike
fondacije, kao nepokret na dobra koja samom svojom inercijom
stvaraju siromatvo, mor aj u da nestanu, ali u korist nacionalnog i
neprest ano pokretljivog bogatstva koje svakome moe da obezbe-
di pot rebnu pomo. Drava e, dakle, morat i da otui u svoju ko-
rist" i movi nu bolnica, a onda da je objedini u zajedniku masu".
Bie osnovana centralna administracija, zaduena za upravljanje
t om masom; ona e oblikovati neto poput stalne medicinsko-
ekonomske svesti nacije; bie univerzalno opaanj e svake bolesti
1 t renut no prepoznavanj e svih potreba. Veliko Oko bede. Zadui-
e je da dodeljuje neophodne sume, pot puno dostatne za pomo
nesrenicima". Finansirae Opt i nsku kuu" i pruae pojedi-
nanu pomo siromanim porodi cama koje same neguj u svoje
bolesnike.
2 Bloch i Tutey, Procs-verbaux et rapports du Comit de Mendicit, Pariz, 1911, str. 395.
3 Ibid, str.396.
Dva problema su izazvala propast ovog projekta. Jedan, pro-
blem otuenja bolnike imovine, politike je i ekonomske prirode.
Drugi je medicinske prirode i tie se sloenih ili zaraznih bolesti.
Zakonodavna skuptina se vraa na naelo nacionalizacije
imovine; drae joj je bilo da prosto sjedini prihode od nje kako
bi ih dodelila fondu za pomo. Osim toga, ne treba jednoj jedinoj
centralnoj administraciji poveriti brigu za upravljanje tim priho-
dima; bila bi preglomazna, previe udaljena i stoga nemona da
odgovori na potrebe. Da bi bila neposredna i delotvorna, svest o
bolesti i bedi mora da bude geografski specifikovana. A zakono-
davna skuptina se, u toj, kao i u mnogi m drugim oblastima, vraa
sa centralizma Ustavotvorne skuptine na jedan mnogo labavi-
ji sistem, engleskog tipa: optine su zaduene za uspostavljanje
kljunih prenosnika i morae da budu u toku sa potrebama i da
same rasporeuju prihode; izgradie mnogost ruku mreu za nad-
zor. Tako je postavljeno naelo komunalizacije pomoi, koju e na
kraju prihvatiti i Direktorijum.
Ali decentralizovana i lokalnim instancama poverena pomo
ne moe vie da obezbedi kaznene funkcije: dakle, morae da se
odvoje problemi pomoi od problema represije. U brizi za reava-
njem pitanja Bisetra i Salpetrijera, Tenon je eleo da Zakonodavna
skuptina osnuje odbor za bolnice i kue za zadravanje", u iju
bi optu nadlenost spadale bolnike ustanove, zatvori, skitnja i
epidemije. Skuptina se tome usprotivila, tvrdei da bi se na neki
nain ponizile najnie klase naroda kad bi se istim osobama po-
verila i briga za unesreene i briga za kriminalce".
4
Svest o bolesti
i pomoi to se u tom sluaju mora pruiti siromanima zadobija
autonomiju; sada se obraa veoma specifinom tipu bede. Shod-
no tome, lekar poinje da igra odluujuu ulogu u organizovanju
pomoi. Na nivou drutva u kojem se ona rasporeuje on postaje
detektor potreba i procenjuje prirodu i stepen pomoi koju treba
pruiti. Decentralizacija sredstava pomoi ovlauje medikaliza-
ciju njenog sprovoenja. Tu se moe prepoznati ideja bliska Ka-
baniju (Cabanis), a to je ideja o lekaru-magistratu; nj emu naselje
treba da poveri ivot ljudi" umesto da ga prepusti na milost i
nemilost opsenari ma i alapaama"; on mora da proceni kako ,,i-
4 Navedeno u: Irabert, Le droit hospotalier sous la Rvolution et l'Empire, Pariz, 1954, str. 52.
Slobodno polje 61
vot moni ka i bogataa nije dragoceniji od ivota slabanoga i si-
romaha"; i, najzad, on e znati da uskrati pomo opt epoznat i m
zlikovcima".
5
Osi m uloge medi ci nskog tehniara, on igra i eko-
nomsku ulogu u raspodeli pomoi , moral nu i nazovi pravosudnu
ulogu u nj enoj dodeli; post ao je nadzorni k moral a, kao i javnog
zdravlja".
6
U takvoj konfiguraciji, u koj oj su medicinske instance viestru-
ke kako bi se bolje obezbedi o nepreki dan nadzor, bolnica mora
da i ma svoje mesto. Neophodna je bolesnicima bez porodice, ali
je nuna i u sluajevima zaraze i tekih, sloenih, izuzetnih" bo-
lesti, sa koj i ma medi ci na u svom svakodnevnom obliku ne moe
da se nosi. I tu je vidljiv uticaj Tenona i Kabanija. Bolnica koja,
u svom naj opt i j em obliku, nosi samo stigme bede, javlja se na
l okal nom nivou kao nezamenljiva mera zatite. Zatite zdravih
ljudi od bolesti; zatite bolesnih od prakse neznalica: valja sau-
vati nar od od njegovih sopstvenih greaka"
7
; zatite bolesnika od
drugi h bolesnika. Ono to Tenon zamilja jeste izdiferenciran bol-
niki prostor. I to izdiferenciran u skladu sa dva naela: naelom
oblikovanja", po kojem bi svaka bolnica bila namenj ena j ednoj
kategoriji bolesnika ili j ednoj porodi ci bolesti; naelom raspo-
dele", po koj em se unut ar j edne iste bolnice definie poredak koji
treba potovati kako bi se smestili bolesnici koje bi tu trebalo
primiti".
8
Tako je porodici, pr i r odnom mest u bolesti, pri dodat jo
j edan prost or koji mora da, poput nekakvog mi krokosmosa, re-
pr odukuj e specifinu konfiguraciju patolokog sveta. Tu e, pod
nadzor om bolnikog lekara, bolesnici biti grupisani prema redo-
vima, rodovi ma i vrstama, u racionalizovani domen koji obnavlja
iskonsku raspodelu sutina. Tako zamiljena, bolnica omoguuj e
da se klasifikuje toliko bolesnika da svaki pronae ono to odgo-
vara nj egovom stanju, a da svojim pri sust vom ne oteava muke
drugi ma, da ne iri zarazu, bilo u bolnici, bilo van nje".
9
Bolest tu
sree svoje najuzvienije mesto, i neto poput pr i nudnog prebiva-
lita svoje istinitosti.
5 Cabani s, Du degr de certitude de la mdecine, str. 135.
6 Ibid, str. 146, br. 1.
7 Cabani s, Du degr de certitude de la mdecine, str. 135.
8 Tenon, Mmoires sur les hpitaux, Pariz, 1788, str. 359.
9 Ibid, str. 354.
U planovima Odbora za pomo dve instance su, dakle, stav-
ljene jedna uz drugu: uobiajena, koja, preko raspodele pomoi,
podrazumeva neprekidan nadzor drutvenog prostora sistemom
snano medikalizovanih regionalnih ispostava; a to se tie ne-
uobiajene instance, ona je sainjena od iskljuivo medicinskih
isprekidanih prostora, strukturiranih prema modelu naunog
znanja. Bolest je tako ukljuena u dvostruki sistem posmatranja:
postoji pogled koji je mea i usisava u skup drutvenih beda to ih
valja iskoreniti, te pogled koji je izoluje kako bi je bolje uokvirio u
njenoj pri rodnoj istini.
Zakonodavna skuptina je ostavila Konventu dva problema
koja nisu bila reena: problem vlasnitva nad bolnikom imo-
vinom i novi problem bolnikog osoblja. Osamnaestog avgusta
1792. Skuptina je proglasila rasputenim sva verska drutva i sve
sekularne kongregacije mukaraca ili ena, svetenika ili laika".
10
Ali veinu bolnica drali su religijski redovi, ili, kao to je bio slu-
aj sa Salpetrijerom, laike organizacije utemeljene na gotovo ma-
nastirskom modelu; zbog toga se u dekretu dodaje: Meutim, u
bolnicama i milosrdnim ustanovama, iste osobe e nastaviti da
pomau siromasima i da neguju bolesnike, ali kao pojedinci, pod
nadzorom optinskih i administrativnih tela, sve do konanog
organizovanja, o kojem e Odbor za pomo neprestano obave-
tavati Narodnu skuptinu". U stvari, sve do termidora Konvent
e razmiljati o ukidanju pomoi i bolnice. irondinci su traili
da se odmah ukine pomo drave, poto su se plaili da e opti-
ne politiki uokviriti najsiromanije klase ako budu zaduene za
raspodelu pomoi; za Rolana (Roland), sistem manuelne pomoi
je najopasniji": dobroinstvo, bez sumnje, moe i mora da se vri
linim angaovanjem, ali drava ne sme u to da se mea; bila bi
prevarena i ne bi pomogla nikome, ili bi pomogla nedovoljno".
11
Ukidanje bolnica su traili montanjari zato to su u njima videli
institucionalizovanje bede; stoga Revolucija mora da se pobrine
da one nestanu tako to e ih uiniti beskorisnim; u vezi sa bolni-
com posveenom oveanstvu koje pati", Lebon je pitao: Mora
10 J.-B. Duvergi er, Collecton complte des lois..., I IV, str. 325.
11 Archives parlamentaires, t. LVI, str. 646; navedeno u: I mber t , Le droit hospitalier sous la
Rvolution et l'Empire, str. 76, nr. 29.
Slobodno polje 63
li da postoji bilo koji deo oveanstva koji pati?. . . Stavite, dakle,
iznad vrata tih utoita natpise kojima se najavljuje nj i hov skori
nestanak. Jer ako po zavretku Revolucije meu nama i dalje bude
nesrenika, nai revolucionarni napori e biti uzaludni".
12
A Ba-
rer (Barere) e tokom rasprave o zakonu od 22. floreala godi ne II
izrei slavni obrazac: to vie milostinje, to vie bolnica".
Sa pobedom mont anj ar a prevagu odnosi ideja o dravnom or-
ganizovanju pomoi i uki danj u, u manje-vie dugom roku, bol-
nikih ustanova. Ustav iz godi ne II proglaava u svojoj Deklaraciji
0 pravima da je dravna pomo sveti dug"; zakon od 22. floreala
propisuje obrazovanje velike knjige naci onal nog dobroi nst va"
1 organizovanje sistema pomoi na selu. Kue zdravlja su pred-
viene samo za bolesnike koji nemaj u prebivalite ili ne mogu
da pri maj u pomo kod kue".
13
Nacionalizacija bolnike imovine,
ije je naelo usvojeno 19. mar t a 1793, ali je njegova pri mena mo-
rala da bude odloena do pot punog, konanog i na vie aktivno-
sti podel j enog organizovanja dravne pomoi", post aj e t r enut no
izvrna sa zakonom od 23. mesi dora godine II. Bolnika imovina
e biti prodat a kao naci onal na imovina, a pomo e obezbediti
Trezor. Oblasne agencije bie zaduene za raspodel u neophodne
pomoi po kuama. Tako poi nj e da se ostvaruje, barem u zako-
nodavstvu ako ne u stvarnosti, veliki san o pot punoj dehospitali-
zaciji bolesti i bede. Siromatvo je ekonomska injenica za koju e
pomo morat i da bude lek sve dok postoji; bolest je poj edi nana
nezgoda sa koj om mora da se izbori porodi ca tako to e obezbe-
diti neophodnu negu rtvi. Bolnica je anahr ono reenje, koje ne
zadovoljava stvarne pot rebe siromatva i koje igoe bolesnog o-
veka u njegovoj bedi. Stoga mora da postoji idealna drava u kojoj
ljudsko bie vie nee znati za iscrpljenost od napor nog rada, niti
za bolnicu koja vodi u smrt . ovek nije sazdan ni za cehove, ni za
bolnice, ni za sirotita: sve to je uasno."
14
12 Ibid, str. 78.
13 Zakon od 19. mar t a 1793.
14 Saint-Just, u: Bchez i Roux, Histoire parlementaire, t. XXXV, sr. 296.
2. Pravo na bavljenje medicinom i poduavanje
Marlijevi dekreti, usvojeni u mart u 1707, uredili su za itav
XVIII vek medicinsku praksu i obrazovanje lekara. Tada je bilo
vano boriti se protiv arlatana, nadrilekara, ,,i osoba bez titule
i sposobnosti, koje su se bavile medicinom"; istovremeno s tim,
trebalo je reorganizovati fakultete koji su se ve nekoliko godina
nalazili u stanju krajnje rasputenosti". Bilo je propisano da e se
medicina od sada predavati na svim univerzitetima u kraljevstvu
koji imaju, ili su imali, odgovarajui fakultet; da se o katedrama,
umesto da budu beskrajno dugo prazne, raspravlja im se oslobo-
de; da studenti dobiju titulu tek nakon tri godine studija, i da oba-
vezno moraju overavati upis svaka etiri meseca; da svake godine
budu podvrgnuti ispitivanju pre nego to dobiju titulu maturanta,
diplomca ili doktora; da obavezno moraju prisustvovati asovi-
ma anatomije, hemijske i galenske farmacije i demonstracijama
biljaka.
1S
Meu pojedinim uslovima, lan 26 dekreta postavljao
je naelo: Niko nee moi da se bavi medicinom, niti da daje
lek, pa ak ni besplatno, ako nije dobio titulu diplomca"; u tek-
stu je dodato - to je bilo njegova prvobitna posledica i cilj koji
su medicinski fakulteti platili reorganizacijom: Da sva svetena
lica, bilo da prose ili ne, budu obuhvaena zabranom izreenom u
pret hodnom lanu".
16
Krajem veka javljaju se j ednodune kritike
na raun barem etiri pitanja: arlatanstvo i dalje cveta; kanonska
nastava koja se odrava na fakultetu vie ne odgovara zahtevima
prakse, niti novim otkriima (predaje se samo teorija; nema mesta
ni za matematiku ni za fiziku); ima previe medicinskih kola da
bi se nastava mogla svuda obezbediti na zadovoljavajui nain;
vlada korupcija (katedre se kupuju, profesori dre privatne aso-
ve; studenti kupuj u ispite, a teze im piu siromani lekari), zbog
ega su studije medicine postale veoma skupe, utoliko vie to, da
bi se konano obuio i praktino, novopeeni lekar mora da prati
u vizitama nekog uglednog praktiara, kome onda mora za to da
15 l anovi 1, 6, 9, 10, 14 i 22.
16 l anovi 26 i 27. Cel okupan tekst Marlijevih dekret a naveo je Gi l i bert , Vanarchie mdi-
cinale, Neat el , 1772, t. II, str. 58- 118.
Slobodno polje 65
plati.
17
Pred Revolucijom su, dakle, dva niza zahteva: jedni su u
korist stroeg ograni enj a prava na bavljenje medi ci nom; drugi su
u korist rigoroznijeg univerzitetskog programa. No, i j edni i drugi
se opi ru itavom t om pokret u reformi, koji se zavrava uki danj em
cehovskog stareinstva i cehova, i zatvaranjem univerziteta.
Ot uda tenzija i zmeu zahteva za reorganizacijom znanja, zah-
teva za uki danj em povlastica, i, najzad, za del ot vorni m nadzorom
nad zdravljem nacije. Kako sl obodan pogled koji medi ci na i, kroz
nju, vlast mor aj u da poloe na graane moe da bude oboruan i
upuen a da ne bude umean u ezoterizam nekog znanja i krut ost
drut veni h povlastica?
Prvi probl em: moe li medi ci na da bude sl obodna delatnost
koju ne bi titio nikakav cehovski zakon, nikakva zabrana bav-
ljenja, nikakva povlaenost zbog strunosti? Moe li medi ci n-
ska svest nacije da bude j ednako spont ana kao nj ena graanska
ili moral na svest? Lekari brane svoja cehovska prava tvrdei da
ona ne oznaavaju povlastice - ve saradnj u. Medicinski korpus
se razlikuje, s j edne strane, od politikih korpusa u t ome to ne
pokuava da ogranii slobodu blinjeg i da namet ne zakone ili
obaveze graani ma; imperative upuuj e samo sebi; njegova sud-
ska nadlenost usredsreena je samo na njegov zabran"
18
; ali, on
se razlikuje i od drugi h profesionalnih korpusa, zato to nije na-
menj en ouvanju prava i mrani h tradicija ve poredenj u i pre-
noenj u znanja: bez izgraenih organa prosveenost bi se ugasila
im se rodi, svaije iskustvo bi bilo izgubljeno za sve. Udr uu-
jui se, lekari polau sledeu implicitnu zakletvu: elimo da se
prosvetlimo jaajui se svim svojim spoznaj ama; slabost nekih
od nas ispravlja se nadmonou drugih; okupljajui se u okvi-
ru zajednike politike neprest ano emo podsticati nadmetanje".
19
Lekarski korpus kritikuje samog sebe koliko se i titi, i stoga je
nezamenljiv pri zatiti naroda od njegovih sopstvenih zabluda i
17 Cf. u vezi sa ovim Gilibert, citirano net o ranije; Thiery, Voeux d'un patriote sur la
mdecine en France, 1789: t aj tekst je navodno napi san 1750. i obj avl j en samo povodom
dr avni h stalea.
18 Cant i n, Projet de rforme adress l'Assembl Nationale, Pariz, 1790, str. 14.
19 Cant i n, ibid.
od arlatana mistifikatora;
20
ako lekari i hirurzi sainjavaju kor-
pus neophodan drutvu, njihove znaajne funkcije zahtevaju da
ih zakonodavna vlast posebno razmotri kako bi se predupredile
zloupotrebe".
21
Slobodno stanje koje eli da ouva graane oslo-
boene greaka i nevolja koje ona nosi sa sobom ne moe da do-
zvoli slobodno bavljenje medi ci nom.
U stvari, niko nee ni pomisliti, ak ni meu najliberalnijim
irondincima, da u potpunosti oslobodi medicinsku praksu i da
je otvori ka reimu konkurencije bez kontrole. I sam Matje ero
je, kad je traio ukidanje svih ustrojenih medicinskih korpusa, e-
leo da u svakom departmanu uspostavi sud koji bi sudio svakom
pojedincu koji se mea u medicinu, a da nije dokazao da je za
to obuen".
22
Ali problem bavljenja medicinom bio je povezan sa
trima drugim problemima: optim ukidanjem cehova, nestankom
Drutva za medicinu, a naroito sa zatvaranjem univerziteta.
Sve do termidora ima bezbroj planova za reorganizaciju medi-
cinskih kola, koji se mogu grupisati u dve porodice - jedni pret-
postavljaju opstanak univerzitetskih struktura, a drugi uzimaju u
obzir dekrete od 17. avgusta 1792. U grupi reformista" neprestano
sreemo ideju da treba izbrisati lokalne tenje za samostalnou
ukidanjem malih fakulteta koji vegetiraju, na kojima malobrojni
i nedovoljno struni profesori dele ili prodaju ispite i titule. Ne-
koliko znaajnih fakulteta osnovae u itavoj zemlji katedre koje
e drati najbolji; oni e obrazovati doktore iji kvalitet niko nee
moi da ospori; kontrola koju e sprovoditi drava i javno mnje-
nje tako e uestvovati na delotvoran nain u genezi znanja i me-
dicinske svesti, koja je najzad postala adekvatna potrebama nacije.
Tjeri (Thiery) procenjuje da bi etiri fakulteta bila dovoljna; Galo
(Gallot) da su dovoljna samo dva, uz nekoliko specijalnih kola za
nastavu nieg nivoa.
23
Bie potrebno i da studije traju due: sedam
godina po Galou, deset po Kantenu; stvar je u tome da sada u
20 Cabani s, Du degr de certitude de la mdecine.
21 Jadelot, Adresse Nos Seigneirs de IAssembl Nationale, Nansi , 1790, str. 7.
22 Cf. supra, str. 49.
23 Thiery, loc. cit\ J.-P. Gallot, Vues gnrales sur la restauration de de l'art de gurir, Pariz,
1790.
Slobodno polje 67
nastavni program treba ukljuiti mat emat i ku, geometriju, fiziku i
herniju,
24
sve to i ma organsku vezu sa medi ci nskom naukom. Ali
naroito treba razmot ri t i prakt i nu nastavu. Tjeri bi eleo Kra-
ljevski institut, gotovo nezavisan od fakulteta, koji bi obezbedi o
eliti ml adi h lekara usavreno i uglavnom prakt i no obrazovanje;
u Kraljevom vrtu bi se osnovala neka vrsta i nt ernat a sa bol ni com
(mogao bi se koristiti i oblinji Salpetrijer); tu bi profesori podu-
avali obilazei bolesnike; fakultet bi se zadovoljio delegiranjem
profesora dokt ora za javne ispite na Institutu. Kanten predlae da
se, kad naue ono glavno, kandi dat i za lekare alju as u bolnice,
as na selo, kod lekara koji t amo rade; stvar je u t ome da je i na
j ednom i na dr ugom mest u pot rebno pomono osoblje, a bole-
snicima koji se t amo lece retko su pot rebni visokostruni lekari;
pravei na taj nain, od regiona do regiona, medicinski krug oko
Francuske, budui doktori bi dobili naj raznovrsni j e obrazovanje,
nauili bi da prepoznaj u bolesti iz svih klimatskih uslova i obave-
stili bi se o met odama koje najbolje deluju.
Praktina obuka mora biti j asno razdvojena od teorijske i
univerzitetske nastave. Iako medicina (kao to emo videti ne-
to dalje) ve poseduj e poj move koji bi joj omoguili da definie
j edi nst vo klinike nastave, reformat ori ne uspevaju da predloe
institucionalnu verziju te vrste: praktina obuka nije prosta i jed-
nost avna pri mena apst rakt nog znanj a (onda bi bilo dovoljno po-
veriti prakt i nu nastavu profesorima iz sami h kola), ali ona ne
moe da bude ni klju tog znanj a (samo j ednom se moe stei
neko znanj e steeno drugde); stvar je u t ome da je ta praktina
nastava definisana prema nor mama medi ci ne drut vene grupe,
dok se univerzitetsko obrazovanje ne odvaja od medi ci ne koja je
manj e ili vie bliska srodnica teorije vrsta.
Na jedan prilino paradoksalan nain, to sticanje prakse, ko-
jim domi ni ra tema drutvene korisnosti, gotovo u pot punost i
je preput eno privatnoj inicijativi, budui da drava kontrolie
samo teorijsku nastavu. Kabani bi eleo da svaki bolniki lekar
ima dozvolu da obrazuje kolu prema planu koji on proceni kao
najbolji": samo on bi odreivao svakom ueni ku t raj anj e neop-
24 Thiery, loc. cit, str. 89- 98.
hodni h studija; za neke bi dve godine bile dovoljne; za druge, ma-
nje nadarene, bile bi potrebne etiri; poto je re o pojedinanoj
inicijativi, ti bi se asovi nuno plaali, a profesori bi odreivali
njihovu cenu; ona bi, bez sumnj e, mogla da bude veoma visoka
ako je profesor slavan a njegovi asovi traeni, ali u tome nema
niega neprikladnog: Plemenito nadmet anj e pothranjivano svim
vrstama motiva moglo bi da se odvija samo u korist bolesnika,
aka i nauke".
25
Neobina je struktura te reformatorske misli. Podrazumevalo
se preputanje pomoi pojedinanoj inicijativi i odravanje bol-
nikih ustanova za sloeniju i kao povlaenu medicinu; konfigu-
racija nastave je obrnuta: ona prati obavezan i javni put na uni-
verzitetu, u bolnici postaje privatna, konkurentna i komercijalna.
Tada se norme sticanja znanja i pravila za obrazovanje opaanja
jo uvek ne mogu naslagati jedne na druge: nain na koji se polae
pogled i nain na koji se o tome poduava nisu povezani. Polje
medicinske prakse podeljeno je izmeu slobodnog i beskrajno
otvorenog domena, a to je domen kune prakse, i jednog ograe-
nog mesta, zatvorenog za istine vrsta koje otkriva; polje obuke je
podeljeno izmeu ograenog domena prenesenog znanja, i onog
slobodnog, u kojem istina govori sama po sebi. A bolnica naiz-
menino igra tu dvostruku ulogu: kao mesto sistematskih istina
za pogled, koji polae lekar, ona je mesto slobodnih iskustava za
znanje koje oblikuje uitelj.
U avgustu 1791, zatvaranje univerziteta; u septembru, rasputa-
nje Zakonodavne skuptine. Dvosmislenost tih sloenih struktura
e se razgraditi. irondinci se pozivaju na slobodu koja bi morala
samu sebe da ograniava upravo time to postoji, a njima priskau
u pomo svi oni koji, oslanjajui se na staro stanje stvari, misle
da u odsustvu svake organizacije mogu ponovo da steknu, ako
ne svoje povlastice, ono barem svoj uticaj. Katolici poput Dirana
Majana, oratorijanci kao Donu ili Sijes, umerenjaci kao Furkroa
(Fourcroy), pristalice su najekstremnijeg liberalizma u nasta-
vi nauka i umetnosti. Kondorseov plan, po nj i hovom miljenju,
25 Cabani s, Observations sur les hpitaux, Pariz, 1790, str. 32- 33.
Slobodno polje 69
preti da obnovi j edan strahoviti ceh"
26
; videli bi kako se ponovo
raa ono to su tek ukinuli - gotski univerziteti i aristokratske
akademije"
27
; tada vie ne bi bilo pot rebe da se dugo eka obnav-
ljanje mree svetenstva koja bi bila moda jo strasnija od one
to j u je r azum naroda upravo svrgnuo".
28
Umesto tog cehovskog
udrui vanj a, poj edi nana inicijativa e nositi istinu svuda gde
bude stvarno slobodna: Vratite duhu svu irinu moi i slobode
koju on zahteva; proglasite njegova prava nezastarivim; obaspite
dravni m poast i ma i platama korisne t umae pri rode, gde god se
nalazili; ne steite u uski krug svetlosti koje samo pokuavaju da
se ire".
29
Nema organizacije, ve je tu prost o data sloboda: Gra-
ani upueni u knjievnost i umet nost pozvani su da se ukljue u
nastavu na itavoj teritoriji Republike Francuske". Nisu pot rebni
ni ispiti niti kakve druge pot vrde o strunosti do starost, iskustvo,
potovanje graana; ko eli da predaj e mat emat i ku, lepe umet no-
sti ili medicinu, morae samo da dobije od optine pot vrdu o ro-
doljublju i estitosti: ako mu je pot rebno i ako to zasluuje, moi
e da zatrai od lokalnih organa i da mu pozaj me materijal za
nastavu i oglede. Te sl obodne asove aci e plaati u dogovoru sa
uiteljem, ali e lokalne vlasti moi i da isplauju plate oni ma koji
to zasluuju. U reimu ekonomskog liberalizma i konkurenci j e
nastava se nadovezuje na starogrku slobodu: znanj e se spont ano
prenosi Reju, a pobeuj e ona koja u sebi nosi vie istine. I kao da
eli da na svoj san utisne beleg nostalgije i nepristupanosti, da
mu da jo grkiju" siglu koja e njegove namer e zatititi od sva-
kog napada i bolje sakriti njegove stvarne ciljeve, Furkroa predlae
da se, nakon 25 godina poduavanj a, uitelji pritisnuti godi nama,
i u znak potovanja, poput Sokrata kojeg je naj zad priznala bolja
Atina, u starosti hrane u pritaneju.
Paradoksalno je to su upravo mont anj ari i oni najblii Robe-
spjeru branili ideje bliske Kondorseovom pl anu. Peltije, iji je plan
26 Dur and Maillane, J. Gui l l aume, Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique de la
Convention, 1.1, str. 124.
27 Fourcrouy, Rapport sur l'enseignement libre des scineces et des arts, Pariz, godi na II,
str. 2.
28 Ibid, str. 2.
29 Ibid, str. 8.
nakon njegovog ubistva preuzeo Robespjer, i Rom (kad su iron-
dinci pali) imaju na umu centralizovanu nastavu, na svakom ste-
penu pod kontrolom drave; ak su i montanjari zabrinuti za onih
40.000 tamnica u koje se predlae zatvaranje generacije to se
raa".
30
Bukije (Bouquier), lan Odbora za dravno obrazovanje,
uz podrku jakobinaca nudi jedan meoviti plan, manje anarhian
od plana irondinaca, manje strog od Peltijeovog i Romovog. On
tu pravi znaajnu distinkciju izmeu znanja neophodnih graa-
ninu", bez kojih on ne moe da postane slobodan ovek - drava
mu duguje takvo obrazovanje, kao to mu duguje i samu slobodu
- i znanja neophodnih drutvu": drava mora da ih podupire,
ali ne moe da ih organizuje, niti da ih kontrolie kao ona pret-
hodna; ona slue kolektivitetu, ne oblikuju individuu". Njima pri-
pada i medicina, sa naukama i umetnostima. U devet gradova e
biti osnovane zdravstvene kole, svaka sa sedam uitelja"; ona u
Parizu imae ih 14. Osim toga, jedan zdravstveni radnik e dava-
ti asove u bolnicama namenj eni m enama, deci, luacima i ve-
nerinim bolesnicima". Te uitelje e plaati drava (3.500 Hvara
godinje), a postavljae ih komisije koje e izabrati upravitelji te
oblasti zajedno sa graanima".
31
Tako e javna svest u toj nastavi
pronai i svoj slobodni izraz i korist za kojom traga.
Kada je doao termidor, bolnika imovina je nacionalizovana,
cehovi zabranjeni, drutva i akademije ukinuti, Univerzitet, sa
medicinskim fakultetima i kolama, vie ne postoji; ali Konvent
nije imao priliku da sprovede u delo politiku pomoi ije je naelo
usvojio, ni da postavi granice slobodnom bavljenju medicinom,
niti da definie vrstu strunosti koja je za to potrebna, a ni da,
najzad, utvrdi oblike nastave.
Takva tekoa iznenauje kada se pomisli na to da je o svakom
od ovih pitanja raspravljano desetak godina, da se odavno pred-
lau najraznovrsnija reenja, to ukazuje na teorijsku svest o pro-
blemima; i da je naroito Zakonodavna skuptina postavila kao
naelo ono to e se od termidora do Konzulata ponovo otkriti
kao reenje.
30 Sainte-Foy, Journal de In Montagne.n 29, 12. decembar 1793.
31 Fourcroy, loc. cit.
Slobodno polje 71
Tokom itavog tog peri oda nedostajala je j edna preko pot rebna
struktura: ona koja bi mogla da obezbedi jedinstvo j ednom obliku
iskustva ve defi ni sanom poj edi nani m posmat ranj em, ispitiva-
nj em sluajeva, svakodnevnom praksom bolesti, i j ednom obliku
nastave za koji je j asno da se mora odvijati u bolnici pre nego na
fakultetu i u zaokruenom obilasku konkret nog sveta bolesti. Nije
se znalo kako reju obnoviti ono za ta se zna da je dato samo
pogledu. Vidljivo nije bilo izrecivo, a ni pouno.
Re je o t ome da je, iako su se medicinske teorije mnogo izme-
nile u posl ednj i h pola veka, iako je bilo mnogo novih opaanja,
tip objekta koj em se obraala medi ci na ostao isti; poloaj subjekta
koji spoznaje i opaa ostao je isti; poj movi su se oblikovali prema
istim pravilima. Ili, bolje reeno, itav skup medicinskog znanj a
pokoravao se dvama tipovima pravilnosti: j edan je bio tip poj edi -
nanih i konkret ni h opaanj a iscrtan prema nozolokoj slici vrsta
bolesti, a drugi je bio tip nepreki dnog, globalnog i kvantitativnog
beleenja medi ci ne klima i mesta.
itava pedagoka i tehnika reorganizacija medicine spoticala
se zbog j edne sredinje manjkavosti: odsustva novog, suvislog i
uni t arnog modela za oblikovanje medi ci nski h objekata, opaa-
nja i poj mova. Politiko i nauno jedinstvo medicinske institucije
podrazumeval o je, da bi bilo ostvareno, i tu dubi nsku mutaciju.
No, kod reformat ora iz doba Revolucije to jedinstvo je ostvareno
samo u obliku teorijskih t ema koje su naknadno pregrupisale ve
izgraene elemente znanja.
Te plutajue teme zahtevale su jedinstvo medicinske spoznaje i
prakse; one su mu odredile idealno mesto, ali su isto tako bile glav-
na prepreka njegovom ostvarenju. Ideja o prozi rnom domenu, bez
ograda, od vrha do dna ot vorenom upuenom i povlaenom po-
gledu, ponitila je sopstvene tekoe tako to je slobodi dala razna
ovlaenja: po njoj, bolest je moral a da obrazuj e sama po sebi jed-
nu nei zmenj enu istinu, ponuenu, bez prepreka, pogl edu lekara; a
drutvo, medicinski opskrbljeno, obueno i nadzirano, moral o je
sami m tim da se oslobodi bolesti. Veliki mit o slobodnom pogledu
koji, u svojoj vernosti otkrivanju dobija snagu da unitava; pre-
ieni pogled koji preiava; osl oboen senke, rasteruje senke.
Kosmoloke vrednosti implicitne Aufklarungu vrede i ovde. Me-
dicinski pogled, ije moi poinju da se prepoznaju, jo nije dobio
svoje nove uslove za vebanje u klinikom znanju; on je tek jedan
segment dijalektike prosvetiteljstva prenesen u oko lekara.
Jednom posledicom, povezanom sa sudbinom moderne medi-
cine, klinika e za veinu duhova ostati srodna temama svetlosti
i slobode, koje su je uglavnom izbegavale, a ne sa diskurzivnom
strukturom u kojoj se zaista rodila. Rado e se misliti da je kli-
nika roena u tom slobodnom polju, u kojem, svi se slau, lekar
i bolesnik idu u susret jedan drugom, a opaanje, usled nemosti
teorija, nastaje samo jasnoom pogleda, u kojem se sa uitelja na
aka iskustvo prenosi ispod samih rei. A u korist te istorije, koja
povezuje plodnost klinike sa naunim, politikim i ekonomskim
liberalizmom, zaboravlja se da je on godinama bio ideoloka tema
koja je predstavljala prepreku organizaciji klinike medicine.
E T V R T O P O G L A V L J E
Starost klinike
Naelo da se medicinsko znanje oblikuje u samom krevetu bo-
lesnika ne datira s kraja XVIII veka. Mnoge, ako ne i sve revolu-
cije u medicini podignute su u ime tog iskustva, postavljenog kao
prvobitni izvor i postojana norma. Ali ono to se bez prestanka
menjalo bila je sama reetka kroz koju se to iskustvo odavalo, ar-
tikulisalo u ralanjive elemente i pronalazilo diskurzivni obra-
zac. Ne samo da imena bolesti, ne samo da grupisanja simptoma
nisu bila ista, ve su varirali i osnovni opaajni kodovi koji su se
primenjivali na telo bolesnika, polje objekata kojima se obraalo
opaanje, povrine i dubine koje je proimao pogled lekara, itav
sistem usmerenja tog pogleda.
No, od XVIII veka, medicina ima izvesnu tenju ka pripove-
danj u sopstvene istorije kao da je bolesnikov krevet oduvek bio
mesto postojanog i stabilnog iskustva, kao suprotnost teorijama i
sistemima to bi se neprestano menjali i svojim bi spekulisanjem
zamaskirali istotu klinike oitosti. Teorijsko je uvek bilo element
neprestanog preinaenja, poetna taka od koje se rasprostiru sve
istorijske varijacije medicinskog znanja, mesto sukoba i nestana-
ka; u t om bi teorijskom elementu medicinsko znanje obeleilo
svoju krhku relativnost. Nasuprot tome, klinika bi bila element
njegovog pozitivnog gomilanja: upravo je taj postojani pogled u
bolesnika, ta hiljadugodinja a ipak u svakom trenutku nova pa-
nja, koja bi omoguila medicini da ne nestane u pot punost i sa
svakom od svojih spekulacija, ve da se ouva, da mal o-pomal o
popri mi lik istine koja bi bila konana a ipak ne i dovrena, ukrat-
ko, da se razvija nad bunim epizodama iz svoje povesti, u ne-
prekidnom istoricitetu. U invarijanti klinike medicina bi svezala
istinu i vreme.
Otuda sve one pomalo mitske pripovesti u kojima se krajem
XVIII i poetkom XIX veka sakupila povest medicine. Upravo je u
klinici, govorilo se, medicina pronala svoju iskonsku mogunost.
U zoru oveanstva, pre svakog jalovog verovanja, pre svakog si-
stema, itava medicina je obitavala u neposrednom odnosu patnje
sa onim to je olakava. Taj je odnos bio nagonski i ulni mnogo
vie nego iskustveni; uspostavila ga je individua sama za sebe, pre
nego to je ukljuena u mreu drutva: Bolesnik pomou ula
ui da mu neki poloaj prija a neki smeta".
1
Upravo taj odnos,
bez posredovanja znanja, utvruje zdrav ovek, a samo to opaa-
nje nije opcija za buduu spoznaju; ak se i ne odvija svesno, ve
se vri neposredno i naslepo: Tajanstveni glasi nam ovde kae:
posmat raj prirodu"
2
; poto se umnoava sam od sebe, i prenosi
od jednih do drugih, postaje opti oblik svesti kojoj je svaka in-
dividua uj edno i subjekat i objekat: Svi su se bez razlike bavili
tom medi ci nom. . . iskustva koja svako stie prenoena su drugim
osobama. . . a ta su znanja prelazila sa oca na decu".
3
Pre nego to
je bila znanje, klinika je bila univerzalni odnos oveanstva sa
samim sobom: doba apsolutne sree za medicinu. Pad je poeo
kada su uvedeni pisanje i tajna, to e rei podela tog znanja u
povlaenoj grupi i raskidanje neposrednog odnosa, bez prepreka
i granica, izmeu Pogleda i Rei: ono to se znalo nije se vie pre-
nosilo drugi ma niti je prebacivano na raun prakse kad je jednom
prelo sa ezoterizma na znanje.
4
Dugo e, bez sumnje, medicinsko znanje ostati otvoreno i znalo
je da izmeu vienja i znanja pronae ravnoteu koja e ga tititi
od greke: ,,U davna vremena, medicinska vetina se predavala u
prisustvu svog objekta i mladi su uili medicinsku nauku pored
bolesnikovog kreveta"; bolesnici su ak esto leali u lekarevoj
1 Cant i n, Projet de rforme adress l'Assembl Nationale, Pariz, 1790, str. 8.
2 Ibid.
3 Coakl ey Let t son, Histoire de l'origine de la mdecine, f r anc, pr evod, Pariz, 1787, str. 7.
4 Ibid, str. 9- 10.
Starost klinike 75
kui, a aci su uj ut r u i uvee pratili uitelja u vizitama njegovim
muterijama.
5
Hi pokrat bi uj edno bi o i posl ednj i svedok te ravno-
tee i nj en najdvosmisleniji predstavnik: grka medi ci na iz V veka
ne bi bila nita dr ugo do kodifikacija te univerzalne i neposredne
klinike; ona bi oblikovala nj enu pr vu pot punu svest, i u t om bi
smislu bila podj ednako j ednost avna i ista" kao to prvo iskustvo;
ali u meri u kojoj ga organi zuj e u jedan sistematski korpus, kako
bi ga olakala" i skratila njegovo izuavanje", nova dimenzija je
uvedena u medi ci nsko iskustvo: iskustvo o znanj u za koje se moe
rei da je doslovno slepo, pot o je bez pogleda. To spoznavanje
koje ne vidi u korenu je svih zabluda; post aj e mogua medi ci na
koju pohodi metafizika: Nakon to je Hi pokrat sveo medi ci nu na
sistem, posmat r anj e je naput eno, a u nj u se uvukla filozofija".
6
Takva je pomri na koja je omoguila dugu istoriju sistema, sa
mnot vom razliitih suprotstavljenih i protivrenih sekti".
7
Isto-
rija koja se t i me uki da, sauvavi od vremena samo njegov ru-
ilaki znak. Ali ispod one koja unitava bdi neka druga povest,
vernija vremenu, zato to je blia njegovoj iskonskoj istini. U nj oj
se nepr i met no sabira gluvi ivot klinike. Ona ostaje ispod speku-
lativnih teorija"
8
, sada kao medi ci nska praksa u kont akt u sa opa-
eni m svetom i otvarajui ga neposr ednom pejzau istine: ,,U sva-
kom su vremenu postojali lekari koji su se, nakon to su uz pomo
analize tako pri rodne l j udskom duhu izvukli iz izgleda bolesti sve
neophodne podat ke o nj enoj idiosinkraziji, zadovoljavali izuava-
nj em si mpt oma. . . "
9
Nepokret na, ali uvek bliska stvarima, klinika
obezbeuj e medicini nj en istinski istorijski pokret; ona brie si-
steme, dok iskustvo koje ih opovrgava gomila svoju istinu. Tako
se tka pl odan kontinuitet koji patologiji obezbeuj e neprekinu-
tu uni formnost te nauke u razliitim vekovima".
10
Protiv sistema,
5 P. Moscat i , De l'emploi des systmes dans la mdicine pratique, franc, prevod, Strazbur,
godi na VII, str. 13.
6 Moscat i , loc. cit, str. 4- 5.
7 Ibid, str. 26.
8 Dezei meri s, Dictionnaire historique de la mdecine, Pariz, 1828, 1. 1, l anak Klinika",
str. 830- 837.
9 J.-B. Regnaul t , Considrations sur l'Etat de la mdecine, Pariz, 1819, str. 10.
10 P.-A.-O. Mahon, Histoire de la mdecine clinique, Pariz, godi na XII, str. 324.
koji pripadaju negatorskom vremenu, klinika je pozitivno vreme
znanja. Dakle, ne mora da se izumeva, ve je se mora ponovo ot-
kriti: ona je ve bila tu sa prvim oblicima medicine; izgradila je
itavu njenu punou; dovoljno je, dakle, porei ono to je porie,
unititi ono to ponitava nju, to e rei ugled" sistema, i ostaviti
je, najzad, da uiva u svim svojim pravima".
11
Medicina e tada
biti na ravnoj nozi sa svojom istinom.
Ta idealna pripovest,koja se tako esto sree krajem XVIII veka,
mora da se razume u odnosu na nedavno ureivanje institucija i
klinikih metoda: ona im daje istovremeno univerzalan i istorijski
status. Daje im vrednost obnavljanja vajkadanje istine u nepre-
ki dnom istorijskom razvoju, u kojoj su samo dogaaji bili nega-
tivni: zaborav, zabluda, pomrina. U stvari, takav nain ponovnog
pisanja istorije i sam je izbegavao jednu mnogo sloeniju povest.
Maskirao ju je svodei kliniku met odu na bilo koju studiju slua-
ja, u skladu sa starim znaenjem te rei; time je odobrio sva poto-
nja pojednostavljenja, koja su od klinike morala da naine, a ine
to i u dananje vreme, prost i jednostavan pregled individue.
Da bi se razumelo znaenje i struktura klinikog iskustva va-
lja najpre ponovo ispisati istoriju institucija u kojima se oitovao
njegov organizacioni napor. Do poslednjih godina XVIII veka, ta
je istorija, shvaena kao nastavak u hronolokom smislu, snano
ograniena.
Fransoa de la Bo (La Boe) 1658. otvara kliniku kolu u bolnici
u Lajdenu: objavljuje zapaanja iz nje pod naslovom Collegium
Nosocomium.
12
Najslavniji meu njegovim naslednicima bie Bur-
have (Boerhaave); mogue je, meutim, da je od kraja XVI veka
postojala klinika katedra u Padovi. U svakom sluaju, iz Lajde-
na je, sa Burhaveom i njegovim uenicima, u XVIII veku zapoet
pokret osnivanja klinikih katedri ili instituta po itavoj Evropi.
Burhaveovi uenici su 1720. reformisali Univerzitet u Edinburgu
i osnovali kliniku po uzoru na lajdensku; ona je oponaana i u
Londonu, Oksfordu, Kembridu, Dablinu.
13
Od Van Svitena (Van
11 lbid.stT.323.
12 Leyden, 1667.
13 J. Ai ki n, Observations sur les hpitaux, franc, pr evod, Pari z, 1777, str. 94- 95.
Starost klinike 77
Swieten) je 1733. zatraen plan za osnivanje klinike u bolnici u
Beu: na nj oj je predavao jo j edan Burhaveov uenik, De Han
(De Haen), a nakon njega Stol (Stoll), zatim Hildenbrand
14
; za
tim pr i mer om su krenuli u Getingenu, gde su j edan za dr ugi m
predavali Brendel, Fogel (Vogel), Baldinger i J.-P. Frank
15
; u Pa-
dovi je nekoliko bolnikih kreveta posveeno klinici, sa Kni psom
kao profesorom; Tiso (Tissot), zaduen za organizovanje klinike
u Paviji, izloio je svoj projekat u uvodnom predavanj u od 26. no-
vembra 1781:
16
oko 1770, Lakasenj (Lacassaigne), Buri (Bourru),
Gilber (Guilbert) i Kolombije (Colombier) eleli su da organizuju,
na linu inicijativu i o svom troku, kuu zdravlja sa 12 kreveta,
namenj eni h tekim bolesnicima; lekari koji bi tu radili istovre-
meno bi drali i prakt i nu nastavu;
17
ali taj projekat je propao.
Fakultet je, kao i korpus lekara uopte, i mao previe interesa da se
odri staro stanje stvari, kada su prakt i nu nastavu drali u gradu,
poj edi nano i uz plaanje, i to najugledniji uitelji. Klinika nasta-
va je naj pre organizovana u voj ni m bolnicama; Pravilnik o bolni-
cama, donet 1775, u svom lanu XIII kae da svaka godina studija
mora da obuhvati praktini i kliniki kurs o glavnim bolestima
koje vladaju meu t r upama u armi j ama i garnizonima".
18
A Ka-
bani kao pri mer navodi kliniku u mornari koj bolnici u Brestu,
koju je osnovao Dibrej (Dubreil) pod pokroviteljstvom marala
De Kastrija.
1
' Zapaziemo, najzad, osnivanje klinike za poroaj e u
Kopenhagenu 1787.
20
Takav je, ini se, redosled injenica. Da bi smo mu razumeli
znaenj e i da bi se identifikovali probl emi koje postavlja, valja se
14 A. Storck, Instituta Facultatis medicae Vivobonensis, Be 1775.
15 Dezei meri s, Dictionnaire historique de la mdecine, Pariz, 1828,1.1, str. 830- 837. (la-
nak Cl i ni que").
16 Tissot, Essai sur les tudes de mdecine, Lozana, 1785, str. 118.
17 Col ombi er, Code de Justice militaire, II, str. 146-147.
18 Pravi l ni k za voj ne bol ni ce u St razburu, Mecu i Lilu, po kr al j evom nar eenj u sai ni o
P. Haut ersi erck, 1775, navedeno u: Boulin, Mmoires pour servir l'histoire de la mdecine,
Pariz, 1776, t. Il, str. 73-80.
19 Cabani s, Observations sur les hpitaux, Pariz, 1790, str. 31.
20 J.-B. Demangeon, Tableau historique d'un triple tablissement runi en un seul hospice
Copenhague, Pariz, godi na VII.
najpre vratiti na izvestan broj konstatacija koje bi morale da mu
umanj e znaaj. Ispitivanje sluajeva, detaljan izvetaj o njima, nji-
hov odnos sa moguim objanjenjem veoma je stara tradicija u
medicinskom iskustvu; organizacija klinike nije, dakle, korelativ-
na sa otkriem pojedinanog kao injenice u medicini; bezbroj-
ne zbirke sluajeva, napisane od renesanse, dovoljan su dokaz o
tome. S druge strane, postojao je i veoma irok konsenzus o nu-
nosti praktine nastave: bilo je opteprihvaeno da budui lekari
poseuju bolnice, a deavalo se i da neki od njih dovre obrazova-
nje u bolnici u kojoj su iveli i radili pod vodstvom nekog lekara.
21
U takvim uslovima, kakve bi to novine donosile i kakav bi znaaj
imale te klinike ustanove koje je XVIII vek, naroito pri kraju,
toliko cenio? Po emu je ta protoklinika mogla da se razlikuje i
od spontane prakse koja je napravila jedinstveni korpus sa me-
dicinom, i od klinike kakva e se organizovati kasnije u sloen i
suvisao korpus, u kojem e se udruiti jedan oblik iskustva, jedna
metoda analize i jedan tip nastave? Moe li joj se odrediti speci-
fina struktura koja bi, bez sumnje, bila svojstvena medicinskom
iskustvu XVIII veka, kojem je savremenica?
1. Ta je protoklinika vie od uzastopnog i kolektivnog izuava-
nja sluaja: ona mora da objedini i da uini opazivim organizovani
korpus nozologije. Klinika, dakle, nee biti ni otvorena svakome,
kao to to moe da bude svakodnevna praksa lekara, niti specija-
lizovana, kao to e biti u XIX veku; ona nije ni ograeni domen
onoga to je neko izabrao da izuava, niti otvoreno statistiko po-
lje onoga to je nekome namenjeno; zatvara se didaktikom to-
talitetu nekakvog idealnog iskustva. Nema obavezu da prikazuje
sluajeve, njihove dramatine take, pojedinane naglaske, ve da
u j ednom sveobuhvatnom preletu oituje krug bolesti. Edinbur-
ka klinika je dugo bila anrovski model; ona je nainjena tako
da su u njoj objedinjeni sluajevi koji se ine najprikladnijima
za poduavanje".
22
Pre nego to postane susret bolesnika i lekara,
21 Takav je bi o sl uaj u Francuskoj , na pri mer u Opt oj bol ni ci ; t okom itavog XVIII veka
budui hi r ur g je iveo u Sal pet ri j eru, pratio je hi rurga u vi zi t ama i s am pr uao osnovnu
negu.
22 Aikin, Observations sur les hpitaux, franc, prevod, Pariz, 1777, str. 94- 95.
Starost klinike 79
istine koju treba deifrovati i neznanj a, i da bi mogla to da bude,
klinika mora konstitucionalno da oblikuje posve strukturirano no-
zoloko polje.
2. Nj en nain prikljuivanja na bolnicu je osoben. Ona nije ni
nj en neposredan izraz, budui da j edno naelo po i zboru slui kao
granica odabi ra meu nj i ma. Taj odabir nije prost o kvantitativan,
iako opt i mal an broj kreveta u j ednoj klinici ne sme, po Tisou, da
bude vei od tridesetak
23
; nije ni samo kvalitativan, iako prven-
stveno upuuj e na taj i t aj sluaj visoke poune vrednosti. Odabi -
rajui, on menj a samu pri rodu naina na koji se oituje bolest, i
nj en odnos sa bol esni kom; u bolnici i mamo posla sa i ndi vi duama
koje bez razlike i maj u ovu ili onu bolest; uloga bolnikog lekara
jeste da otkrije bolest u bolesniku; a ta unut ranj ost bolesti deluje
tako da je bolest esto zakopana u bolesniku, skrivena u nj emu
poput kri pt ograma. Na klinici je obrnut o, tu i mamo posla sa bole-
stima iji nosilac moe biti bilo ko: ono to je pri sut no jeste sama
bolest, u telu koje joj je svojstveno i koje nije telo bolesnika ve
telo istine. Razliite bolesti slue kao tekst";
24
bolesnik je samo
ono kroz ta se tekst daje na itanje, ponekad komplikovan i zbr-
kan. U bolnici, bolesnik je subjekat svoje bolesti; to znai da je re
o sluaju; na klinici, gde je re samo o primeru, bolesnik je sluaj-
nost svoje bolesti, pri vremeni objekat kojeg se doepala.
3. Klinika nije i nst rument za otkrivanje jo nepoznat e istine; to
je izvestan nain da se raspolae ve steenom istinom i da je se
predstavi kako bi se sistematski razotkrivala. Klinika je neka vrsta
nozolokog pozorita, za koje ueni k pri ulasku u igru nema klju.
Tiso propisuje da ga treba naterati da ga dugo trai. Savetuje da se
svaki bolesnik sa klinike poveri dvama uenicima; oni, i samo oni
e ga pregledati pristojno i blago, sa onom dobrot om to je tako
utena za te jadne nesrenike".
25
Poee tako to e ga propitati o
otadbini i endemski m bolestima koje t amo vladaju, o zani manj u,
pr et hodni m bolestima; o nainu na koji je t renut na bolest poela,
23 Ti ssot , Mmoi r e pour la const r uct i on d' un hpi t al clinique, u: Essai sur les tudes
mdicales, Lozana, 1785.
24 Cabani s, loc. cit, str. 120.
25 Tissot, loc. cit, str. 120.
0 uzetim lekovima; ispitae njegove ivotne funkcije (disanje, puls,
temperaturu),fizioloke potrebe (e, apetit,pranjenje) i psihike
funkcije (ula, sposobnosti, san, bol); morae i da mu prepipaju
donji stomak kako bi ustanovili u kakvom su mu stanju unutra-
nji organi".
26
Ali ta oni tako trae, i koje hermeneutiko naelo
mora da upravlja njihovim pregledom? Kakvi su odnosi uspostav-
ljeni izmeu uoenih pojava, onoga to je naueno o pret hodnom
stanju, zapaenih problema i nedostataka? Nita drugo do ono to
omoguuje da se izgovori ime, ime bolesti. Kad se zavri imeno-
vanje iz njega e se lako proizvesti uzroci, prognoza, pokazatelji,
pitajui se: kakva je to greka u ovom bolesniku? ta samim tim
treba da se promeni?"
