Profesor: Radili:

Ljubica Lali Daa Radosavljevi

Aleksa Beloevi
Petar Mitrovi
Beograd, jun 2012

Evolucija: injenica i teorija
evolucija kao injenica(ono to se dogadja): svi
ivi organizmi se neprestano menjaju, iz generacije
u generaciju
evolucija kao teorija(zato se dogadja?): model
koji najbolje objanjava injenicu evolucije, i daje
predvidjanja kako e se ona odvijati u budunosti
teorija u nauci NIJE isto to i
hipoteza(pretpostavka)
teorija je objanjenje koje je empirijski podrano

Darvin i njegova otkria
1831. Darvin putuje na Galapagos
zapanjuje ga raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta
koji tamo pronalazi, i zaokupljen je pitanjem kako su
tamo dospele
Darvinove zebe: pronalazi 14 vrsta zeba za koje
pretpostavlja da su sve nastale od jedne poetne vrste,
koja je nekako dospela sa kopna
u naredne dve decenije je nastavio da sakuplja i
obradjuje podatke, formuliui svoju teoriju


Darvin i njegova otkria
1859. izdaje svoje najpoznatije delo Poreklo vrsta, gde
iznosi nekoliko revolucionarnih ideja:
jedinke u okviru populacije se medjusobno
razlikuju(postoje varijacije)
varijacije se prenose na sledee generacije(nasledjivanje)
ukoliko postoji vei broj potomaka od onog koji
biotop(stanite) moe da podri, javlja se borba za resurse,
potrebnih za preivljavanje
organizmi najbolje prilagodjeni na date uslove imaju
najvie izgleda da preive i ostave potomstvo( survival of
the fittest)

Savremena teorija evolucije
Neodarvinistika sinteza
nastaje izmedju 1936. i 1947. godine
predstavlja sintezu Darvinove teorije sa saznanjima iz
drugih oblasti biologije, pre svega genetike, koja su
Darvinu bila nepoznata
nova saznanja:
pored prirodne selekcije, danas je poznato jo nekoliko
bitnih evolucionih mehanizama( mutacije, genetiki drift)
karakteristike koje se nasledjuju se prenose u obliku gena, a
varijabilnost je posledica postojanja vie alela
nastanak novih vrsta(specijacija) se deava usled velikog
broja malih promena



MUTACIJE
sluajne promene u genetskom materijalu, koje nastaju
prilikom procesa replikacije DNK, i, zajedno sa
rekombinacijama, uzrokuju raznovrsnost
Po jedinku, odnosno njeno preivljavanje, mogu imati tri
efekta:
neutralan: promene se prenose na sledeu generaciju, ali nemaju
nikakav uticaj na preivljavanje
negativan: ovakve jedinke ne preive dugo i ne ostavljaju
potomstvo, te su njihovi geni eliminisani iz procesa evolucije
pozitivan: jedinkama koje ih nose daju prednost u odnosu na
druge lanove populacije, i samim tim postoji jak selektivni
pritisak da se one proire u okviru populacije


GENETIKI(ALELSKI)DRIFT
predstavlja promenu u uestalosti genskih alela u
okviru populacije
moe dovesti do potpunog nestanka alela nekog gena,
i samim tim bitno uticati na raznovrsnost
najvie utie na male, izolovane populacije, i time jo
vie ugroava njihovo opstajanje, za koju je
raznovrsnost jako bitan faktor
to je vie alela, efekat genetikog drifta je slabiji


SPECIJACIJA
predstavlja proces nastanka novih vrsta
o dve razliite vrste govorimo kada ne mogu da se
razmnoavaju medju sobom
specijacija se dogadja usled akumulacije mikroevolutivnih
promena, tj. promena u okviru vrste
kada nastaju dve vrste govorimo o makroevolutivnim
promenama, tj. promenama izvan granica vrste
makroevolucija = mikroevolucija na velikoj vremenskoj
skali











Alopatrika
specijacija: do
nastanka nove vrste
dolazi usled
geografske barijere,
koja dve grupe
spreava da se
medjusobno
razmnoavaju, dok se
s vremenom razlike
medju njima sve vie
poveavaju, te
razmnoavanje nije
mogue.

sSimpatrika
specijacija: nova
vrsta nastaje usled
prestanka protoka
gena izmedju
jedinki koje
naseljavaju istu
teritoriju, to moe
biti izazvano
razliitim faktorima.
LITERATURA
en.wikipedia.org
teorijaevolucije.com
talkorigins.org
evolution.berkeley.edu
Biologija za 3. razred gimnazije drutveno jezikog
smera
Priroda, ilustrovana enciklopedija, Beograd 1982