1

PROF. DR OLIVERA STANOJLOVIC

Institut za Fiziologiju, Medicinski fakultet u Beogradu,
Viegradska 26/II, 11000 Beograd
Tel/fax: 3607-085

KOGNITIVNE FUNKCIJE I PROCES VERBALIZACIJE
Neurohirurg dr Penfild W. je rekao da: "oni koji proucavaju neurofiziologiju intelekta
nalik su ljudima u podnoju planine, dok se vrh planine nalazi u oblacima".
Via nervna delatnost je povezana sa neokorteksom koji obezbeduje razum, um, miljenje,
govor, stvaralatvo, abstraktno miljenje, prosudivanje, planiranje i odgovornost to razlikuje
coveka od ostalih vrsta. Ispitivanje neurofiziolokih struktura i funkcija se ostvaruje
stimulacijom trajno implantiranih elektroda; presecanjem delova mozga po principu
odstraniti organ i videti promene; NMR; autopsijom (komparacija).
NEOKORTEKS
Filogenetski najstariji korteks je arhikorteks (hipokampus) i paleokorteks, (medijalni deo
temporalnog lobusa) koji se sastoje od tri sloja. Cerebracija ili encefalizacijaje proces nastao
u evoluciji kada korteks preuzima radnje niih delova mozga Najkompleksniji i najmladi deo
mozga je neokorteks koga cine est slojeva. Mozak veci od humanog imaju slon, delfin i kit.
Teina telencefalona je 1-1,5 kg, (2% telesne mase) sadri oko 10 milijardi neurona. Korteks
cini siva masa, debljine oko 1.5-4.5 mm i povrine 2200 cm
2
u coveka (mi 0,8 mm, slona 4
mm). Vijuge cine 1/3 korteksa i one se vide (girusi) dok su 2/3 skrivene u brazdama (sulkus s.
fisura). Svaka hemisfera sadri primarne regije koje imaju direktne veze sa specificnim
receptorima i vre analizu i obradu osnovnih informacija (frontalni, parjetalni, okcipitalni i
temporalni lobus). Dve hemisfere su povezane komisurlnim vlaknima (korpus kalosum
hiiazma, prednja i zadnja komisura) koje omogucavaju interhemisfericnu komunikaciju.
Kolumna je osnovna morfoloka i funkcionalna jedinica korteksa. Vetikalna je formacija
koja obuhvata svih 6 slojeva korteksa, sadri oko 1000 celija i prima specificne senzorne
modalitete. Vertikalne kolumne sa slicnim dejstvom su medusobno povezane.
ASOCIJATIVNI KORTEKS (prefrontalni, parjeto-temporalno-okcipitalni i limbicki)
Asocijativni korteks se filogenetski povecava i najveci je kod coveka. Elektricnom
stimulacijom asocijativnog korteksa ne dobijaju se motorni i senzorni odgovori, zbog cega se
nekada zvao mirno podrucje. Neke sloene funkcije zavise od odredenog dela korteksa ali
postoje funkcije koje se ne mogu lokalizovati, tada je potrebna aktivacija korteksa kao celine.
Asocijativni korteks je anatomski substrat za najvie modane funkcije, analizira signale iz
primarnih i sekundarnih regiona ukljucujuci i subkortikalne informacije, vri doradu,
tumacenje, daje im znacenje. Vana funkcija koja odvaja coveka od ivotinja, komponenta je
svesti i predstavlja izraavanje ideja govorom ili pisanjem. Ljudski govor je kreativan,
omogucava interpersonalnu komunikaciju koja je nepotpuna ili nemoguca u odsustvu
asocijativnih zona. U premotornoj kori (tri puta veca kod coveka od ostalih primata) se nalaze
nervni krugovi za inicijaciju pokreta, planiranje akcije, viu motoriku kao u artikulaciju
Brokin centar (Broca). Motorni korteks upucuje izabrane signale u skeletne miice
koji su odgovorni za artikulaciju. Artikulacija predstavlja sekvencijalne kontrakcije miica
koji dovode do koordinisanih pokreta jezika, usana, larinksa, respiratornog sistema. U
Brokinom centru stvaraju se verbalne, jezicke misli koje se mogu izgovoriti ili prosledene u
premotorni korteks (centar za vete pokrete ake) se mogu napisati. Ovde odpocinju i
ostvaruju se planovi i motorni obrazci za izraavanje reci pa i kratkih fraza.
2
Girus angularis i Vernikov region (Wernickes Area, Brodman 22) su zadueni za
razumevanje reci. Vernikov area (gornji temporalni girus) odgovorna za zvucnu percepciju
koja se transformie u obliku reci, senzorno iskustvo se pretvara u jezicki (verbalni)
ekvivalent. Elektricnom stimulacijom Vernikovog centra stvaraju se auditorne halucinacije,
scene iz detinjstva, komplikovani oblik memorije, komplikovane vidne scene, cak razgovor
sa nekom osobom. Funkcija jezika zavisi od jedne modane hemisfere vie od druge.
Intelektualne funkcije su povezane sa jezikom, citanjem, matematickim operacijama,
logickim problemima. U dominantnoj levoj hemisferi asocijativnog parjeto temporalno -
okcipitalnog korteksa (iza primarnog auditornog korteksa) kod svih denjaka smetena je
najvia funkcija modane aktivnosti inteligencija. Zbog toga je ovo region za znanje,
tercijalni asocijacioni korteks, opte interpretaciono ili gnosticko podrucje.
Korteks angularnog girusa obavlja najvii stepen interpretacije vidnih informacija i
omugucava razumevanje procitanih reci. Ako se razori angularni girus a da je Vernikov
region intaktan osoba moe da interpretira auditorna iskustva ali su vizuelna blokirna.
Modana dominantnost jeste komplemetarna specijalizacija za jedan proces.
Specijalizacija hemisfere je povezana sa sposobnocu coveka da se bolje slui jednom rukom,
to je geneticki determinisano. Jedna od hemisfera igra vodecu ulogu, dominantna je u
odnosu na funkciju. Modane hemisfere nisu prosto lik u ogledalu vec imaju sopstvene
kapacitete. Svesnost i visoke modane funkcije su kao mozaik one se integriu u hemisferama
i povezuj se kroz komisure. Jedna hemisfera se specijalizuje za jezik a druga je plasticna i
moe da preuzme druge funkcije. Lateralizacija funkcija nastaje zbog unutranje asimetrije
jo u fetusu. Postoje neke anatomske razlike u hemisferama, promeru i koncentracijama
neurotransmitera. U prvim godinama ivota obe hemisfere su ekvipotentne i sposobne za
nezavisno funkcionisanje. Dominantna ili kategoricna hemisfera, vezana je za levu hemisferu
zbog lokalizacija govorne funkcije. Samo jedna polovina mozga razume izgovorene reci.
Senzorni aspekt komunikacije su oci i ui i kod slepih dodir. Destrukcija auditornih i
vizuelnih asocijativnih regiona dovodi do nesposobnosti da se razumu izgovorene ili napisane
reci. Lezije dominantne hemisfere dovodi do jezickih problema, gubitka sveeg verbalnog
pamcenja, potitenosti i depresije, afazije i agnozije. Leva hemisfera je dominantna u
intelektualnom, verbalnom, analitickom, racionalnom razmilanju (deklarativna memorija)
Reprezentativna, Desna hemisfera nije "glupa" ili "ne intelegentna" vec je
specijalizovana za razumevanje i interpretaciju muzike, intonaciju govora, superiorna u
emocijonalnom, intuitivnom ponaanju, vana je za refleksnu memoriju, ne-verbalna i
vizuelna iskustava, jezik tela (telesni imid) za vremensko prostornu relacju, prepoznavanje
lica, muzike, identifikacija objekta, prepoznavanje predmeta. Lezija reprezentacione dovodi
do asterognozije (nemogucnost da se objekat identifukuje dodirujuci ga).
Kada je lezija u reprezentacionoj hemisferi, donji parjetalni reanj, dolazi do zanemarivanja
jednog dela tela (brije samo pola lica, oblaci pola tela, cita polovinu svake strane)
Zahvaljujuci plasticnosti nervnog sistema otecenja i destrukcije levog Vernikovog podrucja
pre 10 g. funkcije se mogu preseliti u odgovarajuce regione desne hemisfere.