27
U odnosu na kasnije metode pregleda,
ova koju preporuuje Tiso nije nita manj e pomna, skoro da se i
ne razlikuje od njih. Razlika od onog ispitivanja sa klinikim pre-
gledom" je u tome to se tu ne pravi inventar bolesnog organizma;
iz njega se izdvajaju elementi koji omoguuju da se poloi ruka na
idealni klju - klju koji ima etiri funkcije budui da predstav-
lja nain imenovanja, naelo suvislosti, zakon evolucije i korpus
pravila. Drugi m recima, pogled koji prelazi preko bolesnog tela
pridruuje se istini koju trai tek pri prolasku kroz dogmatski tre-
nutak imena u kojem se prikuplja dvostruka istina: ona, koja je
skrivena ali ve prisutna, o bolesti, i ona, jasno izvodiva, o izlazu
1 sredstvima. Sam pogled nema, dakle, mo analize i sinteze, ve
ga ima istinitost diskurzivnog znanja koje se dodaje spolja i kao
nadoknada za budni pogled aka. U toj klinikoj metodi u ko-
joj gustina opaenog skriva samo zapovedniku i lakonsku istinu
koja imenuje, nije re o pregledu, ve o deifrovanju.
4. Razume se da je u tim uslovima klinika ila samo jednim
smerom: oni m koji odozdo nagore ide od izgraenog znanja do
neznanja. U XVIII veku postoji samo pedagoka klinika, i to u
j ednom suenom obliku, poto se ne priznaje da sama medici-
na moe t om met odom u svakom trenutku proitati istinu koju
je priroda odloila u bolest. Klinika se tie samo onog uputstva,
u uem smislu rei, koje uitelj daje svojim uenicima. Ona nije
26 Ibid, str. 121- 123.
27 Ibid, str. 124.
Starost klinike
81
sama u sebi iskustvo, ve saetak pret hodnog iskustva, namenj en
za upot rebu drugi ma. Profesor ukazuje svojim uenicima na po-
redak u kojem se objekti mor aj u posmat rat i da bi bili bolje vieni
i bolje se urezali u seanje; skrauje im posao; navodi ih da isko-
riste njegovo iskustvo."
28
Ni na koji nain klinika nee otkrivati
pogl edom; samo e udvostruiti umet nost dokazivanja pokaziva-
njem. Tako je Dezo (Desault) shvatao asove hi rurke klinike koje
je drao od 1781. u Opt oj bolnici:
Pred svoje sluaoce je dovodio najtee bolesnike, klasifikovao je
njihove bolestj, analizirao njihove crte, propisivao pravila ponaanja
prema njima, izvodio neophodne operacije, izvetavao o svojim po-
stupcima i motivima da ba tako postupi, izvetavao svakog dana o
promenama koje su se odigrale, i zatim predstavljao njihovo stanje
nakon izleenja... ili je pokazivao na telu lienom ivota promene
koje su uinile njegovu umetnost beskorisnom."
29
5. Dezoov pri mer pokazuj e, meut i m, da je ta re, koliko god
didaktika bila u svojoj sutini, uprkos svemu prihvatala svaki sud
i rizik dogaaja. U XVIII veku klinika nije st rukt ura medi ci nskog
iskustva, ve je iskustvo barem u smislu u kojem je iskuavanje:
iskuavanje znanj a koje vreme mor a da potvrdi, iskuavanje uput -
stava koja e se u konanom i shodu pokazati kao ispravna ili po-
grena, i to pred spont ano okupl j enom por ot om koja se sastoji od
studenata: kao da se pred svedocima odigrava dvoboj sa boleu
koja i ma ta da kae i koja, uprkos dogmat skoj rei to je mogla da
je i menuj e, ima sopstveni jezik. Zbog toga se lekcija koju dri ui-
telj moe okrenuti protiv njega i iskazati, iznad njegovog jalovog
govora, pouku koja je pouka same pri rode. Kabani t ako objanja-
va t u lekciju rave lekcije: ako se profesor vara, njegove e gre-
ke ubrzo razotkriti pri roda. . . iji je govor nemogue uguiti ili
izmeniti. One ak esto post anu korisnije od njegovih uspeha i
onesposobljavaju slike koje bi bez toga moda na nj i h ostavile tek
prolazne utiske".
30
Dakle, kad se profesorovo i menovanj e bolesti
28 Cabani s, Observations sur les hpitaux, Pariz, 1790, str. 30.
29 M. -A. Petit, Eloge de Desault, u: Mdecine du coeur, str. 108.
30 Cabani s, Observations sur les hpiatux, str. 30.
pokae pogrenim i kada ga vreme uini beznaajnim, kretanje
prirode bude prepoznato kao takvo: znanje se uuti i posmat ra.
Ispravnost tog klinikog iskuavanja bila je velika, poto se vezi-
vala za sopstveni ulog nekom vrstom svakodnevno obnavljanog
ugovora. Na edinburkoj klinici uenici su vodili dnevnik o po-
stavljenim dijagnozama, stanju bolesnika pri svakoj viziti i lekovi-
ma uzetim tokom dana.
31
Tiso, koji takoe preporuuje da se vodi
dnevnik, u izvetaju grofu Firmijanu, u kojem opisuje idealnu kli-
niku, dodaje da bi se on morao svake godine objaviti.
32
1, najzad,
u sluaju smrti, seciranje mora da omogui konanu potvrdu.
33
Tako se uena i sintetika re koja imenuje otvara prema polju po-
smatranih mogunosti da bi obrazovala hroniku ustanovljenog.
U XVIII veku klinika je, dakle, ve mnogo sloenija figura od
prostog i jednostavnog spoznavanja sluajeva. A ipak, ona nije
odigrala specifinu ulogu u samom pokretu naunog spoznava-
nja; oblikuje marginalnu strukturu koja se artikulie na bolni-
kom polju, a da nema istu konfiguraciju kao ono; cilja praktinu
obuku koju vie rezimira nego to je analizira; regrupie itavo
iskustvo oko igara verbalnog razotkrivanja koje nije nita drugo
do jednostavan oblik njegovog prenoenja, teatralno okasnelog.
No, za nekoliko poslednjih godina tog veka, klinika e biti na-
glo restrukturirana: izdvojena iz teorijskog konteksta u kojem je
roena, dobie polje za primenu to vie nije ogranieno na ono
u kojem se izrie neko znanje, saekstenzivno onome u kojem se
raa, iskuava i dovrava: napravie korpus sa celinom medicin-
skog iskustva. Jo je potrebno da toga radi bude naoruana novim
moima, odvojena od jezika kojim su je izgovarali kao lekciju i
osloboena za pokret otkria.
31 J.Aikin, Observations sur les hpitaux, franc, prevod, 1777, str. 95.
32 Ti ssot , Mmoi r e pour la const ruct i on d' un hpi t al cl i ni que, u: Essai sur les tudes
mdicales.
33 Cf. Ti ssot , ibid, i M. -A. Petit, Eloge de Desault, navedeno rani j e.
P E T O P O G L A V L J E
Lekcija o bolnicama
U lanku Zloupotreba" u Medicinskom reniku, Vik d' Azir
daje organizaciji nastave u bolnikoj sredini vrednost univerzal-
nog reenja za probleme medicinskog obrazovanja; po njegovom
miljenju, tu treba obaviti glavnu reformu: Bolesti i smrti nude
velike lekcije u bolnicama. A da li se to koristi? Da li se piu istori-
je bolesti koje tu pogaaju tolike rtve? Da li se tu predaje vetina
posmatranja i leenja bolesti? Da li su tu osnovane katedre za kli-
niku medicinu?"
1
No, ta e reforma ubrzo dobiti beskrajno ire
znaenje; priznae joj sposobnost da se reorganizuje itava medi-
cinska spoznaja i da se u znanje o samoj bolesti uvedu nepoznati
ili zaboravljeni, ali temeljniji i odluniji oblici iskustva: klinika i
samo klinika moi e da ,,u moderna vremena obnovi hramove
Apolona i Eskulapa".
2
Nain poduavanja i kazivanja postao je
nain uenja i vienja.
Krajem XVIII veka, pedagogija kao sistem normi obrazovanja
artikulisala se neposredno na osnovu teorije predstavljanja i niza-
nja ideja. Detinjstvo, mladost stvari i ljudi bili su optereeni dvo-
smislenom moi: iskazati roenje istine, ali i staviti na iskuenje
poznu istinu ljudi, preistiti je, pribliiti je nagosti. Dete postaje
neposredni uitelj odraslog u meri u kojoj se istinsko obrazovanje
poistoveuje sa samom genezom istinitog. U svakom detetu stva-
ri neumorno obnavljaju svoju mladost, svet obnavlja kontakt sa
natalnim oblikom: nikada nije odraslo za onoga ko ga gleda prvi
1 Vicq d' Azyr, Oeuvres, Pariz 1805, t. V, str. 64.
2 Demangeon, Du moyen de perfectionner la mdecine, str. 29.
put. Kad razmrsi svoja stara srodstva, oko moe da se otvori na
razini stvari i doba; a od svih ula i od svih znanja - oko je ono
koje vesto biva najnevetije dok okretno ponavlja svoje davnanje
neznanje. Uho ima svoje prioritete, ruka svoje linije i nabore; oko,
koje je srodnik svetlosti, podnosi samo svoju sadanjost. Ono to
omoguuje oveku da obnovi veze sa detinjstvom i da se pridrui
permanent nom raanju istine jeste ta jasna, udaljena, otvorena
istina pogleda. Otuda dva velika mitska iskustva u kojima je filo-
zofija XVIII veka elela da zasnuje svoj poetak: strani posmatra
u nepoznatoj zemlji i slepac od roenja vraen istini. Pestaloci
(Pestalozzi) i Bildungsroman takoe se upisuju u veliku temu Po-
gled-Detinjstvo. Diskurs sveta prolazi kroz otvorene oi, i to kao
da su u svakom trenutku otvorene prvi put.
im je stigla termidorska reakcija, Kabanijev i Kantenov pe-
simizam izgleda potvren: predviena otimaina"
3
poinje svu-
da. Od poetka rata, a naroito od masovne mobilizacije u jesen
'93, mnogi lekari su otili u vojsku, dobrovoljno ili po pozivu; na-
drilekari imaju odreene ruke".
4
Peticija upuena Konventu 26.
brimera godine II, koju je napisao izvesni Karon iz sekcije Poa-
sonijer, jo uvek je lekare obrazovane na fakultetu nazivala pro-
stim arlatanima", od kojih je narod eleo da se brani.
s
No, taj je
strah brzo promeni o predznak i shvaeno je da opasnost dolazi
od arlatana koji nisu lekari: Javnost je rtva gomile slabo obra-
zovanih pojedinaca koji se, svojim autoritetom, uzdiu u zvanje
uitelja te vetine, koji daju lekove po nahoenj u i ugroavaju i-
vote nekoliko hiljada graana".
6
Posledice te divlje medicine su
tako katastrofalne u nekim departmanima, na pri mer u Eru, da
je Direktorijum, uzbunjen, o tome obavestio Savet pet stotina
7
, te
je u dva navrata, 13. mesidora godine IV i 24. nivoza godine VI,
vlada zahtevala od zakonodavne vlasti da ogranii tu opasnu slo-
3 Cant i n, Projet de rforme adress l'Assemble, Pariz, 1790, str. 13.
4 Lioult, Les charlatans dvoils, Pariz, godina VIII, nepagi ni r ani uvodni k.
5 A. N. 17, A 1146, d. 4, navedeno u: A Soboul . Lej Sans-culottes parisiens an l'an II, Pariz,
1958, str. 494, br. 127.
6 Poruka Di r ekt or i j uma upuena Savetu pet stotina 24. nivoza godi ne VI, a navodi je
Baraillon u svom i zvet aj u od 6. erminala godi ne VI.
7 22. br i mer a i 4. f r i mer a godi ne V.
Lekcija o bolnicama 85
bodu: O, graani predstavnici, ujte materinske krike otadbine,
a izvrni Di rekt ori j um nj en je organ! Jedno od njegovih pi t anj a
mor a hi t no da se rei: kanj enj e od j ednog dana moda je smr t na
presuda za nekoliko graana".
8
Priueni lekari i iskusni nadrile-
kari sve su opasniji kako hospitalizovanje siromanih bolesnika
postaje sve tee. Nacionalizacija bolnike imovine ponekad je ila
ak do oduzi manj a gotovog novca, t ako da su mnogi upravitelji
(u Tuluzu, u Di onu) bili pri morani da prost o i j ednost avno ot-
putaju bolesnike koje nisu mogli da izdravaju. Vojni ranjenici i
bolesnici zauzimaju broj ne ustanove: optinske vlasti su zbog toga
veoma zadovoljne, a onda im preostaje samo da nau resurse za
svoje bolnice: u Poatjeu je 15. jula 1793. iz Opte bolnice otpute-
no 200 bolesnika kako bi se napravilo mesta za vojne ranjenike,
ije je leenje plaala vojska.
9
Ta dehospitalizacija bolesti, kakvu
nameu injenice kada se na neobian nain pokl ope s velikim re-
vol uci onarni m mat anj i ma, ne samo da pr i r odnoj istini ne vraa
nj ene glavne patoloke sutine koje bi ve samim tim bile svede-
ne, nego ak uveava broj tetnih posledica i ostavlja stanovnitvo
bez pomoi i zatite.
Brojni zdravstveni radnici, osl oboeni iz vojske, bez sumnj e
dolaze da rade kao lekari u gradovi ma i selima kraj em t ermi dor-
skog peri oda ili poet kom Di rekt ori j uma. Ali to novo naseljava-
nje nije homogeno.
Mnogi zdravstveni radnici nisu dovoljno obueni i iskusni. U
godini II, Odbor za javno zdravlje zatraio je od Odbora za javno
obrazovanje da pri premi projekat dekreta koj i m se definie na-
in da se bez odlaganja obrazuj u zdravstveni radnici za pot rebe
vojske Republike",
10
ali, poto je hi t nj a bila previe velika, uzeti su
svi dobrovoljci i na licu mesta je obrazovano neophodno osoblje.
Osim zdravstvenih radnika prve klase, koji su morali da dokau
pr et hodno obrazovanje, svi ostali su znali o medi ci ni samo ono
to su o nj oj mal o-pomal o nauili zahvaljujui na brzinu prenese-
8 Por uka od 24. nivoza godi ne VI.
9 P. Rambaud, L'Assistance publique Poitiers jusqu' l'an V, t. II, str. 200.
10 Gi l l aume, Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique de la Convention, t. IV, str.
878- 879.
nom iskustvu. U vojsci su im ve zamerali zbog velikog broja gre-
aka.
11
A radei meu civilnim stanovnitvom, bez hijerarhijske
kontrole, takvi lekari prave mnogo veu tetu: navodi se pri mer
zdravstvenog radnika iz Kreza, koji ubija svoje bolesnike koristei
arsenik kao purgativ.
12
Sa svih strana se zahteva osnivanje kon-
trolnih instanci, kao i novi zakonski propisi: Sa koliko neznalica
ubica biste preplavili Francusku kad biste dozvolili hirurzima i
apotekarima 2. i 3. klase... da se bave svojim poslom bez novog
ispita; ... u tom se drutvu ubica danas pogotovo mogu nai naj-
ugledniji, najopasniji arlatani, oni koje zakon mora naroito da
nadzire".
13
Kao reakcija na takvo stanje stvari spontano se raaju zatitni
organizmi. Jedni, veoma nesigurni, potiu iz naroda. Iako neke
najumerenije parike sekcije ostaju verne aksiomu montanjara:
to vie siromaha, to vie bolnica", i nastavljaju da trae dode-
lu pojedinane pomoi bolesnicima koji bi se leili kod kue,
14
druge, najsiromanije, prinuene su da zbog nestaice materijala i
tekoa u obezbeivanju leenja zahtevaju osnivanje bolnica koje
bi primale, hranile i leile siromane bolesnike; eli se vraanje na
naelo prihvatilita za siromane;
15
i zaista su otvarane kue, oi-
gledno van svake inicijative vlasti, sredstvima koja su sakupila na-
rodna drutva i skuptine.
16
Nakon termidora, naprotiv, taj pokret
dolazi odozgo. Prosveene klase, intelektualni krugovi, koji su se
vratili ili su konano doli na vlast, ele da vrate znanju povlastice
kadre da zatite i drutveni poredak i ivote pojedinaca. U nekoli-
ko velikih gradova, administracije, zastraene nevoljama kojima
su bile svedoci", ne ekaju odluke zakonodavne vlasti: odluuju da
same uspostave kontrolu nad onima koji tvrde da se bave medici-
nom; stvaraju komisije sainjene od lekara iz starog reima, koje
1 ] Baraillon, Rapport au Conseil des Cinq-Cents (6. er mi nal godi ne VI), str. 6, u vezi sa
skandal om oko amput aci j a.
12 Ibid.
13 Opinion de Porcher au Conseil des Anciens (sedni ca od 16. vandemi j er a godi ne VI),
str. 14-15.
14 Sekcija De Lombar, cf. Soboul , loc. cit, str. 495.
15 Obr aanj e sekcija Naor uani ovek, Invalidi i Lepeltije Konvent u (ibid).
16 Prihvatilite za t r udni ce koj e je osnovala sekcija Dr ut veni ugovor.
moraj u da pr osuuj u o titulama, znanj u i iskustvu pridolica.
17
To
nije sve: neki uki nut i fakulteti nastavljaju da funkci oni u u pol u-
tajnosti: nekadanj i profesori okupljaju one koji ele da se obrazu-
ju i vode ih sa sobom u vizite; ako i maj u posao u bolnici, t amo e,
uz krevete bolesnika, drati nastavu i moi da sude o sposobnosti
svojih uenika. Deava se ak da nakon tih isto privatnih studi-
ja, u cilju nagraivanja, ali i oznaavanja distance, bude izdavana
neka vrsta uslune di pl ome, koj om se pot vruj e da je ak post ao
pravi lekar. Upravo to se dogaalo u neki m naroito umer eni m
oblastima, kao to su Kan ili Due.
Monpelje daje primer, bez sumnj e prilino redak, susreta iz-
meu raznovrsni h oblika reakcija: t u se pojavljuje i neophodnost
obrazovanja lekara za vojsku, angaovanje medi ci nski h st runj a-
ka koje je blagoslovio stari reim, intervencija narodni h skupti-
na, ali i neophodnost uspostavljanja administracije i spont ani na-
crt klinikog iskustva. Bom, bivi profesor univerziteta, poslat je, i
zbog svog iskustva i zbog svojih republikanskih uverenja, u voj nu
bolnicu u mest u Sent Eloa. U t om svojstvu i mao je da odabere
kandidate za posao zdravstvenih radnika, ali, pot o nije organi-
zovana nikakva nastava, uenici su se obratili j ednom nar odnom
drutvu, a ono je uz pomo peticije dobilo od oblasne admi ni st ra-
cije dozvolu za pokret anj e klinike nastave u bolnici Sent Eloa.
Dranj e nastave je dodel j eno Bomu. Naredne godine, 1794, Bom
je objavio rezultat svojih posmat r anj a i svoje nastave: Metoda le-
enja bolesti prema t ome kako se pojavljuju t okom medicinske
godine".
18
Ovaj pri mer je, bez sumnj e, izuzetak, ali svejedno nije manj e
znakovit. Sretanjem i ukrt anj em pritisaka i zahteva drut veni h
klasa, institucionalnih st rukt ura, meusobno veoma razliitih
t ehni ki h i nauni h probl ema, u t oku je oblikovanje novog isku-
stva. Oigledno je da ono samo ponovo obel odanj uj e, kao jedini
mogui put spasa, kliniku tradiciju koju je razradio XVIII vek. U
stvari, tu je ve re o neemu dr ugom. U t om samost al nom pokre-
17 E. Pastoret, Rapport fait au nom de la Commission d'Instruction publique sur un mode
provisoire d'examen pour les officiers de sant, 16. t er mi dor godi ne V, str. 2.
18 A. Girbal, Essai sur l'esprit de la clinique mdicale de Montpellier, Monpel j e, 1858, st.
7- 11.
tu, i gotovo polutajnosti u kojoj je zaet i koja ga titi, taj povratak
klinici je, u stvari, prva organizacija jednog meovitog i uj edno te-
meljnog medicinskog polja: meovitog poto se bolniko iskustvo
u svojoj svakodnevnoj praksi tu pridruuje optem obliku peda-
gogije, ali je i temeljno zato to, za razliku od klinike u XVIII veku,
nije re o naknadnom susretu ve oblikovanog iskustva i neznanja
koje treba prosvetliti; re je o novom razmetaju objekata znanja:
domenu u kojem se istina sama po sebi i na isti nain pokazu-
je pogledu iskusnog posmatraa i pogledu jo naivnog uenika; i
za jednog i za drugog postoji samo jedan govor: bolnica, u kojoj
je niz pregledanih bolesnika sam po sebi kola. Ukidanje starih
bolnikih struktura i univerziteta tako je omoguilo neposrednu
komunikaciju nastave sa konkretnim poljem iskustva, ali je jo i
vie brisalo dogmatski diskurs kao kljuni trenutak u prenoenju
istine; uutkivanje univerzitetske rei, ukidanje katedre, omogu-
ilo je da se ispod starog govora i u senci pomalo slepe prakse,
uzdrmane okolnostima, razvija diskurs ija su pravila bila posve
nova: morao je da se uredi prema pogledu koji se vie ne zadovo-
ljava uoavanjem, ve otkriva. U tom naglom pribegavanju klinici
raala se druga klinika - klinika dolazeeg XIX veka.
Ne treba se iznenaditi ako naglo, krajem Konventa, tema me-
dicine u potpunosti organizovane oko klinike nadjaa temu, do-
minantnu do 1793, slobodno obnovljene medicine. Tu, pravo go-
vorei, nije re ni o reakciji (iako su njene drutvene posledice
uglavnom bile reakcionarne"), ni o napretku (iako mu je medi-
cina, kao praksa i kao nauka, doprinela na razne naine); re je o
rekonstrukciji, u j ednom preciznom istorijskom kontekstu, teme
slobodne medicine": u osloboenom domenu, nunost istinitog
koje se namee pogledu definisae institucionalne i naune struk-
ture koje su mu svojstvene. Ne samo iz politikog oportunizma,
ve bez sumnj e i zbog nekakve nejasne vernosti suvislostima koje
nikakva gibanja u dogaajima ne mogu da saviju, Forkroa je u
godini II ustao protiv svakog projekta rekonstrukcije gotskih
univerziteta i aristokratskih akademija"
19
, a u godini III eleo je
19 Fourcroy, Rapport et projet de dcret sur l'enseignement libre des sciences et des arts,
godi na II, str. 2.
da pri vremeno uki danj e fakulteta omogui nj i hovo reformi sanj e
i poboljanje"
20
; nije trebalo da ubistveno nadrilekarstvo i am-
biciozno neznanj e postavljaju sa svih strana zamke lakovernoj
bolesti"
21
; ono to je do t ada nedostajalo, sama praksa umet nost i ,
posmat ranj e bolesnika u krevetu" moral o je da post ane sutinski
deo nove medi ci ne.
Termi dor i Di rekt ori j um su uzeli kliniku kao glavnu t emu in-
stitucionalne reorganizacije medicine: za njih je to bilo sredstvo
da se stavi taka na opasno iskustvo pot pune slobode, ali i nain
da joj se d pozitivno znaenje, kao i put ka obnavljanju, u skladu
sa eljama nekih, nekoliko st rukt ura starog reima.
1. Mere od 14. frimera godine III
Forkroa je bio zaduen da Konventu podnese izvetaj o osni-
vanju Zdravstvene kole u Parizu. Opravdanj a koja iznosi vredna
su panje, utoliko pre to e gotovo doslovno biti preuzeta u obra-
zloenjima dekreta zaista izglasanog, iako se vie nego j ednom
udaljio od slova i duha projekta. Re je, pre svega, o osnivanju, po
uzoru na Cent ral nu kolu za javne radove, jedinstvene kole za i-
tavu Francusku, u kojoj e se obrazovati zdravstveni radnici neop-
hodni bolnicama, a naroi t o voj ni m bolnicama: zar nije 600 lekara
pogi nul o u vojsci za manj e od 18 meseci? Osim hi t nj e i nunost i
da se stavi taka na nedela arlatana, treba uputiti i izvestan broj
vanih prigovora protiv te mere koja moe da obnovi nekada-
nje cehove i njihove povlastice: medi ci na je praktina nauka ija
istinitost i uspesi zani maj u naciju u celosti; osnivanjem kole ne
daje se prednost aici poj edi naca, ve se nar odu omoguuj e da,
preko kvalifikovanih posrednika, oseti blagotvornost istine: To
znai oiveti", kae izveta, ne bez stilskih i mi saoni h pot eko-
a, nekoliko kanala koji omoguuj u cirkulisanje vete aktivnosti
20 Fourcroy, Rapport la Convention au nom des Comits de Salut public et d'Instruction
publique, 7. f r i mer godi ne III, str. 3.
21 Ibid.
umetnosti i nauka u svim ograncima drutvenog tela".
22
No, ono
to tako shvaenoj medicini garantuje da je znanje korisno svim
graanima jeste njegov neposredan odnos sa prirodom: umesto
da bude kao nekadanji fakultet, mesto ezoterijskog i knjikog
znanja, nova kola e biti hram prirode"; tu se uopte nee uiti
ono to su mislili da znaju nekadanji uitelji, ve onaj oblik isti-
ne otvorene svemu to oituje svakodnevno vebanje: praksa i
manipulacija e biti spojene sa teorijskim pravilima. Uenici e se
vebati u hemijskim ogledima, anatomskom seciranju, hirurkim
operacijama, rukovanju aparatima. Malo itati, mnogo videti i
mnogo initi, vebati se u samoj praksi, i to pored bolesnikovog
kreveta: eto ta e ih nauiti, umest o jalove fiziologije, istinskoj
'vetini leenja'".
23
Klinika, dakle, postaje kljuni trenutak za naunu koheren-
tnost, ali i za drutvenu korist i politiku istotu nove medicinske
organizacije. Ona je njena istina u garantovanoj slobodi. Furkroa
predlae da u tri bolnice (Prihvatilite oveanstva, Prihvatilite
jedinstva i kolsku bolnicu) kliniku nastavu obezbede profesori
plaeni dovoljno da mogu tome da se posvete u potpunosti.
24
Vra-
ta nove zdravstvene kole bie irom otvorena javnosti: nadaju se
da e tako svi oni koji se bave medicinom bez zadovoljavajueg
obrazovanja spontano doi da upotpune svoje iskustvo. U svakom
sluaju, u svakoj oblasti e biti odabrani uenici koji se odlikuju
lepim ponaanj em, dobrim navikama, ljubavlju prema Republi-
ci i mrnj om prema tiranima, prilino negovanom kulturom, a
naroito znanjem iz nekih nauka koje slue kao osnova vetini
leenja", i bie poslati u Centralnu medicinsku kolu da nakon tri
godine post anu zdravstveni radnici.
25
Furkroa je za unutranjost predvideo samo specijalne kole. Za-
stupnici sa juga su se tome usprotivili i zahtevali su da i Monpelje
dobije svoju centralnu kolu. Najzad, Erman (Ehrman) je trai i za
22 Rapport de Fourcroy la Convention, au nom des Comits de Salut public et d'Instruction
publique, 7. f r i mer godi ne III, str. 6.
23 Ibid, str. 9.
24 Ibid, str. 10.
25 Ibid, str. 12- 13.
Strazbur, t ako da dekret od 14. fri mera godi ne III donosi osniva-
nje triju medi ci nski h kola. Bile su predviene tri godine nastave.
U Parizu, klasa poet ni ka" u prvom semest ru izuava anatomiju,
fiziologiju, medi ci nsku herniju, a u dr ugom medicinsku materiju,
botaniku, fiziku; t okom itave godine uenici e morati da pose-
uj u bolnice kako bi stekli naviku da gledaju bolesnike i upoznali
se sa optim nai nom njihovog negovanja".
26
Na drugoj godini se
najpre izuava anatomija, fiziologija, hernija, farmacija, operativ-
na medi ci na, zatim medicinska materija, interna i eksterna pato-
logija; t okom te godine st udent i e moi da u bol ni cama budu
upot rebl j eni u slubi bolesnika". I, najzad, t okom poslednje godi-
ne ponovo se pohaaj u pr et hodni kursevi, i, koristei ve steeno
bolniko iskustvo, poi nj e se sa klinikom u pravom smislu rei.
aci se rasporeuj u u tri bolnice, gde e ostati etiri meseca, a za-
tim e se zameniti. Klinika podrazumeva dva del: Pored kreveta
svakog bolesnika profesor e se zadrati onoliko koliko je neop-
hodno da ga podr obno ispita, da ga pregleda kako treba; ukazae
ueni ci ma na dijagnostike znake i na vane si mpt ome bolesti";
zatim e u amfiteatru profesor ponoviti uopt enu istoriju bole-
sti posmat rani h u bolnikim sobama: ukazae na njihove uzroke,
poznate, verovatne i skrivene", objavie prognozu i dati vitalne",
lekovite" ili ublaujue" pokazatelje.
27
Ono to odlikuje ovu reformu je to to je ponovno uravnotee-
nje medi ci ne oko klinike tu korelativno j ednoj teorijski proi renoj
nastavi. U t renut ku u koj em se definie prakt i no iskustvo, izgra-
eno poev od samog bolesnika, insistira se na nunosti povezi-
vanja poj edi nanog znanja sa optim sistemom spoznavanja. Dva
prva naela kojima nova parika kola t umai dekrete od 14. fri-
mera kau da e ona omoguiti da se spozna ivotna ekonomi j a,
od el ement arne st rukt ure neivog tela do najsloenijih pojava u
organi zmu i ivotu"; trudie se da pokae u kakvim su odnosi ma
iva tela sa svim oni ma ija je pri roda sloena.
28
S druge strane, to
e proirenje dovesti medi ci nu u kontakt sa itavim ni zom proble-
26 Plan gnral de l'enseignement dans l'Ecole de Sant de Paris, Pariz, godi na III, str. 11.
27 Ibid, str. 39.
28 Ibid, str. 1.
ma i imperativa prakse: obelodanjujui solidarnost ivog bia sa
materijalnim uslovima ivota pokazae kako se moe dugo ou-
vati ivot osloboen bolesti onoliko koliko je ljudima dozvolje-
no da se nadaju", i oitovae taku kontakta u kojoj se umet nost
leenja vraa u civilni poredak".
29
Klinika medicina nije, dakle,
medicina potisnuta na prvi stupanj empirizma, koja pokuava da
sve svoje spoznaje, itavu svoju pedagogiju metodikim skepticiz-
mom svede samo na uoavanje vidljivog. Medicina se, u to prvo
vreme, ne definie kao klinika a da se odmah ne definie kao
viestruko znanje o prirodi i spoznaja o oveku u drutvu.
2. Reforme i rasprave u godini V i godini VI
Mere preduzete 14. frimera nisu ni izbliza resile sve postoje-
e probleme. Osnivai Zdravstvene kole za javnost nadali su se
da e u nju privui nedovoljno obrazovane zdravstvene radnike i
da e zbog slobodne konkurencije nestati nadrilekari i oni brojni
priueni lekari. Od toga nije bilo nita: premali broj kola, odsu-
stvo ispita, osim za ake koji plaaju, spreili su stvaranje korpusa
kvalifikovanih lekara; u etiri navrata, 13. mesidora godine IV, 22.
brimera i 4. frimera godine V, 24. nivoza godine VI, Direktorijum
je bio pri moran da Skuptinu podseti na tetu koja je nastala zbog
slobodnog bavljenja medicinom, ravog obrazovanja praktiara i
odsustva delotvornih zakonskih propisa. Valjalo je, dakle, pronai
sistem kontrole lekara koji su poeli da rade u vreme Revolucije i
poveati broj aka, strogost i uticaj novih kola.
S druge strane, i nastava koja se odvijala u sami m kolama bila
je meta kritika. Program je, zbog svoje prevelike opirnosti, bio
prenaduvan, utoliko pre to su studije, kao i u starom reimu, tra-
jale samo tri godine: Kad se zahteva previe, ne postie se nita".
30
Razliiti kursevi uopte nisu bili objedinjeni: tako se u parikoj
koli uila, s jedne strane, klinika medicina simptoma i znakova,
dok je Dubi (Double) u internoj patologiji predavao najtradicio-
29 Ibid, str. 1- 2.
30 Baraillon, Rapport au Conseil des Ciny-Cents, 6. er mi nal godi ne VI, str. 2
nalniju klasifikatorsku medi ci nu (najoptije uzroke, zatim opte
pojave, pri rodu i narav svake klase bolesti i njihove glavne pode-
le"; ponavljao je isti ispit o rodovi ma i vrstama").
31
to se klinike
tie, ona bez sumnj e nije imala obrazovnu vrednost koja se oeki-
vala: previe studenata, a i previe bolesnika: Brzo se protri kroz
sobu, kau se dve rei na kraj u te trke, zatim se ur no povue, i to
se zove nastavom i nt erne klinike. U velikim bol ni cama obino se
vidi mnogo bolesnika, ali veoma mal o bolesti".
32
Najzad, i znoenj em svih tih pritubi i nj i hovi m neumor ni m i-
renj em kako bi se snanije zahtevala rekonstrukcija medicinske
profesije, koju bi definisala st runost i titili zakoni, medicinska
drutva, koja su nestala sa univerzitetom u avgustu 1792, obnov-
ljena su mal o nakon zakona od 14. fri mera. Naj pre je obnovljeno
Zdravstveno drutvo, osnovano 2. erminala godi ne VI, sa Dene-
tom (Desgenettes), Lafisom (Lafisse), Bert ranom Peltijeom (Pe-
lletier) i Levejeom (Leveill); ono, u pri nci pu, samo eli da bude
neto poput sl obodnog i neut ral nog organa za informisanje: brzo
prenoenj e zapaanja i iskustava, uveanog znanj a svima oni ma
koji se bave vetinom leenja, ukratko, neka vrsta velike klinike
na naci onal nom nivou, u kojoj e biti vani samo posmat ranj e i
praksa: Medicina je", kae se u pr vom prospekt u ovog drutva,
utemeljena na pravilima kojima samo iskustvo moe da slui kao
osnova. Da bi se ona sakupila, pot rebna je saradnj a posmat raa.
Osim toga, nekoliko grana medi ci ne amilo je u mest u od uni t enj a
nauni h udruenj a. Ali one e ponovo porasti i procvetati u sen-
ci vlade koja samo sa zadovoljstvom moe da gleda na osnivanje
sl obodni h drutava posmatraa-praktiara".
33
U t om je duhu ovo
drutvo, uvereno da je izolovanje l j udi . . . u pot punost i t et no za
interese oveanstva",
34
izdavalo Periodinu zbirku (Recueil prio-
dique), koju je ubrzo pratila jo j edna, posveena st ranoj medi ci n-
skoj literaturi. Ali, veoma brzo je ta briga za univerzalnu i nforma-
31 Plan gnrale de l'enseignement dans l'Ecole de Sant de Paris, godi na III, str. 31.
32 Opinion de J.-Fr. Baraillon, sedni ca Skupt i ne pet st ot i na, 17. t er mi nai godi ne VI, str.
4.
33 Pr ospekt uz prvu i spor uku Recueil priodique de la Socit de Sant de Paris.
34 Recueil priodique, I, str. 3.
ciju pokazala ta je, bez sumnj e, njih zaista zanimalo: regrupisanje
onih lekara ija je strunost potvrena uobiajenim studijama i
borba za ponovno definisanje ogranienja slobodnom bavljenju
medicinom: Neka mi bude dozvoljeno da od istorije ukradem
uspomenu na one katastrofalne trenutke u kojima je bezbona i
varvarska ruka u Francuskoj polomila oltare posveene kultu me-
dicine! Nestala su ona tela o ijim je stalnim uspesima svedoila
njihova drevna slava".
35
Ovaj se pokret, sa tim vie selektivnim
nego informativnim znaenjem, proirio u unutranjost: osni-
vaju se drutva u Londonu, Briselu, Nansiju, Bordou, Grenoblu.
Iste te godine, 5. mesidora, jo jedno drutvo je odralo osniva-
ku sednicu u Parizu, sa Aliberom (Alibert), Biaom, Bretonoom
(Bretonneau), Kabanijem, Denetom, Dipitrenom (Dupuytren),
Furkroaom, Lareom (Larrey) i Pinelom. Ono je bolje od Zdrav-
stvenog drutva predstavilo opcije nove medicine: treba zatvoriti
vrata hrama onima koji su, ne zasluujui to, u njega uli, koristei
to to se na prvi znak Revolucije svetilite medicine poput Janu-
sovog hrama irom otvorilo i to je rulja onda prosto utrala u
njega";
36
ali treba reformisati i met odu nastave koja se pri menj u-
je u kolama od godine III: prebrzo i zbrkano obrazovanje, koje
lekaru ne obezbeuje nikakvu pouzdanu met odu posmatranja i
postavljanja dijagnoze; oni, dakle, ele da filozofskim i promilje-
nim kretanjem metode zamene nepravilno i nerazborito kretanje
nepromiljenosti".
37
Pred javnim mnj enj em, van Direktorijuma i
Skuptine, ali ne i bez njihovog, barem preutnog, odobrenja, i uz
postojanu podrku predstavnika prosveene buroazije i ideolo-
ga bliskih vladi,
38
ta e drutva voditi neprestanu kampanju. A u
tom e pokretu klinika ideja dobiti prilino drugaije znaenje
od onog koje su uvodili zakonodavci iz godine III.
U lanu 365 Direktorijumovog ustava stajalo je da zakon nad-
zire profesije koje su od interesa za zdravlje graana"; oko tog
lana, koji je naizgled obeavao kontrolu, ogranienja i garancije,
35 Recueil priodique, II, str. 234.
36 Mmoires de la Socit mdicale d'mulation, 1.1, godi na V, str. II.
37 Ibid, str. IV.
38 Poev od mar t a 1789, Kabani ima sedite u Skupt i ni pet st ot i na, u i me Instituta.
liie voene sve polemike. Nije mogue pozabaviti se svima nji-
ma podrobno. Recimo samo da se sutina rasprave odnosila na to
da li je valjalo naj pre reorganizovati nastavu a zatim uspostaviti
uslove za bavljenje medi ci nom, ili, naprotiv, u pr vom redu treba
oistiti medicinski korpus, defmisati nor me prakse, a zatim utvr-
diti tok neophodni h studija. Ove dve teze j asno su ukazivale na
politiku podel u; oni koji su bili blii konvenci onal noj tradiciji,
poput Donua (Daunou), Prijer de la Kot d' Ora, eleli su da re-
integriu zdravstvene radni ke i sve sl obodne strelce u medicinu
zahvaljujui iroko ot vorenoj nastavi; drugi, oni oko Kabanija i
Pastorea (Pastoret), eleli su da ubrzaj u rekonstrukciju zatvore-
nog medicinskog korpusa. Na poet ku Di rekt ori j uma ovi prvi su
dobili veu panju.
Prvi plan reforme napisao je Donu, j edan od autora ustava iz
godine III, koji je u Konventu i mao nakl onost irondinaca. On
nije eleo da preinai sutinu dekreta iz fri mera, ve je hteo da
se pokrenu kompl ement arni medicinski kursevi" u dvadeset tri
bolnice u unutranjosti;
39
praktiari e moi da usavravaju svo-
ja znanj a i tako e lokalnim vlastima biti mogue da zahtevaju
dokaze o strunosti za bavljenje medi ci nom: Neete vaspostaviti
cehovsko stareinstvo, ve ete zahtevati dokaze o sposobnosti,
ljudi e moi da post anu lekari bez ikakve kole, ali ete od svakog
kandidata traiti zvanino jemstvo o znanj i ma: tako ete pomiriti
prava na linu sl obodu sa pravi ma na javnu bezbednost".
4
" Tu se,
jo jasnije nego ranije, klinika pojavljuje kao konkret no reenje
problema obrazovanja lekara i definicije medicinske strunosti.
Donuov projekat je, u svojoj reformat orskoj stidljivosti i ver-
nosti naelima iz godi ne III, bio j ednoduno kritikovan: istin-
sko organizovanje ubistva", kae Barajon (Baraillon).
41
Nekoliko
nedelja kasnije Komisija za javno obrazovanje predstavila je jo
jedan izvetaj, ovoga puta Kalesov (Cals). On je ve u drugai j em
duhu: da bi naveo nadlene da prihvate rekonstrukciju, implicitnu
39 P.-C.-F. Daunou, Rapport l'Assemble des Cinq-Cents sur l'organisation des coles sp-
ciales, 25. floral godi ne V, str. 26.
40 Ibid.
41 Baraillon, Rapport au Conseil des Anciens, 6. t er mi nai godi ne VI, str. 2.
njegovom projektu profesionalnog korpusa lekara, ustaje protiv
distinkcije kojom su lekari rezervisani za gradove, budui da su
hirurzi sve to je potrebno selu", a apotekarima su poverena de-
.
42
Potrebno je da u pet kola, koje e biti otvorene u Parizu,
Monpeljeu, Nansiju, Briselu i Aneu asovi budu zajedniki za
lekare, hirurge i apotekare. Na kraju studija polagae se est ispi-
ta, na koje e uenici izlaziti kada budu spremni (bie dovoljno
poloiti tri da se postane hirurg). Najzad, u svakom departmanu,
zdravstvena komisija sainjena od lekara i apotekara bie kon-
sultovana o svim pitanjima koja se odnose na vetinu leenja i na
javno zdravlje".
43
Iako kao izgovor koristi racionalizaciju nastave,
koju e obezbediti brojniji fakulteti i rasporediti je ravnomerno
svima onima koji se bave javnim zdravljem, glavni cilj Kalesovog
projekta je vaspostavljanje korpusa kvalifikovanih lekara siste-
mom normalizovanih studija i ispita.
I Kalesov projekat je, uprkos podrci lekara, na pri mer Barajo-
na i Vitea, estoko napadan: i spolja - napadala ga je kola iz Mon-
peljea, koja je tvrdila da je zadovoljna merama to ih je preduzeo
Konvent, i iznutra - u samoj Skuptini su ga napadali svi oni koji
su ostali vernu duhu iz godine III. Stvari su se otegle. Koristei
udarac zadat kontrarevoluciji 18. fruktidora, Prijer de la Kot d'Or,
bivi lan Odbora za javnu dobrobit, uspeva da isposluje odbijanje
Kalesovog projekta pred Komisijom za javno obrazovanje. Zame-
ra mu to klinika u nj emu ima beznaajno mesto i to se vraa na
pedagogiju starih fakulteta: no, nije dovoljno da uenik slua i
ita, on mora da vidi, da dodirne, a pogotovo mora da veba kako
bi stekao naviku".
44
Takvom argumentacijom Prijer je stekao dvo-
struku taktiku prednost: tako je na naunom nivou proglaavao
valjanim iskustvo koje su stekli oni to su od 1792. bili manje ili
vie priueni lekari; s druge strane, i sam podvlaei koliko je ta
klinika nastava skupa, predlae da se zadri samo kola u Parizu,
umesto da se uveava njihov broj i tako da se rtvuje kvalitet. Sve
42 Rapport de J.-M. Cals sur les Ecoles spciales de Sant, 12. preri j al godi ne V, str. 11.
43 Ibid, lanovi 43- 46.
44 Motion d'ordre de C. A. Prieur relative au projet sur les coles de Sant, sedni ca Skupti-
ne pet st ot i na od 12. br i mer a godi ne V, str. 4.
ovo predstavlja prost o vraanje na ono to je bio Furkroaov pro-
jekat u prvobi t nom obliku.
Ali, u meuvr emenu i uoi nasilja koje e ga, prokazuj ui ga
kao j ednog od voa rojalistike zavere, pri morat i na izgnanstvo,
Pastore je isposlovao da se u Skuptini pet stotina usvoji dekret
u vezi sa bavl j enj em medi ci nom. U t ri ma zdravstvenim kolama
postoji komisija sainjena od dva lekara, dva hi rurga i j ednog
apotekara, koja je zaduena da kontrolie sve one koji budu eleli
da se bave medi ci nom u svom delokrugu; osim toga, svi oni koji
se t renut no bave vet i nom leenja a da nisu zakonski ovlaeni
za to u oblicima koje propi suj u stari zakoni, morae da izau na
ispit u roku od tri meseca".
45
Dakle, svi lekari koji su poeli da
rade u pret hodni h pet godina podvrgnut i su reviziji, a tu reviziju
vre komisije obrazovane u staroj koli; lekari e ponovo moi da
kontroliu pridolice u svoju struku; rekonstruiu se kao kor pus
kadar da definie kri t eri j ume svoje strunosti.
Naelo je usvojeno, ali je njegova pri mena oteana malim bro-
j em kola; zahtevajui da se broj kola dodat no smanj i Prijer mi -
sli da e onemogui t i pr i menu Pastoreovog dekreta. U svakom
sluaju, taj e dekret ostati mr t vo slovo na papi ru, i nije prolo ni
etiri meseca od njegovog izglasavanja, a Direktorijum je nanovo
bio pr i mor an da privue panj u zakonodavaca na opasnost koju
je za graane predstavljala nekontrolisana medicina: Neka neki
pozitivan zakon obavee na duge studije i na ispit pred st rogom
komi si j om onoga koji eli da se bavi nekom od profesija u vetini
leenja; neka nauka i navika budu uvaavane, a nesposobnost i
nepromi l j enost savladane; neka se j avni m kaznama zaplae po-
hlepni i kazne zloini koji su veoma slini ubistvu".
46
Na sednici
Skuptine od 17. ventoza godi ne VI, Vite preuzi ma glavne linije
Kalesovog plana: pet medicinskih kola; u svakom depar t manu
zdravstveni savet koji se bavi epi demi j ama i nainima da se ou-
va zdravlje graana, i koji uestvuje u izboru profesora; niz od e-
tiri ispita, koji se odravaju odreenog datuma". Jedina novina je
45 Rapport fait par Pastoret sur un mode provisoire d'examen pour les officiers de Sant,
16. t er mi dor godi ne V, str. 5.
46 Por uka Di r ekt or i j uma Skupt i ni pet st ot i na, 24. nivoz godi ne VI.
ispit iz klinike: Kandidat za lekara izloie pored kreveta bolesni-
ka narav te vrste bolesti i nain njenog leenja". Tako su prvi put
u jedinstvenom institucionalnom okviru objedinjeni kriterijumi
teorijskog znanja i kriterijumi prakse koja moe da bude vezana
samo za iskustvo i naviku. Viteov plan ne omoguuje postepenu
integraciju ili asimilaciju u zvaninu medicinu tih slobodnih stre-
laca koji rade od 1792, ali priznaje teorijski i u ciklusu normal ni h
studija vrednost prakse steene u bolnicama. Time nije priznata
arlatanska medicina, ve vrednost iskustva kao takvog u medi-
cini.
Godine V pokazalo se da je Kalesov plan preterano strog; Vite-
ov plan, koji su podrali Kales i Barajon, naiao je na snano pro-
tivljenje. Jasno je da nijedna reforma nastave nee biti mogua sve
dok ne bude reen problem kojem ona slui kao paravan: problem
bavljenja medicinom. Kalesov plan je odbijen, Barajon je pred-
loio Skuptini pet stotina reenje koje pojanjava ono to mu je
bilo implicitno znaenje: niko nee moi da se bavi leenjem ako
nema titulu, bilo iz novih kola, bilo sa starih fakulteta.
47
Pore
(Porcher) je u Savetu drevnih podrao tu tezu.
48
Takav je politiki
i pojmovni orsokak u koji je zapao problem; sve ove diskusije su
barem omoguile da se na svetlost dana iznese ono to je zaista
bilo u pitanju: ne broj programa ili program zdravstvenih kola,
ve sam smisao medicinske profesije i povlaena narav iskustva
koje je definie.
3. Kabanijeva intervencija i reorganizacija iz godine XI
Po hronolokom redu, Kabani smeta svoj izvetaj o medicin-
skoj politici izmeu Barajonovog plana i rasprave iz vendemijera
u Savetu drevnih, 4. mesidora godine VI. U stvari, taj je tekst ve iz
drugog vremena; oznaava trenutak u kojem e ideologija poeti
47 Baraillon, Rapport l'Assemble des Cinq-Cents sur la partie de la police qui tient la
mdicine, 6. er mi nal godi ne VI.
48 Porcher, Opinion sur le mode provisoire d'examen pour les officiers de Sant, Savet drev-
ni h, 16. vandemi j er godi ne VI.
da igra aktivnu i esto odl uuj uu ulogu u politikom i drutve-
nom rest rukt uri ranj u. U t oj meri je Kabanijev tekst o medicinskoj
politici po duhu blii reformama iz vremena Konzulata nego ak-
tuelnim pol emi kama iz tog doba. Osim to pokuava da definie
uslove za neko prakt i no reenje, on naroito nastoji da u optim
linijama postavi teoriju o medicinskoj profesiji.
Neposredno i na nivou prakse, Kabani preuzi ma na sebe dva
problema: probl em zdravstvenih radni ka i probl em ispita.
Glavnim slubenicima se moe dozvoliti da rade bez novih
formalnosti, a ostali e, naprotiv, morat i da poloe ispit koji e
biti namenj en samo njima; taj e ispit biti ogranien na osnovna
znanja o toj vetini, a naroito o onome to ima veze sa praksom".
to se tie uobiajenih studija medicine, morae da se zavre ispi-
t om koji e se sastojati iz tri del: pismenog, usmenog i vebi iz
anatomije, operativne medicine i klinike medicine, kako interne
tako i eksterne". Kada se j ednom ustanove kri t eri j umi strunosti,
moi e da se odaberu oni kojima e se bez zazora poveriti ivoti
graana; medicina e tada postati zatvorena profesija: Svako ko
se bude bavio medi ci nom a da nije poloio ispite u koli ili pred
komisijom bie osuen na novanu kaznu i na zatvor u sluaju
recidiva".
49
Sutina teksta se tie toga ta je, po svojoj prirodi, medicinska
profesija. Problem je bio u t ome da joj se dodeli ograen i za nju
rezervisan prostor, bez obnavljanja cehovskih st rukt ura iz starog
reima, onih oblika dravne kontrole koji mogu da podset e na
peri od Konventa.
Kabani u toj delatnosti, u naj i rem smislu rei, razluuje dve
kategorije objekata. Neki su takvi da sami korisnici procenj uj u
nj i hovu korisnost: to znai da je svest javnosti dovoljna da i m se
utvrdi vrednost, ta vrednost, koj u ut vruj e javno mnj enj e, spoljna
je u odnosu na objekat: u nj oj nije mogua tajna, greka i misti-
fikacija poto prebiva u konsenzusu. Ideja o utvrivanju vredno-
sti dekret om nema nita vie smisla nego elja da joj se namet ne
istinitost spolja; istinska vrednost moe da bude samo sl obodna
49 Cabani s, Rapport du Conseil des Cinq-Cents sur un mode provisoire de police mdicale,
4. mesi dor godi ne VI, str. 12-18.
vrednost: ,,U dobro ureenom drutvu, pred slobodom bavljenja
nekom vetinom ne treba da stoji nikakva prepreka; ona mora da
bude potpuna, neograniena; a poto razvoj neke vetine moe
da postane koristan onome koji je neguje samo ako je i ona sama
korisna javnosti - iz toga proizilazi da je opti interes ovde zaista
pomean sa pojedinanim".
Ali postoje delatnosti koje su takve da njihov objekat i njego-
va vrednost ne zavise od kolektivne procene: bilo da su ti objekti
meu onima koji slue da se utvrdi trina vrednost drugih (tako
i dragoceni metali), bilo da je re o ljudskoj jedinki, za koju svaka
greka postaje kobna. Tako se vrednost nekog objekta delatnosti
ne moe utvrditi konsenzusom kada postoji trini kriterijum ili
kada se tie postojanja nekog lana konsenzusa. U oba sluaja,
objekat delatnosti ima unutranju vrednost koja nije odmah vid-
ljiva: ona je, dakle, podlona greci i prevari; shodno tome, treba
je izmeriti. Ali kako dati strunoj javnosti merni instrument koji
bi podrazumevao upravo strunost? Potrebno je da ona ovlasti
dravu za kontrolu, ne nad svakim od proizvedenih objekata (to
bi bilo protivno naelima ekonomske slobode), ve nad samim
proizvoaem: treba potvrditi njegovu sposobnost, njegovu mo-
ralnu vrednost, te, s vremena na vreme, stvarnu vrednost i valja-
nost proizvoda koje prodaje".
Treba, dakle, nadzirati lekare kao i kujundije, to e rei ljude iz
sekundarnih delatnosti, koji ne proizvode bogatstvo, ve obrauju
ono to meri ili proizvodi bogatstvo: Eto zato naroito lekari,
hirurzi, apotekari moraju da budu ispitivani o njihovim znanjima,
sposobnostima, moralnim navikama... To nije ometanje delatno-
sti, to ni u kom sluaju nije napad na slobodu pojedinca".
5
"
Kabanijev predlog nije prihvaen; on je ipak, u svojim temelj-
nim linijama, ukazivao na reenje koje e biti usvojeno, propisu-
jui za medicinu taj status slobodne i zatiene profesije koji je sa-
uvala do XX veka. Zakon o bavljenju medi ci nom od 19. ventoza
godine XI u skladu je sa Kabanijevim temama i, na jedan optiji
nain, sa idejama ideologa. On predvia hijerarhiju na dva nivoa
u medicinskom korpusu: doktori medicine i hirurgije obrazovani
50 Ibid, str. 6- 7.
u j ednoj od est kola; zdravstveni radnici, koji konano institu-
cionalizuju one koje je Kabani eleo da pri vremeno reintegrie.
