Projektovanje Zone 30 - Primer Blok 3 - Novi Beograd

Zavrni rad Ana Nikoli
1


2


3
SADRAJ

SADRAJ .......................................................................................................................... 3
PREGLED TABELA ......................................................................................................... 5
PREGLED SLIKA ............................................................................................................. 6
UVOD ............................................................................................................................... 9
1. ZONE 30 .................................................................................................................... 10
1.1. ISTORIJAT ZONA 30 ................................................................................................. 10
1.2. STRATEGIJE ZONE 30 .............................................................................................. 11
1.3. CILJEVI UVOENJA ZONE 30 ................................................................................... 13
1.3.1. Poveanje bezbednosti uvoenjem zone 30 .............................................. 13
1.3.2. Smanjenje negativnih efekata motornih vozila po ivotnu sredinu ........... 14
1.3.3. Promocija peakog i biciklistikog saobraaja kao i korienje gradskog
prevoza....................................................................................................... 17
1.4. PRIMERI ZONA 30 ................................................................................................... 18
1.4.1. Primena zona 30 u razliitim dravama .................................................... 19
1.5. KRITERIJUMI I USLOVI ZA UVOENJE ZONE 30 ........................................................ 21
1.5.1. Kriterijumi za uvoenje zone 30 ............................................................... 21
1.5.2. Uslovi za uvoenje zone 30 ....................................................................... 24
1.6. ORGANIZACIJA SAOBRAAJA U ZONI 30 ................................................................. 25
1.6.1. Nain voenja saobraaja unutar zone - primeri ....................................... 26
1.6.1. Organizacija ulaska i izlaska u/iz zone 30 ................................................ 27
2. TEHNIKE ZA SMIRIVANJE SAOBRAAJA ............................................................. 28
2.1. HORIZONTALNA DEVIJACIJA ................................................................................... 29
2.1.1. ikane (eng. Chicane) ................................................................................ 29
2.1.2. Kruna ostrva ............................................................................................. 30
2.1.3. Krune raskrsnice ...................................................................................... 32
2.1.4. Direkciona ostrva ....................................................................................... 33
2.2. VERTIKALNE MERE ................................................................................................. 34
2.2.1. Platforme (eng. Speed tables) .................................................................... 34
2.2.2. Fizike prepreke ........................................................................................ 37
2.3. SUENJA KOLOVOZA .............................................................................................. 41
2.3.1. Fiziko suavanje kolovoza ....................................................................... 41
2.3.2. Razdelna ostrva.......................................................................................... 42
2.3.3. Zatvaranje ulica ......................................................................................... 43
3. ZAKONSKA REGULATIVA ....................................................................................... 46
3.1. ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA .............................................. 46
3.2. PRAVILNIK O SAOBRAAJNOJ SIGNALIZACIJI .......................................................... 48
4. PROJEKTOVANJE ZONE 30 .................................................................................... 53

4
4.1. PLAN ZONE 30 ........................................................................................................ 53
4.2. PROJEKTANTSKI USLOVI ZA PRIMENU ZONE 30 ....................................................... 54
4.3. IZRADA I IMPLEMENTACIJA PROJEKTA .................................................................... 55
4.3.1. Inicijalizacija i priprema ............................................................................ 55
4.3.2. Izrada projektnog reenja........................................................................... 56
4.3.3. Odobrenje i javna verifikacija projekta ..................................................... 57
4.3.4. Realizacija i vrednovanje........................................................................... 57
4.4. SPECIFINI FAKTORI OD UTICAJA NA PROJEKAT MERA SMIRIVANJA SAOBRAAJA .. 57
4.4.1. Osobe sa invaliditetom .............................................................................. 58
4.4.2. Vozila hitnih i komunalnih slubi ............................................................. 58
4.4.3. ienje snega ........................................................................................... 58
4.4.4. Drenae vode ............................................................................................. 58
5. REKONSTRUKCIJA BLOKA 3 KAO PRIMER SMIRIVANJA SAOBRAAJA U
GRADSKIM STAMBENIM ZONAMA........................................................................ 59
5.1. NAMENA POVRINA ................................................................................................ 59
5.2. ULINA MREA ....................................................................................................... 60
5.3. JAVNI GRADSKI PREVOZ .......................................................................................... 61
5.4. PARKIRANJE ........................................................................................................... 62
5.5. BUDUE STANJE ..................................................................................................... 62
ZAKLJUAK .................................................................................................................. 64
LITERATURA ................................................................................................................. 66
PRILOZI .......................................................................................................................... 69


5
PREGLED TABELA

Tabela 1. Doputeni nivoi buke po zonama namene ............................................... 15
Tabela 2. Granine vrednosti imisija zagaujuih materija .................................. 16
Tabela 3. Nain bodovanja lokacija projekta ......................................................... 56
Tabela 4. Funkcionalni znaaj saobraajnica posmatranog bloka ........................ 61


6
PREGLED SLIKA

Slika 1. Primer znaka za woonerf ........................................................................... 10
Slika 2. Primena woonerfa na minehaha aveniji, mineapolis, sad ........................ 11
Slika 3. Strategije zone 30 ...................................................................................... 12
Slika 4. Ugao vidljivosti u funkciji brzine a) pri brzini od 70km/h, b) pri brzini od
30 km/h ...................................................................................................... 14
Slika 5. Vizualizacija izgleda zone 30 .................................................................... 18
Slika 6. Saobraajni znakovi zone 30 u nemakoj .................................................. 19
Slika 7. Saobraajni znakovi zone 30 u austriji...................................................... 19
Slika 8. Saobraajni znakovi zone 30 u francuskoj ................................................ 19
Slika 9. Saobraajni znakovi zone 30 u vajcarskoj ............................................... 20
Slika 10. Saobraajni znakovi zone 30 u velikoj britaniji ........................................ 20
Slika 11. Primer projektovane zona 30 .................................................................... 22
Slika 12. Living street, velika brtianija .................................................................... 23
Slika 13. Primer dizajna stambenog podruja ......................................................... 23
Slika 14. Poloaj zona grada ogranienih brzina u velikom gradu ......................... 25
Slika 15. Primer elemenata smirivanja saobraaja (geometrijski elementi) ........... 25
Slika 16. Preporuke karakteristinih dimenzija i nain postavljanja opreme za
ikane ......................................................................................................... 30
Slika 17. Prikaz izgleda ikane ................................................................................. 30
kruna ostrva ............................................................................................. 31
Slika 19. Prikaz izgleda krunog ostrva ................................................................... 31
Slika 20. Kruna raskrsnica - izgled ......................................................................... 32
Slika 21. Primer izgleda krune raskrsnice .............................................................. 32
direkciona ostrva ....................................................................................... 33
Slika 23. Primer smanjenja radijusa krivine ............................................................ 33
Slika 24. Primer moguih dimenzija platforme uzduni presek ............................ 34
Slika 25. Osnovne dimenzije u poprenom i podunom profilu peakih prelaza ... 35

7
Slika 26. Preporuke osnovnih dimenzija i saobraajne opreme u sluaju peakog
prelaza u obliku platforme ......................................................................... 35
Slika 27. Raskrsnica u formi platforme skica ....................................................... 36
Slika 28. Prikaz raskrsnice u formi platforme .......................................................... 36
Slika 29. Preporuke dimenzija i naina postavljanja opreme za leeeg policajca
................................................................................................................... 37
Slika 30. Prikaz leeeg policajca ........................................................................ 38
Slika 31. Prikaz gumenih kalota ............................................................................... 38
Slika 32. Prikaz vibracione trake ............................................................................. 39
Slika 33. Postavljanje vibracione trake na sredini kolovoza.................................... 39
Slika 34. Primer poploanog bloka .......................................................................... 40
Slika 35. Primer peake zone .................................................................................. 40
Slika 36. Prikaz fizikog suenja kolovoza ............................................................... 41
Slika 37. Preporuke dimenzija i prikaz suenja kolovoza ........................................ 42
Slika 38. Prikaz ulice sa razdelnim ostrvom............................................................. 42
Slika 39. Preporuke dimenzija i opreme za razdelna ostrva .................................... 43
Slika 40. Prikaz potpunog zatvaranje ulice .............................................................. 43
Slika 41. Prikaz deliminog zatvaranja ulice ........................................................... 44
Slika 42. Preporuke dimenzija i opreme za poluzatvaranje profila kolovoza na
suprotnim kracima raskrsnice ................................................................... 44
Slika 43. Preporuke za postavljanje opreme i dimenzije za dijagonalne barijere. . 45
Slika 44. Znak i-15 znak opasnosti ........................................................................ 49
Slika 45. Znak iii-68 znak obavetenja .................................................................. 49
Slika 47. Znak iii-77.1 znak obavetenja ............................................................... 50
Slika 49. Znak iii 78.1 znak obavetenja ............................................................ 50
Slika 55. Izgled bloka 3 na novom beogradu............................................................ 59

8
Slika 56. Izgled bloka 3 ............................................................................................ 60
Slika 57. Stajalita javnog prevoza u bloku 3 ........................................................... 61
Slika 58. Parkiranje u bloku 3 .................................................................................. 62
Slika 59. Fizike mere poboljanja zone .................................................................. 64


9
UVOD

Efikasno kretanje ljudi, robe i tereta oduvek predstavlja vaan faktor razvoja drutvenih
i privrednih sistema.Takoe sa ekonomskim i tehnikim razvojem znaajno su rasle
mogunosti razvoja efikasnih transportnih sistema.
Danas se sve vie napora ulae za stvaranje takvog transporta koji e u potpunosti
zadovoljiti jednostavnu ideju odrivog razvoja. Odrivi transport je transport koji ne
ugroava zdravlje ljudi i ekosistema i koji realizuje transportne zahteve tako da
upotrebi obnovljive resurse na nivou koji je ispod stope njihove regeneracije i upotrebi
neobnovljive resurse na nivou koji je ispod stope razvoja obnovljivih supstituta.
Projekat planiranja zone 30 je projekat kojim se promovie koncept odrivog razvoja
primenom ideja i reenja kojim se vri redefinisanje reima saobraaja i parkiranja.
Zona 30 je kompaktan i jasno ogranien deo urbaniyovanog podruja naselja ili grada,
unutar koga je definisan poseban reim saobraaja svih korisnika i posetilaca, uz
ogranienje brzine motornih vozila na 30 km/h.
Strategija zone 30 ima noseu funkciju u smirianje saobraaja. Konept smirivanja
saobraaja predstavlja pokuaj da se usglase razliite, koje interne ulice u stambenim
podrujima mogu da obavljaju, kroz adekvatno projektovanje uline infrastrukture
posmatrane kroz kontrolu brzine motornih vozila.
Cilj jedne zone 30 je da omogui lokalni ivot u vezi sa saobraajem i da pobolja
kvalitet drutvenosti izmeu razliitih korisnika javnog prostora. Zona 30, dakle, moe
biti potvrda korienja ve postojeeg, kao i sredstvo za poboljanje uslova ivota i
saobraaja u jednoj zoni.
Pored pozitivnih uticaja na gradske zone u kojima se primenjuju, zone 30 mogu imati i
negativne efekte. Na mrei saobraajnica koje okruuju zonu 30 javlja se znatno vee
optereenje, naroito na prilazima zoni 30. Pored toga, u zonama 30 mere smirivanja
koje zahtevaju usporavanje, prelazak preko prepreke i ubrzavanje dovodi do poveanja
buke i izduvnih gasova.
U ovom radu e se obraivati osnovni elementi uvoenja zone 30, tehnike koje se
koriste pri projektovanju jedne takve zone kao i zakonske uredbe vezane za zonu 30.
Takoe e biti ivrena analiza rekonstrukcije stambenog bloka, kao primer uvoenja
zone 30.

Zavrni rad

1. ZONE 30
1.1. Istorijat zona 30

Smirivanje saobraaja je zapoe
arhitekta Niek de Boer koji je eleo da ispravi dva problema u gradskim ulicama:
- smanjenje saobraajnih nezgoda,
- poveanje
Tokom nekoliko prvih godina posle dru
naglog porasta broja automobila, promovisali biciklistiki saobraaj uz izgradnju
biciklistikih staza. Holandska vlada je traila nain da se smanji ut
male urbane stambene ulice bez zabrane vozila u potpunosti. Namera novog pristupa
bila je integracija vozaa i drugih korisnika ulice u zajednikom prostoru.
Rezultat je bio stvaranje novog koncepta
prevodu znai stambeno dvori
vozai i drugi korisnici dele ulicu bez granica. Tanije ulica postaje ravnopravno
poduje za vie korisnika. Ljudi na biciklima kao i peaci imaju p
samo trotoarima. Osnovne k
postavljanje klupa, ardinjera, parkinga
kontinualnih ivinjaka, postavljanje automobila,biciklista i peaka u istom nivou. Klupe,
drvee i biljke slue da usmere automobile kroz ulicu.

Slika 1.

Iz Holandije se ovaj koncept dalje irio. Najpre je pri
kraja osamdesetih godina je korien u mnogim dravama, kao to su Austrija, Velika

Istorijat zona 30
aja je zapoeo u Holandiji 1960 god najpre u gradu
Niek de Boer koji je eleo da ispravi dva problema u gradskim ulicama:
smanjenje saobraajnih nezgoda,
poveanje pristupanosti zoni.
Tokom nekoliko prvih godina posle drugog svetskog rata holandski ine
Holandska vlada je traila nain da se smanji ut
integracija vozaa i drugih korisnika ulice u zajednikom prostoru.
aranje novog koncepta woonerf. Woonerf je holan
stambeno dvorite. To je oznaka za podruje, obino stambeno gde
poduje za vie korisnika. Ljudi na biciklima kao i peaci imaju pristup celoj ulici
Osnovne karakteristike woonerfa su razliito voenje trase,
postavljanje klupa, ardinjera, parkinga sa isprekidanim, razmakom,
, postavljanje automobila,biciklista i peaka u istom nivou. Klupe,
e i biljke slue da usmere automobile kroz ulicu.
Slika 1. Primer znaka za Woonerf
Iz Holandije se ovaj koncept dalje irio. Najpre je prihvaen u Nemakoj 1976, a do
Ana Nikoli

10
gradu Delftu holandski
Niek de Boer koji je eleo da ispravi dva problema u gradskim ulicama:
gog svetskog rata holandski inenjeri su zbog
Holandska vlada je traila nain da se smanji uticaj saobraaja na
integracija vozaa i drugih korisnika ulice u zajednikom prostoru.
oonerf je holandska re koja u
, obino stambeno gde
ristup celoj ulici a ne
ito voenje trase,
razmakom, eliminacija
, postavljanje automobila,biciklista i peaka u istom nivou. Klupe,
hvaen u Nemakoj 1976, a do
Zavrni rad

Britanija i SAD. Od dizajnera se oekuje da se pozabave reavanjem pitanja
pristupanosti ovih zona prevashodno hitnim slubama, kao i pitanje pristupanosti za
osobe sa invaliditetom.
Slika 2.