AFAZIJA je abnormalnosti u govoru i posledica promena u dominantnoj hemisferi. Nastaje zbog tumora,
trauma, vaskularne patologije. Afazije uticu na druge k ognitivne intelektualne vetine.
FLUENTNE afazije nastaju lezijom Vernikovog podrucja ili fascikulusu arcuatus-a. Govor je normalan (ritam,
brzina, melodija) logoroican, ali ono to se kae je puno argona, neologizama. Pacijent koristi brojeve, glagole,
pogrene reci, govor je prazan, bez smisla, (salata od reci) tako da je razumevanje onemoguceno.
KONDUKTIVNA AFAZIJA: nastaje prekidom FASCIKULUS ARCUATUSA, razumevanje je normalno ali
prekinuta je veza Broka (stvaranje jezika) - Vernic (percepcija jezika) i ovo je fluentna afazija. Teko
imenovanje predmeta, glasno citanje, pisanje.
3
ANOMICNA AFAZIJA je fluentna: nastaje destrukcijom temporalnog renja pa je razumevanje ocuvano dok
je tekoca u nalaenju reci i imenovanju objekta
NEFLUENTNE afazije: nastaju lezijom Brokinog motorng korteksa. Govor je spor i teko se izgovaraju reci,
ogranicen je na 2-3 kljucne reci kojima izraava ceo spektar znacenja i emocija, telegrafski razgovor.
OPTA, GLOBALNA AFAZIJA: Totalna afazija, Lezija Brokinog, Vernikovog centra i fascikulus arkuatusa,
osoba ne moe da govori, razume jezik da cita, pie, ponavlja, imenuje objekat.
AGNOZIJA: opti naziv za ne mogucnost prepoznavanja objekata senzornim modalitetima a kada je senzorni
modalitet sam za sebe ocuvan.
DISLEKSIJA: nemogucnost da se nauci da cita
AKAKULIJA: fronto-parjetalna destrukcija, ne mogucnost reavanja matematickih zadataka
PROSOPHENIJA: nesposobnost prepoznavanja lica, odnosno osobe, nastaje povredom okcipitalnog regiona.
INTELEKTUALNE FUNKCIJE MOZGA (ucenje, pamcenje, svest)
Intelektualne funkcije mozga proizilaze iz integrativnih procesa koji se odvijaju na
svim nivoima ali su najsloeniji u asocijativnim podrucjima modane kore.
UCENJE: Modifikacija ponaanja jedinke zasnovano na iskustvu. Ucenje se javlja kod
najprimitivnijih vrsta koje nemaju korteks. Jednocelijske ivotinje uce, kao i hobotnice i crvi.
U sisara se fenomeni slicni ucenju dogadaju na subkortikalnim i spinalnim nivoima
(postetanicka potencijacija). Sloeni tipovi ucenja su kortikalni fenomeni ali u ucestvuje i
modano stablo.
PODELA UCENJA:
1.Perceptivno (senzorno) ucenje:sposobnost prepoznavanja drai koji je ranije vec bio
opaen.
2. Motorno ucenje: dovodi do uspostavljanja promena unutar motornog sistema.
3.Uslovljavanje (stimulus - odgovor ucenje): Dra koja ranije nije bila znacajna uspeva da
uzrokuje automatski, za datu vrstu karakteristicni odgovor.
4. Asocijativno i neasocijativno ucenje: Asocijativno ucenje ukljucuje uspostavljanje veza
izmedu individualnih drai
PAMCENJE: sposobnost nervnog sistema da prethodna iskustva pozove na svestan ili
nesvestan niv.
MEMORIJA
DEKLARATIVNA REFLEKSNA
EKSPLICITNA NEDEKLARATIVNA-IMPLICITNA
SVESNE DOGAAJE I SIMBOLE NIJE POTREBNA SVESNOST
KOJI MOGU DA SE POZOVU U MEMORIJU IZVRAVANJE ZADATAKA, VETINA, NAVIKA,
a) SEMANTICKA (opte znanje, cinjenice) 1. NEASOCIJATIVNA
(habituacija I senzitivacija)
b) EPIZODNA (vezana za dogadaje i iskustvo) 2. ASOCIJATIVNA
(klasicno i operativno uslovljavanje)
POZIVANJE NA MEMORIJU UKLJUCUJE PROCESE PRISTUPACNA SAMO KROZ IZVOENJE
REKONSTRUKCIJE, KORISTI KOGNITIVNE PROCESE:
UPOREIVANJE, OCENJIVANJE, ZAKLJUCIVANJE
HIPOKAMPUS I PARAHIP OKAMPUS STRIATUM, CEREBELUM, nc OLIVE, nc INTERPOSITUS
(TEMPORALN IREANJ)
Deklarativna memorija moe preci u refleksnu, ponavljanjem ( vonja kola, pisanje na maini,
ongliranj).. Specificno za autobiografske dogadaje i veze izmedu njih.
4