Doktori e, nakon etiri ispita (anatomija i fiziologija; patologija
i nozografija; medicinska materija; higijena i sudska medicina),
polagati i ispit iz i nt erne ili eksterne klinike, zavisno od toga da
li ele da budu lekari ili hirurzi. Zdravstveni radnici, koji e pru-
ati naj osnovni j u negu", studirae samo tri godi ne u kolama; no,
to nije obavezno - bie im dovol j no da podnesu dokaz o pet ili
est godina prakse u civilnim ili voj ni m bolnicama, ili da su est
godina bili dai ili lini pomoni ci nekog doktora. Ispitivae ih
komisija dot i nog depart mana. Svako ko se, izvan ovih dveju ka-
tegorija, bude bavio medi ci nom, suoie se sa kaznom koja ide od
novane do zatvorske.
Svaki pokret ideja, planova i mera od godi ne VI do godi ne XI
nosi odl una znaenja.
1. Da bi se definisala zatvorena narav medicinske profesije, us-
peva se u nakani da se pozaj mi stari cehovski model, i da se, s
druge strane, izbegne ta kontrola samih medi ci nski h postupaka,
koja je mrska ekonomskom liberalizmu. Naelo izbora i njegova
kontrola utemeljeni su na poj mu strunosti, to e rei na skupu
virtuelnosti koje odlikuju samu linost lekara: znanje, iskustvo, ali
i onu priznatu ispravnost" o kojoj govori Kabani.
51
Medicinski
pot upak vredee onoliko koliko vredi onaj ko ga je izveo; njego-
va unut ranj a vrednost je funkci j a drut veno priznatog kvaliteta
proizvoaa. Tako se, unut ar ekonomskog liberalizma, oigledno
nadahnut og Adamom Smitom, definie profesija koja je uj edno i
sl obodna" i zatvorena.
2. U taj je svet sposobnosti ipak uvedena razlika u nivou: s jed-
ne strane doktori", a sa druge zdravstveni radnici". Nekadanj u
razliku izmeu lekara i hirurga, i zmeu i nt ernog i eksternog,
onoga to se zna i onoga to se vidi, prekrila je i u drugi plan
potisnula ta nova distinkcija. Vie nije re o razlici u objektu, ili
u nai nu na koji se on oituje, ve o distinkciji nivoa u iskustvu
subjekta koji spoznaje. Bez sumnj e je i zmeu lekara i hi rurga ve
51 Cabani s, ibid.
postojala hijerarhija koja je bila oznaena u institucijama, ali ona
je proizilazila iz prvobitne razlike u objektivnom domenu njihove
aktivnosti; ona je sada pomerena prema kvalitativnoj oznaci te
aktivnosti.
3. Ta distinkcija ima objektivni korelat: zdravstveni radnici e
negovati delatan i aktivan narod".
52
U XVIII veku se smatralo
da su ljudi iz naroda, a naroito sa sela, koji ive jednostavnijim,
moralnijim i zdravijim ivotom, uglavnom obolevali od spoljnih
bolesti, za ije je leenje bio potreban hirurg. Poev od godine XI,
ta distinkcija postaje naglaeno drutvena: da bi se leio narod,
koji esto doivljava proste nezgode" i boluje od jednostavne
nelagodnosti", nije bilo pot rebno da se bude uen i duboko teo-
rijski potkovan"; tu e biti dovoljan zdravstveni radnik sa svojim
iskustvom. Istorija ove vetine, kao i istorija ljudi, dokazuje da
priroda stvari, kao i poredak u civilizovanim drutvima, neizo-
stavno zahteva tu distinkciju."
53
U skladu sa idealnim poretkom
ekonomskog liberalizma, piramida kvaliteta odgovara slaganju
drutvenih slojeva.
4. Na emu se zasniva distinkcija meu onima koji se bave le-
enjem? Sutina obrazovanja zdravstvenog radnika jesu godine
prakse, iji broj moe da ide do est; lekar upot punj uj e teorijsku
nastavu koju je stekao klinikim iskustvom. Ta razlika izmeu
prakse i klinike sainjava, bez sumnje, najnoviji deo zakonskih
propisa iz godine XI. Praksa koja je zahtevana od zdravstvenog
radnika jeste kontrolisano nadrilekarstvo. Znati da se uradi nakon
to se videlo; iskustvo je integrisano na nivou opaanja, pamenja i
ponavljanja, to e rei na nivou primera. U klinici je re o mnogo
tananijoj i kompleksnijoj strukturi, u kojoj se integracija iskustva
odvija u pogledu koji je u isto vreme i znanje; itavo novo ifrira-
nje polja objekata ulazi u igru. Praksa e se otvoriti zdravstvenim
radnicima, ali e se za lekare rezervisati uvoenje u kliniku.
Ta nova definicija klinike bila je povezana sa reorganizacijom
bolnikog domena.
52 Kao r ef er encu naveo J.-C.-F. Caron, Rflexions sur l'exercice de la mdecine, Pariz, go-
di na XII.
53 Fourcroy, Discours prononc au corps lgislatif le, 19. vent oz godi ne XI, str. 3.
Termidor i Di rekt ori j um su se na poet ku vratili liberalnim
naelima Zakonodavne skuptine; Delkloa (Delecloy) se 11. ter-
inidora godine III obruava na dekret o nacionalizaciji bolnike
imovine, kojim se za pomo zaduuj e iskljuivo drava, a u stvari
bi je trebalo staviti pod zatitu sveopteg saaljenja i staratelj-
stvo bogatih ljudi".
54
Od plivioza do erminala godine IV vlada je
opt i nama slala cirkularna pi sma u kojima se, u sutini, ponav-
ljaju moral ne i ekonomske kritike upuene, uoi Revolucije i na
nj enom poetku, naelu hospitalizacije (poveani trokovi bolesti
leene u bolnici, ljudi se tu olenje, finansijske nevolje i moral na
beda porodi ce liene oca ili majke); poel j no je da se mnogo vie
ljudi alje na kuno leenje.
55
Meut i m, to vie nije ono vreme
u kojem se verovalo da je kuno leenje dobro za sve i u koj em
se sanjalo o drut vu bez prihvatilita i bolnica: beda je previe
pri sut na - bilo je vie od 60.000 si romaha u Parizu godine II,
56
a njihov broj je neprest ano rastao; previe se zazire od narodni h
pokreta, previe se uva od mogunost i upot rebe pruene pomoi
u politike svrhe, da bi se dozvolilo da na kunom leenju po-
iva itav sistem pomoi . Treba pronai, za izdravanje bolnica
kao i za medicinske povlastice, st rukt uru koja se moe pomi ri t i
sa naelima liberalizma i nunou post oj anj a drutvene zatite,
dvosmisleno shvaene kao zatita siromatva bogatstvom, i zatita
bogatih od siromanih.
Jedna od posl ednj i h mera t ermi dorskog Konventa bila je da 2.
bri mera godine IV obustavi sprovoenj e zakona o nacionalizaciji
bolnike imovine. Zakon od 23. mesi dora godine II konano je
vraen u opticaj u novom Delkloaovom izvetaju, 12. vandemi j era
godine IV prodat a i movi na morae da bude zamenj ena nacional-
nom i movi nom, i t i me se vlast oslobaa svake obaveze; bolnice
e nanovo postati civilne; nj i hovo organizovanje i upravljanje po-
vereno je optinama, koje e morat i da postave izvrnu komisiju
od pet lanova. Ta komunalizacija bolnica oslobaala je dravu
obaveze da pomogne, i ostavljala je sueni m kolektivitetima du-
54 Navedeno u: Imbert , Le droit hospitalier sous la Rvolution et l'Empire, str. 93, br. 94.
55 lbid, str. 104, br. 3.
56 Cf. Soboul, Les Sans-Culottes parisiens en l'an II, Pariz, 1958.
nost da se oseaju solidarnim sa siromanima: svaka optina je
postala odgovorna za svoju bedu i nain na koji e se od nje zati-
titi. Izmeu bogatih i siromanih - sistem obaveze i naknade nije
vie prolazio kroz dravni zakon, ve kroz neku vrstu ugovora,
promenljivog u prostoru, ponitivog u vremenu, koji je, budui da
je smeten na nivo lokalnih administracija, pre pripadao poretku
slobodnog pristanka.
Ugovor iste vrste, samo skriveniji i udniji, sklopljen je u tiini
u istoj toj epohi izmeu bolnice u kojoj se lee siromani i klinike
na kojoj se obrazuju lekari. I tu se, u tim poslednjim godinama
Revolucije, ponekad re po re preuzima ono to je bilo formu-
lisano u periodu neposredno pre nje. Najznaajniji moralni pro-
blem koji je klinika podstakla bio je sledei: s kojim pravom se u
objekat klinikog posmatranja mogao preobraziti bolesnik koga
je siromatvo primoralo da zatrai pomo u bolnici? Zatraio je
pomo u bolnici iji je bio apsolutni subjekat u meri u kojoj je ona
zamiljena za njega, a sada se ona trai za pogled, iji je on objekat,
i to relativni objekat poto je ono to taj pogled deifruje u njemu
namenj eno boljem razumevanju drugih. To nije sve: posmatra-
jui, klinika istrauje, a taj prostor, koji pravi za novinu, otvara je
riziku: lekar koji je u domenu linog, zapaa Ekin (Aikin),
57
mora
da vodi rauna o svojoj reputaciji; njegov put e uvek biti put,
ako ne izvesnosti, a ono sigurnosti; ,,u bolnici mu takva sputanost
slui kao zakon, te njegov duh moe da se iskae na jedan novi
nain". Zar se postavljanjem sledeeg naela ne menj a sama suti-
na pomoi u bolnici: Bolesnici u bolnici su, kako kae nekoliko
izvetaja, najprikladniji subjekti jednog oglednog pravca"?
58
Tu ne dolazi, ako se ispravno shvati ravnotea stvari, ni do ka-
kvog naruavanja prirodnih prava bolesti, niti onih koja drutvo
duguje bedi. Bolniki domen je dvosmislen: u teoriji je slobodan i
otvoren za nepristrasno eksperimentisanje zbog neugovorne na-
ravi veze lekara sa bolesnikom, a ipak je pun moralnih obaveza
i ogranienja usled preutnog - ali obavezujueg - ugovora koji
povezuje oveka uopte sa bedom u nj enom univerzalnom obli-
57 J. Ai ki n, Observations sur les hpitaux, franc, pr evod, Pariz 1777, str. 104.
58 Ibid, str. 103.
ku. Ako se u bolnici lekar, mada osl oboen svakog potovanja,
ipak ne uput a u teorijske eksperimente, to je zato to im u nj u
ude ot poi nj e odl uuj ui moral ni eksperi ment koji njegovu ni-
im ograni enu praksu stavlja u okvire j ednog zatvorenog sistema
dunosti. Pri ulasku u utoita u kojima ame beda i bolest, op-
lirvae ga ta bolna oseanja, to aktivno saoseanje, ta estoka elja
da donese olakanje i utehu, to i nt i mno zadovoljstvo koje se raa
iz uspeha i koje uveava prizor sree to se iri. Tu e nauiti da
bude religiozan, ovean, saoseajan."
59
Ali gledati da bi se znalo, pokazati da bi se poduilo, zar to nije
nemo nasilje, utoliko preteranije to uti, nad bol ni m telom koje
trai olakanje, a ne izlaganje? Moe li bol da bude predstava? On
to moe da bude, pa ak i mora, silom j ednog prefi nj enog prava
koje prebiva u t ome to niko nije sam, a siromaak je manj e sam
od drugi h, i moe da dobije pomo samo posredst vom bogataa.
Poto se bolest moe izleiti samo ako drugi interveniu svojim
znanj em, svojim resursima, svojom samilou, poto bolesnik
moe da se izlei samo u drut vu, pravo je da se bol j edni h preo-
brazi u iskustvo drugi h, i da bol tako dobije mo da oituje: Bo-
lan ovek ne prestaje da bude graani n. . . Istorija pat nj i na koje se
sveo neophodna je njegovim blinjima zato to iz nje ue kakve
im sve bolesti prete". Ako bi odbio da bude objekat poduavanj a,
bolesnik bi postao nezahvalan, zato to je i on uivao prednost i
drutvenosti, a nije platio dug znanju".
60
Zauzvrat se za bogatog
iscrtava korist od toga to je pritekao u pomo hospitalizovanim
siromasima: plaajui njihovo leenje, sami m t i m e platiti da se
bolje upoznaj u bolesti od kojih i on sam moe da oboli; blagona-
klonost prema si romahu tako se preobraava u znanj e pri menj i vo
na bogataa: Blagotvorni darovi e ublaiti bolove siromaha, a iz
toga e ishoditi svetlost za ouvanj e bogataa. Da, bogati dobro-
initelji, velikoduni ljudi, taj bolesnik kojeg polau u krevet to
ste mu ga vi obezbedili sada pati od bolesti koja i vas moe veoma
brzo da napadne; on e se izleiti ili umret i ; ali ta god da se desi,
59 Menur et , Essai sur les moyens de former de bons mdecin, Pariz, 1791, str. 56- 57.
60 Cha mbon de Mont aux, Moyen de rendre les hpitaux plus utiles la nation, Pariz, 1787,
str. 171- 172.
njegova sudbina moe da prosvetli vaeg lekara i da vam spase
ivot".
61
To su, dakle, uslovi ugovora koji sklapaju bogatstvo i siromatvo
pri organizovanju klinikog iskustva. U reimu ekonomske slobo-
de bolnica u tome pronalazi mogunost da zainteresuje bogata-
a; klinika ustanovljuje postepenu isplatu druge ugovorne strane;
ona je, za siromaha, interes plaen za bolniku kapitalizaciju koju
je odobrio bogata; interes koji treba razumeti u svim njegovim
znaenjima, poto je re o odteti koja spada u objektivni interes
za nauku i ivotni interes za bogataa.
Bolnica postaje isplativa za privatnu inicijativu onog trenutka
kada se bol koji u njoj trai olakanje vrati kao predstava. Pomo
se na kraju isplati zahvaljujui vrlinama klinikog pogleda.
Ove teme, tako svojstvene predrevolucionarnoj misli i neko-
liko puta formulisane u vreme Revolucije, pronalaze smisao u
liberalizmu Direktorijuma i tada dobijaju neposrednu primenu.
Objanjavajui godine VII kako funkcionie klinika za poroaje
u Kopenhagenu, Demanon (Demangeon), nasuprot svim pri-
govorima o ednosti i diskreciji, istie da se t amo pri maj u samo
neudate ene, ili one koje tvrde da su neudate. ini se da nita ne
moe da bude bolje zamiljeno, jer je to vrsta ena iji se oseaj za
ednost smatra najmanje prefinjenim".
62
Tako e ta moral no razo-
ruana i po drutvo toliko opasna klasa moi da bude od najvee
koristi asnim enama; moral e biti obeteen upravo onim to
ga izvrgava ruglu, jer iako te ene nisu u stanju da ine dobro. . .
barem doprinose stvaranju dobrih lekara i tako stostruko uzvra-
aju svojim dobroiniteljima".
63
Lekarov pogled predstavlja malu utedu u obraunskim razme-
nama sl obodnog sveta...
61 Du Laur ens, Moyens de rendre les hpitaux utiles et de perfectionner la mdecine, Pariz,
1787, str. 12.
62 J.-B. De ma nge on, Tableau historique d'un triple tablissement russi en un seul hospice
Copenhaque, Pariz, godi na VII, str. 34-35.
63 Ibid, str. 35- 36.
E S T O P O G L A V L J E
Znaci i sluajevi
Evo, van svake mere, prostiranja domena klinike. Prozre-
ti naelo i uzrok neke bolesti kroz zbrku i pomri nu simptoma;
spoznati nj enu prirodu, njene oblike, komplikacije; razluiti na
prvi pogled sve njene naravi i sve njene razlike; okret nom i prefi-
nj enom analizom odvojiti od nje sve to joj je strano; predvideti
povoljne i tetne dogaaje koji moraju da se pojave u toku bo-
lesti; upravljati povoljnim trenucima koje priroda podstie kako
bi dola do reenja; proceniti ivotnu snagu i aktivnosti organa;
po potrebi uveati ili umanjiti njihovu energiju; precizno utvr-
diti kada treba delovati, a kada ekati; sa sigurnou se odluiti
za j ednu od nekoliko metoda leenja, od kojih svaka ima svoje
prednosti i nedostatke; odabrati onu za koju se ini da e najbr-
e, najbolje i najizvesnije dovesti do uspeha; sluiti se iskustvom;
koristiti prilike; kombinovati sve anse, proraunati sve rizike;
postati gospodar bolesnika i njihovih bolesti; olakati im muke;
umiriti ih; odgonetnuti njihove potrebe; podnositi njihove hirove;
imati obzira prema njihovoj naravi i zapovedati njihovom voljom,
ne kao okrutni tiranin koji vlada svojim robovima, ve kao neni
otac koji bdi nad sudbinom svoje dece."
1
Ovaj sveani i brbljivi tekst isporuuje svoje znaenje ako se
suoi sa jednim drugim, iji lakonski govor paradoksalno nalee
na njega: Nauku treba uiniti onom, u onoj meri u kojoj ona to
1 C.-L. Sumas, Eloge de Hanri Fouquet, Monpel j e, 1807, navedeno u: A. Girbal, Essai sur
l'esprit de la clinique mdicale de Montpellier, Monpelje, 1858, str. 18.
k
po sebi i jeste".
2
Tolike moi, od laganog rasterivanja, uvek opre-
znog itanja sutine, preraunavanj a vremena i ansi, do ovlada-
vanja srcem i oduzimanja oinskog ugleda, jesu itav niz oblika
kroz koje se uspostavlja suverenost pogleda. Oko koje zna i koje
odluuje, oko koje vlada.
Klinika, bez sumnje, nije prvi pokuaj da se podredi delovanju
1 odlukama pogleda. Istorija prirode je od druge polovine XVII
veka sebi bila namenila analizu i klasifikaciju bia iz prirode po
njihovim vidljivim svojstvima. itavo to blago" znanja to su ga
sakupili antiko doba i srednji vek - i u kojem se radilo o vrli-
nama biljaka, moima ivotinja, saglasjima i tajnim privlanosti-
ma - sve to je od Reja (Ray) palo na margine znanja prirodnjaka.
Ostalo je da se, nasuprot tome, spoznaju strukture", to e rei
oblici, raspored u prostoru, broj i veliina elemenata: istorija pri-
rode je dala sebi zadatak da ih uoi, da ih prevede u govor, da ih
sauva, sueli i kombinuje, da s jedne strane omogui utvrivanje
bliskosti i srodnosti ivih bia (dakle, sve stvoreno), a sa druge
brzo prepoznavanje bilo koje jedinke (dakle, njegovo osobeno
mesto u stvorenom).
Klinika od pogleda zahteva isto koliko i istorija prirode. Isto
toliko, i do izvesne mere istu stvar: videti, izolovati crte, prepo-
znati one koje su istovetne i one koje su razliite, regrupisati ih,
klasifikovati ih po vrstama ili porodicama. Prirodnjaki model
kojem se medicina pokorila u XVIII veku i dalje je aktivan. Stari
san Boasjea de Sovaa, da bude Line (Linn) bolesti, nije pot puno
zaboravljen u XIX veku: lekari e jo dugo botanisati na polju pa-
tolokog. Ali medicinski pogled se organizuje, osim toga, na nov
nain. Najpre, on vie nije pogled bilo kog posmatraa, ve pogled
lekara kojeg podrava i opravdava jedna institucija, pogled lekara
koji ima mo odluivanja i intervencije. Zatim, to je pogled koji
nije obavezan gustom mreom strukture (oblik, raspored, broj,
veliina), ve moe i mora da uhvati boje, varijacije, sitne anoma-
lije, uvek vrebajui odstupanja. Najzad, to je pogled koji se ne za-
dovoljava ustanovljavanjem onoga to se oigledno moe videti;
mora da omogui iscrtavanje ansi i rizika; on je kalkulator.
2 M. -A. Petit, Discours sur la manire d'exercer la bienfaisance dans les hpitaux, 3. no-
vembar 1797, Essai sur la mdecine du coeur, str. 103.
Znaci i sluajevi 109
Bilo bi, bez sumnj e, net ano u klinikoj medicini s kraja XVIII
veka videti prost o povrat ak istoti pogleda dugo optereenog po-
grenim spoznaj ama. Nije ak re ni o prost om premet anj u tog
pogleda, niti o prefi nj eni j oj pri meni njegovih sposobnosti. Novi
objekti e se dati medi ci nskom znanj u u meri u kojoj se spozna-
jui subjekat reorganizuje, prei nauj e i poinje da funkcionie na
nov nain, i i st ovremeno s nj i m. Dakle, nije se prvo promeni l a
koncepcija bolesti, a zatim nain da se ona prepozna; nije se naj-
pre pr omeni o ni sistem oznaavanja, pa za nj i m teorija, ve sve
zajedno, i jo dublje se pr omeni o odnos bolesti sa t i m pogl edom
kojem se nudi i koji i st ovremeno sainjava. Na t om nivou na treba
praviti podel u i zmeu teorije i iskustva, ili met oda i rezultata; tre-
ba proitati dubinske st rukt ure vidljivosti u koj i ma su polje i po-
gled povezani iframa znanja; izuavaemo ih u ovom poglavlju u
nj i hovi m dvama glavnim oblicima: lingvistikoj st rukt uri znaka i
neizvesnoj st rukt uri sluaja.
U medi ci nskoj tradiciji XVIII veka bolest se predstavlja posma-
t rau prema simptomima i znacima. I j edni i drugi se razluuju po
semantikoj vrednosti koliko i po morfologiji. Si mpt om - ot uda
njegovo kraljevsko mest o - jeste oblik u koj em se predstavlja bo-
lest: od svega to je vidljivo, on je najblii sutinskom; on je prvi
prepis nepri st upane pri rode bolesti. Kaalj, t emperat ura, bol sa
strane i tekoe pri di sanj u nisu sam pleuritis - on se nikada ne
nudi ulima, otkrivajui se samo rasui vanj em" - ve obrazuj u
njegov sutinski si mpt om" poto omoguuj u da se oznai pato-
loko stanje (kao suprot nost zdravlju), sutina bolesti (razliita,
na pri mer, od pneumoni j e), te neposredni uzrok (izliv vodenast e
tenosti).
3
Simptomi doput aj u da se nazre, mal o u pozadini, vid-
ljivoj i nevidljivoj, nepromenl j i vi lik bolesti.
Znak najavljuje: prognostiki, ono to e se dogoditi; anamne-
stiki, ono to se dogodilo; dijagnostiki, ono to se t r enut no dea-
va. Izmeu njega i bolesti postoji razdaljina koju ne prelazi a da j e
ne podvue, zato to se nudi iskosa i esto iznenada. Ne daje da se
spozna; najvie to se moe, poev od njega, jeste da se naini nacrt
za prepoznavanj e. Prepoznavanj e koje naslepo napreduj e kroz di-
3 Cf. Zi mme r ma n, Traite de l'exprience , franc. prevod, Pariz, 1774,1.1, str. 197-198.
I
menzije skrivenog: puis odaj e nevidljivu silu i ritam cirkulacije; ili
pak znak razotkriva vreme, poput plavih noktiju koji neizostavno
najavljuju smrt, ili kriza etvrtog dana koje kod crevnih groznica
obeavaju izleenje. Kroz nevidljivo, znak ukazuje najdalje, ono
to je ispod, najkasnije. U nj emu je sve pitanje konanog ishoda,
ivota i smrti, vremena a ne one nepokretne istine, date i skrivene
istine kojima simptomi obnavljaju prozirnost pojava.
Tako je XVIII vek prenosio dvostruku prirodu bolesti - prirod-
nu i dramsku; tako je zasnivao istinitost spoznaje i mogunosti
prakse. Srena i mirna struktura, u kojoj se uravnoteuje sistem
Priroda-Bolest, sa vidljivim oblicima to se ukorenjuju u nevidlji-
vo, i sistemom Vreme - Konani ishod, koji anticipira nevidljivo
zahvaljujui vidljivom uoavanju.
Ova dva sistema postoje sami za sebe; razlika meu njima je
prirodna injenica, kojoj se medicinsko opaanje podreuje ali ne
ulazi u nj en sastav.
Obrazovanje klinike metode povezano je sa pojavljivanjem
pogleda lekara u polju znakova i sistema. Priznavanje njegovih
ustanovljenih prava za sobom vue brisanje njihove apsolutne di-
stinkcije i postulat da e od sada oznaitelj (znak i simptom) biti u
potpunosti proziran za oznaeno koje se pojavljuje, bez nejasnoa
i ostatka, u samoj svojoj stvarnosti, i da e se bie oznaenog - srce
bolesti - u potpunosti iscrpeti u razumljivoj sintaksi oznaitelja.
1. Simptomi sainjavaju prvobitni sloj,
neodvojivo oznaiteljski i oznaeni
S onu stranu simptoma vie nema patoloke sutine: sve u bole-
sti je fenomen nje same; u toj meri simptomi igraju naivnu ulogu,
prvu po prirodi: Njihovo sabiranje obrazuje ono to se naziva
boleu".
4
Oni nisu nita drugo do istina u potpunosti data po-
gledu; njihova veza i njihov status ne ukazuju na neku sutinu,
ve oznaavaju pri rodnu sveukupnost koja ima samo svoja naela
4 J.-L.-V. Br oussonnet , Tableau lmentaire de la smiotique, Monpel j e, godi na VI, str.
60.
'/.naci i sluajevi 111
sklapanja i svoje manj e ili vie pravilne oblike trajanja: Bolest je
celina, pot o joj se mogu odrediti elementi; i ma cilj, pot o mogu
ila joj se pr er aunaj u rezultati; ona je, dakle, sva smetena meu
granice poet ka i kraja".
5
Si mpt om je tako lien svoje uloge su-
verenog indikatora, budui da je samo f enomen j ednog zakona
pojavljivanja; on je u razini pri rode.
Ali ne u pot punost i , meut i m: neto u neposrednost i si mpt oma
znai patoloko, ime se on suprotstavlja j ednom fenomenu koji
prosto i j ednost avno proistie iz organskog ivota: Pod fenome-
nom podr azumevamo svaku znat nu pr omenu u zdravom ili bole-
snom telu; ot uda podel a na zone koje pri padaj u zdravlju i one koji
naznauj u bolest: ove druge se lako mogu pomeat i sa si mpt omi -
ma ili ul ni m poj avama bolesti".
6
Ti m prost i m suprotstavljanjem
oblicima zdravlja si mpt om odust aj e od svoje pasivnosti pri rod-
nog fenomena i postaje oznaitelj bolesti, to jest sam po sebi uple-
ten u sveukupnost, pot o bolest nije nita drugo do zbirka simp-
toma. To je osobena dvosmislenost, pot o u svojoj oznaiteljskoj
funkciji si mpt om ukazuje i na meusobnu povezanost fenomena,
na ono to sainjava nj i hovu sveukupnost i oblik njihovog sapo-
stojanja, i na apsolutnu razliku koja razdvaja zdravlje od bolesti;
on, dakle, usled tautologije znai sveukupnost onoga to t i me to
se pojavio jeste i iskljuivanje onoga to nije. On je u svom ivotu
istog fenomena nesporno sama pri roda bolesti, a bolest sainjava
samu njegovu pri rodu specifinog fenomena. Kad je oznaitelj u
odnosu na samog sebe, on je, dakle, dvost ruko oznaen: sami m
sobom i boleu koja ga, odlikujui ga, suprotstavlja nepat ol oki m
pojavama; ali, uzet kao oznaeno (samim sobom i boleu), moe
da dobije znaenje samo j edni m starijim i nom, koji ne pri pada
njegovoj sferi: i nom koji ga totalizuje i izoluje, to e rei i nom
koji ga je unapred preobrazio u znak.
Ta sloenost u strukturi si mpt oma moe se nai u itavoj filo-
zofiji pri rodnog znaka; klinika misao samo prebacuje, u lakon-
skiji i esto zbrkaniji renik prakse, j ednu poj movnu konfiguraci-
ju, ijim diskurzivnim oblikom u itavoj njegovoj irini raspolae
5 Audi bert -Cai l l e, Mmoire sur l'utilit de l'analogie en mdicine, Monpel j e, 1814, str. 42.
6 J.-L.-V. Broussonnet , loc. cit, str. 59.
Kondijak (Condillac). U optoj ravnotei klinike misli simptom
gotovo da igra ulogu govora delanja: uzet je kao takav, u optem
pokretu prirode; njegova snaga oitovanja je isto tako iskonska,
tako prirodno data kao i instinkt" koji nosi taj poetni oblik
govora;
7
on je bolest u oitovanom stanju, kao to je jezik delanja
sam utisak u ivosti koja ga produava, odrava i vraa u spoljni
oblik, koji je istog porekla kao njegova unutranja istina. Ali, kon-
cepcijski je nemogue da taj neposredni jezik dobije znaenje za
pogled nekog drugog, ako se ne umea neki in sa drugog mesta:
in ijoj se igri unapred predaje, dajui svest dvama subjektima
bez rei, zamiljenim u njihovoj neposrednoj motorici,
8
i iju je
osobenu i suverenu prirodu sakrio umeui je u pokrete optenja
i istovremene sa instinktom.
9
Kad postavi govor delanja u koren
rei, Kondijak je u to tajno ubacivao, oduzimajui joj svaku kon-
kretnu figuru (sintaksu, rei i ak zvuke), lingvistiku strukturu
inherentnu svakom od inova subjekta koji govori. Tada je po-
stalo mogue da se iz toga izdvoji posve kratak govor, poto je tu
mogunost unapred obezbedio. Isto to u klinici vai za odnose tog
govora delanja, koji je simptom, i eksplicitno lingvistike struktu-
re znanja.
2. Intervencija svesti preobraava simptom u znak
Znaci i simptomi su isto i govore isto: i to toliko da znak kae
isto ono to simptom upravo jeste. U svojoj materijalnoj stvar-
nosti znak se poistoveuje sa samim simptomom; simptom je
nezamenljiva morfoloka podrka znaku. Dakle, nema znaka
bez simptoma".
10
Ali ono zbog ega znak i jeste znak ne pripa-
da simptomu, ve aktivnosti koja dolazi sa drugog mesta. Dakle,
7 Condi l l ac, Essai sur l' origine des connai ssances humai nes (Oeuvres completes), godi na
VI, 1.1, str. 262.
8 Condi l l ac, ibid, str. 260.
9 Condi l l ac, ibid, str. 262- 263.
10 A.-J. Landre-Beauvai s, Semeiotique, Pariz, 1813, str. 4.
' /. naci i sluajevi 113
svaki si mpt om je znak" s pravom,,,ali svaki znak nije simptom",
11
u smislu da sveukupnost si mpt oma nikada nee uspeti da iscrpe
stvarnost znaka. Kako se vri ta operacija koja preobraava simp-
tom u oznaiteljski element, i koja oznaava upravo bolest kao
neposrednu istinu si mpt oma?
Raznim operaci j ama post aj e vidljivo polje iskustva u svakom
trenutku i ukl anj aj u se sve neprozi rne strukture:
operacija koja zbraja poredei organizme: otok, crvenilo,
vruica, bol, puis, oseaj napetosti, sve to zaj edno post aj e
znak pot kone upale zato to se poredi j edna ruka sa dr u-
gom, j edna individua sa drugom;
12
operacija koja se prisea nor mal nog funkci oni sanj a: hladan
dah subjekta je znak da je nestala ivotna toplota i da e
stoga doi do radikalnog slabljenja ivotnih sila i njihovog
skorog unitenja";
13
operacija koja belei uestalost i st ovremenog pojavljivanja
ili nizanja: Kakva je veza i zmeu otealog jezika, drht a-
nja gornje usne i nagona za povraanjem? To ne znamo, ali
posmat ranj e esto omoguuj e da prva dva fenomena prati
takvo stanje i to je dovoljno da oni u budunost i post anu
znaci ;
4
i, najzad, operacija koja, s onu st ranu onoga to se vidi na
prvi pogled, t emel j no istrai telo i otkrije na autopsiji vid-
ljivo nevidljivo: t ako je pregledanje leeva pokazalo da su, u
sluajevima peri pneumoni j e sa iskaljavanjem, nagli nesta-
nak bola i puis koji post aj e sve neosetniji znakovi hepatiza-
cije" plunog krila.
Simptom, dakle, postaje znak pod pogl edom osetljivim na ra-
zliku, na istovremenost ili nizanje, i na uestalost. Spont ano dife-
rencijalna operacija, posveena sveukupnosti i pamenj u, koja je,
pored toga, i proraunska; shodno t ome je in koji samo j edni m
11 Ibid.
12 Favart, Essai sur l'entendement mdicale, Pariz, 1822, str. 8- 9.
13 J. Landr-Beauvai s, loc. cit, str. 5.
14 lbid, str. 6.
pokretom spaja element sa meusobno povezanim elementima,
po emu, u sutini, nije nita drugo do Kondijakova Analiza pri-
menjena u medicinskom opaanju. Zar ovde nije prosto re o
sklapanju i rasklapanju naih ideja kako bi se vrila razliita po-
reenja i da bi se na taj nain otkrili odnosi meu njima i nove
ideje koje one mogu da proizvedu"?
15
Analizi i klinikom pogledu
zajedniko je i to to sklapaju i rasklapaju samo da bi obelodanili
raspored koji je sam prirodni poredak: njihovo umee lei u tome
to operiu samo inom koji obnavlja ono izvorno: Ta analiza je
prava tajna otkria zato to nam omoguuje da dosegnemo po-
reklo stvari".
16
Za kliniku, taj izvor je prirodni poredak simpto-
ma, oblik u kojem se niu ili uzajamno odreuju. Izmeu znaka
i simptoma postoji odluujua razlika koja dobija vrednost samo
na osnovu sutinske istovetnosti: znak je sam simptom, ali u svojoj
izvornoj istinitosti. Najzad, na obzoru klinikog iskustva iscrtava
se mogunost iscrpnog itanja, bez nejasnoa i ostatka: za lekara
ija bi znanja bila dovedena do najvieg stepena savrenosti, svi
bi simptomi mogli da postanu znaci";
17
sva patoloka oitovanja
govorila bi jasno i ureeno. Najzad bi bili na ravnoj nozi sa onim
spokojnim i dovrenim oblikom znanja o kojem govori Kondijak,
i koji je dobro sainjen jezik".
3. Bie bolesti je u potpunosti iskazivo
u svojoj istinitosti
Spoljni znaci uoeni na osnovu stanja pulsa, telesne toplote,
disanja, funkcija rasuivanja, izmenjenosti crta lica, oteenja
nerava ili greva, poremeaja prirodnih potreba, svojim raznim
kombinacijama obrazuju izdvojene slike, manj e ili vie razlui-
ve ili snano izraene... Bolest se od poetka do kraja mora raz-
matrati kao nedeljiva celina, kao pravilan skup karakteristinih
15 Condi l l ac, Essai sur l'origine des connaissances humaines, str. 109.
16 Condi l l ac, ibid.
17 Demor cy- Del et t r e, Essai sur l'analyse applique au perfectionnement de la mdecine,
Pariz, 1810, str. 102.
si mpt oma i ni zanj a perioda."
18
Vie nije stvar u t ome da se d ono
po emu e se prepoznat i bolest, ve da se na nivou rei obnovi
istorija koja t i me pokriva itavo bie. Iscrpnom prisustvu bolesti
u nj eni m si mpt omi ma odgovara prozi rnost bez prepreka pato-
lokog bia, sa si nt aksom opisnog govora: temeljni izomorfizam
strukture bolesti i verbal nog oblika koji je okruuj e. Opisni in je,
s puni m pravom, shvatanje bia i obrnut o, bie se ne moe videti
u si mpt omskom, dakle sut i nskom, oitovanju, a da se ne ponudi
govoru koji je sama re stvari. U klasifikatorskoj medicini, priro-
da bolesti i nj en opis nisu mogli da budu u vezi bez j ednog po-
srednikog t renut ka koji je, sa svoje dve dimenzije, bio slika": u
klinici, biti vien i biti izgovoren otprve opte u oitoj istinitosti
bolesti, dakle to je upravo itavo bie. Bolest postoji samo u ele-
mentu vidljivog i, shodno t ome, iskazivog.
Klinika uvodi u igru odnos, temeljan kod Kondijaka, opaaj nog
ina i elementa govora. Kliniarev opis, poput filozofove Analize,
izrie ono to je dato pr i r odni m odnosom operisanja svesti i zna-
ka. A u t om se obnavl j anj u iskazuje poredak pri rodni h nizanja;
sintaksa govora ni izbliza ne izopauje logike nunosti vremena,
ve ih obnavlja u nj i hovoj naj i zvorni j oj artikulaciji: Analizirati
nije nita drugo do posmat rat i kako se niu svojstva nekog objek-
ta kako bi im se u t om duhu podari o istovremeni poredak u ko-
jem ona i post oj e. . . No, kakav je to poredak? Pri roda ukazuj e na
njega sama po sebi - to je poredak u kojem nudi objekte".
19
Pore-
dak istine ini samo j edno sa poret kom govora, zato to i jedan i
drugi rekonstruiu vreme u nj egovom nunom i iskazivom, to jest
diskurzivnom obliku. Istorija bolesti, kojoj je Sova dao nekakvo
nej asno prost orno znaenje, sada dobija hronol oku dimenziju.
Protok vremena u st rukt uri tog novog znanj a osvaja ulogu koju
je u klasifikatorskoj medi ci ni drao ravni prost or nozoloke slike.
Nestala je opozicija i zmeu pri rode i vremena, i zmeu onoga
to se oituje i to se najavljuje; nestala je i podela na sutinu bole-
sti, nj ene si mpt ome i znake; nestale su, najzad, i igra i razdaljina u
18 Ph. Pinel, La medicine clinique, tree i zd Pariz, 1815, uvod, str. VII.
19 Condi l l ac, navedeno u: Ph. Pinel, Nosographie philosophique, Pariz, godi na VI, uvod,
str. XI.
kojima se bolest oitovala, ali, kao u pozadini, kroz koje se odavala,
ali u daljini i neizvesnosti. Bolest je izmakla toj povratnoj struktu-
ri vidljivog koja je ini nevidljivom, i nevidljivog koja je navodi da
vidi, kako bi se rasula u vidljivoj mnotvenosti simptoma to joj
bez ostatka oznaavaju smisao. Medicinsko polje vie nee znati
za te neme vrste, date i povuene; otvorie se neemu to uvek go-
vori solidarnim jezikom u svom ivotu i svom znaenju pogleda
koji ga deifruje - jezikom koji je u isto vreme i itan i ita.
Kao izomorf ideologije, kliniko iskustvo mu nudi neposredan
domen primene. Nije da se, tobonjim Kondijakovim tragom, me-
dicina konano vratila empirijskom potovanju opaene stvari,
nego je u Klinici, kao i u Analizi, armatura stvarnog iscrtana po
modelu govora. Kliniarev pogled i filozofovo promiljanje imaju
analogne moi, zato to i jedno i drugo pretpostavljaju istovetnu
stukturu objektivnosti: u njoj se sveukupnost bia iscrpljuje u oi-
tovanjima koja su njegov oznaitelj-oznaeno; u njoj se vidljivo
i oito spajaju u, u najmanju ruku, virtuelnu istovetnost; u njoj
opaeno i opazivo mogu da budu u potpunosti rekonstruisani u
jeziku, iji strogi oblik iskazuje njegovo poreklo. Lekarevo diskur-
zivno i promiljeno opaanje i filozofovo diskurzivno promilja-
nje o opaanju spajaju se naleui tano j edno na drugo, zato to
je svet za njih analogon govora.
Medicina, neizvesna spoznaja: stara tema na koju je XVIII vek
bio naroito osetljiv. U njoj je video, dodat no podvueno nedav-
nom istorijom, tradicionalno suprotstavljanje medicinske vetine
spoznavanju inertnih stvari: Nauka o oveku se bavi previe slo-
enim objektom, obuhvata mnotvo previe raznolikih injenica,
operie na elementima previe prefinjenim i previe brojnim da
bi ogromnom broju kombinacija za koje je kadra podarila jed-
nolinost, oiglednost, izvesnost kojima se odlikuju fizike i ma-
tematike nauke".
2
" Neizvesnost koja je bila znak kompleksnosti
objekta, nesavrenosti nauke, nikakva objektivna podloga nije
data pogaakoj naravi medicine izvan krajnje oskudnog odnosa
sa tim preteranim bogatstvom.
20 C.-L. Duma s , Discours sur les progrs futurs de la scinece de l'homme, Monpel j e, godi na
XII, str. 27- 28.
Od tog nedost at ka XVIII vek u posl ednj i m godi nama pravi po-
zitivan el ement spoznaje. U Laplasovo (Laplace) doba, bilo pod
njegovim ut i caj em, bilo unut ar pokreta misli istog tipa, medi ci na
otkriva da neizvesnost moe da se obrauj e analitiki, kao suma
izvesnog broja stupnjeva izvesnosti to se mogu izolovati i strogo
proraunati. Tako e taj zbrkan i negativan poj am, koji je dobi o
znaenje kroz t radi ci onal no suprotstavljanje mat emat i koj spo-
znaji moi da se izvrne u pozitivan poj am, sl obodan za prodor
tehnike svojstvene proraunu.
To poj movno izvrtanje bilo je odluujue: otvorilo je za istrai-
vanje domen u kojem je svaka uoena, izolovana, a zatim sa sku-
pom suoena injenica mogla da zauzme mesto u itavom nizu
dogaaja kod kojih se u naelu mogl o izmeriti koliko su usklae-
ni ili koliko se mimoilaze. Od svakog opaenog elementa pravilo
je zabeleeni dogaaj, a od neizvesnog razvoja u kojem se odvija
sluajni niz. To je davalo klinikom polju novu st rukt uru, gde je
individua to se ispituje manj e bolesna osoba a vie patoloka i-
njenica beskraj no obnovljiva kod svih koji pate od sline bolesti;
gde pluralitet ut vreni h injenica vie nije prost o protivrenost
ili pot vrda, ve je post epena i teorijski beskrajna usklaenost;
gde vreme, najzad, nije element nepredvidljivosti koja moe da
zamaski ra i koj om treba da domi ni ra anticipatorsko znanj e, ve
dimezija koju valja integrisati, pot o u sopstvenom prot oku do-
nosi elemente niza kao i stupnjeve izvesnosti. Unoenj em pro-
babilistikog miljenja medi ci na je u celosti obnavljala opaajne
vrednosti svog domena: prostor na koji je morala da se usmeri le-
kareva panj a postajao je neograni en, sainjen od elemenata to
se mogu izolovati i iji je oblik solidarnosti pri padao poret ku niza.
Prosta dijalektika patoloke vrste i bolesne individue, ograenog
prost ora i neizvesnog vremena, u naelu je razreena. Medicina
se vie ne odaj e gledanju istinske sutine ispod ulne individu-
alnosti; pred nj om je zadatak da do u beskraj opaa dogaaje u
j ednom ot vorenom domenu. To je klinika.
Ali ta tema u to vreme nije ni radikalizovana, ni promiljena,
pa ak ni ustanovljena na apsolutno suvisao nain. Pre nego o
st rukt uri skupa, ovde je re o st r ukt ur ni m t emama koje se nado-
vezuju jedna na drugu, a da nisu pronale podlogu. Dok je suvi-
slost prethodne konfiguracije (znak-govor) bila stvarna, iako e-
sto u polumraku, ovde se neprestano poziva na verovatnou kao
oblik objanjenja i opravdanja, ali je dostignuti stepen suvislosti
nizak. Razlog za to nije u matematikoj teoriji verovatnoe, ve
u uslovima koji su mogli da je uine primenljivom: popis fizio-
lokih ili patolokih injenica, poput popisa stanovnitva ili niza
astronomskih dogaaja, nije bio tehniki izvodljiv u doba u kojem
je bolniko polje i dalje bilo na margini medicinskog iskustva u
tolikoj meri da je esto izgledalo kao njegova karikatura ili krivo
ogledalo. Pojmovno ovladavanje verovatnoom u medicini po-
drazumevalo je otelovljenje bolnikog domena, koji je kao prostor
iskustva mogla da prepozna samo ve probabilistika misao. Otu-
da nesavrena, nestabilna i delimina narav prorauna izvesnosti,
i injenica da je on za sebe traio zbrkanu osnovu, suprotstavljenu
njegovom unutranjem tehnolokom znaenju. Tako je Kabani
pokuavao da opravda klinike instrumente, jo u nastajanju, uz
pomo pojma iji je tehniki i teorijski nivo pripadao mnogo sta-
rijem talogu. Ostavio je stari pojam neizvesnosti po strani samo
da bi reaktivirao onaj, mnogo prilagoeniji, nepreciznog i slobod-
nog obilja prirode. On ne unosi nita u tanost: ini se da je ona
za sebe elela da sauva izvesnu irinu, kako bi pokretima koje
izaziva dala tu pravilnu slobodu, koja im nikada ne omoguuje
da izau iz poretka, ve ih ini raznovrsnijim i daje im vie ari".
21
Ali vaan i odluujui deo teksta nalazi se u beleci uz njega: Ta
irina tano odgovara onoj koju umetnost moe sebi dati u praksi,
ili joj pak obezbeuje meru". Nepreciznost koju Kabani pripisuje
pokretima prirode nije nita drugo do praznina ostavljena da se
u nju smesti i utemelji tehnika armatura opaanja sluajeva. Evo
njenih glavnih trenutaka.
1. Kompleksnost kombinovanja. - Nozografija XVIII veka po-
drazumevala je konfiguraciju iskustva kakvu su fenomeni, ona-
ko zamreni i sloeni kakvi su konkretno predstavljeni, manje
ili vie neposredno izvlaili iz sutine, ija je sve vea uoptenost
21 Cabani s, Du degr de la certitude de la mdicine, trece i zdanj e, Pariz, 1819, str. 125.
' / . naci i sluajevi 119
f.arantovala sve manj u kompleksnost: klasa je bila jednostavnija
od vrste, koja je uvek bila jednostavnija od pri sut ne bolesti, sa
svim nj eni m f enomeni ma i svakim od preinaenja kod date indi-
vidue. Kraj em XVIII veka, i u definisanju iskustva istog tipa kao
Kondijakovo, j ednost avnost se ne sree u sutinskoj uoptenosti,
ve na prvom nivou datog, u mal om broju beskraj no ponavljanih
elemenata. Nije klasa groznica ona koja je, zahvaljujui slabom
shvatanju tog poj ma, naelo razumljivosti, ve je to mali broj ele-
menata neophodni h da se saini groznica, u svim konkret ni m
sluajevima u kojima se pojavljuje. Kombi nat orni varijetet jed-
nostavnih oblika sainjava empirijsku raznovrsnost: ,,U svakom
novom sluaju mogl o bi se pomisliti da su to nove injenice, ali to
su samo drugaije kombinacije, to su samo drugaiji prelivi: u pa-
tolokom stanju uvek postoji tek mali broj glavnih injenica, sve
ostale proi shode iz njihovog meanj a i razliitih stupnjeva nj i ho-
vog intenziteta. Poredak u kojem se javljaju, njihov znaaj, njihovi
razni odnosi dovoljni su da izrode sve varijetete bolesti."
22
Shodno
tome, kompleksnost poj edi nani h sluajeva vie ne treba stavljati
na raun tih preinaenja bez kontrole, koja remet e sutinske istine
i dozvoljavaju da se one dei fruj u samo u inu prepoznavanj a to
zanemaruj e i apstrahuje; ona se moe shvatiti i prepoznat i u samoj
sebi, u vernosti bez ostatka svemu to ona predstavlja ako se ana-
lizira prema naelima kombi novanj a, to jest ako se definie skup
elemenata koji ulaze u nj en sastav i oblik te sloevine. Spoznava-
nje e, dakle, biti rekonstrukcija pokret a koj i m pri roda zdruuj e.
I u t om se smislu spoznavanje ivota i sam ivot pokoravaj u istim
zakonima geneze - dok je, u klasifikatorskoj misli, to prekl apanj e
moglo da postoji samo j edanput i u boanskom poi manj u; napre-
dak nauke sada ima isto poreklo i upleteno je u isto empirijsko
post aj anj e kao i napredak ivota: Priroda je htela da izvor nai h
spoznaj a bude isti kao izvor ivota; treba pri mat i utiske da bi se
ivelo; treba primati utiske da bi se spoznavalo";
23
a zakon razvoja
i ovde i t amo jeste zakon kombi novanj a tih elemenata.
22 Ibid, str. 86- 87.
23 Ibid, str. 76- 77.
2. Naelo analogije. - Kombinatorno izuavanje elemenata obe-
lodanjuje analogne oblike sapostojanja ili nizanja, koji omoguuj u
da se utvrde simptomi i bolesti. Klasifikatorska medicina se t i me
koristila i u deifrovanju patolokih fenomena: prepoznavala se
slinost poremeaja od sluaja do sluaja, kao to se od biljke do
biljke prepoznaje izgled njihovih organa za razmnoavanje. Ali te
se analogije nikada ne odnose ni na ta do na inertne morfol o-
ke datosti: re je bila o opaenim oblicima ije su se opte linije
mogle naslagati jedna na drugu, o neaktivnom i post oj anom sta-
nju tela, stanju stranom trenutnoj prirodi funkcije".
24
Analogije na
koje se oslanja kliniki pogled kako bi na razliitim bolesnicima
prepoznao znake i simptome pripadaju drugaijem poretku; one
se sastoje od odnosa koji najpre postoje meu sastavnim delovi-
ma jedne iste bolesti, a zatim izmeu poznate bolesti i one koj u
treba spoznati".
25
Tako shvaena, analogija vie nije slinost po
vie ili manje bliskoj srodnosti, i koja se brie u meri u kojoj se
udaljavamo od sutinske istovetnosti; to je izomorfizam odnosa
meu elementima: odnosi se na sistem uzajamnih veza i delanja,
na funkcionisanje ili loe funkcionisanje. Tako su tekoe sa disa-
nj em fenomen koji se, uz veoma male morfoloke razlike, moe
nai u tuberkulozi, astmi, bolestima srca, pleuritisu i skorbutu, ali
drati se takve slinosti bilo bi varljivo i opasno; plodna analogija
koja oznaava identitet nekog simptoma jeste odnos koji se odr-
ava sa drugim funkcijama i drugim smetnjama: slabost miia
(koja se sree u vodenoj bolesti), modro lice (slino kao kod op-
strukcija), mrlje po telu (kao kod variole) i otok desni (istovetan
sa oni m koji nastaje od nakupljenog kamenca), predstavljaju sticaj
okolnosti u kojem sapostojanje elemenata oznaava funkcionalnu
interakciju svojstvenu skorbutu.
26
Analogija tih odnosa omogui-
e da se identifikuje neka bolest kod niza bolesnika.
Ali to nije sve: unutar jedne iste bolesti, i kod jednog istog bo-
lesnika, naelo analogije moe omoguiti da se omei skup oso-
benosti bolesti. Lekari iz XVIII veka su, nakon poj ma privlano-
24 Audi bert -Cai l l e, Mmoire sur l'utilit de l'analogie en mdicine, Monpel j e, 1814, str. 13.
25 Ibid, str. 30.
26 C. -A. Brulley, De l'art de conjecturer en mdecine, Pariz, 1801, str. 85- 87.
sti, koristili i zloupotrebljavali poj am komplikacije", koji je uvek
omoguavao da se pronae patoloka sutina, pot o se od oitih
si mpt oma mogl o oduzet i ono to je, u protivrenosti sa sutin-
skom istinom, bilo oznaeno kao smet nj a. Tako je zapaljenje e-
luca (groznica, glavobolja, e, osetljivost predela iznad pupka)
ostajalo saglasno svojoj sutini kada je praeno malaksalou,
nevoljnim pranj enj em, slabim i nepravilnim pul som, tekoama
pri gutanju: tada ga komplikuje" adi nami ka groznica.
27
Stroga je
upotreba analogija moral a da omogui da se izbegne takva pro-
izvoljnost u podel ama i grupi sanj u. Od si mpt oma do si mpt oma,
u j ednom istom pat ol okom skupu, moe se pronai izvesna ana-
logija u nj i hovi m odnosi ma sa spoljnim ili unut r anj i m uzroci-
ma koji ih proizvode".
28
Tako je sa gnoj nom per i pneumoni j om,
koju su mnogi nozografi smatrali kompl i kovanom boleu: ako
se opaa slinost odnosa koji postoji i zmeu gastrizma" (koji sa
sobom povlai digestivne si mpt ome i bolove u predelu pupka) i
iritaciju plunih organa koja priziva upalu i sve mogue disajne
smetnje, razliiti si mpt omski sektori, koji se, ini se, izdvajaju iz
jasno razluivih sutina bolesti, ipak omoguuj u da se bolesti po-
dari identitet: identitet kompleksne figure u suvislom jedinstvu, a
ne meovite stvarnosti nai nj ene od ukrt eni h sutina.
3. Opaanje uestalosti. - Medicinska spoznaj a e biti izvesna
samo u proporciji sa broj em sluajeva na koje e se odnositi nj eno
ispitivanje: ta e izvesnost biti celovita ako se izvue iz dovoljno
verovatne mase"; ali, iako nije stroga dedukci j a" dovoljno broj-
nih sluajeva, znanje ostaje u poret ku nagaanj a i verovatnoa;
ona vie nije nita do j ednost avan izraz posebni h opaanja".
29
Medicinska izvesnost ne nastaje poev od potpuno uoene indi-
vidualnosti, ve od mnotvenosti potpuno proete pojedinanim
injenicama.
