You are on page 1of 110

Strukturno kabliranje u objektu

Mr Nenad Krajnovi
Katedra za telekomunikacije
E-mail: krajko@etf.bg.ac.rs
Krajko
2
Zato poseban standard?


Telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim objektima
vremenom

je postala veoma kompleksna


Nekada se sastojala samo od telefonskih kablova


Danas imamo:


Telefonsku instalaciju


Instalaciju raunarske mree


Instalacija za distribuciju TV slike


Sistem video nadzora


Protiv poarni sistem


Protiv provalni sistem


Sistem kontrole ulaska/izlaska
Krajko
3
Koji standard?


ISO/IEC 11801

Second edition

Generic cabling for customer premises


EN 50173

evropski standard


EIA/TIA 568A, 568B

ameriki standard
Napomena: Veina slika na slajdovima je preuzeta iz ISO 11801
standarda
Krajko
4
Polazne pretpostavke


Sistem kabliranja mora da podrava
razliite servise


Izbor servisa samo na osnovu povezivanja
na odgovarajuu aktivnu opremu


Upotrebni vek kablova je 10 godina
Krajko
5
Struktura mree
Campus
Distribution
CD
BD
Building
Distribution
FD
FD
FD
FD
Telecommunications
Outlet
Consolidation
Point (opciono)
Floor
Distribution
Krajko
6
Struktura mree prema standardu
Krajko
7
CP

Consolidation Point


Prema specifikaciji iz standarda:


connection point in the horizontal cabling
subsystem between a floor distributor and a
telecommunications outlet


Nije obavezno da postoji
Krajko
8
Generiki kablovski sistem


Sastoji se od 3 podsistema:


Campus backbone kablovski sistem


Building backbone kablovski sistem


Horizontalno kabliranje
Krajko
9
Povezivanje podsistema


Povezivanje tri podsistema obavlja se
aktivnom opremom (u kom sluaju oprema
veoma zavisi od vrste servisa) ili pasivnom
opremom (u kom sluaju se mora voditi
rauna o slabljenju signala).
Krajko
10
Campus backbone kablovski
sistem


Poto najee podrazumeva kopanje u
cilju polaganja kablova, izbor kablova
mora da omogui dug upotrebni vek
kablova


Danas se, po pravilu, uzimaju optiki
kablovi


Za neke specifine servise mogu da se
uzmu i bakarni kablovi (npr. telefonski
kablovi)
Krajko
11
Building backbone kablovski
podsistem


Izabrani kablovi treba da traju koliko i
celokupan kablovski sistem


Ako je pristup kablovskim trasama lak
onda se moe usvojiti i neko jeftinije

reenje


Treba da podravaju sve sadanje i
procenjene budue servise


Po pravilu se bira da budu optiki kablovi
sa odgovarajuim brojem vlakana
Krajko
12
Horizontalno kabliranje


Izabrani tip kabla treba da omoguava to
iri skup servisa, kako sadanjih tako i
buduih


ivotni vek kablova treba da bude to dui
da bi se smanjila cena eksploatacije
(ponovno kabliranje je skupo)
Krajko
13
Organizacija povezivanja vorita
je najee hijerarhijska
Opcione veze
Krajko
14
Opcione veze (1)


Slue za poveanje raspoloivosti cele
mree (redundantne veze)


Prema standardu nisu obavezne ali
korisnici najee zahtevaju njihovo
postojanje


Po pravilu, veze FD-FD se uvek rade dok
veze BD-BD u zavisnosti od tehnikih
mogunosti (da li moe da se nae
odgovarajua trasa)
Krajko
15
Opcione veze (2)


U sluaju raunarskih mrea vrlo esto se
opcione veze rade kao duple veze izmeu
vorita
CD
BD BD
FD FD FD FD
Krajko
16
Redundantne veze
Krajko
17
Redundantne veze


Puna redundansa je kada do objekta
dolazimo sa min dva kabla sa dve razliite
strane objekta (Zato?)