1.2. Strategije zone 30

Zone 30 su deo strategija za umirivanje saobraaja, koje podrazumevaju da se obraa
panja na dizajn tako da planeri i inenjeri moraju da balansirano smeste sve sadraje na
planiranom prostoru. Ovo moe doprineti da ulice budu bezbednije i sa manje buke
i poveati cene nekretnina na prostoru gde se primenjuju i doneti vie sadraja
tim doprineti ekonomskom razvoju
Strategije zone 30 podrazmuevaju razliite naine za kontrolisanje protoka vozila,
upravljanje saobraajnim brzinama, upravljan
prisilu uesnika u peakom i drumskom saobraaju, poboljanje dizajna uline mree i
stambenih prostora kao i unapreenje okoline.
arhitektura koja je viskom nivou i
biciklizam.
Veina ovih strategija se primenjuje na urbanim ulicama sa niskim do umerenim
protokom vozila, ali neke strategije mogu da smanje saobraajnu brzinu i poboljaju
uslove za peake na ulicama u predgraima, gradskim arterijama i ak na
autoputevima.
Prethodnih decenija mnoge gradske arterije su redizajnirane u jednosmerne da bi se
maksimizovala saobraajna brzina i protoci vozila. Danas, neke od ovih arterija se
ponovo redizajniraju u dvosmerne ulice da bi se smanjila brzina toka i stvorilo
pristupanije okruenje za peaenje i biciklizam. Jedna studija u 22 grada u SAD je
pokazala da je u skoro svim gradovima ukljuenim u studiju ovakav poduhvat bio
uspean. Dvosmeran saobraaj pospeuje poslovne aktivnosti, poveava finansijska
ulaganja u ulice, poboljav

Od dizajnera se oekuje da se pozabave reavanjem pitanja

Slika 2. Primena woonerfa na Minehaha Aveniji, Mineapolis,
SAD
Strategije zone 30
planiranom prostoru. Ovo moe doprineti da ulice budu bezbednije i sa manje buke
i poveati cene nekretnina na prostoru gde se primenjuju i doneti vie sadraja
tim doprineti ekonomskom razvoju.
upravljanje saobraajnim brzinama, upravljanje saobraajnim zahtevima, obrazovanje i
stambenih prostora kao i unapreenje okoline. Neka istraivanja pokazuju da pejzana
arhitektura koja je viskom nivou i postojanje drvea u okolni puta pospeuju peaenje i
dnih decenija mnoge gradske arterije su redizajnirane u jednosmerne da bi se
ruenje za peaenje i biciklizam. Jedna studija u 22 grada u SAD je
ulaganja u ulice, poboljava mogunost izbora vida saobraaja i
Ana Nikoli

11
Od dizajnera se oekuje da se pozabave reavanjem pitanja
Primena woonerfa na Minehaha Aveniji, Mineapolis,
planiranom prostoru. Ovo moe doprineti da ulice budu bezbednije i sa manje buke, kao
i poveati cene nekretnina na prostoru gde se primenjuju i doneti vie sadraja a samim
je saobraajnim zahtevima, obrazovanje i
Neka istraivanja pokazuju da pejzana
e drvea u okolni puta pospeuju peaenje i
dnih decenija mnoge gradske arterije su redizajnirane u jednosmerne da bi se
ruenje za peaenje i biciklizam. Jedna studija u 22 grada u SAD je
a mogunost izbora vida saobraaja i stvara oseaj

12
unapreene ivotne okoline. Nigde nisu zabeleeni znaajni negativni efekti niti planovi
da se vrati jednosmerna ulica.
Uvoenje zone 30 smanjuje saobraajnu brzinu i protok. Studija pokazuje da na svakih
1 m proirivanje irine kolovoza, 85% vozila u toku se kree za 1,6 km/h vie nego
kada je kolovoz bio ui, pa se broj vozila koji se kreu za 8 do 16 km/h vie od
dozvoljene brzine geometrijski poveava. Ova studija takoe je pokazala da kako se
poveava brzina u naseljima, tako se smanjuje prijemivost ivljenja u tom naselju.
Primena strategije zone 30 bazira se na dva osnovna principa:
1. Redizajniranje ulica
Smirivanje saobraaja je prvobitno ogranien i fokusiran uglavnom na
poboljanje uslova na ulicama. On se pre svega bazira na redizajniranju ve
postojeih ulica i sa tendencijom projektovanja zona 30 u sferi novo
izgraenih stambenih etvrti. To se postie primenom saobraajnih tehnika
za usporavanje saobraaja kako fiziki tako i vizuelno. Time sam prostor
dobija novu dimenziju u kome se promovie miroljubiva koegzistencija svih
korisnika. Takve ulice obino koriste oni koji u njima ive i rade. U ovim
zonama tei se stroem kontrolisanju, ograniavanju pa i ukidanju kolskog
saobraaja, kako bi se umesto bunih i zagaenih ulica dobilo atraktivno
peako okruenje za graane.
2. Edukacija
Da bi se ostvarilo ovakvo preureenje prostora potrebno je pored raznih
primenjenih saobraajnih i arhitektonskih reenja , uticati na svest samih
vozaa tj. menjati njihove navike , kao i vriti edukaciju graana to se
smatra drugim principom strategije zone 30.

Slika 3. Strategije zone 30
kontrolisanje
protoka
manje
saobraajne
brzine
pametan
dizajn uline
mree
edukacija i
prisila
unapreenje
peaenja i
biciklizma

13
1.3. Ciljevi uvoenja zone 30

Svrha umirivanja saobraaja jeste da stambeni delovi grada postanu bezbedniji i
prijatniji za ivot. Smanjenje brzina i inteziteta saobraaja do prihvatljivih nivoa
pomae da se ostvare ovi ciljevi.
Ciljevi uvoenja zone 30 su:
- smanjenje brzina motornih vozila,
- smanjenje uestalosti i ozbiljnosti saobraajnih nezgoda,
- poboljanje kvaliteta ivota,
- projektovanje bezbednijih i privlanijih ulica,
- smanjenje negativnih efekata motornih vozila po ivotnu sredinu
(zagaenje, lo urbani razvoj),
- smanjenje potrebe za radom i prisustvom policije i
- promocija peakog i biciklistikog saobraaja kao i korienje gradskog
prevoza.

1.3.1. Poveanje bezbednosti uvoenjem zone 30

Projektovanje i implementacija zone 30 u urbanim podrujima doprinosi poveanju
bezbednosti saobraaja. U ovoj zoni ograniavanjem brzine saobraaja postie se
smanjenje broja saobraajnih nezgoda i ozbiljnosti posledica saobraajnih nezgoda. Sam
izgled zone doprinosi poveanju bezbednosti naroito u blizini kola gde se kao glavni
korisnici peackog kretanja javljaju deca.
Manja brzina vonje doprinosi poveanju irine polja vidljivosti, to utie na
poboljanje vizuelnog kontakta sa vozaima. Oni lake uoavaju mogue
prepreke,decu,bicikliste kao i peake koji iznenada izlete na ulicu. Ugao vidljivosti raste
sa smanjenjem brzine kretanja vozila tako da pri brzini od 30km/h je daleko vea
vidljivost nego li pri kretanju brzinom od 50 km/h. Smanjenjem brzine kretanja vozila
smanjuje se procenat smrtnosti peaka prilikom udara vozila. Peak je najslabiji
uesnik u konfliktnoj situaciji, najugroeniji est uesnik u saobraajnim nezgodama i
najee rtva saobraajnih nezgoda.


14
Slika 4. Ugao vidljivosti u funkciji brzine a) pri brzini od
70km/h, b) pri brzini od 30 km/h
Problem ugroenosti peaka nije problem samo zemalja koje su u fazi razvoja
motorizacije, ve i zemalja sa visokim stepenom motorizacije i ureenja saobraaja. To
znai da ovoj kategoriji uesnika u saobraaju treba dati prioritet kod planiranja i
uredjenja saobraajnih povrina.
Kada se stambeno podruje sa ogranienjem brzine od 50 km\h redizajnira u zonu 30
prosean broj nezgoda sa povredama smanjuje se za 25% . U sudaru peaka i
automobila pri brzini od oko 50 km/h samo 20% ima anse da preivi , dok pri brzini 30
km/h ansa za preivljavanje je 80%. Primera radi, uticaj sudara pri brzini od 50km/h je
ekvivalent sloodnom padu sa visine 10m odnosno pad sa treeg sprata; dok je pri brzini
od 30km/h ekvivalent slobodni pad sa visine od 3,5m ili jedan sprat.

1.3.2. Smanjenje negativnih efekata motornih vozila po ivotnu
sredinu

Uvoenje zone 30 u gradska podruja ima svoje korene u trendu zatite ivotne sredine
od negativnih uticaja ekspanzije saobraaja. Saobraaj je izvor znaajnih pritisaka na
ivotnu sredinu kroz zagaenja vazduha i ostalih medija ivotne sredine (emisije iz
procesa sagorevanja fosilnih goriva i stvaranje otpada), stvaranje buke i pritisaka na
biodiverzitet, zemljite i obalsko podruije usled izgradnje saobraajne infrastrukture.
Saobraaj uestvuje u ukupnom zagaivanju atmosfere sa oko 50% i jedan je od
najveih zagaivaa u dananje vreme.
Najvei negativni uticaji drumskog saobraaja na ivotnu sredinu su:
1. Buka
Buka se moe definisati kao neeljeni ili neprijatni zvuk koji ima tetne
posledice po ljude. Izvori buke su raznovrsni (saobraaj, loe urbano

15
zoniranje, lokalna industrija, gradilita, loa izolacija stanova) mnogi od
njih su u direktnoj vezi sa urbanim razvojem.
Buka koju proizvodi drumski saobraaj je najrasprostranjenija vrsta buke i
predstavlja, u urbanizovanim zemljama, jedan od ozbiljnih drutvenih
problema. Kod svih drumskih vozila dva osnovna i nezavisna izvora buke
potiu od pogonskog sistema i kontakta pneumatika sa kolovoznim
zastorom. Na pogonskom sistemu buka uglavnom nastaje u radu motora, pri
usisavanju, izduvavanju i hlaenju. U gradskim uslovima, gde su
saobraajnice jako isprekidane, nivo buke dosta varira u zavisnosti od
prekida saobraajnog toka, jer tada najvie dolazi do izraaja pogonski
sistem vozila.
Tradicionalna reenja za smanjivanje buke kao to su visoke zvune
pregrade su esto preskupe. Jedan od naina smanjenja buke u urbanim
podrujima je svakako uvoenje zona 30, gde je smanjen intenzitet
saobraaja, kao i primena drugih tehnikih reenja. Mere zatite koje se jo
primenjuju su mere redukcije buke na izvoru buke, sonoizolacija kao i
ozeljenjavanje prostora tj. formiranje zelenog prstena naroito izmeu
stambenih i industrijskih povrina. Sve ee se vri asfaltiranje kolovoznog
zastora materjalima tzv. tree generacije koji redukuju buku nastalu
kontaktom tokova i podloge.

Tabela 1. Doputeni nivoi buke po zonama namene
1

ZONA NAMENE
Doputeni nivoi komunalne buke
L
eg
(dBA)
DAN NO
I Podruje za odmor i rekreaciju,
bolnice, veliki parkovi
50 40
II Turistika podruja, mala i seoska
naselja, kampovi i kolske zone
50 45
III isto stambena podruja 55 45
IV Poslovno stambena podruja,
deija igralita
60 50
V Gradski centar, zone du
autoputeva, magistralnih i gradskih
saobraajnica
65 55
VI Industrijska zona 70 70

1
[1] Ekoloki atlas Beograda, Beograd, Srbija, Gradski zavod za zatitu zdravlja, 2002.


16
2. Aerozagaenje
Aerozagaenje je prisustvo neeljenih supstanci u atmosferi u koliinama
koje mogu izazvati nepovoljne posledice, a prouzrokovano je aktivnostima
ljudske populacije. Emisije tetnih materija (ugljen monoksid, azot,
sumporni oksidi, ugljovodonici, olovo i formaldehidi) poreklom iz motora
automobila i autobusa su uvek visoke bez obzira na mogunost smanjivanja
ili ak eliminisanja nekog od njih. Problem zagaivanja vazduha od
motornih vozila donekle moe biti redukovan u sluaju da se benzin koji
koriste motori sa unutranjim sagorevanjem bude zamenjen kvalitetnijim
gorivom koje ima manju emisiju zagaivaa.
Da bi se smanjio nivo zagaenosti vazduha poveava se dostupnost inskih
vidova javnog transporta, ograniavanje kretanja automobila u pojedinim
delovima centralne zone ( stalno ili prema vremenskom rasporedu jednom
meseno ili jednom nedeljno; zatvaraju se benzinske stanice u
tradicionalnom jezgru i u stambenim zonama. Ova mera predvia se sa
ciljem da se postigne odgovarajui nivo kvaliteta vazduha tj. da prosean
godinji nivo benzena bude manji od 10 mg/m3. Poboljanje urbanog
okruenja ulica smanjenjem broja motornih vozila.
U svim zonama se vremenom uvode sve restriktivnije mere kontrole
zagaenja. Takoe razvija se i uvodi inicijativa korienja taxi vozila,
izgradnja biciklistikih staza, formiranje peakih arhipelaga i dr.

Tabela 2. Granine vrednosti imisija zagaujuih
materija
2

Zagaujua
materija
Jedinica mere
Nenastanjeno
podruje
Nastanjeno
podruje
Ugljenmonoksid
CO
mg/m
3
X
sr
3 3
mg/m
3
C
98
5 10
Ugljovodonici
C
x
H
y

mg/m
3
X
sr
0,06 0,06
mg/m
3
C
98
0,125 0,125
Azotmonoksid
NO
mg/m
3
X
sr
0,25 0,3
mg/m
3
C
98
0,42 0,75
Azodioksid NO
2

mg/m
3
X
sr
0,05 0,06
mg/m
3
C
98
0,085 0,15
Olovo Pb
mg/m
3
X
sr
0,001 0,001
mg/m
3
C
98
0,01 0,01
Sumpordioksid
mg/m
3
X
sr
0,03 0,05
mg/m
3
C
98
0,15 0,35
estice ai
PM10
mg/m
3
X
sr
0,03 0,05
mg/m
3
C
98
0,05 0,15
Napomena: X
sr
srednja godinja vrednost, C
98
- 98. percentil srednjih dnevnih
vrednosti

2
[2] Miloevi, S., ovek i saobraajna buka, Beograd, Srbija, Saobraajni fakultet, Univerzitet u
Beogradu 2005.


17
1.3.3. Promocija peakog i biciklistikog saobraaja kao i
korienje gradskog prevoza

Uvoenjem zone 30 javno okruenje postaje sigurnije i privlanije to rezultira veim
stepenom peake i biciklistike aktivnosti. U preureenim oblastima centralnih zona,
trgovakih centara usled primene politike smirivanja saobraaja prostor postaje
dostupan svim ljudima, a negde je peaki saobraaj povean i do 40%. Brojni su
primeri da je u ovim zonama smanjena stopa kriminala. Uoljiv je iri pristup filozifije
planiranja transporta koji je usmeren na smanjenju ukupne zavisnosti od automobila i
promovisanje zajednice sa transportnim sistemom orijentisanim na peake, bicikliste
kao i upotreba tranzita. Fokus predstavlja neometano, bezbedno peako kretanje i
stvaranje posebnog prostora (traka i parkiralita ) za biciklistiki saobraaj.
Mogunost izbora alternativnih vidova prevoza, takoe, moe u mnogome uticati na
poveanje biciklistikog i peakog saobraaja. Alternativni vidovi prevoza
3
su utoliko
privlaniji ukoliko je komfor i cena na prihvatljivom nivou. Neki od vidova su:
1. Taksi prevoz
Taksi prevoz u gradu ini segment transportnog sistema grada. Uvoenjem
taksi prevoza u gradu poveava se ponuda asortimana transporta, razliitog
kvaliteta prevoza. Dobro organizovan, sa prilagoenom tarifom i prostorno
ravnomerno rasporeenim stanicama, doprinosi smanjenju korienja
automobila.
2. Kolektivni taksi
U elji da svim stanovnicima grada za potrebe prevoza omogui iri
asortiman prevoza, u nekim gradovima sveta, u sastavu transportne politike,
definisan je kolektivni taksi.
Kolektivni taksi je takav transportni podsistem, koji prua mogunost da se
koristi od strane vie lica sa razliitim mestom poetka i okonanja
putovanja uz diferemcijalne tarife prevoza, za duinu prevoza. Za razliku od
taksi prevoza, kolektivni taksi je nieg konfora, sa plaanjem nie tarife.
Uticaj kolektivnog taksija na smanjenje korienja automobila zavisi od
njegove atraktivnosti i tarifa za prevoz.
3. Grupna vonja ( Carpool)
Korisnici ovog alternativnog vida prevoza se udruju se u smislu da se jedan
automobil koristi od strane dva ili vie korisnika na jedinstvenoj putovanja.
Na taj nain se poveava broj putnika u automobilu, to dovodi do smanjenja
broja automobila i zaguenja na saobraajnoj mrei.

3
[3] Milosavljevi, N., Parkiranje, Beograd, Srbija, Saobraajni fakultet, Univerzitet u Beogradu
2010.

Zavrni rad

4. Paratranzit
Za razliku od tradicionalnog janog prevoza, ovaj vid je zasnovan na
fleksibilnim linijama i redovima vonje. Korisnici unapred ugovaraju
putovanje, pri emu ostavljaju podatke o vremenu, iz
Spajanjem vie zahteva se definiu se vreme, ruta i stajalita.
5. Masovni gradski transport putnika
Masovni trasnport putnika je najznaajniji alternativni vid prevoza u gradu.
Dobro planiran, postavljen i efikasno upravljan sistem m
se korisnici rae odluuju za ovaj nain prevoza i vremenom im moe
potpuno zameniti korienje automobila.
korisnicima mogunost korienja biciklistikih i peakih staza koje su
integrisane sa stajalitima m
6. Parkiraj i vozi se ( Park and Ride)
Ovaj sistem omoguava korisnicima koji putuju u centralnu zonu grada da
parkiraju svoje vozilo van centralne zone, neposredno uz stajalita javnog
prevoza i putovanje nastave nekim od alternat
Korienje alternativnih vidova prevoza menja navike korisnika u realizaciji
transportnih potreba i podsti
gradskog transporta putnika, zatim tedi javni prostor, jer smanjuje koricenje privat
automobila i doprinosi odrivom razvoju i kvalitetu ivota u gradskim aglomeracijama.
1.4. Primeri zona 30

Zona 30 predstavlja urbano podruje grada, gde je osnovna funkcija stanovanje i
javni prostor namenjen da se deli u kontekstu proimanja razli
Namenjeno je da maksimalna brzina 30 km
Slika 5.

putovanje, pri emu ostavljaju podatke o vremenu, izvoru i cilju putovanja.
Masovni gradski transport putnika
Dobro planiran, postavljen i efikasno upravljan sistem moe da doprinese da
potpuno zameniti korienje automobila. Takoe, vano je ponuditi
integrisane sa stajalitima masovnog trasnporta putnika.
Parkiraj i vozi se ( Park and Ride)
prevoza i putovanje nastave nekim od alternativnih vidova.
enje alternativnih vidova prevoza menja navike korisnika u realizaciji
potreba i podstie modalno preusmeravanje ka odrivijim vidovima
gradskog transporta putnika, zatim tedi javni prostor, jer smanjuje koricenje privat
Primeri zona 30
Zona 30 predstavlja urbano podruje grada, gde je osnovna funkcija stanovanje i
javni prostor namenjen da se deli u kontekstu proimanja razliitih kategorija korisnika.
Namenjeno je da maksimalna brzina 30 km/h ali to nije uvek sluaj.
Slika 5. Vizualizacija izgleda zone 30
Ana Nikoli

18
voru i cilju putovanja.
oe da doprinese da
Takoe, vano je ponuditi
ivnih vidova.
enje alternativnih vidova prevoza menja navike korisnika u realizaciji
e modalno preusmeravanje ka odrivijim vidovima
gradskog transporta putnika, zatim tedi javni prostor, jer smanjuje koricenje privatnih
Zona 30 predstavlja urbano podruje grada, gde je osnovna funkcija stanovanje i gde je
itih kategorija korisnika.
h ali to nije uvek sluaj.