Usled svoje mnotvenosti, niz post aj e nositelj naznake usklae-
nosti. Sova je hemopt i zu smestio u klasu hemoragija, a t uberku-
27 Ph. Pinel, Mdecine clinique, str. 78.
28 Audi bert -Cai l l e, loc. cit, str. 31.
29 C.-L. Dumas, Discours sur les progrs futurs de la sciences de l'homme, Monpel j e, go-
di na XII, str. 28.
lozu u klasu groznica: podela usklaena sa strukturom fenomena,
koju nikakav spoj simptoma nije mogao da dovede u pitanje. Ali
ako skup tuberkuloza-hemoptiza (uprkos mnogi m odvajanjima u
zavisnosti od sluaja, okolnosti, trenutka) u ukupnom nizu dosti-
gne izvesnu kvantitativnu gustinu, iz njihove e pripadnosti t om
skupu, s onu stranu svakog susreta ili svake praznine, ak izvan
oitog kretanja fenomena, nastati sutinski odnos: Izuavanjem
najuestalijih fenomena, razmiljanjem o poretku njihovih odno-
sa i njihovog pravilnog nizanja, pronalaze se osnove optih zako-
na prirode".
30
Pojedinane varijacije spontano se briu integrisanjem. U kla-
sifikatorskoj medicini je to brisanje osobenih preinaenja obezbe-
ivala pozitivna operacija: da bi se pristupilo istoti sutina bilo je
potrebno da ona ve poseduje i potre prebogati sadraj iskustva;
trebalo je da se, prvobitnim izborom razlui ono to je postojano
od onog to je promenljivo, i sutinsko od onog to je tek puka
sluajnost".
31
U klinikom iskustvu varijacije se ne udaljavaju, ve
se same po sebi dele; ponitavaju se u optoj konfiguraciji, zato to
se integriu u domen verovatnoe; nikada ne padaj u van granica,
koliko god da su neoekivane" i izuzetne"; nenormal no je samo
jedan od oblika pravilnosti: Izuavanje udovita i udovinosti
ljudske vrste daje nam ideju o plodnim resursima prirode i rasko-
racima kojima ona moe da se prepusti".
32
Onda treba odustati od ideje o idealnom i t ranscendent nom
Posmatrau, kojem bi duh i strpljenje stvarnih posmatraa mogli
manje ili vie da se priblie. Sam normativni posmat ra jeste sve-
ukupnost posmatraa: njihove greke iz pojedinanih perspektiva
razdeljuju se u skup koji ima sopstvene moi ukazivanja. Njiho-
ve usklaenosti putaju da se u tom jezgru, u kojem se, uprkos
svemu, one prekrajaju, pojavi profil neosporivih identiteta: Vie
posmatraa nikada ne vidi istu injenicu na istovetan nain, osim
ako im ih pri roda nije zaista ponudila na isti nain".
U senci i priblinim renikom pojmovi cirkuliu, i to tamo gde
se moe prepoznati greka u proraunu, zatim raskorak, ogranie-
30 F.-J. Doubl e, Smiologie gnrale, Pariz, 1811,1.1, str. 33.
31 Zi mme r ma n, Trait de l'exprience, 1.1, str. 146.
32 F.-J. Doubl e, Smiologie gnrale, 1.1, str. 33.
nja, vrednost proeka. Sve t o ukazuj e na to da vidljivost medi ci n-
skog polja dobija statistiku st r ukt ur u i da medi ci na kao opaaj no
polje sebi vie ne dodel j uj e polje vrsta, ve domen dogaaja. Ali
jo nita nije formalizovano. I neobi no je to to e se u napor u
da se promisli proraun medi ci nski h verovatnoa iscrtati poraz, i
pojavie se razlozi za poraz.
Poraz koji u naelu ne dri do neznanj a ili previe povrne upo-
trebe mat emat i ke, " ve do organizacije polja.
4. Proraun stepena izvesnosti. - Ako se u proraunu verovat-
noe j ednog dana pronae met oda koja moe na pravi nain da
se pri l agodi sloenim obj ekt i ma, apst rakt ni m idejama, promenl j i -
vim el ement i ma medi ci ne i fiziologije, t u e se uskoro proizvoditi
najvii stepen izvesnosti do kojeg nauke mogu da stignu."
34
Re je
o proraunu koji od ulaska u igru vredi unut ar domena ideja, bu-
dui da je u isti mah naelo njihove analize po sastavnim elemen-
tima i met oda indukcije poev od uestalosti; iskazuje se na dvo-
smislen nain, kao logiko i aritmetiko rasklapanje priblinosti.
Stvar je, nai me, u t ome da medi ci na s kraja XVIII veka nikada nije
znala da li se obraa ni zu injenica, ije je zakone pojavljivanja i
usklaivanja moral o da odreuj e samo prouavanje ponavljanja,
ili se obraa skupu znakova, si mpt oma i oitovanja, ija se suvi-
slost moral a traiti u pr i r odnoj strukturi. Neprest ano je oklevala
i zmeu patologije fenomena i patologije sluajeva. Zbog toga se
proraun stepena izvesnosti odmah meao sa analizom si mpt om-
skih elemenata: na veoma udan nai n je znak kao element skupa
odreen, po nekoj vrsti pr i r odnog prava, koeficijentom verovat-
noe. No, ono to mu je davalo vrednost znaka nije bila ari t me-
tika sluaja, ve je bila veza sa skupom fenomena. Pod pri vi dom
matematike operacije ocenjivala se stabilnost neke figure. Izraz
stepen izvesnosti", koji koriste matematiari, oznaavao je, istro-
enom ari t met i kom, manj e ili vie nunu narav implikacije.
Jedan j ednost avan pri mer omoguie da se shvati ta temeljna
zbrka. Brili (Brulley) podsea na naelo formul i sano u Ars conjec-
33 Brulley, na pri mer, dobr o poznaj e tekstove Bernouillija, Condor cet a, S' Gravesandy,
Essai sur l'Art de conjecturer en mdecine, Pariz, godi na X, str. 35- 37.
34 C.-L. Dumas , loc. cit, str. 29.
tandi aka Bernulija (Bernoulli), da se svaka izvesnost moe raz-
matrati kao celina, deljiva na onoliko verovatnoa koliko se eli".
35
Tako se izvesnost trudnoe kod ene moe podeliti na osam
stupnjeva: nestanak menstruacije; muni ne i povraanje u prvom
mesecu; u drugom uveanje zapremine materice; jo znatnije
uveanje u treem mesecu; zatim oitovanje materice iznad pu-
bine kosti; esti stupanj je u pet om mesecu, ispupenost itavog
trbuha; sedmi stupanj su spontani pokreti fetusa, koji udara unu-
tranju povrinu materice; najzad, osmi stupanj izvesnosti nastaje
poetkom devetog meseca, pokretima ljuljanja i premetanja.
36
Svaki od znakova, dakle, nosi u sebi osminu izvesnosti: nizanjem
etiri prva nastaje poluizvesnostkoja oblikuje sumnj u u pravom
smislu rei i moe se smatrati nekom vrstom ravnotee"; nakon
toga poinje verovatnoa.
37
Takva aritmetika implikacije vredi za
indikacije u leenju kao i za dijagnostike znake. Bolesnik koji je
doao kod Brilea eleo je da se operie od kamena; u korist inter-
vencije bile su dve povoljne verovatnoe": dobro stanje beike,
mali obim kamena, ali protiv su bile etiri nepovoljne okolnosti:
bolesnik je ezdesetogodinjak; mukog je pola; une je naravi;
ima konu bolest". No, subjekat nije eleo da shvati tu jednostavnu
aritmetiku; nije preiveo operaciju.
Aritmetikom sluajeva eli se uravnoteiti pripadnost logike
strukture; pretpostavlja se da je izmeu fenomena i onoga to on
oznaava veza ista kao i izmeu dogaaja i niza kojem pripada. Ta
zbrka je mogua samo zbog dvosmislenih svojstava poj ma anali-
ze, na koju su se lekari pozivali u svakom trenutku: Bez analize,
te amblematske niti za izlazak iz lavirinta, esto ne bismo mogli
tim krivudavim putevima da doemo do utoita istine".
38
No, ta
je analiza definisana po epistemolokom modelu matematike i po
instrumentalnoj strukturi ideologije. Kao i nst rument , ona slui da
se u svom kompleksnom skupu definie sistem implikacija: Tom
metodom se razgrauje, secira subjekat, sloena ideja; odvojeno
35 C.-A. Brulley, loc. cit, str. 26- 27.
36 Ibid, str. 27- 30.
37 Ibid, str. 31- 32.
38 Roucher-Derat t e, Leons sur l'art d'obeserver, Pariz, 1807, str. 53.
se ispituju delovi j edni za drugi ma; naj pre najhitniji, zatim oni
manj e bitni, u nj i hovi m raznovrsni m odnosi ma; uzdie se do naj-
j ednost avni j e ideje"; ali po mat emat i kom model u ta e analiza
sluiti da se utvrdi nepoznat a: Ispituje se nain slaganja, nain na
koji je ono obavljeno, i t ako se stie od nepoznat og do poznat og i
to kori enj em indukcije".
39
Sel (Selle) je o klinici govorio da ona nije nita drugo do sama
pri mena medi ci ne pored bolesnikih kreveta".
40
Mnogo vie od
ponavl j anj a starog medi ci nskog empirizma, klinika je konkre-
tan ivot, j edna od prvobi t ni h pr i mena Analize. Isto tako, iako se
protivi sistemima i teorijama, ona pri znaj e svoju blisku srodnost
sa filozofijom: Zato razdvajati nauk lekara od nauka filozofa?
Zato razluivati dve studije koje se meaj u zbog zajednikog po-
rekla i usmerenja?"
41
Klinika otvara polje to je postalo vidljivo"
zahvaljujui uvoenj u u patoloki domen gramatikih st rukt ura
i st rukt ura verovatnoe. One se mogu istorijski datirati, pot o su
Kondijakove savremenice i naslednice. Sa nj i ma se medi ci nsko
opaanj e oslobaa igre sutine i si mpt oma, i igre, ne manj e dvo-
smislene, vrste i jedinki: nestaje figura koja je upravljala vidljivim
i nevidljivim po naelu da bolesnik uj edno skriva i pokazuj e spe-
cifinost svoje bolesti. Domen jasne vidljivosti otvara se pogledu.
Ali zar nisu dvoznani i sam taj domen i ono to ga t emel j no
ini vidljivim? Gramatiki model, odomaen u analizi znakova,
ostaje implicitan i uvijen bez formalizacije u osnovi poj movnog
pokret a: re je o prenosu oblika razumljivosti. Matematiki mo-
del je uvek eksplicitan i prizivan; pri sut an je kao naelo suvislosti
poj movnog procesa, koji se dovrio van njega: re je o uvoenju
tema formalizacije. Ali ta temeljna dvosmislenost nije doivljena
kao takva. A pogled koji se polae na taj oito osl oboen domen
na t renut ak je izgledao kao srean pogled.
39 Ibid, str. 53.
40 Selle, Introduction l'tude de la nature, franc, prevod, Pariz, godi na III, str. 229.
41 C. -L. Dumas , loc. cit. str. 21.
S E D M O P O G L A V L J E
Videti, znati
Hipokrat se vezao samo za posmatranje i prezirao je sve siste-
me. Samo idui njegovim stopama medicina moe da se usavri."
1
Ali povlastice koje je klinika upravo priznala posmat ranj u mnogo
su brojnije i pot puno su drugaije prirode od ari koje su mu pri-
pisivane u tradiciji. To su ujedno povlastice istog pogleda, pret-
hodeeg svakoj intervenciji, vernog neposrednom koje preuzima
ne preinaujui ga, i povlastice pogleda opremljenog itavom lo-
gikom armat urom koja od ulaska u igru isteruje naivnost ne-
pripremljenog empirizma. Sada treba opisati konkret nu pri menu
takvog opaanja.
Pogled koji posmatra uva se intervenisanja: on je nem i bez
pokreta. Posmatranje ostavlja u mestu; za njega nema niega
skrivenog u onome to se odaje. Korelat posmatranja nikada nije
nevidljivo, ve je uvek ono neposredno vidljivo, kad se j ednom
uklone prepreke koje u razumu podstiu teorije, a u ulima ima-
ginaciju. U tematici kliniara, istota pogleda je povezana sa izve-
snom tiinom koja omoguuje da se slua. Brbljivi govori sistema
moraj u da se prekinu: Svaka teorija uti i uvek zamire u krevetu
bolesnika"
2
; isto tako moraju da se umanj e i brbljanja imaginacije,
koja najavljuju ono to e se opaziti, otkrivaju varljive odnose i
navode ono to je nepristupano ulima da progovori: Kako je
1 Cl i ft on, Etat de la mdecine ancienne et moderne, nepagi ni rani predgovor prevodi oca,
Pariz, 1742.
2 Corvi sart , predgovor prevodu Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre les ma-
ladies internes da la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.
redak onaj savreni posmatra koji u tiini imaginacije, u mi ru
duha i pre nego to oblikuje sud, zna da eka izvetaj ula koje je
trenutno na delu!"
3
Pogled e se obistiniti u sopstvenoj istinitosti
i imae pristup istini o stvarima ako se u tiini poloi na njih; ako
sve uti oko onoga to vidi. Kliniki pogled ima to paradoksalno
svojstvo da uje govor u trenutku kad opaa predstavu. U klinici,
ono to se oituje jeste izvorno ono to govori. Opozicija izmeu
klinike i eksperimentisanja tano prekriva razliku izmeu govora
koji se uje i, shodno tome, prepoznaje, i pitanja koje se postavlja,
to e rei namee: Posmatra... ita prirodu, a onaj ko izvodi
ogled ispituje je".
4
U toj meri, posmatranje i ogled se suprotstav-
ljaju ali se ne iskljuuju: prirodno je da prvo vodi drugom, ali pod
uslovom da ovo drugo ispituje samo renikom i unutar govora
koji su mu predloile posmatrane stvari; ta se pitanja mogu ute-
meljiti samo ako su odgovori na odgovor koji je i sam bez pitanja,
na apsolutni odgovor koji ne podrazumeva nikakav prethodni
jezik zato to je, u strogom smislu, prva re. To je ona povlastica
nezaobilaznog porekla koju je Dubi prevodio u termine uzrono-
sti: Ne treba brkati posmatranje sa ogledom; ogled je rezultat ili
posledica posmatranja; posmatranje je njegovo sredstvo ili uzrok;
posmatranje pri rodno vodi ogledu".
5
Pogled koji posmatra oituje
svoje vrline samo u dvostrukoj tiini: relativnoj tiini teorija, ima-
ginacija i svega to predstavlja prepreku ulnoj neposrednosti; i
apsolutnoj tiini svakog govora koji bi pret hodi o govoru vidljivog.
Na sloju tog dvostrukog utanja viene stvari najzad mogu da se
uju, i to da se uju samo zato to su viene.
I tada pogled koji se odrava na rubu svake mogue interven-
cije, svake ogledne odluke, taj pogled koji ne preinauje, pokazuje
da je njegova uzdranost povezana sa vrstinom njegove arma-
ture. Da bi bio ono to mora da bude, nije mu dovoljno da bude
oprezan ili skeptian; neposredno kojem se otvara iskazuje istinu
samo ako je istovremeno koren, to jest polazna taka, naelo i za-
kon sklapanja; a pogled mora da rekonstruie kao istinu ono to
3 lbi, str. VIII.
4 Roucher - Der at t e, Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 14.
5 Doubl e, Smiologie gnrale, 1.1, str. 80.
Videti, znati 129
je bilo proi zvedeno u skladu sa genezom: drugi m recima, mora da
reprodukuj e u operaci j ama koje su mu svojstvene ono to je bilo
dato u samom pokret u sklapanja. Upravo u t ome je on analiti-
ki". Posmat ranj e je logika na nivou opaaj ni h sadraja, a vetina
posmat ranj a bi bila logika za ula, koja bi na osobeniji nain po-
uavala o nj i hovi m operaci j ama i upot rebama. Jednom reju, to bi
bila vetina da se bude u odnosu sa okol nost i ma koje nas zanima-
ju, da se stiu utisci o obj ekt i ma onako kako nam se nude i da se iz
nj i h izvuku zakljuci koji su njihove prave posledice. Logika j e. . .
osnova vetine posmat ranj a, ali bi ta vetina mogla i da se gleda
kao j edan od delova Logike iji bi objekat bio zavisniji od ula".
6
Moe se, dakle, za poet ak priblino, taj kliniki pogled defini-
sati kao opaajni in koj em je u osnovi logika operacija; analitiki
je zato to rekonstruie genezu sklapanja; ali je i oien od svake
intervencije u meri u kojoj je ta geneza tek sintaksa jezika koj i m
govore same stvari u izvornoj tiini. Pogled posmat ranj a i stvari
koje on opaa opte j edni m istim Logosom, koji je ovde geneza
skupova a t amo logika operacija.
Kliniko posmat ranj e pretpostavlja organizovanje dvaju dome-
na koji su spojeni: bolnikog domena i pedagokog domena.
Bolniki domen je onaj u koj em se patoloka injenica pojav-
ljuje kao osobeni dogaaj i u nizu koji je okruuj e. Jo donedavno,
porodi ca je bila pr i r odno mest o na kojem je istina izranjala na
povrinu nei zmenj ena; sada je otkriveno da ona poseduj e dvo-
st ruku mo obmane: t u postoji rizik da bolest bude zamaskirana
negom, nai nom ivota i taktikom koji je remete, i upletena je u
osobenost fizikih uslova zbog kojih se ne moe porediti sa dr u-
gima. Budui da se medicinsko spoznavanj e definie t ermi ni ma
uestalosti, ne postoji potreba za pr i r odni m okruenj em, ve za
neut ral ni m domenom, to e rei homogeni m u svim svojim de-
lovima, kako bi poreenj e bilo mogue i ot voreno svakom obliku
patolokog dogaaja bez naela odabi ra ili iskljuivanja. Potrebno
je da tu sve bude mogue, i to mogue na isti nain. Ima li bo-
ljeg izvora obrazovanja od dve bolnice sa po 100 do 150 bolesni-
6 Senebier, Essai sur l'art d'observer et de faire des expriences, 2. i zdanj e, Pariz, 1802,1.1,
str. 6.
ka!... Kakva raznovrsna predstava groznica i unutranjih upala,
zloudnih ili dobroudnih, as veoma razvijenih i snane grae,
as veoma slabo izraenih i kao prikrivenih, i sa svim oblicima i
preinaenjima to mogu da ih ponude starost, nain ivota, godi-
nja doba i manje ili vie energine moralne bolesti!"
7
to se tie
starog prigovora da bolnica izaziva preinaenja koja su i patoloki
poremeaji i poremeaji u rasporedu patolokih oblika, on nije
ni opovrgnut ni zanemaren, ve je sasvim ispravno poniten, po-
to dotina preinaenja vae jednako za sve dogaaje; mogue je,
dakle, izolovati ih analizom i obraivati ih odvojeno; odvajajui
na stranu preinaenja povezana sa mestom, godinjim dobima,
prirodom leenja moe se u kliniku bolnica i bavljenje medici-
nom uopte uvesti stepen predvianja i tanosti za koji je i dalje
kadra".
8
Klinika, dakle, nije onaj mitski predeo u kojem se bolesti
pojavljuju same po sebi i pot puno razotkrivene; ona doputa in-
tegrisanje u iskustvo bolnikog preinaenja u postojanom obliku.
Ono to je klasifikatorska medicina nazivala prirodom otkriva se
kao nita drugo do diskontinuitet heterogenih i vetakih uslova,
a vetake" bolesti iz bolnice dozvoljavaju umanj enj e homoge-
nosti polja patolokih dogaaja; bolniki domen, bez sumnje, nije
pot puno proziran za istinu, ve prelamanje koje mu je svojstveno
svojom postojanou omoguuje analizu istine.
Beskrajnom igrom preinaenja i ponavljanja, bolnika klinika,
dakle, omoguuje da se propratno izdvoji u stranu. No, ista ta igra
omoguuje gomilanje sutinskog u spoznaji: varijacije se, naime,
ponitavaju, a posledica ponavljanja postojanih fenomena spon-
tano iscrtava temeljne spojeve. Istina, ukazujui se i sama u obliku
ponavljanja, ukazuje na put koji omoguuje da se do nje doe.
Predaje se spoznavanju predajui se prepoznavanju. Uenik. . . ne
moe previe da se srodi sa ponovljenim pogledom na izmene
svih vrsta, iju e sliku njegova pojedinana praksa u nastavku
moi da mu ponudi."
9
Geneza oitovanja istine takoe je geneza
spoznaje istine. Dakle, ne postoji razlika u pri rodi izmeu klinike
7 Ph. Pinel, Mdecine clinique, Pariz, 1815, Uvod, str. II.
8 Ibid, str. I.
9 Maygrier, Guide de l'tudiant en mdcine, Parz, 1818, str. 94- 95.
Videti, znati 131
kao nauke i klinike kao pedagogije. Tako se obrazuje grupa, koja
se sastoji od uitelja i njegovih uenika, u kojoj se in prepozna-
vanja i t rud da se spozna okonavaju u j ednom j edi nom pokretu.
Medicinsko iskustvo, u svojoj st rukt uri i svoja dva vida oitovanja
i sticanja, sada i ma kolektivni subjekat; ono se vie ne deli izmeu
onoga ko zna i onoga ko ne zna; nainili su ga solidarno onaj ko
razotkriva i oni pred koj i ma se razotkriva. Iskaz je isti; bolest go-
vori istim jezikom i j edni ma i drugi ma.
Kolektivna st rukt ura subjekta medicinskog iskustva; sakuplja-
ka narav bolnikog polja: klinika se dogaa pri susretu dvaju sku-
pova; iskustvo koje je definie prelazi preko povrine njihovog su-
eljavanja i nj i hovog uzaj amnog ograniavanja. Tamo stie svoje
nei scrpno bogatstvo, ali i svoju dovoljnu i zatvorenu figuru. Ona
je odseak beskraj nog domena dogaaja, nastao ukrt anj em po-
gleda i dogovorenih pitanja. Na klinici u Edi nburgu kliniko po-
smat ranj e se sastojalo od etiri niza pitanja: prvi o starosti, polu,
naravi, zani manj u bolesnika; drugi o si mpt omi ma koji mu se jav-
ljaju; trei se ticao porekla i razvoja bolesti; etvrti se odnosi o na
daleke uzroke i pret hodne nezgode.
10
Drugaija met oda - a ona se
koristila u Monpeljeu - sastojala se od uopt enog ispitivanja svih
vidljivih promena u organi zmu: 1 promene koje predstavljaju
svojstva tela uopte; 2 pr omene koje se opaaju u izluevinama;
3 i konano promene koje se odaj u obavl j anj em funkcija."
11
Ti m
dvama oblicima ispitivanja Pinel upuuj e istu zamerku: bezgra-
nine su. Prvoj prigovara: ,,U t akvom obilju pi t anj a. . . kako zapa-
ziti sutinska i specifina svojstva bolesti?", a drugoj, na simetrian
nain: Kakvo beskraj no nabraj anj e si mpt oma. . . ! Zar nas to nee
baciti u novi haos?"
12
Bezbrojna su pitanja koja treba postaviti, a
beskraj ne stvari koje treba videti. Ako je otvoren samo zadacima
jezika ili zahtevima pogleda, kliniki domen ne moe imati ogra-
du, te shodno t ome ni organizaciju. On ima granicu, oblik i znae-
nje samo ako se ispitivanje i pregled artikuliu j edno na drugom,
definiui na nivou koda, koji im je zajedniki, mesto susreta"
10 Ph. Pinel, Mdcine clinique, str. 4.
11 Ibid, str. 3.
12 lbid, str. 5 i 3.
lekara i bolesnika. Klinika u svom izvornom obliku pokuava da
odredi to polje na tri naina:
1. Smenjivanje trenutaka govora i trenutaka opaanja u jednom
posmatranju. - U shemi idealnog istraivanja, koju je nacrtao Pi-
nel, opta naznaka prvog trenutka je vizuelno: posmatra se tre-
nut no stanje u svojim oitovanjima. Ali, unutar tog ispitivanja,
upitnik ve obezbeuje mesto jezika: belee se simptomi koji ot-
prve pogaaju ula posmatraa, ali odmah zatim se ispituje bole-
snik o bolovima koje osea, i, najzad - metoviti oblik opaenog i
izgovorenog, pitanja i posmatranja - utvruje se stanje poznatih
velikih fiziolokih funkcija. Drugi trenutak je u znaku jezika i vre-
mena, podseanja, razvoja i uzastopnih opadanja. Stvar je u tome
da se najpre kae ta je u datom trenutku bilo opazivo (podsetiti
na oblike proboja, redosled simptoma, pojavu njihovih trenutnih
svojstava i ve primenjene lekove); zatim treba ispitati bolesnika
ili njegovo okruenje o njegovim navikama, zanimanju, prolom
ivotu. Trei trenutak posmatranja je ponovo trenutak opaanja;
iz dana u dan se izvetava o napretku bolesti u etiri rubrike: ra-
zvoj simptoma, eventualna pojava novih fenomena, stanje izlu-
evina, uinak primenjenih lekova. I, najzad, poslednji korak, re-
zervisan za re: propisivanje naina ivota tokom oporavka.
13
U
sluaju smrti, veina kliniara - ali Pinel nevoljkije od drugih, a
videemo i zato - rezervisala je za pogled poslednju i najodlu-
niju instancu: anatomiju tela. U tom redovnom smenjivanju rei
i pogleda bolest malo-pomalo iskazuje svoju istinu, istinu kojoj
doputa da se vidi i da se uje, i iji tekst, to ipak ima samo jedno
znaenje, mogu da rekonstruiu, u nesumnjivoj celosti, samo dva
ula: ono koje gleda i ono koje slua. Zbog toga su upitnik bez pre-
gleda, ili pregled bez ispitivanja, bili posveeni beskrajnom zadat-
ku: ni j ednom od njih ne pripada da ispuni praznine koje proistiu
iz onog drugog.
2. Napor da se definie statusni oblik korelacije izmeu pogleda i
govora. - Teorijski i praktini problem koji se namet nuo klinia-
13 Ph. Pinel, ibid, str. 57.
Videti, znati
133
ri ma bio je da se ustanovi da bi li bilo mogue u prost orno itljivu
i poj movno suvislu predst avu uvesti ono to o bolesti proistie
iz vidljive simptomatologije i verbalne analize. Taj se probl em
oitovao u t ehni koj potekoi koja mnogo otkriva o zahtevima
klinike misli: slici. Da li je mogue integrisati u sliku, to e rei
u i st ovremeno vidljivu i itljivu st rukt uru, prost ornu i verbalnu,
ono to je na povrini tela opazilo oko kliniara i ono to je isti t aj
kliniar uo od sutinskog govora bolesti? Najnaivniji pokuaj bez
sumnj e pri pada Fordajsu (Fordyce): na apscisu je unosi o sve za-
beleke o klimi, godi nj i m dobima, vladajuim bolestima, t empe-
rament u bolesnika, osetljivosti, navikama, starosti i pr et hodni m
nezgodama; na ordi nat i je naznaio si mpt ome po organu ili f unk-
ciji koja ih je oitovala (puis, koa, t emperat ura, miii, oi, jezik,
usta, disanje, eludac, creva, urin).
14
Jasno je da ova funkci onal na
distinkcija i zmeu vidljivog i iskazivog, a zatim i njihova korela-
cija u mi t u o analitikoj geometriji, nije mogla da bude ni mal o
del ot vorna u radu klinike misli; takav napor je znaajan kad je
re o uspostavljanju korelacije i zmeu podat aka o probl emu i ter-
mi na. Slike koje iscrtava Pinel oigledno su jednostavnije: njihova
poj movna st rukt ura zaista je prefinjenija. Ono to je stavljeno na
ordi nat u jesu, kao kod Fordajsa, simptomski elementi koje bolest
nudi opaanj u, ali na apscisu unosi znaenjske vrednosti koje ti
si mpt omi mogu da steknu: tako, u akut noj groznici, bol nu oset-
ljivost predela oko pupka, glavobolju, snanu e, treba staviti na
raun gastrike simptomatologije; nasuprot tome, malaksalost i
pritisak u st omaku i maj u adi nami ko znaenje; najzad, bol u udo-
vima, suv jezik, ubrzano disanje, paroksizam koji se javlja naroi t o
uvee jesu znaci i gastrizma i adinamizma.
15
Svaki vidljivi segment
t ako dobija znaenjsku vrednost, a slika u klinikoj spoznaji ima
funkci j u analize. Ali oigledno je da analitiku st rukt uru ne daje
niti otkriva sama slika; analitika st rukt ura j oj je prethodila, a
korelacija izmeu svakog si mpt oma i njegova si mpt omat ol oka
vrednost uvrena je j ednom za svagda u sutinskom a priori;
u svojoj oito analitikoj strukturi, uloga slike je samo da raspo-
14 Fordyce, Essai d'un nouveau plan d'observations mdicales, franc, prevod, Pariz, 1811.
15 Ph. Pinel, Mdcine clinique, str. 78.
reuje vidljivo u unutranjosti ve date pojmovne konfiguracije.
Dakle, ne treba raditi na uspostavljanju korelacije, ve na prostoj
i jednostavnoj preraspodeli onoga to je dalo opazivo prostiranje
u unapred definisanom poj movnom prostoru. Ona ne omoguuje
da se bilo ta spozna, ve samo da se prepozna.
3. Ideal iscrpnog opisa. - Proizvoljni ili tautoloki izgled tih sli-
ka odvlai kliniku misao prema j ednom drugaijem obliku ko-
relacije izmeu vidljivog i iskazivog; to je neprekidna korelacija
jednog potpuno, to e rei dvostruko vernog opisa: u odnosu na
svoj objekat on, naime, mora da bude bez praznina; a u jeziku u
koji ga prenosi ne sme sebi da dozvoli nikakvo odstupanje. De-
skriptivna strogost bie rezultanta tanosti u iskazu, i pravilnosti
u imenovanju: ono to je, po Pinelu, metoda koja se sada sledi u
svim drugim delovima istorije prirode".
16
Tako je jeziku data dvo-
struka funkcija: svojom tanou uspostavlja korelaciju izmeu
svakog sektora vidljivog i iskazivog elementa koji mu najtanije
odgovara, ali taj iskazivi element, unutar svoje opisne uloge, ra-
zigrava jednu imeniteljsku funkciju koja, artikulisanjem pomou
postojanog i uvrenog renika, odobrava poreenje, uoptava-
nje i usaivanje u unutranjost skupa. Zahvaljujui toj dvostru-
koj funkciji rad na opisivanju obezbeuje mudru opreznost da
bi se uzdiglo do uoptenih pogleda a da se ne unese stvarnost u
apstraktne terminie", i jednostavnu, pravilnu raspodelu, nepro-
menljivo utemeljenu na odnosima struktura ili organskim funk-
cijama delova".
17
U tom se prelasku, iscrpnom i bez ostatka, sa celovitosti vidlji-
vog na strukturu skupa iskazivog, najzad obistinjuje ta znaenjska
analiza opaenog, koju naivno arhitektonska geometrija slike nije
uspevala da obezbedi. Ba opis, ili, bolje reeno, implicitni trud je-
zika u opisu, kojim se odobrava preobraaj simptoma u znak, pre-
lazak bolesnika u bolest, pristup pojedinanog poj movnom. I tu
se, spontanim vrlinama opisa, stvara veza izmeu sluajnog polja
patolokih dogaaja i pedagokog domena u kojem oni formuliu
16 Ph. Pinel, Nosographie philosophique, Uvod, str. III.
17 Ibid, str. III-IV.
Videti, znati 135
poredak njihove istine. Opisivati znai pratiti raspored oitovanja,
ali to znai i razuml j i v sied njihove geneze; to znai videti i znati
u isto vreme, zato to, kad se kae ono to se vidi, to se spont ano
integrie u znanje; to znai i nauiti da se vidi, pot o to znai dati
klju govora koji vlada vidljivim. Dobro sainjen govor, u kojem
su Kondijak i njegovi naslednici videli ideal naune spoznaje, ne
sme, dakle, da se trai, kao to su prenagljeno radili neki lekari,
18
na strani jezika prorauna, ve na strani onog odmerenog jezika
koji je uj edno i po meri stvari to ih opisuje i govora u kojem ih
opisuje. Treba, dakle, zameniti san o aritmetikoj st rukt uri medi -
cinskog govora pot ragom za izvesnom unut r anj om mer om, sa-
i nj enom od vernosti i uvrenosti, od prvobi t nog i apsolutnog
otvaranja stvarima i od strogosti u promi l j enoj upot rebi seman-
tikih vrednosti. Vetina opisivanja injenica je vrhovna vetina
u medicini: sve bledi pred njom."
19
Iznad svih tih napora klinike misli da se definiu nj ene meto-
de i naune norme, lebdi veliki mit o istom Pogledu koji bi bio
isti Jezik: oko koje bi govorilo. Odnosi l o bi se na sveukupnost
bolnikog polja, poto bi pri mal o i sabiralo svaki od osobeni h do-
gaaja koji se proizvode u nj emu; a u meri u kojoj bi videlo, videlo
vie i bolje, sainilo bi sebi re to iskazuje i poduava; istina koju
bi dogaaji svojim ponavl j anj em i uskl aenou iscrtali pod po-
gledom, bila bi, istim t i m pogl edom i u samom nj i hovom poret ku,
rezervisana u obliku poduavanj a za one to ne znaj u i za one to
jo nisu videli. To oko koje govori bilo bi sluga stvari i gospodar
istine.
Moe se razumet i kako je, oko tih tema, mogao da se rekonst ru-
ie izvesni medicinski ezoterizam nakon revol uci onarnog sna o
apsolutno otvorenoj nauci i praksi: sada se vidljivo vidi samo zato
to se zna Jezik; stvari se nude onome koji je pr odr o u ograeni
svet rei; a te rei opte sa stvarima zato to se pokoravaj u pravilu
koje je unut ar njihove gramatike. Taj novi ezoterizam je razliit
u svojoj strukturi, svom znaenju i svojoj upot rebi od onog zbog
kojeg su Molijerovi lekari govorili latinski: t ada je bila stvar samo
18 Cf. supra, poglavlje VI.
19 Amar d, Association intellectuelle, Pariz, 1821,1.1, str. 64.
u tome da ih niko ne razume i da se na nivou jezikih recepata
odre cehovske povlastice j edne profesije; sada se trai operativ-
no ovladavanje stvarima pomou ispravne sintaksike upotrebe i
teke sintaksike bliskosti sa jezikom. Smisao opisivanja u klini-
koj medicini nije da stavi skriveno ili nevidljivo nadohvat ruke
onima koji tu nemaju pristupa, ve da navede ono to svako vidi
ne videi ga da progovori, da ga navede da progovori samo onima
koji su upueni u pravu re. Koliko god pravila da se daje o tako
osetljivoj materiji, ona e uvek ostati izvan domaaja mnotva."
20
Tu ponovo pronalazimo, na nivou teorijskih struktura, tu uvodnu
temu iji se crte ve nalazi u institucionalnim konfiguracijama
iste epohe:
21
u srcu smo klinikog iskustva - obliku oitovanja
stvari u njihovoj istinitosti, obliku uvoenja u istinitost stvari; to
je ono to e Bujo (Bouillaud) iskazati kao banalnost oiglednosti
etrdeset godina kasnije: Medicinska klinika moe da se razma-
tra, bilo kao nauka, bilo kao nain izvoenja nastave medicine".
22
Pogled koji slua i pogled koji govori: kliniko iskustvo pred-
stavlja trenutak ravnotee izmeu rei i predstave. Ta je ravnotea
privremena, jer poiva na strahovitom postulatu: da je itavo vid-
ljivo iskazivo, i da je u potpunosti vidljivo zato to je u potpunosti
iskazivo. Ali povratnost bez ostatka vidljivog u iskazivo ostala je u
klinici zahtev i granica pre nego izvorno naelo. Potpuna opisivost
jeste prisutni i udaljeni obzor; to je san o j ednoj misli mnogo vie
nego osnovna pojmovna struktura.
Za to postoji jedan jednostavan istorijski razlog: stvar je u tome
da Kondijakova Logika, koja je sluila kao epistemoloki model
klinici, nije dozvoljavala nauku u kojoj bi vidljivo i izrecivo bili
pot puno izjednaeni. Kondijakova filozofija se malo-pomalo
premetala sa analize izvornog utiska na operativnu logiku zna-
kova, a zatim sa te logike na uspostavljanje znanja koje bi bilo i
jezik i proraun: korien na ta tri nivoa, i svaki put u razliitim
znaenjima, poj am elementa je tokom itavog tog promiljanja
obezbeivao dvosmislenu neprekidnost, ali bz definisane i suvi-
20 Ibid, I, str. 65.
21 Cf. supra, pogl avl j e V.
22 Boui l l aud, Philosophie mdicale, Pariz, 1831, str. 244.
Videti, znati 137
sle logike st rukt ure; Kondi j ak nije nikada postavio univerzalnu
teoriju elementa - bilo da je taj element opaajni, lingvistiki ili
proraunljiv; neprest ano je oklevao i zmeu dve logike operaci-
ja: logike geneze i logike prorauna. Ot uda dvost ruka definicija
analize: svesti kompl eksne ideje na j ednost avne ideje od kojih
su sainjene i pratiti napredak njihove generacije"
23
; i traiti isti-
nu nekom vrstom prorauna, to e rei sklapajui i rasklapajui
poj move kako bi se na najpovoljniji nain uporedili sa otkriima
koja se i maj u u vidu".
24
Ta je dvosmislenost pritiskala kliniku met odu, ali ona je igra-
la u skladu sa poj movni m nagi bom koji je suprotstavljen upravo
Kodijakovom razvoju: obrt anj e korak po korak poet ne take i
zavrne take.
Ona se sputa sa zahteva za proraunavanj em na pri mat geneze,
to e rei da mu, nakon to je pokuala da definie postulat izjed-
naavanja vidljivog sa iskazivim univerzalnom i strogom prora-
unljivou, daje znaenje pot pune i iscrpne opisivosti. Sutinska
operacija vie ne pri pada poret ku kombi nat ornog, ve poret ku
sintaksike transkripcije. O t om pokret u, koji u obr nut om smer u
preuzi ma itav Kondijakov post upak, nita ne svedoi bolje nego
Kabanijeva mi sao ako se uporedi sa Brileovom analizom. Ona eli
da razmot ri izvesnost kao celinu deljivu na onoliko verovatnoa
koliko se eli"; verovatnoa je, dakle, stupanj, deo izvesnosti od
koje se ona razlikuje kao to se deo razlikuje od celine"
25
; medi -
cinska izvesnost mora, dakle, da se dobije kombi nat ori kom ve-
rovatnoa; nakon to joj je ustanovio pravila, Brile objavljuje da
nee ii dalje, budui da jedan slavniji lekar mora da u tu t emu
unese svetlost koju bi on sam tek uz veliku muku doneo.
26
Veoma
je verovatno da je tu re o Kabaniju. No, u Revolucijama medicine
(Rvolutions de la mdcine), izvesni oblik nauke nije definisan
t i pom prorauna, ve organi zovanj em ije su vrednosti sutinski
izraajne; vie nije re o t ome da se ustanovi proraun pomou
23 Condi l l ac, Origine des connaissances humaines, str. 162.
24 Ibid, str. 110.
25 C. -A. Brulley, Essai sur l'art de conjecturer en mdecine, str. 26- 27.
26 Brulley, ibid.
kojeg se od verovatnog dolazi do izvesnog, ve da se uvrsti sin-
taksa pomou koje bi se od opaenog elementa stiglo do suvi-
slosti diskursa: Teorijski deo nauke mora, dakle, da bude jedno-
stavan iskaz nizanja klasifikacije i odnosa svih injenica od kojih
se ta nauka izgrauje; on mora da bude njen, da tako kaemo,
sumarni izraz".
27
A Kabani pravi mesto za proraun verovatnoa
u izgradnji medicine samo u smislu elementa, meu ostalima, u
sveukupnoj izgradnji naunog diskursa. Brile je pokuavao da se
smesti na nivo Jezika prorauna {Langue des calculs); Kabani uza-
lud navodi taj poslednji tekst, njegova misao je epistemoloki na
ravnoj nozi sa Ogledom o poreklu spoznaja (Essai sur l'origine des
connaissances).
Moglo bi se pomisliti - a svi kliniari te generacije tako su i
mislili - da e stvari ostati na tome i da je na tom nivou ravnote-
a bez problema bila mogua izmeu oblika sloevine vidljivog i
sintaksikih pravila iskazivog. Kratak period euforije, zlatno doba
bez sutranjeg dana, u kojem su videti, kazati i nauiti da se vidi
kazivanjem ta se vidi optili u neposrednoj prozirnosti: iskustvo
je s puni m pravom bilo nauka; a spoznati" je hodalo u korak sa
nauiti". Pogled je suvereno itao tekst, iju je jasnu re bez na-
pora sabirao kako bi je rekonstruisao u drugom i istovetnom dis-
kursu: data vidljivim, ta je re, nita ne menjajui, davala da se
vidi. Pogled je u svojoj suverenoj primeni preuzimao strukture
vidljivosti koju je sam odloio u svoje polje opaanja.
Ali taj uopteni oblik prozirnosti ostavlja neprozirnim status
govora, ili barem sistem elemenata koji mora da mu bude i temelj,
i opravdanje, i prefinjeni instrument. Takav nedostatak, koji je u
isto vreme nedostatak Kondijakove Logike, otvara polje izvesnom
broju epistemolokih mitova koji ga maskiraju. Ali oni ve vode
kliniku u nove prostore, u kojoj se vidljivost zgunjava, zamuuje,
u kojima se pogled sudara sa mranim masama, sa neprozirnim
zapreminama, sa crnim kamenom tela.
1. Prvi od tih epistemolokih mitova tie se alfabetske strukture
bolesti. - Krajem XVIII veka alfabet se gramatiarima ukazivao
27 Cabani s, Coup d'oeil sur les Rvolutions et la rforme de la mdecine, Pariz, 1804, str.
271.
Videti, znati 139
kao idealna shema za analizu i poslednji oblik razgradnj e jezika;
on je sami m tim sainjavao put ovladavanja tim jezikom. Ta se
alfabetska slika bez sutinskog preinaenja izmestila u definiciju
klinikog pogleda. Naj manj i mogui osmot ri v segment, onaj od
kojeg treba krenut i i van kojeg se ne moe posegnuti, jeste osobe-
ni utisak koji se stie o bolesniku, ili bolje reeno o si mpt omu kod
bolesnika; on ne znai nita sam po sebi, ve e dobiti znaenje i
vrednost, poee da govori, ako se sloi sa drugi m elementima:
Pojedinana, izolovana zapaanja za nauku su ono to su slova
i rei za diskurs; on se ut emel j uj e samo sticanjem i okupl j anj em
slova i rei, koj i ma treba prouiti i promisliti mehani zam i vred-
nost pre nego to se na dobar i koristan nain upotrebe; isto vai i
za zapaanja".
28
Ta alfabetska st rukt ura bolesti ne garantuje samo
da se uvek moe dosegnuti nezaobilazni element: ona obezbe-
duj e i da broj tih elemenata bude dovren i ak suen. Ono to
je raznovrsno i oigledno beskraj no nisu prvi utisci, ve njihova
kombi naci j a u unut ranj ost i j edne iste bolesti: isto kao to je mali
broj preinaenja koja su gramatiari oznaili i menom suglasni-
ka" dovoljan da se izrazu oseanja da preciznost misli", t ako se za
patoloke pr omene ,,u svakom novom sluaju mislilo da su nove
injenice, ali to su samo druge kombinacije. U patolokom stanju
uvek postoji samo mali broj glavnih f enomena. . . Poredak u ko-
jem se javljaju, nj i hov znaaj, njihovi razni odnosi dovoljni su da
izrode sve varijetete bolesti".
29
2. Kliniki pogled izvodi na biu bolesti nominalistiko umanje-
nje. - Sainjene od slova, bolesti nemaj u druge stvarnosti do po-
retka svoje sloevine. Njihovi varijeteti u kraj nj oj analizi upuuj u
na tih nekoliko j ednost avni h jedinki, a sve to se moe izgraditi
od nj i h i iznad nj i h jeste samo ime. I to ime u dvost rukom zna-
enju: znaenj u koje koriste nominalisti kada kritikuju osnovnu
stvarnost apstraktnih i uopt eni h bia; i u dr ugom znaenju, bli-
em filozofiji jezika, poto je oblik sloevine bia bolesti lingvi-
stikog tipa. U odnosu na poj edi nano i konkret no bie bolest je
28 F.-J. Doubl e, Smiologie gnrale, Pariz, 1811,1.1, str. 79.
29 Cabani s, Du degr de certitude, tree i zdanj e, Pariz, 1819, str. 86.
samo ime; u odnosu na izolovane elemente od kojih je sainjena
ima svu onu strogu arhitekturu verbalnog oznaavanja. Pitati ta
je sutina bolesti jeste kao da pitate kakva je priroda sutine jed-
ne rei".
30
ovek kalje; pljuje krv; teko die; puls mu je ubrzan i
snaan; temperatura mu raste: toliko neposrednih utisaka, toliko
slova, da tako kaemo. Objedinjena, ona obrazuju bolest, pleuritis:
Ali ta je, dakle, pleuritis?"... To je sticaj onih sluajnosti koje
je sainjavaju. Re pleuritis" samo ih predstavlja na krai nain.
Pleuritis" ne odnosi sa sobom vie bia nego same te rei; samo
izraava apstrakciju duha"; ali, kao i re, ono je dobro definisana
struktura, mnogostruka figura u kojoj su sve ili gotovo sve sluaj-
nosti kombinovane. Ako nedostaje j edno ili vie njih, to nije pleu-
ritis, ili barem pravi pleuritis".
31
Bolest je, kao i ime, liena bia, ali
je, kao i re, obdarena konfiguracijom. Nominalistiko umanj enj e
postojanja oslobaa postojanu istinu. Zbog toga:
3. Kliniki pogled izvodi nad patolokim pojavama umanjenje
kemijskog tipa. - Pogled nozografa je do kraja XVIII veka bio
pogled batovana; valjalo je meu raznovrsnim prividima prepo-
znati specifinu sutinu. Poetkom XIX veka namee se drugaiji
model: model hemijske operacije, koja izolujui sastavne elemen-
te omoguuje da se definie sloevina, da se ustanove zajedni-
ke take, slinosti i razlike u odnosu na druge skupove, i da se
tako utemelji klasifikacija koja se vie ne temelji na specifinim
tipovima, ve na oblicima odnosa: Umesto da slede primer bo-
taniara, zar nozolozi ne bi pre morali da uzmu za model sisteme
hemiara-mineraloga, to e rei da se zadovolje klasifikovanjem
elemenata bolesti i njihovih najeih kombinacija?"
32
Pojam ana-
lize, kojoj smo ve priznali, primenjeno na kliniku, jedno gotovo
lingvistiko znaenje i jedno gotovo matematiko znaenje,
33
sada
e se pribliiti hemijskom znaenju: za horizont e imati izolova-
30 lbid, str. 66.
31 lbid, str. 66.
32 Demor cy- Del et t r e, Essa sur l'analyse applique au perfectionnement de le mdne,
str. 135.
33 Cf. supra,poglavlje VI.
Videti, znati 141
nje istih tela i stavljanje na sliku njihovih kombinacija. Sa t eme
kombi nat ori ke prelo se na t emu sintakse, i najzad na t emu kom-
binacije.
A, po naelu uzaj amnost i , pogled kliniara postaje funkci onal -
ni ekvivalent vatre hemi j ski h sagorevanja; kroz njega moe da se
oslobodi sutinska istota fenomena: on je agens odvaja istina. A
ba kao to sagorevanja izgovaraju svoju t aj nu tek u samoj ivosti
vatre, i kao to bi bilo uzal udno ispitivati, kad se ugasi vatra, ono
to moe da ostane nepokret an prah, caput mortuum, isto t ako se
u inu glasa i ive svetlosti koju on iri otkriva istina: Lekaru nije
vano da zna ta je ostalo nakon sagorevanja bolesti, ve koja je
vrsta sagorevanja".
34
Kliniki pogled je pogled koji spaljuje stvari
do njihove kraj nj e istinitosti. Panja s koj om posmat ra i pokret
koj i m iskazuje ponovo su, na kraj u krajeva, u t om paradoksal nom
inu spaljivanja. Stvarnost kojoj spont ano ita diskurs kako bi ga
rekonst rui sao onakvog kakav jeste nije izjednaena sa sobom ko-
liko se mogl o pretpostaviti: njegova istinitost se daje u razgradnj i
koja je mnogo vie od itanja, pot o je re o osl oboenj u implicit-
ne st rukt ure. Od sada se vidi da zadatak klinike vie nije da prost o
ita vidljivo; zadatak joj je da otkriva tajne.
4. Kliniko iskustvo se poistoveuje sa lepom ulnou. - Me-
dicinski pogled nije pogled intelektualnog oka kadrog da ispod
f enomena opazi nepreinaivu istotu sutina. To je pogled kon-
kret ne ulnosti, pogled koji ide od tela do tela, i ija se itava put a-
nja smeta u prostor ulnog oitovanja. Svaka istina je za kliniku
ulna istina: Teorija uti ili gotovo zamire u krevetima bolesnika,
kako bi ustupila mest o posmat ranj u i iskustvu; hej! na emu se
temelje iskustvo i posmat ranj e ako ne na izvetaju naih ula? A
ta bi bili i j edno i drugo bez tih vernih vodia?"
35
A ta spoznaja,
na nivou neposredne upot rebe ula, nije data ot prve i moe da
stekne dubi nu i vetinu ovladavanja, i to ne zbog pr omene nivoa
koja bi j oj omoguila da pristupi i neem dr ugom do samoj sebi,
34 Amar d, Association intellectuelle, t. II, str. 389.
35 Cor vi sar t , predgovor pr evodu Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre les
maladies internes de la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.
ve zahvaljujui suverenosti posve unutranjoj nj enom sopstve-
nom domenu; ona se uvek produbl j uj e na svom nivou, koji je nivo
iste ulnosti, jer se ulo uvek raa samo iz ula. ta je, dakle, taj
lekarev letimini pogled koji tako esto odnosi prevagu nad naj-
irom erudicijom i najsolidnijim obrazovanjem, ako nije rezultat
estog, metodinog i ispravnog rada ula, iz ega proizilazi ta la-
koa u primeni, ta hitrina u izvetavanju, ta ponekad toliko brza
sigurnost u suenju da svi inovi izgledaju istovremeni i iji skup
shvatamo pod imenom takt?"
36
Tako se ta ulnost znanja, koja
ipak podrazumeva spajanje bolnikog domena sa pedagokim
domenom, definisanje polja verovatnoe i lingvistike strukture
stvarnog, skuplja u pohvalu neposredne ulnosti.
itava dimenzija analize rasprostire se samo na nivou esteti-
ke. Ali ta estetika ne definie samo izvorni oblik svake istine; ona
istovremeno propisuje pravila primene i postaje, na drugom ni-
vou, estetika u onom smislu u kojem propisuje norme umet no-
sti. ulna istina je sada otvorena jednoj lepoj ulnosti pre nego
samim ulima. itava kompleksna struktura klinike se saima i
dovrava u zanosnoj brzini umetnosti: Budui da u medicini sve
ili gotovo sve zavisi od letiminog pogleda ili srenog instinkta,
izvesnosti se pre nalaze u samim osetima umetnika nego u nae-
lima umetnosti."
37
Tehnika armatura medicinskog pogleda pre-
obraava se u savete o razboritosti, sklonosti, umenosti: potrebna
je velika otroumnost", velika tanost", velika okretnost", veli-
ko strpljenje".
38
Na t om nivou, sva pravila su stavljena van snage ili, bolje ree-
no, ona koja su sainjavala kliniki pogled malo-pomalo i u oitom
neredu bie zamenjena onima koja e sainjavati letimian pogled.
A ona su veoma razliita. Pogled, naime, podrazumeva otvoreno
polje, a njegova sutinska aktivnost pripada uzastopnom poretku
itanja: on belei i zbraja; malo-pomalo rekonstruie imanentne
organizacije; prua se po svetu koji je ve svet govora, i zato se
spontano srouje sa sluanjem i govorom; oblikuje kao povlaeni
36 Cor vi sar t , ibid, str. X.
37 Cabani s, Du degr de certitude, tree izdanje, 1819, str. 126.
38 Roucher - Der at t e, Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 87- 99.
Videti, znati 143
spoj dva temeljna vida Kazati (ono to je kazano i ono to se kae).
Letimian pogled ne nadlee polje: udara u j ednu taku, koja ima
povlasticu da bude sredinja ili odl uuj ua taka; pogled je be-
skraj no modul i ran, a letimian pogled ide pravo: on bira, a linija
koj u povlai j edni m pot ezom izvodi, u j ednom t renut ku, podel u
sutinskog; on, dakle, ide s onu st ranu onoga to vidi; neposredni
oblici ul nog ne mogu ga prevariti, jer zna da pree preko njih; on
je demistifikatorski po svojoj sutini. On udara u svojoj silovitoj
pravinosti samo da bi slomio, da bi uzdigao, da bi odsekao privid.
Ne zaplie se u sve zloupotrebe govora. Letimian pogled je nem
kao upereni prst koji ukazuje. Letimian pogled pri pada never-
bal nom poret ku kontakta, bez sumnj e isto idealnog, ali udarnijeg
u sutini, zato to bolje prelazi preko i ide dalje pod stvari. Klini-
ko oko otkriva da je srodno novom ulu koje mu propisuje svoju
nor mu i svoju epistemoloku st rukt uru; to vie nije uho okrenut o
prema nekom govoru, to je kaiprst to opipava dubi ne. Ot uda ta
met afora takta koj om e lekari neprest ano definisati ta je njihov
letimian pogled.
39
A na toj novoj slici, koju stie o samom sebi, kliniko iskustvo
se oboruava kako bi istrailo novi prost or: opipljiv prostor tela,
koji je istovremeno ona neprozi rna masa u kojoj se kriju tajne,
nevidljive lezije i sama tajnovitost izvora. A medi ci na si mpt oma
e mal o-pomal o poeti da nazaduje, pa e nestati pred medici-
nom organa, arita, uzroka, pred itavom kl i ni kom ur eenom u
patolokoj anatomiji. To je Biaovo doba.
