2 3

Za Jana Mekjuana, u mirom ispunjenom seanju na

La Refulgencia
O, zlehud li je ljudski rod,
Roen po zakonu jednom, a potinjen drugom;
Tat po prirodi, a tatinu mu brane,
Stvoren slabaan, a prisiljen da bude zdrav.
- Fulke Grevil, Mustafa
Verujete li zaista da takvima kao to ste vi,
Druini pileeg mozga, izgladneloj, fanatinoj,
Bog dade tajnu, a od mene je sakri?
Dobro, dobro jedna zabluda vie! Verujte i u nju!
- Rubaija Omara Hajama (prema prevodu Riarda Le Galijena)
Mirno e oni umreti, tiho e se ugasiti u ime tvoje, a u grobu e
nai samo smrt. Ali mi emo sauvati tajnu i radi njihove sree
mamiemo ih nagradom nebeskom i venom.
- Veliki inkvizitor svom spasiocu u Brai Karamazovima
Kristofer Hiens
bog nije veliki
Kako religija truje sve
S engleskog prevela Aleksandra Kosti
Christopher Hitchens
god is not Great
How Religion Poisons Everything
Twelve, New York, Boston, 2007.
www.pescanik.net
Urednice:
Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Naslovna strana i prelom:
Slavia Savi Ideaman
Lektor:
Jelena Gall
Korektor:
Lana Budimli
Struni redaktor i autor pogovora:
Milan Vukomanovi
tampa: Fullmoon, 2008.
Tira: 1000
ISBN 978-86-86391-12-4
Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Korektura: Milo iri i Jelena Dombi
Prelom: Selena Danilovi Miladinovi
Dizajn korica: Slavia Savi
igoja tampa, 2011.
Tira: 500
ISBN 978-86-86391-25-4
Peanik, Beograd 2011.
CIP -
,
130.2
32:1
34:1
316.7
821.09
821.163.41-4
, , 1941-
Druga obala : ogledi o zlu kulture i
kulturi iskupljenja / Slobodan Beljanski. -
Beograd : Peanik, 2011 (Beograd : igoja
tampa). - 194 str. ; 21 cm
Tira 500. - Str. 9-13: Duh Elektre i
iskupljenje pravom / Ivan olovi. - Beleka
o autoru: str. 193-194. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Registar.
ISBN 978-86-86391-25-4
COBISS.SR-ID 183489548
Slobodan Beljanski
DRUGA OBALA
Ogledi o zlu kulture i kulturi iskupljenja
5
SADRAJ
Uvod 7
Ivan olovi: Duh Elektre i iskupljenje pravom 9
REKVIJEM ZA XX VEK 15
Prolog 16
Ezra Paund: Blandula, tenulla, vagula 16
T. S. Eliot: Animula 17
Pred vratima raja 19
O smrti due 21
Prizivanje iskupljenja 34
KULTURA I ZLO 43
Dobra i loa kultura 44
Kulturni monizam i pluralizam 51
Roenje zla iz duha kulture 57
Bespue istorijskih ideala 66
Pod senkom istorijske rtve 84
Magija nezrelosti 97
Poredak nereda 104
U ZAKLONU TAJNI 121
Skriveno i tajna 122
Tajne o skrivenom 132
ISKUPLJENJE PRAVOM 141
U potrazi za pravdom 142
Pravo na osami 148
Zov principa 153
Metazika pravnih standarda 158
Utvrde ili razvaline pravosua 170
Paradoks lustracije 174
Index imena 185
Beleka o autoru 193
7
UVOD
Naslov Druga obala ne koristim prvi put. Naao se i iznad uvodnog
poglavlja putopisne proze, nastale tokom putovanja u Italiju, prvog
posle ratova iz devedesetih. Zapisao sam tada da su prilike uinile
da ostajanje primam kao izgnanstvo, a dom da traim tamo gde
Kalipsa prebiva sama. I jo: da me je viegodinja kanjenika ve-
zanost za ovu barbarogenijsku trule, skrenog uzaludnim otporom
i tuenog fantazmom etnovitalnosti, koji se utaborio u autoritarni
azil etnoludila, podstakla da se ponovo otisnem u svet.
Povod za plovidbu danas nije isti. Uzroci, meutim, jesu. Neki
od njihovih inspiratora ili egzekutora samo su maskirne odore
zamenili graanskim, a stihijnost zla preobrazili u vre i trajnije
oblike, pogodnije da se usade u temelje kulture.
Otuda je i potreba za izlaskom postala prea. Ne da bismo za tre-
nutak nali zaklon ili predah, ili proverili da li je drugde sve jo
uvek na svom mestu. Daleko vie da bismo proverili da li je ovde
mogue ita pomeriti sa mesta, da bismo iskoraili iz mentalnog
zatoenitva, da bismo stekli nove uvide, domaili celovitije
miljenje i otisnuli se iz zaviajne skuenosti, iz vezanosti za pred-
rasude, mitove, virtuelnu istoriju i zatvorena nacionalistika,
ideoloka i politika carstva.
8
Druga obala utoite je arolikom drutvu begunaca i izgnanika,
osvajaa i istraivaa, trgovaca i putnika. Ogledi u ovoj knjizi ne
govore o njima. Govore o razliitim pristupima irem horizontu. O
izlasku. Ne da bismo se izmakli i tamo ostali, nego da bismo stekli
sposobnost boljeg uenja i razumevanja. Kao u onoj Helderlinovoj
pesmi, u kojoj se od vode trae krila:
So gib unschuldig Wasser,
O Fittige gib uns, treuesten Sinns
Hinberzugehn und wiederzukehren.
1
Ovi ogledi pokuaj su objanjenja tih prelazaka i neprelazaka, tih
voljnih ili nevoljnih otiskivanja ili neotiskivanja, i onog u naim pri-
likama tako istrajnog odvraanja od puta, strahovanja od novog i
tueg, ruenja mostova i potapanja brodova, oslanjanja na dogme i
tabue, one kobne inertnosti, ali i onog hvatanja busije, bahatog os-
lanjanja na nered, proizvoljnost i pravnu nesigurnost, na uhoenja
i denunciranja, na postavljanje zamki ili graenje prestia na pri-
vidu, podvali i izigravanju zakona. Ujedno, posveeni su i putevima
iskupljenja. Otkriima poezije i filozofije, ali i mukama prava.
Novi Sad, april 2011.
1 Daj nam tad, neduna vodo,
O krila nam daj, u najvernijem smislu
Da preemo preko i vratimo se. (Patmos - prev. I. V. Lali).
9
DUH ELEKTRE I ISKUPLJENJE PRAVOM
Ivan olovi
Zato se danas u Srbiji okleva sa otvaranjem tajnih policijskih dosijea
iz vremena komunizma i, uopte, zato vlast voli da radi u tajnosti?
Zato se u naoj zemlji ne praktikuje lustracija? Zato ovde sudije doz-
voljavaju da im ministar policije odreuje zadatke i prioritete? Zato
politiari u Srbiji s podozrenjem gledaju one koji se zalau za ljudska
prava i civilno drutvo? Zato se izbegava rasprava o politikoj odgo-
vornosti za ubistvo Zorana inia? Zato je kod nas pravna kultura
zamrla?
Ovo su neka od pitanja kojima se bavi autor ove knjige, Slobodan
Beljanski. On je, kao to je poznato, po zanimanju pravnik, advokat, pa
su problemi policijskih dosijea, lustracije, nezavisnog sudstva i uopte
problemi pravne kulture deo njegovog profesionalnog interesovanja.
Meutim, za reenjima ovih problema Beljanski ne traga samo u okviru
relevantne i njemu nesumnjivo dobro poznate pravne literature, nego
ide jednim zaobilaznim, krivudavim i sporim putem, ali koji zato
obeava dublji uvid u prirodu problema prava i pravosua u dananjoj
Srbiji. To je put koji nudi filozofija prava i politika filozofija, gde
Beljanski pronalazi ne samo uporita za reavanje specifinih pravnih
10
problema, nego pre svega putokaze za oveka dostojnu orijentaciju
u javnom ivotu u celini, nalazi etike repere za aktivan, angaovan
odnos prema tom ivotu, odnosno za traganje za drugom obalom,
kako on to zove.
I sa tog zaobilaznog, filozofskog puta Beljanski rado skree, svaki
put kad ga neka inspirativna knjievna lektira na to podstakne, te se
njegova druga obala ponekad pojavi i na horizontu koji otvara neka
pesma ili neki knjievni lik. Tako e, na primer, razmiljanje o aktuel-
nom problemu policijskih tajnih dosijea u Srbiji, odvesti Beljanskog i
njegovog itaoca do rasprava o vlasti i tajni kod Aristotela, Avgustina,
Paskala, Spinoze, Monteskjea, Hajdegera, Kanetija, Kozeleka i nekih
drugih filozofa, ali e se tu nai i linkovi na ono to se o tome moe
proitati kod Rilkea, Eliota, Selindera, Kia, Bore osia, arlsa
Simia i Jergovia. Kad autor ove knjige kae: Dounitvo je u temelji-
ma velianja drave. Svako ko se zalae za jaku dravu, za premo
dravnog razloga nad pravom, za okupljanje oko jedne dravotvorene
politike, vere i ideje, za nacionalno i politiko jedinstvo, implicite
podrava dounitvo i tajnu policiju tu se osea uticaj i filozofske i
knjievne lektire.
Ovo povezivanje problema prava i pravne kulture sa filozofijom i
knjievnou za itaoce nekih ranije objavljenih knjiga ovog autora
ne predstavlja novost. Taj iroki zahvat, kojim se filozofska erudicija
i duboko razumevanje knjievnosti spajaju sa izotrenim etikim
ulom, sa strasnom odbranom ljudskih prava, postao je prepoznatlji-
vo, karakteristino obeleje onoga to pie Beljanski. Uostalom, on je
sam to istakao u prvi plan, kad je jednoj svojoj knjizi, objavljenoj 1999,
dao naslov Poetika prava politika filozofije.
U toj knjizi Beljanski ima i jedan esej posveen temi filozofija i drutveno
zlo, temi kojoj se on vraa i ovde, u Drugoj obali, s tim to je sada ona
proirena i drugaije formulisana, tako da poglavlje inae najdue
u knjizi nosi naslov Kultura i zlo. On se tu poduhvatio zadatka da
pokae da je u Srbiji danas dominantno ili bar iroko rasprostranjeno
jedno shvatanje kulture koje u njoj vidi neto organsko, nedeljivo,
11
nedodirljivo, shvatanje u kome on prepoznaje kod nas probueni duh
Sofoklove Elektre, tog starog neprijatelja razuma i pravde, tog starog i
neobino vitalnog olienja slepe odanosti kultu predaka i iracionalnim
silama. Tu organsku i iracionalnu kulturu Beljanski bez oklevanja na-
ziva zlo kulture i dodaje da zlo moe ponii samo iz takve kulture, da
ga samo ona raa, pa se u njoj nalaze i koreni dananjeg zla u pravu i
pravosuu, u odnosu prema manjinama, prema govoru mrnje, prema
meunarodnom pravu:
Kada se u politiki visoko rangiranim krugovima priznaje da se sanja
o granicama svoje drave posred teritorija susednih drava pie
Beljanski da je optuba za podsticanje na etniko ienje ili na
oruani sukob suzbijanje slobode izraavanja, da su optueni za ratne
zloine nacionalni heroji, da je pripadnost drugoj naciji hendikep,
da glasove dobijene na izborima u urbanim centrima i od pripadnika
manjina treba smatrati manje vrednim pa se zahvaljujui takvim i
slinim pogledima godinama uveava popularnost, tada se vie ne
moe govoriti o stranputici, ispadu ili odstupanju, ve o kulturnom
fenotipu i njegovom magistralnom pravcu. Kada ideje poput ovih
postaju licenca lojalnosti, a njihovo propagiranje sastavni deo mnogih
politikih, kolskih i ureivakih programa, vie se ne moe govoriti o
prirodnom negovanju tradicije i vrednosti nacionalne kulture, pa ni o
prostoj demagogiji ili zanemarivom ekstremizmu marginalnih grupa,
ve, naprotiv, o formiranom tipu zla organske kulture, izraslog iz
posebnog oblika nacionalistikog fundamentalizma.
Meutim, iako ovde Beljanski ubedljivo dokazuje pored ostalog,
i podrobnom komparativnom analizom dogmata o istorijskom
smislu rtve kod Dobrice osia i Marka Ristia da je afirmativni
sadraj kulture predrasuda, on je daleko od toga da dovede u pitanje
mogunost da se u kulturi zasnuje sloboda, da se tu nae oslonac
za otpor nasilju koji proizvodi zlo kulture. Naprotiv, ova njegova
knjiga kao i njegovi ranije objavljeni eseji predstavlja ohrabrujue
svedoanstvo da putokaze za izlazak iz mraka u kome se ovek esto
nae, pa tako i putokaz za izlazak iz politike, etike, ekonomske i
pravne konfuzije u kojoj ovde u Srbiji danas ivimo, putokaze prema
12
drugaijem, boljem i pravednijem svetu, prema drugoj obali, i dalje
moemo nai u kulturi, na primer, u klasinoj i modernoj filozofiji i
knjievnosti. Tako se Beljanski, iako mu je bliska skepsa kad je re o
apelima da se neto uradi u ime kulture iako ga je knjievnost koja
govori glasom Elektre, to jest glasom krvi i tla, nauila da bude podoz-
riv kad god uje stihovanje i deklamovanje, i u ovoj knjizi javlja kao
batinik i sledbenik velike evropske kulturne tradicije, pre svega one
klasine, humanistike kulture, u kojoj poezija ima istaknuto mesto.
Tu, u toj klasinoj i humanistikoj kulturi Beljanski nalazi i prati rasprave
o dui, o ovekovom padu i iskupljenju, o temama koje danas radije
izbegavamo ili o njima govorimo drugim reima, jer su nacionalistiki
demagozi, ti svetenici nacije toliko zla posejali govorei o dui i
duhovnosti, dajui iskrivljeno i sueno klerikalno i nacionalistiko
znaenje ovim i drugim njima srodnim terminima, tako da ih danas olako
njima preputamo, zaboravljajui da su oni deo klasine i humanistike
tradicije, odnosno opte mesto nae kulture, kako kae Beljanski. On
potpuno ostaje u krilu te humanistike tradicije kad raspravu o pravu i
pravdi, o politici i nasilju inspirisanu naim ivotom ovde i sad pov-
ezuje sa razmiljanjem o dui, padu, molitvi i iskupljenju, onako kako o
tome govore filozofi i pesnici, na primer Ezra Paund i T. S. Eliot, ije dve
pesme (koje je sam preveo) podrobno analizira na poetku ove knjige.
Radi se o pokuaju, objanjava Beljanski, da se kroz pesnike vizije
nae prolaz do zagonetke ovekovog pada, do zla u kulturi i do nekih od
puteva iskupljenja.
Dakle, treba li rei, nije ovde re o nekakvom iskupljenju kroz
rtvovanje za nacionalni kolektiv, o emu smo se nasluali poslednjih
dvadesetak godina, niti se ovde iskupljenje posmatra u kontekstu teo-
logije spasenja, nego se radi o etici odgovornosti, koja trai, kako kae
Beljanski, da se iskupljujemo i umom i inom, i da stvari popravljamo
prihvatajui odgovornost, mislei o drugima i pritiui u pomo.
Ono to nas podstie da tako inimo ponekad se nazva saveu,
ponekad ljudskou, ponekad kategorikim imperativom, a ve
odavno duom, reju koju je pisac ove knjige naao kod nekih od
najveih pesnika i filozofa i nije smatrao da ima razloga da je i sam ne
13
koristi, bez obzira na to to su je u nae vreme mnogi vajni duhovnici
kompromitovali. Takoe, nagrada za takvo postupanje, za odgovoran
i solidaran odnos prema sebi i drugim ljudima, ima razliita imena,
a Beljanski i tu koristi, pored drugih rei, i jednu staru, klasinu
iskupljenje. I nju on sputa na zemlju i njoj daje humanistiko i etiko
znaenje, pokazujui, na primer, da ima i iskupljenja pravom, kako
glasi naslov zavrnog poglavlja Druge obale.
A ima, dodajmo na kraju, i iskupljenja knjigom, o emu na najbolji
nain svedoi ova knjiga, jer je ona zajedno sa drugim delima ovog
autora i sa njegovim javnim radom u celini vaan doprinos izgradnji
onog sveta vrednosti koji ponekad izgleda tako daleko od nas, ali koji
nam ljudi kao to je Slobodan Beljanski umeju da priblie, pa onda
znamo da druga obala ipak postoji, da se do nje moe stii, naravno,
pod pretpostavkom da to hoemo.
Beograd, april 2011.
15
REKVIJEM ZA XX VEK
Cos da questo corso si diparte
Talor la creatura chha podere
Di piegar, cos pinta, in altra parte.
2
(Dante, Paradiso, I, 130-132)
2 tako se od tog puta stvor i dijeli,
jer, premda k dobroj upuen je stazi,
imade mo da druge staze eli (prev. M. Kombol).
16
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
16
Prolog
Krajem XIX veka jedan filozof objavio je da je umro bog. Nekoliko de-
cenija kasnije jedan pesnik je istu sudbinu namenio dui. Posledica je to,
ali i najava, bezdunosti i bez-dunosti koja je, uporedo sa nesluenim
narastanjem moi, uprkos gomilanju znanja i izumevanja, donosila nove
oblike zla, ostavljajui za sobom krvave tragove i najmranija zgarita.
Ako postoji pesniki rekvijem za XX vek, autor introitusa bio je
Ezra Paund, a responzorija Tomas Sterns Eliot.
Pred kraj prve decenije XX veka Paund je napisao pesmu Blandula,
Tenulla, Vagula. Posle dvadesetak godina objavljena je Eliotova pesma
Animula. Kao da su nastale u kakvom polualjivom dosluhu, obe upot-
punjuju Hadrijanov epitaf o maloj dui, obe govore o njenom lutanju,
opiranju ili stradanju i obe se oslanjaju na Dantea. Evo ih skupa:
Ezra Paund
Blandula, tenula, vagula
ta, duo moja, ima ti sa rajem?
Zar ne bi bilo bolje, kad sloboda doe,
Otii na neko isto mesto gde sunce
Kroz maslinovo lie proputa na nas
Blagi sjaj? Ako te, duo,
U Sirmiju sretnem kad ovaj ivot proe,
Zar neemo nai neki rt osveen znakom
Vazduastih apostola zemaljske radosti,
Zar nee na kult ponii iz talasa,
istog safira, kobalta, kristala,
Iz trojednog plavetnila nedodirljivih
Ogledala nemirnih od vene promene?
Ako nas, duo, Ona tamo sretne, nee li nas amor
Sa nebesa viih i sudita asnih,
Namamiti pod oblani vrh Rive?
17
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Tomas Sterns Eliot
Animula
Iz Boje ruke prosta dua kree
U monoton svet mna svtla i galame,
U svtlo, tamno, suvo, vlano, hladno ili vrelo;
Ispod stolova puzi, ustaje i pada,
Poljupce grabi, igrake je mame,
Ume da zaplai, da nasrne smelo,
Da u krilo skoi, uhvati za ruke,
Da predahne potom i radosno primi
Sjaj boinog bora, prizore i zvuke,
Sunce i vetar, miris morske luke;
Ispituje senke, odbleske na podu,
Jelene u trku na srebrnoj zdeli;
Mata joj je stvarnost i privid je java,
Privlae je karte, kraljevi i dame,
Sve to nimfe ine i posluga veli.
Uznesenu duu sumnja utiava,
18
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Iz trena u tren zbunjuje i deli;
Iz dana u dan nalozi se mnoe
Da ne sme i moe, da spozna i sluti,
Da eli i da se liava.
Bol ivota i snovi rasuti
Malu duu na polici skue
Iza Enciklopedije Britanika.
Iz ruke vremena prosta dua kree
Neodluna, sebina, nakazna i hroma,
Bez snage da nastavi il da se povue,
U strahu od panje, ponuenog dobra,
Guei u sebi preostali zov krvi,
Senka svoje senke, duh vlastite kobi,
Ostavivi nered u pranjavoj sobi,
Poslednjim prieem najzad mir svoj dobi.
Molite za Guterjea, pomamnog od brzine i moi,
Za Budena, raznesenog u komade,
Za onoga koji je stekao bogatstvo
I za ovoga koji je poao svojim putem.
Molite za Florea, koga hrt kraj tisa ubi,
Molite za nas sada i u asu naega roenja.
3

3 Prevod S. Beljanski. Prve verzije ovih prevoda objavljene su u asopisu Polja br. 415
za januar - februar 2001.
19
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Pred vratima raja
Paundova pesma varira Hadrijanov zapis o dui i smrti (animula
vagula, blandula...).
4
Mada je ceo naslov pod navodnicima, u njemu je
izostavljena re animula, a umetnuta tenulla, pa je maloj dui, uz de-
minutivne oblike umiljatosti i nestalnosti, dodata i osobina nenosti.
Dva toponima, Sirmio i Riva,
5
odnose se na jezero Garda (Benaco).
Zagonetna Ona, po svemu sudei, povezana je sa prizorom iz
Boanstvene komedije. Ne samo zbog nekoliko likova iz ovog dela
na koje bi Ona mogla da podsea, niti zbog simboline polemike
koju Paund vodi sa zavrnim poglavljima i sonetima Danteovog
Novog ivota, ve i zbog toga to se jedan od retkih rajskih opisa u
Paklu odnosi upravo na jezero Garda.
6
Paund ispoveda jeretiku zamisao da bi vredelo otrgnuti se od
bojeg rasporeda i nadzora. Raj za duu nije dovoljno dobar. Ima
boljih reenja! Ona su tu, u mestima koja smo poseivali, koja su
posvetili apostoli zemaljskih radosti, na izvorima naih snanih i
stvarnih doivljaja. Paund bi da raspolae svojom duom, ni manje
ni vie nego kao Hrist to je hteo da ima vlast da svoju duu poloi i
da je opet uzme, da mu je niko ne otima (Jov., 10, 17-18). Paund ne
slua novozavetnu pouku da e svoju duu izgubiti onaj ko je ljubi,
a da e je za veni ivot sauvati onaj ko je na ovom svetu mrzi
(Jov., 12, 25). Zato njegovi toponimi potiu iz zalihe uspomena.
Oni su doivljeni, a ne inteligibilni raj.
Ona moe biti i neka osoba koju je pesnik poznavao, i misteriozna
Matilda koja u opisu zemaljskog raja u XXVIII pevanju istilita,
4 Animula vagula, blandula, / Hospes comesque corporis... (Duice milana lepravice
/ goo, pratiljo tela... - prev. R. alabali).
5 Sirmio (Sirmione) je poluostrvo i mesto na junom delu jezera Garda. Riva je mesto
u podnoju Alpa na severnoj obali jezera Garda. Paund se i kasnije vraao istom kraju,
na fragmentaran i zagonetan nain. U Canto LXXVI, na primer, pominje da pljusak,
kratak, jak... / ko mi da istri iz oblaka / podseti na dolazak Dojs et fls / u Katulovo
prebivalite / Dimovo oboavanje grmljavine i / Garda u svem sjaju (nav. prema pre-
vodu M. Danojlia u: Ezra Paund, Pesme, Beograd, 1975).
6 Dante, A., Boanstvena komedija, Pakao, XII, 61-69.
20
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
smeei se, s druge strane reke Lete bere cvee (Ella ridea, dall
altra riva drita). Moe biti i Beatrie koja se pojavljuje sa zelenim
platom i vencem od masline nad belim velom (Sovra candido vel
cinta doliva / Donna mapparve, sotto verde manto...) da bi u XXX
pevanju istilita zamenila Vergilija i vodila Dantea u raj (Vidi la
donna, che pria mappario/ Velata sotto langelica festa...).
7
Isto
tako, moe biti i sama boja izaslanica koja e pesnika, kada mu ovaj
ivot istekne, zatei u zabranu prirode i vratiti ga sa hedonistikih
stranputica, skupa sa grehom posrnulog bogotovanja, pod oblake
svetih mesta koja dui namenjuje kanon.
Ne treba zaboraviti da je Paund svrstao Dantea i njegov krug u brevi-
jar od svega desetak autora ija dela bi trebalo da budu minimalni
osnov zdravog i neprisilnog knjievnog obrazovanja, vodi za
nastavu, za bune studente spremne da zagoraju ivot dosadnim
nastavnicima i za one koji nisu imali vremena da se sistematski
posvete uenju na koledu.
8
Slika maslinovog lia kroz koje sunce
proputa blagi sjaj (Get us to some clear place wherein the sun / Lets
drift in on us through the olive leaves / A liquid glory) podsea na
Danteov prizor u kome se Beatrie s maslinovim vencem pojavljuje
tamo gde se sunce raa s neto senke: E la faccia del sol nascere
ombrata.
9

Poruka Blandule nalazi se s one strane tubalica iz Novog ivota.
Nasuprot Paundovom odgurkivanju onostranog, Danteova bolna
dua svoje uspomene predaje nadzemaljskim sferama i za ovaj
ivot vie ne mari, a sam pesnik eli da poivi samo toliko koliko je
potrebno da bi iskazao o Beatrie ono to jo ni o jednoj eni nije
bilo izreeno i da mu se potom dua preseli njoj na domak, u svet
vene slave, per omnia saecula benedictus.
10