Postoje dva BD za objekat


Svi FD su udvojeni sa redundantnim
vezama


Uz svakog korisnika imamo dva TO koji su
vezani na razliite FD (Zato?)
Krajko
18
Realizacije u praksi


Nije obavezno da sva vorita (CD, BD,
FD) uvek postoje


Njihovo postojanje zavisi od dimezija
objekata, broja i rasporeda prikljuaka


U zavisnosti od korienih kablova
mogue je u nekom od vorita izvriti
direktno spajanje kablova (bez aktivnih
ureaja) u kom sluaju se to vorite gubi
u logikoj topologiji mree
Krajko
19
Pozicije vorita
Krajko
20
Building entrance facility


Najee se spoljnji kablovi terminiraju
odmah po ulasku u objekat


Zato?


Kablovi za spoljnju ugradnju najee se ne
mogu voditi kroz objekat:


zbog protiv poarnih propisa

imaju PE zatitu a
treba da bude PVC


suvie su kruti pa ne mogu da prate trasu kabla


Oteenje kabla u objektu bi zahtevalo
zamenu celog kabla (od CD do BD)
Krajko
21
Building entrance facility
Krajko
22
Pozicija vorita zgrade (BD)


BD se najee smeta u podrumu ili
prizemlju


Nema prepreka da bude bilo gde u objektu


Pozicija zavisi od raspoloivog prostora,
mogunosti dovoenja kablova,
mogunosti dovoenja struje, mogunosti
hlaenja i slino


Ako je na spratu postavlja se pitanje kako
voditi spoljnji kabl kroz objekat
Krajko
23
Pozicija vorita zgrade (BD)


ta se smeta u BD?


Aktivna oprema za povezivanje FD i CD


Poto je to glavno komunikaciono vorite,
vrlo esto se tu smetaju i serveri


UPS-evi za neprekidno napajanje ureaja
Krajko
24
Spratna vorita (FD)


Vrlo esto se realizuju kao jedan rek orman koji
stoji u hodniku ili okaen na zid


Mogu da imaju svoju posebnu prostoriju

najee tehnika prostorija na spratu koja ima i
ormane za strujni razvod kao i neke druge
sisteme


Broj spratnih vorita na jednom spratu nije
ogranien; zavisi od dimenzija objekata i broja
prikljuaka


Jedan FD moe da pokriva i dva sprata
Krajko
25
Spratna vorita (FD)


Prema standardu, jedan FD ide po jednom
spratu ako je povrina manja od 1000m
2


Za povrinu sprata veu od 1000m
2

stavlja
se po jedan FD na svakih 1000m
2


U zavisnosti od izgleda i namene objekta
mogua su odstupanja od ovih preporuka


Ako na jednom spratu imamo vie
organizacionih celina, moemo da stavimo
po jedan FD za jednu organizacionu celinu
Krajko
26
Pojam kanala (channel)


Kanal predstavlja kablovski sistem od
jednog do drugog aktivnog ureaja


end-to-end transmission path connecting
any two pieces of application specific
equipment (ISO 11801)
Krajko
27
Maksimalne duine kanala
Kanal Maksimalna duina [m]
Horizontalni kanal (od
korisnikog ureaja do
aktivnog ureaja u FD)
100
Horizontalni kanal +
building backbone +
campus backbone
2000
Krajko
28
Maksimalne duine kanala
Krajko
29
Korisniki prikljuak (TO)


Jedno radno mesto treba da ima
minimalno 2 prikljuka


Jedan prikljuak mora da bude sa xTP
kablom dok drugi moe da bude i optiki


Svaki prikljuak mora da ima trajnu
oznaku na sebi (redni broj prikljuka)


Svi dodatni elementi (terminator i slino)
moraju da budu eksterni
Krajko
30
Obeleavanje TO


Vie sistema u zavisnosti od veliine
mree; primer:
RR.PP.Br
gde je:
RR

redni broj rek ormana
PP

redni broj patch panela u ormanu
Br

redni broj prikljuka na patch panelu
Krajko
31
Pozicija TO


TO mora da bude postavljen tako da mu
korisnik moe lako prii


Duina kabla od TO do korisnikog
ureaja mora da bude to je mogue
kraa


TO treba da bude postavljen na fiksni zid
ili u pod (da ga eventualno uklanjanje
montanih zidova ne bi otetilo

struktura
tipinih poslovnih zgrada)
Krajko
32
Consolidation Point CP


CP se pojavljuje kada TO mora da bude
demontanog tipa


CP se pozicionira na najblii fiksni nosa

(zid ili
u pod) odakle se po potrebi razvodi kabl do
pozicije TO


Tipino postoji u vienamenskim prostorijama i
objektima ija se namena esto menja


Na CP se vri iskljuivo pasivno prespajanje


Pozicija CP ne treba da bude na rastojanju
manjem od 15m od FD
Krajko
33
Nain povezivanja
Krajko
34
Nain povezivanja