39 Corvi sart , navedeno ranije, str. 122.
O S M O P O G L A V L J E
Isecite nekoliko leeva
Istoriari su veoma rano povezali novi medicinski duh sa ot-
kriem patoloke anatomije; inilo se da ga ona definie u onome
to je kljuno, da ga nosi i prekriva, da mu obrazuje u isti mah i
najivlji izraz i najdublji razlog; inilo se da mu metode analize,
kliniki pregled, pa ak i reorganizacija kola i bolnica pozajmlju-
ju svoje znaenje. Sasvim nova epoha za medicinu upravo je po-
ela u Francuskoj...; analiza primenjena na izuavanje fiziolokih
fenomena, prosveena sklonost spisima iz antikog doba, objedi-
njenje medicine i hirurgije, organizovanje klinikih kola, sve to je
izvelo tu zapanjujuu revoluciju koja se odlikuje napretkom pato-
loke anatomije."' Ona je dobila neobinu povlasticu da u posled-
nj em trenutku znanja donese prva naela svoje pozitivnosti.
emu taj hronoloki obrt? Zato bi vreme odloilo za kraj puta
ono to je bilo sadrano na poetku, to ga je raistilo i ve ga
opravdalo? Isto objanjenje ponavljano je 150 godina: medicina je
mogla da pronae pristup onome to ju je nauno temeljilo samo
kada bi lagano i oprezno zaobila glavnu prepreku, onu koju su
religija, moral i glupe predrasude postavljale pred seenje leeva.
Patoloka anatomija je ivela u tami, na granicama zabranjenog, i
zahvaljujui odvanosti potajnih znanja spremnih da istrpe pro-
kletstvo; seciralo se samo pod zatitom nepouzdanog sumraka,
u velikom strahu od mrtvaca: kad se raa dan, kad se blii no",
Valsalva se kradom uvlaio na groblja da bi t amo na mi ru izua-
1 P. Rayer, Sommaire d'une histoire abrge de l'anatomie pathologique, Pariz, 1818, uvod,
str. V.
vao napredak ivota i unitenja"; moe se videti i Morganji kako
pretrauje grobove mrtvih i uranja svojim skalpelom u leeve
izvaene iz sanduka".
2
Onda je dolo prosvetiteljstvo; smrt je ste-
kla pravo na svetlost i postala je za filozofski duh objekat i izvor
znanja: Kada je filozofija unela svoju baklju medu civilizovane
narode, najzad je bilo dozvoljeno da se uperi ispitivaki pogled u
neive ostatke ljudskog tela, i ti su otpaci, nekada jeftini plen crva,
postali plodan izvor najkorisnijih istina".
3
Lepa transformacija
lea: bezlino potovanje osuivalo ga je na truljenje, na mrano
dejstvo unitenja; u odvanosti kretnje koja skrnavi samo da bi
iznela na svetlost dana, le postaje najsvetliji trenutak u figurama
istine. Znanje tee tamo gde se obrazovala larva.
Ovo preureenje je istorijski lano. Morganji sredinom XVIII
veka nije imao potekoa da radi autopsije, a ni Hanter nekoliko
godina kasnije; sukobi o kojima pripoveda njegov biograf spadaju
u anegdote i ne ukazuju ni na kakvo naelno protivljenje.
4
Klinika
u Beu je od 1754. imala salu za seciranje, poput one u Paviji koju
organizuje Tiso; Dezo u Optoj bolnici moe slobodno da po-
kae na telu lienom ivota promene pred kojima je vetina bila
nemona".
5
Dovoljno je da podsetimo na lan 25 Marlijevog de-
kreta: Naloimo magistratima i direktorima bolnica da obezbede
leeve profesorima, kako bi mogli da odravaju vebe iz anatomije
1 da bi pokazali kako se izvode hirurki zahvati."
6
Dakle, nema
oskudice u leevima u XVIII veku, nema oskrnavljenih grobova
niti anatomskih crnih misa; secira se usred bela dana. Zbog jedne
zablude, este u XIX veku, kojoj je Mile podari o dimezije mita,
istorija je kraj starog reima obojila bojama srednjeg veka iz nje-
govih poslednjih godina, i sa razdorima iz renesanse meala je
probleme i rasprave Aufklrunga.
2 Rost an, Trait lmentaire de diagnostic, de pronostic, d'indications thrapeutiques, Pariz,
1826,1.1, str. 8.
3 J.-L. Al i bert , Nosologie naturelle, Pariz, 1817, uvodni k. I, str. LVI.
4 Cf. Istorija aut opsi j e diva, u; D. Ottley, Vie de John Hunt er, u: Oeuvres compltes de }.
Hunter, franc, pr evod, Pariz, 1839,1.1, str. 126.
5 M. -A. Petit, Eloge de Desaul t , 1795, u: Mdecine du coeur, str. 108.
6 Cf. Gi l i bert , loc. cit. str. 100.
Isecite nekoliko leeva 147
U istoriji medi ci ne ta zabluda ima precizno znaenje; funkci -
onie kao retrospektivno opravdanje: ta su stara verovanja tako
dugo imala takvu mo zabrane upravo zato to su lekari mora-
li oseati, iz dubi ne svog naunog apetita, pot i snut u pot rebu da
seku leeve. Tu je taka u koj oj se grei, i tihi razlog zbog kojeg se
ona tako esto pravi: od onog dana kada je prihvaeno da se lezi-
j ama objanjavaju si mpt omi i da patoloka anatomija utemeljuje
kliniku, valjalo je pozvati preobraenu istoriju, u kojoj je seenje
leeva, barem u svojstvu naunog zahteva, pret hodi l o posmat ra-
nju, najzad pozi t i vnom, bolesnika; pot reba da se spozna mrt vo
morala je ve postojati kad se javljala briga da se razume ivo. Iz
temelja je, dakle, zamiljena mr ana zavera seciranja, crkva bor-
bene i bolne anatomije, iji bi skriveni duh mogao da omogui
kliniku pre nego to i sam ispliva na povri nu u redovnoj, ovlae-
noj i dnevnoj praksi autopsije.
Ali hronologija nije savitljiva: Morganji objavljuje De sedibus
1760, i posredstvom Boneovog Sepulchretuma smeta se u veli-
ku lozu Valsalve; Lijeto (Lieutaud) daje kratak pregled svega toga
1767. Le pripada, bez religijskog ili moral nog osporavanja, me-
di ci nskom polju. No, Bia i njegovi savremenici i maj u oseaj, e-
trdeset godina kasnije, da ponovo otkrivaju patoloku anat omi j u
izvan zone senke. Period priguenosti razdvaja Morganj i j ev tekst,
kao i Auenbrugerovo otkrie, od t renut ka kad su Bia i Korvizar
(Corvisart) poeli da ih koriste: etrdeset godi na koje su godine
obrazovanja klinike met ode. Tu, a ne u starim opsesijama, poiva
taka potiskivanja: klinika, neut ral an pogled pol oen na oito-
vanja, uestalosti i hronologije, zauzeta sroavanj em si mpt oma i
shvatanjem njihovog jezika, bila je po svojoj st rukt uri strana t om
istraivanju nemi h i vanvremeni h tela; bila je ravnoduna prema
uzroci ma ili seditima: istorija, a ne geografija. Anatomija i kli-
nika nisu istog duha: koliko god udno to izgledalo sada, kada
je uspostavljena i uronj ena daleko u vreme anatomsko-klinika
suvislost, klinika misao je etrdeset godina spreavala medicinu
da uje Morganjijevu lekciju. Sukob se ne odvija i zmeu ml adog
znanja i starih verovanja, ve i zmeu dve figure znanja. Da bi se,
iz unut ranj ost i klinike, iscrtalo i namet nul o podseanj e na pato-
148
Raanj e kl i ni ke
loku anatomiju, bie pot rebno dvostruko udeavanje: ovde, po-
java novih geografskih linija, a t amo novi nain itanja vremena.
Na kraju te sporne strukturacije, spoznaja ive i sumnjive bolesti
moi e da se svrsta uz belu vidljivost mrtvih.
Ponovo otvoriti Morganjija za Biaa, meutim, nije znailo pre-
kinuti sa klinikim istraivanjem koje je upravo steeno. Naprotiv,
vernost metodi kliniara ostaje sutina, a izvan nje je i briga, koju
deli s Pinelom, da se obezbedi temelj nozolokoj klasifikaciji. Pa-
radoksalno, povratak pitanjima iz De sedibusa odvija se poev od
problema grupisanja simptoma i dovoenja bolesti u red.
Kao Sepulchretum i mnogi traktati iz XVII i XVIII veka, Mor-
ganjijeva pisma su obezbedila specifikaciju bolesti lokalnom ras-
podelom njihovih simptoma i njihove poetke take; anatomska
rasutost bila je rukovodee naelo nozoloke analize: mahnitost
je, kao i apopleksija, pripadala bolestima glave; astma, peripneu-
monija i hemoptiza obrazovale su bliske vrste zato to su sve tri
lokalizovane u grudima. Srodnost bolesti je poivala na naelu
organskog susedstva: prostor koji ju je definisao bio je lokalni.
Klasifikatorska medicina, a zatim i klinika, odvojile su patoloku
analizu od te prostornosti, i sainile su za nju prostor koji je isto-
vremeno bio kompleksniji i apstraktniji, u kojem je stvar bila u
poretku, nizanju, sluajnosti i izomorfizmima.
Glavno otkrie iz Traktata o membranama (Trait des membra-
nes), koje je zatim sistematizovano u Optoj anatomiji (Anatomie
gnrale), jeste naelo deifrovanja telesnog prostora koji je isto-
vremeno intraorganski, interorganski i transorganski. Anatomski
element prestao je da definie temeljni oblik spacijalizacije i da
upravlja, preko susedskih veza, putevima fiziolokog ili patolo-
kog optenja; vie nije nita drugo do drugi oblik pri marnog pro-
stora koji ga sainjava uvijanjem, naleganjem, zgunjavanjem. Taj
temeljni prostor u potpunosti je definisan tananou tkiva; Opta
anatomija ih nabraja 21: elijsko, nervno telesnog ivota, nervno
organskog ivota, arterijsko, vensko, tkivo krvnih sudova koji is-
putaju, tkivo onih koji upijaju, kotano, modinsko, hrkaviavo,
vezivno, vezivno-hrskaviavo, miino telesno, miino, sluza-
vo, serozno, sinovijalno, lezdano, tkivo koe, epiderma i dlake.
Membrane su tkivne individualnosti koje se, uprkos svojoj esto
kraj nj oj tananosti, povezuju samo posredni m odnosi ma organi-
zovanja sa susedni m delovima"
7
; globalni pogled ih esto mea sa
organom koji obavijaju ili definiu; bavilo se anat omi j om srca bez
razluivanja srane marami ce, anat omi j om plua bez izolovanja
plune marami ce; meala se pot rbuni ca sa elucem.
8
Ali moe se
i mora nainiti analiza tih organskih zapremi na na povri nama
tkiva, ako se eli shvatiti kompl eksnost funkci oni sanj a i prome-
na: uplji organi su obloeni sluzavim membr anama, prekriveni
tenou koja im obi no vlai sl obodnu povrinu i koju obez-
beduj u male lezde nerazdvojive od njihove strukture"; srana
marami ca, pluna marami ca, pot rbuni ca, pauinasta modanica,
jesu serozne membr ane koje se odlikuju l i mf nom tenou to
ih neprest ano podmazuj e i koja se isparivanjem izdvaja od mase
krvi"; pokosnica, tvrda modani ca i aponeuroze obrazovane su od
membr ana koje ne vlai nikakva tenost" i koje su sainjene od
belog vlakna anal ognog tetivama".
9
Poev od samih tkiva, pri roda sa kr aj nj om j ednost avnou ob-
delava materijale. Ona su elementi organa, ali ih proi maj u, sro-
duj u, i, iznad njih, sainjavaju prost rane sisteme" u kojima ljud-
sko telo pronalazi konkret ne oblike svog jedinstva. Bie onoliko
sistema koliko je tkiva: u nj i ma se nei scrpna kompleksna inivi-
dualnost organa rasipa i naj ednom se pojednostavljuje. Tako se
pri roda pokazuj e kao jednolina svuda u svojim post upci ma,
promenl j i va samo u nj i hovi m i shodi ma, krta u sredstvima koja
koristi, udesna u rezultatima koje dobija, preinaujui na hiljadu
naina nekoliko optih naela".
10
Izmeu tkiva i sistema, organi se
javljaju kao j ednost avni funkci onal ni nabori, pot puno povezani,
po ulozi i poremeaj i ma, sa el ement i ma od kojih su sainjeni i sa
skupovi ma u koje su upleteni. Treba analizirati nj i hovu gustou i
projektovati ih na dve povrine: onu, poj edi nanu, njihovih mem-
brana, i onu, optu, sistema. A naelo diverzifikacije po organi-
7 X. Bichat, Trait des membranes, i zdanj e iz 1827, sa na pome na ma Magendi ea, str. 6.
8 Ibid, str. 1.
9 lbid, str. 6- 8.
10 Ibid, str. 2.
ma, koje je zapovedalo Morganjijevom anatomijom i anatomijom
njegovih prethodnika, Bia zamenj uj e naelom izomorfizma tki-
va, utemeljenom na istovremenom identitetu spoljnog sastava,
strukture, ivotnih svojstava i funkcija".
11
Dva opaanja, strukturalno veoma razliita: Morganji eli da
opaa pod telesnom povrinom gustou organa, ije raznovrsne
figure specifikuju bolest; Bia eli da svede zapremine organa na
velike homogene povrine tkiva, na predele istovetnosti u kojima
e sekundarna preinaenja pronai svoje temeljne srodnosti. Bia
namee, u Traktatu o membranama, dijagonalno itanje tela, koje
se odvija u skladu sa anatomskim slojevima slinosti to proi-
maju organe, obavijaju ih, dele, sklapaju i rasklapaju, analiziraju i
uj edno ih itaju. Tu je re o istom nainu opaanja kao to je onaj
koji je klinika pozajmila iz Kondijakove filozofije: obelodanjivanje
elementarnog, koje je u isto vreme univerzalno, i metodino ita-
nje koje, prolazei preko oblika rasklapanja, opisuje zakone skla-
panja. Bia je, u strogom smislu rei, analitiar: svoenje zapremi-
ne organa na prostor tkiva verovatno je, od svih primena Analize,
najblie matematikom modelu koji je sebi namenila. Biaovo oko
je oko kliniara, zato to on daje apsolutnu epistemoloku povla-
sticu povrinskom pogledu.
Ugled koji je veoma rano stekao Traktat o membranama para-
doksalno se odrava u onome to ga u sutinskim pitanjima raz-
dvaja od Morganjija i smeta u prav tok kritike analize: analize u
koju, meut i m, donosi teinu znaenja.
Biaov pogled nije povrinski u tano onom smislu u kojem je
to bilo kliniko iskustvo. Predeo tkiva vie uopte nije ona tak-
sonomska slika na kojoj se redaju patoloki dogaaji ponueni
opaanju; ona je segment prostora koji je i sam opaziv i u koji
se mogu uneti fenomeni bolesti. Povrnost se sada, zahvaljujui
Biau, otelovljuje na stvarnim povrinama membrana. Slojevi tki-
va obrazuju opaajni korelat tog povrinskog pogleda koji je de-
finisao kliniku. Povrina, struktura posmatraa, postala je figura
posmatranog, realistiki raskorak u kojem e medicinski pozitivi-
zam pronai svoj koren.
11 Ibi, str. 5.
Ot uda izgled koji na poet ku popri ma patoloka anatomija:
izgled konano objektivnog, stvarnog i nesumnj i vog utemeljenja
opisa bolesti: Nozografija utemeljena na oboljenju organa bie
nuno nepromenljiva".
12
Naime, analiza tkiva omoguuj e da se
iznad Morganjijevih geografskih podela uspostave opti geograf-
ski oblici; videe se kako se kroz organski prostor iscrtavaju velike
porodi ce bolesti, koje i maj u iste glavne si mpt ome i isti tip razvoja:
sve upale seroznih membr ana koje se prepoznaj u po zgunjava-
nju, nest anku prozirnosti, beliastoj boji, zrnastim pr omenama,
srastanju sa susedni m tkivima. I isto kao to su tradicionalne no-
zologije poinjale definicijom najoptijih klasa, patoloka anato-
mija e poeti istorijom pr omena zajednikih svakom sistemu"
kakvi god da su oboleli organi ili podruja.
13
Unut ar svakog si-
stema zatim e biti pot rebno da se rekonstruie izgled koji, u za-
visnosti od tkiva, popr i maj u patoloki fenomeni . Upala, koja ima
istu st r ukt ur u u svim seroznim membr anama, ne napada ih sve
podj ednako lako i ne razvija se istom brzi nom: po opadaj uem
st epenu osetljivosti i mamo pl unu marami cu, sranu marami cu,
vaginalnu opnu i, najzad, pauinastu modanicu.
14
Prisustvo tkiva
iste teksture po itavom organi zmu omoguuj e da se od bolesti do
bolesti proi t aj u slinosti, srodnosti, ukratko, itav jedan sistem
optenja koji je upisan u dubi nsku konfiguraciju tela. Ta konfigu-
racija, koja nije lokalna, nai nj ena je od umet anj a konkret ni h op-
tosti, od itavog j ednog organizovanog sistema implikacija. Ona,
u sutini, ima istu logiku armat uru kao nozoloka misao. A izvan
klinike, od koje kree i koju eli da utemelji, Bia ne pronalazi
geografiju organa, ve poredak klasifikacija. Patoloka anatomija
bila je redna pre nego to je bila lokalizatorska.
Ona je ipak davala Analizi novu i odl uuj uu vrednost, poka-
zujui, obr nut o od kliniara, da je bolest pasivan i zbrkan objekat
na koji je treba primeniti samo u meri u kojoj je ve i sama po
sebi aktivan subjekat to je neumoljivo izvodi na organizmu. Bo-
lest treba analizirati upravo zato to je i sama analiza; a ideoloko
12 Anatomie pathologique, Pariz, 1825, str. 3.
13 Anatomie gnrale, Pariz, 1801,1.1, predgovor, str. XCV1I.
14 Anatomie pathologique, str. 39.
rasklapanje moe da bude samo ponavljanje, u lekarevoj svesti,
onoga koje besni u bolesnikovom telu. Iako ih je Van Horn jasno
razluio u drugoj polovini XVII veka, mnogi autori, kao to je Li-
jeto, meali su pauinastu i meku modanicu. Promena ih jasno
razdvaja; kad se upali, meka modanica pocrveni, pokazujui da
je itava od tkiva krvnih sudova; tada je tvra i suvlja; pauina-
sta modanica postane belja i prekrije se lepljivom sluzi; samo
ona moe da dobije vodenu bolest.
15
U organskoj sveukupnosti
plua, pleuritis napada samo plunu maramicu; peripneumonija
sunerasto tkivo; katarni kaalj sluzave membrane.
16
Dipitren je
pokazao da dejstvo podvezivanja nije isto u itavom arterijskom
kanalu: im se stegne, srednja i unutranja opna poputa i deli se;
odupire se samo stanina opna, koja je, meutim, najisturenija ka
spolja, zato to je njena struktura najgua.
17
Naelo homogenosti
tkiva, koje obezbeuje opte patoloke tipove, za korelat ima na-
elo stvarne podele organa pod dejstvom promena to ih izaziva
bolest.
Biaova anatomija je mnogo vie od obezbeivanja polja za
objektivnu pri menu metoda analize; on od analize pravi klju-
ni trenutak patolokog procesa. On je ostvaruje unutar bolesti, u
potki njene istorije. Nita, u nekom smislu, nije dalje od impli-
citnog nominalizma klinike metode, u kojem se analiza odno-
sila, ako ne na rei, a ono bar na segmente opaanja to su uvek
kadri da budu preneseni u govor; sada je re o analizi uvuenoj
u niz stvarnih fenomena, koji igraju tako da razgrauju funkcio-
nalnu kompleksnost na anatomske jednostavnosti; ona oslobaa
elemente koji nisu nita manje stvarni i konkretni zbog toga to
su izolovani apstrakcijom; ona omoguuje da se u srcu pojavi sr-
ana maramica, u mozgu pauinasta modanica, sluz u crevnom
aparatu. Anatomija je mogla da postane patoloka samo u meri u
kojoj patologija spontano anatomizuje. Bolest, autopsija u tami
tela, seciranje naivo.
15 Trait des membranes, str. 231-264.
16 Anatomie pathologique, str. 12.
17 Navedeno u: Lal l emand, Recherches anatomo-pathologique sur l'encephale, Pariz, 1820,
t., str. 88.
Oduevljenje koje su Bia i njegovi uenici odmah osetili pre-
ma otkriu patoloke anat omi j e tu dobija smisao: oni nisu prona-
lazili Morganjija preko Pinela ili Kabanija; oni su pronalazili ana-
lizu u samom telu; oni su, u dubi ni stvari, obelodanjivali poredak
povrina; definisali su za bolest sistem analitikih klasa, u kojima
je element patolokog rasklapanja bio naelo uoptavanja vrsta
bolesti. Sa analitikog opaanj a prelazilo se na opaanj e stvarnih
analiza. A Bia je sasvim pr i r odno u svom otkriu prepoznao do-
gaaj simetrian Lavoazjeovom otkriu: Hernija ima svoja jed-
nostavna tela, to raznovrsni m kombi naci j ama za koje su kadra
obrazuj u sloena tela. . . Isto tako, anatomija ima svoja jednostav-
na tkiva koj a. . . kombi nuj ui se obrazuj u organe."
18
Met oda nove
anatomije jeste, kao i met oda hernije, analiza: ali analiza odvojena
od svoje lingvistike podrke, i koja definie prost ornu deljivost
stvari vie nego verbalna sintaksa dogaaj a i fenomena.
Ot uda paradoksal na reaktivacija klasifikatorske misli na po-
etku XIX veka. Daleko od toga da patoloka anatomija, iako je
nameravala da ga ukloni nekoliko godina ranije, ponitava stari
nozoloki projekat, ona mu daje novu snagu, u meri u kojoj mu,
ini se, prua solidan temelj: stvarnu analizu po opazivim povr-
inama.
Mnogi su bili i znenaeni to je Bia u naelu svog otkria na-
vodio jedan Pinelov tekst - tog Pinela, koji mor a da je do kraj a i-
vota ostao gluv za sutinske lekcije patoloke anatomije. U pr vom
izdanju Nozografije Bia je mogao da proita narednu reenicu,
koja je na njega delovala poput munj e: Zato je vano to to pa-
uinasta modanica, pluna marami ca, pot rbuni ca obitavaju u
razliitim podruj i ma tela, kad su te membr ane ugl avnom sline
po strukturi? Zar ne t rpe lezije analogne stanju upale?"
19
Tu je,
naime, bila j edna od prvi h definicija naela analogije pri menj e-
nog na patologiju tkiva, ali Biaov dug Pinelu je jo vei, pot o je
u Nozografiji nailazio na formulisane, ali ne i na i spunj ene zah-
teve, na koje je moralo da odgovori to naelo izomorfizma: zah-
teve za analizom sa klasifikatorskom vrednou, koja omoguuj e
18 Anatomie gnrale, 1.1, str. LXXIX.
19 Pinel, Nosographie philosophique, 1.1, str. XXVIII.
ne u vremenu to joj je svojstveno. Postoje, naravno, fenomeni
raspadanja, teko razdvojivi od onih koji pripadaju klinikoj slici
gangrene ili gnojne groznice; postoje, nasuprot tome, i fenomeni
povlaenja ili brisanja: crvenilo izazvano iritacijom nestaje veoma
brzo nakon zastoja u cirkulaciji; taj prekid prirodnih kretanja (ot-
kucaja srca, izlivanja limfe, disanja) sam odreuje posledice koje
nije lako razdvojiti od elemenata bolesti: jesu li zaguenje u moz-
gu i brzo omekanje koje usledi posledice patoloke navale krvi ili
prekida cirkulacije izazvanog smru? Najzad, moda treba uzeti u
obzir ono to je Hanter nazvao stimulusom smrti", i to izaziva
prestanak ivota, a da ne pripada bolesti, od koje ipak zavisi.
26
U
svakom sluaju, fenomeni iscrpljenosti koji nastaju na kraju hro-
nine bolesti (miina mlitavost, umanj ena osetljivost i pokret-
ljivost) vie proistiu iz izvesnog odnosa ivota i smrti nego iz
definisane patoloke strukture.
Dva niza pitanja postavljaju se patolokoj anatomiji koja eli
da utemelji nozologiju: jedan se tie spajanja vremenskog skupa
simptoma i prostornog sapostojanja tkiva; drugi se tie smrti i
stroge definicije njenog odnosa sa ivotom i smru. U naporu da
rei te probleme, Biaova anatomija poljuljala je sva njena izvorna
znaenja.
Da bi se otpoeo prvi niz prigovora, inilo se da nije bilo potre-
be za preinaenjem same strukture klinikog pogleda: zar nije do-
voljno gledati mrtve kao to se gledaju ivi? I primeniti na leeve
dijakritiko naelo medicinskog posmatranja: patoloka injenica
postoji samo kao uporedna.
Pri upotrebi tog naela Bia i njegovi naslednici ne pronalaze
samo Kabanija i Pinela, ve i Morganjija, Bonea i Valsalvu. Prvi
anatomi su dobro znali da je valjalo bitiuveban u seciranju zdra-
vih tela" ako se eli na leu deifrovati bolest: kako drugaije razlu-
iti crevnu bolest od onih polipastih otvrdnua" koje proizvodi
smrt, ili koje ponekad donose godinja doba kod dobrodreih?
27
Treba takoe uporediti subjekte umrle od iste bolesti, prihvata-
26 J. Hunt er , Oeuvres compltes, Pariz, 1839,1.1, str. 262.
27 Morgagni , Recherches anat omi ques (izdanje iz: Encyclopdie des Sciences mdicales,
7. odel j ak, t. Vl l . s t r . 17.
jui staro naelo koje je bilo formul i sano ve u Sepulchretumu;
pr omene uoene na svim telima definisali su, ako ne uzrok, a ono
bar arite bolesti i moda nj enu pri rodu; one koje se razlikuju od
autopsije do autopsije pri padaj u poret ku posledice, privlanosti ili
komplikacije.
28
1, najzad, sueljavanje onoga to se vidi o j ednom
i zmenj enom organu i onoga to se zna o njegovom nor mal nom
funkci oni sanj u: treba neprest ano porediti te ulne fenomene
svojstvene ivotu zdravlja svakog organa sa poremeaj i ma koje
svaki od nj i h predstavlja u svojoj leziji".
29
Ali svojstvo anatomsko-klinikog istraivanja jeste to to je
pri meni l o dijakritiko naelo na j ednu mnogo kompleksniju i
probl emat i ni j u di menzi j u: onu u kojoj se artikuliu prepoznat -
ljivi oblici patoloke istorije i vidljivi elementi kojima doput a da
se pojave kada se dovri. Korvizar sanja o t ome da stari traktat
iz 1760. zameni j edni m tekstom, prvom i apsol ut nom knj i gom iz
patoloke anatomije, iji bi naslov bio: De sedibus et causis morbo-
rum per signa diagnostica investigatis et per anatomen confirma-
tis.
i0
A tu anatomsko-kliniku suverenost, koju Korvizar opaa u
smislu pot vrde nozologije aut opsi j om, Laenek definie u obr nu-
t om smeru: povrat ak lezije si mpt omi ma koje je izazvala: Patolo-
ka anat omi j a je nauka to za cilj ima spoznaj u vidljivih pr omena
koje stanje bolesti proizvodi na organi ma ljudskog tela. Seenje
leeva jeste nain da se ostvari ta spoznaja, ali da bi postala ne-
posredno kori sna. . . treba j oj pri drui t i posmat ranj e si mpt oma ili
pr omenu funkci j e to se pokl apaj u sa svakom vrst om pr omena na
organima".
31
Pot rebno je, dakle, da medicinski pogled pree put
koji mu do t ada nije bio otvoren: vertikalan put koji ide od simp-
tomske povrine do povrine tkiva, put u dubi nu koji se sputa
od oitog prema skrivenom, put koji treba prelaziti u oba smera
i neprest ano ako se eli, s kraja na kraj, definisati mrea sutin-
skih nunosti. Medicinski pogled koji se, kako smo videli, sputao
28 Th. Bonet , Sepulchretum, Predgovor; na to nael o podsea Morgagni , ibid, str. 18.
29 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lsions organiques, du coeur et des gros vaisseaux,
Pariz, tree i zdanj e, 1818, Uvodni govor, str. XII.
30 Corvi sart , loc. cit, str. V.
31 Lannec, l anak Anat omi e pathologique", u: Dictionnaire des Sciences mdicales, t.
II, str. 47.
na dvodimenzionalne predele tkiva i simptoma, morae, da bi ih
podesio, da se i sam premeta du tree dimenzije. Tako e biti
definisana anatomsko-klinika zapremina.
Pogled uranja u prostor preko kojeg e, kako je sam sebi dao
u zadatak, prei. Kliniko itanje u svom prvobitnom obliku po-
drazumevalo je spoljni subjekat koji deifruje i koji je, poev od,
i izvan onoga to je sricao, dovodio u red i definisao srodnosti.
U anatomsko-klinikom iskustvu, medicinsko oko mora da vidi
kako se bol prua i stepenasto rasporeuje pred njim u meri u
kojoj sam prodire u telo, napreduje meu svojim zapreminama,
zaokruuje ih ili im podie mase, silazi u dubine. Bolest vie nije
snop obeleja rasutih tu i tamo na povrini tela i meusobno po-
vezanih statistiki uoljivim istovremenostima i nizanjima; ona
je skup oblika i deformacija, figura, sluajnosti, premetenih, uni-
tenih i preinaenih elemenata koji se niu jedni na druge po ge-
ografiji to se moe pratiti korak po korak. To vie nije patoloka
vrsta koja se umee u telo, tamo gde je to mogue; to je samo telo
koje postaje bolesno.
Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da je tu re samo o sma-
njenju distance izmeu subjekta koji spoznaje i objekta spoznaje.
Zar lekar iz XVII i XVIII veka nije ostajao na distanci" od svog
bolesnika? Zar ga nije gledao izdaleka, posmatrajui samo povr-
inske i odmah uoljive oznake, vrebajui fenomene, bez kontak-
ta, i opipavanja, i oslukivanja, odgonetajui unutranjost samo
po spoljnim naznakama? Zar se promena u medicinskom znanju
krajem XVIII veka ne sadri uglavnom od toga to se lekar pribli-
io bolesniku, to je ispruio prste i naslonio uho, to je, menjajui
na taj nain nivo, poeo da opaa ono to se nalazilo neposred-
no iza vidljive povrine i da je tako mal o-pomal o bio naveden da
pree na drugu stranu" i da uoava bolest u tajnovitim dubina-
ma tela?
Tu je re o mi ni mal nom tumaenju promene. Ali njegova teo-
rijska diskretnost ne sme da zavara. Ona sa sobom nosi izvestan
broj delova ili referenci koje ostaju prilino nedovoljno razraene:
napredak posmatranja, briga da se razvija i proiri iskustvo, sve
vea vernost onome to mogu da otkriju podaci to su ih saku-
pila ula, odust aj anj e od teorija i sistema u korist naunijeg em-
pirizma. A iza svega toga, pretpostavlja se da subjekat i objekat
spoznaje ostaju ono to jesu: njihova sve vea bliskost i nj i hovo
najbolje podeavanj e samo su omoguili da objekat razotkrije sa
vie jasnoe ili poj edi nost i t aj ne koje su njegove i koje subjekat i-
sti od zabluda koje su prepreka istini. Izgraeni j ednom za svagda
i konano smeteni suelice, oni mogu, t okom bilo kakvog istorij-
skog preobraaja, samo da se zblie, da umanj e razdaljinu meu
sobom, uki nu prepreke koje ih razdvajaju i da pronau oblik uza-
j amnog prilagoavanja.
Ali t u je, bez sumnj e, odbaena u istoriju j edna stara teorija
spoznaje, kojoj ve odavno znamo posledice i nedela. Nedovoljno
precizna istorijska analiza otkriva izvan tih prilagoavanja posve
drugaije naelo preobraavanja: ono se solidarno odnosi na tip
objekata koje valja spoznati, na reetku koja omoguuj e da se on
pojavi, izoluje ga i odseca elemente zgodne za mogue znanje, na
poloaj koji subjekat mora da zauzima da bi ih uoio, na i nst ru-
ment e koji mu omoguuj u da ih dohvati, na modalitete beleenja
i pamenj a koje mora da pokrene, na oblike predoenj a koje mora
da pri menj uj e i koji ga oznaavaju kao subjekat legitimne spo-
znaje. Ono to je prei naeno tako to je ustupilo mest o anat om-
sko-klinikoj medicini, nije, dakle, j ednost avna povrina kontakta
izmeu subjekta koji spoznaje i spoznavanog objekta; to je optiji
razmet aj znanja koji odreuj e uzaj amne poloaje i meusobnu
igru onoga koji mora da spozna i onoga to se mora spoznati.
Pri st upanj e medi ci nskog pogleda unut ranj ost i bolesnog tela
nije nastavak pokreta zbliavanja koji bi se manj e ili vie redov-
no razvijao od dana u kojem se jedva ueni pogled prvog lekara
usmeri o izdaleka ka telu prvog pacijenta; to je ishod pret apanj a
na nivou samog znanja, a ne na nivou nagomilanih, preienih,
produbl j eni h, podeeni h spoznaja.
Da je tu re o dogaaj u koji dosee razmetaj znanja, dokaz se
nalazi u injenici da se spoznaje u poret ku anatomsko-klinike
medi ci ne ne obrazuj u na isti nain i po istim pravilima kao u pro-
stoj i j ednost avnoj klinici. Nije re o istoj igri, neto usavrenijoj,
ve o drugai j oj igri. Evo nekih od tih novih pravila.
Anatomsko-klinika medicina zamenjuje medotu simptomskih
istovetnosti analizom koja bi se mogla nazvati kockastom ili sloje-
vitom. U oita ponavljanja esto su umeani oblici bolesti, iju ra-
znovrsnost moe da pokae samo anatomija. Oseaj guenja, izne-
nadno lupanje srca, naroito nakon napora, kratak i isprekidan
dah, naglo buenje, izraeno bledilo, oseaj pritiska ili stezanja u
predelu grudi, teine i utrnulosti u levoj ruci ukazuju na veoma
upadljiv nain na bolesti srca, u kojima samo anatomija moe da
razlui perikarditis (koji pogaa membranozne omotae), aneu-
rizmu (oboljenje miine materije), suavanja i otvrdnjavanja (u
kojima je srce pogoeno u ilastim ili vlaknastim delovima).
32
Preklapanje ili barem redovno smenjivanje katara i tuberkuloze
ne dokazuje, uprkos nozografima, njihovu istovetnost, poto au-
topsija u j ednom sluaju pokazuje povredu sluzave membrane, a u
drugom promenu na sunerastom tkivu koja moe da ide do na-
stajanja ira.
33
Ali obrnuto, treba objediniti, kao da pripadaju istoj
lokalnoj eliji, tuberkulozu i hemoptizu, izmeu kojih simptoma-
tologija poput Sovaove nije nalazila vezu po uestalosti dovoljnu
da ih objedini. Sluajnost koja definie patoloku istovetnost ima-
e vrednost samo za lokalno ograeno opaanje.
To znai rei da e medicinsko iskustvo zameniti beleenje ue-
stalosti uoavanjem nepokretne take. Simptomski tok tuberkuloze
plua daje: kaalj, tekoe pri disanju, iscrpljenost, tuberkuloznu
groznicu, i ponekad iskaljavanje gnoja, ali ni j edno od tih vid-
ljivih preinaenja nije neophodno (ima obolelih od tuberkuloze
koji ne kalju), a njihov redosled ulaska na scenu nije strogo ure-
en (groznica moe da se pojavi rano ili na samom kraju razvoja
bolesti). Jedina postojana pojava, potreban i dovoljan uslov da je
re o tuberkulozi: lezija na plunom sunerast om tkivu, koja se na
autopsiji pokazuje posuta sa manje ili vie gnoj ni h arita. U ne-
kim sluajevima, ona su tako brojna da pluno krilo izgleda samo
kao alveolarno tkivo koje je njima ispunjeno. Ta arita su proeta
velikim brojem spona; u susednim delovima nalazi se manje ili
32 Corvi sart , loc. cit.
33 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, Pariz, 1810.
vee otvrdnue".
34
Si mpt omi klize i nestaju pod t om nepokr et nom
takom; naznaka verovat noe koj om ih je klinika obeleavala bri-
e se u korist samo j edne neophodne implikacije, koja ne spada u
poredak vremenske uestalosti, ve lokalne postojanosti: Treba
gledati kao t uberkul ozne one poj edi nce koji nemaj u ni groznicu, a
nisu ni mravi, niti iskaljavaju gnoj; dovoljno je da se na pluima
nalazi lezija koja tei t ome da ih dezorganizuje i da ih zagnoji;
tuberkuloza je sama ta lezija".
35
Povezan sa t om nepokr et nom takom, kronoloki niz si mpt oma
se podreuj e, u obliku sekundarni h fenomena, grananju lezijskog
prostora i nunost i koja mu je svojstvena. Prouavajui neobi no
i neobjanjivo" kret anj e neki h groznica, Peti sistematski suelja-
va slike posmat ranj a nai nj ene u toku bolesti i ishod autopsija:
smanjivanje crevnih, eludanih, grozniavih, lezdanih, pa ak
i modani h znakova, mor a se u svojoj sveukupnosti prvobi t no
povezati sa savreno slinim pr omenama na crevnom kanalu".
Uvek je re o podr uj u ileocekalnog zaliska; ono je prekriveno
mrl j ama boje vina, naduveno prema unut ra, a lezde marami nog
segmenta koje mu odgovaraju natekle su, t amnocrvene su i pla-
viaste, pune krvi i zaguene. Ako je bolest dugo trajala, dolo je i
do gnoj enj a i uni t enj a crevnog tkiva. Moe se, dakle, prihvatiti da
je tu re o kodljivom dejstvu na digestivni kanal, ije su funkcije
prve izmenjene; taj je agens apsorbovanj em prenet u lezde tr-
bune maramice, u l i mfni sistem" (otuda vegetativni poremeaj ),
a odatle ,,u itav sistem", a naroi t o u njegove modane i nervne
elemente, to objanjava pospanost , slabljenje funkcija ula, buni -
lo i faze komat oznog stanja.
36
Ni zanj e oblika i si mpt oma onda se
pojavljuje prost o kao hronol oka slika j edne kompleksnije mree:
prost orno-vremensko buj anj e poev od izvornog napada i kroz
itav organski ivot.
Analiza anatomsko-klinikog opaanja, dakle, obel odanj uj e tri
reference (lokalizacija, arite i izvornost), koje sutinski preina-
34 X. Bichat, Anatomie pathologique, str. 174.
35 G.-L. Bayle, loc. cit, str. 8- 9.
36 M. -A. Petit, Trait de la fivre entero-msentrique, Pariz, 1813, naroi t o str. XIX, XXX,
i st r . 132-141.
uju vremensko itanje klinike. Organska reetka koja omoguuje
da se odrede nepokretne ali odrvenele take ne ukida gustinu pa-
toloke istorije u korist iste anatomske povrine; ona je uvodi u
specifikovanu zapreminu tela, omoguujui da se prvi put u medi-
cinskoj misli preklope vreme bolesti i uoljivo kretanje organskih
masa. Tada, ali samo tada, patoloka anatomija ponovo pronalazi
Morganjijeve teme, i izvan njih, Boneove: samostalan organski
prostor, sa svojim dimenzijama, svojim stazama, sa sopstvenim
nainima artikulisanja udvostruava prirodni ili znaenjski pro-
stor nozologije i zahteva da mu on u sutini bude vraen. Roeno
iz klinike brige da se definiu strukture patoloke srodnosti (cf.
Traktat o membranama), novo medicinsko opaanje konano daje
sebi zadatak da uoi figure lokalizacije (cf. istraivanja Korvizara
i G.-L. Bela). Pojam gnezda konano je zamenio pojam klase: ta
je posmatranje", pitao je ve Bia,ako se ne zna sedite bolesti?"
37
A Bujo je morao da odgovori: Ako postoji aksiom u medicini, to
je onda ta reenica da ne postoji bolest bez sedita. Ako bi se pri-
hvatilo suprotno miljenje, trebalo bi onda prihvatiti i da postoje
funkcije bez organa, to je opipljiva apsurdnost. Odreenje sedita
bolesti ili njihova lokalizacija jeste jedno od najlepih osvajanja
moderne medicine."
38
Analiza tkiva, iji je prvobitni smisao bio
generiki, veoma brzo je dobila vrednost pravila lokalizacije.
Morganji ipak nije bio ponovo pronaen bez jednog velikog
preinaenja. On je spojio pojam patolokog sedita sa poj mom
uzroka: De sedibus et causis...; u novoj patolokoj anatomiji odre-
enje sedita ne ide uz odreenje uzronosti; pronai u adina-
mikim groznicama ileocekalne lezije nije znailo iskazati njihov
odreujui uzrok; Peti e misliti na tetni agens", Bruse (Bro-
ussais) na iritaciju. Nije vano: lokalizovati znai samo utvrditi
prostornu i vremensku polaznu taku. Za Morganjija, sedite je
bilo taka umet anj a lanca uzronosti u organizam; ono se poisto-
veivalo sa poslednjom karikom. Za Biaa i njegove naslednike,
pojam sedita je osloboen uzrone problematike (a u tome su
naslednici kliniara); okrenut je ka budunosti bolesti pre nego
37 X. Bichal, Anatomie gnrale, 1.1, str. XCIX.
38 Boui l l aud, Philosophie mdicale, str. 259.
prema nj enoj prolosti; sedite, to je taka iz koje zrai patoloka
organizacija. Ne poslednji uzrok, ve prvobitno arite. U t om smi-
slu utvrivanje segmenta nepokret nog prostora na leu moe da
rei probl eme nastale vremenski m razvojem bolesti.
U medi ci nskoj misli XVIII veka smrt je bila i apsolutna inje-
nica i najrelativniji f enomen. Ona je bila kraj ivota, ali i kraj bo-
lesti, ako je u nj enoj pri rodi bilo da bude kobna; poev od nje,
dosegnut a je granica, istina je dovrena, a sami m tim i savladana:
u smrti, bolest koja je dola do kraj a trke uutala bi i postajala
stvar pamenj a. Ali ako bi se desilo da bolest ostavi traga na leu,
onda nikakva oiglednost nije mogla apsolutno da razlui koji su
tragovi njeni, a koji smrti; njihovi znaci su se ukrtali u nerazmrsi -
vom neredu, tako da je smrt bila ona injenica poev od koje vie
nema ni ivota ni bolesti, a nj ena su rastrojstva bila iste pri rode
kao svi fenomeni bolesti. Kliniko iskustvo u prvobi t nom obliku
nije dovodilo u pitanje taj dvosmisleni poj am smrti.
Patoloka anatomija mor a poj mu tehnika lea dati stroi, to
e rei i nst rument al ni j i status. To poj movno ovladavanje smru
mogl o je naj pre da se ostvari, na j ednom veoma el ement arnom
nivou, organizovanjem klinika. Mogunost da se odmah seku tela,
skraujui to je vie mogue peri od i zmeu premi nua i aut op-
sije, omoguila je da se preklope, ili gotovo preklope posl ednj i
t renut ak patolokog vremena i prvi t renut ak vremena u svojstvu
lea. Posledice organskog raspadanj a su ukl onj ene, barem u naj o-
itijem i naj neugodni j em obliku, tako da t renut ak smrt i moe da
odigra ulogu repera bez gustine koju pronalazi nozografsko vre-
me, kao to skalpel pronalazi organski prostor. Smrt vie nije nita
do vertikalna i apsolutna tanka linija koja razdvaja, ali omoguuj e
da se j edan na drugog uput e niz si mpt oma i niz lezija.
S druge strane, Bia se, preuzi maj ui raznovrsne Hanterove na-
znake, t rudi da razlui dva poretka fenomena koje je Morganjijeva
anat omi j a meala: oitovanja istovremena sa boleu i oitovanja
koja pret hode smrti. Naime, nije nuno da neka pr omena upu-
uje na bolest i patoloku st rukt uru; ona moe upuivati na ra-
zliit proces, delom samostalan a del om zavisan, koji najavljuje
put smrti. Tako miina mlitavost pri pada semiologij.i nekih pa-
raliza modanog porekla, ili nekom vitalnom oboljenju kao to je
astenina groznica; ali ona se moe sresti i u bilo kojoj hroninoj
bolesti, ili ak u nekoj akut noj epizodi pod uslovom da i jedna i
druga dugo traju; vidimo je kod upala pauinaste modanice, ili
u poslednjim fazama tuberkuloze. Taj fenomen, koga ne bi bilo
bez bolesti, ipak nije sama bolest: udvostruuje svoje trajanje ra-
zvojem koji ne ukazuje na neku figuru iz sfere patolokog, ve na
blienje smrti; procesom bolesti oznaava pridruen ali razliit
proces umrtvljenja".
Tim fenomenima bez sumnje ne manjkaju analogije sadraja
sa kobnim ili povoljnim znacima", koje je tako esto analizirao
Hipokrat. Po funkciji, meutim, a i po semantikoj vrednosti, ima
ih veoma razliitih: znak upuuje na krajnji ishod, idui ispred
vremena; ukazivao je bilo na sutinsku ozbiljnost bolesti, bilo na
nj enu sluajnu ozbiljnost (kad je nastala kao posledica komplika-
cije ili greke u terapiji). Fenomeni delimine ili nastupajue smr-
ti ne nagaaju nikakvu budunost: oni pokazuju proces u toku
odigravanja; nakon apopleksije, veina ivotnih funkcija pri rodno
je obustavljena i, shodno tome, smrt je za njih ve poela, dok
organske funkcije nastavljaju da ive svojim ivotom.
39
Osim toga,
stupnjevi te smrti u pokretu ne prate samo, niti u velikoj meri,
nozoloke oblike, ve pre linije olakavanja svojstvene organizmu;
ti procesi tek na sporedan nain ukazuju na smrt od bolesti - oni
govore o propusnosti ivota prema smrti: kada se patoloko stanje
produi prva tkiva pogoena umrtvljenjem uvek su ona u kojima
je ishrana najaktivnija (sluzava), zatim je red na sunerasto tkivo
organa i, u poslednjoj fazi, tetive i aponeuroze.
40
Smrt je, dakle, mnogostruka i rasuta u vremenu: ona nije ap-
solutna i povlaena taka poev od koje se vremena zaustavljaju
da bi se obrnula, ona je, kao i sama bolest, vrvee prisustvo koje
analizom moe da se podeli u vremenu i prostoru; malo-pomalo,
tu i tamo, svaki od vorova se raskida, sve dok ne prestane or-
ganski ivot, barem u svojim glavnim oblicima, poto e dugo
nakon smrti individue siune i delimine smrti rastakati talase
39 X. Bichat, Recherches physiologiques sur la vie et la mort, i zd. Magendi e, str. 251.
40 X. Bichat, Anatomie pathologique, str. 7.
ivota koji se ne predaju.
41
U pr i r odnoj smrti, prve se gase ivotne
funkcije: naj pre dolazi do gaenja ula, pa do uspavljivanja mozga,
slabljenja pokretljivosti, krut ost i miia, umanj enj a njihove spo-
sobnosti da se gre, gotovo pot punog paralisanja creva, i kona-
no zaustavljanja srca.
42
Ovoj hronol okoj slici uzast opni h smrt i
treba dodat i i pr ost or nu sliku interakcija koje pokreu, od take
do take u organi zmu, lanac smrti; i maj u tri glavna prenosni ka:
srce, plua i mozak. Moe se ustanoviti da smrt srca ne povlai za
sobom smrt mozga ner vni m put em, ve arterijskom mr eom (za-
ustavljanje pokret a koji odrava mozak u ivotu) ili vaskul arnom
mreom (zaustavljanje pokreta, ili, naprotiv, dot ok crne krvi koja
omet a mozak, gui ga i spreava da radi). Moe se pokazati i kako
smrt plua za sobom povlai smr t srca: bilo zato to je krv u plu-
ima naila na neku mehani ku prepreku cirkulaciji; bilo zato to,
budui da su plua prestala da rade, hemijske reakcije vie nemaj u
ime da se hrane i prekidaju se kontrakcije srca.
43
Procesi smrt i koji se ne poistoveuju ni sa procesima ivota
ni sa procesi ma bolesti ipak po svojoj pri rodi osvetljavaju organ-
ske f enomene i njihove poremeaje. Spora i pri rodna smrt star-
ca predstavlja, u obrnut om smeru, razvoj ivota kod deteta, kod
embri ona, moda ak i kod biljke: Stanje ivota koje e pri rodna
smrt ponititi pribliava se stanju u koj em se nalazio u maj i nom
st omaku, pa ak i stanju biljke koja ivi samo unut ra, i za koju
je itava pri roda u tiini".
44
Uzastopni omot ai ivota pri rod-
no se odvajaju, najavljujui svoju samostalnost i svoju istinitost
u samom onome to ih negira. Sistem funkci onal ni h zavisnosti
i nor mal ni h ili patolokih interakcija rasvetljava se i det al j nom
analizom tih smrti: moe se prepoznat i da, iako postoji neposred-
no dejstvo plua na srce, ono samo posr edno t rpi uticaj mozga:
apopleksija, epilepsija, narkotinost, potresi mozga ne izazivaju
nikakvo neposredno i odgovarajue prei naenj e na srcu; doi
e samo do sekundarni h posledica posredst vom miine parali-
41 X. Bichat, Recherches physiologiques, str. 247.
42 lbid, str. 234, 238.
43 lbid, str. 238.
44 lbid, str. 238.
ze, prekida disanja ili poremeaja cirkulacije.
45
Tako uvrena u
sopstvenim mehanizmima, smrt sa svojom organskom mreom
vie ne moe da se pomea sa boleu ili njenim tragovima; moe,
naprotiv, da slui kao taka gledita na patoloko i da omogui da
mu se utvrde oblici ili etape. Izuavajui uzroke tuberkuloze, G.-L.
Bel vie ne razmatra smrt kao paravan (funkcionalni i vremenski)
koji bi je razdvajao od bolesti, ve kao spontanu oglednu situaciju
koja otvara pristup samoj istini bolesti i njenim razliitim hro-
nolokim fazama. Smrt, naime, moe da nastane tokom itavog
patolokog kalendara, bilo pod dejstvom same bolesti, bilo zbog
nekog pridodatog oboljenja, bilo zbog neke nezgode. Kad se spo-
znaju nepromenljivi fenomeni i promenljiva oitovanja smrti kad
se ovlada njima, moe se, zahvaljujui t om otvaranju vremenu, re-
konstruisati razvoj itavog jednog niza bolesti. Kod tuberkuloze
su to najpre vrste, homogene, beliaste tuberkule; zatim neto
meke tvorevine, koje u sreditu imaju jezgro od gnojne materije
koja im menja boju; najzad dolazi stanje gnojenja, koje izaziva
gnojne ireve i unitavanje plunog sunerastog tkiva.
46
Sistema-
tizujui istu metodu, Laenek je pokazao, nasuprot samom Belu, da
melanoza ne predstavlja poseban patoloki tip, ve moguu fazu u
razvoju. Vreme smrti moe da klizi tokom itavog razvoja bolesti;
a poto je ta smrt izgubila svoju neprozirnu narav, ona postaje,
paradoksalno i kao posledica prekida u vremenu, instrument koji
omoguuje da se trajanje bolesti integrie u nepokretni prostor
prekrojenog tela.
ivot, bolest i smrt sada sainjavaju tehniko i pojmovno troj-
stvo. Prekinut je stari kontinuitet hiljadugodinjih muenja koja
su u ivot smetale pretnju od smrti, a u bolest blisko prisustvo
smrti: na njegovom se mestu artikulie trouglasta figura, iji je
najvii vrh definisan smru. Sa visine smrti mogu se videti i anali-
zirati organske zavisnosti i patoloki nizovi. Umesto da bude ono
to je dugo bila, ona tama u kojoj se ivot brie, u kojoj se i sama
bolest muti, ona je sada obdarena onom velikom moi prosvetlje-
nja, dominira i obelodanjuje u isti mah prost or organizma i vreme
45 Ibid, str. 480, 500.
46 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 21- 24.
bolesti. . . Povlastica nj ene nevremenosti, koja je, bez sumnj e, jed-
nako stara kao i svest o nj enoj neizbenosti, prvi put je izvrnuta
u tehniki i nst r ument koji omoguuj e da se shvati istina ivota
i pri roda njegovog bola. Smrt je veliki analitiar, koji pokazuj e
povezanosti razmot avaj ui ih i omoguuj e da se rasvetle uda ge-
neze u neumoljivosti raspadanja: i treba ostaviti re raspadanje da
posre pod t ei nom svog znaenja. Analiza, filozofija elemenata i
njihovih zakona, pronalazi u smrt i ono to je uzalud traila u ma-
tematici, herniji, samom jeziku: neophodan model, koji propisuje
priroda; na taj e se veliki pri mer medicinski pogledi sada oslo-
niti. To vie nije pogled ivog oka, ve pogled oka koje je videlo
smrt . Velikog belog oka koje raskida sa ivotom.
Imalo bi se mnogo ta rei o Biaovom vitalizmu". Istina je da
je, pokuavajui da zaokrui osobenu narav ivota kao fenomena,
Bia meu njegove specifinosti ubraj ao i rizik od bolesti: prost o
fiziko telo ne moe se odvojiti od svog pri rodnog tipa.