7 Dante, A., op. cit., istilite, XXX, 31-32, 64-65:
ena s vijencem masline vrh bijela
vela i s platem zelenim...
ugledah enu, to mi se ukaza
prije pod velom aneoske slave... (prev. F. ale, M. Zori).
8 Paund, E., Kako da itamo, Novi Sad, 1974, str. 57 - 58.
9 Dante, A., op. cit., istilite, XXX, 25.
10 Dante, A., Vita nuova, XL, XLI, XLII.
21
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Paund svoju pesmu zavrava pitanjem. Ova otvorenost pomae
nam da se iskrademo sa nadom da je, za razliku od Danteovog
puta, prestup na koji nas Paund nagovara ipak mogu. Sa nadom,
koju podjednako gue i strepnja nastala u samoj ideji takvog pi-
tanja i nestrpljenje naeg prirodnog panteistikog stremljenja da
sakralizujemo tragove zemaljskog iskustva. Paund bi, drugim
reima, kakve li podsmeljive ili lakomislene iluzije, da se poigra
Hadrijanovim putokazom, da zbuni Harona koji je naumio da ga
preveze u krajeve blede, ledene i gole (in loca pallidula rigula
nudula), i da se, uprkos Hadrijanovoj sumornoj prognozi da tamo
vie nee zbijati alu (nec ut soles dabis iocos),
11
sa svojom duom i
nadalje u Sirmiju zabavlja i egai. On i posle hoe to to je sada.
O smrti due
Kod Eliota su stvari daleko sloenije. Ako smo uopte u stanju da
oznaimo sliku nekog doba i da takav ambiciozni poduhvat pripiemo
ma ijoj poetici, mogli bismo rei da je Eliotova Animula kroki poetka
i proroka najava sazrevanja i definitivnog istorijskog smera XX veka.
Put do ovakve ocene, meutim, vodi preko malog ogreenja o
samog pesnika. U ogledu o Danteu, napisanom u isto vreme kada
i Animula, Eliot upozorava itaoca XVI pevanja istilita, u kome
Marko Lombardo raspravlja o dui i slobodi volje, da mu nije
potrebno prethodno upoznavanje Aristotelovog dela De anima,
ili Summe Tome Akvinskog, jer bi, ako se suvie bavi filozofijom,
omeo doivljaj poetske lepote. Bez obzira na to, smatrao je da je
za razumevanje Dantea neophodno proitati njegove filozofske
odlomke, preporuujui da se to uini sa oprezom oveka koji
ulazi u jedan novi svet i zna da je svaki pojedinaan deo bitan za
celinu. Usput, dao nam je vanu pouku: Da bi se razumela poezija
istilita nije neophodna vera, ve obuzdavanje vere!
12

11 ...u krajeve bleane, ledene, golane, i dalje nee zbijati ale (prev. R. alabali).
12 Eliot, T. S., Dante, u zb. T. S. Eliot - izabrani tekstovi, Beograd, 1963, str. 103 ff.
22
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Danteove filozofske odlomke, pre svega, treba potraiti u etiri
obimne rasprave pod nazivom Gozba (Il Convivio), koje su vodi
kroz tri kancone, nastale ne samo iz pesnikog nadahnua, ve
i sa namerom da se njihov sadraj upotrebi kao kolska graa
za objanjenje doslovnog, alegorijskog, pounog i anagogijskog
znaenja.
Dante nije Paundu i Eliotu samo polazna ili usputna stanica, ve i
zajednika literarna adresa.
13
Poto Animula poinje citatom iz XVI
pevanja istilita, poto je itava njena ekspozicija parafraza jed-
nog dla tog pevanja, a epilog izraz osvrta na stari doktrinarni spor
o determinaciji, zatvaranje prolaza pred ovim izvorom, ali i pred
drugim izvorima, naprosto vie nije mogue. Eliot priziva tumae.
U traganju za uzrocima zla, za uzrocima smrti due, za trenutak
ostaviemo po strani politiku istoriju i osloniti se na pesnike i
filozofe. Nije uzalud Selinder zamerio naunicima, biografima i
drugoj vladajuoj intelektualnoj aristokratiji da nedovoljno paljivo
oslukuju krikove bola i krikove za pomo, i naao da ove, sve do
njihovog izvora, moe pratiti samo istinski umetnik i prorok (Simor
- uvod). U svojoj predstavi poetizovane kulture, ma koliko prema
njoj imao rezerve, Rorti se poziva na Herolda Bluma i teskobu
njegovog jakog pesnika, i konstatuje da nema jaeg zahteva od
onoga da se metaforike redeskripcije malih delova prolosti, za
kojima je pesnik posegnuo u strahu od nedovrenosti, nau u
nekom buduem inventaru istina.
14
Zato emo, svesni da prekopa-
vamo istraeno polje, krenuti stranputicom filozofske i kompara-
tivne interpretacije, i Eliotovu poemu ralaniti na uzore, znaenja
i poruke.
13 Tu adresu Eliot nije propustio da pomene ni u predgovoru zbirci Paundovih pesama,
napisanom tada kada su napisani i Animula i ogled o Danteu, makar kao uzgrednu
napomenu da se u Paundovu istu originalnost ponajmanje moe posumnjati kada
oivljava provansalsku i ranu italijansku poeziju, koju on, Eliot, eto, poznaje samo kroz
tuce Danteovih stihova (Eliot, T. S., Introduction: 1928, u: Ezra Pound, Selected Poems,
London, 1928).
14 Bloom, H., The Anxiety of Infuence - A Theory of Poetry, New York, 1973, str. 80;
Rorty, R., Kontingencija, ironija i solidarnost, Zagreb, 1995, str. 57 - 59.
23
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Ne gubimo iz vida autorovo upozorenje da traganje za poreklom
pesme odvraa panju od njene sutine. Naprotiv, osnaujemo ga
korisnim zapaanjem Valeri Larboa da je uslov razumevanja pesni-
ka dvostruki zavet: na smernost i na neznanje! Smernost koja e
nas oduiti od steenih navika i prethodnih ushienja, i neznanje
koje emo osvojiti zaboravljanjem mnogih tiva i premetanjem i-
tave kulture. Taj zavet, ipak, teko se moe zamisliti bez malog
popusta koji nam je dao sam Eliot, ali i priznanja Josifa Brodskog,
na primer, da analiza poezije, uprkos rasplinjavanju fokusa, podra-
zumeva polemiku sa senima, ije toplo ili hladno disanje pesnik
osea za svojim vratom.
Pri tom, ovu interpretaciju ne bi trebalo uzeti previe ozbiljno. Ona
nema knjievno-kritike pretenzije. Radi se o pokuaju da se kroz
pesnike vizije nae prolaz do zagonetke ovekovog pada, do zla
u kulturi i do nekih od puteva iskupljenja. Niti se pesniku mogu
pripisati svi oni uzori na koje ukazuju otkria tumaa, niti bi
se tuma, ma koliko bio marljiv i obaveten, smeo zavaravati da
je otkrio ba ono na ta je pesnik smerao, ako je uopte smerao.
Moda se, ba kao to je Eliot rekao za neke tumae svog Koktela,
i ovde zamilja zagonetka iz zadovoljstva da joj se nae reenje,
15

ma koliko se, pri tom, odupirali oceni da je u Eliotovoj poeziji
teko, a esto i nepotrebno, tragati za konsekventnim misaonim
tokom.
16
Naprotiv! Kada je re o Animuli, snaga njenog znaenja,
izgraena na manje ili vie razgovetnom saobraanju sa obiljem
izvora, prevazilazi njene pesnike domete, ugroene slabostima u
izrazu, melodiji i ritmu. Za razliku od niza drugih Eliotovih pe-
sama, Animula vie deluje onim to je pesnik hteo i mislio, nego
svojim ukupnim doivljajem.
1. Ve prve rei kod Dantea i Eliota l anima semplicetta the
simple soul vraaju nas Aristotelovoj definiciji due kao prve en-
telehije prirodnog tela, koje ima ivot u potenciji. Dua je inicijalna
monada, supstancija koja se ne moe razloiti niti moe predstav-
15 Eliot, T. S., Granice kritike, op. cit., str. 247.
16 Ladan, T., T. S. Eliot i njegova poezija - eklektiki zapis, u zb. T. S. Eliot, Izabrane
pjesme, Sarajevo, 1962, str. 99 - 106.
24
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
ljati sklad, budui da je sklad razmer ili sastav pomeanih stvari, a
da dua nije nijedno od toga. Entelehiju tela treba razumeti i kao
sposobnost znanja i kao sposobnost razmatranja. Znanja stoga to
dui pripadaju i san i budnost, pri emu budnost odgovara raz-
matranju, a san posedovanju znanja.
17
Potvrdu besmrtnosti due
Dante vidi u ostvarenim slutnjama iz snova, jer ono to najavljuje i
otkriva istinu mora biti veito. Duu ine, kae on, najdublje odluke
svesti da se pristankom podri ona misao kojoj je pomagala uspom-
ena, ili stara misao koja uzmie. ista dua, dodaje upuujui na
Aristotela, znai da je dua uzrok tela, te da, zato to svaki uzrok
unosi u svoju posledicu dobrotu svog uzroka, i dua u svoje telo
unosi dobrotu koju je primila od boga kao svog uzroka. Bitno je,
meutim, upozorenje da dui preti opasnost da je napusti razum i
da se ujedini sa strau i eljom za posedovanjem.
18

Ovo je samo ishod i putokaz opteg mesta nae kulture o dui je-
dinici, o istoj, slaboj, nesvodivoj i nezatienoj dui, ubaenoj u
svet i okove tela. Izbavi od maa duu moju, od psa jedinicu moju
govori psalm Davidov. O duo, bezbrojnim jadima izmuena
duo, kae Arhiloh. O jadna duo, jezgro tela grenog (Poor
soul, the centre of my sinful earth), peva ekspir. Za Petrarku dua
je sama, brina, malena i ista (sola pensando, pargoletta et
sciolta). Blejkova dua slatkog ushita ne moe da se uprlja (The
soul of sweet delight can never be defild). Najzad, tu je i omiljena
Eliotova literatura, Frejzerova Zlatna grana, u kojoj su zabeleena
predanja o dui-oveuljku.
2. Takva dua, putena u svet buke i sjaja, puna je energije i
znatielje. Znatielja je izvor ljudske radosti i znanja. Na pitanje
da li i dua treba da ima svoja uivanja, Seneka potvrdno odgovara:
neka ih ima, neka donosi odluke o raskoi i nasladama, neka se
ispunjava onim to obino razveseljava ula, neka nie svoje nade,
jer je ludost birati zlo umesto dobra. I u XVI pevanju istilita dua
prianja uz sve to je raduje i tri za precenjenim malim dobrima:
17 Aristotel, O dui, 407 b, 4; 412 b.
18 Dante, A., Gozba, Druga rasprava, VI, VII; Trea rasprava, VI, X.
25
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Di picciol bene in pria sente sapore
Quivis inganna, e dietro a esso corre.
19

Ukljuivi se ovla u Danteovu raspravicu o slobodi volje, Eliot se
ne odluuje za njegovu preporuku da spas od anarhinosti ove
slobode lei u snanom voi i strogim zakonima, ili bar tu prepo-
ruku s razlogom preutkuje. Da li zato to se priklanja teorijama o
razliitim nivoima determinacije i o nunom spoju greha i slobode?
Da li i on, kao to e to rei Hartman, podrazumeva da je slobodna
volja odluena volja, u kojoj postoji jedan pozitivno determiniui
momenat kao via forma determinacije, pa ne treba pitati da li je
volji na raspolaganju otvoreno polje dispozicija koje je slobodno
od determinacije, ve kako se ta determinacija stratifikuje, tj. kako
vlastita determinacija u tom prostoru moe postojati zajedno sa
niim tipovima determinacije?
Ne smemo odbaciti ni udeo starog uenja da je i porok, pomaui
nam da razumemo ta je vrlina, proizveo neto korisno za celinu, da
grena volja nema eficijentan, nego samo deficijentan uzrok, pa da
ni ravi aneli nisu neprijatelji boji zbog svoje prirode, nego zbog
svoje volje. Bula Ivana XXII pripisuje Majsteru Ekhartu gledite da
je bojeg porekla i onaj momenat determinacije koji je preputen
slobodi, jer bog na odreeni nain hoe da ovek grei da ne bi
iko ostao bez greha, pa je stoga poinjenje greha prva pokora i, u
krajnoj liniji, bogougodna rabota.
20

Tako je i Nie teio preobraaju asketizma u snaenje volje, u kome
e, umesto odricanja, biti samo povremenog posta, ak i u stvarima
duha, a kazuistika e izvirati iz naeg miljenja i naih sila, iz nae
sklonosti ka avanturama i izlaganju opasnostima.
21
Oslanjajui
19 Najprije daje malom dobru cijenu
i tri za njim puna ludih nada (prev. M. Kombol).
20 Plotin, Eneade, III, 2, 5; Augustinus, A., De civitate dei, 12, 1; Meister Eckhart,
Knjiga boanske utjehe, Zagreb, 1989, str. 327, teza 14. Platon govori upravo suprotno:
uzrok dobra jedino je bog, a za zlo moramo traiti drugi uzrok; zbog toga grei Homer
kada kae da u Zevsovom domu lee dve bave i da iz jedne daje zle, a iz druge dobre
darove, jer krivica lei u onima koji biraju, a sam bog nije kriv (Drava, Beograd,
1957, 379, str. 67; 617, str. 357).
21 Nie, F., Volja za mo, Beograd, 1972, str. 132.
26
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
se na isti Nieov stav, jedan Muzilov junak ima odbojnost prema
obeshrabrenima, mekucima, prema onima koji se okreu natrag
i duu tee brbljanjem o dui, pa se hrane religioznim, filozofskim
i poetskim oseanjima, koja su kao zemike nakvaene u mleku
(ovek bez osobina).
Ali, kada elja i znatielja vode u stradanje, kao to je to u Eliotovoj
Animuli sluaj, moramo se zapitati da li nam pesnik govori da
je to nunost ili samo kobna sluajnost? Da li je stradanje pre-
terano znatieljnog samo posledica nesaglasja unutar empirijskih
i istorijskih okvira, raskorak u putevima pojedinanih sudbina?
Ili postoje pragovi iskustva i znanja iznad kojih nae intereso-
vanje uvek prerasta u prestup, u greh iskuavanja nemogueg, u
preterivanje, u zloinstvo volje, uperene, na kraju krajeva, protiv
samog istraivaa? Ljudi stvaraju, ali su ljudi, vie nego priroda
sama, uzrok propadanja stvorenog. Tolike humane stvari ouvala je
samo nehumana sredina naslage leda, zemlje ili mulja. Otkada je
ljudima omoguen slobodan ulaz u peinu Lasko, pie Malro, ona
je osuena na propast. Naa se dua pokazuje kao peina Lasko.
Da je nismo toliko otvorili svetu, moda bi i bila vena. Ovako,
kao peina izloena najezdi mikroba i gljivinih parazita, dua
je baena u svet ili otvorena za pristup sveta u nju i preputena
unitenju. O tome Eliot, uostalom, govori i pravei zgodnu analo-
giju sa Faustom. Mefisto se ali na promene koje odravaju svet Im
Trocknen, Feuchten, Warmen, Kalten,
22
dok Eliot slian ambijent u
koji je dua kroila, To light, dark, dry or damp, chilly or warm,
23

dri kao ambijent potencijalnog truljenja, kao nezdravi svetovni
kontrapunkt stanju prvobitne istote, kontrapunkt kome odista
moe sledovati Mefistova uteha to je vatru zadrao za sebe.
3. Dante, meutim, upozorava da duu nee daleko odvesti njena
vlastita volja ako je na pravi put ne skrenu uzde zakona i vladara.
Za razliku od Dantea, koji dui iskrsloj kao tabula rasa preporuuje
vrsto spoljanje usmeravanje, kod Eliota takvih preporuka nema.
22 U toploti, u hladnome, u vlanom, u suvoti, (Gete, J. V., Faust , I, scena III, prev. B.
ivojinovi).
23 U svtlo, tamno, suvo, vlano, hladno ili vrelo (Eliot, T. S., Animula, prev. S. B).
27
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Umesto toga, ima priznanja da je ishod raznovrsnih usmeravanja,
poznatog ili nepoznatog porekla, neizbeno neuspean. Bilo bi
sasvim jednostavno protumaiti da je jad Eliotove animule rezul-
tat izostanka vostva i da, u nedostatku Danteovog pouzdanja u
pravog vou i prave zakone, samo zato to ovih nema, a trebalo bi
da ih bude, Eliot puta da dua propadne. Poto tako nije, kakav bi
mogao biti smisao pouke? Da li je svakoj dui, lienoj nametnutog
usmeravanja, sueno da skona odbaena, zabludela i ogrezla u
greh, ili joj je to sueno ba zbog loih putokaza, ili bez obzira na
putokaze? Da li su voa i zakoni izostali zato to bi dua sama mora-
la da se osnai i osposobi, da se ne povodi za nalozima, da koristi
kritiku mo, da bira put, prima i odbacuje, da stekne vie znanja
i samopouzdanja? Da li se, upuen samo na sopstvenu volju, sam
ovek kvari, ili ga kvare upravo zemaljski usmeravai? Zbog ega,
zapravo, u Eliotovoj parafrazi nema Danteove pouke:
Onde convenne legge per fren porre;
Convenne rege aver,
24
?
Da bismo odgovorili na ova pitanja moramo se, za as, vratiti
Danteovoj teoremi o carskom i filozofskom autoritetu. Temelj car-
skog autoriteta, smatra Dante, ljudska je potreba za postojanjem
drutva koje tei srenom ivotu. Do takvog cilja niko ne moe
dopreti bez tue pomoi. Da bi se uklonili ratovi i njihovi uzroci
neophodno je da se sve ono to je ljudskom rodu dato da poseduje
sakupi u monarhiju i preda u ruke monarhu, jedinoj vlasti i jedi-
nom vladaru. Taj vladar, taj upravlja nad svim upravama i kor-
milar iji glas svi moraju sluati, budui da poseduje sve to se
moe posedovati, uinie da kraljevi budu zadovoljni u granicama
svojih kraljevstava, da mir bude meu gradovima, da se u tom miru
susedi vole i da graani dobiju sve to im treba. Kad se to postigne,
onda e i pojedinac iveti sreno. Ali, osim carskog, dodaje Dante,
potreban je i filozofski autoritet. On je olien u Aristotelu, koji je
vredan i vere i posluha. Autoritet filozofa ne protivi se carskom
24 Ko uzda treba zakon da je svlada,
a nudan je i vladar... (Dante, istilite, XVI, 94-95, prev. M. Kombol).
28
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
autoritetu, ali je ovaj bez onoga opasan, a onaj bez ovoga je slab,
ne zbog sebe samog, nego zbog neusmerenosti ljudi.
Na prvi pogled, Dante je bezrezervno verovao u mo i uspenost
idealne sprege razuma i vlasti, ba kao to stoji u uputu iz
Knjige mudrosti, koji i sam citira: ...mudrost tujte, da dovijeka
kraljujete(6, 21)!
25
Ipak, kod Dantea nita nije ni naivno ni jednosmerno. Zato Eliot
i kae da nam je, da bismo razumeli poeziju istilita, potrebno
obuzdavanje vere. I one vlastite i one koju pripisujemo Danteu.
Jer, Dante e sam, odmah iza navedenog mesta, izaziti sumnju u
praktine uinke svojih zamisli, primetiti da u drutvu koje opisuje
nema nikog sposobnog i asnog da zakonu udahne mo, i zakljuiti
da je upravo zlo vostvo, zato to je ogrezlo u porocima i zato to
daje lo primer svetu sklonom da se povodi za takvim uzorima,
krivo za razvratnost ljudi: Ben puoi veder che la mala condotta /
la cagion che l mondo ha fatto reo. Bez obzira na to to smatra da
je oveku potreban i vrhovni prvosvetenik koji bi, prema onome
to je objavljeno, vodio ljudski rod venom ivotu, i car koji bi, u
skladu sa filozofskim znanjem, usmeravao ljudski rod ka svetovnoj
srei,
26
on uvia da su u realnom svetu dometi ove idealne kom-
binacije puka fantazija. O tome govori njegova kritika papskog
samovlaa i osvrt na sukob Fridriha II sa papom, opisan u istom
pevanju istilita. O tome govori i njegova prepiska, u kojoj se esto
vajka da je, uprkos svesti da bi se trebalo upravljati prema nauku
svetog carstva Rimljana, jadna Italija naputena i preputena na
milost i nemilost line vlasti, liena svake javne uprave i ibana
neopisivim nepogodama.
27
Iskustvo toliko bogato, muno i neprevazieno da se o njemu, kao
optem mestu dotrajale politike kulture, u knjievnosti bez preki-
da ispredaju prie pune gorine ili podsmeha. Svaki na svoj nain,
pie Isak Baevis Singer, svim sredstvima pokuava da prigrabi to
25 Dante, A., Gozba, etvrta rasprava, IV, VI.
26 Dante, A., Monarhija, III, 15.
27 Dante, A., Poslanica Firentincima od 31. marta 1311.
29
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
vie poasti, novca i prestia, pri emu niko ne izvlai pouku iz
svih smrti nastalih u tom pohodu, nikoga starost ne proiuje i
pred vratima pakla niko ne pokazuje kajanje (Kafeterija). Jedna
Kucijeva junakinja ne skriva prezir prema nekadanjim kolskim
drugovima iz poslednjih klupa, neotesanim i nasilnim, koji su se
ispeli do dravnog vrha, sa koga, poput horde skakavaca gutaju
tue ivote, zainteresovani samo za mo i tupost moi (Gvozdeno
doba). Vudi Alen se samo naizgled ali kada kae da su nam
politiari nesposobni i korumpirani, da nam nedostaju voe,
smisleni programi i duhovno sredite, i da nam, ostavljenima
sebi samima, a meusobno udesno nasilnima, spas lei samo u
tome da izbegnemo sve zamke i iskoristimo sve prilike (Moj govor
na dodeli diploma). Postoji ak verovanje da je nae preputanje
vlasti posledica intuitivnog lukavstva nastalog iz potrebe da je se
ratosiljamo, tako to emo odsustvom vlastite elje da dominiramo
nad drugima emitovati ne samo tajnu svest o iluziji slobode, nego i
izvesnu odvraajuu mo u odnosu na sve koji vladaju!
28
Tako se i dua naeg doba u Eliotovoj Animuli pojavljuje preputena
i sebi samoj i loem usmeravanju, kao nakazna, sebina i hroma, da
bi skonala u zaleu svog zaludnog cilja Enciklopedije Britanika.
Bilo je to doba izneverenih iluzija, nesluenih razaranja i pogubnih
ideologija, doba u kome je bilo ono to smo mislili da nam se samo
moe priinjavati i u kome su nas uspeno uveravali da nam se
samo priinjava ono to se u stvarnosti zbiva (with the imperatives
of is and seems). Kao da opovrgava trei Platonov dokaz o bes-
mrtnosti due, koji kae da e dua svoju nerazloivost, sabranost
i jedinstvenost sauvati jedino ako veruje samo sebi, a ne uzima
kao istinu ono to je drugim ulima saznala da je ovde ovako a
onde onako,
29
Eliot ukazuje na zbilju u kojoj je usmeravanje
postalo poprite protivrenih interesa i bezumnih rtava, u kojoj se
bivstvo ponitava, a zbog ideja ratuje, u kojoj je manipulacija samo
usavrila one iste metode koji su od Dantea uinili nedunog izgna-
nika, a u svetu uveavala uas kakav se odvijao i pred Danteovim
28 Bodrijar, ., Pakt o lucidnosti ili inteligencija zla, Beograd, 2009, str. 36 - 37.
29 Platon, Fedon ili o dui, XXXIII, Beograd, 1970, str. 223.
30
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
oima, nasuprot njegovom pouzdanju u vou i zakone. Ukazuje,
drugim reima, na politiku stvarnost u kojoj se po meri vladalake
moi, a ne prava, as sme as ne sme, as eleti moe as elja
mora susprezati (may and may not, desire and control).
Celokupno znanje, kao zbir svih moguih dobrih ili loih pojava,
uenja i stvaranja, olieno u Enciklopediji Britanika, nije naoj ani-
muli otkrilo tajnu prvog puta. Ono je njeno poslednje utoite, ali i
njena tamnica. Kao da Eliot daje jasan potvrdan odgovor na pitanje
jednog Dojsovog junaka: da li e novom pokoljenju, obrazovanom
i previe obrazovanom, nadahnutom novim idejama i principima,
u ovom nemirima rastrzanom i skeptinom dobu nedostajati vrline
ovenosti, gostoljubivosti i duha prijatnosti? (Mrtvi).
Ipak, umesto faustovske metabaze:
Weh! steck ich in dem Kerker noch?
Verfluchtes dumpfes Mauerloch...
Ein angeraucht Papier umsteckt;
30
,
Eliotova animula nije potuena znanjem, ve, uprkos znanju,
iskustvom zla, kome znanje nije moglo da naudi, niti ima izgleda
da e ikada moi.
U ovome kao da se krije proroki sud o stranputici i samog Ezre
Paunda. Onog Paunda koji je ludilom iskupljivao svoju vatrenu
slubu faizmu, koga su njegovi verni pratioci neveto pravdali
time da ga drugi nisu razumeli, ili da on nije razumeo ta se u
svetu oko njega zbiva, i iju poetiku su neki njegovi poklonici i
prevodioci, poput Brodskog, briui razlike izmeu pisanja i delo-
vanja, oznaavali kao radionicu za remont, kao anahronu ambiciju,
nastalu iz zablude traganja za lepotom i neshvatanja da lepota ne
moe biti cilj, nego samo nusprodukt drugih, banalnih traganja
(Vodeni ig).
30 Zar me jo ova tamnica krije?
Proklet zaguljiv umez taj...
Hartija uta koja trune (Gete, J.V., Faust I, scena I, prev. B. ivojinovi).
31
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
4. Paundova pobuna, jo uvek smelija u poruci nego u maniru,
krajem prve decenije XX veka samo je deo prevratnikog ta-
lasa u umetnosti, koji je u slikarstvu, uz nekoliko najavljujuih
Vlamenkovih i Derenovih pejzaa, doneo Pikasove Gospoice iz
Avinjona i Brakovu Kuu u Estaku, a u muzici prva atonalna klavir-
ska dela. I Eliotova Animula smelija je u poruci nego u maniru, i u
bliskoj je vezi sa drugim prevratnikim talasom koji je imao svoje
prethodnike u knjievnosti, ali se razvio tek kroz fundamentalnu
ontologiju i filozofiju egzistencijalizma.
Literarne prethodnike donela je magina 1922. godina, uz nepro-
cenjivi doprinos samog Eliota.
U Dnevniku iz poetka 1922. godine Kafka je svoj ivot opisao kao
oklevanje pred roenje. Poredei demonsku brzinu svog unu-
tarnjeg asovnika sa obinim hodom onog spoljanjeg, zapitao
se ta se drugo moe dogoditi osim da se ta dva sveta razdvoje i
da plahovitost unutarnjeg hoda, koja potie iz samoposmatranja
i ne doputa nijednoj predstavi da se umiri, uzme pravac koji iz
oveanstva vodi napolje.
Iste godine, kao deo tog unutarnjeg hoda, pred itaocima su se nali
arobni breg Tomasa Mana, Eliotova Pusta zemlja i Dojsov Uliks.
31