Ako se eli zatita konektora na aktivnoj
opremi, onda se svi prikljuci izvode na
patch panel


Prespajanja sa korisnikim linijama se vri
iskljuivo na patch panelima


Oteeni patch panel se relativno lako
popravlja (menja se samo jedan modul)
to nije sluaj za prikljukom na aktivni
ureaj
Krajko
35
Nain povezivanja


Najee se smatra da permanentni link
moe da ima do 90 m a preostalih 10 m se
rasporeuje za patch kabl, korisniki kabl
(work area cord) i eventualno kabl za
opremu (equipment cord)


Ukoliko je zbir prethodno nabrojanih
kablova vei od predvienih 10m tada se
smanjuje duina permanentnog linka da bi
duina kanala bila do 100m
Krajko
36
Horizontalni razvod na spratu
Krajko
37
Primer blok eme povezivanja
Krajko
38
Izbor kablova

campus backbone


Po pravilu se bira optiki kabl


Otporan na EM smetnje


Dozvoljava velike duine


Ima veliki kapacitet


Vri galvansko razdvajanje objekata (nema
problema sa razliitim potencijalnom
uzemljivaa u objektima)


Za neke servise se moe koristiti i bakarni
kabl od pune ice (npr. telefonija)
Krajko
39
Izbor kablova

building backbone


Po pravilu se bira optiki kabl


Otporan na EM smetnje


Dozvoljava velike duine


Ima veliki kapacitet


Za telefonski servis se od glavnog TF
razdelnika do FD postavljaju telefonski
kablovi odgovarajueg kapaciteta od pune
bakarne ice
Krajko
40
Izbor kablova

horizontalni razvod


Najee se koriste bakarni xTP kablovi


Omoguavaju prenos podataka, telefonski
servis


Kategorija kabla i zatita od EM smetnji
zavise od zahteva korisnika


Permanentni linkovi se realizuju kablovima
od pune ice


Patch kablovi i korisniki kablovi su od
licnaste ice
Krajko
41
Klase simetrinih bakarnih kablova
Klasa A Do 100 kHz
Klasa B Do 1MHz
Klasa C Do 16 MHz Category 3
Klasa D Do 100 MHz Category 5
Klasa E Do 250 MHz Category 6
Klasa F Do 600 MHz Category 7
Krajko
42
Izbor klase simetrinih kablova


Prema standardu, kod projektovanja
treba birati minimalno klasu D za sve
linkove


Via klasa se moe izabrati ako korisnik ili
aplikacije to zahtevaju
Krajko
43
Tipini servisi za pojedine klase kablova (1)
Krajko
44
Tipini servisi za pojedine klase kablova (2)
Krajko
45
Primer karakteristika kabla
Krajko
46
Primer karakteristika kablova (2)
Krajko
47
Klasifikacija optikih kablova


OF-300

Optiki kabl za rastojanja do
300m


OF-500

Optiki kabl za rastojanja do
500m


OF-2000

Optiki kabl za rastojanja do
2000m
Krajko
48
Slabljenje optikog kanala
Krajko
49
Varijante povezivanja optikog kabla
Krajko
50
Radni uslovi


Prema standardu, mrea treba da
funkcionie u temperaturnom opsegu od
-10
o
C do +60
o
C


Ukoliko su radni uslovi nepovoljniji,
potrebno je proveriti proizvoaku
dokumentaciju komponenti
Krajko
51
Terminiranje xTP kablova
Krajko
52
Korienje pojedinih pinova od strane
aplikacija
Krajko
53
Korienje pojedinih pinova od strane
aplikacija
Krajko
54
Uzemljenje


Svi rek ormani moraju da budu uzemljeni


Preko rek ormana i patch panela, svi
kablovi za zatitom (screened) moraju da
budu uzemljeni


Razlika potencijala uzemljenja izmeu bilo
koje dve take u zgradi ne sme da pree
1V r.m.s.
Krajko
55
Ukrtanje kablova


Ako energetski i xTP kablovi moraju da se
ukrtaju onda se to vri pod uglom od 90
o