Zavrni rad

1.4.1. Primena zona 30 u razliitim dravama

Pravila i znakovi vezani za zone 30 variraju od drave do drave, ali sutinski koncept
se ne menja:
1. Nemaka
U Nemakoj se ovaj koncept naziva
moglo da se prevede kao zona mirnog saobraaja.
Slika 6.
2. Austrija
U Austriji se ovaj koncept
kao rezidencijalna ulica
Slika 7.
3. Francuska
U Francuskoj se ovaj koncept naziva
sastanka. Prvi put je primenjen u gradu amberi, ali je u zakon uao tek
2008. godine.
Slika 8.

Primena zona 30 u razliitim dravama
U Nemakoj se ovaj koncept naziva verkehrsberuhigter Bereich
moglo da se prevede kao zona mirnog saobraaja.
Slika 6. Saobraajni znakovi zone 30 u Nemakoj
U Austriji se ovaj koncept naziva Wohnstrae to bi moglo da
rezidencijalna ulica.
Slika 7. Saobraajni znakovi zone 30 u Austriji
U Francuskoj se ovaj koncept naziva zone de rencontre
2008. godine.
Slika 8. Saobraajni znakovi zone 30 u Francuskoj
Ana Nikoli

19
verkehrsberuhigter Bereich to bi

zone 30 u Nemakoj
naziva Wohnstrae to bi moglo da se prevede

Saobraajni znakovi zone 30 u Austriji
zone de rencontre to znai zona

Saobraajni znakovi zone 30 u Francuskoj
Zavrni rad

4. vajcarska
U vajcarskoj je zona 30 uvedena
Ovaj prostor se odnosi na ulice u stambenim ili poslovnim podrujima, na
kojima peaci i osobe koji ne koriste vozila imaju istav spektar sadraja na
korienje. Razlika od ostalih zona ovog tipa je da kolski saobra
da se ometa.
Slika 9.
5. Velika Britanija
U Velikoj Britaniji ovaj koncept je poznat pod nazivom home zone to
znai zona stanovanja. Zakon koji se bavi ovim konceptom je
Lanes and Home Zones Reg
osloboena od saobraaja koja omoguava deci slobodan prostor za igru.
Takoe u ovoj zemlji postoji slian koncept vezan za vangradske puteve,
koji se naziva quiet lanes to znai tihi putevi. To su manji rural
koji su pogodni za kretanje peaka, biciklista, jahaa i motorizvanog
saobraaja, a karakterie ih niska porto
Slika 10.

U vajcarskoj je zona 30 uvedena zakonom od 28. Septembra 2001. Godine.
korienje. Razlika od ostalih zona ovog tipa je da kolski saobra

Slika 9. Saobraajni znakovi zone 30 u vajcarskoj

Velika Britanija
znai zona stanovanja. Zakon koji se bavi ovim konceptom je
Lanes and Home Zones Regulations 2006 i dizajniran je kao zona
koji se naziva quiet lanes to znai tihi putevi. To su manji rural
saobraaja, a karakterie ih niska portonost i male brzine.
Slika 10. Saobraajni znakovi zone 30 u Velikoj
Britaniji

Ana Nikoli

20
zakonom od 28. Septembra 2001. Godine.
korienje. Razlika od ostalih zona ovog tipa je da kolski saobraaj ne sme

Saobraajni znakovi zone 30 u vajcarskoj
znai zona stanovanja. Zakon koji se bavi ovim konceptom je 'The Quiet
i dizajniran je kao zona
koji se naziva quiet lanes to znai tihi putevi. To su manji ruralni putevi
nost i male brzine.

Saobraajni znakovi zone 30 u Velikoj

21
1.5. Kriterijumi i uslovi za uvoenje zone 30

Postoje odreene smernice koje se trebaju potovati i koje slue kao alat projektantima
za odreivanje podruja koja su pogodna za primenu zone 30. Pravilno definisana zona
30 garantuje ostvarivanje odgovarajuih efekata.
1.5.1. Kriterijumi za uvoenje zone 30

Za uvoenje zone 30 primenjuje se posebna metodologija kojom su tano definisane niz
intervencija koje ce se sprovoditi u okviru izabrane oblasti. Tanije postoji plan ,
kriterijumi i ciljevi kojih se treba pridravati prilikom projektovanja zone 30. Osnovni
kriterijumi planiranja intervencija u zoni 30 su:
1. Kriterijum sadraja
Zona 30 se moe uspostaviti u prostorno integrisanom delu urbanizovanog
podruja naselja ili grada pod uslovom da on ne sadre javne objekte i
sadraje izrazito atraktivne za brojne posetioce: terminale gradskog i
daljinskog saobraaja, administrativne, policijske ili vojne objekte,
industrijske objekte, skladita, objekte specijalne namene i slino.
Prednost za formiranje zona 30 imaju blokovi u kojim dominira stanovanje,
a unutar bloka postoje lokalni servisni sadraji tipa obdanita, kola, dejih
igralita i parkova, sportskih terena; integrisana ulica sa ugostiteljskim,
zabavnim, galerijskim, poslovnim i administrativnim sadrajima ve po
lokaciji i konstruktivno predstavlja zonu smanjene brzine kretanja vozila i
saglasna je konceptu zone 30; zone bolnica, banja, leilita, letovalita,
hotelski kompleksi, rekreativni i sportski centri takoe mogu pod odreenim
reimom da budu uobliene kao zone 30.
2. Mreni kriterijum
Zona 30 se moe uspostaviti u delu urbanizovanog podruja naselja ili grada
pod uslovom da blok ili vie susednih blokova, sadre delove uline mree
na kojima je sprovoenje ovakvog reima kretanja realno izvodljivo i
svrsishodno za lokalne stanovnike.
Mrea mora biti povezana i treba da postoje prostorne mogunosti za njeno
reorganizovanje, kao to je neophodno da postoji mogunost preureenja
unutranjih prostora bloka. Mrea unutar zone 30 treba da je lokalnog ranga,
a obod zone mogu da ine ulice vieg ranga.
Mrea na kojoj se primenjuje zona 30 ne sme biti namenjena kretanju vozila
JMPP-a (ona se mogu kretati jedino obodom zone), niti biti deo (proritetnih)
ruta za policijska ili vozila hitne pomoi i vatrogasce.
Zavrni rad

3. Kriterijum rizika
Ovaj kriterijum zadovoljava praktino svaki urbani procstor (odnosno
njegova saobraajna mrea) un
(V85 %) vozila vee od 45 km/h i unutar kojeg objektivno postoje stalne
incidentne situacije izmeu peaka i motorizovanih korisnika.
Navedeni kriterijumi i uslovi za primenu zona 30 treba da budu shvaeni fleksi
mogunost meusobnog kombinovanja, uspostavljanje kompromisnih reenja ili ak i
uklapanja formalno konfliktnih inilaca koji ipak mogu, uz odgovarajuu projektantsku
vetinu i kreativnost, da predstavljaju povoljno saobraajno i urbanistiko re
Slika 11.
Pored osnovnih kriterijuma za planiranje
kriterijumi:
1. Bezbednost
Postavljeni kriterijum bezbednosti prilokom projektovanja zone 30 se odnosi
na i kretanje vozila brzinom koja
Brzina vonje zavisi
(dizajn ulice,vidljivost,prisustvo prepreka), okolnosti(dan,
vreme), kazneni reim,
projektovanja zone 30 raznim merama, dobrom horizontalnom i vertikalnom
signalizacijom samim dizajnom ulice se vri smirivanje saobraaja a brzina
kretanja vozila se odrava u granici bezbedne brzine. Na delovima puta gde
brzina vonje prevazilazi
saobraaja.
2. Multifunkcionalnost
Kriterijum multifunkcionalnosti se ogleda u tome da se osmisli i stvori takav
prostor koji omoguava kvalitetan ivot i rad svih korisnika. Zasniva se na
ideji da je ulica ta
tako to e doprineti da se ljudi kreu, susreu, drue. To podrazumeva

rizika
njegova saobraajna mrea) unutar kojeg su mogue realne brzine kretanja
85 %) vozila vee od 45 km/h i unutar kojeg objektivno postoje stalne
Navedeni kriterijumi i uslovi za primenu zona 30 treba da budu shvaeni fleksi
vetinu i kreativnost, da predstavljaju povoljno saobraajno i urbanistiko re
Slika 11. Primer projektovane zona 30
h kriterijuma za planiranje intervencija u zoni 30 koriste se i sledei

na i kretanje vozila brzinom koja ne ugroava kretanje peaka i biciklista.
Brzina vonje zavisi i od razliitih faktora: ambijentalni kontekst
(dizajn ulice,vidljivost,prisustvo prepreka), okolnosti(dan,
kazneni reim, uslovi puta, subjektivno ponaanje vozaa.
brzina vonje prevazilazi bezbednu brzinu treba primeniti mere smirivanja
Multifunkcionalnost
ideji da je ulica ta koja treba da sauva oseaj i senzibilitet jednog prostora,
Ana Nikoli

22
utar kojeg su mogue realne brzine kretanja
85 %) vozila vee od 45 km/h i unutar kojeg objektivno postoje stalne
Navedeni kriterijumi i uslovi za primenu zona 30 treba da budu shvaeni fleksibilno, uz
vetinu i kreativnost, da predstavljaju povoljno saobraajno i urbanistiko reenje.

koriste se i sledei
ne ugroava kretanje peaka i biciklista.
i od razliitih faktora: ambijentalni kontekst
(dizajn ulice,vidljivost,prisustvo prepreka), okolnosti(dan, no, kia, lepo
subjektivno ponaanje vozaa. Prilikom
bezbednu brzinu treba primeniti mere smirivanja
koja treba da sauva oseaj i senzibilitet jednog prostora,
Zavrni rad

prijatno okruenje, odmor starih lica,
hendikepiranim osobama i povrine osmiljene i
Slika 12.
3. Kvalitet dizajna
Kriterijum dizajna moe se izraziti na sledei nain
prostor grada je ulica i kao takva treba da bude prijatna.
na ulicama, trgovima,
gradski boravak
planiranja prostora i jeste da stvaranjem kvalitetnih prostora utiemo na
ivote ljudi. Ponekad nije potrebno puno ulaganja da bi se n
javni prostori , to ulice i jesu , pretvorili u mesta koja utiu prijatno na nas i
koja nas oraspoloe.
Slika 13.

prijatno okruenje, odmor starih lica, rekreaciju mladih, uslovi prilagoeni
hendikepiranim osobama i povrine osmiljene i dizajnirane za igru dece.
Slika 12. Living street, Velika Brtianija
Kvalitet dizajna
Kriterijum dizajna moe se izraziti na sledei nain: osnovni arhitektonski
prostor grada je ulica i kao takva treba da bude prijatna. ivot na otvorenom,
na ulicama, trgovima, karakteristika je mnogih sredina pa je bitno da se
gradski boravak uredi kao lep i prijatan prostor. Jedan od zadataka
ivote ljudi. Ponekad nije potrebno puno ulaganja da bi se n
koja nas oraspoloe.

Slika 13. Primer dizajna stambenog podruja
Ana Nikoli

23
rekreaciju mladih, uslovi prilagoeni
dizajnirane za igru dece.

Living street, Velika Brtianija
osnovni arhitektonski
ivot na otvorenom,
gih sredina pa je bitno da se
uredi kao lep i prijatan prostor. Jedan od zadataka
ivote ljudi. Ponekad nije potrebno puno ulaganja da bi se nai svakodnevni

Primer dizajna stambenog podruja

24
1.5.2. Uslovi za uvoenje zone 30

Uslovi za primenu zone 30 na odreenom podruju su:
1. Zona 30 je kompaktan i jasno ogranien deo urbanizovanog podruja naselja
ili grada, unutar koga je definisan poseban reim saobraaja svih korisnika i
posetilaca, uz ogranienje brzine motornih vozila na 30 km/sat; uopteno
reeno, zona 30 je posebno definisan i oznaen urbani prostor, u kome
motorizovani korisnici moraju da se ponaaju posebno paljivo i uz
maksimalno uvaavanje nemotorizovanih korisnika i ogranienja koja
namee dominantni sadraj zone.
2. Najmanja mera za definisanje zone 30 je blok (stambeni ili, ee blok tzv.
meovitog sadraja sa stanovanjem), sa lako uoljivom regulacionom linijom
(spoljanjom i unutranjom), pod uslovom da sadri unutarblokovske
saobraajnice, koje su minimalne irine profila od 4,0 m i kojima se u
postojeem stanju kreu motorna vozila;
- saobraajnice koje se mogu obuhvatiti zonom 30 mogu po rangu biti
lokalne ulice i veze; zona 30 moe sadrati i tzv. integrisanu ulicu kao
oblik ureenja (ovo mora biti oznaeno takoe posebnim saobraajnim
znakom); retko, zona30 moe obuhvatati i sporednu ulicu; primena zona
30 podrazumeva novu kategorizaciju naseljske i uline mree u irem
prostoru;
- unutar bloka mora biti obezbeen neophodan pristup komunalnim
vozilima, vozilima policije, vatrogasne i slube hitne pomoi;
- tranzitna kretanja kroz blok moraju biti regulativnim merama svedena na
minimum ili onemoguena (destimulisana ili fiziki spreena);
- blok mora, u saobraajnom smislu, da ima najmanje jedan ulaz i jedan
izlaz (teorijski je mogue da je to jedna dvosmerna saobraajnica);
- ulaz i izlaz zone 30 moraju biti oznaeni posebnim saobraajnim
znakovima.
3. Eventualno i svrsishodno ukrupnjavanje zone 30 moe biti izvedeno od vie
blokova koji se dodiruju i granie, ali pod uslovom da takva struktura nije
preseena saobraajnicom vieg ranga;
4. Izuzetno, zona 30 se moe sastojati od jedne ili dve saobraajnice oiviene
zgradama, ako se radi o manjem naselju ili delu nekog bloka u veem
naselju;
5. Urbana oprema i mobilijar zone 30 moraju biti namenski upotrebljeni i
posebno tipizirani za ovakve zone.

Zavrni rad

1.6. Organizacija saobraaja u zoni 30

Svako naselje ili grad sastoji se od vie brzinskih zona. U gradovima
postoji jedna brzinska zona, sa gener
velikom gradu postoji vie razliitih
postoje i zone naselja i gradova u kojima se obavljaju radovi, gde je ogranienje
20km/h.
Slika 14.
Slika 15.

4
[6]Stani, B., Vukanovi, S., Osoba, M.,
fakultet, 2006.

Organizacija saobraaja u zoni 30
Svako naselje ili grad sastoji se od vie brzinskih zona. U gradovima
brzinska zona, sa generalnim ogranienjem brzine od 60
gradu postoji vie razliitih brzinskih zona. Gradski autoput 80km/h, a
Slika 14. Poloaj zona grada ogranienih brzina u
velikom gradu
4

Slika 15. Primer elemenata smirivanja saobraaja
(geometrijski elementi)

Stani, B., Vukanovi, S., Osoba, M., Elementi saobraajnog projektovanja
Ana Nikoli

25
Svako naselje ili grad sastoji se od vie brzinskih zona. U gradovima manje veliine
alnim ogranienjem brzine od 60(50)km/h.U
brzinskih zona. Gradski autoput 80km/h, a
Poloaj zona grada ogranienih brzina u

Primer elemenata smirivanja saobraaja

zone 30 , Saobraajni

26
Dimenzije:
400m L
1
600m
400m L
2
600m
Pogodnosti:
- Geometrijski pravilna
struktura mree,
- Lako sagledive granice
bloka,
- Vie mogunosti za
organizaciju saobraaja,
Nepogodnosti:
- Veliki broj raskrsnica na
Dimenzije:
Okvirni
800 (1200)m800(1200)m
Pogodnosti:
- Mogunosti za organizaciju
vie modela reima
saobraaja,
- Prostor za vie parking
mesta,
- Bezbednije za peake
Nepogodnosti:
- Veliki broj raskrsnica na
delovima mree vieg ranga
Dati primer pokazuje ureenost blokovskog prostora sa elementima umirivanja
saobraaja. Na slici je prikazan sistem ureenja jednosmernih ulica, postavljanje
prepreka i suenje ulaza/izlaza u/iz blokovski prostor/blokovskog prostora, gde je glavni
cilj da vozai steknu utisak da su u prostoru gde peaci mogu da koriste ceo ulini
profil.
Primena zone 30 podrazumeva vrlo ozbiljan i strategijski jasno koncipiran plan
reorganizacije uline mree i urbanih prostora, kao i znaajno investiranje.
Oznaavanje zone 30 samo saobraajnim znacima, bez graevinskih intervencija i
investicija u ureenje prostora je ozbiljan promaaj i devalviranje ideje o njima.
1.6.1. Nain voenja saobraaja unutar zone - primeri
5

5
[6]Stani, B., Vukanovi, S., Osoba, M., Elementi saobraajnog projektovanja zone 30 , Saobraajni
fakultet, 2006.