47
Ali to
spreava analizu bolesti da se odvija samo sa stanovita smrt i - te
smrti kojoj se ivot opire po definiciji. Bia je relativizovao poj am
smrti, omoguuj ui mu da se izgubi iz onog apsolutnog u koj em
se javljao kao neodvojiv, odl uuj ui i nepovrat an dogaaj: raspli-
nuo ga je i razdelio po ivotu, u obliku detaljnih smrti, deliminih
smrti, progresivnih i koje se tako lako dovre s onu st ranu same
smrti. Ali iz tog razloga je od njega obrazovao sutinsku st rukt u-
ru medicinske misli i opaanja; ono emu se ivot suprotstavlja
i emu se izlae; ono emu je iva opozicija, dakle ivot; ono u
odnosu na ta je analitiki izloen, dakle istinito. Maandi (Ma-
gendie), kao biolozi kada su kritikovali definiciju ivota koj om se
otvaraju Fizioloka istraivanja (Recherches physiologiques): Po-
grena ideja, poto umret i u svim jezicima znai prestati iveti
i to se stoga ta t obonj a definicija svodi na ovaj zaarani krug:
ivot je skup funkcija koje se opi ru odsustvu ivota."
48
Ali Bia
je krenuo od prvog anat omsko-pat ol okog iskustva, onog koje je
sam sainio: iskustva po kojem je smrt j edi na mogunost da se
47 Cf. G. Cangui l hem, La connaissance de la vie, Pariz, 1952, str. 195.
48 F.-R. Rui sson, De la division la plus naturelle des phnomnes physiologiques, Pariz,
1802, str. 57. Cf. i Magendi e. br . 1 na str. 2 nj egovog i zdanj a Recherches psyisiologiques.
ivotu d pozitivna istinitost. Nesvodivost ivog na mehaniko ili
hemijsko tek je sekundarno u odnosu na tu temeljnu vezu ivota i
smrti. Vitalizam se pojavljuje na osnovu tog mortalizma".
Preeni put je ogroman od trenutka, ipak bliskog, u kojem je
Kabani znanju o ivotu pripisivao isto poreklo i isti temelj kao
ivotu samom: Priroda je htela da je izvor naih spoznaja bio isti
kao izvor ivota. Treba pri mat i utiske da bi se ivelo; treba pri-
mati utiske da bi se spoznavalo; i poto je nunost da se izuava
uvek neposredan povod njihovog delovanja na nas, sledi da su
nai naini obrazovanja uvek u skladu sa naim potrebama".
49
Za
Kabanija, kao i za XVIII vek i itavu jednu tradiciju koja je bila
poznata ve u renesansi, spoznaja ivota se s puni m pravom osla-
njala na sutinu ivog, poto je i ona bila samo jedno od njegovih
oitovanja. Zbog toga se bolest uvek pokuavala promiljati samo
poev od ivog, ili od njegovih modela (humoralnih, hemijskih);
i vitalizam i antivitalizam raali su se iz te temeljne prednosti i-
vota u iskustvu bolesti. Sa Biaom, spoznaja ivota pronalazi svoj
koren u unitenju ivota i u njegovoj kraj nj oj suprotnosti; bolest
i ivot govore smrti svoju istinu: specifinu istinu, neumanjivu,
zatienu od svih izjednaavanja sa neorganskim krugom smrti
koji ih oznaava kao ono to jesu. Kabani, koji je ivot uronio tako
duboko u korene, bio je posve prirodno vie mehaniar nego Bia,
koji ga je promiljao samo u njegovom odnosu sa smru. Sa dna
renesanse do kraja XVIII veka, znanje o ivotu je bilo u krugu
ivota to se zatvara u sebe i zaljubljeno se posmatra; poev od Bi-
aa ono se odmie od ivota, i odvojeno je od njega neprelaznom
granicom smrti, u ijem ogledalu je gleda.
Bez sumnj e je za medicinski pogled bio teak i paradoksalan
zadatak da sprovede takav jedan obrt. Jedna vajkadanja naklo-
nost, stara koliko i strah ljudi, okretala je pogled lekara prema
uklanjanju bolesti, prema izleenju, prema ivotu: tu je mogla da
bude re samo o nj enom obnavljanju. Smrt je ostajala, iza lea
lekaru, velika mrana pretnja u kojoj se ukidalo njegovo znanje
i njegova umenost; ona je bila rizik ne samo ivota i smrti, ve i
znanja koje ih je ispitivalo. Sa Biaom, medicinski pogled se vrti
49 Cabani s, Du degr de certitude de la mdiane, t ree i zdanj e, Pariz, 1819, str. 76-77.
oko samog sebe i trai od smrti raun o ivotu i bolesti, u ko-
nanoj nepokret nost i nj i hovog vremena i njihovih pokreta. Zar
nije trebalo da medi ci na zaobie svoju najstariju brigu kako bi u
onome to je svedoilo o nj enom neuspehu proitala ono to je
moral o da utemelji nj enu istinitost?
Ali Bia je uradi o mnogo vie od oslobaanja medi ci ne straha
od smrti. On je t u smrt integrisao u tehniki i poj movni skup, u
kojem ona dobija svoja specifina obeleja i svoju t emel j nu vred-
nost iskustva, tako da veliki rez u istoriji zapadne medi ci ne poti-
e upravo iz t renut ka u koj em je kliniko iskustvo postalo ana-
tomsko-kliniki pogled. Pinelova Klinika medicina (Mdecine
clinique) potie iz 1802; Revolucija u medicini (Rvolution de la
Mdecine) pojavila se 1804; ini se da pravila analize t r i j umf uj u
nad istim dei frovanj em si mpt omski h skupova. Ali godi nu dana
ranije Bia ih je ve bio poslao u istoriju: Dvadeset godi na ste
od jutra do veeri pored kreveta bolesnika hvatali beleke o obo-
ljenjima srca, plua, st omani h organa, tako da e za vas sve biti
zbrka si mpt oma koji e vam, budui da ne pristaju ni uz ta, po-
nuditi sied nesuvislih fenomena. Isecite nekoliko leeva: odmah
ete videti kako nestaje t ama koju je samo posmat ranj e mogl o da
rastera."
50
iva no se povlai pred svetlou smrti.
50 X. Bichat, Anatomie gnrale, predgovor, str. XCIX.
D E V E T O P O G L A V L J E
Nevidljivo vidljivo
Viena iz smrti, bolest ima zemlju, uoljivu otadbinu, podze-
mno mada pouzdano mesto, u kojem se zameu njene srodnosti
i njene posledice; lokalne vrednosti defniu njene oblike. Poev
od lea, smrt se opaa kao paradoksalno iva. Kao da ivi ivotom
koji vie nije ivot starih privlanosti ni kombinatornih zakona
komplikacija, ve koji ima sopstvene figure i zakone.
1. Naelo optenja tkiva
Rederer (Roederer) i Vagler (Wagler) ve su bili definisali mor-
bus mucosus kao zapaljenje kadro da dosegne unut ranj u i spo-
ljanju stranu digestivnog kanala itavom njegovom duinom;
1
opaanje koje generalizuje Bia: patoloki fenomen ide u organiz-
mu povlaenim putem koji propisuje istovetnost tkiva. Svaki tip
membrane ima patoloke modalitete koji su mu svojstveni: Po-
to su bolesti samo promene vitalnih svojstava, i kako se svako
telo razlikuje od drugih po odnosu tih svojstava, oigledno je da
se ono mora od njih razlikovati i po svojim bolestima."
2
Paui-
nasta modanica moe da oboli od raznih oblika vodene bolesti
kao i pluna maramica ili potrbunica, poto je i ovde i t amo re
0 seroznim membranama. Mrea privlanosti, koja je bila utvr-
1 Roeder er i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Get i ngen, 1783.
2 X. Bichat, Anatomie gnrale, predgovor, 1.1, str. LXXXV.
ena samo na slinostima bez sistema empirijskih uoavanja, ili
verovatna naznaka mree nerava sada poiva na strogoj analogiji
strukture: kada su ovojnice mozga upaljene, osetljivost oka i uha
je uveana; u operaciji hidrokele ubrizgavanjem, iritacija vaginal-
ne opne izaziva bolove u slabinskom podruju; zapaljenje crevne
maramice moe usled privlanosti tonusa" da izazove oboljenje
mozga.
3
Patoloko sada ide svojim obaveznim putevima.
2. Naelo nepromoivosti tkiva
Ono je korelativ prethodnog. Proteui se u slojevima, proces
bolesti se kree horizontalno kroz jedno tkivo, bez vertikalnog
prodiranja u druga. Simpatiko povraanje se tie vlaknastog
tkiva, a ne sluzave membrane eluca; bolesti pokosnice su stra-
ne kostima, a kad se javi katar u bronhi j ama pluna maramica
ostaje nedirnuta. Funkcionalno jedinstvo organa nije dovoljno
da iznudi prebacivanje neke patoloke injenice iz tkiva u tkivo.
Kod hidrocele, testis ostaje netaknut usred zapaljenja opne koja
ga obmotava;
4
dok su oboljenja modine retka, oboljenja pauina-
ste modanice su esta, i veoma su razliitog tipa od onih koja, s
druge strane, napadaju meku modanicu. Svaki tkivni pojas zadr-
ava i uva svoja pojedinana patoloka obeleja. irenje bolesti je
pitanje izomorfnih povrina, a ne susedstva ili naleganja.
3. Naelo prodiranja poput svrdla
Ne dovodei ih u pitanje, ovo naelo ograniava dva prethodna.
Ono nadometava pravilo homologije pravilima oblasnih uticaja,
a pravilo nepromoivosti prihvatanjem odlike prodiranja po slo-
jevima. Moe se dogoditi da oboljenje traje dovoljno da prome
donja ili susedna tkiva: to se deava kod hroni ni h bolesti kao
to je kancer, u kojem sva tkiva jednog organa budu postepeno
3 X. Bichat, Trait des membranes, izdanje Magendi e, str. 122- 123.
4 Ibid, str. 101.
Nevidljivo vidljivo 173
zahvaena i zavravaju pomeana u j ednol i nu masu".
5
Odvija-
ju se i tee odredivi prelazi: ne proi manj em ni kont akt om, ve
dvost ruki m pokr et om koji ide od tkiva do tkiva, i od st rukt ure do
funkci oni sanj a; pr omena na j ednoj membr ani moe, ne zahvativi
susednu, da na manj e ili vie pot pun nain sprei vrenje nj eni h
funkcija: luenje sluzi u elucu moe da bude poremeeno zapa-
ljenjem vlaknastih tkiva, a intelektualne funkcije mogu da budu
onemoguene lezijama na paui nast oj modanici.
6
Oblici meut -
kivnog prodi ranj a mogu da budu jo kompleksniji: dosegnuvi
membr anozne omot ae srca, perikarditis izaziva poremeaj f unk-
cionisanja koji za sobom povlai hi pert rofi j u organa, i shodno
t ome prei naenj e njegove miine materije.
7
Pleuritis izvorno do-
tie samo pl unu marami cu, ali ona, pod uticajem bolesti, izluu-
je j ednu al bumi nsku tenost koja, u sluaju da oboljenje post ane
hroni no, prekriva itavo pl uno krilo; ono onda atrofira, aktiv-
nost mu se umanj uj e sve do gotovo pot punog prestanka funkci o-
nisanja, i t ada su mu povrina i zapremi na toliko umanj ene da se
moe poverovati u uni t enj e najveeg del njegovih tkiva.
8
4. Naelo specifinosti naina napada na tkivo
Promene kojima su put anj a i dejstvo odreeni pr et hodni m
naelima proistiu iz tipologije koja ne zavisi samo od take
koju napadaj u, ve i od pri rode koja im je svojstvena. Bia nije
otiao daleko u opisu njihovih raznovrsnih naina, poto je ra-
zluio samo zapaljenja i izrasline. Laenek se, kao to smo videli,
9
oprobao u optoj tipologiji pr omena (u teksturi, obliku, ishrani,
poloaju, i najzad onih koje su nastale usled prisustva stranih
tela). Ali sam poj am pr omene u teksturi nije dovoljan da opie
raznovrsne naine na koje unut ranj a graa tkiva moe biti za-
5 X. Bichat, Anatomie gnrale, 1.1, predgovor, str. XCI.
6 Ibid, str. XCII.
7 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lsions organiques du coeur et des gros vaisseaux.
H G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 13-14.
hvaena. Dipitren predlae da se razlue preobraaji j ednog tkiva
u drugo i proizvodnje novih tkiva. U jednom sluaju organizam
proizvodi tkivo koje inae postoji, ali koje se obino moe nai
samo na nekom drugom mestu: tako i protivprirodna okotava-
nja; proizvode se razne vrste tkiva: elijsko, zatim masno, vezivno,
hrskaviavo, kotano, serozno, sinovijalno, sluzavo; tu je re o od-
stupanjima, a ne o promenama. Suprotno tome, u sluaju kada se
stvara novo tkivo zakoni organizovanja su temeljno poremeeni;
lezijsko tkivo se udaljava od svakog tkiva koje postoji u prirodi:
tako i zapaljenje, tuberkule, izrasline, kancer. Najzad, artikuliu-
i tu tipologiju na naelima lokalizacije tkiva, Dipitren belei da
svaka membrana ima povlaeni tip promene: polipi, na primer,
za sluzave, a vodena bolest za serozne.
10
Primenjujui to naelo
Bel je mogao da s kraja na kraj prati razvoj tuberkuloze, da pre-
pozna jedinstvo njenih procesa, da specifikuje njene oblike, i da
je razlui od oboljenja ija simptomatologija moe da bude slina,
ali koja odgovaraju apsolutno razliitom tipu promena. Tuberku-
loza se odlikuje postepenim raspadanjem" plua, koje moe da
dobije tuberkulozni, gnojni, peani, zrnasti oblik, sa melanozom
ili kancerozni; a ne sme se meati ni sa iritacijom sluzavih (katar),
ni sa promenama na seroznim izluevinama (pleuritis), a naroito
ne sa preinaenjem koje takoe napada sama plua, ali na nain
upale: hroni nom peripneumonijom.
11
5. Naelo promene promene
Pret hodno pravilo na uopten nain iskljuuje dijagonalna
oboljenja, koja ukrtaju razne naine napada i koriste ih jedan
po jedan. Ipak postoje olakanja u nizanju razliitih poremeaja:
upala plua i katar ne sainjavaju tuberkulozu, ali ipak podstiu
njen razvoj.
12
Hroninost, ili barem pruanje u vremenu jednog
10 l anak Anat omi e pathologique", u: Bulletin de l'Ecole de Mdecine de Paris, godi na
XIII, pr va godi na, str. 16- 18.
11 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 12.
12 Ibid, str. 423- 424.
napada, ponekad ovlauje izazivanje j ednog oboljenja drugi m.
Modana kap u t r enut nom obliku naglog otoka izaziva napregnu-
tost krvni h sudova (otuda vrtoglavice, smetenost, optike varke,
zuj anj e u uima) ili, ako je usredsreena na j ednu taku, pucanj e
krvni h sudova sa hemoragi j om i t r enut nom paralizom. Ali ako
do kapi doe laganim proboj em, naj pre dolazi do prodi ranj a krvi
u modanu materiju (praeni m grevima i bolovima), pa korela-
tivno i do omekavanja te materije, koja se, meajui se sa krvlju,
dubinski menj a, zgunjava obrazujui nepokret na ostrvca (otuda
paralize); konano nastaje pot puno rastrojstvo arteriovenskog si-
stema u sunerast om tkivu mozga, a esto ak i pauinaste mo-
danice. Od prvi h oblika omekavanja mogu se ustanoviti serozni
izlivi, zatim prodi ranj e gnoja koji se ponekad sakupi u apsces; na
kraju krajeva gnoj enj e i kraj nj e omekavanje krvni h sudova za-
menj uj u iritaciju nastalu navalom krvi u nj i h i nj i hovu preveliku
napetost.
13
Ta naela definiu pravila patolokog cursusa i unapred opisuju
mogue puteve kojima on mora da ide. Ut vruj u mreu njegovog
prostora i razvoja, omoguuj ui da se j asno pojave avovi bole-
sti. Ona popr i ma oblik velike organske vegetacije, koja i ma svo-
je oblike izdanaka, svoj koren i svoja povlaena podruj a rasta.
Smeteni u organizam u skladu sa linijama i predel i ma koji su
im svojstveni, patoloki fenomeni popr i maj u izgled ivih procesa.
Ot uda sve posledice: bolest je pri kopana na sam ivot, hranei
se iz njega i uestvujui u toj uzaj amnoj trgovini del anj em u ko-
joj se sve nadovezuje, reda i povezuje".
14
Ona vie nije dogaaj ili
pri roda uvezena spolja; ona je ivot koji se prei nauj e u kri vom
funkci oni sanj u: Svaki fizioloki fenomen se u posl ednj oj liniji
odnosi na svojstva ivih tela razmat rani h u nj i hovom pr i r odnom
stanju; svaki patoloki fenomen proizilazi iz njihovog uveanja,
njihovog umanj enj a i njihovih promena. "
15
Bolest je unut ranj a
devijacija ivota. Osim toga, svaki skup bolesti se organizuje po
13 F. Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encphale et ses dpendances, I,
str. 98- 99.
14 X. Bichat, Anatomie gnrale, t. IV, str. 591.
15 Ibid, I, predgovor, str. VII.
modelu ive pojedinanosti: postoji ivot tuberkula i kancera;
postoji ivot zapaljenja; stari pravougaonik koji ga je imenovao
(tumor, crvenilo, vruica, bol) nedovoljan je da se rekonstruie
njegov razvoj du raznih organskih raslojavanja: u krvni m kapila-
rima prolazi kroz razlaganje, gangrenu, otvrdnjavanje, gnojenje i
apsces; u sitnijim kapilarima kriva ide od razlaganja do belog i tu-
berkuloznog gnojenja, i odatle do neizleivog izjedajueg gnojnog
ira.
16
Treba, dakle, ideju o bolesti koja bi napala ivot zameniti
mnogo zgusnutijim poj mom patolokog ivota. Fenomene bolesti
treba razumeti poev od samog teksta o ivotu, a ne od nozoloke
sutine:Bolesti su se razmatrale kao nered; u njima se uopte nije
video niz fenomena koji svi zavise jedni od drugih i koji najee
tee neodreenom kraju: pot puno je zanemaren patoloki ivot."
Nehaotian, konano uredan razvoj bolesti? - Ali to je ve po-
stignuto, i to odavno; botanika pravilnost, postojanost klinikih
oblika uveli su red, mnogo pre nove anatomije, u svet bolesti. Ure-
enost nije nova injenica, ve je nov nain na koji se utemelju-
je. Od Sidenhama do Pinela, bolest je imala izvor i lice u optoj
strukturi racionalnosti u kojoj je bila re o prirodi i poretku stvari.
Poev od Biaa, patoloki fenomen je opaan na osnovu ivota, i
tako je bio povezan sa konkretnim i obaveznim oblicima koje po-
prima u organskoj individualnosti. ivot, sa svojim dovrenim i
definisanim marginama varijacije, odigrae u patolokoj anatomi-
ji ulogu koju je u nozologiji osiguravao irok poj am prirode: ona
je neiscrpan, mada ograen fond u kojem bolest pronalazi uree-
ne izvore svojih nereda. Daleka, teorijska promena koja na dugi
rok preinauje filozofski obzor, ali moe li se rei da on odmah
pritiska svet opaanja i taj pogled koji lekar polae na bolesnika?
Pritiska, i to velikom i odluujuom teinom, bez sumnje. Feno-
meni bolesti tu pronalaze svoj novi epistemoloki status. Paradok-
salno, kliniki nominalizam" je putao da na granici medicinskog
pogleda, na sivim granicama vidljivog i nevidljivog pluta neto to
je istovremeno bilo celina fenomena i njihov zakon, njihova taka
ponovnog sabiranja, ali i strogo pravilo njihove suvislosti; bolest
je imala istinu samo u simptomima, ali ona jeste bila uistinu dati
16 F.-J. Broussais, Histoire des phlegmasies chroniques, Pariz, 1808,1.1, str. 54-55.
simptomi. Otkrie vitalnih procesa kao sadraja bolesti omoguu-
je da mu se d temelj koji ipak nije ni udal j en ni apstraktan: temelj
to je mogue bliskiji onome to je oito; bolest vie nee biti nita
do patoloki oblik ivota. Velike nozoloke sutine, koje su lebdele
iznad poretka ivota i ugroavale ga, sada su okruene njime: i-
vot je neposredno, sadanje i opazivo s onu stranu bolesti, a ona se
pri druuj e svojim f enomeni ma u bol esnom obliku ivota.
Reaktivacija vitalistike filozofije? Istina je da je Bordeova
(Bordeu) ili Bartezova (Barthez) mi sao bila poznat a Biau. Ali,
iako je vitalizam specifina shema t umaenj a fenomena zdravlja
ili bolesti u organi zmu, to je poj am suvie t anak da bi izvestio o
dogaaj u kakav je bilo otkrie patoloke anatomije. Bia je preu-
zeo t emu specifinosti ivog samo da bi smestio ivot na dublji
i odreeni j i epistemoloki nivo: ona za njega nije skup obeleja
koja se razluuju od neorganskog, ve fond poev od kojeg opi-
ranje organizma neivom moe da se opazi, smesti i napuni svim
pozitivnim vrednost i ma sukoba. ivot nije oblik organizma, ve
je organizam vidljivi oblik ivota u nj egovom ot poru onome to
ne ivi i to mu se opire. Rasprava i zmeu vitalizma i mehani zma,
kao i i zmeu humor i zma i solidizma, imala je smisla samo u meri
u kojoj je pri roda, preirok ontoloki temelj, ustupala mesto igri
tih interpretativnih modela: nor mal no ili nenor mal no funkci oni -
sanje mogl o se objasniti samo pozi vanj em, bilo na neki pret hodno
postojei oblik, bilo na neki specifian tip. Ali poev od t renut ka
u kojem ivot ne objanjava samo niz pri rodni h figura, ve preu-
zima za svoj raun ulogu opteg elementa za fizioloke i patoloke
fenomene, sama ideja o vitalizmu gubila je svoje znaenje i sutin-
ski deo svog sadraja. Dajui ivotu, i t o pat ol okom ivotu, tako
temeljan status, Bia je oslobodio medi ci nu vitalistike rasprave,
kao i oni h koje su sa nj om bile povezane. Ot uda taj oseaj, koji je
nosilo teorijsko razmiljanje veine lekara poet kom XIX veka,
da su konano osloboeni sistema i spekulacija. Kliniari, Kaga-
ni (Caganis), Pinel, iskuavali su nj i hovu met odu kao ostvarenu
filozofiju,
17
anatomo-patolozi u nj i hovoj otkrivaju j ednu ne-filo-
17 Cf. na pr i mer Pinel, Nosographie philosophique, uvod, str. XI; ili C.-L. Dumas, Recueil
de discours prononcs la Facult de Mdecine de Montpellier, Monpel j e, 1820, str. 22- 23.
zofiju, ukinutu filozofiju, koju su pobedili najzad nauivi da opa-
aju: re je samo o raskoraku u epistemolokom utemeljenju na
koje su oslanjali svoje opaanje.
Smeten na taj epistemoloki nivo, ivot je povezan sa smru,
kao sa onim to pozitivno ugroava i rizikuje da uniti njegovu i-
votnu silu. U XVIII veku bolest je bila u isti mah priroda i protiv-
priroda, poto je imala ureenu sutinu, ali je u njenoj sutini bilo
da naruava prirodni ivot. Poev od Biaa, bolest e igrati istu tu
ulogu meavine, ali meavine ivota i smrti. Ali taj odnos nikada
nije bio nauno promiljen, ni strukturiran u medicinskom opa-
anju; poetkom XIX veka stie figuru koja se moe analizirati
na dva nivoa. Onaj koji ve poznajemo: smrt kao apsolutna taka
gledita na ivot, te otvaranje (u svim znaenjima te rei, do naj-
tehnikijeg) prema istini. Ali smrt je i ono o ta se ivot svakod-
nevno spotie; u njoj se ivot prirodno razreava: i bolest gubi svoj
stari status nezgode da bi ula u unutranju, postojanu i pokretnu
dimenziju odnosa ivota sa smru. ovek ne umire zato to se
razboleo; oveku se deava da se razboli upravo zato to moe
da umre. A u hronolokom odnosu i vot -bol est -smrt iscrtava se
jedna drugaija figura, prethodna i dublja, ona koja povezuje ivot
i smrt, da bi uz to oslobodila znakove bolesti.
Neto vie, smrt se javljala kao uslov onog pogleda koji u ita-
nju povrina prikuplja vreme patolokih dogaaja; omoguavala
je bolesti da se najzad artikulie u istinskom diskursu. Sada se jav-
lja kao izvor bolesti u samom svom biu, ona mogunost unutar
ivota, ali jaa od njega, koja ga navodi da se troi, da skree s puta
i najzad da nestane. Smrt je bolest omoguena u ivotu. I istina je
da je za Biaa patoloki fenomen prikopan na fizioloki proces i
da se iz njega izvodi, a da se to izvoenje, u raskoraku koji sainja-
va i koji ukazuje na injenicu o bolesti, temelji na smrti. Odstupa-
nje u ivotu pripada poretku ivota, ali ivota koji ide ka smrti.
Ot uda znaaj koji je od pojave patoloke anatomije dobio po-
jam degeneracije". To je ve stari pojam: Bifon (BufFon) ga je
primenjivao na individue ili nizove individua koje se udaljava-
ju od svog specifinog tipa;
111
koristili su ga i lekari da oznae to
18 Buffon, Hi st oi re naturelle, Oeuvres compltes, Pariz, 1848, t. III, str. 311.
slabljenje snanog pr i r odnog oveanstva, koje ivot u drut vu,
civilizacija, zakoni i jezik mal o- pomal o osuuj u na ivot obeleen
vetakim t vorevi nama i bolestima; degenerisati je znailo opisa-
ti pokret pada poev od izvornog statusa, koji se po pr i r odnom
pravu javlja na vrhu hi j erarhi j e savrenstava i vremen; u t om se
poj mu prikupljalo sve negativno to su istorijsko, atipino i pro-
tivpriroda mogli da sadre. Osl onj ena, poev od Biaa, na najzad
konceptualizovano opaanj e smrti, degeneracija e mal o-pomal o
dobiti pozitivan sadraj. Na granici dva znaenja, Korvizar defini-
e organsku bolest i nj eni com da je organ, ili bilo koje post oj ano
ivo bie, u celini ili u nekom od svojih delova dovoljno degene-
risano u odnosu na pr i r odno stanje da njegovo lako, pravilno i
post oj ano delanje time bude oteeno ili poremeeno na osetan i
stalan nain".
19
iroka definicija koja obuhvata svaki mogui oblik
anatomske i funkci onal ne promene; ali i negativna definicija, po-
to degeneracija nije nita drugo do distanca zauzeta u odnosu
na pri rodno stanje: definicija koja, meut i m, ve odobrava prvi
pokret pozitivne analize, pot o j oj Korvizar specifikuje oblike kao
promene u teksturi", prei naenj a u simetriji i pr omene u nainu
da se bude fiziki i hemijski".
20
Tako shvaena degeneracija jeste
spoljna kriva na koju se smetaju, da bi je podrali i iscrtali, oso-
beni vrhovi patolokih fenomena; to je u isto vreme naelo itanja
njihove fine strukture.
Unut ar j ednog tako uopt enog okvira, taka pri mene poj ma
bila je predmet rasprave. U j ednom radu o organskim bolestima,
Marten (Martin)
21
suprotstavlja t vorevi nama tkiva (poznatog ili
novog tipa) degeneracije u pravom smislu rei, koje prei nauj u
samo oblik ili unut ranj u st rukt uru tkiva. Kritikujui previe ne-
odreenu upot rebu t ermi na degeneracija, Kriveje (Cruveilhier)
eli, nasuprot tome, da ga nameni samo onoj nepravilnoj aktivno-
sti organi zma koja stvara tkiva bez analogije u stanju zdravlja; ta
tkiva koja uglavnom i maj u slaninastu, sivkastu teksturu", nalaze
se u t umor i ma, u nepravilnim masama obrazovani m naut rb or-
19 Corvi sart , Essai sur les maladies et lsions organiques du coeur, str. 636- 637.
20 lbid, str. 636, br. 1.
11 Cf. Bulletin des Sciences mdicales, t. 5, 1810.
gana, u irevima ili fistulama.
22
Za Laeneka, o degeneraciji se moe
govoriti u dva precizna sluaja: kada se tkivo izmeni u neko dru-
go, koje ve postoji u drugom obliku i na drugom mestu u orga-
nizmu (kotana degeneracija hrskavice, masna jetra), i kada tkivo
dobije teksturu i konfiguraciju bez pret hodno postojeeg modela
(tuberkulozna degeneracija limfnih lezda ili plunog sunera-
stog tkiva; gutava degeneracija jajnika ili testisa).
23
Ali se, u sva-
kom sluaju, ne moe govoriti o degeneraciji u vezi sa patolokim
naleganjem tkiva. Oigledno zgunjavanje tvrde modanice nije
uvek okotavanje; pri anatomskom ispitivanju mogue je odvojiti
s jedne strane listi pauinaste, a s druge tvrdu modanicu: tada se
pojavljuje tkivo koje se smestilo izmeu membrana, ali tu nije re
o degenerativnom razvoju nijedne od njih. O degeneraciji emo
govoriti u vezi sa procesom koji se odvija unutar teksture tkiva;
ona je patoloka dimenzija njegovog sopstvenog razvoja. Tkivo se
degenerie kada je bolesno kao tkivo.
Uz tu bolest tkiva mogu se staviti tri naznake. Ona nije prost
pad, niti slobodno odstupanje: pokorava se zakonima: Priroda
je primorana na postojana pravila u izgradnji kao i u razgradnji
bia".
24
Organska legalnost nije, dakle, samo privremen i krhak
proces; to je povratna struktura iji trenuci iscrtavaju obavezan
put: ivotni fenomeni slede zakone sve dok se ne izmene".
25
Put
trasiran figurama iji je nivo organizovanja sve slabiji; prva se
brie morfologija (nepravilna okotavanja); zatim intraorganske
diferencijacije (ciroze, hepatizacija plua); najzad nestaje unutra-
nja kohezija tkiva: kada je upaljena, elijska kouljica arterija ,,d
se deliti poput slanine"
26
, a tkivo jetre moe se pocepati bez napo-
ra. Na kraju, dezorganizacija postaje samounitenje, kao u sluaju
tuberkulozne degeneracije, kada zagnojenost voria ne samo da
izaziva unitenje sunerastog tkiva, nego i tkiva samih tuberkula.
22 J. Cruvei l hi er, Anatomie pathologique, Pariz, 1816,1.1, str. 75- 76.
23 R. Lannec, l anak Dgnration", u: Dictionnaire des Sciences mdicales, 1814, t. VIII,
str. 201- 207.
24 R. Lannec, Uvod i pr vo poglavlje u: Trait indit d'anatomie pathologique, str. 52.
25 Dupuyt r en, Dissertation inaugurale sur quelques points d'anatomie, Pariz, godi na XII,
str. 21.
26 Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encphale, I, str. 88- 89.
Degeneracija nije, dakle, povrat ak na neorgansko; ili, bolje reeno,
ona je taj povrat ak samo u meri u kojoj je nepogreivo usmere-
na ka smrti. Raspadanj e koj om se odlikuje nije raspadanj e ne-
organskog, to je rastrojstvo neivog, ivota koji se upravo ukida:
Pl unom t uberkul ozom mora se nazvati svaka lezija plua koja,
preput ena sama sebi, proizvodi progresivno raspadanj e tog or-
gana nakon kojeg dolazi do njegove promene i konano smrti."
27
Zbog toga postoji oblik degeneracije koji je post oj ana prat nj a i-
vota i definite itavom nj egovom dui nom njegovo sueljavanje
sa smru: To je ideja na kojoj se najvei broj autora nije usudi o
zaustaviti, a t o je ideja o pr omenama i lezijama na delovima naih
organa do kojih dolazi sami m tim to ti organi rade."
28
Istroenost
je neizbrisiva vremenska dimenzija organske aktivnosti: ona meri
prigueni rad koji razgrauj e tkiva sami m tim to ona obezbeu-
ju sopstveno funkci oni sanj e, i to sreu gomilu spoljnih agensa"
kadrih da odnesu pobedu nad nj i hovi m otporom". Smrt, malo-
pomalo, od prvog t renut ka delanja i u prvom suoavanju sa spo-
ljanjou, poi nj e da iscrtava svoju neizbenost: ona se ne uvlai
samo u obliku mogue nezgode; obrazuje sa ivotom, njegovim
pokret i ma i njegovim vr emenom, jedinstvenu pot ku koja ga isto-
vremeno sainjava i unitava.
Degeneracija, to znai da je u samom naelu ivota nunost
smrti koja je od njega nerazdvojiva, kao i najoptija mogunost
bolesti. Pojam ija se veza sa anat omsko-pat ol okom met odom
sada pojavljuje sasvim jasno. U anat omskom opaanju, smrt je
taka gledita sa visine sa koje se bolest otvarala istini; trojstvo
i vot - bol est - smr t artikulie se u trougao iji vrh kul mi ni ra u
smrti; opaanj e moe da obuhvati kao celinu ivot i bolest samo
u meri u kojoj ukl j uuj e smrt u sopstveni pogled. A u opaeni m
st rukt urama moe se pronai ista konfiguracija, ali obrnut a, kao u
ogledalu: ivot sa stvarnim t raj anj em i bolest kao mogunost od-
st upanj a pronalaze svoje korene u taki duboko uronj enoj u smrt;
ona odozdo upravlja nj i hovi m post oj anj em. Smrt, koja, u anat om-
27 Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 5.
28 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lsions organiques et des gros vaisseaux, Uvodni
govor, XVII.
skom pogledu, retroaktivno govori istinu o bolesti, anticipacijom
omoguuje njen stvarni oblik.
Vekovima je medicina traila koji bi nain artikulacije mogao
da definie odnose bolesti i ivota. Samo intervencija treeg la-
na mogla je dati oblik njihovom susretu, njihovom sapostojanju,
njihovom meanju, oblik koji je bio utemeljen istovremeno kao
pojmovna mogunost i u opaenoj punoi; taj trei lan je smrt.
Poev od tog momenta, smrt dobija telo u prostoru koji se po-
klapa sa prostorom organizma; ona prati linije bolesti i kroji je;
organizuje se prema nj enoj optoj geometriji; svija se takoe pre-
ma njenim osobenostima. Poev od trenutka u kojem je smrt bila
upletena u tehniki i pojmovni organon, bolest je mogla da bude i
spacijalizovana i individualizovana. Prostor i individua, dve zdru-
ene strukture, koje nuno proistiu iz opaanja koje u sebi nosi
smrt.
U svojim dubinskim pokretima, bolest ide mrani m, ali nu-
nim putevima reakcija tkiva. Ali ta sada postaje nj eno vidljivo
telo, taj skup fenomena bez tajni, zahvaljujui kojem je postajala
pot puno vidljiva za pogled kliniara: a znai li to da je prepoznat-
ljiva po znacima, ali i da se moe deifrovati u simptomima ija je
sveukupnost bez ostatka definisala njenu sutinu? Zar itav taj je-
zik ne rizikuje da bude olakan za svoju specifinu teinu i sveden
na niz povrnih dogaaja, bez gramatike strukture i semantike
nunosti? Pripisujui bolesti mukle puteve u zatvorenom svetu
tela, patoloka anatomija umanjuje znaaj klinikih simptoma i
metodologiju vidljivog zamenjuje kompleksnijim iskustvom u
kojem istina izlazi iz svoje nedostupne rezerve samo prelaskom
na nepokretno, na nasilje nad iseenim leom i time na oblike u
kojima se ivo znaenje brie u korist masivne geometrije.
Novo obrtanje odnosa meu znakovima i simptomima. U kli-
nikoj medicini, u njenom prvobitnom obliku, znak nije bio po
prirodi razliit od simptoma.
29
Svako oitovanje bolesti moglo je
bez sutinskih preinaenja da poprimi vrednost znaka, pod uslo-
vom da je upueno medicinsko itanje bilo kadro da je smesti u
hronoloku sveukupnost bola. Svaki simptom je bio znak u punoj
snazi, a znak nije bio nita dr ugo do proitani si mpt om. No, u ana-
tomsko-klinikom opaanj u, si mpt om moe da ostane savreno
nem, a znaenj sko jezgro, za koje se verovalo da je oboruano, da
se pokae kao nepostojee. Koji vidljivi si mpt om moe sa sigur-
nou da ukae na pl unu t uberkul ozu? Ni problemi sa disanjem,
koji se mogu nai u sluaju hroni nog katara, a mogu se ne nai
kod obolelog od tuberkuloze; ni kaalj, koji pri pada i peri pneu-
moniji, ali ne uvek i tuberkulozi; ni t uberkul ozna groznica, esta
kod pleuritisa, ali koja se esto veoma kasno javi kod t uberkul o-
znih.
311
Nemost si mpt oma moe da se zaobie, ali ne i da se pobe-
di. Znak igra upravo tu ulogu skretanja: on vie nije si mpt om koji
govori, ve ono to zamenj uj e t emel j no odsustvo rei u si mpt omu.
Bel je 1810. bio pri nuen da post epeno iskljui sve semioloke na-
znake tuberkuloze: ni j edan nije bio oigledan ni pouzdan. Devet
godina kasnije Laenek je, sluajui bolesnika za kojeg je mislio
da boluje od plunog katara poj aanog unom groznicom, i mao
utisak da uje kako mu glas izlazi di rekt no iz plua, i to na j ednoj
maloj povrini, veliine kvadrat nog palca otprilike. Moda je to
bila posledica neke plune lezije, neke vrste otvora na telu plu-
nog krila. Pronaao je isti taj f enomen kod dvadesetak obolelih
od tuberkuloze; zatim ga je razluio od j ednog prilino srodnog
fenomena koji se moe uoiti kod obolelih od pleuritisa: ini se
da glas izlazi iz plua, ali je mnogo piskaviji nego obino; srebr-
nast je i drhtav.
31
Laenek t ako postavlja pektorilokviju" kao jedini
pouzdan pat ognomoni ni znak pl une tuberkuloze, a egofoniju"
kao znak pleuritinog izliva. Vidi se da u anat omsko-kl i ni kom
iskustvu znak ima pot puno razliitu st rukt uru od strukture koju
mu je tek nekoliko godina ranije pripisala klinika met oda. U Ci-
mermanovom ili Pinelovom opaanj u znak je bio utoliko reitiji i
utoliko pouzdani j i to je i mao vie povrine za oitovanje bolesti:
tako je groznica bila glavni si mpt om i, shodno tome, znak koji je
naj pouzdani j i i najblii sutinskom, po koj em se moe prepoznati
onaj niz bolesti to je s pravom nosi o ime groznice". Za Laeneka,
vrednost znaka vie nema veze sa prost i ranj em simptoma; nje-
30 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 5- 14.
31 Lannec, Trait de l'auscultation mdiate, Pariz, 1819,1.1.
I
gova marginalna, suena, gotovo neprimetna narav omoguuje
mu da prolazi, kao iskosa, kroz vidljivo telo bolesti (sklopljeno
od uoptenih i nepouzdani h elemenata) i da u j ednom potezu
dosegne njenu prirodu. Samim tim se reavao statistike struk-
ture koju je imao u istom klinikom opaanju: da bi mogao da
proizvede izvesnost, znak je morao da pripada usklaenom nizu,
a to je bila sluajna konfiguracija skupa koji je nosio istinu; znak
sada govori sam, a ono to izgovara je odreito: kaalj, hronina
groznica, slabljenje, iskaljavanje, hemoptiza, daju sve verovatnije,
ali na kraju krajeva nikad pot puno sigurno, tuberkulozu; pektori-
lokvija sama za sebe bez greke ukazuje na nju. Najzad je kliniki
znak upuivao na samu bolest; anatomsko-kliniki znak na lezi-
ju; ako su neke promene na tkivu zajednike za nekoliko bolesti,
znak koji e ih uiniti vidljivim nee moi da kae nita o prirodi
poremeaja: moe se uoiti hepatizacija plua, ali znak koji na nju
ukazuje nee moi da kae koja bolest joj je uzrok.
32
Dakle, znak
moe samo da uputi na to da postoji lezija, ali nikada na neku
patoloku sutinu.
Znaenjsko opaanje je, dakle, epistemoloki razliito u svetu
klinike kakva je postojala u prvobitnom obliku, i kakva je prei-
naena anatomskom metodom. Ta se razlika moe osetiti sve do
naina na koji se merio puis pre i posle Biaa. Za Menirea je puis
znak zato to je simptom, to e rei u meri u kojoj je prirodno
oitovanje bolesti, i u kojoj s punim pravom opti sa svojom suti-
nom. Tako pun, snaan, skakutav" puis ukazuje na preobilje krvi,
silinu otkucaja, zaguenje vaskularnog sistema, doputajui da se
predvidi estoka hemoragija. Puis svojim uzrocima dri do kon-
stitucije maine, do najznaajnije i najrairenije od njenih funk-
cija"; svojim veto uoenim i razvijenim obelejima razotkriva
itavu unutranjost oveka"; zahvaljujui nj emu, lekar uestvuje
u nauci o vrhovnom biu".
33
Razluujui glavne otkucaje, u grudi-
ma i stomaku, Borde ne preinauje oblik opaanja puisa. Uvek je
re o tome da se proita izvesno patoloko stanje u toku njegovog
32 A.-F. Chomel , Elment de pathologie gnrale, Pariz, 1817, str. 522- 523.
33 Menur et , Nouveau trait du pouls, Amst er dam, 1768, str. I X- X.
razvoja i da se predvidi njegov razvoj sa najveom verovatnoom;
tako je j ednost avni gr udni puis mek, pun, rastegnut; otkucaji su
jednaki ali talasavi, obrazuj ui neku vrstu dvostrukog talasa sa
lakoom, mekoom i bl agom snagom oscilacije, koja nije dozvo-
ljavala da se ta vrsta pulsa pomea sa drugima".
34
To je bio znak
izliva u predelu grudi. Kada, naprotiv, Korvizar meri puis svog
bolesnika, on ne ispituje si mpt om oboljenja, ve znak da postoji
lezija. Puis vie nema izraajnu vrednost u svojim svojstvima me-
koe ili punoe, ali anat omsko-kl i ni ko iskustvo je omoguilo da
se ustanovi slika o dvoznani m slaganjima izmeu ritma otkucaja
i svakog tipa lezija: puis je snaan, tvrd, treperav, uestao u aktiv-
nim aneuri zmama bez komplikacija; mek, spor, pravilan, i moe
se lako priguiti u prost i m pasivnim aneuri zmama; nepravilan,
nej ednak, talasav u hr oni ni m suenjima; isprekidan i u nej ed-
naki m intervalima u t r enut ni m suenjima; slab i jedva osetan u
ot vrdnj avanj i ma, okotavanjima, omekavanju; brz, uestao, ne-
pravilan i kao grevit u sluaju prekida u j ednom ili vie miinih
snopova.
35
Tu vie nije re o nauci anal ognoj onoj o Vrhovnom
Biu, i uskl aenoj sa zakoni ma pri rodni h pokreta, ve o oblikova-
nj u izvesnog broja oznaeni h opaanja.
Znak vie ne govori pri rodni m jezikom bolesti; popri ma oblik i
vrednost samo unut ar pitanja koja postavlja medicinska pretraga.
Nita, dakle, ne spreava da ga ona podst akne i gotovo proizvede.
On vie nije ono to se spont ano iskazuje o bolesti, ve taka iza-
zvanog susreta kretnji istraivanja i bolesnog organizma. Tako se
moe objasniti zato je Korvizar mogao da reaktivira, bez velikih
teorijskih probl ema, relativno staru i zaboravljenu Auenbrugero-
vu teoriju. To je otkrie poivalo na dobro steenim patolokim
spoznaj ama: umanj enj e zapremi ne vazduha u torakalnoj upljini
kod mnogi h plunih oboljenja; ono se takoe tumailo i podat -
kom iz j ednost avnog ogleda: udarac u bure, kada zvuk post ane
pot muo, ukazuje na to do koje je visine puno; najzad, pot vreno
je i j edni m ogledom na leu: Ako je u bilo kom telu torakalna
upljina ispunjena tenou put em ubrizgavanja, onda e zvuk,
34 Bordeu, Recherches sur le pouls, Pariz, 1771,1.1, sr. 30- 31.
35 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lsions organiques du coeur, str, 397-398.
na strani grudi koja je ispunjena, postati nejasan u visini koju je
dosegla ubrizgana tenost".
36
Bilo je normalno da klinika medicina krajem XVIII veka osta-
vi u senci tu tehniku uz pomo koje se vetaki pojavljivao znak
tamo gde nije bilo simptoma, i traio se odgovor kada medicina
nije govorila o sebi: klinika u kojoj se od itanja oekuje koliko i
od terapije. Ali poev od trenutka u kojem patoloka anatomija
klinici propisuje da ispita sve organske slojeve tela i da omogui
izranjanje na povrinu onoga to je postojalo samo u dubokim
slojevima, ideja o vetakoj tehnici kadroj da iznenadi leziju po-
novo postaje nauno utemeljena. Povratak Auenbrugeru tumai
se istim reorganizovanjem struktura kao i povratak Morganjiju.
Lupkanje nije opravdano ako je bolest sainjena od potke simpto-
ma; postaje nuno ako bolesnik nije nita drugo do ispunjen le,
napola puno bure.
Ustanoviti te znake, vetake ili prirodne, znai baciti na ivo
telo itavu jednu mreu anatomsko-patolokih oznaka: iscrtati po
takama buduu autopsiju. Problem je, dakle, da izroni na povri-
nu ono to je naslagano u dubini; semiologija vie nee biti itanje,
ve onaj skup tehnika koji omoguuje da se saini projekcijska pa-
toloka anatomija. Kliniarev pogled se odnosio na niz i podruje
odigravanja patolokih dogaaja; morao je da bude sinhron i di-
jahron u isti mah, ali je u svakom sluaju bio podreen vremenu;
analizirao je niz. Pogled anatomo-kliniara morae da oznai za-
preminu; imae posla sa kompleksnou prostornih podataka koji
su trodimenzionalni prvi put u medicini. Dok je kliniko istrai-
vanje podrazumevalo pravljenje meovitepotke vidljivog i itljivog,
nova semiologija zahteva neku vrstu ulnog utrougljenja, u kojem
moraju da sarauju raznovrsna, i do tada iz medicinskih tehnika
iskljuena podruja: uho i dodir pri druuj u se vidu.
Lekari su, napokon, desetak vekova probali urin. Veoma kasno
su poeli da dodiruju, lupkaju, sluaju. Moralne zabrane, konano
ukinute u doba prosvetiteljstva? Kad bi to bilo objanjenje, onda
bi se ravo shvatilo to to je Korvizar u doba carstva ponovo izu-
36 Auenbr ugger , Nouvelle mthode pour reconnatre les maladies internes de la poitrine,
pr evod Cor vi sar t , Pariz, 1808, str. 70.
meo lupkanje, i to je Laenek u vreme restauracije prvi naginjao
uho prema grudi ma ena. Moral na prepreka je bila izloena isku-
enju tek kad se javila epistemoloka potreba; nauna nunost je
obelodanila zabranu kao takvu: znanj e izumeva t aj nu. Ve je Ci-
mer man eleo, da bi spoznao snagu cirkulacije, da lekari i maj u
slobodu da stave ruku na srce kako bi doli do zapaanja s tim u
vezi", ali je zakljuio i da nas nai osetljivi obiaju spreavaju da
to inimo, naroito kad je re o enama".
37
Dubi 1811. kritikuje tu
lanu skromnost", i tu preteranu uzdranost", mada ne smat ra
da je takva praksa dozvoljena bez ikakve rezerve, ali takvo is-
pitivanje, koje se obavlja samo preko koulje, moe da se odigra
uz svu moguu pristojnost".
38
Moralni paravan, ija je nunost
priznata, postae tehniki posredni k. Libido sciendi, osnaen za-
branama koje je izazvao i otkrio, okree ga dajui mu zapovedni-
ku mo; obezbeuj e mu nauno i drut veno opravdanje, upi suj e
ga u nunost kako bi se bolje pretvarao da ga brie iz etike i na
nj emu gradi st rukt uru koja ga proi ma odravajui ga. Kontakt
vie ne spreava ednost, ve prljavtina i beda; ne vie nevinost,
ve neprijatnost u kont akt u s telom. Poto je neposredno, slua-
nje je t akode neugodno i za lekara i za bolesnika; zbog oseanja
odvratnosti gotovo da se i ne izvodi u bolnicama; veini ena se
skoro ne moe ni predloiti, a kod nekih je ak veliina dojki fizi-
ka prepreka za njegovu primenu". Stetoskopom se meri zabrana
preobraena u odvratnost, i materijalnu prepreku: Kod mene je
1816. dola j edna mlada osoba sa si mpt omi ma bolesti srca, i kod
koje polaganje ruke na grudi i lupkanje nisu imali mnogo svrhe
zbog gojaznosti. Godi ne i pol bolesnika zabranjivali su mi vrstu
pregleda o kojoj sam upravo govorio (prislanjanje uha na predeo
srca), pa sam se prisetio j ednog veoma poznat og akustikog fe-
nomena: ako se uho stavi na jedan kraj grede, na dr ugom kraju
se razgovetno uje ubod iglom."
39
Stetoskop, uvrena distanca,
prenosi dubinske i nevidljive dogaaje du polutaktilne, pol uau-
ditivne osovine. Inst rument kao posredni k sa spoljne strane tela
37 Zi mme r ma nn, Trait de l'exprience mdicale, II, str. 8.
38 F.-J. Doubl e, Smiologie gnrale.
39 R. Lannec, Trait de l'auscultation mdiate, 1.1, str. 7- 8.
dozvoljava uzmak kojim se odmerava moralna distanca; zabrana
fizikog kontakta omoguuje da se uvrsti virtuelna slika onoga
to se deava daleko ispod vidljivog predela. Udaljenost ednosti
je, za skriveno, ekran na koji se projektuje. Ono to se ne moe
videti pokazuje se na distanci od onoga to ne srne da se vidi.
Medicinski pogled, tako oboruan, obuhvata vie nego to kae
sama re pogled". Zbija u jedinstvenu strukturu razliita ulna
polja. Trojstvo vi d-dodi r-sl uh definie opaajnu konfiguraciju u
kojoj nedost upnom bolu u trag ulaze oznake, dubinski ga preme-
ravaju, izvlae na povrinu i virtuelno projektuju na rasute organe
lea. Bacanje pogleda" je postalo kompleksna organizacija, iji je
cilj da se utvrdi poloaj nevidljivog u prostoru. Svaki ulni or-
gan dobija deliminu funkciju instrumenta. A oko tu svakako nije
najznaajnije; ta vid moe da pokrije osim tkiva koe i poetka
membrana"? Dodir omoguuje da se otkriju tumori na unutra-
njim organima, izrasline, otoci na jajniku, proirenja srca; a uho
hvata pucketanje fragmenata kostiju, um aneurizme, manje ili
vie jasne zvuke u toraksu ili abdomenu, kad se po njima lupne";
40
medicinski pogled je od sada obdaren vieulnom strukturom.
Pogled koji dodiruje, uje i, povrh svega, i to ne sutinski ili nu-
no, vidi.
Jedna lasta ne ini prolee; citirau jednog istoriara medicine:
im se pomou uha ili dodira moe na ivom biu prepoznati
ono to je otkrivalo seciranje lea, opis bolesti i, shodno tome, te-
rapija krenuli su posve novim putem."
Ne treba da dozvolimo da nam pobegne sutina. Taktilna i au-
ditivna dimenzija nisu se prosto i jednostavno pridruile dome-
nu vida. ulno utrougljenje, neophodno u anatomsko-klinikom
opaanju, ostaje u dominantnom znaku vidljivog: najpre zato to
je to vieulno opaanje tek nain da se najavi taj trijumf pogleda
kakav e biti autopsija; uho i ruka su samo privremene zamene
dok smrt ne vrati istini blistavo prisustvo vidljivog; re je o ozna-
avanju u ivotu, to e rei u noi, da bi se ukazalo na ono to bi
stvari bile u beloj jasnoi smrti. A promene koje otkrije anatomija
naroito se tiu oblika, veliine, poloaja i usmerenj a" organa ili
40 A.-F- Chomel , Elments de pathologie gnrale, Pariz, 1817, str. 30- 31.
njihovih tkiva:
41
to znai prost orne datosti koje po pravu porekla
proistiu iz pogleda. Kada Laenek govori o pr omenama u struk-
turi nikad nije re o onome to je van vidljivog, pa ak ni o onome
to bi bilo osetljivo na prefi nj en dodir, ve o preki di ma kontinui-
teta, gomi l anj u tenosti, nenor mal ni m uveanjima, ili upal ama na
koje ukazuj u otoci na tkivu i nj i hovo crvenilo.
42
U svakom sluaju,
apsolutna linija i osnova opaaj nog ispitivanja iscrtane su uvek
j asnom ravni barem virtuelne vidljivosti. To je slika koju za sebe
slikaju", kae Bia, govorei o anat omi ma, pre nego stvari koje
saznaju. Vie mor aj u da vide nego da razmiljaju."
43
Kad Korvizar
uje srce koje rdavo radi, a Laenek piskav glas koji drhti, oni vide
hipertrofiju i izliv, tim pogl edom koji t aj no pohaa njihov sluh i
pokree ga van njega samog.