Time se postie najmanji uticaj EM smetnji
koje potiu od energetskog kabla
Krajko
56
Paralelno voenje kablova


Paralelno voenje energetskih i kablova
instalacije slabe struje se NE preporuuje
zbog elektromagnetne interferencije


Ako se to ne moe izbei, postoje
ogranienja kojih se moramo pridravati
da bi EMI sveli na prihvatljivu meru
Krajko
57
Ogranienja za voenje kablova
Minimalno

rastojanje

izmeu
kablova
Snaga energetskog potroaa
<2kVA 2-5kVA >5kVA
Nezatieni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini

otvorenog ili nemetalnog TK
kanala (bez uzemljenja)
127mm 305mm 610mm
Nezatieni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini

uzemljenog metalnog

kuita

(kanala)
64mm 152mm 305mm
Oklopljeni i uzemljeni

energetski

vodovi

ili

elektrina

oprema

u blizini uzemljenog

metalnog TK

kuita (kanala)
- 76mm 192mm
Elektromotor

i transformator
- -
1220mm
Fluo cevi
127mm

za otvorene ili
nemetalne TK kanale
Krajko
58
Voenje kablova kroz objekat


Vertikalni razvod


Horizontalni razvod
Krajko
59
Prodori kroz zid/plou


Svi prodori kroz plou ili zid treba da se
zatvore protiv poarnom smesom


Protiv poarna smesa bira se prema PP
zahtevima (1, 2, 3, 4 sata spreava prodor
poara)
Krajko
60
Vertikalni razvod


Najee kroz tehnike vertikale, zajedno
sa drugim kablovima


Kabl mora da se uvrsti na vie mesta
poto visi u slobodnom prostoru


Ako se ne uvrsti, moe doi do kidanja ili
istezanja to dovodi do promene
karakteristika
Krajko
61
Neispravno vertikalno voenje
Krajko
62
Horizontalno voenje kablova


vorita


Parapetni razvod


Podni razvod


Razvod po regalima


Prikljuna mesta
Krajko
63
vorita


U voritima se nalaze rek ormani u
kojima se terminiraju kablovi i smeta
aktivna oprema


Visina ormana se izraava u jedinici RU
(Rack Unit), HU (Height Unit) ili samo U


Rack Unit 1U = 1 3/4" 4,445cm


42 U orman je visine 2 m


Kablovi se terminiraju na patch panelima
Krajko
64
Tipovi rek ormana


Visei (nazidni)


Stojei (samostojei)


Jednodelni


Dvodelni


Trodelni


Spoljnji


Unutranji
Krajko
65
Visei (nazidni) jednodelni ormani
Krajko
66
Visei trodelni orman
Krajko
67
Stojei orman 42U
Krajko
68
Tipine dimenzije rek ormana


Visina ormana se bira prema koliini opreme i
broju kablova koji treba da budu terminirani


Dimenzije osnove se biraju prema veliini
opreme


irina: 600mm ili 800mm


Dubina: 600mm, 800mm, 1000mm


600x600

tipini za raunarsku opremu


800x600

ako se smeta neki dublji ureaj


1000x600

tipini rek za servere
Krajko
69
irina nosaa za opremu


Dva standarda:


19


veina raunarske opreme


ETSI (535mm)

telekomunikaciona oprema


Kod ETSI rekova imamo esto da su
duboki samo 300mm ili 400mm


Rekove treba izabrati prema dimenzijama
predviene opreme!
Krajko
70
ETSI rek
Krajko
71
Neki proizvoai:


RITTAL


http://www.rittal.com/


SCHRACK Technik


http://www.schrack.com/en/


http://www.schrack.rs/


LOGO


http://www.logo.rs/
Krajko
72
Parapetni razvod


Plastini


Halogen free low smoke samogasivi


Obian PVC kanal


Metalni


Aluminijumski
Krajko
73
Plastini parapetni razvod


Koristi se za unutranji razvod kablova


U sredinama gde ne postoji mogunost
mehanikog oteenja


Ako se radi o prostoriji za boravak ljudi tada
mora da bude halogen free low smoke
samogasiv


Moe da bude sa dve komore tako da se
paralelno vode energetski i slabostrujni kablovi


Zbog EMI moraju da se koriste kablovi sa
uzemljenjem (STP, FTP, SFTP)
Krajko
74
Parapetni razvod