27
Dimenzije:
Okvirni
800 (1200)m800(1200)m
Pogodnosti:
- Broj ulaza-izlaza iz zone
ukupno 3,
- Otean direktan tranzit kroz
zonu,
- Redukovan unutarzonski
motorni saobraaj,
Nepogodnosti:
- Due putanje za motorna
vozila,
- Oteana orijentacija za
vozae

1.6.1. Organizacija ulaska i izlaska u/iz zone 30

Pri projektovanju zone 30 potrebno je voditi rauna naroito o ulazu i izlazu iz date
zone. Sam ulaz i izlaz iz zone po svom izgledu podsea na kapiju pa se tako i naziva.
Kapija je fiziki ili geometrijski orijentir koji oznaava promenu u okruenju sa niim
brzinama, u stambenim i komercijalnim podrujima.
Kapija oznaava ulaz iz jedne glavne gradske saobraajnice u neko stambeno podruje.
Imaju za cilj jasnu demarkaciju, jasno su vidljive kao i fziki naznaene, postavljaju se
na svakom prilazu zone 30 i sve ee se tei odravanju homogenosti i unifikaciji zone
kako bi se olakala identifikacija za korisnike.
Portali - kapije mogu biti kombinacija ulinog suenja, sredinjeg ostrva, krunih
ostrva, primena raznih teksturalnih efekata na samom kolovozu, postavljanje
saobraajnog znaka obavezan deo na ulazu i izlazu iz zone usporenog saobraaja.
Ulaz se sastoji od dve vrste elemenata :
- vidljiv prag naglaen primenom raznolike povrinske teksture ili boje, sa
primenom vertikalnih mera kao sto su stubii,znakovi.
- fiziki prag napravljen uzdizanjem povrine ulice sa stvaranjem
uzdignutog peakog prelaza ili raznim elementima suenja kolovoza
(drvee, bunje , ardinjere).


28
2. TEHNIKE ZA SMIRIVANJE SAOBRAAJA
6

Smirivanje saobraaja prvenstveno se odnosi na obaranje brzina vonje i usporavanje
datog saobraajnog toka.
Ciljevi uvoenja mera smirivanja saobraaja
- smanjenje brzina motornih vozila,
- smanjenje uestalosti i ozbiljnosti saobraajnih nezgoda,
- poboljanje kvaliteta ivota,
- projektovanje bezbednijih i privlanijih ulica,
- smanjenje negativnih efekata motornih vozila po ivotnu sredinu
(zagaenje, lo urbani razvoj),
- smanjenje potrebe za radom i prisustvom policije i
- promocija peakog i biciklistikog saobraaja kao i korienje gradskog
prevoza.
Mere za umirivanje saobraaja mogu se podeliti u dve grupe, na osnovu glavnog cilja
kojem tee, tj. prema efektima koji se postiu:
1. Mere za kontrolu brzine
Prvenstveno se koriste za reavanje problema prekomernih brzina vozila na
ulicama, tako to se menja vertikalni presek ulica, horizontalni presek ili
suavanjem puteva, tj. preoblikovanjem kolovoza tako da prepreke moraju
da se obiu ili suavanjem kolovoza i odgovarajuom promenom ravnoe
kolovoza pomou prepreka (leei policajac, platforme i dr.).
2. Mere za kontrolu pristupa i inteziteta saobraaja
Prvenstveno se koriste da bi se reili problemi tranzitnog saobraaja,
blokiranjem kretanja, pa samim tim i preusmeravanjem saobraaja ka
ulicama koje bolje mogu da prihvate takav vid saobraaja.

Odabir mera za umirivanje saobraaja mora biti zasnovan na:
- merama koje mogu da dovedu do smanjenja brzine i intezite saobraaja
na posmatranom podruiju,
- tipu puta,
- realnim uslovima na posmatranoj lokaciji.
U dodatne kriterijume za izbor sredstava i mera za umirivanje saobraaja ubrajaju se:
- poloaj puta u prostoru (lokacija)

6
www.ite.org
www.trafficcalming.org


29
- struktura vozila (pa, tv)
- tetne emisije,
- buka,
- kanjenje interventnih vozila,
- odravanje puteva i
- urbanistiki uslovi.
Podela prema nainu delovanja na uesnike u saobraaju, mere smirivanja saobraaja
mogu biti:
- informativne mere,
- sugestivne mere,
- mere (elementi) prinude i
- ometajui elementi.
Postavljanje samog saobraajnog znaka za ogranienje brzine na datom podruju nema
efekta ukoliko se ne kombinuje primenom poznatih elemenata za smirivanje saobraaja:
- horizontalna devijacija
- vertikalne mere
- fizike prepreke
- suenja

2.1. Horizontalna devijacija

Podrazumeva intervencije kojima se menja oblik putanje vozila i smanjuje preglednost i
na taj nain se postie efekat smanjenja brzine kretanja vozila. Neke od primera
horizontalne devijacije su:
2.1.1. ikane (eng. Chicane)
Pojam ikane podrazumeva niz od tri ispupenja ivinjaka naizmenino postavljenih na
suprotnim stranama ulice. Na taj nain se smanjuje irina ulinog profila kolovoza i
putanja kretanja dobija vijugav oblik to onemoguava kretanje velikom brzinom. Ova
vrsta tehnikih mera se moe primenjivati i kod jednosmernih i kod dvosmernih ulica.
Ne primenjuje se na delu gde je prisutan autobuski prevoz kao i na trasi kretanja hitnih
slubi.
ikane se mogu postaviti i zasadima (drvee, ardinjere). Za probna ureenja,
postavljaju se i manje konvencionalne prepreke. U takvim sluajevima, treba izbegavati
neagresivne elemente (npr. masivne elemente), postaviti ih da se dobro vide ili ih
postaviti u blizini osvetljenja.
Zavrni rad

ikane takoe mogu biti kreirane naizmeninim ulinim parkiranjem, bilo pod uglom ili
podunim, izmeu jedne i druge strane ulice. Svaka nia za parkiranje moe biti
napravljena izvoenjem fizikih ostrva na krajevima svak
Slika 16.
Slika 17.
2.1.2. Kruna ostrva
Kruna ostrva su izdignuta ostrva krunog oblika smetena u centru nesignalisane
raskrsnice. Saobraaj u ovakvom sluaju funkcionie
krunom toku.

napravljena izvoenjem fizikih ostrva na krajevima svake nie.

Slika 16. Preporuke karakteristinih dimenzija i nain
postavljanja opreme za ikane
Slika 17. Prikaz izgleda ikane
Kruna ostrva
raskrsnice. Saobraaj u ovakvom sluaju funkcionie po pravilima saobraaja u
Ana Nikoli

30
Preporuke karakteristinih dimenzija i nain
po pravilima saobraaja u
Zavrni rad

Da bi se smanjila duina prelaza za peake, raskrsnice treba uiniti kompaktinijim. Ako
su kruna ostrva mala, bitno je obezbediti prolaz svim vozilima ili preuzeti restriktivne
mere radi zabrane kretanja tekim vo
deponovanje otpada itd., svakako treba da bude obezbeen.
Primenjuju se u naseljima gde se kao p
saobraaja, kao i smanjena bezbednost.
smanjuju zaustavljanje vozila i kanjenja,
veu bezbednost.
Slika 18.
Slika 19.

mere radi zabrane kretanja tekim vozilima. Prolaz vozila hitne pomoi, kamiona za
deponovanje otpada itd., svakako treba da bude obezbeen.
Primenjuju se u naseljima gde se kao problem saobraaja javlja brzina
kao i smanjena bezbednost. Istaraivanja su pokazala da
ustavljanje vozila i kanjenja, smanjuju brzinu saobraaja i usl
postavljanja opreme za kruna ostrva
Slika 19. Prikaz izgleda krunog ostrva

Ana Nikoli

31
zilima. Prolaz vozila hitne pomoi, kamiona za
roblem saobraaja javlja brzina, veliki obim
Istaraivanja su pokazala da kruna ostrva
smanjuju brzinu saobraaja i uslovljavaju
Prikaz izgleda krunog ostrva
Zavrni rad

2.1.3. Krune raskrsnice
Krune raskrsnice su po obliku i karakteristikama sline krunim ostrvima. Razlika je u
tome to se krune raskrsnice primenjuju na mestima sa intezivnijim saobraajem.
Za razliku od krunih ostrva, ostrvo u kruno
i nije predvieno da vozila prelaze preko njega. Zahtevaju da se saobraaj odvija u
smeru suprotnom od kazaljke na satu oko centra ostrva. Saobraaj se u krunom ostrvu
moe organizovati sa jednom, dve ili vie trak
raskrsnici na prilaznim kracima f
prepreke (uzdignuta) ili samo obeleena.
Prelaskom na ovaj tip raskrsnica drastino se smanjuje broj saobraajnih nezgoda , a
naroito onih sa povreenima i nastradalima.
Slika 20.
Slika 21.

Krune raskrsnice
liku od krunih ostrva, ostrvo u krunoj raskrsnisi je veih dimenzija
sa jednom, dve ili vie traka. Da bi se poveala bezbednost
askrsnici na prilaznim kracima formiraju se razdelna ostrva ura
prepreke (uzdignuta) ili samo obeleena.
naroito onih sa povreenima i nastradalima.
Slika 20. Kruna raskrsnica - izgled
Slika 21. Primer izgleda krune raskrsnice
Ana Nikoli

32
j raskrsnisi je veih dimenzija, izdignuto je
a. Da bi se poveala bezbednost na
ormiraju se razdelna ostrva uraena kao fizike

Primer izgleda krune raskrsnice
Zavrni rad

2.1.4. Direkciona ostrva
Direkcionim ostrvima se vri kanalisanje tokova vozila u raskrsnici i fiziki spreavaju
kretanja u odreenim pravcima, najee levo i pravo.
odvajanje motorizovanih i nemotorizovanih uesnika u saobraaju ili odvajanje
pojedinih smernih tokova motorizovanih uesnika. Direkciona ostrva su mera za
kontolu intenziteta saobraaja.Uglavnom slue za kanalisanje tokova u saobraajnoj
raskrsnici. Postoje dva mogua oblika trougao ili kapljica.
Slika 22.
Dugi niz godina projektovane su raskrsnice sa velikim radijusima krivina, to je
poveavalo brzinu i produavalo peake
stvaranja velikih asfaltnih povrina. Reenje je uiniti raskrsnice kompaktinijim pa se
vri smanjenje radijusa krivina, to direkciona ostrva ini nepotrebnim.
Slika 23.

Direkciona ostrva
kretanja u odreenim pravcima, najee levo i pravo. Namena saobraajnih ostrva je
je dva mogua oblika trougao ili kapljica.
postavljanja opreme za direkciona ostrva
poveavalo brzinu i produavalo peake prelaze. Ova vrsta ureenje dovela je do
Slika 23. Primer smanjenja radijusa krivine

Ana Nikoli

33
Namena saobraajnih ostrva je
postavljanja opreme za direkciona ostrva
prelaze. Ova vrsta ureenje dovela je do
Primer smanjenja radijusa krivine
Zavrni rad

2.2. Vertikalne

Vertikalnim merama se odreeni delovi kolovozne povrine vertikalno izdiu i time
vozae primoravaju da smanje brzinu kako bi izbegli neprijatne potrese. Kao i
horizontalne mere, i ova kategorija mera ima prvenstveni uticaj na brzinu vozila u toku,
ali moe imati i manjih uticaja na promenu inteziteta saobraaja.
razliitih tehnika koje se za to koriste:
diskovi na kolovozu.
Fizike prepreke su grupa tehnikih sredstava za u
ograniavaju brzinu kretanja uesnika u saobraaju, odnosno tite nemotorizovane
uesnike u saobraaju na mestima gde je to neophodno. Vetake izboine su fizi
prepreke konveksnog profila za usporavanje saobraaja, koje
dela, polovine ili po celoj irini saobraajne trake, a po pravilu pre zone gde je
neophodno usporavanje saobraaja. Fizike prepreke za usporavanje saobraaja
dozvoljeno je postavljati samo na optinskim putevima u naselju. Izuetno se mogu
postavljati na dravnim putevima u zonama kola, vrtia i dr. objekata pored kojih se
radi bezbednosti svih uesnika u saobr
2.2.1. Platforme
Platforme su posebna vrsta vertikalnih izboina sa ravnim vrhom.
U praksi se upetreba platformi
predstavljaju vertikalne izboine u vidu platformi iji je prvenstveni zadatak smanjenje
brzine vozila. Osim ovog, platforme nalaze primenu i u posebnim sluajevima, kada se
pored primernog cilja, a to j
nemotorizovanih uesnika u saobraaju, posebnim naglaavanjem mesta na kojima
postoji mogunost da doe do konflikta. Tako razlikujemo peake prelaze na platformi
i poseban sluaj kada je cela konfliktna
Slika 24.
1. Peaki prelazi u obliku platforme
Prema definiciji, peaki prelazi na platformi predstavljaju povrine
namenjene kretanju peaka, blago podignute u odnosu na nivo kolovoza i
slue za prelazak peaka sa jedne na drugu stranu ulice. Visina izdignutih

Vertikalne mere
ertikalnim merama se odreeni delovi kolovozne povrine vertikalno izdiu i time
imati i manjih uticaja na promenu inteziteta saobraaja.
tehnika koje se za to koriste: leei policajci, gumene kalote , vibracione trake,
ke prepreke su grupa tehnikih sredstava za usporavanje saobr
uesnike u saobraaju na mestima gde je to neophodno. Vetake izboine su fizi
prepreke konveksnog profila za usporavanje saobraaja, koje se mogu posta
, polovine ili po celoj irini saobraajne trake, a po pravilu pre zone gde je
stavljati na dravnim putevima u zonama kola, vrtia i dr. objekata pored kojih se
radi bezbednosti svih uesnika u saobraaju.
Platforme (eng. Speed tables)
Platforme su posebna vrsta vertikalnih izboina sa ravnim vrhom.
U praksi se upetreba platformi manifestuje kroz tri karakteristina tipa. Prvi tip
pored primernog cilja, a to je smanjenje brzine kretanja vozila, tei i zatiti
i poseban sluaj kada je cela konfliktna zona raskrsnice izvedena u obliku platforme.