Dela iz kojih izbija atmosfera oklevanja pred roenje, estetika
pesimizma, poetika nedostajanja, promaenosti i praznine. U na-
rednim godinama ova atmosfera e dobiti svoju teorijsku obradu u
filozofiji egzistencijalizma, pre svega u Hajdegerovom delu Bie i
vreme (1927) i Jaspersovovoj Duhovnoj situaciji vremena (1931).
Dovoljno je i letimino pogledati Hajdegerovu strukturu svaki-
danjeg bivstva da bismo se uverili koliko se gradacija ovoga podu-
dara sa sudbinom Eliotove animule. Svakidanje bivstvo, kae
Hajdeger, poinje naklapanjem i znatieljom, zaplie se u dvosmis-
31 Te godine kod nas je objavljena zbirka pesama Rastka Petrovia Otkrovenje. I ove
pesme su izraz oklevanja pred roenje. Milan Dedinac nazvao je njihovu dramatiku
jarosnom i ponornom, a Marko Risti napisao je da iz njih izbija borba Erosa i smrti,
borba u kojoj se pesnik posluio orujem neprijatelja, jer je neprijatelj bio on sam.
32
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
lenosti i zavrava u propadanju. I Eliotova animula sklona je, najpre,
onom to Hajdeger naziva naroitim opaajuim preputanjem da
se susree svet, bez staranja o tome da se on shvati i u njemu dopre
do istine. I ona, najpre, pati od neostajanja i rastresenosti, i
ona je svugde i nigde. I ona e se, najzad, nai u sred tobonjeg
ivog ivota, u kome se vie ne moe prosuditi ta se razumelo i
dokuilo, a ta nije, u kome caruje napeto, dvosmisleno paenje-
jednog-na-drugog, potajno meusobno-se-oslukivanje, kada se
pod maskom Jedan-za-drugog igra Jedan-protiv-drugog i kada
e je fenomeni iskuavanja, umirivanja, otuenja i samozapletanja
(smuenosti) odvesti u sunovrat i propadanje.
32

Malo je verovatno da je Eliot, u vreme kada je dao u tampu Animulu,
poznavao tek objavljeno Hajdegerovo Bie i vreme. U ovom sluaju to
nam i nije vano. Sredinom dvadesetih Karl Jung je pokuao da svoju
raniju sumnju u neogranienu primenu principa kauzalnosti u psi-
hologiji razvije u odgonetanje smisaonog sinhroniciteta. Vremensku
podudarnost dva (ili vie) kauzalno meusobno nepovezana dogaaja,
koji su istog ili slinog smisaonog sadraja, Jung je pripisao psihikom
stanju proisteklom iz arhetipova. Uprkos nastojanju da sinhronicitet
objasni kao stvaralaki in i da ga predstavi kao psiholoki zasnovanu
sliku sveta jedne skoro zbunjujue nepredstavljivosti, ini se da je,
pred potekoama da do kraja izvede svoju ideju o novoj kategoriji
koja e sjediniti neto opte i odvajkada postojee sa zbirom mnogih
u vremenu odigranih individualnih stvaralakih inova, u nedostatku
boljeg objanjenja, pozivaui se na Origena, Avgustina i Akvitanija,
naao zaklon u mistikom tumaenju stvaralakog ina kao creatio
continua, kao veitosti koja moe da se deava i sukcesivno, pa da
bojem duhu opet bude istovremena.
33
Bilo kakvog da je porekla, smisaoni sinhronicitet iz 1922. godine,
doveo je do toga da Eliot zavri Pustu zemlju pesmom ta je rekao
32 Heidegger, M., Bitak i vrijeme, Zagreb, 1985, str. 189 - 205.
33 Jung. K. G., Duh i ivot, Novi Sad, 1977, str. 119 ff. U ogledu Granice kritike
(1956), Eliot e se pozvati na Jungovo gledite o mehanicistikom ili isto kauzalnom
posmatranju dogaaja i o njihovom posmatranju sa aspekta energije, koje je konano i
esencijalno.
33
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
grom, da poslednji odeljak arobnog brega ponese naslov Udar
groma, a da Dojs pri kraju Uliksa kae da za je njegovog junaka
propast znaenja dogaaja poput akustikog praska koji sledi iza
elektrinog pranjenja. Grom kao opomena, buenje, slika vee
moi. Moda su i ovi udari doli prerano, kao i objava da je bog
mrtav, jer je taj neuveni dogaaj za Niea jo na putu, kao to je i
gromu potrebno vreme da dopre do ljudskog sluha.
Dojsova slika praska posledica je dosezanja kritine take u nemoi
tumaenja ili, kako sam ironino primeuje, potekoa u procenjiva-
nju stvarnog gubitka zbog nemogunosti da se ustanovi ukupna suma
moguih gubitaka onoga to je moglo proistei iz nekog uspenog
tumaenja. Eliotov govor groma, koji zavrava reima olujnog oblaka
u Brihadaranjka Upaniadi (akronimima pojmova: Damyata! Datta!
Dayadhvam! Ovladaj sobom! Budi milosrdan! Budi saoseajan!),
prizivanje je snage molitvenog obreda i boanskog autoriteta, pred
sumnjivim uinkom naeg truda da krhotinama duha podupremo
svoje ruevine. Kod Mana je udar groma nae delo, alosni uinak
kobne smee bezumlja i razdraenosti jedan istorijski udarac
groma, pred kojom se moemo samo stideti i plaiti. Eliot svoju
poemu zavrava onako kako se obino zavravaju i Upaniade, izra-
zom za koji je, kae, na ekvivalent Mir koji nadilazi shvatanje.
Tomas Man zavrava svoj roman pitanjem: da li e se iz Rata, ove
svetske sveanosti u ast smrti, jednom ipak uzdii ljubav? Ili e
nas, kao Dojsovog junaka, tog svesnog protivnika neizvesnosti,
na kraju preplaviti praznina, proistekla iz nesposobnosti da pojave
tumaimo, ili iz znaenja onoga to smo uspeli da protumaimo,
praznina oliena u nekoliko preovlaujuih odnosa i oseanja: za-
visti, ljubomori, poricanju i ravnodunosti?
5. Poslednji stihovi posveeni su motivu molitve, koga kod Eliota
sreemo esto.
34
Neki tumai nalaze da se pri kraju Animule javlja
34 Molitva se, na primer, javlja kao refren ili motiv u Govoru vatre u Pustoj zemlji (O
Lord Thou pluckest me out), u Ubistvu u katedrali (Lord, have mercy upon us. / Blassed
Thomas, pray for us), u prvom, petom i estom dlu iste srede (Pray for us now and at
the hour of our death; And let my cry come unto Thee), u Pesmi za Simenuna (Grant us
thy peace), u etvrtom pevanju The Dry Salvages (Repeat a prayer... Also pray for those
34
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
liturgijski prizvuk svojstven istoj sredi, a neki, opet, da sa ovim
liturgijskim prizvukom treba biti oprezan, jer kod Eliota ima manje
istinskog verovanja, nego to je verovanja da bi bilo dobro verova-
ti.
35
Ne radi se, meutim, ni o efektima intonacije, ni o autentinosti
pobuda. U pitanju je smisao poruke, koji ne izvire samo iz njenog
sadraja, nego i iz dramatike iskaza i znaenja preokreta u odnosu
na sve pesnikove ranije sline iskaze.
U istoj sredi, zaista, kao u kakvom ozbiljnom odrazu Vijonove Balade
obeenih, Eliotov poziv na molitvu linearan je i prospektivan:
Pray for us sinners now and at the hour of our death
Pray for us now and at the hour of our death.
36
ta je pesnika navelo da u Animuli pribegne neverovatnom obrtu
i zamuti nam pamet pozivom na molitvu, ne sada i u asu nae
smrti, nego sada i u asu naeg roenja (Pray for us now and at
the hour of our birth)?
Prizivanje iskupljenja
Naslutiti se mogu bar etiri znaenja.
a) Za sve one koji su stradali ulazei u ratove, hrlei za bogatstvom i
zadovoljstvima, ili hranei svoju neumerenu tatinu, moe se samo
moliti. Da li je za takvu molitvu dovoljna dogmatska relacija oveka
i boga? Prethodni deo pesme tu relaciju iscrpljuje. Bog je oveku
dao slobodnu volju, uruujui mu tako i mogunost da posrne u
who were in ships...), u treem pevanju Little Gidding u etiri kvarteta (In the ground of
our beseeching).
35 Ne ukazuje se uzalud da je III deo iste srede objavljen 1929. kao posebna pesma
(Cf.: Rosenthal, M. L., Sailing into Unkown Yeats, Pound and Eliot, N. York, 1978,
str. 193-4. Takoe: Livis, F. R., Novi pravci u engleskoj poeziji, Trei program,
br.101/1995, str. 219; Vilson, E., Akselov zamak, Beograd, 1965, str. 107.
36 Moli za nas grenike sada i u samrtnom nam asu
Moli za nas sada i u samrtnom nam asu. (prev. I. V. Lali).
35
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
zlo. Molitva, kao druga relacija sa bogom, nastaje post factum. Ako
je sada ona je posle. Otuda je dodatak i u asu naeg roenja
apel da se druga relacija proiri. Vreme koje razumevamo, da se
posluimo Hajdegerovom slikom - iz Sada koje se epuri, nije
dovoljno za iskupljenje. Sada uvek kasni. Zato: molite, budite sa
nama, ne samo kada smo ve pali, nego od poetka. Ne ostavljajte
nas same, sauestvujte, ne odbacujte nas i ne zaboravljajte, ne
gledajte samo sebe. Takoe, pretpostavite nae grehe, uraunajte
ih kao deo prtljaga sa kojim smo krenuli na put, koji su nam gene-
racije neiskupljenih ostavile u nasledstvo, ba koliko smo ga usput
i sami nadometali u nadi da ga neemo dalje razastirati, nego isku-
piti ili bar umanjiti.
b) Moliti za drugoga koji je zgreio moralni je izazov. Moliti za
istoga, moliti unapred, od poetka, skeptiki je i filozofski stav.
Eliot se ne zadovoljava samo moralnom misijom. Poziv da se
moli za nas u asu naeg roenja, poziv je onome gore koji,
kako je uio Lajbnic, ima apriorni uvid i raspolae adekvatnim
znanjem, da nas potedi zabluda, a ne samo da nam ih oprata.
Ali, ako je volja slobodna, mi smo onaj gore, a molitva je
upuena i nama samima, sa ciljem da motrimo na svoju volju i
da je usavravamo. Istina, moliti za oprost u asu roenja moe
da znai i neto drugo: ili moliti za neki neotklonjivi, usaeni,
nasleeni greh koji bi iskljuio mogunost da dua svaki put
ponovo izlazi iz boje ruke, tj. da izlazi ista i prosta, ili moliti
onoga ko nam je dao slobodu volje da svoju odluku preispita, da
se ne odrekne sudelovanja u naoj volji i da nam bude pri ruci
kod svih buduih izbora i iskuenja koja nas ekaju na putu pre-
punom ljudskih slabosti udnje za slavom, bogatstvom i vlau.
Takva molitva znaila bi protest protiv slobodne volje, pokuaj da
se izmole boji naumi pre reda, a ne samo da se izmoli oprotaj
za grehe koje smo uinili, kako je govorio Damaskin, uz boje
poputenje, ali ne i blagovljenje. Pre e biti da se kod Eliota
ne radi o tome, nego o nadi da je mogue usavriti volju, ili ljud-
sku volju pribliiti bojoj. U Ubistvu u katedrali, na primer, Toma
kae da e ga smrt stii kad bude dostojan, a da bi bio dostojan
36
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
treba jo samo da usavri svoju volju: I have therefore only to
make perfect my will.
c) Eliot razbija kartezijanski aksiom o nedeljivosti duha. Iz ruke
boje dua izlazi ista samo jednom. Svi njeni kasniji izlasci, izlasci
su iz ruke vremena. Avgustin kae da je dua izdanak iz bojeg
bia, koji se pomeao sa neprijateljskim silama. Da nije boje rei
dua bi bila promenjena i baena u bedu. Ta re trebalo bi da doe
dui u pomo zarobljenoj slobodna, uprljanoj ista, pokvarenoj
netaknuta. Nevolja je, meutim, u tome to je i sama re raspadlji-
va, jer potie iz jednog te istog bia kao i dua.
37

Osim toga, Eliot peva da je re u svetu i za svet i ona re koja
nije izreena, koju niko nije uo, iako se oko nje nesmireni svet
okree.
Ali, na drugom mestu Eliot sve nade polae ba u re:
Lord, I am not worthy
Lord, I am not worthy,
but speak the word only.
38
Zbog toga nikako nije nevano to to su rei as i na (hour
our) u engleskom jeziku fonetski blizanci. Ovi melodijski
homonimi ukidaju vreme. Sve to nam pripada, to nam je ikada
pripadalo ili e nam pripasti, sve to se moe nazvati naim, nema
sadraj u vremenu, ne prolazi niti dolazi, ne protie, ne podlee
hronolokom merenju. Delatno sada stoji sa druge strane.
Ono to moemo prisvojiti samo je tren u beskraju, lakomislena
odvanost oveka nesviknutog da se sada potire asom njego-
vog roenja. Imamo li bilo kakvo vrsto sada, mi ve nemamo
duu. Otuda se Eliot, kada kae Quick now, here, now, alweys,
39

tek ovla ukljuuje u Platonovu debatu o idejama, u kojoj Jedno,
37 Augustin, A., Ispovijesti, VII, 2, Zagreb, 1973, str. 133.
38 Gospode nisam dostojan,
Gospode nisam dostojan
no samo reci re (ista sreda, prev. I. V. Lali).
39 Brzo sada, ovde, sada, uvek (etiri kvarteta - Burnt Norton, prev. I. V. Lali).
37
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
ako uestvuje u vremenu, ne moe da preskoi sad iz prelaska
pre u posle, pa je sad prisutno kroz sve trenutke postojanja
Jednog, jer je Jedno sad svaki put kad postoji.
40
Slino je i sa
odnosom prema Avgustinovoj teoremi o trostrukosti vremena u
dui (sadanjost prolosti, sadanjost sadanjosti i sadanjost
budunosti), kao ontolokoj emi naeg postojeeg pamenja,
motrenja i oekivanja.
41
Ne radi se ni o prevoenju sada u uvek,
u smislu deljive i odredive svakodobnosti, onako kako je Tomas
Man raspredao o rastuoj skali vrtoglavih identiteta, u kojoj je
jedno sad sklono i sposobno da svoju aktuelnu sadanjicu zame-
ni nekom drugom koja je vaila pre jednog meseca ili pre godinu
dana, i da se sa njom stopi u jedno uvek (arobni breg). Eliotovo
sada nije transponovano tako da ga se seamo kada je bilo u
asu roenja, niti je ono prosti beskrajni niz koji prerasta u ita
trajno, nego je ista jukstapozicija onog i ovog vremena, pri emu
se ovo, kao i obino, na kreativan nain mea u ono.
Ako se sadanji nalog (molite!) moe dati i za neko proteklo
zbivanje, tada se vreme ponitava upravo onim osobinama koje ga
oliavaju: mogunou poreenja, proticanja i merenja. Imenica i
prilog as i sada, rei su pomou kojih vremenu dajemo opseg
i rod. Ipak, apsurd pozicije u kojoj se imperativ odnosi na prolost,
nije samo upuivanje na mogunost ponitavanja vremena, nego
i pribliavanje onoga ko moli i onoga od koga se moli. Ako se
ovek molitvom obraa boanstvu, kae Jaspers, ono je za njega
takvo ti s kojim bi iz svoje usamljenike izgubljenosti hteo da
ue u komunikaciju, kao sa ocem, pomagaem, zakonodavcem ili
sudijom.
42
Eliot, meutim, molitvu trai kao univerzalnu kontem-
placiju i brigu, trai je od drugih koji e imati preimustvo trostruke
socijalizacije: saobraajui sa nama, saobraajui meusobno i
saobraajui sa onima kojima se u nae ime obraaju.
Tako Kafkino oklevanje pred roenje dobija novo znaenje
pred opasnou od apsolutne transendencije, pred opasnou
40 Platon, Parmenid, Beograd, 1959, str. 40, ff.
41 Augustin, A., ibid., XI, 20 - 28, str. 268 - 277.
42 Jaspers, K., Filozofja, Srem. Karlovci, 1989, str. 636.
38
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
da plahovitost unutarnjeg hoda uzme pravac koji iz oveanstva
vodi napolje. Molite za nas sada priznanje je vremena i traenje
oprosta za grenu duu izmuenu rukom svakodnevnog ivota.
Molite za nas u asu naeg roenja ponitavanje je vremena, koje
paralogikom sinhronijom ukida sled i istoriju, i govori renikom
principa: molite i za nas proste, dok jo nismo baeni u vreme,
u isti as kada nas bog isputa iz ruke ili priroda preputa svetu.
Sjedinjeni sada, u kome je vreme bez proticanja, i as roenja,
u kome nikakvog vremena jo nema, oznaavaju nau duu kao
sumu uenja, oseanja i rasuivanja, i oznaavaju nas kao sumu
ljudskog roda, koja se u isti mah raa, uzdie i survava.
d) Da li to na pesnik huli? Naprotiv! Iako se drznuo da nas navede
na pomisao o postojanju nikada i o naoj boanskoj su-venosti
i izvanvremenosti,
43
centralno mesto Eliotove poeme nije problem
sagreenja i prevazilaenja vremena, ve apel za molitvu. Uprkos
trivijalnoj rimi i prizivanju veselih zgoda koje u prvom dlu pesme
prate uzlete i padove due, uprkos ugledanju na Paundovo opiranje
Hadrijanovom upiranju prsta na krajeve u kojima se vie nee zbijati
ala, teko je rei da se Eliot ma kome izruguje. Njegovi citati jesu
i repertoar grae uenog oveka, i samoironija kakvom bi se samo
mali broj knjikih moljaca iskreno podsmehnuo vlastitoj sujeti i
napravio dosetke od neodolevanja izazovu da se poziva na liter-
arne korene. Ali nikako nisu samo to! ak ni kada motiv molitve
ima tako upadljivu faustovsku notu, kakvu nalazimo poredei rei
doktora Marianusa na zavretku Fausta:
Jungfrau, Mutter, Knigin,
Gttin, bleibe gndig!
44
sa Eliotovim zavretkom iste srede:
Sister, mother
And spirit of the river, spirit of the sea,
43 Cf: Augustin, A., ibid., XI, 30, str.278.
44 Device, majko, kraljice,
Boginjo, budi milostiva (Gete, J. V., Faust, II, scena VI, prev. B. ivojinovi).
39
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Suffer me not to be separated
And let my cry come unto Thee.
45

Prisustvo Dantea i Getea nuno je za poreenje suprotnih puteva,
za ukazivanje na istorijski ponor koji deli sudbine spasenja onih
doba i ovog naeg doba. Danteovu duu mogao bi da izbavi dobar
voa. Faustova dua se uznosi u onostranom svetu koji priznaje
njenu besmrtnost i daje joj priliku za iskupljenje. Eliotova an-
imula, meutim, sa svojom sveu i voljom kao izmaklim iden-
titetom, nosi teret individualnosti moderne civilizacije i nalazi se
izmeu unutranjeg i spoljanjeg, izmeu boanskog i demonskog,
izmeu izvorne nedunosti i empirijskog zla, pred vladarima ne-
spremnim da se podvrgnu sopstvenim zakonima, pred voama
koji manipuliu i razaraju tuu osobenost, na praznoj tabli due
iscrtavaju mape svojih interesa, a slobodu volje uzimaju samo kao
izraze nae zavedenosti, ili naeg straha i neznanja. Ona je, ujedno,
i objava nespremnosti oveka da se odupre podsticajima koji ga
vode u zlo, persiflaa onog senjor Dantea, za koga e pesnik
arls Simi duhovito rei da nam je ponudio vonju prvom klasom
do pakla da bi nas pripremio za uase dvadesetog veka.
e) Nije li, najzad, Eliotova poema o smrti due samo odgovor na
Nieovu objavu da je bog mrtav?
U Veseloj nauci Nieov sumanuti ovek govori da smo svi mi
ubice boga i pita se: Kako da se teimo, ko e izbrisati tu krv
sa nas, kakvom vodom bismo mogli da se oistimo, koje emo
sveanosti okajanja, kakve emo svete igre morati da izmislimo?
46

Za Hajdegera Nieova objava znai da je natulni svet ideja
izgubio svoju obavezujuu, ali i graditeljsku snagu, da je doao
kraj metafizici i zapadnoj filozofiji u Platonovom kljuu, i da na
mesto iezlog autoriteta boga i crkve nastupa autoritet savesti i
uma. Zato je tada, pita se, Nieov junak pomerio pameu? Zato
45 Sestro, majko
I due reni, due morski,
Ne dozvoli da odvojen budem
I neka vapaj moj dopre do Tebe. (prev. I. V. Lali).
46 Nie, F., Vesela nauka, Beograd, 1984, str. 146 - 147.
40
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
to je pomeren izvan ravni dosadanjeg oveka, ravni u kojoj se
ideali natulnog sveta izdaju za ono to je stvarno, a ostvaruje se
njihova suprotnost, zato to se primakao predodreenoj sutini
dosadanjeg oveka da bude animal rationale. Taj ovek, kae
Hajdeger, nema nita zajedniko sa dangubama koje vie ne mogu
da trae zato to vie ne misle! Taj ovek, zapravo, trai boga,
samo to nae uho jo ne uje njegov krik i nee ga uti sve dotle
dok ne pone da misli, a poee da misli tek kada shvatimo da je
onaj vekovima slavljeni um najtvrdokorniji protivnik miljenja.
47
I
Hajdeger se, uzgred, oslanja na Nieovu sliku munje i groma da bi
doarao odloeni uinak miljenja i dela.
Eliotova animula ne skonava bez ostatka, kao to bez ostatka ne
skonava ni Nieov bog. Udes due poziv je nama, vinovnicima i
svedocima njene smrtnosti, da stvari popravljamo molitvama. Te
molitve nisu etnja iza Aheronta i vapaj za pukom verom, ve delo
obuzdavanja vere i upuivanja na snage koje su spas mogle nai,
a mogle bi ga i ubudue nai, u okviru probuenog i sveprisutnog
uma. U svesti o njihovoj pobudi i svrsi, ujedno, posejano je i pota-
jno prizivanje dela.
U etiri kvarteta Eliot peva:
You are here to kneel
Where prayer has been valid. And prayer is more
Than an order of words, the conscious occupation
Of the praying mind, or the sound of the voice praying.
48
Lakomisleno je, ili samorazmetljivo, opiranje imperijalizmu kaja-
nja, u kome smo, kako kae Bodrijar, kao u kakvom pretkrivinom
postupku Stranog suda, osueni da razobliavamo i peremo celu
47 Hajdeger, M., Nieove rei Bog je mrtav, umski putevi, Beograd, 2000, str.
163 ff.
48 Vi ste ovde da kleite
Gde molitva je na snazi. A molitva je neto vie
Nego izvesni red rei, svesno bavljenje
Duha koji moli, il zvuk glasa to moli (Little Gidding, I, prev. I. V. Lali).
41
nau istoriju od svih zloina i nepravdi.
49
Ma koliko ti procesi bili
nestvarni ili simbolini, na oseaj izneverene obaveze, pogreke i
krivice itekako je stvaran. Bolno je to, ali nikako i uzaludno iskust-
vo. Zlo i nastaje tamo gde nema potrebe za iskupljenjem, makar
i bezrazlonim, gde sve vrvi od istorijskih zadataka, direktiva,
uroenih preimustava, nadmenosti i oseaja ispravnosti.
Nema nedunosti. Postoji svet koji se raspada i dua koja se u
njemu prlja. I postojimo mi, uvari due, svaki svoje ponaosob
i due kao takve, moni ili nemoni, ali svagda krivi i, u ovom
udesno grenom dobu, u kome smo suoeni sa neuspehom igre
i uenja, i gotovo bespomoni pred iskustvom da nas znanje ne
ini boljima, duni da se ne predajemo samo veri i nadi, nego da
se domognemo druge obale, da se iskupljujemo i umom i inom, i
da stvari popravljamo prihvatajui odgovornost, mislei o drugima
i pritiui u pomo.
49 Bodrijar, ., op. cit., str. 112 - 113.
43
KULTURA I ZLO
Postque diem longam nudata cacumina silvae
ostendunt limumque tenent in fronde relictum.
(Ovidi, Metamorphoseon, I, 346-357)
50
50 Nakon vremena dugog pokazuju i ume krune
Suhe, al blato, to je prionulo, dri se lia.
(Ovidije, Metamorfoze, I, 348-350, prev. T. Mareti).
44
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Dobra i loa kultura
U malom filozofskom reniku iz 1736. godine zlo je opisano kao
stremljenje ka neskladu i razaranju.
51
Po navici, smatramo da je
kultura na suprotnoj strani. Da li se, odista, ova dva fenomena me-
usobno iskljuuju? Ako se iskljuuju, da li je ovekov doprinos
skladu i stvaranju dovoljan da ga iskupi za sve to je poremetio ili
razruio? Ako nismo sigurni, nije li to stoga to je kultura, moda,
i samom zlu dom?
esta upotreba pojma kultura nije doprinela njegovoj odreenosti.
Obino slui kao pogodno sredstvo za povrna i uoptena
obeleavanja, ili kao ritualna ispomo pri zaobilaenju tema i
temeljnih argumentacija. Ni sociologija kulture, kako neki njeni
teoretiari primeuju, nije daleko odmakla od intuitivnog obima
znaenja ovog pojma, koji se u svakodnevnom govoru mahom
odnosi na intelektualne i estetike pojave.
52