Legrand
Krajko
75
Parapetni razvod

Obo Bettermann
Krajko
76
Utinice u parapetnom razvodu
Krajko
77
Pozicija parapetnog razvoda


Visinski se postavlja na mesto da bude
zgodan za korienje


Negde e biti uz pod, negde na visini od
1m a negde i vilje


Za razvod po prostoriji, kanalice se mogu
postaviti i uz plafon sa vertikalnim
sputanjem do pozicija gde se nalaze
prikljuci (TO)
Krajko
78
Aluminijumski parapetni razvod
Krajko
79
Aluminijumski parapetni razvod


Koristi se:


kada je potrebna bolja mehanika zatita kablova


kada elimo da smanjimo EMI zbog energetski
kablova


Poto se radi o metalnom kanalu, svi delovi
moraju da budu uzemljeni!


Mana: ako se oteti energetski kabl (glodari)
tada moe da bude opasan po ljude
Krajko
80
Podni razvod


Koristi se:


u situaciji kada nije mogue problem reiti
parapetnim razvodom


kada je raspored nametaja fiksan i ne
oekuje se pomeranje


kada se nametaj po potrebni uklanja i
ponovo vraa na isto mesto
Krajko
81
Podni razvod -

tipovi


Za ugradnju u duboku betonsku kouljicu


Za ugradnju u dupli pod


Za ugradnju ispod kouljice


Za nadgradnju iznad poda


Otvoreni sistemi podnih kanala
Krajko
82
Podni
sistem gde
je gornji
nivo
kanala u
nivou
poda
Krajko
83
Kutija sa prikljucima je iznad poda
Krajko
84
Elementi sistema
Krajko
85
Podni
sistem koji
je u
potpunosti
u
betonskoj
kouljici
Krajko
86
Napomena


Preporuka proizvoaa je da minimalno
3cm betonske kouljice mora da bude
iznad kanala


Ako se ovo ne ispotuje, tokom
eksploatacije moe da doe do pucanja
betonske kouljice
Krajko
87
Elementi sistema
Krajko
88
Sistem duplog poda
Krajko
89
Sistem montano/demontanog
duplog poda
Krajko
90
Podni sistem koji se montira NA
pod
Krajko
91
Podni sistem za ugradnju u
proizvoljan materijal (beton,
asfalt,...)
Krajko
92
Podni sistem za otvorenim gornjim
delom
Poto se gornji deo
otvara, kablovi mogu
da se polau, za
razliku od prethodnih
sistema gde moraju
da se provlae
Krajko
93
Popunjavanje kanala


Kanali (podni ili parapetni) se popunjavaju
do 50% -

60% svog poprenog preseka
poto kablovi nikada ne mogu idealno da
se sloe:
Broj kablova = (P
kanala

/P
kabla

)*0.5


Uvek se ostavlja odreena rezerva za
eventualno kasnije dodavanje kablova


Treba pratiti preporuke proizvoaa
Krajko
94
Popunjavanje kanala
Krajko
95
Podne kutije


U kombinaciji sa podnim razvodom
najee se koriste podne kutije


U njima se smetaju prikljuci za struju i
za strukturni kablovski sistem


Veliina kutije zavisi od potrebnog broja i
vrste prikljuaka kao i od dozvoljene visine
(zavisi od debljine podloge u koju se
ugrauje)
Krajko
96
Primeri podnih kutija
Krajko
97
Razvod po regalima


Ovaj sistem razvoda kablova se koristi u
prostorijama koje ne zahtevaju estetski
lepo reenje


To su najee tehnike sobe, podrumski
prostori, garae
Krajko
98
Krajko
99
Krajko
100
Krajko
101
Neki proizvoai


Legrand


www.legrand.com


Obo Bettermann


http://www.obo-bettermann.com/


Thorsman


http://www.thorsman.com/
Krajko
102
Predmer


Predmer mora da sadri detaljan spisak
svih elemenata strukturnog kablovskog
sistema:


kablovi


kanalice (kanalice, poklopci, nosai, krivine...)


utinice (nosa

utinice, kutije, moduli...)


rek ormani


patch paneli


nosai kablova u ormanima
Primeri strukturnog
kablovskog sistema
Krajko
104
Krajko
105
Krajko
106
Krajko
107
Krajko
108
Krajko
109
Krajko
110