Slika 24. Primer moguih dimenzija platforme
presek
Peaki prelazi u obliku platforme
Ana Nikoli

34
ertikalnim merama se odreeni delovi kolovozne povrine vertikalno izdiu i time
imati i manjih uticaja na promenu inteziteta saobraaja. Postoji nekoliko
leei policajci, gumene kalote , vibracione trake,
sporavanje saobraaja koja fiziki
uesnike u saobraaju na mestima gde je to neophodno. Vetake izboine su fizike
se mogu postavljati preko
, polovine ili po celoj irini saobraajne trake, a po pravilu pre zone gde je
stavljati na dravnim putevima u zonama kola, vrtia i dr. objekata pored kojih se
manifestuje kroz tri karakteristina tipa. Prvi tip
e smanjenje brzine kretanja vozila, tei i zatiti
zona raskrsnice izvedena u obliku platforme.
moguih dimenzija platforme uzduni
Zavrni rad

prelaza se kree u granicama od 8 do 15c
princip da visina ovog peakog prelaza bude ista kao i visina ivinjaka.
Uzdignuti peaki prelazi esto se koriste u kombinaciji sa tehnikom suenja
kolovoza u zoni raskrsnica ili na deonici puta, kako bi se smanjila
prelaza preko puta. Upozorenje za vozae: uvek oekujte nedovoljnu
panju i eventualno pogrean korak peaka. Im
osobe ne mogu dob
Slika 25.
Slika 26.
2. Raskrsnice u obliku platformi
Ovaj oblik mera podrazumeva ravne, izdignute povrine koje pokrivaju celu
konfliktnu zonu raskrsnice ukljuujui i pe
je u nivou visine trotoara i ivinjaka ili blago ispod ove visine kako bi bio
onemoguen eventualni pristup vozila na trotoar usled proklizavanja i sl.
Uzdignute ploe plato
usporavanje saobraaja i zatitu nemotorizovanh uesnika u saobraaju.
Postavljaju se preko cele raskrsnice. Mogu biti izraene od gumenih ili
plastinih modularnih e
prilaznih rampi 1:9, visina 7 cm n
nagib prilaznih rampi 1:6

prelaza se kree u granicama od 8 do 15cm. u praksi se esto primenjuje
kolovoza u zoni raskrsnica ili na deonici puta, kako bi se smanjila
panju i eventualno pogrean korak peaka. Imajte na umu da deca i starije
osobe ne mogu dobro da procene svoje mogunosti.
Slika 25. Osnovne dimenzije u poprenom i podunom
profilu peakih prelaza
Slika 26. Preporuke osnovnih dimenzija i saobraajne
opreme u sluaju peakog prelaza u obliku platforme
Raskrsnice u obliku platformi
konfliktnu zonu raskrsnice ukljuujui i peake prelaze. Izdignuta povrina
Uzdignute ploe plato su fizike prepreke trapeznog oblika i koriste
plastinih modularnih elemenata razliitih dimenzija (visina 5 cm nagib
prilaznih rampi 1:9, visina 7 cm nagib prilaznih rampi 1:7
nagib prilaznih rampi 1:6).
Ana Nikoli

35
m. u praksi se esto primenjuje
kolovoza u zoni raskrsnica ili na deonici puta, kako bi se smanjila duina
jte na umu da deca i starije
Osnovne dimenzije u poprenom i podunom
Preporuke osnovnih dimenzija i saobraajne
u sluaju peakog prelaza u obliku platforme
ake prelaze. Izdignuta povrina
su fizike prepreke trapeznog oblika i koriste se za
visina 5 cm nagib
nih rampi 1:7, visina 10 cm
Zavrni rad

Slika 27.
Platforme celokupno izraene od gume se postavljaju na mestima gde je
intenzivan peaki saobraaj, gde se odvija kamionski ili autobuski
saobraaj. Posavljanjem ovih platformi vri se usporenje putnckog
saobraaja, tako da vozila sa veim medjuosovinskim rastojanjem prelaze
bez zadravanja.
Platforme u kombinaciji gume i asfalta se postavljaju na mestima gde se
nalaze intenzivni peaki tokovi i gde
Plato ploe mo
biti izraene od gumenih ili plastinih modularnih elemenata. Uzdignute
ploe treba da budu obeleene horizontalnim oznakama i saobraajnim
znacima .
Slika 28.

Slika 27. Raskrsnica u formi platforme
Posavljanjem ovih platformi vri se usporenje putnckog
bez zadravanja.
nalaze intenzivni peaki tokovi i gde se eli usporiti celokupan saobraaj.
ploe mogu biti izraene i od asfalta s tim to prilazne rampe moraju
Slika 28. Prikaz raskrsnice u formi platforme

Ana Nikoli

36
Raskrsnica u formi platforme skica
Posavljanjem ovih platformi vri se usporenje putnckog
se eli usporiti celokupan saobraaj.
tim to prilazne rampe moraju
Prikaz raskrsnice u formi platforme
Zavrni rad

2.2.2. Fizike prepreke
Fizike prepreke su grupa tehnikih sredstava za u
uesnike u saobraaju na mestima gde je to neophodno.
Vetake izboine su fizicke prepreke konveksnog profila za usporavanje saobraaja,
koje se mogu postavljati preko dela
pravilu pre zone gde je neophodno usporavanje saob
usporavanje saobraaja dozvoljeno je postavljati samo na optinskim putevima u
naselju. Izuetno se mogu postavljati na dravnim putevima u zonama kola, vrtia i dr.
objekata pored kojih se radi be
1. Leei policajci
Leei policajci su vetake izboine konveksnog profila preko cele irine
saobraajne trake koje fiziki ograniavaju brzinu kretanja u zonama gde je
to neophdno. Kao mera umnogome poveava
se postavlja na lokacij
kola. Kao deo saobraajno umirujue
postavljati kako bi se postiglo smanjenje
Postoje propisi koji reguliu raspored leei
moraju biti rasporeeni u redovnim intervalima tokom cele duine puta na
kojem se primenjuju i u okviru minimalne udaljenosti od ulaznih taaka na
tom putu.
Po obliku leei policajci mogu biti sa okruglim ili ravnim vrhom.
Dimenzije leeih polic
proiren preko cele duine puta do drenanog kanala na oba kraja. Leeci
policajci se grade od gume i od betona.
Ovaj tip mera je relativno jefitino reenje, lak je za prelazak
su projektovane na odgovarajui nain veoma su efektivne u smanjenju
brzina. S druge strane, prouzrokuju grub oseaj za vozae i putnike,
primoravaju velika vozila, kao to su vozila za hitne sluajeve i ona sa
krutim oslanjanje
buku i zagaenje.
Slika 29.

Fizike prepreke
ke prepreke su grupa tehnikih sredstava za usporavanje saobraaja koja fizi
a mestima gde je to neophodno.
se mogu postavljati preko dela, polovine ili po celoj irini saobraajne trake, a po
pravilu pre zone gde je neophodno usporavanje saobraaja. Fizike prepreke za
objekata pored kojih se radi bezbednosti svih uesnika u saobraaju.
Leei policajci
eei policajci su vetake izboine konveksnog profila preko cele irine
to neophdno. Kao mera umnogome poveavaju bezbednost saobraaja i zato
ja na lokacijama gde je prisutna velika frekvencija peaka u blizini
Kao deo saobraajno umirujue eme leei policajci mogu se
postavljati kako bi se postiglo smanjenje i u broju saobraajnih nezgoda.
Postoje propisi koji reguliu raspored leeih policajaca. Shodno tome oni
menzije leeih policajaca su: visina od 50 100 mm, a duine 2,
policajci se grade od gume i od betona.
Ovaj tip mera je relativno jefitino reenje, lak je za prelazak
krutim oslanjanjem da se kreu manjim brzinama, pa tako mogu poveati
buku i zagaenje.
Slika 29. Preporuke dimenzija i naina postavljanja
opreme za leeeg policajca
Ana Nikoli

37
sporavanje saobraaja koja fiziki
, polovine ili po celoj irini saobraajne trake, a po
raaja. Fizike prepreke za

eei policajci su vetake izboine konveksnog profila preko cele irine
bezbednost saobraaja i zato
encija peaka u blizini
eme leei policajci mogu se
saobraajnih nezgoda.
h policajaca. Shodno tome oni
100 mm, a duine 2,75 m ili
Ovaj tip mera je relativno jefitino reenje, lak je za prelazak biciklom i ako
manjim brzinama, pa tako mogu poveati
Preporuke dimenzija i naina postavljanja
Zavrni rad

Slika 30.
2. Gumene kalote
Gumene kalote su vertikalne prepreke koje imaju funkciju umirenja
saobraaja.
Sve vrste kalota su montano
spojena segmenta tako da velikim
dozvoljavaju da ih preu bez ikakvog napora (meuosovinski raspon
tokova je vei od irine kalote
tokova i da ih preu sa najmanje dva toka i tako uslove usporenja kretanja.
Kalote su dimenzija 950x850x50 mm, a korienjem dodatnih segmenata te
dimenzije se mogu poveati.
Slika 31.
3. Vibracione i zvune trake
Vibracione trake upozoravaju vozae na potrebu smanjenja brzine kretanja
vozila, izvode se hrapavljenjem kolovoznog zastora glodanjem ili
nanoenjem tank
formiraju vibracije i zvune efekte.
Zvune trake pri prelazu vozila proizvode tihe vibracije, a po pravilu se
postavljaju ispred kola, vrtia, eleznikih prelaza, peakih prelaza,
naplatnim rampama, ukrtanja i opasnih krivina. Na tim mestima eli se

Slika 30. Prikaz leeeg policajca
Gumene kalote

vrste kalota su montano demontane. Sastoje se od dva ili vise
spojena segmenta tako da velikim vozilima (kamionima, autobusima
je vei od irine kalote) dok prisiljavaju vozila sa manjim rasponom
dimenzije se mogu poveati.
Slika 31. Prikaz gumenih kalota
Vibracione i zvune trake
trake upozoravaju vozae na potrebu smanjenja brzine kretanja
nanoenjem tankih reljefnih slojeva na kolovoz, koji pri prelazu vozila
formiraju vibracije i zvune efekte.
Ana Nikoli

38
demontane. Sastoje se od dva ili vise
vozilima (kamionima, autobusima)
a sa manjim rasponom
trake upozoravaju vozae na potrebu smanjenja brzine kretanja
, koji pri prelazu vozila
Zavrni rad

zvukom i malim vibracijama vozila, upo
brzine na propisanu.
Vibracione trake pri prelazu vozila proizvode jae vibracije a postavljaju se
na mestima gde se eli upozoriti voza na uspostavljenom ogra
brzine kretanja.Vibracion
udaljenosti 1.8m. Izvode se od kamene eruptivne gramulacije preko cele
irine kolovoza, irine 20
Vibroakustine trake su trake od hladne plastike koje slue da voza kada
pree preko njih, oseti vibracije i uje zvuk , a
uspori. To je u stvari najava peakog prelaza.
Slika 32.

Slika 33.

ukom i malim vibracijama vozila, upozorenjem, postii smanjivanje
brzine na propisanu.
na mestima gde se eli upozoriti voza na uspostavljenom ogra
brzine kretanja.Vibracione trake su poloene u paru na me
irine kolovoza, irine 20-40 cm i visine 18-25 mm.
pree preko njih, oseti vibracije i uje zvuk , a ta neobinost ga primorava da
uspori. To je u stvari najava peakog prelaza.
Slika 32. Prikaz vibracione trake
Slika 33. Postavljanje vibracione trake na sredini
kolovoza

Ana Nikoli

39
, postii smanjivanje
na mestima gde se eli upozoriti voza na uspostavljenom ogranienju
trake su poloene u paru na meusobnoj
ta neobinost ga primorava da
Postavljanje vibracione trake na sredini
Zavrni rad

4. Poploane povrine
Popoloavanje ulica predstavlja metod koji se koristi radi smanjenja brzine
kretanja vozil
Na vizuelan i zvuni signal upozoravaju vozae n
poseban oprez
prilazu kola,
i stvaraju svest o peakim kretanjima
Slika 34.
Slika 35.

Poploane povrine
kretanja vozila. Najese su u obliku kaldrme, razliitih dezena i obojenosti.
Na vizuelan i zvuni signal upozoravaju vozae na oblast koja zahteva
poseban oprez. Najee se postavljaju na ulazu u stanbenu zonu, kvart
prilazu kola, trnih centara. Ovi tretmani poploavanja ulica takoe opisuju
i stvaraju svest o peakim kretanjima.
Slika 34. Primer poploanog bloka
Slika 35. Primer peake zone

Ana Nikoli

40
, razliitih dezena i obojenosti.
a oblast koja zahteva
na ulazu u stanbenu zonu, kvart, na
vi tretmani poploavanja ulica takoe opisuju
Zavrni rad

2.3. Suenja kolovoza

Poslednja grupa mera smirivanja saobraaja koji se primenjuju sa primarnim ciljem
smanjenja brzine vozila
Na taj nain pokuava se sprovoenje koncepta kontrole i upravljanja brzinama
pogoranjem uslova za odvijanje saobraaja
Najdiskretnije, nenametljivo je suenje sa jedne
omoguava dvosmerni saobraaj. Mogu se koristiti u kombinaciji sa znakom koji
definie ulazak u stambenoj etvrti i pomae promeni percepcije vozaa.
Pojedinana suenja se esto kombinuju sa leeim policajcima. irina kolovoza na delu
suenja mora biti dovoljno veliko za mimoila
izgraena na alternativnim stranama puta to e stvoriti krivudavu stazu za saobraaj
ime se onemoguava ubrzanje na pravom putu.
dvosmernog saobraaja zasigurno doprinose smanjenju brzine vonje.
2.3.1. Fiziko suavanje kolovoza
Jedan od estih mera smirivanja saobraaja je i fiziko suavanje kolovoza na deonici
ulice ili na raskrsnici i preoblikovanjem konfiguracije ivinjaka i proirenjem trot
zelene povrine na raun kolovoza (eng. Choker).
Ove mere na ulici sa jednom saobraajnom trakom suavaju prostor tako da se moe
proi samo u jednom smeru odjednom. Dobri su u podrujima
nema nedostatka prostora za ulin
hitnim sluajevima, ukoliko se dobro projektuju mogu imati pozitivnu estetsku
vrednost, smanjuju brzinu vozila i poveavaju oprez vozaa. Ipak, njihov efekat na
brzinu je ogranien ukoliko se ne kombinuje
horizontalnom defleksijom, mogu zahtevati od biciklista da se nakratko spoje sa
motornim saobraajem, u nekim sluajevima mogu zahtevati eliminaciju ulinog
parkiranja.

Slika 36.

Suenja kolovoza
jesu mere koje na neki nain suavaju slobodan profil kolovoza.
pogoranjem uslova za odvijanje saobraaja.
nametljivo je suenje sa jedne ili obe strane puta
ava dvosmerni saobraaj. Mogu se koristiti u kombinaciji sa znakom koji
ja mora biti dovoljno veliko za mimoilaenje vozila. Ukoliko su ostrva
na alternativnim stranama puta to e stvoriti krivudavu stazu za saobraaj
ime se onemoguava ubrzanje na pravom putu. Ovakva primenjena suenja na deonici
og saobraaja zasigurno doprinose smanjenju brzine vonje.
Fiziko suavanje kolovoza
ulice ili na raskrsnici i preoblikovanjem konfiguracije ivinjaka i proirenjem trot
zelene povrine na raun kolovoza (eng. Choker).
proi samo u jednom smeru odjednom. Dobri su u podrujima gde je problem brzina i
nema nedostatka prostora za ulino parkiranje. Takoe, nemaju problem sa vozilima u
brzinu je ogranien ukoliko se ne kombinuje sa jo nekom vertikalnom ili
Slika 36. Prikaz fizikog suenja kolovoza
Ana Nikoli

41
jesu mere koje na neki nain suavaju slobodan profil kolovoza.
obe strane puta koji jo uvek
ava dvosmerni saobraaj. Mogu se koristiti u kombinaciji sa znakom koji
enje vozila. Ukoliko su ostrva, suenja,
na alternativnim stranama puta to e stvoriti krivudavu stazu za saobraaj
Ovakva primenjena suenja na deonici
og saobraaja zasigurno doprinose smanjenju brzine vonje.
ulice ili na raskrsnici i preoblikovanjem konfiguracije ivinjaka i proirenjem trotoara ili
gde je problem brzina i
o parkiranje. Takoe, nemaju problem sa vozilima u
sa jo nekom vertikalnom ili
Prikaz fizikog suenja kolovoza
Zavrni rad

Slika 37.
2.3.2. Razdelna ostrva
Predstavljaju najrasprostranjeniji nain suavanja kolovozne povrine.
objekti na kolovozu kojima se pr
suprotnim smerovima fiziki razdvaja.
Najee se postavljaju na ulazu u naselje u kombinaciji sa reljefnom teksturom
plonika kao i irokim ulicama gde peaci moraju da preu. esto se nazivaju ostrva
kapija. Smanjuju obim saobraaja
intenzitetom saobraaja esto se postavljaju preko peakog prelaza i na taj nain se
peacima omoguuje da bezbednije prelaze ulicu.

Slika 38.

Slika 37. Preporuke dimenzija i prikaz suenja kolovoza
Razdelna ostrva
Predstavljaju najrasprostranjeniji nain suavanja kolovozne povrine.
na kolovozu kojima se profil kolovozne povrine suava i
suprotnim smerovima fiziki razdvaja.
se postavljaju na ulazu u naselje u kombinaciji sa reljefnom teksturom
apija. Smanjuju obim saobraaja, a na irokim ulicama i na ulicama sa velikim
saobraaja esto se postavljaju preko peakog prelaza i na taj nain se
peacima omoguuje da bezbednije prelaze ulicu.
Slika 38. Prikaz ulice sa razdelnim ostrvom
Ana Nikoli

42
prikaz suenja kolovoza
Predstavljaju najrasprostranjeniji nain suavanja kolovozne povrine. To su posebni
ujedno saobraaj u
se postavljaju na ulazu u naselje u kombinaciji sa reljefnom teksturom
, a na irokim ulicama i na ulicama sa velikim
saobraaja esto se postavljaju preko peakog prelaza i na taj nain se
ulice sa razdelnim ostrvom
Zavrni rad

Slika 39.
2.3.3. Zatvaranje ulica
U zonama gde problem
problem, ve postoji problem kao na primer uticaj saobraaja na ivotnu sredinu ili
pojava estih saobraajnih zaguenja, primenjuje se potpuno ili delmino zatvaranje
ulica. Vrste zatvaranja su:
1. Potpuno zatvaranje ulica
Podrazumeva se promena reima saobraaja uvoenjem tzv. slepih ulica.
To se postie instaliranjem barijera koje u potpunosti onemoguuju pristup
motornim vozilima, dok se pristup peacima i biciklistima najee ne
naruava. Onemo
slubi, osim ukoliko postavljene barijere nisu demontane.
Slika 40.