ASOCIJATIVNO NEASOCIJATIVNO
KLASICNO /OPERANTNO HABITUACIJA/ SENZITIZACIJA

HABITUACIJA:Primitivna forma ucenja. Opadanje odgovora i ponaanja, ignorisanje
stimulusa koji je neutralan. Efikasnost transmisije kao posledica ponovljanja stimulacije je
smanjena
SENZITIZACIJA: Sloena forma neasocijativnog ucenja, porast odgovora na ponovljivi
stimulus ako je prethodno bio primenjen drugi nocioceptivni stimulus.
USLOVALJAVANJE: iroka kategorija koja ukljucuje ucenje stranog jezika, klavira,
stvara se veza izmedu stimulusa i odgovora i/ili veza izmedu dva stimulusa.
KLASICNO uslovljavanje: je oblik asocijativnog ucenja. To je refleksna reakcija na podraaj
koji na pocetku ne izaziva reakciju kakvu pobuduje nakon ponavljanog primenivanja.
OPERANTNO-INSTRUMENTALNO
Instrumentalno ucenje je uslovljavanje izmedu
STIMULUS ==============ODGOVOR , PONAANJE ILI OPERANT
Operant pri pozitivnom potkrepljivanju dovodi do ponavljanja datog ponaanja a pri
negativnom se ne ponavlja (kazna, zakon efekta). Uslovljavanje je najlake kod dece oko 4-5
g uzrasta.





Bibliografija:
1. Carlson NR. Foundations of Physiological Psychology; 6th ed.,Pearson Education, Inc,
USA, 2005 (p356-390).
2. Ganong WF. Review of Medical Physiology, 27th ed., The McGraw-Hill, 2005 (p266-272).
3. Purces D., et al. Neuroscience, 3th ed., Sinauer Associates, Sunderland, Massachusetts,
USA, 2004 (p613-655).