Ipak, uprkos irenju oblasti koju pokriva i kvarenju smisla koji mu
se pridaje, uz ovaj pojam ustalila su se dva opta mesta: jedno se
odnosi na njegov afirmativni sadraj, a drugo na njegovo jedinst-
veno bie.
Pokuaemo da ih razmotrimo. Odgovori na pitanja koja e biti
postavljena mogli bi, ujedno, predstavljati i put za razjanjenje
prividne protivrenosti naeg naslova. Da li su zlo i kultura an-
tipodi, ili se izmeu njih moe uspostaviti uzrona veza? Ako je
ovo drugo mogue, ta bi tada sve moglo pripadati kulturi i kakav
bi bio njen domaaj?
Brojni pokuaji definisanja kulture nisu naputali granice njene
drutvene pozitivnosti. Kao to znamo, kultura je obino smatrana
nadbiolokim oblikom ivota obogaenog veim vrednostima,
skupom organizovanih oseanja, elja i misli, iz kojih proistiu
51 Defnitiones Philosophicae, AR. D. Joanne Thierry, 1736, str. 82.
52 Cf: Kloskovska, A., Semiotiki kriterijum kulture, Trei program, leto 1969, str.
117 ff.
45
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
jezik, mitologija, religije i umetnosti kao njihovi sistematizovani
dometi. Na isti obrazac oslanjalo se i razumevanje kulture kao
carstva humanih vrednosti, u kome ljudski rod, uzdiui se iznad
borbe za opstanak, smanjuje agresiju, nasilje i bedu, i izgrauje
plemenitiji svet, vii od sveta obine civilizacije. Jedni su kulturom
nazivali sticanje sposobnosti da se potine ili unite pogrene
prirodne sklonosti, ponete iz doba pre buenja uma. Drugi su
smatrali da se kultura moe jednostavno opisati kao ono to ivot
ini vrednim ivljenja. Trei su kulturi pripisivali neposrednu
i instinktivnu vezu sa sutinama, vezu koju razum nije u stanju
da izrazi tako dobro kao to to ine oseanja, volja i podsvest.
Katkada je ovakav pristup podrazumevao i mistinu nadgradnju
u procesu interiorizacije spoljanjih zabrana i prinudnih odricanja
proisteklih iz represivne civilizacije, procesu koji nam donosi slo-
bodu tek kada nae odricanje postane dobrovoljno. U novije vreme
sreemo se i sa izrazom socijetalna kultura kojim se oznaava
ona vrsta zajednikog vokabulara tradicije i konvencija, koja svim
pripadnicima zajednice, u okviru prihvatljivih stremljenja, prua
smislene oblike ivota kroz pun obim ljudskih aktivnosti u javnoj
i privatnoj sferi, od drutvenih i obrazovnih, pa do ekonomskih i
rekreacionih.
53
Pri tom, neeljene pojave po kojima su zapamene neke istorijske
epohe obino se guraju u stranu kao ispadi, a ne kao odlija. Kada
kae da su tiranije u XIV veku proizvele naroite ljude i ivotne
forme koji su u naslee ostavljali veliki kapital okrutnosti, Burkhart
ih ne svrstava u maticu kulture toga doba, nego u njene budake i
rukavce.
53 Huizinga, J., Homo ludens - O podrijetlu kulture u igri, Zagreb, 1970, str. 68;
Cassirer, E., Ogled o ovjeku - Uvod u flozofju ljudske kulture, Zagreb, 1978, str.
90; Markuze, H., Kultura i drutvo, Beograd, 1977, str. 41 ff, 223 ff; Fihte, J. G., O
odreenju oveka po sebi, u knj. Zatvorena trgovaka drava, Beograd, 1979, str.
145; Eliot, T. S., Notes Towards the Defnition of Culture, London, 1967, str. 27; Muzil,
R., Duh i iskustvo, u zb. Eseji, Novi Sad, 1993, str. 86 - 87; Jeroti, V., Psihoanaliza
i kultura, Beograd, 1974, str. 7; Kimlika, V., Multikulturalno graanstvo - Liberalna
teorija manjinskih prava, Novi Sad, 2002, str. 100 ff.
46
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Pozitivnost kulture, naravno, ne dovode u pitanje ni autori koji
nalaze da je stvaralatvo vie faktor remeenja dotadanjeg reda,
nego to je faktor usavravanja, pa ni oni koji su ve sa poecima
impresionizma, u artistikim izrazima zasienosti i dosade, videli
kulturu dekadencije.
54
Iz Rusoove ocene da su umetnost i nauka
pokvarile obiaje umesto da doprinesu njihovom poboljanju, mno-
gi su izvodili samo zakljuak o odsustvu usaglaenosti racional-
nosti sa moralnou i videli poetak kritike kulture, ali ne i neto
to bi moglo da preokrene njen smer.
55
Bezbroj puta se smo ume
oblikovanja suprotstavljalo zlu pojave koja je tom oblikovanju bila
povod ili predmet. Forma doaravanja ume da bude snanija od bti
doaranog, ak i da doaranom stvori novu bt. Na primeru Rilkeovih
Zapisa Maltea Lauridsa Brige, Milivoj Solar dokazuje da ocena jed-
nog knjievnog dela koje svedoi o krizi kulture u mnogome zavisi
od promene knjievnih konvencija: pisac se knjievnim obliko-
vanjem spasava pred raspadom egzistencije pojedinca ili drutva i
pred svojom sveu o tom raspadu, pa tako i Zapisi bolest kulture
pokuavaju da lee stvaranjem nove kulture.
56
Teorije o difrakcijama kultura, o njihovom raspadanju, ili o sudaru
kultura,
57
uglavnom su se ograniavale na izuavanje pojave kon-
struktivnih i destruktivnih uticaja i transmisija, u okviru kojih je
kultura bila samo izraz dobre strane ljudske prirode, ali ne i previ-
ranje dovoljno da ovakvu prirodu, pod istim imenom i sa podjed-
nakom snagom, preobrazi u nalije uzornog humaniteta. Zato ne
54 Npr. A. Malro, pozivajui se na jedan idov tekst, u delu Neizvjesnost ovjekove
avanture i knjievnost (Zagreb, 1979, str. 5); Sydow, E. v., Die Kultur der Dekadenz,
Dresden, 1922.
55 Gadamer, na primer, takav zakljuak pripisuje Kantu na osnovu jedne usputne
Kantove beleke o tome da je zahvalan Rusou za ocenu da progres civilizacije i kultura
razuma ne jeme napredak ovekove moralnosti (Gadamer, H.- G., Hermeneutik als
theoretische und praktische Aufgabe, G. W., Bd. 2, 1985, str. 317). Jaspers pominje da
je Ruso zapoeo kritiku kulture i pomutio oseanje zadovoljstva, zasnovano u prvoj
polovini 18. veka na uverenju da su umetnost i nauka vodile poboljanju obiaja, kada
je 1749. godine rekao da su ih one, zapravo, pokvarile (Duhovna situacija vremena,
Novi Sad, 1987, str. 10).
56 Solar, M., Mit o avangardi i mit o dekadenciji, Beograd, 1985, str. 121 - 128.
57 Poper, K., U traganju za boljim svetom, Beograd, 1999, str. 114 ff; Toynbee, A. J., A
Study of History, New York, 1946, IX D.
47
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
udi to neki pisci, iako svesni krize kulture, ili jeseni kulture,
ak ophrvani slutnjom da se pribliavamo njenoj apokalipsi, ne
pomiljaju na kulturu apokalipse, ne raunaju da iskoraenja ka
zlu mogu postati puni sadraj i neodvojivi deo sutine kulture, a
ne ostati samo njena slabost, ili biti nasuprot njoj i izvan nje.
58
T.
S. Eliot se nije udaljavao od kulture komplementarnih dostignua,
ije su snage, istina, u stanju da opadaju sve do take kada se za
neku zajednicu moe rei i da nema kulturu i da se mora ponovo
uzdii sa samog dna,
59
ali nije smatrao da i nemanje kulture jeste
kultura, ili da bi brlog (soil), u kome se kultura jedne zajednice
obrela, mogao i sam predstavljati svojevrsnu kulturu. To ne ini
ni itava plejada onih koji se pitaju kako to da postoje, ili su posto-
jale, kulture koje doputaju krvoprolie, ljudoderstvo i ponienje
tueg tela,
60
jer zlo ne uzimaju kao njihov sadraj, nego tek kao
remetilaki faktor ili prateu pojavu. Osporavanjem pozitivnosti
kulture nisu motivisani ni savremeni pokuaji da se kultura oznai
kao slagalica bez koordinata, sainjena od raznovrsnih pronala-
zaka koji se otimaju kategorizaciji i vrednovanju. Ovome bi trebalo
dodati i Rortijevo uvoenje pojma post-Filozofska kultura, kojim
on oznaava raskid sa platonistikim apstrakcijama, sa vienjem
kulture kao neeg eternalnog u emu sam ovek nije dovoljan i
konaan bez onoga to stoji Iza, i sa zasnivanjem istine na
neemu to egzistira nezavisno od naeg uma.
61

58 Npr. N. Berajev u delu Filozofja neravnopravnosti (Beograd, 1990, str. 217 -
230). Slina shvatanja ima i T. S. Eliot. U pomenutom ogledu o kulturi Eliot naziva
deklarativnim potovaocima kulture one koji se opiru suprotstavljenosti kulture i
jednakosti, ili ne priznaju prednosti koje se stiu roenjem. I Berajev je uveren da
se demokratizacijom sniava vrednost i kvalitet kulture, i da ona, bivajui jeftinija,
dostupnija i komfornija, dobija nii rang i postaje jednostrana, runa i bez stila. Ova
zapaanja vredno je pomenuti zbog dodirnih taaka izmeu elitizma i populizma.
Elitizam nije rezervisan samo za inioce ili misionare pozitivne kulture, nego i za tvorce
i pronosioce populistikog izrugivanja takvoj kulturi, koji su, zahvaljujui upravo
svojim ambicijama, prepuni elana da izrugivanje ustolie kao novi tip kulture.
59 Eliot, T. S., op. cit.., str. 19.
60 Npr. Umberto Eko u ogledu ovek trai drugoga: tako se, po mom miljenju, raa
moral, Knjievne novine od 15. marta 1996, str. 8 - 9.
61 Rorty, R., Consequences of Pragmatism, Mineapolis, 1982, 5. A Post-Philosophical
Culture; Bariko, A., Hegelova dua i krave iz Viskonsina, Beograd, 2006, str. 37.
48
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Svaki smisleni pronalazak ve ima koordinate (socijalne, tehnike,
umetnike), pa se i svaki skup takvih pronalazaka moe vrednovati.
Ma koliko nastajala iz neuredne samoniklosti, kulturi se pripisuju
sistemi koji, zahvaljujui naoj sklonosti da se probijamo lakim
putem i da pribegavamo nemarnom uoptavanju, predrasudama
i navikama, imaju svoju spoljanju kauzalnost, hijerarhiju i koor-
dinirane uporine take. Tumai opadanja kulture staraju se o
pozitivnosti kulture dvostruko: i sadrajem i nainom kritike. Briga
za zdravlje neke pojave najbolji je izraz vezivanja za njenu pret-
postavljenu poeljnost. Otuda, svest o krizi kulture donosi znatno
vie od proste dijagnoze. Iza pesimizma uvida u stanje stvari stoji
ideja o nunosti preokreta i oporavka.
Pozitivnost kulture podrazumeva se i tamo gde se o njoj govori u
instrumentalnom ili procesnom smislu. Odreujui je kao proces
koji se stara sam o sebi i tako postaje kulturna politika, Hajdeger
je kulturu svrstao u pet osnovnih sutinskih pojava novog veka, uz
nauku, mainsku tehniku, obezboenje i ulazak umetnosti u vid-
okrug estetike. I on je, meutim, iako je u najoptijem smislu kul-
turom nazvao ljudsko delanje, pozivajui se na grko razumevanje
bivstvujueg kao pozvanosti oveka da sakuplja () i spasava
(), da hvata i uva, kulturni domaaj tog delanja jasno
ograniio na ostvarivanje najviih vrednosti negovanjem ovekovih
najviih dobara.
62
Niklas Luman, takoe, pripisuje kulturi ulogu
neke vrste korisnog skladita zalihe tema za brzo i razumljivo
tumaenje u procesima komunikacije, smatrajui, poput Parsonsa,
da kultura nije obavezno i normativni sadraj smisla, ali da je,
svakako, redukcija ili odreivanje smisla pomou koga moemo
razlikovati odgovarajue priloge od neodgovarajuih, korektnu up-
otrebu teme od nekorektne, ili u ma kom objektu reprodukovanu
mogunost da nam sam taj objekt poslui kao koristan predmet
saobraanja.
63

62 Hajdeger, M., Doba slike sveta, u zb. umski putevi, op. cit., str. 60 - 61, 72.
63 Luhmann, N., Das Recht der Gesellschaft, Frankfurt a. M., 1995, str. 249 ff; Luman,
N., Drutveni sistemi - Osnovi ote teorije, S. Karlovci - Novi Sad, 2001, str. 235.
49
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Uprkos tome, gotovo da nema prihvatljivog objanjenja zbog ega u
kulturu ne bismo mogli uvrstiti i markantne znakove socijalne an-
tropologije koje bismo, inae, sa stanovita tradicionalnog poimanja
kulture, oznaavali kao njena opadanja, krize ili ieznua. Ako se
za trenutak vratimo esto pominjanoj izvornoj upotrebi rei cultura
iz Ciceronovog iskaza o obraivanju plja i duhova, ma koliko da i
to znaenje podrazumeva tenju da se primi najkorisniji doprinos i
doe do najbogatijeg ploda, suoiemo se sa neizbenim pitanjem:
zbog ega bi sav trud oko pripreme i obrade, bilo tla, bilo duha,
bio lien suprotnog sadraja ili ishoda? Zar se sa istom uverenou
da e se stvoriti svet po meri ideala, ili uopte bolji svet, ili sa
uverenou jednake snage, usmerenom na stvaranje drugaijeg
sveta kvarenjem postojeeg, pa ak i bez takve uverenosti, ali sa
podjednakim uspehom, ne moe primiti i tetan uticaj i proizvesti
neka za ljudsku zajednicu pogubna nastrojenost? I zato takva nas-
trojenost, u pogledu uinka ili sredstava, ne bi imala iste osobine
kakve se u pokuaju definisanja kulture smatraju negovanjem ili
dostizanjem tipinih vrednosti, po kojima se neka drutva ili grupe
izraavaju, ostvaruju i razvijaju?
64

U ime kulture, i u okviru nje, inilo se i ini se zlo. O tome piu
teoretiari koji korene zla nalaze, izmeu ostalog, i u kulturi, ili
se bave nekom od izdvojenih oblasti drutvene akcije, kao to je
politika kultura mrnje.
65
S pravom se ukazuje da je u poslednjih
deset godina kod nas u ime kulture uinjeno vie zla nego dobrih
stvari i da se pozivanje na kulturu pokazalo daleko efikasnijim u
opravdavanju mrnje i rata, nego u postizanju tolerancije i mira.
66

Ali, osim priznanja da se kultura moe zloupotrebiti i da se u ime
kulture moe initi i da se ini zlo, ovde traimo odgovor na jo
64 U nacrtu Deklaracije o kulturnim pravima (UNESCO, 1995) kultura se odreuje kao
skup vrednosti, verovanja, jezika, nauke, umetnosti, tradicije, ustanova i naina ivota,
po kojima se neka linost ili grupa izraavaju, ostvaruju ili razvijaju.
65 Staub, E., The Roots od Evil: Social Conditions, Culture, Personality, and Basic
Human Needs, Personality and Sosial Psychology Rewiev, Vol. 3, No. 3, 1999, str.
179 - 192; Hollander, P., The Banality of Evil and the Political Culture of Hatred,
FrontPageMag, Articles RSS, 19. juni 2002.
66 olovi, I., Balkan - teror kulture, Beograd, 2008, str. 11 - 18.
50
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
jedno pitanje: da li su mogua uenja, stvaranja i tumaenja koja
mogu predstavljati izvor zla i istovremeno imati presudan uticaj na
formiranje kulture? Da li su, dakle, mogue kulture koje nose zlo?
To nas vraa staroj enigmi: zar Tiberijevo doba, doba inkvizicije,
jakobinskog terora, rasizma, holokausta, nacizma i staljinizma,
nisu imala svoje kulture, ili sama predstavljala autohtone kulture?
I to, upravo, kulture za ije osobenosti su odluujue bile njihove
antikulturne predikatizacije: potkupljivost i denunciranje, rasna,
verska ili nacionalna diskriminacija, guenje slobode, masovne de-
portacije i istrebljenja? Zlu je potrebno uporite, njemu godi da se
usadi i rasprostre. I ono, esto, nastaje kao produkt predanog i du-
gotrajnog socijalnog uzgoja, u kome se stie celokupni proces nas-
tanka materijalnog i vrednosnog fenotipa koji oznaava kulturu.
Mnogi e se lako sloiti sa Diltajevim stavom da iz svakog kulturn-
og sistema proistie neki poredak vrednosti stvoren zajednikim
pregnuem i objektivacijom ivota, u kome se zgusnuo sav rad na
donoenju zakona, razvijanju filozofske misli i stvaranju knjievnih
dela. Daleko tee je sloiti se sa njegovom konanom ocenom da
poredak vrednosti koji je nastao iz kulturnog sistema predstavlja
sklop kulturnih delovanja koja neminovno vode nekom dobru,
izgraenom da i nakon toga postoji i dalje se usavrava.
67
Osnovni problem u teorijama kulture je uslovljavanje bia pojave
njenom vrednou. Ako nam poe za rukom da ontoloki plan ne
svedemo na aksioloki i ne zasnujemo ga na etikom opravdanju,
da pitanje da li odreeni sadraj jeste kultura odvojimo od pitanja
o kakvoj se kulturi radi, neemo izbei zakljuak da je afirmativni
sadraj kulture predrasuda koja poreklo vodi iz nade u napredak
i dobru stranu ljudske prirode, i da podjednako, kao to postoji
dobra, moe postojati i loa kultura. Pri tom, vrednovanje
neke kulture kao dobre ili loe ne potie samo od naknadnih
prosuditelja ili pripadnika drugih kultura, nego i od onih aktivnih
67 Diltaj, V., Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, Beograd, 1980, str. 229
ff.
51
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
sudionika koji, uprkos prinudi kulture koja pokuava da ih genetski
predodredi i apsorbuje, nisu izgubili sposobnost da iz nje iskorae,
da joj se suprotstave i podvrgnu je kritici.
Kulturni monizam i pluralizam
Slino je i sa pripisivanjem kulturi monistike ontologije. Po
pravilu, uzima se da kulturno bie nije deljivo, nego jedno, i
da ono, bez obzira na individualnu heterogenost, ima homologni
integritet, koji u procesu kristalizacije vrednosti stvara osobene,
prepoznatljive ili preovlaujue odlike, neophodne da se odreena
zajednica identifikuje i razlikuje od druge. tavie, upravo se na je-
dinstvu ideologije i forme ivota kulture, temelji njeno razlikovanje
od civilizacije kao stecita kulturnih disperzija. Kada govorimo o
kulturnoj zajednici mislimo na subjekt obeleen zajednikim os-
novom povezivanja, bilo da se radi o integraciji poreklom (povest,
srodstvo, etnicitet, narodnost, jezik, vera, drava, region), svrhom
(politika stranka, interesni savezi, uverenja, estetika usmerenja),
ili statusom (istorija, klasa, profesija, obrazovanje).
Sorokinova teorema o kulturi kao ukupnom zbiru svega to je
svesnim ili nesvesnim delovanjem dvoje ili vie ljudi u meusobnom
sadejstvu ili uticaju stvoreno ili prilagoeno, podrazumeva pristup
u kome kulturu moemo pripisati i najuim zajednicama, ali
je, uz sistematska saimanja kriterijuma i vezivanja za svedene
zajednike imenitelje, moemo proiriti i na itave kontinente, pa i
itav ljudski rod. Nie je postavio osnove za globalnu polarizaciju
na apolonsku i dionizijsku kulturu. T. S. Eliot je nalazio da postoji
evropska kultura i da je religija ta dominantna sila koja doprinosi
stvaranju njenih zajednikih obeleja. Gadamer je kulturni identitet
Evrope prepoznao u viejezinosti, kao spoljanjoj pretpostavci
za uvaavanje drugih, i u razlikovanju filozofije, religije, nauke i
umetnosti, kao unutranjoj komponenti koja je formirala grko-
52
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
hriansko kulturno jedinstvo Zapada, sa docnijim razdvajanjem
po liniji verskog raskola na Istono i Zapadno carstvo, ali i sa eku-
menskim pokretom kao svojevrsnim obelejem kulturnog jedinstva
i potencijalom za prevazilaenje ovog razdvajanja. Nasuprot takvoj
polaznoj osnovi, Dvorkin je u Sjedinjenim Amerikim Dravama
prepoznao jedinstvenu kulturnu strukturu nastalu iz zajednikog
jezika, a Poper je slian uticaj pripisivao dravnoj upravi, pa je
govorio o kulturnoj granici izmeu Zapadne Evrope i onih oblasti
Srednje Evrope koje nisu uivale blagodeti civilizacije pod upravom
Avgustove Rimske imperije.
68