Slika 39. Preporuke dimenzija i opreme za razdelna
ostrva
Zatvaranje ulica
U zonama gde problem saobraajnih nezgoda ne redstavlja dominantni saobraajni
ulica. Vrste zatvaranja su:
tpuno zatvaranje ulica
Onemoguen pristup vozilima hitne, vatrogasne i komunalnih
Slika 40. Prikaz potpunog zatvaranje ulice
Ana Nikoli

43
Preporuke dimenzija i opreme za razdelna
saobraajnih nezgoda ne redstavlja dominantni saobraajni
guen pristup vozilima hitne, vatrogasne i komunalnih
zatvaranje ulice
Zavrni rad

2. Delimino zatvaranje ulica
Razlika izmeu ove i prethodne mere jeste u tome to ovom merom ulice se
delimino zatvore, tj. kretanje motornih vozila je mogue samo u jednom
smeru, dok je u suprotnom smeru kretanje onemogueno postavljanjem
barijera u vidu ograda, ostrva i sl. Kao i u prethodnom sluaju, kretanje
peaka i biciklista najee se ne naruava.
Zatvaranje polovine profila kolovoza je najee privremenog karaktera jer
se nakon promena navika vozaa da odreenu ulicu koriste za tranzitna
kretanja, stanje vraa u prvobitni oblik.
Slika 41.
3. Poluzatvaranje profila kolovoza na supro
Puluzatvaranje profila kolovoza na suprotnim kracima raskrsnice ima iste
karakteristike i osobine kao mere iz prethodnog sluaja.
Slika 42.

Delimino zatvaranje ulica
zatvore, tj. kretanje motornih vozila je mogue samo u jednom
peaka i biciklista najee se ne naruava.
anje polovine profila kolovoza je najee privremenog karaktera jer
kretanja, stanje vraa u prvobitni oblik.
Slika 41. Prikaz deliminog zatvaranja ulice
Poluzatvaranje profila kolovoza na suprotnim kracima raskrsnice
karakteristike i osobine kao mere iz prethodnog sluaja.
Slika 42. Preporuke dimenzija i opreme za
poluzatvaranje profila kolovoza na suprotnim kracima
raskrsnice
Ana Nikoli

44
zatvore, tj. kretanje motornih vozila je mogue samo u jednom
anje polovine profila kolovoza je najee privremenog karaktera jer
Prikaz deliminog zatvaranja ulice
tnim kracima raskrsnice
Preporuke dimenzija i opreme za
poluzatvaranje profila kolovoza na suprotnim kracima
Zavrni rad

4. Dijagonalne barijere u raskrsnici
Dijagonalne barijere u raskrsnici (eng. Diagonal diverter) predvia
modifikacije etvorokrake raskrsnice u dve raskrsnice postavljanjem
pregrada dijagonalno u raskrsnici. Jedina saobraajna veza koja moe ostati
izmeu novih ra
Primena ove vrste mera moe smanjiti intezitet saobraaja za 20
zbog menjanja kompletne geometrije raskrsnice, neophodan je veliki stepen
podrke graana i lokalnih vlasti ovom vidu mera.
Slika 43.

onalne barijere u raskrsnici
izmeu novih raskrsnica jeste peaka i biciklistika staza.
Primena ove vrste mera moe smanjiti intezitet saobraaja za 20
podrke graana i lokalnih vlasti ovom vidu mera.
Slika 43. Preporuke za postavljanje opreme i dimenzije
za dijagonalne barijere.

Ana Nikoli

45
skrsnica jeste peaka i biciklistika staza.
Primena ove vrste mera moe smanjiti intezitet saobraaja za 20-70%, ali
postavljanje opreme i dimenzije

46
3. ZAKONSKA REGULATIVA

U Srbiji se u toku prethodnih godina radilo na izradi i usvajanju niza zakona i
podzakonskih akata koji su raeni u skladu sa evropskim direktivama, u cilju poveanja
bezbednosti svih uesnika u saobraaju.
Svi oni doprinose mogunosti ire primene, kako zone 30, tako i ostalih reenja
smirivanja saobraaja, kao to su peake zone, zone usporenog saobraaja i zone kole.
U te dokumente spadaju Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnik o
saobraajnoj signalizaciji, doneti 2009. godine.
3.1. Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima
7

Ovim zakonom se ureuju pravila saobraaja, ponaanje uesnika u saobraaju na putu,
ogranienja saobraaja, saobraajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju
pridravati uesnici u saobraaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozai za
upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozae, polaganje vozakih ispita,
pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozakih dozvola, izdavanje nalepnica za
vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehniki
pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlaenja koji se primenjuju u
saobraaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraaja na
putevima (u daljem tekstu: bezbednost saobraaja).
Ovim zakonom ureuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu
bezbednosti saobraaja. Deo o tehnikom regulisanju saobraaja sadri lanove koji se
odnose na:
2. Peaka zona
lan 160.
Peaka zona je deo puta, ulice ili deo naselja po kome je dozvoljen
iskljuivo saobraaj peaka.
Peaka zona mora biti obeleena propisanom saobraajnom signalizacijom.
U peakoj zoni, u odreenom vremenskom periodu, nadleni organ optine
ili grada, moe dozvoliti kretanje odreenih vozila brzinom kretanja peaka,
tako da ne ugroavaju peake.
3. Zona usporenog saobraaja
lan 161.
Zona usporenog saobraaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome
kolovoz koriste peaci i vozila.

7
[7] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, Slubeni glasnik RS, broj 41/2009, 53/2010 i
101/2011, Beograd.

47
Voza je obavezan da se u zoni usporenog saobraaja kree tako da ne ometa
kretanje peaka i biciklista, brzinom kretanja peaka, a najvie 10 km/h.
Zona usporenog saobraaja mora biti obeleena propisanom saobraajnom
signalizacijom.
4. Zona 30
lan 162.
Zona "30 je deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila
ograniena do 30 km/h.
Zona "30 mora biti obeleena propisanom saobraajnom signalizacijom.
5. Zona kole
lan 163.
Zona kole je deo puta ili ulice koja se nalazi u neposrednoj blizini kole, i
kao takva obeleena je odgovarajuom saobraajnom signalizacijom.
Brzina kretanja vozila u zoni kole u naselju je ograniena do 30 km/h, a van
naselja do 50 km/h, u vremenu od 7,00 do 21,00 sat, osim ako saobraajnom
znakom vreme zabrane nije drugaije odreeno.
U zoni kole nadleni organ za saobraaj naloie upravljau puta primenu
posebnih tehnikih sredstava za zatitu bezbednosti dece.
Upravlja puta duan je da primeni posebna tehnika sredstva.
Blie propise vezane za utvrivanje zone kole donosi ministar nadlean za
poslove saobraaja na predlog ministra prosvete.
6. Zatita ivotne sredine
lan 164.
Uesnici u saobraaju ne smeju da preduzimaju radnje koje mogu izazvati ili
izazivaju ugroavanje ivotne sredine.
Vozilo u saobraaju ne sme da prouzrokuje prekomernu buku.
Voza motornog vozila je duan da iskljui motor:
- na zahtev policajca ili drugog slubenog lica,
- kada je to odreeno saobraajnom signalizacijom,
- kada je vozilo zaustavljeno u tunelu due od jednog minuta,
- kada vozilo stoji due od tri minuta.
Uesnici u saobraaju ne smeju, na putu ili pored njega, da isputaju,
odnosno odlau materije, otpad kojim se ugroava ivot i zdravlje ljudi,
ivotinja, biljaka ili zagauje ivotna sredina.
Ministarstvo ili nadleni organ optine, odnosno grada za poslove saobraaja
moe, na predlog ministarstva ili nadlenog organa optine, odnosno grada
za zatitu ivotne sredine, ograniiti ili zabraniti saobraaj odreenih ili svih
vrsta motornih vozila na odreenoj deonici puta, u vreme kada je zagaenje
vazduha prekorailo propisane normative.


48
7. Tehnika sredstva za usporavanje saobraaja
lan 165.
Tehnikim sredstvima za usporavanje saobraaja uesnicima u saobraaju se
fiziki ograniava brzina kretanja vozila, odnosno dodatno se upozoravaju da
brzina kojom se kreu nije bezbedna.
Tehnika sredstva za usporavanje saobraaja su fizike prepreke, vibracione
i utee trake.
Tehnika sredstva za usporavanje saobraaja moraju biti obeleena
propisanom saobraajnom signalizacijom.
Fizike prepreke za usporavanje saobraaja dozvoljeno je postavljati samo
na optinskim putevima u naselju. Izuzetno, fizike prepreke za usporavanje
saobraaja mogu se postavljati na dravnim putevima u zonama kola, vrtia
i drugih objekata pored kojih je radi bezbednosti svih uesnika u saobraaju
dodatno ograniena dozvoljena brzina u naselju.
Tehnika sredstva za usporavanje saobraaja postavljaju se prema projektu
na koji saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove saobraaja,
odnosno organ lokalne samouprave nadlean za poslove saobraaja.
Ministar nadlean za poslove saobraaja donosi blie propise o vrsti,
izgledu, tehnikim karakteristikama i nainu postavljanja tehnikih sredstava
za usporavanje saobraaja na putu i posebnih tehnikih sredstava za zatitu
bezbednosti dece.
3.2. Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji
8

Ovim pravilnikom propisuju se vrsta, znaenje, oblik, boja, mere, materijali za izradu
saobraajne signalizacije i pravila postavljanja saobraajne signalizacije na putevima; vrsta,
izgled, tehnike karakteristike i nain postavljanja i mesta na kojima se moraju postaviti branici
ili polubranici, ureaji za davanje svetlosnih, zvunih znakova i nain njihove upotrebe;
privremena saobraajna signalizacija, nain izvoenja radova na putu, izgled, tehnike
karakteristike, nain postavljanja i upotreba branika i drugih sredstava za obezbeenje mesta na
kome se izvode radovi, kao i izgled i nain davanja znakova koje daju ovlaena lica.
Znakovi koji se koriste za obeleavanje peake zone, zone usporenog saobraaja i zone
kole, zone 30 i mere za umirivanje saobraaja su:
1. Deca na putu
Znak deca na putu (I-15), koji oznaava blizinu dela puta na kome se deca
ee i u veem broju kreu (blizina kole, obdanita, igralita i sl.).

8
[8] Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji, Slubeni glasnik RS, broj 41/2009, 53/2010 i 101/2011,
Beograd.
Zavrni rad

Slika 44.
Znak deca na putu (III
kola i peaki prelaz koji deca esto koriste.

Slika 45.
2. Peaka zona
Znak peaka zona (III
iskljuivo za kretanje peaka.

Slika 46.

Slika 44. Znak I-15 znak opasnosti
Znak deca na putu (III-68) koji oznaava mesto u ijoj se blizini nalazi
kola i peaki prelaz koji deca esto koriste.
Slika 45. Znak III-68 znak obavetenja
Peaka zona
aka zona (III-77) koji oznaava poetak zone namenjene
iskljuivo za kretanje peaka.
Ana Nikoli

49
68) koji oznaava mesto u ijoj se blizini nalazi
znak obavetenja
poetak zone namenjene
znak obavetenja
Zavrni rad

Znak kraj peake zone (III
Slika 47.
3. Zona 30
Znak zona 30
ograniena do 30 km
Slika 48.
Znak kraj zon
kretanja vozila ograniena do 30 km

Slika 49.

Znak kraj peake zone (III-77.1) koji oznaava kraj peake zone.
Slika 47. Znak III-77.1 znak obavetenja
Znak zona 30 (III-78) koji oznaava zonu u kojoj je brzina kretanja vozila
ograniena do 30 km/h.
zone 30 (III-78.1) koji oznaava zavretak zone u kojoj je brzina
kretanja vozila ograniena do 30 km/h.
Slika 49. Znak III 78.1 znak obavetenja
Ana Nikoli

50
7.1) koji oznaava kraj peake zone.
znak obavetenja
kojoj je brzina kretanja vozila
znak obavetenja
78.1) koji oznaava zavretak zone u kojoj je brzina
znak obavetenja
Zavrni rad

4. Prepreka za usporavanje saobraaja
Znak prepreka za usporavanje saobraaja
mesto gde su postavljeni elementi za usporavanje saobraaja.
Slika 50.
5. Zona usporenog saobraaja
Znak zona usporenog saobraaja
poinje zona usporenog saobraaja.
Slika 51.
Znak kraj podruja usporenog saobraaja (III
gde se zavrava zona usporenog saobraaja.

Slika 52.

eka za usporavanje saobraaja
Znak prepreka za usporavanje saobraaja (III-79) oznaava nailazak na
Zona usporenog saobraaja
Znak zona usporenog saobraaja (III-81), koji oznaava mesto od kojeg
poinje zona usporenog saobraaja.
Znak kraj podruja usporenog saobraaja (III-81.1), koji oznaava mesto
gde se zavrava zona usporenog saobraaja.
Ana Nikoli

51
79) oznaava nailazak na
znak obavetenja
81), koji oznaava mesto od kojeg
znak obavetenja
81.1), koji oznaava mesto
obavetenja
Zavrni rad

6. Zona kole
Znak zona kole (III
Slika 53.
Znak zavretak zone kole (III
Slika 54.

Znak zona kole (III-82) koji oznaava mesto od kojeg poinje zona kole.
Znak zavretak zone kole (III-82.1) koji oznaava zavretak zone kole.

Ana Nikoli

52
82) koji oznaava mesto od kojeg poinje zona kole.
znak obavetenja
82.1) koji oznaava zavretak zone kole.
znak obavetenja

53
4. PROJEKTOVANJE ZONE 30

U procesu projektovanja zone 30 moraju se sagledati brojni faktori: popreni profili
ulica, njhova trasa i duina, obim i struktura saobraaja, parkiranje, aktivnosti koje se
javljaju i njhova uestalost, arhitektonski i istorijski kontekst, raspoloiva sredstva,
usaene navike u vonji, stepen prihvatanja lokalne zajednice.
4.1. Plan zone 30

Strategija zone 30 se karakterie injenicom da se projektovanje intervencija mora
izvriti u stambenim podrujima, a ne na obinim ulicama ili raskrsnicama. Predlog koji
se izabere u toku elaboracije plana zone 30, dakle, treba da bude prevedn u sloenu
emu, koja mora da omogui pregledno itanje skupa predvienih intervencija u
stambenom podruju.
Pre svega, treba poi od obodne strukture mree sa tranzitnim saobraajem, koja treba
da bude identifikovana na nivou strukturnog plana. Glavna mrea se sastoji u podeli
gradskog tkiva prema mozaiku zona ija se unutranja ulina mrea sastoji samo od
pristupnih ulica i unutranjih sabirnih ulica. tj. stambenih prostora sa smirenim
saobraajem.
Nakon toga se definiu i biraju intervencije koje treba izvriti unutar izabrane zone.
Pravi se, dakle, sloena ema koja omoguava pregledno itanje skupa intervencija
predvienih u stambenom prostoru, bez tipinih detalja u izvrnom projektu.
ema plana je elaborat od velike vanosti, zato to treba da proceni odnose izmeu
razliitih intervencija, proveravajui da li sistem uline mree ( vozila, javni prevoz,
bivklisti i peaci) korektno funkcionie i da li se mere uvode u prostor na odgovarajui
nain. Na emi, ulina mrea i intervencije su oznaene putem simbola. Zadatak
izvrnog projekta je da napravi pojedinane intervencije, vodei rauna o neophodnoj
koliini detaljai specifinim karakteristikama mesta.
Mree putanja kretanja ( trotoari, biciklistike staze, i saobraajne trake rezervisane za
vozila javnog prevoza) posebnoistiu vanost projektovanja u zoni 30. Trotoari se
proimaju kroz sve unutranje ulice u zoni 30, a da se ne bi oteala itljivost eme,
peaka mrea nije evidentirana posebnim simbolima.
Biciklistike staze i saobraajne trake rezervisane za vozila javnog prevoza odnose se na
ulice sa tranzitnim saobraajem koje okruuju stambeno podruje. Lokalne ulice,
suprotno od toga, ne treba da imaju linije javnog prevoza i, generalno, ne zahtevaju
prisustvo biciklistikih staza.
Intervencije mogu da se odnose na raskrsnice ( uzdignute raskrsnice, krune raskrsnice,
mini krune raskrsnice, platforme) ili na delove ulica (uzdignuti peaki prelazi, kalote,

54
leei policajci, platforme, suenja ulica, smanjenje radijusa skretanja, ikane). Mogu se
nai i kombinovane intervencije, u kojima se koriste razliiti tipovi mera da bi se
poveala njihova efikasnost.
4.2. Projektantski uslovi za primenu zone 30