Tako je medicinski pogled udvost ruen od otkria patoloke
anatomije: postoji lokalni i omeen pogled, pogled susedan dodi -
ru i sluhu, koji pokriva samo j edno od ulnih polja i dotie samo
vidljive povrine. Ali postoji i apsolutni pogled, apsolutno integri-
ui, koji domi ni ra svim opaaj ni m istraivanjima i utemeljuje ih.
On st rukt uri ra u j ednu suverenu celinu ono to proistie iz naj-
nieg nivoa oka, uha i dodira. Kada lekar posmat ra, a sva ula su
mu otvorena, j edno drugo oko pol oeno je na temeljnu vidljivost
stvari i, kroz prozi rnu datost ivota sa kojim su poj edi nana ula
pri morana da krivudaju, obraa se pravo i bez pretvaranja jasnoj
pouzdanost i smrti.
Uj edno opaaj na i epistemoloka st rukt ura koja upravlja pat o-
lokom anat omi j om i itavom medi ci nom koja proizilazi iz nje,
jeste st rukt ura nevidljive vidljivosti. Istina koja je, po pr i r odnom
pravu, napravljena za oko, ukr adena mu je, ali je pot aj no odmah
otkriva ono to pokuava da je izbegne. Znanj e se razvija kroz
pravu igru omotaa; skriveni el ement popri ma oblik i ritam skri-
venog sadraja, zahvaljujui emu je u samoj prirodi vela da bude
I I X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 10 i 11.
12 Lannec, Dictionnaire des Sciences mdicales, t. II, l anak Anat omi e pathologique",
sir. 52.
13 X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 11.
proziran:
44
cilj anatoma je postignut kada neprozirni omotai
koji prekrivaju delove naeg tela za njihove uvebane oi vie nisu
nita do prozirni veo to doputa da se otkrije skup i odnosi u
njemu".
45
Pojedinana ula vire kroz te omotae, pokuavaju da ih
zaobiu ili da ih podignu; njihova okretna radoznalost nalazi hi-
ljadu naina, pa se ak besramno (svedok je stetoskop) slui ed-
nou. Ali apsolutno oko znanja ve je oduzelo i preuzelo u svojoj
geometriji linija, povrina i zapremina, promukle ili piskave glaso-
ve, zvidanja, otkucaje, hrapavu ili nenu kou, krike. Sizerenstvo
vidljivog. I to utoliko monije to u sve to ubraja mo smrti. Ono
to krije i obavija, zavesa noi na istini, jeste paradoksalno ivot; a
smrt, naprotiv, otvara svetlosti dana crni koveg tela: mrani ivot,
bistra smrt, najstarije imaginarne vrednosti zapadnog sveta ukr-
taju se tu u neobinom kontrasmeru koji je sam smer patoloke
anatomije, ako prilii da se ona smatra civilizacijskom injenicom
istog onog reda kojem, zato da ne, pripada i preobraaj zapaljive
kulture u kulturu koja sahranjuje. Medicinu XIX veka poseuje to
apsolutno oko koje oleuje ivot i u leu ponovo pronalazi preki-
nutu krhku liniju ivota.
Nekada su lekari optili sa smru velikim mi t om o besmrtnosti
ili barem o granicama ivota koje se malo-pomalo povlae.
46
Sada
su ti ljudi koji bdiju nad ljudskim ivotom optili sa svojom smru
u sitnom i strogom obliku pogleda.
To projektovanje bola na ravan apsolutne vidljivosti daje, me-
utim, medicinskom iskustvu neprozirno dno, van kojeg mu vie
nije mogue da se protegne. Ono to nije na nivou pogleda pada
van domena mogueg znanja. Otuda odbacivanje izvesnog broja
naunih tehnika, koje su lekari ipak koristili u prethodnim godi-
nama. Bia odbija da upotrebi mikroskop: Kad se gleda u tami,
svako vidi na svoj nain."
47
Jedini tip vidljivosti koji priznaje pato-
44 Dal eko od toga da ova st rukt ura datira s poet ka XIX veka; u svom opt em obrisu,
ona domi ni r a obl i ci ma znanj a i erotizma u Evropi od sr edi ne XVIII veka, i preovl auj e do
kraj a XIX veka. Pokuaemo kasnije da je pr oui mo.
45 X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 11.
46 Cf. i neki tekst s kraj a XVIII veka, kao to je Huf el and, Makrobiotik oder der Kunst das
Leben zu verlargen, Jena, 1796.
47 X. Bichat, Trait des membranes, Pariz, godi na VIII, str. 321.
loka anat omi j a jeste onaj koji je definisan svakodnevni m pogle-
dom: vidljivost po pravu, koja obavija u pri vremenoj nevidljivosti
j ednu neprozi rnu prozi rnost , a ne (kao u istraivanju mi krosko-
pom) nevidljivost po pri rodi koju na neko vreme zauzima tehnika
vetaki umnoenog pogleda. Na nain koji nam se ini udni m,
ali koji je st rukt ural no nuan, analiza patolokih tkiva godi nama
je izbegavala da koristi ak i najstarije optike i nst rument e.
Jo znaajnije je nepri hvat anj e hernije. Analiza na Lavoazjeov
nain sluila je kao epistemoloki model novoj anatomiji
48
, ali nije
funkcionisala kao tehniki produet ak nj enog pogleda. U medici-
ni XVIII veka eksperi ment al ne ideje bile su brojne; kad se elelo
znati od ega se sastoji upal ni napad groznice radile su se anali-
ze krvi: poredila se prosena teina zgruane mase sa prosenom
teinom limfe koja se iz nje izdvaja"; destilisalo se i merile su se
mase vrste i rastvorljive soli, ulja i zemlje pronaene kod bole-
snika i kod zdravog subjekta.
49
Poetkom XIX veka taj eksperi-
mentalni aparat nestaje, a jedini tehniki probl em koji se namee
jeste da se sazna hoe li nakon seenja lea oboleli od upal nog
napada groznice imati ili nee imati vidljive promene. Da bi se
okarakterisala lezija prouzrokovana boleu", objanjava Laenek,
obino je dovoljno da se opiu nj ena fizika ili vidljiva obeleja
i da se ukae na to koj i m je put em ila t okom svog razvoja i za-
vretka"; po volji se mogu koristiti i neki hemijski reagensi" pod
uslovom da su veoma j ednost avni i da su namenj eni samo t ome
da se pomou nj i h izvuku neka fizika obeleja": tako se moe
/.agrevati jetra, ili sipati kiselina na degenerisano tkivo za koje se
ne zna je li masno ili albuminozno.
50
Pogled sam za sebe domi ni ra itavim poljem mogueg znanja;
intervencija tehnika koje postavljaju probl eme merenj a, materi-
je, sastava, na nivou nevidljivih st rukt ura stavljena je van opti-
caja. Analiza se ne radi u smislu beskraj nog produbl j enj a prema
najprefinjenijim konfiguracijama, i to sve do neorganskih; u t om
18 Cf. supra, pogl . VIII.
I') Ogl edi Langri sha i Tabora navedeni u: Sauvages, Nosologie mthodique, t. Il, str. 331
Mi.
'() R. Lannec, Introduction et chapitre I du Trait indit d'anatomiepathologique, objavio
V. Corni l , Pariz, 1884, str. 16-17.
pravcu veoma rano se sudari sa apsolutnom granicom koju joj
propisuje pogled, te odatle, krenuvi okomito, klizne bono prema
diferencijaciji pojedinanih svojstava. Na liniji na kojoj je vidljivo
spremno da se rastvori u nevidljivom, na tom rubu preko kojeg
se obruava, u igru ulaze osobenosti. Diskurs o individui je po-
novo mogu, ili bolje reeno nuan, zato to je on jedini nain
da pogled ne odustane od samog sebe, da se ne ukine u figurama
iskustva u kojima bi bio razoruan. Naelo vidljivosti za korelat
ima naelo diferencijalnog itanja sluajeva.
itanje iji se proces veoma razlikuje od klinikog istraivanja
u njegovom prvobitnom obliku. Analitika metoda bi razmatrala
sluaj" samo u njegovoj funkciji semantike podrke; oblici sa-
postojanja ili niza u koje je bio upleten omoguavali su da se u
njemu poniti ono to je moglo da sadri neto sluajno ili pro-
menljivo; njegova itljiva struktura javljala se samo u neutraliza-
ciji onoga to nije bilo sutinsko. Klinika je bila nauka o sluajevi-
ma u meri u kojoj je u poetku pristupala filcovanju individualno-
sti. U anatomskoj metodi pojedinano opaanje je dato na kraju
prostorne reetke, kojoj sainjava najfiniju, najizdiferenciraniju i,
paradoksalno, onu strukturu koja je najotvorenija sluajnom, iako
je bila najeksplikativnija. Laenek posmatra enu koja ima simp-
tome svojstvene oboljenju srca: bledo i naduveno lice, ljubiaste
usne, obraze upali, kratko, ubrzano disanje, zadihanost, napadi
kalja, leanje na leima nemogue. Seenje lea pokazuje plunu
tuberkulozu sa postojanim upljinama i tuberkulama ukastim u
sreditu, a sivim i prozirnim po ivicama. Srce je bilo u gotovo pri-
rodnom stanju (sa izuzetkom veoma proirene desne pretkomo-
re). Levo pluno krilo bilo je spojeno sa marami com staninom
opnom i na tom mestu je bilo nepravilnih i isprepletenih brazda;
na vrhu plunog krila bilo je prilino mnogo irokih i isprepleta-
nih rezova.
51
Taj naroiti modalitet tuberkulozne lezije izvetavao
je o poremeenom disanju, pomalo zagrcnutom, promenama u
cirkulaciji, koje su klinikoj slici davale izgled isto srane bo-
lesti. Anatomsko-klinika metoda u st rukt uru bolesti integrie
postojanu mogunost pojedinane modulacije. Ta je mogunost
51 R. Lannec, De l'auscultation mdiate, 1.1, str. 72- 76.
svakako postojala i u rani j oj medicini: ali je bila promi l j ena tek
u apst rakt nom obliku naravi subjekta, ili uticajima sredine, ili te-
rapijskim intervencijama, zadueni m da spolja preinae patoloki
tip. U anat omskom opaanj u bolest ni kad nije data sa izvesnom
pomerenou": ona ima, od ulaska u igru,* irinu umet anj a, pre-
metanja, intenziteta, ubrzanj a, to iscrtava njegovu poj edi nanu
figuru. Ona nije odst upanj e pri dodat o patolokom odst upanj u;
sama bolest je neprest ano odst upanj e unut ar svoje sutinski od-
stupajue pri rode. Bolest postoji samo kao poj edi nana: ne zato
to individua reaguje na sopstvenu bolest, ve zato to se delanje
bolesti odvija, s puni m pravom, u obliku individualnosti.
Ot uda novi pregib dat medi ci nskom jeziku. Vie nije re, dvo-
znani m usklaivanjem, o promovi sanj u vidljivog u itljivo, i nj e-
govom prelaenju u znaenj sko usled univerzalnosti kodifikova-
nog jezika, ve, naprotiv, o otvaranju rei izvesnoj kvalitativnoj
istananosti, uvek konkretnijoj, individualnijoj, oblikovanijoj;
znaaj boje, vrstoe, zrnastosti", prednost data met afori u odno-
su na mer u (velik kao. . . , visok poput . . . ) ; sud o lakoi i tekoi u
j ednost avni m operacijama (pocepati, zgnjeiti, pritisnuti); vred-
nost meuul ni h svojstava (gladak, mast an, kvrgav); empirijska
poreenj a i reference na svakodnevicu ili na nor mal no (t amni j i
nego u pr i r odnom stanju, prelazni oseaj i zmeu oseaja vlane
beike napola i spunj ene vazduhom kad se stiska meu prst i ma
i pri rodnog pucket anj a pl unog tkiva u zdravom stanju").
52
Vie
nije re o t ome da se u korelaciju stave opaajni sektor i j edan
semantiki element, ve da se jezik u pot punost i okrene prema
onom podr uj u u kojem opaeno, u svojoj osobenosti, rizikuje da
pobegne od oblika rei i da konano post ane nepr i met no zbog
toga to nije moglo da bude izreeno. Tako da otkriti vie nee biti
konano u neredu proitati sutinsku suvislost, ve gurnut i neto
dalje liniju pene jezika, omoguiti joj da zagrize u ono podr uj e
peska koje je jo otvoreno jasnoi opaanja, ali to vie nije pozna-
toj bolesti. Uvesti jezik u tu pomri nu u kojoj pogled vie nema
rei. Naporan i prefinjen rad; rad koji omoguuje da se vidi, kao
to Laenek omoguuj e da se izvan zbrkane mase izraslina j asno
52 Ibid, str. 249.
vidi prva cirotina jetra u istoriji medicinskog opaanja. Izuzetna
formalna lepota teksta povezuje, samo jednim pokretom, unu-
tranji trud jezika koji proima opaanje itavom snagom svog
stilistikog istraivanja, i potragu za patolokom individualnou
do tada neopaenom: Jetra svedena na treinu svoje zapremine
nalazila se, da tako kaemo, skrivena u podruju koje zauzima;
njena spoljna povrina, blago posuta neravninama i prazna, bila
je sivo-ukasta; kad se zasee, izgledalo je kao da je u potpuno-
sti sastavljena od mnotva sitnih okruglih ili jajastih zrna, ija je
veliina varirala od zrna prosa do semena konoplje. Ta zrna, lako
odvojiva jedna od drugih, nisu meu sobom ostavljala bilo kakav
prazan prostor u kojem bi se jo mogao razaznati ikakav ostatak
pravog tkiva jetre; boja im je bila ria ili rie-uta, mestimino
vukui na zelenkasto; njihovo tkivo, prilino vlano, neprozirno,
na dodir je bilo pre mlohavo nego meko, i kad bi se zrna stisnula
meu prstima, mali deo bi ih se smrvio, a ostatak je pod prstima
liio na komad meke koe."
53
Figura nevidljivog vidljivog organizuje anatomsko-patoloko
opaanje. Ali, kao to se vidi, prema povratnoj strukturi. Re je
o vidljivom koje iva individualnost, ukrtanje simptoma, dubina
organa, zaista ine nevidljivim na neko vreme, pre nego to ana-
tomski pogled povrati suverenost. Ali re je i o onom nevidljivom
pojedinanih modulacija, ije se odgonetanje inilo nemoguim
ak i kliniaru poput Kabanija
54
, i koje otar, strpljiv i nagrizajui
napor jezika najzad nudi zajednikoj svetlosti - ono to je za sve
vidljivo. Jezik i smrt igrali su na svakom nivou tog istraivanja i
itavom svojom debljinom, da bi najzad ponudili naunom opa-
anju ono to je za njega tako dugo ostalo nevidljivo vidljivo - za-
branjena i neizbena tajna: znanje o individui.
Individui nije poetni i najotriji oblik u kojem se predstavlja
ivot. Konano, dat je znanju samo na kraju jednog dugog pokreta
spacijalizacije, iji su odluujui elementi bili izvestan nain upo-
trebe jezika i teka konceptualizacija smrti. Bergson ide u strogo
suprot nom smeru kada trai u vremenu a protiv prostora, u nemoj
53 Ibid, str. 368.
54 Cf. supra. st ra. 60-61.
zapleni unut ranj ost i , u l uakom j ahanj u ka besmrt nost i , uslovi-
ma u kojima je mogue promiljati ivu individualnost. Bia je
vek ranije drao ozbiljniju lekciju. Stari aristotelovski zakon, koji
je zabranjivao nauni diskurs o individui, uki nut je kada je smrt u
jeziku nala mest o za svoj poj am: prostor je onda otvorio pogl edu
diferencirani oblik individue.
Prema poret ku istorijskih usklaenosti, to uvoenj e smrt i u
znanje protee se daleko: kraj XVIII veka vraa na svetlost dana
j ednu t emu koja je od renesanse ostala u senci. Videti u ivotu
smrt, u nj enoj promeni nepokret nost , i na njegovom kraju poe-
tak obrnut og vremena koje vrvi od bezbroj ni h ivota, jeste igra
istraivanja ije ponovno pojavljivanje pot vruj e proli vek, etiri
stotine godina nakon fresaka iz Svetog polja". Zar nije Bia, sve
u svemu, savremenik onoga koji je j edni m pot ezom u najdiskur-
zivniji meu jezicima uveo erotizam i njegov neizbeni vrhunac,
smrt? Jo j ednom znanj e i erotizam u t om prekl apanj u ukazuj u na
svoju duboku srodnost. U svim posl ednj i m godi nama XVIII veka
ta pri padnost otvara smrt zadatku i beskraj ni m novim poeci-
ma jezika. Devetnaesti vek e tvrdoglavo govoriti o smrti: Gojina
divlja i ukopljena smrt , vidljiva, miiava, skulpturalna smrt kod
erikoa, pohot na smrt u poari ma kod Delakroe, lamartinovska
smrt od vodeni h izliva, Bodlerova smrt . Spoznaja ivota data je
samo surovom, pri guuj uem i ve pakl enom znanj u koje ga eli
samo mrt vog. Pogled koji obavija, miluje, komada, para naj i ndi -
vidualniju plot i izvlai nj ene t aj ne ugrize, to je onaj nepokretni,
paljivi, pomal o razroki pogled, koji je, sa visine smrti, ve osudio
ivot.
Ali opaanje smrti u ivotu nema istu funkci j u u XIX veku kao
u renesansi. Ono je t ada nosilo pri guuj ua znaenja: razlika u
sudbini, srei, uslovima bila je izbrisana nj egovom uni verzal nom
kret nj om; ona je neopozivo vukla svakoga prema svemu; pleso-
vi skeleta su na naliju ivota predstavljali neke vrste egalitarnih
saturnalija; smrt je nepogreivo nadomet al a sudbinu. Sada je,
naprotiv, sastavni deo osobenosti; nj oj se individua pri druuj e,
izbegavajui monot one ivote i nj i hovo poravnavanje; u sporom,
napola podzemnom, ali ve vidljivom pribliavanju smrti, pot mu-
li zajedniki ivot najzad postaje individualnost; jedan crni krug
ga izoluje i obezbeuje stil njegovoj istinitosti. Otuda znaaj mor-
bidnog. Jezovito je podrazumevalo homogeno opaanje smrti, kad
se j ednom pree njen prag. Morbidno ovlauje prefinjeno opaa-
nje naina na koji ivot u smrti pronalazi svoju najizdiferencira-
niju figuru. Morbidno je razreeni oblik ivota; u t om smislu da
se postojanje iscrpljuje, onemoava u praznini smrti; ali i u t om
drugom smislu, da tu dobija svoju neobinu zapreminu, nesvodi-
vu na usklaivanja i navike, na steene nunosti; osobenu zapre-
minu, koju definie njena apsolutna retkost. Povlastica obolelog
od tuberkuloze: nekada se dobijala lepra zbog velikih kolektivnih
kazni; ovek XIX veka postaje pluni zaokruujui, u toj groznici
koja pouruj e stvari i odaje ih, svoju nesaoptivu tajnu. Zbog toga
su grudne bolesti potpuno iste prirode kao bolesti od ljubavi: one
su strast, ivot kojem smrt daje lice to se ne zamenjuje.
Smrt je napustila svoje staro tragino nebo; postala je lirsko
jezgro oveka: njegova nevidljiva istinitost, njegova vidljiva tajna.
D E S E T O P O G L A V L J E
Napad groznica
Poglavlje u kojem e se govoriti o poslednjem procesu kojim
anatomsko-kliniko opaanje pronalazi oblik svoje ravnotee.
Poglavlje koje bi bilo dugako kad bismo dopustili da nas osvoji
pojedinost elementa: vie od dvadeset pet godina (od 1808, kada
se pojavljuje Istorija hroninih unutranjih upala [Histoire des
phlegmasies chroniques], do 1832, kada se rasplamsavaju raspra-
ve o koleri), teorija o osnovnim groznicama i kritika koju je na
njen raun uputio Bruse zauzimaju znatno mesto u medicinskom
istraivanju; jo znatnije, bez sumnje, nego to bi morao da do-
zvoli jedan problem, prilino brzo reen na nivou osmatranja; ali
toliko polemika, takva tekoa da se razumeju kad su se slagali
o injenicama, tako iroka upotreba argumenata stranih domenu
patologije, sve to ukazuje na sutinsko sueljavanje, poslednji su-
kob (najei i najzamreniji) izmeu dva neuskladiva tipa medi-
cinskog istraivanja.
Metoda koju je sainio Bia i njegovi prvi naslednici ostavljala
je otvorenima dva niza problema.
Prvi su se ticali samog bia bolesti i njegovog odnosa sa le-
zijskim fenomenima. Kad se ustanovi serozni izliv, degenerisana
jetra, pluno krilo puno upljina, da li su ono to vidimo ba pleu-
ritis, ciroza, tuberkuloza, i to do njihovog patolokog dna? Da li je
lezija izvorni i trodimenzionalni oblik bolesti, ije bi bie tako bilo
prostorne prirode - ili se pak mora odmah smestiti s onu stranu,
u podruj e bliskih uzroka, ili neposredno s ove strane, kao prvo
vidljivo oitovanje procesa koji je ostao skriven? Jasno se vidi - ali
delo stie smisao i svoj neobini ugled. Budui da je obrazovan u
Monpeljeu i Parizu, u tradiciji Sovaa i pod neto skorijim utica-
jem Kalena, Pinelova misao ima klasifikatorsku strukturu, ali ona
je imala i nesreu i sreu da se razvija u vreme kada su klinika
tema, a zatim i anatomsko-klinika metoda, liavale nozologiju
njenog stvarnog sadraja, ali ne bez posledica, privremenih uosta-
lom, u vidu uzajamnog jaanja: videli smo kako je ideja klase bila
korelat izvesnog neutralnog opaanja simptoma,
7
kako je kliniko
deifrovanje podrazumevalo itanje sutina;
8
sada vidimo kako se
patoloka anatomija spontano podreuj e izvesnom obliku nozo-
grafije. No, svako Pinelovo delo duguje svoju snagu svim svojim
pojaanjima: njegova metoda tek sekundarno zahteva kliniku ili
anatomiju lezija; u sutini, tu je re o organizovanju, prema stvar-
noj ali apstraktnoj suvislosti, prelaznih struktura kojima su klini-
ki pogled ili anatomsko-patoloko opaanje u ve postojeoj no-
zologiji u j ednom trenutku traili podrku ili ravnoteu. Nijedan
od lekara stare kole nije bio osetljiviji od Pinela i pristupaniji
za nove oblike medicinskog iskustva; rado je predavao kliniku i,
bez previe skrivanja, radio je autopsije; ali, zapaao je samo ono
to se ponavlja, pratei, pri raanju novih struktura, samo linije
oslonca koje su one uzimale od starih:
9
tako se nozologija potvr-
ivala u svakom trenutku, a novo iskustvo se preziralo. Bia je
moda bio jedini koji je od poetka razumeo neuskladivost svoje
metode sa metodama nozografa: Otkrivamo kako znamo i ume-
mo procese u prirodi. . . Ne pri daj emo preterani znaaj ovoj ili
onoj klasifikaciji": nikada nam nijedna od njih nee dati preci-
znu sliku hoda pridode".
10
Laenek, zauzvrat, priznaje bez proble-
ma umotanost anatomsko-klinikog iskustva u prostor nozolo-
ke podele: ei leeve, pronai lezije, znai obelodaniti ono to je
vre, pozitivnije i manje promenljivo u lokalnim bolestima";
7 Cf. supra, pogl . I, str. 18.
8 Cf. supra, pogl. VII.
9 P. A. Prost pr i poveda kako je profesorima Kor vi zar u i Pi nel u pokazao upal e i pr omene
na unut r a nj oj me mbr a ni creva, u koje su t ako mal o s umnj al i da su leevi na koj i ma im ih
je pokazao izali iz nj i hovi h r uku a da im ni su pregl edal i creva", Trait de cholera-morbus,
1832, str. 30.
10 X. Bi dchat , Anatomie descriptive, 1.1, str. 19.
Napad groznica 201
to znai izolovati ono to mor a da ih odlikuje ili specifikuje"; to,
na kraju krajeva, znai sluiti uzrok nozologije nudei mu pouz-
danije kriterijume.
11
U t om duhu je Drut vo za nadmet anj e, koje
je okupljalo ml adu generaciju i verno predstavljalo novu kolu,
postavilo na t akmi enj u iz 1809. uveno pitanje: Koje su bolesti
koje se mor aj u posebno gledati kao organske?"
12
Svakako, ono o
emu je bila re jeste poj am osnovne groznice i nj ene neorganske
prirode, kojoj je Pinel bio privren, ali u vezi sa ovom preci znom
takom postavljeni probl em je i dalje bio probl em vrste i klase. O
Pinelu se raspravljalo, ali njegova medi ci na nije bila revalorizova-
na od vrha do dna.
Ono to e uraditi samo Bruse 1816, u Ispitivanju opteprihva-
ene doktrine (Examen de la Doctrine gnralement admise), gde
radikalizuje kritike koje je ve bio formul i sao objavivi osam go-
dina ranije Istoriju kroninih unutranjih upala. Na neoekivan
nain e biti pot rebna ta eksplicitno fizioloka medi ci na, ta tako
laka i tako oputena teorija o privlanostima, opta upot reba poj-
ma iritacije, i time povrat ak na izvestan patoloki moni zam, to
je blizak roak Braunovom moni zmu, pa da patoloka anatomija
bude stvarno osloboena tutorstva nozografa, i da problematika
sutina bolesti prestane da zamenj uj e opaaj nu analizu organskih
lezija. S vr emenom e se zaboraviti da je st rukt ura anatomsko-kli-
nikog iskustva mogla da se uravnotei samo zahvaljujui Bruseu;
sauvae se samo seanje na besomune napade na Pinela, iju je
neopipljivu kontrolu Laenek, zauzvrat, t ako dobro podravao; se-
ae se samo neumerenog fiziologa i njegovih brzopletih uopta-
vanja. A nedavno je dobri Mondor pod svojim bezazlenim perom
ponovo pronaao ar sveih uvreda i uput i o ih Bruseovoj seni.
13
Nesmot renj ak nije proitao tekstove, niti dobro razumeo stvari.
11 Lannec, Trait de l'auscultation, predgovor, str. XX.
11 U j e dnom radu, koji je bio nagr aen, Mar t en kri t i kuj e previ e j ednost avnu upot r ebu
t er mi na bolest, koji je on eleo da rezervie za obol j enj a nast al a usled nei spravnost i u
ishrani tkiva, cf. Bulletin des Sciences mdicales, t. 5, 1810, str. 167-188.
13 H. Mondor , Vie de Dupuytren, Pariz, 1945, str. 176: Lekar pi j an od komedi j aenj a. . .
suj et ni i buni arl at an. . . njegova lukavstva, njegova besr amnost , nj egova bor benost na
reima, nj egove vi sokoparne gr eke, . . . nj egovo s amopouzdanj e iluzioniste."
Evo ih.
Neuroze i osnovne groznice su krajem XVIII i poetkom XIX
veka, po prilino optem slaganju, smatrane bolestima bez lezi-
ja. Bolesti razuma i nerava su, zahvaljujui Pinelu, dobile prili-
no osoben status, tako da njihova istorija, barem do otkria A.-L.
Bela u periodu od 1821. do 1824, ne kroji rasprave o organskom
poreklu bolesti. Groznice su vie od petnaest godina bile u samom
sreditu tog problema.
Hajde da najpre ponovo povuemo nekoliko optih linija poj-
ma groznice u XVIII veku. Pod tom reju se u prvom redu podra-
zumeva finalizovana reakcija organizma koji se brani od nekog
patogenog napada ili neke patogene supstance; groznica koja se
javi tokom bolesti ide u suprotnom smeru i pokuava da joj okre-
ne tok; ona nije znak bolesti, ve otpora bolesti, oboljenje ivota
koji se trudi da se udalji od smrti".
14
Ona, dakle, ima, u strogom
smislu rei, lekovitu vrednost: pokazuje da organizam morbife-
ram aliquam materiam sivepraeoccupare seve removere intendit".
15
Groznica je pokret luenja sa proiavajuom svrhom; a tal
(Stahl) podsea na etimologiju: februare, to e rei ritualno iste-
rati iz kue senke pokojnika.
16
Na toj osnovi krajnjeg cilja, pokret groznice i njen mehanizam
lako se analiziraju. Nizanje simptoma ukazuje na njene razliite
faze: drhtavica i prvi oseaj hladnoe ukazuju na periferni spa-
zam i proreenost krvi u kapilarima u koi. Brzina pulsa ukazuje
na to da srce reaguje tako to alje to je mogue vie krvi prema
udovima: vruica pokazuje da krv, naime, cirkulie bre i da su
sve funkcije samim tim ubrzane; pokretake sile opadaju propor-
cionalno: otuda oseaj malaksalosti i mlohavosti miia. I, naj-
zad, znojenje ukazuje na uspeh te febrilne reakcije, koja uspeva da
ukloni supstancu bolesti; ali kada ova uspe da se obnovi na vreme,
javljaju se prezdanice.
17
14 Boerhaave. Aphorisme.
15 Stahl, navedeno u: Dagoumer , Prcis historique de la fivre, Pariz, 1831, str. 9.
16 Navedeno ibid.
17 S r azl i kom od samo nekol i ko varijanti, ova se s hema moe nai kod Boerhaavea, Ap-
horismes, 563, 570, 581, kod Hof f mana, Fundamenta Medica, kod Stolla, Aphorismes sur la
connaisance et la curation des fivres, kod Huxhama, Essai sur les fivres, kod Boissier de
Napad groznica 203
To j ednost avno t umaenj e, koje je veoma oigledno povezivalo
oite si mpt ome sa nj i hovi m organskim korelatima, u istoriji me-
dicine je bilo od t rost rukog znaaja. S j edne strane, analiza gro-
znica, u svom opt em obliku, tano pokriva mehani zam lokalnih
upala; i ovde i t amo postoji taloenje krvi, gr koji izaziva manj e
ili vie dug zastoj, zatim napor sistema da se ponovo uspostavi
cirkulacija, i sami m tim silovito kretanje krvi; videe se da crve-
ne globule prelaze u l i mfne sudove", to u lokalnom obliku izaziva
konjunktivitis, na primer, a u opt em obliku vruicu i gibanje u
itavom organi zmu; ako se kretanje ubrza, najrei delovi krvi e
se odvojiti od teih, koji e ostati u kapilarima, gde e se limfa pre-
obraziti u neku vrstu elea": ot uda zagnojena mesta u di saj nom
ili crevnom sistemu u sluaju uoptene upale, ili u obliku apscesa,
ako je re o lokalnoj groznici.
18
Ali funkci onal na istovetnost upale i groznice postoji zato to
je sistem cirkulacije sutinski element tog procesa. Re je o dvo-
st r ukom raskoraku u nor mal ni m funkci j ama: najpre usporava-
nje, zatim preterivanje; najpre iritirajui fenomen, a zatim feno-
men iritacije. Svi ti fenomeni mor aj u da se izvedu iz poveane
i podst i cane iritabilnosti srca i arterija, te, najzad, i dejstva bilo
kakvog stimulusa i opi ranj a ivota na taj nain iritiranog tetnim
stimulusom."
19
Tako groznica, iji unut ranj i mehani zam moe da
bude i opti i lokalni, u krvi pronalazi organski i izdvojiv oslonac
koji je moe uiniti opt om ili lokalnom, ili pak opt om nakon to
je bila lokalna. Zbog te rairene iritacije krvnog sistema groznica
moe da bude i opti si mpt om neke bolesti koja ostaje lokalna to-
kom itavog svog razvoja: ona e, dakle, moi da bude i osnovna i
simpatika, a da se nita ne preinai u nj enom nainu delanja. U
shemi poput ove, probl em post oj anj a osnovnih groznica bez lezija
nije mogao da bude izloen: kakav god da je njen oblik, polazna
taka ili povrina na kojoj se oituje, groznica je uvek imala isti tip
organske podrke.
Sauvages, Nosologie mthodique, t. II.
18 Huxman, Essai sur les fivres, franc, prevod, Pariz, 1732, str. 339.
19 Stoll, Afori zam o spoznavanj u i leenju grozni ca (u: Encyclopdie des Sciences mdica-
les, sedmi odeljak, t. 5, str. 347.
Najzad, daleko od toga da fenomen vruice sainjava sutinu
pokreta groznice; on je samo njen najpovrinskiji i najprelazni-
ji zavretak, dok kretanje krvi, neistoe koje se nj om prenose
ili one koje se njom izbacuju, zaguenja ili luenja koja nastaju,
ukazuju na to ta je groznica po svojoj sutinskoj naravi. Grimo
(Grimaud) upozorava na fizike instrumente koji sigurno mogu
da nas upoznaju samo sa stupnjevima intenziteta vruice; a te su
razlike od najmanjeg znaaja za praksu; . . . lekar mora naroito da
se pot rudi da u grozniavoj vruici razlui svojstva koja se mogu
opaziti samo veoma uvebanim dodirom, i koja izbegavaju i oslo-
baaju se svih sredstava koja fizika moe da obezbedi. Takvo je to
oporo i iritirajue svojstvo grozniave vruice" zbog kojeg imamo
utisak da nam je dim uao u oi" i koje najavljuje gnojnu gro-
znicu.
20
Ispod homogenog fenomena vruice, groznica, dakle, ima
sopstvena svojstva, neku vrstu supstancijalne i izdiferencirane
vrstoe, koja joj omoguuje da se deli po specifinim oblicima.
Prelazimo, dakle, pri rodno i bez problema, sa groznice u groznice.
Pomak u znaenju i poj movnom nivou, koji nam pada u oi,
21
izmeu oznaavanja jednog opteg simptoma i odreenja speci-
finih bolesti moe da opazi samo medicina XVIII veka, budui
da je to oblik analize pomou kojeg je ona deifrovala mehanizam
groznice.
Taj e XVIII vek u ime veoma homogene i suvisle koncepcije
groznice" prihvatiti znatan broj groznica". tol ih prepoznaje
dvanaest, kojima dodaje nove i nepoznate" groznice. Za njih je
specifian - as mehanizam cirkulacije koji ih objanjava (upalni
napad groznice koju analizira .-P. Frank i koja se tradicionalno
naziva gnojnom), as najznaajniji afebrilni simptom koji ih pra-
ti (talova, Selova, tolova una groznica), as organi zahvaeni
upalom (Baljivijeva maramina groznica), i, najzad, as svojstvo
izluevina koje izaziva (Halerova, Tisoova, tolova gnojna gro-
znica), a as varijeteti oblika koje popri ma i razvoja koji je sebi
namenila (Selova maligna ili ataksina groznica).
20 Gr i maud, Trait des fivres, Monpelje, 1791,1.1, str. 89.
21 Bouillaud ga j asno anal i zi ra u Trait des fivres dites essentielles, Pariz, 1826, str. 8.
Napad groznica 205
Ta mrea, na nae oi zamrena, postala je zbrkana tek onog
dana kad je medicinski pogl ed pr omeni o epistemoloki oslonac.
Dolo je do prvog susreta anatomije i si mpt omske analize gro-
znica, mnogo pre Biaa, mnogo pre prvih Prostovih posmat ranj a.
Susreta isto negativnog, poto se anatomska met oda odricala
svojih prava i odustala je od dodeljivanja sedita neki m febril-
ni m bolestima. U 49. pi smu svog Traktata Morganji je rekao da
seciranjem bolesnika umrl i h od estokih groznica nije pronaao
vix quidquam... quod earum gravitati aut impetui responderet;
usque ad ideo id saepe latet per quodfaber interficiunt".
22
Analiza
groznica samo na osnovu njihovih si mpt oma i bez napora da im
se pronae arite bila je omoguena, ak nuna: da bi se dala
st rukt ura razliitim oblicima groznice valjalo je organsku zapre-
mi nu zameniti prost orom podele, u koji bi uli samo znaci i ono
to oni oznaavaju.
To to je Pinel ponovo doveo stvari u red nije bilo samo na
liniji njegove sopstvene met ode nozolokog deifrovanja; ona se
umet al a ba u podel u definisanu tim prvi m oblikom patoloke
anatomije; groznice sa lokalnom lezijom su simpatike. Ti idio-
patski oblici, to se odlikuju svojim spol j ni m oitovanjima, dopu-
taju da se pojave opta svojstva koja kao da obustavljaju apetit i
varenje, izazivaju pr omene u cirkulaciji, izazivaju prekide u izlu-
ivanju, omet aj u san, pobuuj u ili umanj uj u rasuivanje, napa-
daj u neke funkcije ula ili ih ak obustavljaju, sputavaju svako na
svoj nain kretanje miia".
23
Ali raznovrsnost si mpt oma omogu-
uje i itanje razliitih vrsta: jedan oblik upale ili angine spolja
obeleen znacima iritacije, ili napet ou krvni h sudova" (est je
u pubert et u, na poet ku t rudnoe, nakon pret eranog opijanja);
j edan meningo-gastrini" oblik sa nervni m si mpt omi ma, ali i
drugi m, osnovnijim, koji kao da se podudaraj u sa epigastrinim
podrujem", i koji prate, u svakom sluaju, poremeaj e eluca;
jedan adeno-meni ngni oblik, iji si mpt omi ukazuj u na iritaciju
sluzavih membrana crevnog kanala", sree se naroi t o kod subje-
kata limfatine naravi, kod ena i staraca; j edan adi nami ki oblik,
22 Morgagni , De sedibus et causis morborum, Pi smo 49, l. 5.
23 Ph. Pinel, Nosographie philosophtque, pet o i zdanj e, 1813,1, str. 320.
206 Ra a nj e kl i ni ke
koji se naroito oituje spolja, znacima krajnje slabosti i opte
miine mlitavosti", koja je verovat no posledica vlage, neistoe,
poseivanja bolnica, zatvora i amfiteatara, loe ishrane i pretera-
ni h telesnih uitaka; i, najzad, ataksina ili maligna groznica odli-
kuje se smenjivanjem uzbuenj a i slabljenja, sa veoma osobeni m
nervni m anomalijama", kojoj pret hode gotovo isti dogaaj i kao
adinamikoj groznici.
24
Dakle, u samom naelu te specifikacije obitava paradoks. U op-
tem obliku, groznica se odl i kuj e samo svojim posledicama; odse-
kli su je od svakog organskog supstrata; ak ni Pinel ne pomi nj e
vruicu kao sutinski znak ili glavni si mpt om klase groznica; ali
kada treba podeliti tu sutinu, funkci j a raspodele je obezbeena
naelom koje ne proistie iz logike konfiguracije vrsta, ve iz or-
ganske prost ornost i tela: krvni sudovi, eludac, sluzokoa creva,
miini ili nervni sistem pozivaju se, j edno po jedno, da slue kao
taka suvislosti za bezoblinu raznovrsnost si mpt oma. A to to
mogu da se organizuju tako da obrazuj u vrste nije posledica toga
to su sutinski izrazi, ve toga to su lokalni znaci. Konkretni i
specifikovani sadraj naela sutastvenosti groznica jeste samo
mogunost da ih lokalizuje. Od Sovaove Nozologije do Pinelove
Nozografije, konfiguracija se obrnula: u prvoj su lokalna oitova-
nja uvek mogua optost, u drugoj opta st rukt ura obavija nu-
nost lokalizacije.
U t akvi m uslovima je shvatljivo to je Pinel pomislio da moe
da u svoju si mpt omat ol oku analizu groznica integrie Rederero-
va i Vaglerova otkria: oni su 1783. pokazali da je sluzava groznica
uvek bila praena tragovima unut ranj e i spoljanje upale u dige-
stivnom kanalu.
25
Shvatljivo je i to to je prihvatio rezultate Pro-
stove autopsije, koja je oitovala jasno vidljive crevne legije, ali je
shvatljivo i zato ih sam nije video;
26
lokalizacija lezija se, po nje-
govom mi l j enj u, odvijala sama po sebi, ali u svojstvu sekundar-
nog fenomena, unut ar simptomatologije u koj oj lokalni znaci nisu
upuivali na sedite bolesti, ve na nj i hovu sut i nu. Razumljivo je,
24 / bui . st r. 9 - 1 0 i 323- 324.
25 Roeder er i VVagler, De morba mucoso, Getigen(?), 1783.
Napad groznica 207
najzad, i to to su Pinelovi branitelji u nj emu mogli da vide prvog
lokalizatora: Nije se ograniio na klasifikovanje objekata: materi-
jalizujui na neki nain nauku koja je do tada bila previe metafi-
zika, t rudi o se da lokalizuje, ako se tako moe rei, svaku bolest
ili da joj pripie sedite u prost oru, to e rei da odredi mesto
nj enog prvobi t nog post oj anj a. Ta se ideja oigledno pokazuj e u
davanj u novih i mena grozni cama koje je nastavio da zove osnov-
ni m, kao da eli da ukae posl ednj u poast do t ada domi nant ni m
idejama, ali dodel j uj ui svakoj posebno sedite, i navodei da se,
na primer, une i sluzave groznice sastoje od nekih drugi h pri
posebnoj iritaciji nekih del ova crevnog kanala."
27
U stvari, ono to je Pinel lokalizovao nisu bile bolesti, ve znaci,
a lokalna vrednost koj om su bile oboj ene nije ukazivala na pore-
klo po podruj u, prvobi t no mest o roenj a i oblika bolesti; ona je
samo omoguavala da se prepozna bolest koja je sebi davala tu
oznaku kao karakteristini si mpt om svoje sutine. U tim uslovi-
ma, uzroni i vremenski lanac koji valja uspostaviti nije iao od
lezije do bolesti, ve od bolesti do lezije, kao do nj ene posledice i
nj enog moda povlaenog izraza. omel (Chomel ) e 1820. ostati
i dalje veran Nozografiji kada bude analizirao crevne ireve to
ih je uoio Bruse kao posledicu a ne uzrok febrilnog oboljenja":
zar oni ne nastaju relativno kasno (tek desetog dana bolesti, kada
nadi manj e, osetljivost desne strane stomaka i gnoj ne izluevine
ukazuj u na njihovo postojanje)? Zar se ne pojavljuju u onom delu
crevnog kanala u koj em boleu ve iritirane materije ve odavno
borave (kraj ileuma, cekum i vii delovi debelog creva), i u kosim
delovima creva mnogo ee nego u vertikalnim i uzlaznim?
28
Tako se bolest odlae u organizam, tu usidrava svoje znake, sama
po sebi se rasporeuje po sekundar nom prost oru tela; ali njegova
sutinska struktura ostaje pretea. Organski prost or je snabdeven
referencama na tu st rukt uru; on ukazuje na nj u, ali je ne ureduj e.
Pregled (Examen) iz 1816. iao je do dna Pinelove dokt ri ne
kako bi ukazao, i to sa zapanj uj uom teorijskom lucidnou, na
nj ene postulate. Ali Istorija unutranjih upala postavljena je u
27 Ri cherand, Histoire de la chirurgie, Pariz, 1825, str. 250.
28 A.-F. Chomel , De l'existance des fivres essentilesses, Pariz, 1820, str. 10-12.
obliku dileme - ono to je do tada smatrano savreno uskladivim:
ili je groznica idiopatska ili se moe lokalizovati, a svaka uspena
lokalizacija liie groznicu nj enog statusa sutine.
Bez sumnje je tu neuskladivost, koja se logino upisivala u unu-
tranjost anatomsko-klinikog iskustva, pritajeno formulisao ili
bar nasluivao Prost kad je pokazao groznice koje se meu sobom
razlikuju po organu ija im je obolelost obezbedila mesto", ili po
nainu na kojima se odvijaju promene" na tkivu;
29
to su uradi-
li i Rekamije i njegovi uenici kada su izuavali one bolesti kod
kojih je potrebna srea: meningitise, pokazujui da su groznice
tog reda retko osnovne bolesti, da moda, pa ak i uvek, zavise od
oboljenja mozga, kao to je unutranja upala, gomilanja vode".
0
Ali ono to je omoguilo Bruseu da preobrazi te prvobitne pristu-
pe u sistematian oblik tumaenja svih groznica jeste, bez ikakve
sumnje, raznovrsnost i u isto vreme suvislost polj medicinskog
iskustva preko kojih je preao.
Obrazovan neto pre Revolucije, po medicinskoj doktrini XVI-
II veka, nakon to se kao zdravstveni radnik u mornarici upoznao
sa problemima svojstvenim bolnikoj medicini i hirurkoj praksi,
a zatim kao uenik Pinela i kliniara iz nove Zdravstvene kole,
nakon ega je iao na Biaove kurseve i na Korvizarova predava-
nja iz klinike, na kojima se upoznao sa patolokom anatomijom,
ponovo je stupio u vojnu slubu i sa vojskom je iao od Utrehta do
Majnca i od eke do Dalmacije, uvebavajui se, poput njegovog
uitelja Deneta, u uporednoj medicinskoj nozografiji i prime-
njujui met odu autopsija u velikoj meri. Svi oblici medicinskog
istraivanja koji se ukrtaju krajem XVIII veka poznati su mu; ne
iznenauje to je mogao da iz njihovog skupa i njihovih linija pre-
secanja izvue radikalnu lekciju, koja je svakom od njih morala da
obezbedi znaenje i zakljuak. Bruse je samo taka usklaivanja
svih tih iskustava, pojedinano izvajan oblik njihove konfiguracije
skupa. On je to, uostalom, znao, a znao je da mu je o tome govo-
rio onaj lekar posmatra koji nee prezreti iskustvo drugih, ve
29 Prost, La mdecine des corps claire par l'ouverture et l'observation, Pariz, godi na XII,
1.1, str. XXII i XXIII.
30 P.-A. Dan de la Vautrie, Disseration sur l'apoplexie considre spcialement comme l'effet
d'une phlegmasie de la substance crbrale, Pariz, 1807.
Napad groznica 209
e eleti da ga pot vrdi svoj i m. . . Nae medicinske kole, koje su
umele da se osl obode j arma starih sistema i da se sauvaju od za-
raznosti novih, obrazovale su ve nekoliko godina subjekte koji su
kadri da podupr u jo j edanput nesi gurno kretanje vetine leenja.
Razbacani meu sugraani ma ili rasuti po dalekim predelima u
naim vojskama, posmat raj u, razmi l j aj u. . . Jednog dana e se, bez
sumnj e, uti i nj i hov glas".
31
Vraajui se iz Dalmacije 1808, Bruse
objavljuje svoju Istoriju kroninih unutranjih upala.
To to groznica i upala proistiu iz istog patolokog procesa
predstavlja i znenadan povrat ak pretklinikoj ideji. Ali, dok je u
XVIII veku ta istovetnost bacala u drugi plan distinkciju opteg
i lokalnog, kod Brusea je ona pri rodna posledica Biaovog tkiv-
nog naela, to e rei obaveze da se pronae povrina napada na
organ. Svako tkivo e se menj at i na samo nj emu svojstven nain:
dakle, analizom naroitih oblika upale na nivou predela u orga-
ni zmu treba poeti izuavanje onoga to se naziva groznicama.
Bie upala u tkivima puni m krvni h kapilara (poput meke mo-
danice ili plunih renjeva), koje izazivaju veliki rast t emperat u-
re, pr omene u nervni m funkci j ama, poremeaj e u izluivanju, i
eventualno poremeaj e u mi i i ma (drhtanje, grenje); tkiva sla-
bo snabdevena irim kapilarima (tanke membr ane) daj u sline ali
ublaene poremeaje; najzad, upala l i mfni h sudova izaziva pore-
meaj e u ishrani i u serozni m izluevinama.
Na osnovu te posve globalne specifikacije, koja je po stilu ve-
oma bliska Biaovim analizama, svet groznica se naroito poj ed-
nostavljuje. U pluima e se sada nai samo unut ranj e upale koje
odgovaraju prvom tipu upale (katar i peri pneumoni j a), one koje
proizilaze iz drugog tipa (pleuritis), i najzad one ije je poreklo
upala l i mfni h sudova (tuberkuloza). Za digestivni sistem, sluza-
va membr ana moe da bude napadnut a u visini eluca (gastritis),
bilo u crevima (enteritis, peritonitis). to se tie njihovog razvoja,
on je usklaen sa logikom irenja tkiva: upala krvni h sudova, dok
traje, uvek zahvata l i mfne sudove; zbog toga se unut ranj e upa-
le respiratornog sistema sve zavravaju t uberkul ozom plua";
32
31 F.-J.-V. Broussais, Histoire des phlegmasies chronicjues, t. II, str. 3- 4.
32 Ibid, 1.1, predgovor, str. XIV.
crevne upale redovno tee irevima peritonitisa. Homogene po
poreklu i usklaene u svojim zavrnim oblicima, unutranje upale
proizvode viestruke simptome samo u tom meuprostoru. Pu-
tem privlanosti osvajaju nova podruj a i tkiva: as je re o napre-
dovanju du prenosnika organskog ivota (tako i upala sluzoko-
e creva moe da izmeni luenje ui, urina, prouzrokuje pojavu
mrlja na koi ili bele skrame na jeziku); as se jedna za drugom
obruavaju na prenosne funkcije (glavobolja, bolovi u miiima,
vrtoglavica, pospanost, bunilo). Tako svi simptomski varijeteti
mogu da se rode iz tog uoptavanja.
Tu obitava veliki pojmovni obrt koji je Biaova metoda odo-
brila, ali ga jo nije pojasnila: uoptavajui se, lokalna bolest daje
pojedinane simptome svake vrste; ali, uzeta u svom prvobitnom
geografskom obliku, groznica nije nita drugo do lokalno indivi-
dualizovan fenomen sa optom patolokom strukturom. Druga-
ije reeno, pojedinani simptom (nervni ili jetreni) nije lokalni
znak; to je, naprotiv, naznaka uoptavanja; samo opti simptom
upale nosi u sebi zahtev za dobro lokalizovanom takom napada.
Bia je ostao obuzet brigom da se organski utemelje opte bolesti:
otuda njegova potraga za organskim univerzalnostima. Bruse je
razdruivao dublete, pojedinani simptom - lokalna lezija, opti
simptom - promena u skupu, sa njima ukrtao elemente i pokazi-
vao promene u skupu kod pojedinanog simptoma, a geografsku
leziju kod opteg simptoma. Od sada je organski prostor za lokali-
zaciju stvarno nezavisan od prostora za nozoloku konfiguraciju:
potonji klizi pod prvi, premeta svoje vrednosti u odnosu na nje-
ga, i na njega upuuje samo po cenu obrnute projekcije.
Ali ta je upala, proces opte strukture, ali sa i dalje lokalizova-
nom takom napada? Stara simptomska analiza odlikuje ga tumo-
rom, crvenilom, vruicom, bolom; to ne odgovara oblicima koje
poprima u tkivima; pri upali membrane nema ni bola, ni vruice,
a jo manj e crvenila. Upala nije zbir znakova, ona je proces koji
se razvija unut ar tkiva: svaki lokalni nadraaj organskih pokreta,
dovoljno zamaan da poremeti sklad funkcija i da razgradi tkivo
u koje je uvren, mora da se smatra upalom".
33
Re je, dakle, o
33 Ibid, 1.1, str. 6.
Napad groznica 211
fenomenu koji sadri dva patoloka sloja razliitog nivoa i hr ono-
logije: naj pre napad na funkciju, a zatim na teksturu. Upala ima
fizioloku stvarnost koja moe da najavi anat omsku razgradnj u,
koja je ini osetljivom za oi. Ot uda nunost fizioloke medi ci ne
koja posmat ra ivot, i to ne apstraktni ivot, ve ivot organa i u
organi ma, u odnosu sa svim agensima koji mogu da izvre neki
uticaj na njih";
34
patoloka anat omi j a shvaena kao j ednost avan
pregled tel bez ivota samoj sebi je ogranienje sve dok uloga i
privlanosti svih organa nisu ni izbliza savreno poznati".
35
Da bi se otkrio taj prvobi t ni i temeljni funkci onal ni poremeaj
pogled mora da zna da se odvoji od lezijskog arita, jer nije dat
od ulaska u igru, iako se bolest, u svojoj prvobi t noj ukorenjenosti,
uvek moe lokalizovati; treba samo pravilno uoiti taj organski
koren pre lezije, zahvaljujui funkci onal ni m poremeaj i ma i nji-
hovim si mpt omi ma. Ovde simptomatologija ponovo pronalazi
svoju ulogu, ali ulogu u pot punost i ut emel j enu na lokalnoj naravi
patolokog napada: idui put em organskih privlanosti i uticaja,
ona mora, u beskraj no prot egnut oj mrei si mpt oma, da i ndu-
kuje" i dedukuj e" (Bruse koristi ove dve rei u istom znaenju)
poet nu taku fiziolokog poremeaj a. Prouavati i zmenj ene or-
gane bez pomi nj anj a si mpt om bolesti, znai raditi kao da se e-
ludac razmat ra nezavisno od varenja."
36
Tako umest o da se velia,
kao to se bez mere, u dnevni m izvetajima, veliaju prednost i
opisa", a umanj uj e se znaaj indukcije nazivajui je i meni ma hi-
potetike teorije, a priori sistema jalovih nagaanja",
37
dopri nee
se t ome da pri posmat ranj u si mpt oma progovori sam jezik pat o-
loke anatomije.
Nova organizacija medicinskog pogleda u odnosu na Biaa: od
Traktata o membranama naelo vidljivosti je apsolutno pravilo,
a lokalizacija je samo njegova posledica. Sa Bruseom se poredak
obre; upravo zato to je po pri rodi lokalna, bolest je, na j edan
34 Broussais, Sur l'influence que les travaux des mdecins physiologistes ont exerce sur
l'tat de la mdecine, Pariz, 1832, str. 19-20.