Za razliku od integrativnih teorija kulture, postoje shvatanja da
je kultura samo individualna funkcija, da jedinstvene kulturne
norme uopte ne postoje i da se, zato to odnos prema kulturi
ima iskljuivo lini karakter i poiva na neuklonjivoj raznolikosti
pogleda, ne moe ni govoriti o nekakvoj objektivnoj ili prosenoj
kulturi. Hans Kelzen je ovo gledite primenio na oblast prava i
izrazio ga u okviru kritike teorije o nunoj podudarnosti pravnih
normi sa normama kulture.
69
Kelzenov stav, meutim, ne ide ka
dualizmu ili pluralnosti kultura, nego ka negaciji samog fenomena.
Svoenje kulture na individualni stav, ili, kako sam Kelzen kae,
na neto krajnje lino, odricanje kulturi induktivnih moi koje
bi se u procesu socijalnog merenja i redukovanja mogle profilisati
kao tip, standard, klasa, ili uzus, vodilo bi izjednaavanju kulture
i karaktera, ili kulture i pojedinanih nazora, a time i poricanju da
ma kakve kulture u drutvenom smislu uopte moe biti.
Na irem planu, mada izvedenom iz izuavanja istorije novije srpske
kulture, Radomir Konstantinovi je, s razlogom, naao da je misao o
jedinstvu kulture izraz drutvene patologije. Pripisao ju je organskoj
kulturi, koju je predstavio kao neposredni izraz plemensko-patri-
68 Cf: Eliot, T. S., op. cit., str. 110 ff; Gadamer, H. G., Evropsko naslee, Beograd,
1999, str. 20 - 26; Poper, K., Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beograd, 1993, II,
str. 441, beleke uz 24. poglavlje.
69 Kelzen je svoj stav izrazio u polemikom osvrtu na postavku M. E. Majera o tome
da obaveznost prava opravdava slaganje pravnih normi na kulturnim normama (Kelzen,
H., Glavni problemi teorije dravnog prava, Beograd - Podgorica, 2001, str. 304 - 305).
53
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
jarhalnog iskustva, iskustva van-vremene mitske svesti, do koga
dolazi prirodnim putem i ija je misao o jedinstvu prvorazredna i
neosporiva.
70
Na istom tragu je i Ivan olovi kada ukazuje da moni-
stiki pristup kulturi potie iz tenje ka posebnosti i neponovljivosti
nacionalnog duha, ka izolovanoj, homogenoj, samozadovoljnoj i
od drugih ugroenoj nacionalnoj zajednici, o sutinskoj, dubokoj
i nepomirljivoj razlici izmeu naroda.
71
Velianje kulturnog identi-
teta, kae Finkelkrot, omoguilo je kolonizovanim narodima da se
oslobode mimetizma i da poniavajue oponaanje osvajaa zamene
ponosnim isticanjem svoje razliitosti.
72
Ukazivanja na mitski karak-
ter organske kulture znaajan su doprinos otkrivanju degenerativnih
procesa u drutvu, najpre onih koji vode poreklo iz inferiornosti i po-
trebe za kompenzacijom, a potom i onih izraslih iz opsesivnih ideja i
oseanja farsine nadmoi, samodovoljnosti i harizmatinosti.
Kada pominje koheziju i postojanje istog kulturnog korena, kao
neizbenu pretpostavku svakog daljeg kulturnog raslojavanja, T. S.
Eliot nema u vidu organsku kulturu. Mada u svojim razmatranjima
o nivoima kulture polazi od primarnog supstrata kulture celog
drutva, on teite stavlja na raslojavanja koja su posledica procesa
specijalizacije, stratifikacije ili dezintegracije, nastalih u raspadanju
kulture vie grupe na delove, od kojih svaki deo predstavlja samo
po jednu kulturnu aktivnost, ili se pojavljuje kao kultura klase ili
nie grupe, sve do mere u kojoj ti slojevi mogu postati i odvojene
kulture.
73
Nije od toga daleko ni gledite po kome se raslojavanje
ne pripisuje toliko sadraju kulture koliko njenom prostornom i
istorijskom razmetanju. Tendencija ka razreivanju i iscrpljivanju
kulture, kae Muzil, vodi poreklo iz injenice da su sve kulture nas-
tale na relativno malim prostorima i u relativno malim dravama,
da bi tek kasnije, kroz pozne epohe, izgubile prvobitno jedinstvo i
u novim civilizacijama poele da se razastiru kao breuljci.
74
70 Konstantinovi, R., Filosofja palanke, Beograd, Trei program, leto 1969, str.
404 - 405.
71 olovi, I., op. cit., str. 12.
72 Finkelkrot, A., Poraz miljenja, Beograd, 1993, str. 71.
73 Eliot, T. S., op. cit., str. 22.
74 Muzil, R., Duh i iskustvo, u zb. Eseji, Novi Sad, 1993, str. 84.
54
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
U dijahronom smislu, raznolikost koja potie od napredovanja
i menjanja kulture prirodan je proces. Mnogo tee je pojavu raz-
nolikosti kod istog subjekta objasniti u istoj istorijskoj ravni. Trud
da se ovo postigne ini da je primarno jedinstvo uvek vie plod
uobrazilje, nego realnih odnosa. Ne moe osporiti postojanje
izvorno razliitih kulturnih celina u okviru istog entiteta poveza-
nog integrativnim iniocima porekla ili svrhe. Pri tom, svaka od tih
kultura nastaje u rivalitetu izmeu usmerene redukcije i difuznog
rasipanja, svesnog odabira i tromog preputanja.
U isto vreme deluju snage koje poriu razlikovanje i ometaju raslo-
javanje. Kulturi je svojstvena prinuda na integraciju. Takva prinuda,
po pravilu, snagu crpe iz svoje prisne veze sa zahtevima na odanost
mitskoj predstavi o interesima drave, nacije, crkve, etnike grupe
ili politike stranke. Pri tom, i slika kulture i rituali odanosti deo su
magije banalnog identiteta, izvedenog, bez ikakvog linog truda
i doprinosa, iz proste pretpostavke da neko jeste samo zato to
neemu pripada.
Sukob kultura bio je postavljen ve u same temelje grkih tra-
gedija. One su, ujedno, dokaz da je, uprkos snanim pritiscima
dezintegracije, odreena kultura produavala svoj vek na ima-
nentnom samodeterminizmu, na povlaivanju pretpostavljenoj
prevlasti odreenog obrasca miljenja i na njegovom obrednom
favorizovanju.
Primer takvog sukoba je Sofoklova Elektra. Jedan sistem predstav-
ljen je u liku same Elektre, koja je, kao Antigonina replika, olienje
slepe odanosti kultu predaka i akcije zasnovane na iracionalnim
silama, na mrnji i osveti. U predsokratovskoj misli i antikoj
knjievnosti, razumevanje za retorziju imalo je vrsto etiko upo-
rite. Heraklit se pouzdao u zavadu () kao jemstvo ovenosti
i slobode, a Erinije je smatrao pomonicama stare boginje pravde.
Mit o Erinijama, boginjama gneva i osvete, zauzima vano mesto u
Eshilovoj Orestiji. Helenska etika, meutim, nije bila jednoznana.
Otuda i u Elektri kulturni antipod glavnoj junakinji, osim hora,
predstavlja i za tu priliku stvoreni lik Elektrine sestre Hrisotemide,
55
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
kao prividnog olienja mekutva, popustljivosti, pokornosti i odsus-
tva oseanja asti. Preputajui se bolu i elji za osvetom Elektra se
odrekla braka, dece, spokoja i saobraanja sa svetom. Iako svesna
da se runa dela na runome ue, ona se rukovodila geslom da
je u trpljenju zla preka potreba initi zlo, da su kukaviluk i od-
vraanje od injenja takvog zla jo vee zlo, i da bi neosveena krv
ubijenog oca vodila nestanku stida i bojeg straha.
Ostae zagonetka da li je u pitanju previd ili malo lukavstvo, kada
je u jednoj od tirada episodije Sofoklo dopustio da se iz Elektrine
patnje iskrade udnja za prestiom, a iz naprslina njenog gneva da
izbije ni malo uzviena proraunatost. U govoru ubeivanja sestre,
Elektra kalkulie sa pretpostavkom o tome na kakav bi odjek nai-
ao njihov osvetniki pohod i zakljuuje da se ni meu domaim
graanima ni meu strancima ne bi naao neko ko ih ne bi pohva-
lio to su spasle ugled oinskog doma i to su, izlaui opasnosti
sopstvene ivote, poubijale dumane. Ona se nada da e ih posle
tog ina svi potovati i veliati, da e stei slavu koja e trajati i
posle njihove smrti. Nasuprot takvim nazorima, hor i Hrisotemida
upozoravaju Elektru da ne prelazi meru, da ne stvara nevolju na
nevolji, da naui da obuzdava gnev, da ne pada u bezumlje i ne pre-
puta se besu, nego da se zapita da li je u pravu, da bude oprezna i
prizove se pameti. Istina, ne radi opteg dobra i primera za sve, ve
za sopstvenu korist, jer se zlo dogaa onome ko se zla mai.
I jedna i druga poruka, ma koliko ih pripisivali funkciji dramske
teze i antiteze, kod Sofokla su izreene sa dovoljno privlanosti
da bi ona prva mogla probuditi saoseanje, a da bismo ovu drugu
mogli smatrati preteom kasnijeg uenja o vrlini kao umerenosti
i Aristotelovog zapaanja da su za zajedniki ivot nepodnoljivi
ljudi koji nisu u stanju da potisnu prirodni nagon za osvetom, jer
se preterana ljutitost protivi zdravom razumu, ne samo u pogledu
svog uzroka, nego i u pogledu pitanja koliko vremena ima smisla
da traje.
75
tavie, radi se o Sofoklovoj anticipaciji Aristotelovog
stava o tome da su dravniko umee i promiljenost deo jedne
75 Aristotel, Nikomahova etika, 1126a.
56
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
te iste sposobnosti, koju su stari Grci nazivali , a mi je
oznaavamo kao razboritost.
Ovo su dva formirana kulturna sveta. Sofoklo je prednost dao
Elektrinom svetu, oigledno paljivo vagajui vrednosti svoga
drutva i raspoloenja tadanje publike, ali i osnovni cilj tragedije
da izazove strah i saaljenje. Danas bi se velika veina i uene i
opte javnosti zapadne civilizacije, bez ikakve rezerve opredelila za
Hrisotemidin svet, oznaivi Elektrin ne kao jednu od prihvatljivih
moralnih alternativa, nego kao drutveno zlo koje u dravi, ili ma
kojoj zajednici drugaijeg socijalnog ili politikog sklopa, podriva
temelje ovenosti, pravnog reda i sigurnosti.
Ne retko, meutim, izmeu dve raznorodne kulture, u zajed-
nici obeleenoj irim osnovom povezivanja, ne postoji jasna linija
razgranienja, kao to je, katkad, nema ni u podvojenim osobinama
iste linosti. Jedan Timin junak, koji se bez vidljive moralne tesko-
be srodio sa poslom zlostavljanja i iznuivanja priznanja, istovre-
meno tei ne samo spoljanjoj urednosti, u nastojanju da muilite,
u kome predano izvrava zadatke, oisti od praine, pepela, ot-
padaka hrane i krvi, nego i unutarnjoj istoti, u priguenoj elji da
uspe i dokae se, da u sebi savlada bojazan da e ga iz nekih drugih
razloga, da li zbog toga to e ga ophrvati kolebljivost ili zbog toga
to e se obistiniti loe slutnje o bolesnom sinu, a ne zbog ovog
delatskog posla, stii propast i sram, utrveno ime, hladna, lede-
na, uprljana starost (kola bezbonitva). I u onome ko pribegava
ogoljenom nanoenju patnje drugome odvija se paralelni ivot koji
nije lien privida moralnog nazora, pa ni kakve-takve potrebe za
au i priznanjem. Naprotiv, Timina pria samo osveava nae
mahom potisnuto iskustvo da, u slepilu pred sukobom izmeu cilja
i sredstava, esto i zlo moe biti preica kojom se grabi ka srei. Zar
nije i Hanu Arent zaprepastila nesrazmera izmeu monstruoznosti
Ajhmanovih dela i njegove jednostavne prirode, u kojoj, kako kae,
nije bilo nikakvih vrstih ideolokih opredeljenja ili zlih motiva!
76

76 Arendt, H., The Life of Mind: Thinking, London, 1977, str. 4.
57
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Naa je nevolja u vitalnosti duha Elektre, u otvorenom ili prita-
jenom ivotu pod njegovom senkom, u sukobu njegovog ptosa
sa razboritou i pravom, i u njegovoj sposobnosti da se, ak i
kada je uspavan, u vremenu krize lako probudi i nametne kao sila
spremna da nas dalje vodi. Pogotovo stoga to taj duh dodatnu
snagu izvlai iz moralizovanja na terenu svoje proste doktrine o
prevalenciji porekla, pripadanja i iskonskih darova prirode, iz
pripisivanja krize upravo svom dugotrajnom odsustvu sa scene,
iz usmeravanja odmazde i prema onima koji su ga potiskivali, i iz
uenja da se, nasuprot starom pravilu da sutina moralnog zakona
proizlazi iz prosuivanja onih dla koja su mogla biti i neuinjena,
takva sutina krije samo u zadacima koji su morali ili moraju biti
uinjeni, jer ne zavise od nae volje, nego od istorijske nunosti.
Etiki sadraj kulture nalazi se u njenoj otvorenosti za iskoraenja.
oveku koji stvara, tesna je dominantna kultura njegove sredine. On
joj se otima, trai izlaz iz nje, pokuava da je nadmai, da se sa njom
poigra, da joj se podsmehne, ili da je podvrgne strogoj kritici. Takva
otvorenost podrazumeva mogunost razgranavanja ugraenu u
samu kulturu. Zlo prianja uz kulturu samo kada se ona zamilja kao
jedna, nedeljiva i nedodirljiva, i kada se takva nastoji nametnuti.
Roenje zla iz duha kulture
Prihvatili smo postojanje uporednih kultura u istom socijalnom
ambijentu. Prethodno smo zakljuili da neke od njih ne moraju
imati pozitivne osobine. Uz ovakve polazne osnove, kulturu bismo
mogli odrediti kao relativno rasprostranjen, ustaljen i reprodukti-
van duh neke zajednice, nastao zahvaljujui onome to je u njoj
u odreenom dobu propovedano, naueno i stvoreno. Kultura
je ne samo bie takvog duha, nego i predstava o takvom biu.
Kvantifikacija (rasprostranjen, ustaljen) i kvalifikacija (reprodukti-
van) duha proisticali bi iz svega to ovek propoveda, naui i stvori,
58
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
bilo da to potie iz njegovog sopstvenog iskustva, bilo da je re
o primeni, usavravanju ili prenoenju preuzetih znanja ili vero-
vanja. Duh ovde nije ono apsolutno realno bie olieno u moral-
nom ivotu jednog naroda, kao to je to kod Hegela sluaj, nego
nii spoj obiajnosti, samosvesti i intuicije, ija realnost pripada
praksi mita i predstavi o vrednostima, dotiui normativnu sferu
samo u meri u kojoj ova na takvu praksu i predstavu utie.
Tek u tom sluaju bili bismo u prilici da kaemo da u okviru vred-
nosti koje politiki, verski ili intelektualni autoriteti jednog drutva
promoviu kao poeljne, a dovoljno rairen krug primalaca ih ak-
tivno ili pasivno prihvata, traei u njima putokaze ili izgraujui
na njima svoje ideale, svakodnevne odnose, politike programe
ili uzore obrazovanja i vaspitanja, moe postojati i kultura alogi-
zama, predrasuda, netrpeljivosti, mitologizovane svesti i moralnih
izopaenja, kultura samorazarajueg praznoverja, zatvorenosti i
neslobode. Drugim reima, mogli bismo zakljuiti da kultura jed-
nako trpi neto to je dobro kao i neto to ve jeste ili e se poka-
zati da je zlo, i da kulturom nazovemo stanja i procese koji bi, sa
aspekta paradigmi prosvetiteljskog pokreta, pronaenih u razumu,
toleranciji i ovenosti, zapravo bili ne-kultura ili anti-kultura.
O prisutnosti takve pojave, ukljuujui i njeno imenovanje poj-
mom kultura, sve ee se govori u naoj savremenoj liberalno-
demokratskoj politikoj kritici. Tako se sreemo sa izrazima
kultura nasilja, kultura zaborava, kultura solidarnosti sa
poiniocima zloina, varvarska politika i opta kultura, ili kul-
tura bezumlja, lina i straha, kao oznakama za kulturu u kojoj
dominira obest, nacionalizam, nespremnost da se osude zloini
proistekli iz vlastite etnike zajednice, prizivanje autoritarne vlasti,
spoj uljudne forme nacionalno-demokratske retorike sa njenom
amoralnom sutinom, ili mistifikovanje kolektivnog identiteta i
ruganje ideji vladavine prava.
77

77 Npr.: Samardi, N., Monopolisti na politikom tritu, Danas od 31. 07. 2007.
god., str. 8 i Na engenskoj barikadi, Danas od 28.08.2007. god., str. 8; Pani, T.,
Zamke puberteta, Vreme br. 865 od 02.08.2007, str. 31; Kandi, N., Pogoranje i
onako loih odnosa, Most Radija slobodna Evropa u dodatku lista Danas - Vikend
59
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Trebalo bi raunati sa nekoliko prigovora. Prvi bi se ticao injenice
da smo iskljuili afirmativni sadraj iz odredbenih razloga bia
kulture tako to smo ove razloge uprostili, da bismo potom neke
negativne odlike tog bia prepoznali oslanjajui se upravo na viziju
njegovog poeljnog karaktera. Sledio bi i prigovor da smo postu-
liranjem zla u kulturi priznali realnost fenomena koji tek treba
dokazati, tj. da smo apriorno negativnim obeleavanjem jedne
zamane oblasti ljudskog delovanja kompromitovali sopstvenu ob-
jektivnost. Ne sme se zanemariti ni mogue osporavanje prava da
o dominaciji zla u osnovama neke kulture prosuujemo pomou
kriterijuma ustanovljenih izvan te kulture. Najvaniji prigovor,
meutim, dovodio bi u pitanje sveobuhvatnost bti kulture. Ako
je kultura proces, moemo li se pri ustanovljavanju njene sutine
pitati samo ta ona trenutno jeste, a da se ne upitamo iz ega je ona
proistekla, kakva je njena perspektiva i kakav je odnos izmeu toga
to ona jeste i neega to smatramo da bi trebalo da bude?
Ovakvi prigovori bili bi, ipak, samo posledica razliitih nivoa de-
terminacije. Nisu ista merila za opisivanje sadraja nekog pojma i
za utvrivanje njegovog obima. Jedno je odrediti ta neki fenomen
jeste, a neto drugo utvrditi njegovu deobu i meusobni odnos nje-
govih pojavnih oblika. Prvo, u ovom sluaju, ne mora posezati za
vrednostima, a drugo se, kada se radi o pojmu kulture, teko moe
postii a da principium divisionis nema vrednosni karakter. Poimanje
bti kulture ne bi trebalo izvoditi iz naknadnog pojedinanog ili
komparativnog razmatranja toka pojedinih kultura. Osim toga, ne
moe se poistovetiti antropoloki i kulturoloki nivo, budui da su
prethodno morali biti razdvojeni ontoloki i aksioloki plan.
Odgovorima na prigovore koji se tiu prosuivanja zla pozabaviemo
se u narednim redovima. Za sada nam je vano da ustanovimo da, uz
sve navedene ograde, a posebno onu da oznaavanje jedne kulture
kao loe (ili zle) u krajnjoj liniji izvire iz stanovita druge koju sma-
tramo dobrom, i da to oznaavanje apstraktno doputa reciprone
Danas od 17-18.10.2009, str. VI; Radosavljevi, I., Izopaeni tipovi gradili su strpljivo
kulturu bezumlja, Blic od 08.08.2010.
60
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
kvalifikacije, ipak sud o postojanju kulture obeleene zlom ne iz-
vodimo samo iz nekog drugaijeg i u tom trenutku suprotstavljenog
stanovita, nego i iz empirijske objektivacije i na njoj izgraenih
racionalnih projekcija. Pribliavamo se, tako, stavu koji neki na-
zivaju liberalno filozofskim stavom u kartezijansko-kantovskoj
varijanti: univerzalna sumnja nas navodi da spoljanje kulturne
okvire, ukljuujui i one etnikog i nacionalnog tipa, ne smatramo
kategorijom istinitosti i da zakljuimo da subjekt koji nije sposoban
za prekoraenje granica svojih partikularnih kulturnih korena os-
taje nezrelo i neslobodno bie, okovano privatnom upotrebom uma
koju ograniavaju proizvoljne dogmatske pretpostavke.
78

Drugaije stvar stoji sa pitanjem da li stvaralakom domenu takve
kulture moemo pripisati zlo kao cilj, a ne samo kao sadraj ili
posledicu. Prilikom odreivanja cilja ne bismo smeli zanemariti
stanovite same te kulture i nazore njenih aktera. ak i kada je
zlo produkt neke kulture, ono, po pravilu, nije i njen unutranji
cilj. Teko bi bilo nai pokret, sa snagom da postane kultura, koji
bi, prema vlastitom sistemu vrednosti, bio sazdan na programu
negovanja zla.
U pomenutom filozofskom brevijaru iz 1736. godine, zlo se vidi
kao stremljenje ka onome to vodi neskladu i razaranju. Upravo
u stremljenju, u voljnom iniocu, u tom cum appetitu, klju je za
razlikovanje zla od nesree ili patnje. Bitno merilo potie iz svesti
o ciljevima svake kulture ponaosob. Ne radi se o relativizaciji zla,
nego o relativizaciji kulture. Uverenja mogu biti takva da se u nji-
hovom sprovoenju zanemaruju sredstva, ili opravdavaju dogma,
ogoljena sila i gaenje prava, da se zanemaruje ili opravdava ono
to za rtvu ili nepristrasnog posmatraa jeste zlo, ali je teko pripi-
sati cilju kreatora projekta to da se konano ustolii neto to bi i on
sam smatrao carstvom zla.
To je razlog zbog koga neki autori poriu da se zlo uopte moe
hteti. Zlo nema objektivnu realnost, smatra Bodrijar, nego se,
78 Rorty, R., Consequences of Pragmatism, loc. cit.; iek, S., O nasilju, Zagreb, 2008,
str. 119 - 120.
61
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
naprotiv, sastoji u odvraanju stvari od njihove objektivne egzis-
tencije, u njihovom preokretanju, u njihovom vraanju, tako
da bi se moglo rei da fenomen zla ne shvataju oni koji hotimice
upranjavaju zlo, poto njihov cilj pretpostavlja intencionalnost
sadraja, dok je reverzibilnost Zla stvar forme.
79
Sa ovog aspekta
gledajui mogli bismo rei da je preterana i Kantova ocena da ove-
kova prirodna sirovost prerasta u zlo ako se ne promeni ni nakon
svega to donosi kultura. I danas postoje uverenja da nesputano
ispoljavanje nagona ima niz prednosti, da ovek ostaje dobar,
kako to negde navodi Sioran, samo tako to unitava ono najbolje
u svojoj prirodi, podvrgava se disciplini malodunosti i zaborava, i
ostaje setni pobornik pokolja. ak i ljude visoke kulture, podsea
Sloterdajk, oblikuju sile koje koe i sile koje otputaju konice, pa
zato i humanizam nije nita drugo nego neprestana borba uticaja,
borba za oveka koja se odigrava kao rvanje tendencija bestijalo-
zovanja i pripitomljavanja.
80

Iz previanja ove razlike, ili razlike, kako kae Bodrijar, izmeu
ideje zla i bilo koje objektivne egzistencija zla, potie i pokuaj da
se u teoriju uvede pojam kultura zla.
81
Neuspeh ovog pokuaja
nikako ne znai, kao to smo prethodno zakljuili, da ne postoje
kulture koje nose i prouzrokuju zlo, iako im se zlo, u lestvici nji-
hovih pravnih i etikih vrednosti, ne moe pripisati za cilj. Drugim
reima, teko je osporiti da postoje kulture koje, mada nisu kulture
zla, jesu zle kulture. Njihovi nosioci mogu, ali i ne moraju biti
79 Bodrijar, ., Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla, op. cit., str. 123 ff.
80 Sloterdajk, P., Pravila za ljudski vrt - Odgovor na Hajdegerovo Pismo o humaniz-
mu, u U istom amcu, Beograd, 2001, str. 106.
81 Jedan od takvih pokuaja potie od V. N. Najmana (Uvod u teoriju kulture zla -
prilozi za izradu koncepta, Beograd, 1997, str. 31 ff; Ogledi o kulturi zla, Beograd,
1996; Kultura zla, Beograd - S. Palanka, 1998) i zasniva se na prihvatanju pojednos-
tavljene defnicije kulture kao svekolikog ovekovog stvaranja i na postavci da se u
okviru opte kulture, za koju se kae da u sutini nije jednoznana i monolitna, stvaraju
dve osnovne, suprotstavljene ali komplementarne celine: kultura dobra ili napretka,
tj. onoga to je normalno, pozitivno i korisno, i kultura zla, ili svega to je anormalno,
negativno i tetno. Osnovna slabost ove teoreme potie iz razdvajanja vrednosnog
sadraja kulture od svesti njenih aktera o ciljevima, uz istovremeno izjednaavanje tih
ciljeva sa objektivnim uincima, o kojima se ne sudi istovremeno i autonomno, ve se
prosuivanje preputa istoriji.
62
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
svesni zla koje e proizvesti ili ga ve ine, premda bi, na temelju
iskustva, znanja i ne tako sloenih sociolokih uvida, trebalo da
raspolau sposobnou da ga predvide, ili bar da ga ne previde.
Beskrajno lutanje u traganju za uzrocima zla, uinilo je da se izlaz
potrai u onome to je prvo bilo na dohvat: u pouzdanju u zdrav
razum i samoregulaciju. Platon je verovao da se svako delanje, ako
je posveeno cilju da se stekne mudrost, zdravlje ili bogatstvo, pre-
duzima dobra radi. Aristotel je smatrao da zlo smo sebe razara,
jer bi postalo nepodnoljivo ako se razvije do svoje pune mere.
Oslanjajui se na njegov sud, Toma Akvinski pisao je o fundamen-
talnoj relativnosti zla, zbog ega potpuno i savreno zlo ne moe
postojati. Oni oprezniji ukazivali su na mimikriju zla. Kao pretea
kasnije esto koriene metafore o putu poploanom dobrim nam-
erama, Plotin zlo due nije pripisivao samo emocijama, kao to su
udnja, strast ili strahovanje, nego i fantaziji i lanim mnenjima,
jer je zlo optoeno lepim okovima kao neki uznici zlatom, da ga
ne bi videli ni bogovi, a ni ljudi koji sa takvim prizorima ne mogu
da se pomire.
82