Na osnovu iskustava, dolo je do definisanja odreenih uslova koji moraju biti ispunjeni
kako bi se primena ovih mera u odreenoj zoni uopte uzela u razmatranje. Pogrean
izbor mera moe dovesti do itavog niza problema.
Projektant se moe suoiti sa razliitim ograniavajuim faktorima koji mogu
onemoguiti kompletnu realizaciju projektantskog reenja ili pak potpuno spreiti
implementaciju projekta. Osim toga, pogreno izabrana strategija moe izazvati niz
kontraefekata, to se naravno moe izbei.
Naime poto kod nas sami projekti umirivanja saobraaja, tek su u nekim polaznim
stadijumima, u radu je razmatrana mogunost primene mera na osnovu stranih
istraivanja, i to samo u sluaju kada je ispunjen svaki od sledeih uslova
9
:
- ogranieneje brzine od 50km/h i/ili manje,
- najmanje 85% vozaa pravi prekoraenje brzine od najmanje 10km/h,
- ulica nije u sastavu primarne rute vozila hitne pomoi i vatrogasne
slube,
- ulica mora biti dvotrana i neklasifikovana kao sabirna ili vieg ranga,
- uzduni nagib ulice manji od 8%.
Pored navedenih esto se javljaju i drugi saobraajni uslovi ija je ispunjenost poeljna:
- Intezitet saobraaja:
o lokalna ulica 1000 voz/dan, 100 vozila u vrnom satu,
o mala sabirna ulica 4000 voz/dan, 400 vozila u vrnom satu,
- Intezitet saobraaja na raskrsnicama:
o lokalna ulica - 3000 voz/dan,
o mala sabirna ulica 4500 voz/dan,
- Broj saobraajnih nezgoda:
o lokalna ulica 3 SN/god,
o mala sabirna ulica 6 SN/god

9
[9]D.T.Smith, D. Appleyard, State of the art: residential traffic management, San Francisko, 1980


55
4.3. Izrada i implementacija projekta

Realizacija projekta mora tei po odreenom algoritmu. Proces realizacije projekta mera
smirivanja saobraaja specifian je u tome to u procesu, pored strunih lica
projektanata aktivno uestvuju i stanovnici projektom obuhvaene zone, kao i
odgovarajui organi lokane zajednice. Zakonska regulativa moe imati odreenog
uticaja na tok realizacije projekta i razliita je od zemlje do zemlje.
Kompletna procedura realizacije jednog projekta umirivanja saobraaja trebalo bi da
obuhvata etiri velike faze, sa posebnim aktivnostima u okviru svake od njih. Treba
skrenuti panju da su sva etiri koraka meusobno uzrono-posledino povezana i da se
proces mora odvijati prema datom redosledu.
Treba napomenuti da su u ovom radu predstavljena strana iskustva, zbog nedostatka
detaljne regulative ovog pitanja u Srbiji. U naoj zemlji u projektima umirivanja
saobraaja u maloj ili skoro nikakvoj meri ne uestvuju graani podruja zahvaenog
ovim projektom. Stoga se, ovaj algoritam moe uzeti kao primer kako bi trebalo da
izgleda realizacija jednog projekta ovog tipa.
4.3.1. Inicijalizacija i priprema

Proces zapoinje tako to lokano stanovnitvo inicira prvi sastanak sa predstavnicima
lokalne samouprave kako bi se diskutovalo o problemima saobraaja. Na taj nain se
graani upoznaju sa metodom smirivanja saobraaja i prednostima koje ona donosi.
Graanima se tada objanjava i njihova uloga u itavom procesu.Nakon toga se u
saradnji inenjera i planera sa stanovnitvom definie podruje na koje e se delovati
projektom.
esto iz finansijskih razloga, istovremeno realizacija vie projekata umirivanja
saobraaja nije mogua iako za to postoje potrebe. Stoga se pristupa rangiranju projekta
kako bi se odredili prioriteti. Na neki nain, rangiranje projekata predstavlja jednu vrstu
studije izvodljivosti, jer se time zapravo vri rangiranje uslova za primenu mera
umirivanja saobraaja na razliitim lokacijama.
Poeljno je da se gradske vlasti izjasne o nainu finansiranja projekta pre poetka bilo
kakvih itraivanja. Time se izbegava pojava, da se nakon instaliranja opreme i
konkretne primene javi problem finansiranja odravanja opreme koje je neophodno za
efikasno funkcionisanje.


56
Tabela 3. Nain bodovanja lokacija projekta
Kriterijum Broj bodova Nain bodovanja
Brzina 0 do 30
2 poena za svaki procenat vozaa koji
ne potuje ogranienje brzine (uz uslov
da to ve ini 85% vozaa)
Intezitet
saobraaja
0 do 25 1 poen za svakih 120 voz/dan
Saobraajne
nezgode
0 do 10
1 poen za svaku saobraajnu nezgodu
koja se dogodila u poslednje tri godine.
kola 0 do 10
5 poena za svaku kolu koja se nalazi u
posmatranoj ulici.
Generatori
peakih
kretanja
0 do 15
5 poena za svaki centar drutvenih
aktivnosti koje se nalaze u datoj ulici
(trni centar, bolnica, park)

Pogodnosti
za peake
0 do 10
5 poena ako trotoar postoji samo sa
jedne strane ili 10 poena ako nema
trotoara sa druge strane.
100

4.3.2. Izrada projektnog reenja

Nakon obavljenih pripremnih radnji, dolazi se do faze izrade projektnog reenja. Ova
faza takoe predstavlja sloen proces i sastoji se iz etiri dela:
- sastanka inenjera i planera sa graanima,
- procesa formiranja radnog tela,
- prikupljanja podataka,
- izrade projekta.
Za izradu projekta, vri se predhodno prikupljanje podataka vezanih za:
- brzinu,
- intezitet saobraaja dnevnog i protoka u vrnom satu,
- karakteristike uline mree,
- saobraajne nezgode,
- parkiranje zahtev, lokacija,
- karakteristike peakih i biciklistikih tokova,
- marrute vozila hitne pomoi i komunalnih slubi,
- lokacije kola, parkova i drugih objekata drutvene aktivnosti.
Na osnovu prikupljenih podataka, pristupa se izradi projektnog reenja.


57
4.3.3. Odobrenje i javna verifikacija projekta

Da bi se od idejnog dolo do izvoakog projekta, neophodno je proi kroz procese
tehnike kontrole projekta, javne verifikacje i odobrenja od strane lokalnih vlasti.
Nakon zavretka ovih procesa, moe se pristupiti implementaciji projekta umirivanja
saobraaja.
4.3.4. Realizacija i vrednovanje

Faza realizacije projektnog reenja i ocene dobijenih efekata predstavlja zavrni deo
procedure implementacije jednog projekta umirivanja saobraaja. Razlikuju se dva tipa
primene opreme, u zavisnosti da li se instalira privremena oprema ili oprema kojom e
se delovati permanentno u duem vremenskom periodu.
Privremena oprema se koristi u sluaju da ta oprema ima veliki negativan uticaj na
uslove odvijanja saobraaja. Obino se u probnom periodu koji traje tri do dvanaest
meseci prate uslovi u saobraajnom toku i na osnovu zapaanja i merenja vre
eventualne modifikacije. Nakon isteka test perioda, donosi se odluka o uklanjanju
opreme ili se oprema trajno montira ukoliko su uslovi zadovoljavajui.
Tu nije kraj procesa realizacije projekta. Struni prilaz problemu zahteva stalno ili
privremeno praenje efekata primenjenih mera, njihovo poreenje sa zadatim ciljevima
i donoenje ocene efikasnosti projekta.
Vrednovanje ima primenu kako u konkretnom sluaju zarad ocene validnosti samog
projekta tako i zbog sticanja iskustva radi primene u narednim projektima.
4.4. Specifini faktori od uticaja na projekat mera smirivanja
saobraaja

Osnovni kriterijumi pri izboru elemenata umirivanja saobraaja kojima se reavaju
odreeni saobraajni problemi u nekoj zoni jesu sam tip problema i njegov uticaj na
uesnike u saobraaju, kao i zacrtani ciljevi koji se ele postii. Posebna grupa
specifinih faktora takoe ima veliki uticaj na izbor i primenu odreenih mera u
konkretnim sluajevima. Osim toga, ova grupa faktora ima uticaja i na sam tok procesa
realizacije usvojenog projektnog reenja. Primera radi, pravo neki od ovih inilaca moe
imati presudnu ulogu u donoenju odluke da li e primena mera u nekom sluaju biti
privremena ili stalna.


58
4.4.1. Osobe sa invaliditetom

Elementi mera umirivanja saobraaja moraju biti prilagoeni svim kategorijama
uesnika u saobraaju. Posebna panja mora se obratiti na lica sa invaliditetom.
Instalirana oprema ni u kom sluaju ne sme ometati mobilnost ovih lica. Jedan od
primarnih ciljeva ovog koncepta upravljanja saobraajemjeste upravo pobojanje
uslova u saobraaju lica sa ivaliditetom, oseanje sigurnosti i jednakosti.
4.4.2. Vozila hitnih i komunalnih slubi

Vatrogasna sluba, sluba hitne pomoi, pa ak i policija esto imaju malo protivljenje
primeni ovakvih mera. Razlog tome jeste miljenje da e elementi umirivanja
saobraaja znaajno produiti vreme putovanja vozila njihovih slubi od autobaza do
mesta intervencije. Osim toga, vea vozila kao to su kamioni ili vozila JGTP-a, koja
imaju krue oslanjanje mogu imati poteka prilikom prelaska preko platformi ili slinih
elemenata, to loe utie na samu tehniku ispravnost vozila, ali i na komfor putnika.
Ovaj efekat je jo izraeniji u sluaju vozila zdravstvenih ustanova koji prevoze
pacijente.
Iz svega navedenog moe se izvesti zakljuak, da se mere umirivanja saobraaja
primenjuju samo ako se:
- omogui pristup i manevrisanje vozilima hitnih i komunalnih slubi
unutar zone obuhvaene projektom,
- obezbedi minimalni uticaj elemenata umirivanja saobraaja na marrute i
vreme putovanja ovih vozila.
4.4.3. ienje snega

Veliki broj elemenata umirivanja saobraaja moe imati velikog uticaja na proces
zimskog odravanja. Stoga je neophodno da sluba zimskog odravanja puteva bude
blagovremeno informisana o primenjenim merama, kako bi se obezbedilo efikasno
ienje snega i spreilo eventualno oteenje primenjenih mera i opreme za uklanjanje
snega i leda sa kolovoza.
4.4.4. Drenae vode

Instaliranje opreme za umirivanje saobraaja moe promeniti prvobitno projektovani
sistem odvoda vode. Drenane karakteristike elemenata umirivanja saobraaja koji se
eli primeniti se moraju sagledati pre samog instaliranja, kako bi se spreilo eventualno
nakupljanje vode.

Zavrni rad

5. REKONSTRUKCIJA BLOKA 3 KAO PRIMER
SMIRIVANJA SAOBRAAJA U GRADSKIM
STAMBENIM ZONAMA

U narednom poglavlju
smirivanja saobraaja u gradskim stambenim zonama. Blok se nalazi
Pariske komune, Studentske ulice
na Novom Beogradu.
Slika 55.
5.1. Namena povrina

Blok 3 karakteriu poslovni i komercijalni objekti kao i viespratni stambeni objekti ali i
objekti osnovne kole i obdanita odvojeni zelenim povrinama, igralitima i
unutarblokovskim saobraajnicama i stazama za peake.
Jedan od karakteristinih objekata posmatranog bloka
Bulevar Zorana inia
objekat od znaaja za zonu je i
samom uglu ulica Pariske komune i Narodnih heroja.

REKONSTRUKCIJA BLOKA 3 KAO PRIMER
STAMBENIM ZONAMA
U narednom poglavlju dat je primer analize Bloka 3, kao primer uvoenja mera
smirivanja saobraaja u gradskim stambenim zonama. Blok se nalazi
Studentske ulice, Bulevara Dr. Zorana inia i Ulice Narodnih heroja
Slika 55. Izgled bloka 3 na Novom Beogradu

Namena povrina
poslovni i komercijalni objekti kao i viespratni stambeni objekti ali i
unutarblokovskim saobraajnicama i stazama za peake.
Jedan od karakteristinih objekata posmatranog bloka poslovni centar koji se nalazi uz
Bulevar Zorana inia a obuhvata vie poslovnica raznih banaka i firmi. Takoe
objekat od znaaja za zonu je i restoran brze hrane McDonalds' koji je smeten na
samom uglu ulica Pariske komune i Narodnih heroja.
Ana Nikoli

59
REKONSTRUKCIJA BLOKA 3 KAO PRIMER
kao primer uvoenja mera
smirivanja saobraaja u gradskim stambenim zonama. Blok se nalazi izmeu ulica
i Ulice Narodnih heroja
Beogradu
poslovni i komercijalni objekti kao i viespratni stambeni objekti ali i
poslovni centar koji se nalazi uz
a obuhvata vie poslovnica raznih banaka i firmi. Takoe
koji je smeten na
Zavrni rad

Kako se moe primetiti poslovni objekti su u posmatranom bloku su smeteni na
spoljnim delovima bloka i tako im se omoguuje laki pristup, dok su stambeni objekti
povueni u sredinji deo i samim tim delimino izvojeni od saobraajne buke i gasova.
Slika 56.

5.2. Ulina mrea

Granice ovog bloka ob
inia i Narodnih heroja koji tangiraju Blok 3
Pariske komune i Studentsku ulicu
bloka su deo integrisane
lokalnog karaktera.
Ceo posmatrani blok je okruen peakim stazama sa drvoredima kao i stazama sa
bicikliste. Unutarblokovske saobraajnice su uglavnom prilagoene za korienje i
vozilima i peacima, s tim da veliki problem predstavlja meannje ovih tokova jer
vozai retko potuju injenicu da peacima treba dati prednost.
reavati ovaj problem zbog postojanja kole i obdanita u bloku tj., radi bezbednosti
dece. Uvoenjem odgovarajuih mera smirivanja saobraaja ali i menjanjem svesti
vozaa kroz razne kampanje
otkloniti.

moe primetiti poslovni objekti su u posmatranom bloku su smeteni na
Slika 56. Izgled bloka 3
Ulina mrea
obuhvataju u punoj irini delove saobraajnica Bulevar
nih heroja koji tangiraju Blok 3, kao i trotoare sa zelenilom uz ulicu
Studentsku ulicu. Ostale povrine za saobraaj u okviru
bloka su deo integrisane povrine za vozila, peake i bicikliste
potuju injenicu da peacima treba dati prednost.
voenjem odgovarajuih mera smirivanja saobraaja ali i menjanjem svesti
panje moemo ublaiti ovakav problem ili ga ak u potpunosti
Ana Nikoli

60
moe primetiti poslovni objekti su u posmatranom bloku su smeteni na
saobraajnica Bulevar Zorana
, kao i trotoare sa zelenilom uz ulicu
Ostale povrine za saobraaj u okviru posmatranog
koje su iskljuivo
potuju injenicu da peacima treba dati prednost. Naroito je bitno
voenjem odgovarajuih mera smirivanja saobraaja ali i menjanjem svesti
moemo ublaiti ovakav problem ili ga ak u potpunosti
Zavrni rad

Saobraajnice koje okruuju posmatrani blok predstavljaju bitne gradske saobraajnice
a njihov fukncionalni znaaj u gradu je predstavljen u tabeli 4.