35 Broussais, Examen des doctrines, dr ugo i zdanj e, Pariz, 1821, t. II, str. 647.
36 Ibid, str. 671.
37 Broussais, Mmoire sur la philosophie de la mdecine, Pariz, 1832, str. 14-15.
drugi nain, vidljiva. Bruse, naroi t o u Istoriji unutranjih upala,
prihvata (i u t ome ide dalje od Biaa, za koga vitalne bolesti mogu
da ne ostave tragove) da svako patoloko oboljenje" podrazu-
meva preinaenje naroito vezano za fenomen koji rekonstruie
naa tela po zakonima neorganske materije": shodno t ome, ako
nam se ponekad uinilo da su leevi nemi, to znai da ni smo znali
kako da ih ispitamo".
38
Ali te promene, naroito kad je napad fizio-
lokog oblika, jedva da se mogu opaziti; ili pak mogu, kao mrl j e na
koi kod crevnih groznica, da nest anu sa smru; mogu da budu,
u svim sluajevima, u svom prost i ranj u i opaaj nom znaaju, bez
zajednike mere sa poremeaj em koji izazivaju: naime, ono to je
vano, nije ono to se o tim pr omenama nudi pogledu, ve ono to
je u nj i ma odreeno mestom na koj em se razvijaju. Ruei nozo-
loku pregradu koju je Bia odravao i zmeu vitalnog ili funkci -
onal nog poremeaj a i organske promene, Bruse, usled oigledne
st rukt ural ne nunosti, stavlja aksiom lokalizacije ispred naela
vidljivosti. Bolest je iz prostora pre nego to je za pogled. Nesta-
nak posl ednj i h dveju velikih a priori nozolokih klasa otvorio je
medi ci ni polje u pot punost i prost ornog istraivanja, i odreeno s
kraja na kraj tim lokalnim vrednostima. Zani ml j i vo je uoiti da ta
apsolutna spacijalizacija medicinskog iskustva nije posledica ko-
nane integracije nor mal ne i patoloke anatomije, ve prvobi t nog
napora da se definie fiziologija fenomena bolesti.
Ali treba posegnut i jo dalje u sastavne el ement e te nove me-
dicine i postaviti pitanje porekla upale. Budui da ona predstavlja
lokalnu nadraenost organskih pokreta, u tkivima pretpostavlja
izvesnu sposobnost da se kree" u kont akt u sa tim tkivima, kao
i agens koji podstie i preuveliava mehani zam. Takva je iritabil-
nost, sposobnost tkiva da se kreu u kont akt u sa st rani m telom
Haler (Haller) je t o svojstvo pripisivao samo miiima, ali danas
se svi slau da je zajedniko svim tkivima".
39
Ne t reba je meati sa
osetljivou, koja je svest o pokretima izazvanim st rani m telima",
i predstavlja tek proprat ni i sekundarni f enomen u odnosu na iri-
tabilnost: embr i on jo ne osea, a logiran ovek vie ne osea; a i
38 Broussais, Histoire des phlegmasies, I, predgovor, str. V.
39 Broussais, De l'irritation et de la folie, Pariz, izd. iz 1839,1, str. 3.
Napad groznica 213
jedan i drugi su iritabilni. Poveanje iritativnog dejstva izazvano
je telima ili ivim ili neivim objektima"
40
, to st upaj u u kont akt
sa tkivima; to su, dakle, unut ranj i ili spoljni agensi, ali u svakom
sluaju strani funkci oni sanj u organa; serum nekog tkiva moe da
post ane iritantan za neko drugo ili za sebe samo ako je preobi-
lan, ali to moe i pr omena klime ili nain ishrane. Organi zam je
bolestan samo u odnosu sa uticajima iz spoljnog sveta, ili pr ome-
nama u nj egovom funkci oni sanj u ili njegovoj anatomiji. Nakon
mnogi h kolebanja u svom kret anj u napred, medi ci na najzad ide
j edi ni m put em koji moe da je dovede do istine: posmat ranj e od-
nosa oveka sa spoljnim modifikacijama, i meusobni h odnosa
ovekovih organa."
41
Takvom koncepci j om spoljnog agensa ili unut ranj eg preina-
enja, Bruse zaobilazi j ednu od t ema koja je, sa mal i m izuzecima,
vladala medi ci nom od Sidenhama: nemogunost da se definie
uzrok bolesti. Nozologija je od Sovaa do Pinela sa te take gledi-
ta bila poput figure umet nut e u unut ranj ost tog odust aj anj a od
odrei vanj a uzroka: bolest se udvostruavala i sama se temeljila na
svojoj sutinskoj afirmaciji, a uzroni nizovi su bili samo elementi
unut ar te sheme u kojoj joj je pri roda patologije sluila kao delo-
tvoran uzrok. Sa Bruseom - to jo nije bilo steeno sa Biaom -
lokalizacija priziva uzronu shemu koja obuhvata: sedite bolesti
je samo taka o koju se kai iritantni uzrok, taka koja je odreena
i iritabilnou tkiva i agensovom snagom iritacije. Lokalni prost or
bolesti je u isto vreme, i neposredno, uzroni prostor.
Tada - e to je veliko otkrie iz 1816. - nestaje bie bolesti. Kao
organska reakcija na iritantni agens, patoloki fenomen vie ne
moe da pripada svetu u kojem bi bolest, u svojoj naroi t oj st ruk-
turi, postojala u skladu sa j edni m zapovedni ki m t i pom, koji bi joj
bio pretea, i u kojem bi se ona prikupljala, kad se j ednom udalje
poj edi nane varijacije i sve sluajnosti bez sutine; upletena je u
organsku pot ku u kojoj su st rukt ure prost orne, odreenj a uzro-
na, a fenomeni anatomski i fizioloki. Bolest vie nije nita do
izvestan kompleksni pokret tkiva, kao reakcija na iritantni uzrok:
40 Ibid, str. 1, br. 1.
41 Ibid, pr edgovor i zdanj u iz 1828, i zd. i z 1839,1.1, str. LXV.
u t ome je itava sutina patolokog, jer vie nema ni sutinskih
bolesti, ni sutina bolesti. Sve klasifikacije koje tee da nas na-
vedu da bolesti smat ramo poj edi nani m biima nepot pune su, a
razboriti duh je bez prest anka i kao protiv svoje volje upravljen
prema istraivanju obolelih organa."
42
Tako groznica ne moe da
bude osnovna: ona nije nita do ubrzanj e cirkulacije krvi . . . sa
uveanjem topline i lezijom glavnih funkcija. To stanje ekonomi j e
je uvek zavisno od lokalne iritacije".
43
Sve groznice se razgrau-
ju u j ednom dugom organskom procesu, koji se gotovo u celosti
mogao nazreti u tekstu iz 1808;
44
pot vren je 1816, a nanovo she-
matizovan osam godina kasnije u Katekizmu fizioloke medicine
(Catchisme de la Mdicine physiologique). U korenu svih je j edna
j edi na gastrointestinalna iritacija: najpre j ednost avno crvenilo,
zatim sve broj ni j e mrlje boje vina u ileocekalnom podruj u; te
mrl j e esto popri me izgled nadut i h povrina, to na dugi rok iza-
ziva ireve. Na toj post oj anoj anat omsko-pat ol okoj potki, koja
definie porekl o i opti oblik gastroenteritisa, procesi se granaju:
kada iritacija digestivnog kanala vie dobije u duini nego u dubi-
ni ona izaziva znat no luenje ui i bol u miiima ekstremiteta:
to je ono to je Pinel nazivao unom grozni com; kod limfatinog
subjekta, kada su creva puna sluzi, gastroenteritis popri ma izgled
zbog kojeg je zasluio ime sluzave groznice; ono to je naziva-
no adi nami kom groznicom" nije nita dr ugo do gastroenteri-
tis koji je dostigao takav stepen intenziteta da se snaga umanj uj e,
a umne sposobnost i opadaju, . . . jezik post ane sme, a usta se
prevuku crnkast om skramom"; kada iritacija put em privlanosti
zahvati modane opne dobijamo maligni" oblik groznica.
45
Preko
tih grana, a i nekih drugi h, gastroenteritis mal o- pomal o zahvata
itav organi zam: Istina je da je cirkulacija krvi ubrzana u svim
tkivima, ali to ne dokazuj e da uzrok tih f enomena prebiva u svim
takama na telu."
46
Groznici, dakle, treba oduzet i nj en status op-
42 Broussais, Examen de a doctrine, Pariz, 1816, predgovor.
43 Ibid, izd. iz 1821, str. 399.
44 Bruse je 1808. stavljao po st rani maligne t i fuse (at aksi ne grozni ce) kod kojih na au-
topsiji ni j e na ao upal u unut r anj i h organa, Examen des doctrines, 1821, t. Il, str. 666-668.
45 Broussais, Catchisme de la Mdecine physiologique, Pariz, 1824, str. 28- 30.
46 Examen des doctrines, 1821, t. II, str. 399.
Napad groznica 215
teg stanja, i, u korist fizioloko-patolokih procesa koji su speci-
fikovali nj ena oitovanja, razsutiniti je".
47
Ta razgradnj a febrilne ontologije, sa grekama koje je sadra-
la (u doba u koj em je razlika i zmeu meningitisa i tifusa poela
j asno da se uoava), naj poznat i j i je element analize. U stvari, ona
je, u optoj ekonomi j i svoje analize, samo negativna protivstrana
j ednog pozitivnog i mnogo prefinjenijeg elementa - ideje o medi-
cinskoj met odi (anatomskoj, a naroito fiziolokoj), pri menj enoj
na organska oboljenja: treba crpsti iz fiziologije karakteristine
crte bolesti i uenom analizom razmrsiti esto zbrkane krike obo-
lelih organa".
48
Ta medi ci na obolelih organa sadri tri trenutka:
1. Odredi t i koji je organ oboleo, to se radi poev od oitih
si mpt oma, ali pod uslovom da se poznaj u svi organi, sva
tkiva koja sainjavaju sredstva komuni kaci j e kojima su orga-
ni meusobno povezani, i pr omene koje preinaenje j ednog
organa izaziva na drugi ma";
2. Objasniti kako je organ oboleo", poev od spoljnog agensa;
uzevi u obzir sutinsku injenicu da iritacija moe da iza-
zove hiperaktivnost ili, naprotiv, funkci onal nu asteniju, i da
gotovo uvek ta dva preinaenja i st ovremeno postoje u naoj
ekonomiji" (pod dejstvom hl adnoe, aktivnost luenja preko
koe se umanj uj e, a aktivnost plua uveava);
3. Ukazati na to ta valja raditi da organ ozdravi"; to e rei
unititi uzrok (hladnoa kod pneumoni j e), ali i izbrisati
posledice koje ne nestaju uvek kad uzrok prestane da de-
luje" (navala krvi odrava iritaciju u pl ui ma obolelog od
pneumonije).
49
U kritici medicinske ontologije", poj am organske bolesti"
ide, bez sumnje, dalje i dublje od poj ma iritacije. Ona je podra-
47 Ovaj izraz se nalazi u Br useovom odgovor u Fodereu (Istorija neki h medi ci nski h dok-
t ri na), Journal universel des Sciences mdicales, str. XXIV.
48 Broussais, Examen de la doctrine, 1816, predgovor.
49 Examen des doctrines, 1821,1.1, str. 52- 55. U tekstu L'influence des mdecine physiolo-
gique, 1832, Broussais dodaj e i zmeu 2. i 3. pravila ono koj i m se odr euj e dejstvo obol el og
or gana na druge.
zumevala i apstraktnu konceptualizaciju: univerzalnost koja mu
je omoguavala da sve obj asni bila je poslednji ekran apstrakcije
za pogled poloen na organi zam. Pojam bolesti" organa sadri
samo ideju o odnosu organa sa agensom ili okruenj em, ideju o
reakciji na napad, ideju o nenor mal nom funkci oni sanj u, i, najzad,
ideju o remetilakom uticaju napadnut og elementa na druge or-
gane. Od sada e se medicinski pogled polagati samo na prost or
i spunj en oblicima sklapanja organa. Prostor bolesti je, bez ostatka
i iskliznua, sam prostor organizma. Opaati bolesno na neki na-
in znai opaati telo.
S medi ci nom bolesti je gotovo; poi nj e medi ci na patolokih re-
akcija, st rukt ura iskustva koja je domi ni ral a XIX vekom i do izve-
sne take XX veka, poto e se, ne bez met odol oki h preinaenja,
medi ci na patogenih agensa umet nut i u nju.
Mogu se ostaviti po strani beskraj ne rasprave, u koj i ma su se
oni odani Bruseu suprotstavljali Pinelovim pristalicama. Anat om-
sko-patoloke analize, koje su vrili Peti i Ser (Serres) o tifoidnoj
groznici,
50
distinkcija to ju je uspostavio Kafen (Caffin) i zmeu
termikih si mpt oma i toboe febrilnih bolesti
51
, Lalmanovi radovi
o akut ni m obol j enj i ma mozga
52
, i, najzad, Buj oov Traktat posve-
en groznicama zvanim osnovne"
53
, stavili su mal o-pomal o van
probl ema ak i onu koja je nastavljala da pot hr anj uj e polemike.
Na kraj u su se uutale. omel, koji je 1821. pot vrdi o post oj anj e
optih groznica bez lezija, svima im 1824. pri znaj e organsku loka-
lizaciju
54
; Andral je posvetio jedan svezak svoje Medicinske klinike
(Clinique mdicale), u prvom izdanju, klasi groznica; u dr ugom ih
je podelio na unut ranj e upale organa i unut r anj e upale nervni h
centara.
55
50 M. -A. Petit et Serres, Trait de la fivre entro-msentrique, Pariz, 1813.
51 Caffi n, Trait analytique des fivres essentielles, Pariz, 1811.
52 Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encphale, Pariz, 1820.
53 Boui l l aud, Trait clinique et exprimental des fivres dites essentielles, Pariz, 1826.
54 Chomel , Trait des fivres et des maladies pestilentielles, 1821, Leons sur la fivre typho-
ide, 1834.
55 Andr al , Clinique mdicale, Pariz, 1823-1827, 4. sv. Jedna anegdot a kae da je Pinel
navodno i mao na me r u da u posl ednj em izdanju Nozologije uki ne kl asu grozni ca i da ga
je u t ome sprei o izdava.
Napad groznica 217
A ipak je do posl ednj eg dana Bruse bio napadan sa strau; a
od smrti, ugled mu se neprest ano umanjivao. Nije ni mogl o da
bude drugaije. Bruse je uspeo da zaobie ideju osnovni h bolesti
samo uz izuzetno veliku cenu; valjalo mu je da ponovo naorua
stari i mnogo kritikovani poj am (i to upravo od patoloke anato-
mije) privlanosti; mor ao je da se vrati halerovskom poj mu irita-
cije; zatvorio se u patoloki moni zam koji je podseao na Brauna, i
ponovo je uveo u igru, u logici svog sistema, stare prakse put anj a
krvi. Svi ti povraci bili su epistemoloki nuni kako bi se u svoj
svojoj istoti pojavila medi ci na organa, i da bi se medicinsko opa-
anje oslobodilo svake nozoloke predrasude. Ali sami m tim je
rizikovala da se izgubi i u raznovrsnost i fenomena i u homogeno-
sti procesa. Izmeu monot one iritacije i beskrajne siline krikova
obolelih organa", opaanj e je osciliralo pre nego to e utvrditi
neizbean raspored, na koj em su se temeljile dve osobenosti: lan-
ceta i pijavica.
Sve je bilo dozvoljeno u estokim napadi ma Bruseovih savre-
meni ka na njega. Ali ipak ne u pot punost i : to anatomsko-kliniko
opaanje, najzad osvojeno u celosti i kadro da samo sebe kont ro-
lie, to opaanj e koj i m su pravdali svoje napade na njega dugovali
su njegovoj fiziolokoj medicini" ili su joj dugovali barem kona-
an oblik njegove uravnoteenosti. Sve je kod Brusea bilo suprot-
no od onoga to se videlo u njegovo doba, ali je za svoje doba utvr-
dio posl ednj i element naina vienja. Od 1816, oko lekara moe
da se obrati bolesnom organi zmu. Istorijski i konkret an a priori
moder nog medicinskog pogleda okonao je svoju izgradnju.
Deifrovanje st rukt ura treba da mu vrati ugled. Ali poto i u
nae vreme ima lekara i drugi h koji misle da prave istoriju time
to piu biografije i dodel j uj u zasluge, evo im teksta j ednog lekara,
koji nije bio neznalica: Objavljivanje Pregleda medicinske doktri-
ne j edan je od oni h znaaj ni h dogaaj a koje e povest medi ci ne
dugo pamt i t i . . . Medicinska revolucija, kojoj je g. Bruse postavio
temelje 1816, bez sumnj e je naj znaaj ni j a koju je doivela medici-
na u moder na vremena."
56
56 Bouillaud, Trait des fivres dites essentielles, Pariz, 1826, str. 13.
Zakljuak
Knjiga koju ste upravo proitali je, meu ostalima, esej o me-
t odi u tako zbrkanom, tako malo i rdavo st r ukt ur i r anom domenu
istorije ideja.
Nj en istorijski oslonac je uzak, poto se, sve u svemu, bavi ra-
zvojem medi ci nskog posmat ranj a i njegovim met odama t okom
peri oda od jedva pola veka. No, to je ipak j edan od peri oda koji
iscrtavaju neizbrisiv hronol oki prag: t renut ak u koj em bolest,
prot i vpri roda, smrt , ukratko itav crni fond bolesti izlazi na sve-
tlost dana, to e rei istovremeno se rasvetljuje i uki da se kao no,
u dubokom, vidljivom, pouzdanom, zat vorenom ali pri st upanom
prost oru ljudskog tela. Ono to je bilo t emel j no nevidljivo naj ed-
nom se nudi bi st rom pogledu, i pojavljuje se t ako j ednost avno,
t ako neposredno da izgleda kao pri rodna nagrada u vidu j ednog
bolje sainjenog iskustva. Ima se utisak da su se, prvi put u neko-
liko hiljada godina, lekari, najzad osl oboeni teorija i hi mera, slo-
ili da pristupe, njega samog radi i u istoti j ednog neupozorenog
pogleda, objektu svog istraivanja. Ali treba preokrenut i analizu:
oblici vidljivosti su se promenili; novi medicinski duh, o koj em
Bia bez sumnj e donosi prvo apsolutno suvislo svedoanstvo, ne
treba upisati u poredak psiholokih i epistemolokih proiava-
nja; on nije nita drugo do epistemoloka reorganizacija bolesti, u
kojoj granice vidljivog i nevidljivog i maj u novi raspored; provalija
ispod bolesti, koja je bila bolest sama, upravo je izronila u svetlosti
jezika - toj svetlosti koja, bez sumnj e, i st ovremeno osvetljava 120
dana, Juliju i Apokalipsu.
Ali ovde je re samo o domenu medi ci ne i nai nu na koji se za
nekoliko godina strukturirala osobena spoznaj a bolesne indivi-
due. Da bi kliniko iskustvo bilo mogue kao oblik spoznaj e bilo
je pot rebno da se itavo bol ni ko polje reorganizuje, da se defi-
nie novi status bolesnika u drut vu i uspostavi izvestan odnos
i zmeu zbrinjavanja i iskustva, i zmeu pomoi i znanja; bolesnik
se mor ao razviti u kolektivnom i homogenom prost oru. Bilo je
pot rebno i da se jezik pot puno otvori j ednom novom domenu:
domenu neprest ane i objektivno utemeljene korelacije vidljivog i
iskazivog. Tada se definisala j edna posve nova upotreba naunog
diskursa: upotreba vernosti i bezuslovnog pokoravanja slikovitom
sadraju iskustva - rei ono to se vidi; ali i upotreba utemeljenja
i sastava istraivanja - dati da se vidi govorei ta se vidi; valjalo
je, dakle, smestiti medicinski jezik na taj oigledno povrinski, ali,
istinu govorei, i veoma skriven nivo, u kojem je obrazac opisiva-
nja i st ovremeno i kret nj a koj om se razotkriva. A taj je razvoj po-
drazumevao diskurzivni prostor lea kao polje na kojem nastaje i
oituje se istina: razotkrivena unut ranj ost . Ustrojavanje patolo-
ke anat omi j e u doba u koj em su kliniari definisali svoju met odu
ne pri pada poret ku sluajnih preklapanja: ravnotea iskustva za-
htevala je da pogled poloen na individuu i jezik kojim se opisuje
poivaju na stabilnom, vidljivom i itljivom temelju smrti.
Ta st rukt ura, u kojoj se artikuliu prostor, jezik i smrt - ono
to se, sve u svemu, naziva anatomsko-klinikom met odom - sa-
injava istorijski uslov za medicinu koja se daje i koju pr i mamo
kao pozitivnu. Pozitivno ovde treba shvatiti u tekom znaenju.
Bolest se odvaj a od metafizike bola sa koj om je vekovima bila sro-
ena; a u vidljivosti smrt i pronalazi puni oblik, u kojem se nj en
sadraj poj avl j uj e u pozitivnim izrazima. Promi l j ena u odnosu
na pri rodu, bolest je bila negativno neodredivo, iji su se uzroci,
oblici, oitovanja nudili samo posredno i na nekoj uvek udaljenoj
osnovi; opaena u odnosu na smrt, bolest post aj e do kraja itlji-
va, otvorena bez ostatka suverenom seciranju koje obavljaju je-
zik i pogled. Kada se smrt epistemoloki integrisala u medicinsko
iskustvo bolest je mogl a da se odvoji od prot i vpri rode i da dobije
telo u ivom telu individua.
Za nau kul t ur u e, bez sumnje, ostati odl uuj ue to to je prvi
govor koji je odrala o individui morao da pr oe kroz taj trenutak
Zakljuak 221
smrti. Stvar je u t ome to zapadni ovek nije mogao da se u sop-
stvenim oi ma ustroji kao objekat nauke, tako da je uao u unu-
tranjost svoga jezika i sebi je u nj emu i pomou njega obezbedi o
diskurzivno post oj anj e tek kroz referencu na sopstveno unitenje:
iz istraivanja Bezumlja roene su sve psihologije i sama mogu-
nost psihologije; iz postavljanja smrt i u medicinsku misao roena
je medi ci na koja se pokazuj e kao nauka o individui. A, na j edan
uopt en nain, istraivanje individualnosti u moder noj kulturi
moda je povezano sa istraivanjem smrti: leevi seeni od Biaa
do frojdovskog oveka, uporan odnos sa smru propisuje kakvo
e biti osobeno lice univerzalnog i daje svaijoj rei mo da se
beskraj no uje; individua joj duguj e znaenje koje se zaustavlja s
nj om. Podela koju zacrtava i ogranienost iji znak namee para-
doksalno vezuju univerzalnost jezika za pri vremeni i nezamenlji-
vi oblik individue. ulno, koje se moe beskraj no opisivati, i koje
je niz vekova eleo da raspri, u smrt i najzad pronalazi zakon svog
diskursa. Ona daje da se vidi, u prost oru to ga artikulie jezik,
obilje tela i njihov j ednost avni poredak.
Poev od toga moe se shvatiti znaaj medi ci ne u ust roj avanj u
nauka o oveku: znaaj koji nije samo metodoloki, u meri u kojoj
se tie bia oveka kao objekta pozitivnog znanja.
Mogunost da individua bude i st ovremeno i subjekat i objekat
sopstvenog spoznavanja podr azumeva da u znanj u bude obrnut a
igra ogranienosti. Za klasinu misao, jedini sadraj ograni eno-
sti bila je negacija neogranienog, dok joj misao koja se obrazuj e
kraj em XVIII veka daje moi pozitivnog: antropoloka st rukt ura
koja se onda pojavljuje igra i kritiku ulogu granice i utemeljiva-
ku ulogu porekla. Taj je preokret posluio kao filozofska konot a-
cija organizovanju pozitivne medicine; ona je, obrnut o, na empi-
rijskom nivou bila j edna od prvi h objava odnosa koji povezuje
moder nog oveka sa izvornom ogranienou. Ot uda odreuj ue
mest o medi ci ne u arhitekturi skupa nauka o oveku: ona je vie
od drugi h bliska antropolokom rasporedu koji ih sve podupi re.
Ot uda i njen ugled u konkret ni m oblicima ivota: zdravlje zame-
nj uj e spas, govorio je Gardija (Guardia). Stvar je u t ome da medi-
cina nudi moder nom oveku upor no i uteno lice svoje ogranie-
nosti; u njoj je smrt prevakana, ali je istovremeno i zakleta; i, iako
neumorno objavljuje oveku ogranienost koju on nosi u sebi, ona
mu govori i o onom tehnikom svetu to je oboruan, pozitivan
i puni oblik njegove ogranienosti. Medicinske kretnje, rei i po-
gledi dobili su od tog trenutka filozofsku gustinu koja se moda
moe uporediti sa onom koju je ranije imala matematika misao.
Znaaj Biaa, Deksona, Frojda u evropskoj kulturi ne dokazuje
da su bili filozofi koliko i lekari, ve da, u tu kulturu, medicinska
misao s puni m pravom uvlai filozofski status oveka.
To medicinsko istraivanje, samim tim je srodno sa lirskim
iskustvom koje je trailo svoj jezik od Helderlina do Rilkea. Istra-
ivanje koje uvodi XVIII vek i od kojeg jo nismo pobegli poveza-
no je sa obelodanjivanjem oblika ogranienosti, od kojih je smrt,
bez sumnje, najopasniji, ali i najispunjeniji. Kad je Helderlinov
Empedokle svojom voljom prispeo na ivicu Etne, to je bila smrt
poslednjeg posrednika izmeu smrtnika i Olimpa, to je bio kraj
neogranienosti na zemlji, plamen se vratio svojoj rodnoj vatri
i ostavio kao jedini trag koji preostaje upravo ono to je trebalo
da bude ukinuto njegovom smru; lep i ograen oblik individu-
alnosti; nakon Empedokla, svet e biti stavljen pod znak ogra-
nienosti, u taj nepomirljivi meuprostor u kojem vlada Zakon,
tvrdi zakon granice; kob individualnosti bie da uvek dobija lik
u objektivnosti koja je oituje i skriva, koja je porie i utemelju-
je: I ovde subjektivno i objektivno razmenj uj u likove". Na nain
koji moe izgledati neobino na prvi pogled, pokret koji podupire
lirizam u XIX veku isto je to i onaj kojim ovek stie pozitiv-
nu spoznaju o samom sebi; ali treba li se iznenaditi to se figure
znanja i figure jezika pokoravaju istom dubi nskom zakonu, i to
upad ogranienosti na isti nain nadvisuje onaj odnos oveka sa
smru koji ovde odobrava nauni diskurs u racionalnom obliku, a
tamo otvara izvor jezika koji se beskrajno iri u praznini nastaloj
odsustvom bogova?
Obrazovanje klinike medicine samo je j edno od nevidljivijih
svedoanstava o tim promenama u t emel j nom rasporeivanju
znanja; moe se videti da je ono, mnogo vie nego to se iz njega
moglo deifrovati, naginjalo brzom itanju pozitivizma. Ali kada
Zakljuak 223
se od tog pozitivizma naini vertikalna istraga, pojavljuje se, u isti
mah skriven nj i me ali neophodan da se rodi, itav niz figura koje
e nakon toga biti i sporuene i paradoksal no iskoriene protiv
njega. Mora se rei da je ono to e mu fenomenol ogi j a naj upor-
nije suprotstaviti ve bilo u sistemu njegovih uslova: oznaiteljske
moi opaenog i njegova korelacija sa jezikom u izvornim obli-
cima iskustva, organi zovanj e objektivnosti poev od vrednosti
znaka, pot aj no lingvistika st rukt ura datosti, ustrojiteljska na-
rav telesne spacijalizacije, znaaj ogranienosti u odnosu oveka
sa istinom i u ut emel j enj u tog odnosa, sve to je ve bilo u igri u
genezi pozitivizma. U igri, ali i zaboravljeno u svoju korist, tako
da je savremena misao, verujui da mu je pobegla od kraja XIX
veka, samo mal o-pomal o ponovo otkrila ono to ga je omoguilo.
Evropska kultura, u posl ednj i m godi nama XVIII veka, iscrtala je
st rukt uru koja jo nije razmrena; tek to smo poeli da iz nje
osl obaamo nekoliko niti, koje su nam i dalje toliko nepoznat e
da ih rado shvatamo kao udesno nove ili apsolutno zastarele, a
one su pre dva veka (ne manj e, ali ipak ne i mnogo vie) sainile
mr anu ali pouzdanu pot ku naeg iskustva.
Bibliografija
I. - NOZOLOGIJA
Alibert (J.-L:), Nosologie naturelle, Pariz, 1817.
Boissier de Sauvages, Nosologie mthodique, franc, prevod, Lion, 1772,
deset tomova.
Capuron (J.), Nova medicinae elementa, Pariz, 1804.
Ch.., (J.-J.), Nosographiae compendium, Pariz, 1816.
Cahussier (Fr.), Table gnrale des mthodes nosologiques, Pariz, s.d.
Cullen (W.), Apparatus ad nosologiam methodicam, Amsterdam, 1775.
- Institutions de mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785.
Dupont ( J.-Ch.), Ya-t-il de la diffrence dans les systmes de classification
dont on se sert avec avantage dans l'tude de l'histoire naturelle et ceux
qui peuvent tre profitables la connaissance des maladies?, Bordo,
1803.
Duret (F.-J.-J.), Tableau d'une classification gnrale des maladies, Pariz,
1813.
Fercoq (G.-A.), Synonimie ou concordance de la nomenclature de la
Nosographie philosophique du Pr Pinel avec les anciennes nosologies,
Pariz, 1812.
Frank (J.P.), Synopsis nosologiae methodicae, Tiino, 1790.
Latour (F.-D.), Nosographie synoptique, Pariz, 1810, jedan tom, s. p.
Linn (C.), Genera morborum, prevod apud Sauvages, cf. supra.
Pinel (Ph.), Nosographie philosophique, Pariz, godina VI.
Sagar (J. B. M), Systema morborum systematicum, Bec, 1771.
Sydenham (Th.), Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1784.
Voulonne, Dterminer les maladies dans lequelles la mdecine agissante
est prfrable 'expectante, Avinjon, 1776.
II. - MEDICINSKA POLITIKA I GEOGRAFIJA
Audin-Rouvire (J.-M.) Essai sur la topographie phyisique et mdicale
de Paris, Pariz, godina II.
Bacher (A.), De la mdecine considre politiquement, Pariz, godina
IX.
Banau i Turben, Mmoire sur les pidmies du Languedoc, Pariz, 1766.
Barberet (D.), Mmoire sur les maladies pidemiques des bestiaux, Pariz,
1766.
Bienville (J.-D.-T.), Trait des erreurs populaires sur la mdecine, Hag,
1775.
Cattet (J.-J.) i Gardet (J.-B.), Essai sur la contagion, Pariz, godina II.
Cerveau (M.), Dissertation sur la mdecine des casernes, Pariz, 1803.
Clerc, De la contagion, Sankt-Peterburg, 1771.
Colombier (J.), Prceptes sur la sant des gens de guerre, Pariz, 1785.
- Code de mdecine militaire, pet tomova, Pariz, 1772.
Daignan (G.), Ordre du service des hpitaux militaires, Pariz, 1785.
- Tableau des varits de la vie humaine, dva toma, Pariz, 1786.
- Centuries mdicales du XIX sicles, Pariz, 1807-1808.
- Conservatoire de Sant, Pariz, 1802.
Desgenettes (R.-N), Histoire mdicale de l'arme d'Orient, Pariz, 1802.
- Opuscules, Kairo, s.d.
Fouquet (H.), Observations sur la constitution des six premiers mois de
l'an V Montpellier, Monpelje, godina VI.
Frank (J.-P.), System einer vollstnndigen medizinischen Polizei, etiri
toma, Manhajm, 1779-1790.
Frier (F.), Guide pour la conservation de l'homme, Grenobl, 1789.
Bibliografija 227
Gachet (L.-E.), Problme mdico-politique pour ou contre lesarcanes,
Pariz, 1791.
Gachet (M.), Tableau historique des vnements prsents relatif leur
influence sur la sant, Pariz, 1790.
Ganne (A.), L'homme physique et moral, Strazbur, 1791.
Guindant (T.), La nature opprime par la mdecine moderne, Pariz,
1768.
Guyton-Morveau (L.-B.), Trait des moyens de dsinfecter l'air, Pariz,
1801.
Hautesierck (F.-M.), Recueil d'observations de mdecine des hpitaux
militaires, dva toma, Pariz, 1766-1772.
Hildenbrand (J.-V.), Du typhus contagieux, prevod, Pariz, 1788.
De Home (D.-R.), Mmoire sur quelques objets qui intressent plus
particulirement la salubrit de la ville de Paris, Pariz, 1788.
Instruction sur les moyens d'entretenir la salubrit et de purifier l'air des
salles dans les hpitaux militaires, Pariz, godina II.
Jacquin (A.-P.), De la Sant, Pariz, 1762.
Lapon (J.-B.), Philosophie mdicale, Pariz, 1796.
Lanthenas (F.), De l'influence de la libert sur la sant, la morale et le
bonheur, Pariz, 1798.
Laugier (E.-M.), L'art de faire cesser la peste, Pariz, 1784.
Lebegue de Presle, Le conservateur de Sant-, Pariz, 1772.
Lebrun, Trait thorique sur les maladies pidmiques, Pariz, 1776.
Lepecq de La Clture (L.), Collection d'observation sue les maladies et
constitutions pidmiques, 2 sv, Ruan, 1778.
Lioult (P.-J.), Les charlatans dvoils, Pariz, godina VIII.
Mackenzie (J.), Histoire de la sant et de l'art de la conserver, Hag,
1759.
Maret (M.), Quelle influence les mours des Franais ont sur leur sant,
Amijen, 1772.
Mdecine militaire ou Trait des maladies tant internes qu'externes
auxquelles les militaires sont exposs pendant la paix ou la guerre, sest
tomova, Pariz, 1778.
Menuret (J.-J.), Essai sur l'action de l'air dans les maladies contagieuses,
Pariz, 1781.
- Essai sur l'histoire mdico-topographique de Paris, Pariz, 1786.
Murt (J.-A.) Topographie mdicale de la ville de Montpellier, Monpelje,
1810.
Nicolas (P.-F.), Mmoires sur les maladies pidmiques qui ont rgn
dans la province de Dauphin, Grenobl, 1786.
Petit (M.-A.), Sur l'influence de la Rvolution sur la sant publique,
1796.
- u Essai sur la mdecine du coeur, Lion, 1806.
Pichler (J.-F.-C.), Mmoire sur les maladies contagieuses, Strazbur,
1786.
Prceptes de sant ou Introduction au Dictionnaire de Sant, Pariz,
1772.
Quatroux (Fr.), Trait de la peste, Pariz, 1771.
Razoux (J.), Tables nosologiques et mtorologiques dresses l'Htel-
Dieu de Nmes, Bazel, 1767.
Rflexions sur le traitement et la nature des pidmies lues la Socit
royale de Mdecine le 27 mai 1785, Pariz, 1785.
Roy-Desjoncades (A.), Les lois de la nature applicables aux lois physiques
de la mdecine, dva toma, Pariz, 1788.
Rochard (C.-C.-T.), Programme de cours sur les maladies pidmiques,
Strazbur, godina XIII.
Ruette (F.), Observations cliniques sur une maladie pidmique, Pariz,
s.d.
Salverte (E.), Des rapports de la mdecine avec la politique, Pariz, 1806.
Souquet, Essai sur l'histoire topographique mdico-physique du district
de Boulogne, Bulonj, godina II.
Tallavignes (J.-A.), Dissertation sur la mdecine o l'on prouve que
l'homme civilis set plus sujet aux maladies graves, Karkason, 1821.
Thiery, Voeux d'un patriote sur la mdecine en France, Pariz, 1789.
Bibliografija 229
III. - REFORMA PRAKSE I NASTAVE
Appel la raison ou voex de l'humanit.
Baraillon (J.-F.), Rapport sur la partie de police qui tient la mdecine,
8 erm, godina VI, Pariz, godina VI.
- Opinion sur le projet de la commission d'Instruction publique relatif
aux Ecoles de Mdecine, 7 erm, godina VI, Pariz, godina VI.
Baumes (J.-B.-J.), Discours sur la ncessit des sciences dans une nations
libre, Monpelje, godina III.
Cabanis (P.-J.-G.), Oeuvres, dva toma, Pariz, 1956.
Cals (J.-M.), Projet sur les Ecoles de sant, 12 prerijal godine V, Pariz,
godina V.
- Opinion sur les Ecoles de Mdecine, 17 erminal godine VI, Pariz,
godine VI.
Cantin (D.-M.-J.), Projet de rforme adress VAssembl Nationale,
Pariz, 1790.
Caron (J.-F.-C.), Rflexions sur l'exercice de la mdecine, Pariz, 1804.
- Projet de rglement sur l'art de gurir, Pariz, 1801.
Chambeau de Montaux, Moyens de rendre les hpitaux utiles et de
perfectionner la mdecine, Pariz, 1787.
Colon de Divol, Rclamations des malades de Bictre, Pariz, 1790.
Cocqueau (C-.P.),55ai sur l'tablissement des hpitaux dans les grandes
villes, Pariz, 1787.
Daunou (P.-C.), Rapports sur les Ecoles spciales, Pariz, godina V.
Demangeon (J.-B.), Tableau d'un triple tablissement runi en un seul
hospice Copenhague, Pariz, godina VII.
- Des moyens de perfectionner la mdecine, Pariz, 1804.
Desmonceaux (A.), De la bienfaisance nationale, Pariz, 1787.
Duchanoy, Projet d'organisation mdicale, s.l.n.d:
Du Laurens (J.), Moyens de rendre les hpitaux utiles et de perfectionner
les mdecins, Pariz, 1787.
Dupont de Nemours (P.), Ide sur les secours donner aux pauvres
malades dans une grande ville, Pariz, 1786.
Ehrmann (J.-F.), Opinion sur le projet de Vitet, 14 terminai godine VI,
Pariz, godina VI.
Essai sur la rformation de la socit dite de mdecine, Pariz, godina
VI.
Etat actuel de l'Ecole de Sant, Pariz, godina VI.
Fourcroy (A.-F.), Rapport sur l'enseignement libre des sciences et des
arts, Pariz, godina II.
- Expos des motifs du projet de loi relatif l'exercice de la mdecine,
Pariz, s.d.
- Rapport sur les Ecoles de Mdecine, frimer godine III, Pariz, godina
III.
- Discours sur le projet de loi relatif l'exercice de la mdecine, 19 ventoz
godine XI, Pariz, godina XI.
Fourot, Essai sur les concours en mdecine, Pariz, 1786.
Gallot (J.-G.), Vues gnrale sur la restauration de l'art de gurir, Pariz,
1790.
Graud (M.), Projet de dcret sur l'organisation civile des mdecins,
Pariz, 1791.
Guillaume (J.), Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique, Pariz,
1899.
Guillemardet (F.-P.), Opinion sur les Ecoles spciales de Sant, 14
terminai godine VI, Pariz, godine VI.
Imbert (J.), Le droit hospitalier de la Rvolution et de l'Empire, Pariz,
1954.
Instituta facultatis medicae Vidobonensis, curante Ant. Storck, Be,
1775.
Jadelot (N.), Adresse Nos Seigneurs de l'Assemble Nationale sur la
ncessit et les moyens de perfectionner l'enseignement de la mdecine,
Nansi, 1790.
Lefvre (J.), Opinion sur le projet de Vitet, 16 terminal godine VI, Pariz,
godina VI.
Lespagnol (N-.L.), Projet d'tablir trois mdecins par district pour le
soulagement des gens de la campagne, arlvil, 1790.
Marquais (J.-Th.), Rapport au Roi sur l'tat actuel da la mdecine en
France, Pariz, 1814.
Bibliografija 231
Menuret (J.-J.), Essai sur les moyens de former de bons mdecins, Pariz,
1791.
Motif de la rclamation de la Facult de Mdecine de Paris contre
l'tablissement de la Socit royale de Mdecine, s.l.n.d; autor je Vacher
de La Feutrie.
Observation sur les moyens de perfectionner l'enseignement de la
mdecine en France, Monpelje, godina V.
Pastoret (C.-E.), Rapport sur un mode provisoire d'examen pour les
officiers de Sant (19 termidor godine V), Pariz, godina V.
Petit (A.), Projet de rforme sur l'exercice de la mdecine en France,
Pariz, 1791.
- Sur la meilleure manire de construire un hpital, Pariz, 1774.
Plan de travail prsent la Socit de Mdecine de Paris, Pariz, godina
V.
Plan gnral d'enseignement dans l'Ecole de Sant de Paris, Pariz, godina
III.
Porcher (G.-C.). Opinion sur la rsolution du 19 fructidor an V, 16
vendemijer godine VI, Pariz, godina VI.
Prcis historique de l'tablissement de la Socit royale de la Mdecine,
s.l.n.d.
Prieur de La Cte-d'Or (C.-A.), Motion relative aux Ecoles de Sant,
Pariz, godina VI.
Programme de la Socit royale de Mdecine sur les cliniques, Pariz,
1792.
Programme des cours s'enseignement dans l'Ecole de Sant de Montpellier,
Pariz, godine III.
Prunelle (Cl.-V.), Des Ecoles de Mdecine, de leurs connexions et de leur
mthodologie, Pariz, 1816.
Recueil de discours prononc la Facult de Monpellier, Monpelje,
1820.
Rgnault (J.-B), Considrations sur l'tat de la mdecine en France
depuis la Rvolution jusaua nos jours, Pariz, 1819.
Retz (N.), Expos sunccinct l'Assemble Nationale sur les Facults et
Socits de Mdecine, Pariz, 1790.
Royer (P.-F.), Bienfaisance mdicale et projet financier, Provens, godina
IX.
- Bienfaisance mdicale rurale, Troa, 1814.
Sabarot de L'Avernire, Vue de lgislation mdicale adress aux Etats
gnraux, s.l., 1789.
Tissot (S.-A.-D.), Essai sur les moyens de perfectionner les tudes de
mdecine, Lozan, 1785.
Vicq d'Azyr (F), Oeuvres, est tomova, Pariz, 1805.
Vitet (L.), Rapport sur les Ecoles de Sant, 17. ventoz godine Vi, Pariz,
godin VI.
Wrtz, Mmoire sur letablissment des Ecoles de Mdecine pratique,
Pariz, 1784.
IV. - METODE
Amard (L.-V.-F.), Association intellectuelle, dva toma, Pariz, 1821.
Amoreux (P.-J.), Essai sur la mdecine des Arabes, Monpelje, 1805.
Audibert-Caille (J.-M), Mmoire sur l'utilit de l'analogie en mdecine,
Monpelje, 1814.
Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre les maladies intgernes,
prevod u Rozire de la Chassaigne, Manuel des oulmoniques, Pariz,
1763.
Beullac (J.-P.), Nouveau guide de l'tudiant en mdecine, Pariz, 1824.
Bordeu (Th.), Recherches sur le pouls, etiri toma, Pariz, 1779-1786.
Boillaud (J.), Dissertation sur les gnralits de la clinique, Pariz, 1831.
Broussonnet (J.-L.-V.), Tableau lmentaire de smiotique, Monpelje,
godina VI.
Brulley (C.-A.), Essai sur l'art de conjecturer en mdecine, Pariz, godina
X.
Brut (S.-G.-G.), Essai sur l'histoire et les avantages des institutions
cliniques, Pariz, 1803.
Chomel (J.-B.-L.), Essai historique sur la mdecine en France, Pariz,
1762.
Bibliografija 233
Clos de Sorze (J.-A.), De l'analyse en mdecine, Monpelje, godina V.
Corvisart (J.-N.), Essai sur les maladies et lsions du coeur et des gros
vaisseaux, Pariz, 1806.
Dardonville (H.), Rflexions pratiques sur les dangers des systmes en
mdecine, Pariz, 1818.
Demorcy-Delettre (J.-B.-E.), Essai sur l'analyse appliqu au
perfectionnement de la mdecine, Pariz, 1818.
Double (F.-J.), Smiologie gnrale ou Trait des signes et de leur valeur
dans les maladies, 3 toma, Pariz, 1811-1822.
Duvivier (P.-H.), De la mdecine considre comme science et comme
art, Pariz, 1826.
Essyg, Trait du diagnostic mdical, prevod, Pariz, godina Xll.
Fabre, Recherches des vrais principes de l'art de gurir, Pariz, 1790.
Fordyce (G.), Essai d'un nouveau plan d'observations mdicales, prevod,
Pariz, 1811.
Fouquet (H.), Discours sur la clinique, Monpelje, godina XI.
Frank (J.-P.), Ratio instituti clinici Viciensis, Be, 1797.
Gilbert (N.-P), Les thories mdicales modernes compares entre elles,
Pariz, godina VII.
Birbal (A.), Essai sur l'esprit de la clinique mdicale de Montpellier,
Monpelje, 1857.
Goulin (J.), Mmoire sur l'histoire de la mdecine, Pariz, 1779.
Hlian (M.), Dictionnaire de diagnostic ou l'art de connatre les maladies,
Pariz, 1771.
Hildenbrand (M.), Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1824, dva toma.
Landr-Beauvais (A.-J.), Smiotique ou trait des signes des maladies,
Pariz, 1810.
Leroux (J.-J.), Cours sur les gnralits de la mdecine, Pariz, 1818.
- Ecole de Mdecine. Clinique interne, Pariz, 1809.
Lordat (J.), Conseils sur la manire d'tudier la physiologie de l'homme,
Monpelje, 1813.
- Perptuit de la mdecine, Monpelje, 1837.
Mahon (P.-A.-O.), Histoire de la mdcine clinique, Pariz, godina XII.
Martinet (L.), Manuel de clinique, Pariz, 1825.
Maygrier (J.-P.), Guide de l'tudiant en mdecine, Pariz, 1807.
Menuret (J.-J.), Trait de pouls, Pariz, 1798.
Moscati, (P.), De l'emploi des systmes dans la mdecine pratique,
Strazbur, godina III.
Petit (M.-A.), Collection d'observations cliniques, Lion, 1815.
Pinel (Ph.), Mdecine clinique, Pariz, 1802.
Pigrry (P.-A.), Tableau indiquant la manire d'examiner et d'interroger
le malade, Pariz, 1932.
Rostan (L.), Trait lmentaire de diagnostic, de pronostic, d'indications
thrapeutiques, 6 tomova, Pariz, 1826.
Roucher-Debatte (Cl.), Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807.
Selle (Ch.-G.), Mdecine clinique, Monpelje, 1787, prevod.
- Introduction l'tude de la nature et de la mdecine, prevod, Monpelje,
godina III.
Snebier (J.), Essai sur l'art d'observer et de faire des expriences, tri
toma, 1802.
Thierry (F,),La mdecine expeimentale, Pariz, 1755.
Vaidy (J.-V.-F.), Plan d'tudes mdicales l'usage des aspirants, Pariz,
1816.
Zimmerman (G.), Trait de l'exprience en mdecine, prevod, Pariz,
1774, tri toma.
V. - PATOLOKA ANATOMIJA
Baillie (M.), Anatomie pathologique des organes les plus importants du
corps humain, prevod, Pariz, 1815.
Bayle (G.-L.), Recherches sur la phtisie pulmonaire, Pariz, 1810.
Bichat (X.), Anatomie gnrale appliqu la phyisiologie et la
mdcine, Pariz, 1801, tri toma.
- Anatomie pathologique, Pariz, 1825.
- Recherches phyisiologiques sur la vie et la mort, Pariz, godina VIII.
- Trait des membranes, Pariz, 1807.
Bibliografija 235
Bonet (Th.), Sepulchretum, 3 toma, Lion, 1700.
Breschet (G.), Rprtoire gnrale d'anatomie et de phyisiologie
pathologiques, est tomova, Pariz, 1826-1828.
Cailliot (L.), Elments de pathologie et de la physiologie pathologue, dva
toma, Pariz, 1819.
Chomel (A.-F.), Elments de pathologie gnrale, Pariz, 1817.
Cruveilhier ().), Essai sur l'anatomie pathologique en gnral, dva toma,
Pariz, 1816.
Dezeimeris (J.-E.), Aperu rapide des dcouvertes en anatomie
pathologique, Pariz, 1830.
Guillaume (A.), De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrs
de la mdcine, Dol, 1834.
Lannec (R.), Trait de l'auscultation mdiate, dva toma, Pariz, 1819.
- Trait indit de l'anatiomie pathologique, Pariz, 1884.
Lallemand (F.), Recherches anatomo-pathologiques sur l'encphale et ses
dpendances, dva toma, Pariz, 1820.
Morgagni (J.-B.), De sedibus et causis morborum, Venecija, 1761.
Portal (A.), Cours d'anatomie mdicale, pet tomova, Pariz, godina XII.
Prost (P.-A,),La mdcine claireparobseration et l'ouverture des corps,
dva toma, Pariz, godina XII.
Rayer (P.), Sommaire d'une histoire abrge de l'anatomie pathologique,
Pariz, 1818.
Ribes (Fr.), De l'anatomie pathologique considre dans ses vrais rapports
avec la science des maladies, dva toma, Pariz, 1828-1834.
Richerand (B.-A.), Histoire des progrs rcents de la chirurgie, Pariz,
1825.
Saucerotte (C.),De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrs
de la mdcine, Pariz, 1834.
Tcheron (C.-F.), Recherches anatomo-pathologiques sur la mdcine
pratique, tri toma, Pariz, 1823.
VI. - GROZNICE
Barbier (J.-B.-G.), Rflexions sur les fivres, Pariz, 1822.
Boisseau (F.-G.), Pyrtologie physiologique, Pariz, 1823.
Bompart (A.), Description de la fivre adynamique, Pariz, 1815.
Bouillaud (J.), Trait clinique ou exprimental des fivres dites essentielles,
Pariz, 1830.
Broussais (F.-J.-V.), Catchisme de mdecine phyisiologique, Pariz,
1824.
- Examen des doctrines mdicales, Pariz, 1821.
- Histoire des phlegmasies ou inflammations chroniques, Pariz, 1808,
dva toma.
- Leons sur la phlegmasie gastrique, Pariz, 1819.
- Mmoire sur l'influence que les travaux des mdecins phyisiologistes
ont exerce sur l'tat de la mdecine, Pariz, 1832.
- Trait de phyisiologie applique la pathologie, dva toma, 1822-
1823.
Caffin (J.-F.), Quelques mots de rponses un ouvrage de M. Broussais,
Pariz, 1818.
Castel (L.), Rfutation de la nouvelle doctrine mdicale de M. le Dr
Broussais, Pariz, 1824.
Chambon de Montaux, Trait de la fivre maligne simple et des fivres
compliques de malignit, etiri toma, Pariz, 1787.
Chauffard (H.), Trait sur les fivres prtendues essentielles, Pariz,
1825.
Chomel (A.-F.), De l'existance des fivres, Pariz, 1820.
- Des fivres et des maladies pestilentielles, Pariz, 1821.
Collineau (J.-C.), Peut-on mettre en doute l'existence des fivres
essentielles, Pariz, 1823.
Dagoumer (Th.), Prcis historique de la fivre, Pariz, 1831.
Dardonville (H.), Mmoire sur les fivres, Pariz, 1821.
Ducamp (Th.), Rflexions critiques sur les crits de M. Chomel, Pariz,
1821.
Bibliografija 237
Fodra (M.), Histoire de quelques doctrines mdicales compares celles
de M. Broussais, Pariz, 1818.
Fournier (M.), Observations sur les fivres putrides et malignes, Dizon,
1775.
Grard (M.), Peut-on mettre en doute l'existence des fivres essentielles?,
Pariz, 1823.
Giannini, De la nature des fivres, prevod, Pariz, 1808.
Giraudy (Ch.), De la fivre, Pariz, 1821.
Grimaud (M. de), Cours complet ou Trait des fivres, tri toma,
Monpelje, 1791.
Hernandez (J.-F.), Essai sur le typhus, Pariz, 1816.
Hoffman (F.), Trait des fivres, prevod, Pariz, 1746.
Hufeland (C.-W.), Observations sur les fivres nerveuses, prevod, Berlin
1807.
Huxham (J.), Essai sur es diffrentes espces des fivres, prevod, Pariz,
1746.
Larroque (J.-B. de), Observations xliniques opposes l'examen de la
nouvelle doctrine, Pariz, 1818.
Leroux (F.-M.), Opposition aux erreurs de la science mdicale, Pariz,
1817.
Lesage (L.-A.), Danger et absurdit de la doctrine physiologique, Pariz,
1823.
Monfalcon (J.-B.), Essai pour servir l'histoire des fivres adynamiques,
Lion, 1823.
Mongelaz (P.-J.), Essai sur les irritations intermittentes, dva toma, Pariz,
1821.
Pascal (Ph.), Tableau synoptique du diagnostic des fivres essentielles,
Pariz, 1818.
Petit (M.-A.), Trait de la fivre entro-msentrique, Pariz, 1813.
Petit-Radel (Ph.), Pyrtologie mdicale, Pariz, 1812.
Quitard-Piorry (H.-H.), Trait sur la non-existence des fivres
essentielles, Pariz, 1830.
Roche (L.-Ch.), Rfutation des objections faites la nouvelle doctrine
des fivres, Pariz, 1821.
Roederer i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Getingen, 1783.
Roux (G.), Trait des fivres adynamiques, Pariz, 1812.
Selle (Ch.-G.), Elments de pyrtologie mthodique, prevod, Lion,
godina IX.
Stoll (M.), Aphorismes sur la connaissance et la curation des fivres,
prevod, Pariz, godina V.
Tissot (S.-A.-D.), Dissertation sur les fivres bilieuse, prevod, Pariz,
godina VIII.

Mišel Fuko Rađanje Klinike

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Mišel Fuko Rađanje Klinike

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Za i zdavaa: Ni kol a Jankovi

Gl avni ur e dni k: d r Du a n Ma r i nkovi

Das könnte Ihnen auch gefallen