I kod onih koji veruju da su na dobrom putu, i kod onih koji se
samo pretvaraju da u to veruju, primetna je sklonost postupku
koji je Radomir Konstantinovi oznaio kao objektivisanje eks-
teriorizacijom sopstvenog zla. Ne samo kao deo lukavstva ljudi
podvrgnutih zlu, na koje je Konstantinovi hteo da ukae, nego
i kao pribeite poinitelja zla. Nije, dakle, u pitanju racional-
izacija vlastite nevolje prebacivanjem krivice na druge u borbi
za samoodranje ili za lake trpljenje, nego i podizanje vlastitog
delovanja na nivo socijalne misije, koja bi, kada bismo joj dodali
oreol kategorikog imperativa, bez obzira na to to joj neki tumai
pripisuju zlo, a istorija ljudskog roda potvruje da za takvu ocenu
ima puno opravdanja, postala akcija izbavljenja i asti, neke vie
pravde i konane istine. Zbog toga, nema protivrenosti izmeu
Konstantinovievog predstavljanja palanakog duha kao zla u kul-
82 Platon, Gorgija, 467d-e, 468a-b; Aristotel, Nikomahova etika, 1126a, 7; Akvinski,
T., Summa theologiae, q. 49; Plotin, Eneade, I, 8.
63
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
turi i njegovog nastojanja da u odlikama primitivno-organske kul-
ture nae unutarnju potrebu za distancom od zla za isterivanjem
duha zla, ili zlog duha, iz sopstvenog duha.
83
Pristup ovoj racio-
nalizaciji olakava mogunost da se vlastito delovanje ugradi u ve
pripremljene matrice, koje su oblikovane pomou mitologizovanih
ideolokih univerzalija o naciji i njenoj istoriji, o veri i politici.
Raireno je uverenje da se zlo raa iz apstrahovanja odgovornosti. U
tom pravcu i La Svensen, na kraju svog temeljnog pregleda teorija
o zlu, iznosi da zlo nastaje kad se odgovornost udalji od pojedinca
i prenese na opti plan i kad se interesi udalje od optih obzira i
prenesu na lini plan.
84
Pojavu da na zlo pristaju i tzv. obini ljudi,
koje nije rukovodila ni mrnja ni namera, i koje u klasinom smislu
ne bismo mogli opisati kao iskvarene, Svensen vidi u procesu soci-
jalizacije. Upravo je, objanjava, socijalizacija zla proces uvoenja
u kulturu u kojoj izvesni postupci, koji bi inae bili neprihvatljivi,
odjednom postaju norma pred ijom se odomaenou naprosto
gube drugaije ideje.
85
Pri tom, poao je od pretpostavke da su
svi akteri zla, na svim nivoima, imali slobodu izbora koja im je
doputala da odlue da li e uestvovati, i da, ako se odlue da
uestvuju, izaberu i kako e uestvovati.
Uz ovakvu definiciju, iz procesa nastanka zla iskljuili bismo jedan
od vanih elementa koje sam Svensen pripisuje njegovom poreklu, a
to je socijalizacija, tj. stvaranje takvih normi kulture kakve zlo oprav-
davaju i usvajaju. Zato bismo pre mogli rei da najgora zla nastaju
kada se pojedinani ili grupni interesi prikazuju kao opti i prenose
na opti plan, a sud o odgovornosti preputa tvorcima takve trans-
misije, pa i takvih interesa. Jo u klasinoj nemakoj filozofiji date
su polazne osnove za zakljuak da zlo nastaje iz nekritike apsolu-
tizacije partikularnog. Prava suprotnost principu moralnosti, pisao
je Kant, jeste kada se princip line sree uini odredbenim razlogom
83 Konstantinovi, R., op. cit., str. 406 - 407.
84 Svensen, L. Filozofja zla, Beograd, 2006, str. 180. Uz proces socijalizacije Svensen
pominje i procese predstavljanja, distanciranja, podele uloga i eskalacije, kao forme
kroz koje se zlo odomauje i opravdava.
85 Svensen, L., op. cit., str. 177 ff.
64
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
volje. Ne postaje neto dobro time to nas ini srenim, kae Fihte,
ve obrnuto samo nas ono moe initi srenim to je dobro, to je
bilo dobro pre naeg oseanja i blaenstva. Moe se govoriti o strasti
i pod tim razumeti partikularna odreenost karaktera, smatra Hegel,
ali se ne smemo na tome zaustaviti, jer se te odreenosti htenja ne
smeju ograniiti samo na privatan sadraj, nego treba da sadre ono
nagonsko i delatno kod optih dela, kao to i svetska istorija o sebi
(tj. kao priroda) poinje sa svojom optom svrhom.
86
Osim toga, ako
je Svensen u pravu kada tvrdi da u procesu socijalizacije ovek gubi
drugaije ideje, on tada nije u pravu kada svakome pripisuje punu
slobodu izbora. Socijalizacijom se iri podruje, a suavaju kriteri-
jumi, pa akteri zla pre postaju ohrabreni nego ucenjeni normama
kulture koja ih je apsorbovala. Da nije tako, sudelovanje u stvaranju
kulture koja podrazumeva injenje zla ne bi bilo zlo. Pogotovo ako je
to kultura koja se, oduzimanjem drugaijih ideja, temelji na preuzi-
manju odgovornosti za svaki drugi in osim odgovornosti za in
suprotstavljanja postupku obezliavanja i pokoravanja.
Utemeljivai ovakve kulture najee su pristalice organicistikih teori-
ja, u kojima nacija personifikuje apstraktni idealitet i stie mogunost
da u isto vreme bude i supstancija i predikat u sudu, i da, primajui
antropogena svojstva, raspolae sposobnou da shvata, pamti, sudi,
bude odgovorna, da ima ponos i oseaj asti.
87
Ideal organske kul-
ture, pie Konstantinovi, kulture iji duh je neposredno izraeni duh
zajednice, zapravo je ideal plemenske, primitivno-rodovske kulture,
van-vremene i protiv-vremene, a zlo je uvek zlo neusaglaenosti duha
s duhom, nesporazum plemenskog duha sa duhom palanke koji bi
da ivot u svom zatvorenom kosmosu produi i u epohi racionalnosti,
tako to bi dajui smislu funkciju mita porekao svaku racionalnost
smisla, pa i samu svest koja se protivi mitotvorstvu.
88
86 Kant. I., Kritika praktikog uma, Beograd, 1979, str. 58; Fihte, J. G., op. cit., str.
146; Hegel, G. W. F., Filozofja povijesti, Zagreb, 1951, str. 39 - 40.
87 Cf: orevi, M., Srpska konzervativna misao, Beograd, 2003, str. 5 - 33;
Milosavljevi, O., U tradiciji nacionalizma - ili stereotipi srpskih intelektualaca XX
veka o nama i drugima, Beograd, 2002, str. 39; Beljanski, S. Hronika uzaludnog
otpora, Beograd, 2003, str. 82 - 83, 152 - 155.
88 Konstantinovi, R., op. cit., 385 ff, 403 - 407.
65
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Zlo, zapravo, i moe ponii samo iz kulture. Naslov ovog odeljka ne
varira sluajno naslov jednog Nieovog dela, jer se poput Nieovih
pitanja: Muzika i tragedija?, Heleni i umetniko delo pesimizma?,
pitanja koja raunaju na efekte sueljavanja i povezivanja prividnih
suprotnosti, takva pitanja mogu postaviti, a i odgovori nalik njego-
vim odgovorima mogu dati, kada je re o odnosu kulture i zla. Da,
kultura je podruje propovedanja, uenja i stvaranja iz koga se moe
raati zlo! Da, kultura je i zlu dom! Naravno, bila bi tada uzaludna
skolastika uteha da samo dobru pristaje da bude uzrokom, da je u
materijalnom smislu dobro uzrok i zla koje nema vlastitu izvornost,
nego je vie pomanjkanje dobra i lienost reda za dunu svrhu.
Zlo iz kulture se, po pravilu, raa kada kultura postane poligon udnje
za mo, ili kada se snaga njenih sredstava i dostignua svede na za-
datak da se postigne kakav politiki cilj. Mo je po sebi zla, svejedno
u ijim je rukama, tumaio je Burkhart, poseui, ne bez razloga,
za psiholokim argumentom: mo nije istrajavanje nego pouda,
koja je nesrena jer je po sebi neostvariva, pa otuda mora i druge
da unesrei.
89
Moglo bi se raspravljati o tome da li su i pouda i mo
za sebe neostvarivi, nesreni i unesreavajui, ali kada ih poveemo
u poudu moi ili poudu za mo, teko bismo mogli osporiti da
zlo nie iz nesrene sprege nedovrenosti i zahtevnosti, unutarnje
oskudnosti i spoljanjih pretenzija. U zlu se uvek bavimo drugima,
ak i kada smo zaokupljeni izgradnjom sopstvenog lika. Otuda zlo
ni najmanje nije suprotno duhu rtvovanja: ono je istinski duh rtve,
ali takve rtve koja je spremna da zanemari vlastiti interes samo zato
da bi drugoga liila dobrobiti. tavie, zlo nije na strani prirode, a
nasuprot duha. Ono je sam duh koji na nasilan nain izobliava
prirodu! Zato i neposredna identifikacija sa pojedinom kulturom,
zakljuuje iek poput Finkelkrota, omoguuje netoleranciju prema
drugim kulturama i moe postati istinsko izvorite varvarstva.
90
Podstaknuta neutaivom potrebom za veliinom i oseanjem
nepravedne osujeenosti, zla iz kulture formiraju se u trouglu
89 Burkhart, J., Razmatranja o svetskoj istoriji, Beograd, 1996, str. 111.
90 iek, S., op. cit., str. 59, 79; Finkelkrot, A., loc.cit. (fn. 23).
66
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
programa, vere i rtve, trouglu nametnutom i primenjenom kroz
slabljenje kritike moi, transformaciju predrasuda u moralna
naela i predstavljanje istorije u apsolutnom kljuu. Iz ovoga nie
dogma zasnovana na mitskoj svesti i iracionalnom doivljaju
dunosti, lojalnosti i jedinstva. Nastanak ovih zala, meutim,
moramo pripisati i sakralizaciji ideala, metafizici viih razloga,
koji opravdavaju da se i po cenu ogreenja o istinu, obzire i slo-
bodu odui dug, zavede red ili potini svet. Zlo u kulturi raa se
kroz stvaranje, usavravanje i uvanje dogme. Njegovi uinci su:
sputavanje uenja, znanja, tolerancije i slobode. Takvu kulturu
ukorenjuju mesijanske ideje i fanatizam kod onih koji je propagi-
raju, a revnost, lakovernost i pokornost kod onih koji je primaju.
Na nekoliko primera pokuaemo da ukaemo na magije nastale iz
mitova o nacionalnim idealima i istorijskoj rtvi, odravane i irene
pomou guenja ili mistifikovanja refleksivne svesti.
Bespue istorijskih ideala
Uticaj stavova Dobrice osia na formiranje jednog tipa kulture
u Srbiji gotovo je presudan. Ma koliko da je u tim stavovima
protivrenosti, tana je ocena Latinke Perovi da je stanje duha
takve kulture u osiu nalo svog istoriozofa, ideologa i politikog
vou.
91
Zbog toga smo za predmet narednog razmatranja, uprkos
obilju osievih eksplicitnih iskaza iz skorijeg doba, koji bi put do
istih zakljuaka inili komotnijim, izabrali nekoliko njegovih pro-
gramskih postavki iz vremena u kome je otpadnika u njemu jo
uvek pomalo obuzdavao vernik.
U ogledu Jedan pristup istorijskom romanu, pripremljenom u pro-
lee 1980. godine za nekoliko neodranih predavanja u Engleskoj,
osi kae: Ako bi istorija sveta i mogla biti, kako misli Hegel,
91 Milosavljevi, O., injenice i tumaenja - dva razgovora sa Latinkom Perovi,
Beograd, 2010, str. 111, 118, 199.
67
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
napredovanje u svesti o slobodi i time progresivno zadobijanje slo-
bode za oveka, onda bi istorija srpskog naroda pored napredovanja
u slobodi mogla biti i napredovanje u samoosveivanju, odnosno
u saznanju tragizma borenja za istorijske ideale.
92