Tabela 4.
posmatranog bloka
Ulica
Bulevar Dr. Zorana inia
Pariske komune
Ulica Narodnih heroja
Studentska ulica

5.3. Javni

Na obodu predmetne lokacije i u petominutnoj peakoj zoni nalaze se sledea stajalita
linija autobuskog podsistema, koja predmetno podruje povezuju sa Zelenim vencem,
Karaburmom, Zvezdarom, Konjarnikom, Medakoviem III, Vidikovcem,
jedne strane i sa svim delovima Novog Beograda, Zemunom, Dobanovcima sa druge
strane: 18, 65, 72, 74, 75, 76,
Du saobraajnice Pariske komune, Narodnih heroja
uspostavljena su prolazna autobuska stajalita. Duina stajalita iznosi 45
2,5-3 m.
Slika 57.

a njihov fukncionalni znaaj u gradu je predstavljen u tabeli 4.
Tabela 4. Funkcionalni znaaj saobraajnic
posmatranog bloka
Ulica Funkcionalni znaaj
Bulevar Dr. Zorana inia gradska saobraajnica I reda
Pariske komune gradska saobraajnica I reda
Ulica Narodnih heroja gradska saobraajnica II reda
Studentska ulica gradska saobraajnica II reda
Javni gradski prevoz
a obodu predmetne lokacije i u petominutnoj peakoj zoni nalaze se sledea stajalita
Karaburmom, Zvezdarom, Konjarnikom, Medakoviem III, Vidikovcem,
75, 76, 77, 78, 82, 612, 613 i 708.
Du saobraajnice Pariske komune, Narodnih heroja, Studentske i Omladinskih brigada
prolazna autobuska stajalita. Duina stajalita iznosi 45
Slika 57. Stajalita javnog prevoza u bloku 3

Ana Nikoli

61
Funkcionalni znaaj saobraajnica
Funkcionalni znaaj
gradska saobraajnica I reda
gradska saobraajnica I reda
gradska saobraajnica II reda
gradska saobraajnica II reda
a obodu predmetne lokacije i u petominutnoj peakoj zoni nalaze se sledea stajalita
Karaburmom, Zvezdarom, Konjarnikom, Medakoviem III, Vidikovcem, Banjicom sa
, Studentske i Omladinskih brigada
prolazna autobuska stajalita. Duina stajalita iznosi 45-60 m, a irina
Stajalita javnog prevoza u bloku 3
Zavrni rad

Prema konceptu GP Beograda do 2021. Godine ("Slubeni list grada Beograda", broj
27/03) predmetnu lokaciju e du Bulevara
inski sistem tipa LRT, koji e povezivati najuu centralnu zonu grada sa Banovim
brdom, Novim Beogradom i Zemunom.
saobraajnom sistemu u fazama.
Izgradnja ovakvog vida prevoza
saobraajnicama, jer bi se vei deo stanovnitva prevozio ovim vidom prevoza, a
ostavljali bi svoje automobile
karakteristika saobraaja i povealo be
5.4. Parkiranje

Posmatrajui predmetnu lokaciju, utvreno je da obodni delovi bloka 3 obluju
vanulinim parkiralitima, koja su
Nasuprot tome unutar bloka
ometa kretanje peaka ali i drugih vozila.
obeleenih parking mesta, ovakvo parkiranje treba obeshrabrivati kaznama i drugim
merama koje onemoguavaju parkiranje na ovim ulicama i tako se ovaj prostor oslobo
za druge namene.
Slika 58.
5.5. Budue stanje

Analizom bloka 3, uviaju se osnove za sve veu potrebu umirivanja saobraaja
unutarblokovskog prostora, kao i davanje prioriteta peacima, biciklistima i svim
ostalim alternativnim prevozima u
30, postaje jedna od prioritenih mera umirivanja saobraaja i poveane bezbednosti,
kako centralnog dela Beograda, tako i sve vie podru
blokovskom konstrukcijom i geografski
stanovnitva, iziskuju uvoenje takvih mera.

27/03) predmetnu lokaciju e du Bulevara Dr.Zorana inia, opsluivati kapacita
brdom, Novim Beogradom i Zemunom. Autobuski sistem e biti prilagoen novom
saobraajnom sistemu u fazama.
Izgradnja ovakvog vida prevoza u velikoj meri bi trebalo da smanji guvu na glavnim
automobile kuama, to bi doprinelo i smanjenju svih negativnih
karakteristika saobraaja i povealo bezbednost svih uesnika u saobraaju.
Parkiranje
vanulinim parkiralitima, koja su odgovarajue obeleena.
unutar bloka se primeuje parkiranje na neobeleenim mes
ometa kretanje peaka ali i drugih vozila. S obzirom na postojanje dovoljnog broja
merama koje onemoguavaju parkiranje na ovim ulicama i tako se ovaj prostor oslobo
Slika 58. Parkiranje u bloku 3
Budue stanje
, uviaju se osnove za sve veu potrebu umirivanja saobraaja
blokovskog prostora, kao i davanje prioriteta peacima, biciklistima i svim
ostalim alternativnim prevozima u odnosu na automobile. S tim u vezi primena
eograda, tako i sve vie podruja Novog Beograda, koji svojom
blokovskom konstrukcijom i geografskim poloajem, kao i velikom koncentracijom
stanovnitva, iziskuju uvoenje takvih mera.
Ana Nikoli

62
inia, opsluivati kapacitativni
Autobuski sistem e biti prilagoen novom
meri bi trebalo da smanji guvu na glavnim
kuama, to bi doprinelo i smanjenju svih negativnih
zbednost svih uesnika u saobraaju.
primeuje parkiranje na neobeleenim mestima to
S obzirom na postojanje dovoljnog broja
merama koje onemoguavaju parkiranje na ovim ulicama i tako se ovaj prostor oslobodi
, uviaju se osnove za sve veu potrebu umirivanja saobraaja
blokovskog prostora, kao i davanje prioriteta peacima, biciklistima i svim
odnosu na automobile. S tim u vezi primena Zona
ja Novog Beograda, koji svojom
m poloajem, kao i velikom koncentracijom

63
Na primeru analiziranog bloka, uvoenje ovakvih mera postaje prioritet i sve vea
potreba, sa jedne strane po pogledu bezbednosti, a sa druge po pogledu zatite ivotne
sredine i unapreenja alternativnih vidova prevoza, kao i davanja prioriteta peacima u
odnosu na vozila. To podrazumeva podizanje svesti kako peaka tako mnogo vie
vozaa, koji bi uvoenjem zona 30 poeli da se ponaaju u skladu sa tim da se nalaze u
podruju gde peaci i svi ostali, osim vozila, imaju prioritet i mogunost korienja
celog ulinog profila. Oznaavanje zone 30 samo saobraajnim znacima, bez
graevinskih intervencija i investicija u ureenje prostora je ozbiljan promaaj i
devalviranje ideje o njima.
Treba navesti da je u posmatranom bloku ve uvedena zona usporenog saobraaja, sa
ogranienjem brzine na 40km/h, odgovarajuom vertikalnom signalizacijom kao i
nekim elementima umirivanja saobraajnog toka. Meutim, usled neadekvatnog
upuivanja korisnika zone u njihova prava i obaveze ove mere ne daju eljene rezultate.
Pored toga to se u zoni nalaze svi potrebni saobraajni znaci, veina njih je oteeno, a
neki ukazuju na postojanje fizikih prepreka koje nisu izvedene u tom bloku.
Preporuuje se zamena svih saobraajnih znakova, kao i nov kolovozni zastor ali i
zamena horizontalne signalizacije. Uvoenje platformi sa peakim prelazima na svim
ulazima u zonu, bi jasno dalo vozaima do znanja da su oni korinsnici sa niim
prioritetom a peacima i biciklistima da je to bezbedno mesto za njihovo kretanje.
Takoe, bitna je i zamena zastarelih leeih policajaca (npr. gumenim kalotama), ija
uestalost i oblik znatno utiu na povean nivo buke i izduvnih gasova, ali i na
nezadovoljstvo vozaa zbog neudobnosti prilikom vonje.
U neposrednoj blizini osnovne kole i obdanita se preporuuje izgradnja mini krune
raskrsnice, koja bi znatno doprinela smanjenju brzine u tom konkretnom delu bloka 3, a
samim tim doprinela veoj bezbednosti dece.
to se tie nepropisnog parkiranja u unutranjem delu bloka, usled dovoljne irine tih
ulica se preporuuje izgradnja ikana, koje ne samo to e poveati bezbednost i
omoguiti lake kretanje peaka, doprinee broju obeleenih parking mesta a da se time
ne stvara konflikt sa alternativnim vidovima kretanja. Ovo se moe iskoristiti i za
osveenje izgleda bloka pa se tako mogu postaviti ardinjere i klupe na izboenim
delovima.
Prostor oko zgrada treba poploati, postaviti novi urbani moblijar tamo gde je to
mogue, zatim uvesti razliite teksture urbanog mobilijara, na par deijih igralita
postaviti meke poploane povrine koje poboljavanju bezbednost dece i stvaraju lepi
ambijent.
Pomenute mere svakako treba izvesti na nain koji je prilagoen svim korisnicima, tj.
starijim osobama, osobama sa tekoama u kretanju, zatim slepim i slabovidim osobama
i ostalim ugroenim kategorijama korisnika.
Zavrni rad

Mesta na kojima treba izvesti f
njihova detaljna izrada se na
Slika 59.
Svaki od ovih naina promene reima saobraaja unutar bloka ima za cilj poveanje
same bezbednosti svih uesnika u saobraaju, pre svega peaka, ali i prijatniji vizuelni
doivljaj samog prostora. Naime sigur
samo na stanovnike posmatranog podruja, ve i na posetioce i celokupnu javnost.
Vano je napomenuti da bi
bila od velikog znaaja. Jako je bitno
i vozaa koji tranzitiraju ovim podruijem.

Mesta na kojima treba izvesti fizike mere poboljanja su predstavljena
njihova detaljna izrada se nalazi u prilozima.
Slika 59. Fizike mere poboljanja zone
doivljaj samog prostora. Naime sigurniji i lepi vizuelni doivljaj pozitivno utie ne
Vano je napomenuti da bi anketa uticaja i efekata uvedenih mera smirivanja saobraaja
bila od velikog znaaja. Jako je bitno analizirati i miljenje stanovnika posmatrane zone
i vozaa koji tranzitiraju ovim podruijem.

Ana Nikoli

64
ere poboljanja su predstavljena na slici, a
Fizike mere poboljanja zone
niji i lepi vizuelni doivljaj pozitivno utie ne
anketa uticaja i efekata uvedenih mera smirivanja saobraaja
i miljenje stanovnika posmatrane zone

65
ZAKLJUAK

Sve je vea koncentracija stanovnitva u gradovima i ekspanzija saobraaja kao
posledica toga uzrok su potrebe za primenom mera umirivanja saobraaja u cilju
postizanja efekta smanjenja brzine i inteziteta saobraaja. Smirivanje saobraaja jeste
koncept koji e se sve vie upotrebljavati kod nas. Njegova pravilna upotreba moe
podii nivo ivljenja, ali isto tako i njegova nepravilna upotreba moe stvoriti
mnogobrojne negativne posledice. injenica da se nakon implementacije mera
umirivanja saobraaja javljaju i negativni efekti prouzrukuje potrebu vrednovanja
efekata ovakvih mera, kako bi se dobila precizna slika o realnoj efikasnosti
realizovanog projektnog reenja.
Prvi i najvaniji pozitivni efekat primene mera umirivanja saobraaja jeste povean nivo
opte bezbednosti saobraaja. To se ogleda kako u smanjenju broja saobraajnih
nezgoda tako i u smanjenju teine posledica saobraajnih nezgoda. Takoe, veoma
vaan efekat mera umirivanja saobraaja jeste i znaajno poveanje mobilnosti
nemotorizovanih uesnika u saobraaju. Naime, ovim metodama se smanjuju i
negativne posledice saobraaja po ivotnu sredinu jer se uticajem na brzinu i intezitet
saobraaja koji direktno utiu na nivo buke i aerozagaenja, ekoloke prilike u
stambenoj zoni drastino popravljaju. Kao poseban efekat koji u sebi sublimira uticaje
svih predhodno navedenih jeste efekat porasta vrednosti imovine. Transformacija
stambene zone u jedno mirno, tiho i pre svega bezbedno mesto za ivot dovodi do
porasta atraktivnosti date zone to za posledicu ima porast cena nekretnina, zakupa
zemljita i sl.
Primenu mera umirivanja saobraaja prate i neki neeljeni efekti. Jedan od osnovnih
izazova koji se pred projektante postavlja jeste i svoenje ovih uticaja na najmanju
moguu meru kako bi rezultati pozitivnih efekata bili na to viem nivou. Negativni
efekat koji se prvi ispoljava jeste due vreme putovanja. Elementi umirivanja
saobraaja, zavisno od tipa prouzrukuju esta usporenja ili ubrzanja ili promenu trase
kretanja to automatski rezultuje porastom vremena putovanja. Problem dueg vremena
putovanja i nemogunosti pristupa posebno je izraen u sluaju vozila zdravstvene,
vatrogasne i komunalnih slubi jer je poznato da je vreme putovanja do mesta
intervencije znaajan faktor koji utie na efikasnost rada ovih slubi. Efekat koji
projektantima zadaje najvie problema jeste pojava da se saobraaj iz zone tretirane
merama umiriivanja saobraaja razliva na lokacije na kojima takve mere ne postoje.
Time se uslovi saobraaja na tim lokacijama pogoravaju, a problem se premeta sa
jednog mesta na drugo.
Primena zone 30 podrazumeva vrlo ozbiljan i strategijski jasno koncipiran plan
reorganizacije uline mree i urbanih prostora, kao i znaajno investiranje. Primenom
raznih tehnika za smirivanje saobraaja i dizajnerskih reenja izgled takve zone treba da
je privlaan, prijatan, primamljiv.

66
LITERATURA

[1] Ekoloki atlas Beograda, Beograd, Srbija, Gradski zavod za zatitu zdravlja,
2002.
[2] Miloevi, S., ovek i saobraajna buka, Beograd, Srbija, Saobraajni fakultet,
Univerzitet u Beogradu 2005.
[3] Milosavljevi, N., Parkiranje, Beograd, Srbija, Saobraajni fakultet, Univerzitet
u Beogradu 2010.
[4] Tica, S., Izvodi iz izabranih predavanja, Beograd, Srbija, Saobraajni fakultet,
Univertzitet u Beogradu 2013.
[5] Transport Act 2000 Poglavlje 38, Odeljak 268. The Stationary Office, 2000.
[6] Stani, B., Vukanovi, S., Osoba, M., Elementi saobraajnog projektovanja
zone 30 , Saobraajni fakultet, 2006.
[7] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, Slubeni glasnik RS, broj
41/2009, 53/2010 i 101/2011, Beograd.
[8] Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji, Slubeni glasnik RS, broj 41/2009,
53/2010 i 101/2011, Beograd.
[9] D.T.Smith, D. Appleyard, State of the art: residential traffic management, San
Francisko, 1980
[10] Diplomski rad, Marijana Lj. Milanovi, Projektovanje zone 30 Primer urbani
blok na Karaburmi
[11] Master rad, Edvina B. Zeki, Projektovanje zone 30 primer blok 1 na
Novom Beogradu
[12] Master rad, Bojan M. Kosti, Projektovanje zone 30


67
REFERENTNI INTERNET SAJTOVI:
www.ite.org

www.trafficcalming.org

http://livablestreet.files.wordpress.com/2011/11/spielstrasse_sign.jpg
http://www.pazzoli.eu/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8
d27136e95/W/o/Woonerf.jpg
http://3kpnuxym9k04c8ilz2quku1czd.wpengine.netdna-cdn.com/wp-
content/uploads/2013/05/MinnehahaWoonerf.png
http://www.vtpi.org/tdm/tdm4.htm
http://www.scribd.com/doc/97464276/Uticaj-Saobracaja-Na-Zivotnu-Okolinu
file:///C:/Users/An%C4%8Dica/Desktop/DIPLOMSKI/Materijali/Zone%20r%C3%A9s
identielle%20%E2%80%94%20Wikip%C3%A9dia.htm
http://hansard.millbanksystems.com/commons/1926/apr/28/recreation-facilities-urban-
areas#S5CV0194P0_19260428_HOC_361
http://en.wikipedia.org/wiki/Home_zone
http://nickrobinson.co/image_files/68/large.jpg
http://www.presidentsmedals.com/showcase/2006/l/1836_10.jpg
http://assets.dnainfo.com/generated/chicago_photo/2013/10/kenmore-woonerf-
13808315595689.png/larger.jpg
http://www.guymerbailey.com.au/news-landscape/creating-safer-more-inclusive-
residential-streets
http://cohsubdivisions.blogspot.com/2009/03/traffic-calming-options.html
http://www.ite.org/traffic/tcdevices.asp
http://www.sfbetterstreets.org/wp-content/uploads/2012/04/chicane-diagram.jpg
http://1.bp.blogspot.com/-
jByPcEAimr8/URu3ynobHyI/AAAAAAAACyU/gozF1GTaCs4/s1600/roundabout.jpg
http://www.sfbetterstreets.org/find-project-types/pedestrian-safety-and-traffic-
calming/traffic-calming-overview/medians-and-islands/
http://nacto.org/wp-content/themes/twentyten/images/usdg/raised-intersections/raised-
intersections-1.jpg

68
http://nacto.org/wp-content/themes/twentyten/images/usdg/speed-hump/speed-
hump.png
http://www.ladpw.org/Traffic/NTMP/Speed-Cushion.gif
http://www.trafficmarkings.com/images/atm_removable_rumble_strips_demo.jpg
http://epg.modot.org/files/a/a6/626.2_Median_Rumble_Strip_passing.gif
http://4.bp.blogspot.com/_Ymx9e66vrGc/SJaG7_jIMEI/AAAAAAAADnU/aCcEJwZK
Z6o/s400/howeler_yoon_architects_switch2.jpg
http://behnisch.com/content/02.projects/334/334_01.jpg
http://www.ite.org/images/calming/tccks.gif
http://www.ite.org/traffic/narrow.asp
http://www.arlnow.com/wp-content/uploads/2012/03/pike-complete-street-2.jpg
http://static.panoramio.com/photos/large/36587618.jpg


69
PRILOZI

Projektovanje Zone 30 - Primer Blok 3 - Novi Beograd

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Projektovanje Zone 30 - Primer Blok 3 - Novi Beograd

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Zavrni rad Ana Nikoli

Das könnte Ihnen auch gefallen