Na prvi pogled, postavka deluje kao umesno upozorenje. Sloboda,
s jedne strane, i pristajanje na teret iluzija o istorijskim idealima,
s druge strane, jesu suprotnosti. Iluzije sputavaju. Pogotovo ilu-
zije o istorijskim idealima, koje su, ako utiu na politike odluke i
praktini ivot, u stanju da ugroze i razboritost i ovenost.
Pred ovakvim tumaenjem, meutim, ispreila bi se nerazgovet-
nost i disparatnost nekih pojmova. Na emu se zasniva podvajanje
izmeu svesti o slobodi i samosvesti? Kakva je koordinacija izmeu
samoosveivanja i nacionalnih ideala, izmeu realne slobode i
transcendencije nacionalnog? Da li je istorija srpskog naroda deo
aksiomatskog sistema u kome tragizam nije samo sadraj iskust-
va, nego i sasvim izvesna perspektiva, pa se u saznavanju tragiz-
ma, kao pred kakvim neprekidnim nizom novopridolih varijabla
jedne te iste pojave, moe beskonano napredovati? Ispreio bi se
i neobini raskorak izmeu gotovo zdravorazumskog dometa pos-
tavke i njene verbalne pompe. Zato vredi pogledati paljivije.
A paljiviji pristup otkriva da jedini teret u odnosu na istorijske
ideale osi pripisuje njihovom saznanju. I to ne nepristrasnom
i sveobuhvatnom saznanju, ve saznanju sa tezom o posebnom
genealokom i operativnom svojstvu ovih ideala njihovoj na-
cionalnoj osobenosti i traginosti borbe za njih. Uporite ove
postavke je osievo uverenje da postoje tragini narodi, da srpski
narod ima preteno traginu istoriju, snanu kolektivistiku svest
i izraenu samosvest, da se iz toga obrazuju njegova esencija,
duhovno jezgro, duh i etos, snaga trajanja i opstajanja, opti
ciljevi i vrednosti, za koje se bori ponekad i svestan uzaludnosti
svoje borbe i rtve, svestan da se i smru potvruje i njome
92 osi, D., Jedan pristup istorijskom romanu (1980), u zb. Stvarno i mogue,
Rijeka, 1982, str. 185 (podvukao S. B.).
68
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
traje.
93
Teret nacijom predodreenih ideala, dakle, ne prikazuje
se kao suvian, nego kao neophodni prtljag. osi, drugim reima,
kae da uslov samoosveivanja nije kritiki odnos prema samim
idealima, ve naprosto saznanje kobnog usuda nastojanja da se oni
ostvare. Proizlazi da u postavci u kojoj se nacionalni istorijski ideali
ne dovode u pitanje i ne smatraju bilo kakvim balastom, ne moe
biti ni poziva na otrenjenje, a pogotovo preporuke da ih se liimo.
Zbog toga se osievoj postavci lako moe pridati znaenje koje
predstavlja jednu od uporinih taaka srpske organske kulture.
Naravno, ne smemo zanemariti ni pozivanje na Hegelovo uenje.
Ono je polazna osnova, ma koliko ga, za posebne odlike srpskog
naroda, osi smatrao nedovoljnim. Malo je verovatno da se radi
samo o zaklanjanju iza filozofskog autoriteta, ili o raunanju na
prohodnost povrne uenosti. Pre e biti da je re o loginom
povezivanju i da je postojao i neki preutani cilj kome je Hegelova
filozofija dala odluujui podsticaj.
U uvodnom i zavrnom delu Filozofije istorije Hegel istie da
svetska povest nije nita drugo nego napredovanje u svesti o
slobodi, ili razvoj pojma slobode.
94
Ali, ve nekoliko prethodih i
narednih reenica upotpunjuju ovaj stav. Hegel pie o svetskoj isto-
riji, subjektivnu slobodu shvata kao spoznaju objektivnog kao po
sebi umnog, a istoriju, to stecite razvoja pojma slobode, otkriva u
istom fatalizmu teodiceje u stvarnom bivanju duha kroz oprav-
davanje boga. Ni za Hegela, dakle, istorija nije puko napredovanje
svesti o slobodi, pogotovo ako je sadraj te svesti politika sloboda,
a napredovanje prilagoavanje sve sloenijim savremenim
zahtevima politike zajednice. Suvino je ovom prilikom pozivati
se na kasniju kritiku koja je ukazivala na Hegelovu filozofiju iden-
titeta kao na podlogu za odbranu postojeeg poretka i uenje o
tome da je pravda naprosto mo.
95
Sam Hegel je smatrao da je duh
moralni ivot jednog naroda, ali da taj duh mora napredovati do
93 osi, D., Ibid., str. 183 - 184; Kako da stvaramo sebe, op. cit., str. 12.
94 Hegel, G. W. F., op. cit., str. 35, 407.
95 Poper, K., op. cit., II, str. 55.
69
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
svesti o onome ta je on neposredno, i da na tom putu, da bi doao
do znanja o sebi samom, mora ukinuti lepi moralni ivot, pa se
vratiti samosvesti kroz razdeljeno carstvo ovostranog kao carstvo
obrazovanosti, i onostranog kao carstvo vere ili sutine.
96
Ako je tako posmatramo, u osievoj postavci ni najmanje ne moe
biti sluajno umetanje predloga pored izmeu kategorijalnih poj-
mova o slobodi i samoosveivanju. Iako, naravno, ne porie znaaj
napredovanja u slobodi, on ne nalazi da ovo napredovanje, ve
samim tim to vodi ka slobodi, vodi i ka samoosveivanju, tj. da slo-
boda, ako jeste ili nastojimo da je bude, jednostavno mora proistei iz
samoosveivanja. Naprotiv, pod uslovom da leksika i sintaksa verno
odraavaju smisao poruke, radilo bi se o paralelnim procesima, koji
bi, zbog razloga o kojima e kasnije biti rei, trebalo da se dopunjuju,
ali koji, isto tako, mogu prilino uspeno da napreduju i samos-
talno, a da im se putevi nikada ne podudare. Dakako, mogue je biti
samosvestan, ali na odreeni nain ne biti slobodan. Pretpostavka
o slobodi bez samosvesti, ve je paradoksalna. U tom sluaju bi
predlog pored, ija je prava uloga da oznai dometanje i upot-
punjavanje, u ovom iskazu postao poluga funkcionalne disjunkcije,
u kojoj ne bi bila iskljuena mogunost da se bude slobodan, a ne
bude samoosveen, da se dostigne najvii stepen unutarnjeg i
spoljanjeg integriteta, a da se ne bude svestan svog poloaja u svetu,
svojih dunosti, mogunosti, potreba, granica i odnosa.
Poto je sa Hegelovog opteg plana preao na poseban, pa ne go-
vori o svetskoj istoriji, ve o istoriji srpskog naroda, osiev iskaz
teko je razumeti drugaije nego kao ideju da srpski narod ne
moe uspeno napredovati u slobodi ako ne napreduje u saznanju
idealne sutine (istih sadraja, podsticaja i ciljeva) borbe za svoje
istorijske ideale, tj. ako ne napreduje u poimanju idealizma nacio-
nalne svesti. I ba to je ovde odluujue: da sloboda i samosvest
ne bi bili opoziti, to se kao loa mogunost ostavlja na snazi, za
osia bi samosvest koja je sa slobodom komplementarna morala
biti u najtenjoj vezi sa nacionalnim idealima. Da nije tako, ta bi
96 Hegel, G. W. F., Fenomenologija duha, Zagreb, 1955, str. 241 ff.
70
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
nam posebno mogla doneti svest o tragizmu borenja za istorijske
ideale u odnosu na celinu svesti o slobodi, pogotovo u odnosu
na dinamiki pojam ove svesti, izraen u njenom istorijskom raz-
vijanju ili napredovanju? Zar razvoj svesti o slobodi ne ukljuuje
i sva iskustva u vezi sa idealima i njihovom ulogom? Zar biti
svestan pojma slobode i teiti praktinom zadobijanju slobode za
oveka ne znai imati kritiki odnos prema tragizmu borenja za
nacionalne ideale, ne iskljuujui ni potrebu njihovog menjanja ili
odbacivanja?
Nakon potvrdnog odgovora na ova pitanja, malo ta nam preostaje
osim zakljuka da se osiev tragizam krije u posebnoj vrsti
samoosveivanja, koja ukljuuje upravo ono to bi stajalo izvan i
nasuprot svesti o slobodi. A to su: istrajavanje na idealima nezavis-
no od toga da li su nam se upravo oni ispreili na putu ka slobodi,
vera u ispravnost ideala uprkos njihovom tragizmu, poimanje
tragizma kao istorijske neminovnosti, svest o tragizmu ideala
kao zasebnom fenomenu duha koji doprinosi naoj slobodi i ini je
razliitom u odnosu na opti pojam slobode zato to od nje stvara
zadau sluenja naciji i zato to krivicu za svaki istorijski debakl
izmeta izvan tobonjeg autohtonog i antropogenog subjektiviteta
nacije na eksterni plan neprijatelja i zavere. Da bi opstao i sauvao
svoj etniki i duhovni integritet, kae osi, srpski narod je bio
primoran da se neprekidno bori za slobodu, uvek protiv jaih.
Ako se saznanjem tragizma vezujemo za tragizam kao za svoju
svetu predestinaciju, samoosveivanje se pretvara u puku veru.
Eto, dakle, mogue kope sa Hegelovim uenjem o odvajanju
carstva ovostranog, kao carstva obrazovanosti, od carstva onostra-
nog, kao carstva vere ili sutine. Svest o prostoj slobodi, za osia
bi ostala u carstvu ovostranog, dok bi svest o tragizmu borenja za
istorijske ideale, ukljuujui istrajavanje na idealima uprkos tra-
gizmu borenja za njih, pripadala carstvu onostrane vere i sutine,
carstvu koje bi, oito, bilo vanije od pukog ovostranog i praktinog
zadobijanja slobode za oveka. On to indirektno potvruje ne samo
kada podsea da je narodni pesnik u pogibiji kneza Lazara video
71
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
opredeljenje za carstvo nebesko, nego i kada objanjava da e
mitsko lazarevsko opredeljenje za slobodu i carstvo nebesko postati
deo politike prakse, etika i vrednosna osnova srpske nacionalne
ideologije, kako do 1918. godine, tako i kasnije, do 1945. godine i
do sukoba sa Staljinom 1948. godine, jer je skoro svaka generacija
imala neko svoje Kosovo. Ne previa se, nego se upravo insistira
na tome da su onostrane snage nadmonije od ovostranih, da one
u potpunosti upijaju ovostranu svest i da nam isporuuju slobodu
iskljuivo kao veru i sutinu, tj. kao svojevrsnu religiju ideala.
Na ovaj nain osi samo razrauje svoju staru tezu s kraja
ezdesetih godina prolog veka, kada je u ogledu Kako da stvaramo
sebe izrazio zabrinutost zbog potisnute duhovnosti i univerzal-
nosti, a tadanjoj generaciji, kao jedan od njenih najdalekosenijih
poraza, zamerio preformulisanje, naputanje i zaputanje velikih
revolucionarnih ciljeva, ukidanje dugoronih kolektivnih pro-
grama i planova, i potpuno odbacivanje morala rtvovanja za
zajednicu i budunost.
97
Moral rtvovanja ovde podrazumeva i
ideale i ispatanje. Duhovnost i univerzalnost tih ideala skovana
je u fabrici politikih snova, meu kojima se nacionalni programi i
planovi primaju kao delo onostranih sila, a moral i rtva kao poluge
drutvenog inenjeringa na putu ka velikim zajednikim ciljevima.
Otuda e njegov pojam slobode kulture, kao slobode za kritiku,
ukljuujui i nepristajanje na svaku dominaciju nad ovekom i
njegovim stvaralatvom, ostati samo privezak nacionalne kulture,
iju fasadnu univerzalnost rui upravo partikularna duhovnost,
insistiranje na nacionalnim svojstvima, na primarnim osobenos-
tima naroda i njegovim specifinim istorijskim sadrajima.
98
Zato i naredna osieva formula iz koje sledi da je na ovek
gubio kada je dobijao narod, ali da nikada u srpskoj istoriji nije
ovek dobijao kada je narod gubio,
99
predstavlja prvu ideoloku i
pseudologiku potporu takvom poimanju slobode. Na ideolokom
97 osi, D., Kako da stvaramo sebe (1967), op. cit., str. 20.
98 osi, D., Ibid., str. 30; Uslovi i mogunosti kulture danas (1969), op. cit. str. 98 -
100.
99 osi, D., Jedan pristup istorijskom romanu, op. cit., str. 185.
72
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
planu ona je primer proklamovanja kulta nacije, voe i metafizike
ideala. U takvom bi se okruenju sloboda mogla ostvarivati samo na
poligonu nacionalnog fatalizma, na kome se individualnost utapa u
etniku zajednicu, a integritet subjekta identifikuje sa kolektivnim
politikim programima. Posredna poruka je da treba slepo slediti
narod, a ako se ne zna, kao to se i ne moe znati ta to zapravo
znai, preostala bi samo mogunost orijentisanja prema prvom pre-
poznatljivom putokazu: kolektivnim zanosima koje je rasplamsala
nacionalno samoosveena elita. Radi se o pukoj opseni. Masa,
pisao je Jaspers, ni u kom odredivom smislu ne moe biti nosilac
bti onoga do ega je oveku stalo. Ne moe, naravno, ni narod.
Zato i osiev pojam naroda podjednako slui u argumentacijama
iza kojih, umesto realnosti i neprenosive odgovornosti pojedinca,
stoji utapanje u fikciju etnikog zbora, kojoj je na raspolaganju
samo sofistiko sredstvo da se odri prazan pogon, da se pobegne
od samog sebe, da se umakne od odgovornosti.
100
Na sceni su oba
procesa u raanju zla: i onaj u kome se odgovornost pojedinca
prenosi na opti plan i onaj u kome se line frustracije i fantazije
prikazuju kao opti interes.
Nije izostao ni privid logike podrke. Tvrdnja da ovek ne mora
biti na dobitku kada narod dobija, a da nikako ne dobija kada
narod gubi, suprotstavlja jednoznane pozicije, koje se svode na
zakljuak da ovek po pravilu gubi, nezavisno od toga da li je narod
na dobitku ili na gubitku. Budui da se zamagljena jednoznanost
predstavlja kao kontrapunkt, pogotovo u onom delu tvrdnje u
kome se rezolutno iskljuuje pojedinani dobitak u sluaju narod-
nog gubitka, sugerie se da jedino u opkladi na narod ima nade da
se bude na dobitku, jer ako narod izgubi gubite svakako, a ako
narod dobije, mada zbog udi pobednika preti opasnost da ete i
tu ostati uskraeni svi izgledi da budete na dobitku nisu sasvim
iskljueni. Liilo bi na izrugivanje sa paskalovskom opkladom,
kada bismo na mesto boga postavili narod, a individualnu teskobu
zamenili igranjem na kartu podanitva.
100 Jaspers, K., Duhovna situacija vremena, op. cit., str. 58 - 59.
73
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
osiev stav ima jo jednu dimenziju. Ona se tie odnosa izmeu
vokabulara i zbilje, i pitanja u kojoj se meri funkcija jezika sma-
tra sredstvom za otkrivanje sveta. Borba o kojoj govori osi nije
ma kakva borba, ve tragina borba. Ipak, ovo je tek prvi nivo ra-
zumevanja. Spoznaja da je borba za istorijske ideale imala tragian
ishod ograniavala bi se na odreeni skup istorijskih injenica i na
njihovo savremeno vrednovanje, ili na savremeni prikaz njihovog
nekadanjeg vrednovanja. Ali, kada se kae tragizam borenja,
kada se jezik miljenja podredi zavodljivosti znaenja koje se
moe izvesti iz samog instumenta jezika, tei se znaenju koje
prekorauje granice pojedinanog i posebnog, i upuuje na neto
znatno obuhvatnije i uzvienije od zle kobi, a pogotovo na neto to
je daleko, ak na suprotnoj strani, od prostog priznanja da za borbu
nismo bili dorasli, da smo se u nju nepromiljeno upustili, ili da je
ta borba iz nekog drugog razloga bila nepotrebna ili besmislena.
Da bi se to izrazilo bilo je potrebno posegnuti u gramatiku i
leksiko blago. Na sceni je proces u kome izbor rei i struktura
idioma imaju pretenziju da odrede sutinu i strukturu stvari. Bez
ove pretenzije, ta bi se akcija mogla udomiti u ideji liberalnog
drutva, ideji da je sve doputeno ako se svodi na rei i uveravanja,
a ne na dela i silu, i ako u tim granicama retorika ima primat
nad logikom. Graani Rortijeve liberalne utopije su ljudi koji
imaju smisla za kontingenciju jezika svog moralnog osloboenja,
svoje savesti i svoje zajednice. I Rorti, meutim, kome je Habermas
zamerio da estetizuje sa metaforama i da je preokupiran funkcijom
jezika koja otkriva svet, koji je zastupao tezu da se istina stvara a
ne pronalazi i podseao na Nieovu definiciju istine kao mobilne
vojske metafora, smatrao je da bi graani njegove liberalne utopije
trebalo da budu liberalni ironisti, ljudi svesni relativne valjanosti
svojih uverenja i spremni da istinitim nazovu sve to nastane kao
rezultat neometane komunikacije, ma koje stanovite da pobedi u
slobodnom i otvorenom suoavanju.
101
Kod osia, naprotiv, teko
da se moe nai bilo kakva osobina liberalnog ironiste, tj. onoga
101 Rorty, R., Kontingencija, ironija i solidarnost, op. cit., str. 77 - 85.
74
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
ko pristaje na relativnu valjanost svojih uverenja i ko ima smisao
za sluajnost svoje savesti, a naroito za sluajnost i diskurzivnu
otvorenost egzistencije i vrednosti svoje zajednice. Zato iz njegove
fraze o tragizmu borenja, uprkos tome to je i ona edo funkcije
jezika koji otkriva svet, izbija sumorna potreba za zatvorenim
i neprobojnim znaenjem, u kome nema ni traga od ironije, niti
nagovetaja relativnosti i divergencije.
Posebnu ulogu, pri tom, imaju nain oblikovanja i upotrebe obe
imenice. Pridev tragian nije bio dovoljan da obelei karakter i
ishod opteg fenomena borbe. Pridev je nestalan, esto suvian,
podlee poreenju i mahom se odnosi na pojedinaan sluaj ili
zatvorenu grupu sluajeva. Neuporediva i neprolazna veliina
nae borbe kod osia je morala biti izraena reju ubedljivijom
od imenica kakve su traginost ili tragedija. Spasonosni zahvat
bilo je pretvaranje prideva u imenicu, bez obzira na malu jeziku
rogobatnost proizvoda, ili, uzgred, ba radi efekta koji ta rogobat-
nost donosi. Tako smo dobili pojam kojim se obino oznaava
stvaralaki pravac, istorijska epoha ili filozofska kategorija. Kada
je borba u pitanju, dakle, ona nije naprosto tragina, a uz nju ne
idu traginost ili tragedija, ve tragizam! A kada je o borbi re,
zato samo borba? Nije to jedna ili poneka borba koja ima svoje
mesto u vremenu i prostoru. Radi se o ideji borbe, indukovanoj
iz odreenih iskustava, ali i iz onog nadiskustvenog, iz predanja
o tim iskustvima i uenja o tim predanjima. Reenje za ovakvo
iroko znaenje naeno je u glagolskoj imenici borenje, koja nosi
generiki potencijal i upuuje na kontinuirano pregalatvo.
Tako su saete i u duboku i neraskidivu uzronu vezu stavljene sve
nae borbe i sve nae tragedije, kao monada tragizma borenja, ija
univerzalnost nije iskazana samo iznalaenjem izraza sastavljenog
od dve ubojite imenice, nego i njihovim uzdizanjem u klasnu jed-
ninu. Ujedno, sueljavanje dve imenice, od kojih ona u nominativu
daje bolnu i nadstvarnosnu dimenziju onoj u genitivu, doputa
trenscendenciju u kojoj se sve nae borbe prenose s one strane ili
iznad njihovih banalnih pojedinanih ishoda. Tragizam je, ako
75
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
dobro shvatamo osia, neto potpuno razliito od bezizlaznosti,
smrti i poraza. U tragizmu borenja zapravo i nema poraza, jer nas
dobar deo toga to suvoparna istorija naziva porazom obogauje,
sudbinski predodreuje, prosvetljujuje i slavom ovenava istog
trena kada smo ga overili igom nacionalne posebnosti. U tragizmu
borenja ne govori se ni o smrti, ve samo o rtvama podnetim za
viziju kolektivnih aranmana. osi sam kae da taj tragizam nije
i besmisao borenja za istorijske ideale i da je on u nacionalnoj is-
toriji osnovni motiv i najvii duhovni i poetski izraz kako narodne
epske poezije, tako i poezije i proze vrhunskih srpskih pisaca.
Zato tragizam borenja podrazumeva posebno vienje plemenitog
cilja i uzvienog stradanja. Uzvienost bi mogla da potie koliko iz
samog antikog pojma tragedije, iz porekla tragedije u fatalnoj iz-
neverenosti i nepravdi, toliko i iz povezivanja tragedije sa istorijskim
idealima, tj. idealima vezanim za njihovu socijalnu ukorenjenost,
za prolost i budunost jednog naroda!
Kada je re o sadraju i obimu tih ideala, nije teko zakljuiti da
su u pitanju ideali palanakog horizonta i bezline egzistencije
njihovog kolektivnog subjekta, nezavisno od toga da li se radi o
etno-nacionalnoj svesti, nacionalnoj dravi ili nacionalnoj kulturi.
Neko bi se mogao dosetiti da pred ovakvom kritikom potrai
osiu zaklon tamo gde bi se najmanje oekivalo kod Radomira
Konstantinovia. Nije li Konstantinovi pisao da duh palanke
onemogaava tragediju jer onemoguava punu egzistenciju, da je
traginost preduslov egzistencije, da je odbijanje traginosti egzis-
tencije prizivanje njene prividnosti, da duh palanke odbijajui
iluziju odbija i tragediju? Ne znai li to da se u osievom insis-
tiranju na svesti o tragizmu borenja za istorijske ideale zapravo
krije poziv na pribliavanje punoj egzistenciji, na bekstvo od duha
palanke i njegove zatvorenosti?
Naravno, ne znai!
osievo pozivanje na svest o tragizmu ne naputa emernu van-
traginost duha palanke, iz vie razloga. Konstantinovi, s jedne
76
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
strane, duh tragedije nalazi u stvarnom otpadnitvu, stvarno-delat-
nom odrodu od vaee norme i datog poretka, u sukobu dato-racio-
nalnog sa ne-dato-racionalnim, u poricanju sveta. S druge strane,
on tragediju vidi i kao put ka raanju subjekta iskuavanjem (i
poricanjem) sveta u samome subjektu. Tragedija poricanja sveta
skopana je sa moralnom teskobom, u kojoj i sam otpor svetu i sve
nedoumice u vezi sa izborom podjednako afirmiu subjekt. Ovde
se ne radi o opredeljenju izmeu intuitivnog nivoa miljenja koje
tragediju pripisuje nerazreivim sukobima dunosti, i kritikog
miljenja koje podrazumeva da u svakom konfliktu postoji dobar
moralni izbor i, kako je to Kolakovski primetio, u sutini vodi
komotnom i optimistikom zakljuku da u naem svetu tragedija
nije mogua.
102
Po svemu sudei, osi pribegava neobinoj kompi-
laciji, u kojoj je tragedija rezultat apriorno dobrog moralnog izbora,
ako se u opkladi sav ulog stavlja na narod. I sama opklada time
postaje prividna, jer je izbor puta u lavirintu deo normativne eme
sa vidno ucrtanim izlazom. osi, drugim reima, sve polae na
normativnu odanost u okviru kolektivistike svesti naroda i nje-
govih ideolokih putokaza, na dugorone programe i planove, na
afirmaciju kolektinog identiteta, na apsurdnog horskog junaka
koji ovde nije glas razuma, ve istog predanja. Na taj nain, i nje-
gov decizivni pesimizam moe se protumaiti kao peh komotnog
optimiste koji se, kad je u pitanju istorija srpskog naroda, vajka nad
zlehudim ishodom uvek valjanog moralnog izbora.
Zato je osiev tragizam puki nomen u kome je deformisani
pojam tragedije izraz njene deformisane sutine. Kod njega su
ideali proste politike pretenzije jednog etnikog kolektiviteta, a
tragizam nezaslueno neuspean ishod nastojanja tog kolekti-
viteta da u istorijskom spletu dogaaja svoje ideale ostvari, ili da
mu neke pretpostavljene idealne osobine budu priznate. Takav
tragizam proizlazi iz loe sree u pohodu u koji se krenulo sa
pozicija pseudo-dato-racionalnog i radi ostvarenja pseudo-dato-
racionalnog, a ne iz dubokog sukoba sa njim, pa ne ni iz sukoba sa
102 Her, M., Moralno miljenje, Beograd, 2005, str. 38 ff; Kolakovski, L., Moji
ispravni pogledi na sve, Danas od 23.01.2003.
77
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
datim poretkom nacionalnih vrednosti i ideala. Njegov tragizam
je, zapravo, olienje onoga to Konstantinovi naziva pokuajem
ispravke tragedije u pravcu neke tragedije koja bi i bila i ne bi
bila tragina, u pravcu neke ne-tragine tragedije, ili simulirane
tragedije koja je izraz nastojanja da se i tragedija prevari, i da
se sukob sa samim sobom (duha u duhu) pretvori u sukob sa
drugim. ak i kada upuuje na osnovni zakon antike tragedije
postojanje granice koja se ne sme prekoraiti i kada podsea na
to da egzistencijalna drama srpskog naroda potie upravo iz estih
prekoraivanja granice koja se ne sme prekoraiti, u takvom se
govoru ne moe prepoznati ruenje granica poretka okovanog
umiljenim dato-racionalnim vrednostima vlastitog naroda, ve,
eventualno, samo prekoraenje granica prilike da se, u odreenom
trenutku i da ogranienim moima, do dato-racionalnog dopre.
Daleko smo od pomisli da je ivot bez ideala, ukljuujui iluzije,
uopte mogu i da bi, kada bi i bio mogu, bio poeljan. Jedno
su, meutim, ideali kao pokretaka snaga, kao izvor otpora dato-
racionalnom poretku i njegovoj nunosti, a neto drugo ideali kao
obaveza, kao formula legitimisanja pripadnosti i teret kanona veza-
nih za dravu i strukturu njene vlasti, za naciju i registar osobina
koje joj se pripisuju.
itavu konstrukciju o idealima osi zasniva na njihovoj vladavini.
Kolektivistika svest srpskog naroda, pie on, proizvela je snagu
trajanja i opstajanja, duhovno jezgro sa snanom tenjom za
linom i nacionalnom slobodom, sa snagom i moralom rtvovanja
za slobodu, sa sveu o solidarnosti, pravdi i ravnopravnosti, sa
sposobnou za duhovnu trpeljivost, sa svojstvima univerzalnih
humanistikih vrednosti!
103
Predstava o svrsi uzima se kao steena
bit zbilje. Pred nama nije projekcija bivstvujueg, ve zasnivanje
bivstvujueg na neemu to nije iz njegovog reda. Idealizovanje
nacionalnih osobina potire sve druge ideale i predstavlja najoitiji
demanti poziva na slobodu kulture, na slobodu kritike i na ispol-
javanje individualnih sposobnosti. Svako idealizovanje postojeeg
103 osi, D., Kako da stvaramo sebe, op. cit., str. 12.
78
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
moe samo da stvara nove zabrane osporavanja i da odvrati od
stvaralakih i moralnih aspiracija. Kasnije e osi, kao da objavlju-
je rezultate nekog imaginarnog takmienja, bez zazora presuditi da
je srpski narod najdemokratskiji, najcivilizovaniji i najprosveeniji
balkanski narod.
104
Otuni narcizam nepremostiva je prepreka dis-
kurzivnom sadraju slobode. Ono to preostaje kao ideal moglo
bi biti samo nerealno oekivanje da e ova nadmenost i umiljenost
biti svugde priznata, a ono iz ega isijava tragizam mogla bi biti
samo prirodna uzaludnost takvog oekivanja. Do takvog tragizma
dopire jedino duh palanke. A tragedija do koje dopire duh palanke,
kae Konstantinovi, je tragedija van-traginosti ili tragedija nest-
varnosti, tragedija praznine do koje se stie u ime trezvenosti,
dok se u ime stvarnosti pronalazi proizvoljnost vetakog ivota,
ili ivota u prividu.
105
Svest o tragizmu borenja za istorijske ideale
zato je teko razumeti drugaije nego kao zametanje tragova o lu-
dosti ideala, zatakavanje uzroka poraza, opravdavanje promaaja
i odbijanje suoavanja sa tragedijom. Obogaeni duh palanke,
olien u osievom stavu o slobodi, podrazumeva apologiju ivota
u prividu.
Verovanje u uzvienost takvih ideala i uzvienost tragizma proistek-
log iz nesrazmere izmeu ciljeva i rezultata borbe, varirano je jo
od XIX veka u krilatici da Srbi u miru gube ono to su u ratu osvoji-
li.
106
To verovanje ne moemo shvatiti kao tenju ka demistikaciji
istorijskih ideala, ve kao uzdizanje njihovog znaenja do nivoa
misterije, kojoj se podaje bez ostatka, a to podavanje predstavlja
kao potpuno saznanje. Na taj nain, samoosveivanje prestaje
da bude saznanje, jer pribranost, reeksija i kritinost, u modusu
ovakvog samoosveivanja, ustupaju mesto tragizmu, borenju
i idealima, tj. nadracionalnim ili iracionalnim fenomenima, kakvi
su sudbina, nesrea, rtvovanje, sranost, vera ili ast. Ne mali broj
primalaca ovakve poruke moe zakljuiti da tim verovanjem ne bi
104 osi, D., Pievi zapisi 1999 - 2000 - Vreme zmija, Beograd, 2009, str. 211.
105 Konstantinovi, R., op. cit., str. 269 ff.
106 Milosavljevi, O., U tradiciji nacionalizma - ili stereotipi srpskih intelektualaca
XX veka o nama i drugima, op. cit., str. 84 - 85.
79
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
bila izreena samo pokuda nesposobnosti da se ratom steeno u
miru sauva, nego bi, u isti mah, bila izraena, ako ne ba pohvala
sposobnosti, a ono bar preutna saglasnost sa sposobnou da se
ratom i osvaja i stie. Shvatie je, dakle, tako da ne treba menjati
ili usavriti nain sticanja, ve samo naine politike zatite svega
onoga to je na takav nain steeno. I sam odnos pojmova u frazi
tragizam borenja podrazumeva tragediju kao ishod obrauna,
kao vrhunac nedae invazivnog pregnua, a ne samo kao prelomnu
taku dubokog nesporazuma, ili nepomirljive neusklaenosti shva-
tanja i verovanja.
I upravo na ovom mestu italac se nalazi pred izborom da li e
povezivanje tragizma borenja sa Hegelovom lozojom pripisati
autorovoj povrnosti, ili nameri da se temeljnije osloni na Hegelovu
lozoju istorije i njegovo uenje o razvijanju pojma slobode. Za
one koji sumnjaju u osievu naunu akribiju i metodinost, na
raspolaganju je i srednje reenje: da sve naprosto oznae kao in-
telektualnu intuiciju, kao meavinu politike i imaginacije, imagi-
nacije prema kojoj se on, kako neki primeuju, ne odnosi kao
prema kciji, nego kao prema novoj realnosti na koju eli aktivno
da utie.
107
Za Hegela je sutina individualne slobode negativitet, koji se
u apsolutnom vidu iskazuje kao nitavilo i smrt. Ne samo na
pojedinanom, nego i na optem planu. Sloboda se ostvaruje kao
istorija. Istovremeno, istorija se ostvaruje kao sloboda, kao nega-
cija datog, negacija u kojoj rat uva zdravlje naroda, a smrt u rato-
vima postaje rasad napretka. I u ranim i u kasnim predavanjima o
prirodnom pravu i dravi, i u svojoj lozoji prava, Hegel govori o
obiajnosnom momentu rata, koji nema svoj razlog u neemu to
ne treba da bude, ve je izraz suzbijanja slabosti prolaznih dobara
i momenat u kome idealitet posebnog dobija svoje pravo i postaje
stvarnost, jer drava ratom spasava moralno zdravlje naroda, kao
to kretanje vetrova uva more od trulei. Iz Hegeovih predavanja,
107 Milosavljevi, O., injenice i tumaenja - dva razgovora sa Latinkom Perovi, op.
cit., str. 193, 199.
80
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
odranih u zimskom semestru 1818/1819 godine, Homajer, na
primer, izvodi jasne zakljuke o tome da bi veni mir dao prevagu
graanskom odnosu i posebnim interesima, zbog ega su ratovi,
zato to odravaju sveinu ivota i potiru posebne interese, nuna
poluga u celini obiajnosti.
108

Oslanjajui se na isti uzor, kasnije je nemaki teoretiar prava i
politike, Karl mit, rat pokuavao da pravda na drugaiji nain ra-
zlozima koji nemaju normativni, ve samo egzistencijalni smisao.
Rat se ne moe obrazloiti, smatrao je, ni etikim ni pravnim nor-
mama. Za njega nema ni isto religijskog ili isto ekonomskog
opravdanja, jer se iz specinih suprotnosti tih podruja ljudskog
ivota ne moe izvesti za politiku i dravu nuno grupisanje na
prijatelja i neprijatelja. Rat se moe opravdati samo iz bistvovanju
primerenog potvrivanja vlastitog oblika egzistencije u odnosu na
isto tako bivstvovanju primereno poricanje tog oblika. Zato, ako
zaista postoje neprijatelji u bivstvovanju primerenom znaenju,
tada postoji smisao, ali samo politiki smisao, da se oni ratom
ziki suzbiju. mit spremno priznaje da na njegovu postavku malu
senku baca mogunost da se religijske, moralne i druge suprotnosti
uzdignu do politikih suprotnosti i da izazovu odluujue bor-
beno grupisanje na prijatelja i neprijatelja. tavie, ako je dovoljno
snana da ljude efektivno grupie na prijatelje i neprijatelje, dodaje
on, svaka se religijska, moralna, ekonomska, etnika ili neka druga
suprotnost pretvara u politiku suprotnost koja je nuna, jer narod
koji politiki egzistira jednostavno ne moe odustati od toga da
sopstvenim odreenjem, prema sopstvenoj proceni opasnosti, raz-
likuje prijatelja od neprijatelja.
109
U ovom idem per idem argumentu,
neprilinom ozbiljnoj teoriji, priznavanje neizbenosti potrebe da
se stvaraju neprijatelji, nezavisno od toga da li emo ih proizvoditi
iz istog oblika zatite bistvovanju primerenog potvrivanja vlas-
108 Prirodno pravo i dravno pravo prema predavanju profesora Hegela, u zb. Pravni
i politiki spisi, Beograd, 1981, str. 295 ff. Isto Hegel u Predavanjima iz 1803/4 i
1805/6, u Sistemu morala i Prirodnom pravu (1802). O ovome vie: Kojve, A., Kako
itati Hegela, Sarajevo, 1990, str. 533 ff.
109 mit, K., Pojam politikoga, u zb. Norma i odluka - Karl mit i njegovi kritiari,
Beograd, 2001, str. 24 ff.
81
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
titog oblika egzistencije, ili emo ih izvoditi posredno iz mitske
svesti o ugroenosti tog istog zamiljenog bistvovanju primerenog
potvrivanja vlastitog oblika egzistencije, vodi najirem moguem
pravdanju rata kao sredstva za postizanje istorijskih ideala.
Poimanje drave kao organizovanog politikog jedinstva koje za
sebe donosi odluku o tome ko je prijatelj a ko neprijatelj, nije nita
drugo do razvijanje Hegelove ideje o dravi kao objektivnom duhu
u kome e individua imati objektivitet, istinu i obiajnost samo
ukoliko je lan takve zajednice i ukoliko je drava, u odnosu na
privatnu dobrobit, porodicu i graansko drutvo te jedinke, njena
imanentna svrha.
110
Kasnije je, oslanjajui se na Hegela, Aleksandar
Koev pokuao da denie dravu kao drutvo prijatelja koje sva-
kog drugog smatra neprijateljem, a izmeu sebe priznaje grupu
rukovodilaca koja se jasno izdvaja i njim vlada. Ovakav odnos,
lien svake neutralnosti i svakog relevatnog antagonizma, podra-
zumeva otunu kciju o pozitivnoj sinhronizovanosti politikih i
etikih, ak i odreenih emotivnih sadraja.
111

Kada se sudbina naroda vidi kao ukleti brod koji pronosi slavu po-
raza, kulturi se ne moe doprinositi drugaije osim kao udnji za
nacionalnom au, koja ne preza od zatvaranja, kao to ne preza
ni od retorzije, potrage za izrodima i poslunosti zasnovane na
mirenju sa kultom predvodnika. Iz takvog nacionalnog fanatizma
raaju se mitovi o slavnoj prolosti, nacionalnom duhu, vekovnom
neprijatelju, spasonosnoj slozi, pravdoljubivosti i junatvu, mitovi
pomou kojih se mogu bodriti posustali, ali se podjednako moe i
opravdavati olako pristajanje na agresivnost, neslobodu i neznanje,
na nemar i poraze, na prihvatanje svih sredstava borbe, na glori-
kaciju samobitnosti etnosa i na velianje pripadanja etno-naciji, tog
najnieg stepena individualnog identiteta, kao reprezentativnog
standarda.
110 Hegel, G. W. F., Osnovne crte flozofje prava, 257, ff, Sarajevo, 1989, str. 370 ff.
111 Koev. A., Fenomenologija prava, Beograd, 1984, str. 149 ff; o ovome Beljanski,
S., Domaaj fenomenologije prava - Eksperiment Koeva, u zb. Poetika prava - politika
flozofje, Novi Sad, 1999, str. 95.
82
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Umesto da zavre kao primeri loe politike, ovakvi stavovi se i
danas koriste kao njeno osnovno orue. Zato je osievo napre-
dovanje u slobodi samo uzgredni i suvini putokaz koji zaista
ostaje pored iskazivanja centralne vrednosti: svesti o tragizmu
borenja za istorijske ideale. Tako, em imate ideale, em je vaa
borba za te ideale tragina, tj. pravina ali uvek neuspena ili skop-
ana sa ogromnim rtvama, em ete biti slobodni samo ako ste tih
ideala i tragizma borenja za njih svesni, a ne ako ih, zahvaljujui
toj svesti, prilagodite ili odbacite! Ovde nema drugoga i drugih,
osim kao neega to je s one, neprijateljske strane borenja, i to
je tragizam borenja skrivilo. Ako kojim sluajem u tome ima i
naeg udela, samoosveivanje e nam pomoi da svoj propust
racionalizujemo i pretvorimo u prednost. Ako su to skrivili drugi,
samoosveivanje je tu da njihov greh iracionalizujemo i pretvo-
rimo ga u topos neprijateljstva. Bilo da smo vinovnici mi sami, ili da
su to drugi, iz osievih postavki moglo bi da sledi da uzrok nes-
taje pred sjajem istorijskih ideala, kao trajnog cilja pred kojim nas
ne sme pokolebati nikakav usputni pad, a naroito ne tragistiki
ishod. Pred istorijskim idealima moemo ostati i sami i unesreeni i
odbaeni, ali i takvi sebi dovoljni, samosvesni i ponosni. Na moral
e, ako posle svega ikakvog morala uopte ima, postati potpuno
introspektivan.
Istini za volju, ima kod osia i ukazivanja na to da proimanje
kulture srpskog naroda sa kulturama nacija sa kojima ivi izmean
nalae da njegova kultura nikako ne bi trebalo da bude iskljuiva,
zatvorena, nacionalistika. O dekorativnom karakteru ovog zala-
ganja govori, meutim, njegova ocena da je moda najnesrenija
osobenost srpske nacionalne kulture njena sadrajna, vremenska i
prostorna nejedinstvenost.
112
Monolitnost u sve tri dimenzije moe
da vodi samo uaurenosti, a nikako oslobaanju od iskljuivosti,
zatvorenosti i nacionalizma.
U predgovoru knjizi Stvarno i mogue, koja je 1983. godine naila
na partijsku osudu zbog propagiranja ideje o traginoj sudbini
112 osi, D., Kako da stvaramo sebe, op. cit. str. 9.
83
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
srpskog naroda u novoj Jugoslaviji, Zoran Gavrilovi je, kao da je
predvideo buduu osudu i pokuao da sebi izgradi malu odstupnicu,
ukazao na moralizatorski i romantiarski karakter osieve vizije o
kontinuitetu, zrelosti i traginosti. Brzopleto je, meutim, zakljuio
da se ova primedba povlai pred pievom postavkom o dunosti
srpskog naroda da sagleda i imenuje identitet u vrednosti svog
kolektivnog bia u njegovom istorijskom bivstvovanju. Traenjem
identiteta u kolektivnom biu, zapravo se samo potvruju obazrive
primedbe o moralizatorstvu i romantizmu, a ponajpre se potvruje
konstatacija samog osia da su ukidanje dugoronih kolektivnih
programa i planova, i potpuno odbacivanje morala rtvovanja za
zajednicu i budunost, moda najdalekoseniji porazi dananje
generacije.
U osievoj postavci mogu se nai i tragovi Fihteove poletne didak-
tike, zasnovane na veri u ujedinjavanje, usavravanje i veliki zada-
tak preuzimanja onostrane misije na putu da se domai venost. Iz
osievih pouka, s jedne strane, izbija egzaltacija volje koja bi sa
svojim vrstim planom trebalo da hrabro i hladno lebdi nad rue-
vinama svemira
113
dok, s druge strane, izviruje i onaj dekadentni
doivljaj vremena,
114
onaj traak uzvienog pesimizma koji, pred
slutnjom katastronog ishoda, priziva svest o tragizmu borenja
da se, kao kakav natprirodni spasilac, umea u ovaj zemaljski
mete i sauva na identitet.
Na taj nain se istorija, kao napredovanje svesti o slobodi, liava ne
samo slobode, nego i napredovanja. Ona, zapravo, prestaje da bude
dokazivanje i razumevanje nekog proteklog zbivanja i razumeva-
nje stvarnosti na osnovu razumevanja tog zbivanja, i pretvara se u
dogmu. Kroz nju nastaje, kako je to povodom sindroma vekovne
bitke primetio Ivan olovi, pria o vanvremenom dogaaju, iji
je glavni akter vanvremeni lik Srpskog Naroda, koji vie nema
istorijsku dimenziju, nego je dobijen spajanjem predaka i poto-
maka u neku vrstu venog nacionalnog subjekta.
115
I ne samo to!
113 Fihte, J. G., op. cit., str. 155 - 170.
114 Sydow, E. v., op. cit., str. 88 ff.
115 olovi, I., op. cit., str. 50 - 51.
84
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Zadovoljavajui se statinim mitskim i programskim znaenjem,
ovakva istorija simbolikih moralnih prizora ukida unutranji
spoznajni element slobode u ime spoljanjih nacionalno-socijalnih
obeleja, ime ukida i slobodu samu. Time ona ukida i bilo kakvo
napredovanje svesti o vlastitom biu, o smislu istorije i o prome-
nama i poloaju oveka u drutvu i svetu. Tako smo ostali i bez
istorije i bez slobode. Preostala nam je jo samo lozinka pomou
koje se otvara kapija pred bespuem istorijskih ideala.
Pod senkom istorijske rtve
Marko Risti je suta suprotnost Dobrici osiu. Kako u pogledu
obrazovanja i literarnog izraza, tako i u odnosu na politike am-
bicije i nacionalna oseanja. Ipak, postoji mala dodirna taka:
obojica su u kulturu uneli dogmat o istorijskom smislu rtve, prvi
za ideoloke, drugi za nacionalne ciljeve. Zato osi i kae za
Ristia da je on prvi ubedljivi srpski anacionalnist koga je upoznao
i od koga je dosta nauio.
116
U Radu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti za 1954.
godinu Marko Risti objavio je ogled Tri mrtva pesnika, dugi pos-
mrtni mar za tri svoja nekadanja prijatelja: Miloa Crnjanskog,
Rastka Petrovia i Pola Elijara.
117
Ne u njihovu poast, ve radi
njihovog anatemisanja. Bez znaaja je to to je Crnjanski jo bio
iv. Daleko vanije za ovakvu vrstu politikog opla i estetikog i
etikog proskribovanja bilo je to to je izvor Elijarovog nadahnua,
zbog koga ga je Risti i uvrstio u ovaj index lubrorum, ve godinu
dana bio mrtav!
O Ristievom ogledu vie se prialo nego pisalo. U poetku bilo je
to zbog politikog autoriteta autora, a kasnije, po svemu sudei, iz
nastojanja da se autoru ne narui zasluena reputacija moderniste,
116 osi, D., Srpsko pitanje, Beograd, 2003, str. 98 - 99.
117 Risti, M., Tri mrtva pesnika, Rad JAZU, Zagreb, 1954, knj. 301.
85
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
ubeenog leviara, atipinog revolucionara, udaka u redovima
odanih, otpornog na izazove vlasti i privilegija. I ovde je Ristiev
ogled izabran za primer uz dosta dvoumljenja. Prevagnula je
upravo upeatljivost pomenutih osobina, upadljiva protivrenost
izmeu Ristieve individualnosti i njegovog gotovo linearnog
priklanjanja doktrini o kolektivnoj obavezi na razumevanje i prak-
tikovanje istorijske rtve, a ponajvie injenica da je njegov stav bio
deo tadanjih vladajuih uverenja, kojima je, strogou i talentom,
davao novu snagu i produavao vek.
Svom ogledu, prepunom knjievnih ocena, Risti odrie karakter
knjievne rasprave ili studije. Iako vrvi od opisa linih doivljaja i
susreta, iako je u njemu toliko izvoda iz sasvim intimnih pisama,
ne svrstava ga ni u uspomene. Njihova knjievna dela nisam ana-
lizirao... ovo to piem nije knjievna rasprava, ni studija... nisu
to ni uspomene tvrdi autor nego varijacije. Pozivajui se na
Krleu dodaje: samo neke varijacije na nekoliko tema, asocijacije
uz nekoliko neistaknutih teza. Iza anrovskog bagatelisanja kao
da se nadvila senka dodatne osude linosti koje su varijacijama
predmet.
ak i povrno itanje, meutim, upuuje na zakljuak da je u
pitanju knjievna rasprava sa ideolokom tezom, koja ima za cilj
da dokae da su ovi pesnici izgubili sposobnost da stvaraju pre
nego to su skrenuli na ideoloke stranputice, ili da su ideolokom
stranputicom poli ba zbog toga to su kao stvaraoci presahnuli.
Tanije, da su pesnike u njima ubile pogrene ideje.
Ogled je napisan nadahnuto i sa izrazitim literarnim darom. Mnoge
Ristieve knjievne ocene pronicljive su, znalake i snane. Takva
je i njegova razumljiva indignacija pred zaslepljenou Crnjanskog
faizmom, a Elijara staljinizmom.
Ali kako stvar stoji sa Rastkom Petroviem? ime je on, koji se
nije uputao u politiku, niti je patio od slinih ludosti ili zabluda,
zasluio isto moralno smaknue?
86
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Risti i Petrovi bili su dugo knjievni znanci i prijatelji. Toliko da je
Marko nazivao Rastka svojim velikim drugom iz mladosti, a Rastko
u pismu iz SAD u oktobru 1936. godine, koje je, kao i obino,
upuivao ne samo Marku, nego i njegovoj supruzi evi, priznao
da mu tamo, kao vazduh, kao nekoliko stotina najstrastvenijih
dana mladosti, nedostaju razgovori sa njim, poput onog koji je
jednom, pokraj eve koja je spavala, trajao na putu od Dubrovnika
do Kraljeva. Ve mu je tada priznao da je sam i pust, uzaludan
i nepotreban, i da mu, uz tuno saznanje da u ivotu nije imao
mnogo vie od melodramatinog dekora i da, takav kakav je, i nije
mogao nai neki bolji put, preostaje kao retka, kao moda jedina,
skupocenost nada da e se sa njim i sa ostalim svojim prijateljima
opet sretati i govoriti.
Centralna taka Ristievog martirija za Rastka Petrovia je posled-
nje pismo koje mu je Rastko poslao iz Vaingtona 1. maja 1945.
godine. Radi se o pismu prijatelja prijatelju, pisca piscu. Ali,
u isto vreme, i o pismu nesigurnog sigurnom, bespomonog i
razvlaenog monom i na vlasti. Posle promena u Beogradu,
Rastko je ostao bez posla u diplomatiji, bio je loeg zdravlja,
neodluan da li da poslua savet novog ambasadora Simia i da se,
uprkos tome to jo nita nisu preistili, vrati, ili kako je on pisao,
da poe. Ima u tom pismu i linog jada, i prisnosti, i nesigur-
nosti, ak i predoseaja da mu, moda, nee ni biti uzvraeno, jer
na jednom mestu, posle niza pitanja, kae: To e mi sve rei ako
mi bude uopte odgovarao!
Bojazan je bila opravdana. Risti, koga je pismo zateklo u Parizu
kada je u avgustu 1945. godine doao da preuzme ambasadorsko
mesto, nije mu odgovorio. Tek u ovom ogledu, napisanom nekoliko
godina posle Rastkove smrti, Risti kae: Neka ti, Rastko, to bude
moj odgovor. Takav on ne moe nikada da stigne prekasno. Nismo
u pitanju ti i ja.
Nego ko je u pitanju? I zato pravog odgovora nije bilo?
I Crnjanski i Elijar na ruan nain upetljali su se u politiku. Kada
87
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
se o njima dvojici radi, ima mesta ponovo se upitati za razloge
privrenosti obrazovanih i darovitih ljudi pokretima u ijim
programima nije teko bilo uoiti zlo? Stranputica idealizma?
Ekstravagancija? Naprosto glupost? I moe li takvima to-ta biti
oproteno samo zbog toga to, kako primeuje Selinder, osim
umetnosti, iskazuju i neto upadljivo Naopako u svojoj linosti:
neku izrazito naglaenu karakternu ili socijalnu falinku, neku u
osnovi romantinu boljku ili maniju neizmernu egocentrinost,
brano neverstvo, totalnu gluvou ili slepilo... tenju ka razvratu ili
rodoskvrnuu velikog stila... (Simor - uvod)?
U osvrtu na ogled Hane Arent o suenju Ajhmanu, La Svensen
kae da je Ajhman u velikoj meri bio u pravu kada je sebe opisivao
kao idealistu, mada, dodaje, on nije bio samo idealista, nego je bio
i plitkouman: Idealistika je neograniena poslunost u odnosu na
rerova nareenja, dok je odsustvo prosuivanja da li je pogreno
istrebljivati Jevreje, plitkoumno.
118
U oba aspekta, i psiholokom
i sociolokom, Svensen donekle grei. Takav idealista jeste plitko-
uman. Naglaavamo takav, jer govorimo o intencionalnom, a ne
o instrumentalnom idealizmu. Svaki idealist veruje u ispravnost
svojih ciljeva. Intencionalni idealist, meutim, veruje i u ostvarivost
tih ciljeva i u direktnu zavisnost te ostvarivosti od doslednog i bes-
pogovornog ispunjavanja zadataka koji mu se postavljaju ili koje
on postavlja i sebi i drugima. Njegov idealizam je transcendencija
prve instance, on je povran, inertan ili impulsivan, lien reeksije
i sumnje. Neograniena poslunost, meutim, sama po sebi nije
niti moe biti sadraj ma kakvog ideala. Ona je samo posledica
ili psiholoka predispozicija nekritikog prihvatanja idealistikog
programa. Plitkoumnost Ajhmanovog intencionalnog idealizma
bila je u tome to je, bez pronicanja, ili bez dovoljne sposobnosti
za pronicanje u eksplicitno zlo zadatka, prihvatio rerov pakleni
program kao savren i ostvariv, a svoju bezgraninu poslunost,
kao i poslunost onih oko sebe, video kao jedan od uslova te
ostvarivosti. Izmeu takvog idealizma i plitkoumnosti ima samo
asperacije, a ne alternacije.
118 Svensen, L., op. cit., str. 148.
88
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Da li je isti pristup pristojno primeniti na Crnjanskog i Elijara? I
ne samo na njih? Dakako, nije mogue izjednaiti poziciju nep-
osrednog izvrioca programa sa pozicijom politikog propagatora u
vreme dok posledica programa jo nema ili se za njih ne zna. Postoje
ideali koji propovedaju neskriveno zlo. Postoje ideali iji je sadraj
prihvatljiv, ali dostian samo uz injenje zla. Onaj ko nije u stanju
da prepozna oigledno zlo, plitkouman je ili izvitoperen. Onaj ko
nije u stanju da ideale shvati samo kao putokaz, a nedoputenosti
ili nemoralnost sredstva na putu ka njima kao razlog da se menjaju
ili cilj ili put, moe biti isto to, ali moe biti i razuzdani pristalica i
kolerini propagator. U svakom sluaju, i Crnjanski i Elijar bili su u
jednom razdoblju akteri plitkoumnog idealizma, bilo iz ubeenja,
bilo zbog ekstravagancije, temperamenta i elje da dominiraju i
razlikuju se, bilo iz potrebe da se ukljue u politiku i da postanu
propovednici. I to, kako je povodom Ezre Paunda rekao Bukovski,
loi propovednici koji su se odluili da jure za stvarima umesto da
brane svoju teritoriju, uvaju svoju individualnost i ostanu samo
literarna udovita. Prevideli su jednostavnu injenicu da je
okosnica pokreta u kome su nali izglede za socijalizovanje svog
nagona ka stranputici, bilo guenje svakog izdvajanja, razlikovanja
i skretanja sa puta.
Sa Rastkom stvar stoji drugaije. Risti je znao da se Rastko nije
uplitao u politiku, da je ak bio analfabeta u oblasti politike, da
i nije bio upuen o emu se radi kada je za vreme rata, u SAD,
kako Risti kae, izgleda, pao pod uticaj kraljevsko-etnikog
ambasadora Konstantina Fotia. Znao je Risti da je Rastko 1947.
godine na ulici plakao govorei o naoj zemlji, za koju je mislio
da ga je odbacila i da ga u njoj vie niko od njegovih prijatelja iz
Beograda ne voli. Znao je i pisao da jadni, nesreni veliki Rastko,
nije izdao, da nikada nije, u moralnopolitikom pogledu, samog
sebe sa tako degradantnom nedoslednou demantovao, kao to
su to uinili Crnjanski i Elijar. Znao je i to da je Rastko 1949. godine
umro u tekoj nostalgiji za Beogradom i domom, da je, kako je to
Risti napisao kao da sebi ostavlja mali manevarski prostor, umro
ne dodue kao na politiki neprijatelj, ali ipak kao emigrant!
119

119 Tridesetak godina kasnije, za vreme prestrojavanja u SSSR, sekretar organizacije
89
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Zbog ovog ipak, i jo poneeg, Risti je odluio da devet godina
posle pisma na koje nije odgovorio i pet godina posle Rastkove
smrti, objasni kakav je udeo politike u smrti poezije i kakav je udeo
politike u smrti prijateljstva. A, evo, kakav!
S neskrivenim ogorenjem Risti primeuje da u Rastkovom
pismu nema jedna jedina nesebina misao na stradanje i slavu i
uskrsnue itavog jednog naroda, na svoju tek osloboenu zemlju,
na lepotu dobrovoljne rtve u borbi za to osloboenje, na veliinu
i istorijski smisao te borbe, na budunost koja ne bi bila samo
njegova. Na pitanje kako to da nije preao preko svojih politikih
strogosti i u tekom asu prijatelju pruio ruku, pitanje za koje s
pravom kae da bi mu se moglo postaviti, pa ga sebi postavlja sam,
Risti odgovara da politika ne zna za suzu, i da pred surovou
i veliinom borbe koja se vodila za slobodu i za sreu svih, hu-
manost, humanost a ne politika, zahteva surovost za sudbinu jed-
nog pojedinca, kad on, savijen oko samog sebe... strahuje samo za
svoju sopstvenu slobodu. Pokuaj da moralizuje svoj doktrinarni
politiki sud, potkrepljuje jo jednim uoptavanjem: Obmanutog,
slabog, tueg oveka odneo je nemilosrdni vetar istorije!
Ristiev stav zasniva se na utopijskoj formuli dogme. Ta formula
vue korene jo od Platona, a po nekima i od njegovog mlaeg
savremenika Likofrona, koji je smatrao da je zakon ugovor pomou
koga ljudi jedni druge uveravaju u pravdu. Tek je Platon razradio
tezu, uz njeno ulepavanje idejama istine i dobra, da kralj mora biti
lozof, jer je jedino on u stanju da uva zakone i zadatke drave.
Zadaci su pria ili mit. Uveravanje u takvu priu, meutim, da bi
urodilo plodom ne libi se metoda u kojima nema ni tenje ka istini,
a ni mnogo dobra ili pravde. Tako, u krajnjoj liniji, zakoni postaju
moskovskih pisaca, Feliks Kuznjecov, ocenio je da u prvoj biografji Nabokova koja
se pojavila u jednom sovjetskom asopisu nije bilo dovoljno rei da je pisac zajedno
sa porodicom emigrirao iz Rusije, nego je trebalo navesti da je otiao u tuu zemlju,
ne prihvatajui Lenjina, revoluciju i sovjetsku vlast (nav. prema lanku A. Novaia
Intelektualci iz bunkera i opozicija, NIN, 12.07.1987.). Ristiev stav samo je naizgled
blai. Naizgled zbog toga to je, oito, smatrao da je i sama emigracija dovoljna ljaga,
kao to je neoprostiv greh i neizjanjavanje o lepoti dobrovoljne rtve u borbi za
osloboenje, i o veliini i istorijskom smislu te borbe.
90
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
bliski programu jednog od junaka Roberta Muzila koji misli da se
ivot u dravi moe odvijati prema velikim oseanjima i idejama,
prema lozojama i romanima, mada bi tada, kako primeuje drugi
njegov junak, lepota bila bezobzirniji i svirepiji prevrat od bilo koje
politike revolucije, budui da u poetskim delima, izvuemo li iz
njih smisao, ostaje poricanje svih vaeih pravila, naela i propisa
drutva koje ova pesnika dela voli (ovek bez osobina). Pogotovo
je Risti ovo trebalo da zna, jer je njegov politiki i literarni put,
sve do pobede, upravo bio poricanje vaeeg poretka. Revolucionar
koji od drugih zahteva da se slepo povinuju dunostima etablirane
i podravljene ideologije, obino zaboravlja da je svoj uspeh izgra-
dio na pobuni.
Rastko u pismu, odista, govori o svojim oseanjima i tegobama.
Nikakvog ogreenja o istinu u Ristienoj interpretaciji ne bi bilo
da Rastko pie samo o tome. Ali on ne pie samo o tome! On pie
tek nekoliko asova nakon vesti da su i Hitler i Musolini mrtvi, i
primeuje da sloboda nosi gorinu svoje vezanosti za par prostih
sudbina i za teret naslea itavih narataja kojima je, skupa sa njim
samim, zbog takvih pojava u istoriji ivot deformiran, bio i ostae
zauvek. On sasvim pesniki podsea kako je, poput jednog ala
koji mu je poklonila eva, a on ga u nekom bioskopu izgubio, gubio
pare po pare i svoju prolost. I pita Marka za druge pisce i da li je u
vezi sa Krleom. Pita ga i da li pie: mislim knjievnost i sve to nije
zvanian akt. Najzad, kae da je pre dve godine itao svoje stihove
na komemoraciji spaljivanja knjiga, pred nekoliko hiljada ljudi u
Njujorku. Nije, dakle, Rastko pisao samo o sebi. Ali, ta i da jeste?
Sam Risti je drugom prilikom primetio da poeziju ugroavaju in-
teresi i zahtevnost, mnogo vie nego to je ugroava ravnodunost.
120

Meutim, njegovo zalaganje protiv tendencije u knjievnosti, za
uvaavanje potrebe dijalektizacije realizma, dijalektike nega-
cije, tojest prevazilaenja crno-belih ablona takozvane socijalne
literature,
121
jo uvek je daleko od onoga to je Rorti, pozivajui
120 Risti, M., Za svest, Beograd, 1977, str. 42 - 44.
121 Risti, M., Dnevnik Predgovora za nekoliko nenapisanih romana, Istorija i po-
ezija, Beograd, 1962, str. 139.
91
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
se na Djuijev stav da je umetnost uvek moralnija od pouka o umet-
nosti, nazvao poetizovana kultura, kao to je daleko i od onog
vida drutvene uloge poezije, koji je T. S. Eliot nalazio u strukturi,
ritmu, melodiji i idiomu jednog jezika, i smatrao znatno vanijim
od didaktikih pretenzija.
122
Ne smemo zaboraviti na Ristievo
shvatanje da se uloga poezije sastoji u socijalnoj celishodnosti, a
ova u naoruavanju svesti snagom da stvarnost shvati ispravno, tj.
dijalektiki, i da se orijentie ispravno, tj. marksistiki.
123

Ako se takvi zahtevi postavljaju poeziji, zar je neobino to to se u
svakodnevnim odnosima povezanim sa politikom, sa manihejskom
iskljuivou realnom oveku pretpostavlja imaginarni poeljni
ovek i od realnog oveka iziskuje idealna ideoloka odanost?
Realni ovek predstavlja mnogo veu vrednost od poeljnog
oveka, pisao je Nie, jer su sve poeljnosti u odnosu na oveka
samo apsurdna i opasna zastranjivanja pomou kojih jedan soj
ljudi namee svima drugima uslove samoodranja i napretka,
stvarajui tako od ideala, kao otrovnog dima nad stvarnou, silu
koja klevee oveka i umanjuje mu snagu.
124

Risti je u pravu kada primeuje da je Elijaru, poto je umro uve-
liko posle Rajkovog procesa, moglo i moralo biti poznato da ima
zloina i apsurda, da ima udovinih zastranjenja i pomraenja
logike i morala, koje pesnik ne moe, koje pesnik nikada i nigde ne
sme da shvati kao sredstva koja su opravdana ciljem. Osvrui se
na opasku Crnjanskog iz 1924. godine da je ivot blagost, Risti
1935. godine, nakon to je Crnjanski postao faist, kae i za njega
i za sebe da vie nemaju ni sposobnosti ni prava da osete blagost
ivota, jer se neto prelomilo u istoriji, istorija se prolomila, prova-
lila u nae subjektivne ivote, i ljudi su izgubili, u tom prolomu
zloina s jedne i svesti s druge strane, mo i pravo da sklone glavu
u stranu, i da se, po strani istorije, i kao da je nema, da se izvan
122 Rorty, R., ibid., str. 85; Eliot, T. S., Drutvena uloga poezije, u zb. Izabrani
tekstovi, op. cit., str. 190 ff.
123 Risti, M., Moralni i socijalni smisao poezije, Danas, 1934, br. 1 i 2; takoe,
u zborniku Srpska knjievna kritika, knj. 24, Novi Sad - Beograd, 1987, str. 167 - 213.
124 Nie, F., Volja za mo, op. cit., str. 236 - 237.
92
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
vremena opuste blagosti, sluaju, nemaru, onome to tvorac
Lafkadija naziva disponibilitetom, da se utope u kontemplaciju
lakih belih oblaka svejednosti, slatke besciljnosti i milog besmisla
svega.
125
I tu je u pravu.
Previa, meutim, da istim argumentima proziva vlastitu isklju-
ivost, sopstvena zastranjenja i pomraenja, svoj surovi politiki
intencionalizam u kome se, takoe, sredstva opravdavaju ciljem,
odrie ljudska osobenost, a ideoloko misionarstvo postavlja kao
kolektivni imperativ. On, toliko osoben, smetnuo je s uma da je
priznavanje ljudske osobenosti jedan od naina odbrane od zla.
126

Takvo rasuivanje ume da bude slepo za injenice. Zato Risti,
jedan od prvih nosilaca diplomatske karijere zasluene na lojalnosti
(na kojoj, istini za volju, nije kasnije sticao politiki ili bilo kakav
drugi kapital), bez zazora optuuje za takvu karijeru i Crnjanskog
i Petrovia, diplomatske inovnike nieg ranga, rugajui se njiho-
vom opredeljenju za ugledan poloaj, drutveni uspeh, monden-
ski presti, i sve to ocenjujui kao moralni jad, snobizam i slabost
pred ivotom.
Da, Risti kao da je zaboravio da je 1934. godine imao razumevanja
za Rastka koji udi da se skloni u jedno sigurno sklonite tiine,
samoe i zaborava, koji udi za izgubljenim rajem potpune
neaktivnosti.
127
On ni kasnije nije Rastku zamerao na njegovoj ranoj
privrenosti zenitizmu, na njegovim milim Starim Slovenima, na
obilju raspojasanosti, neumerenosti, neskromnosti, te paganske,
i u hrianstvu antihrianske ulnosti, nesitosti, alavosti, kroz
koju, povrh svega, izbija veliki pesimizam.
128
Kao da je zaboravio
da je ak i u Prustovom delu, za koje kae da je znak jednog deka-
dentnog i prilino bespomonog uzmicanja pred stvarnou, naao
125 Risti, M., Dnevnik Predgovora za nekoliko nenapisanih romana, op. cit., str. 169.
126 U govoru studentima Vilijams Koleda Josif Brodski je poruio da je najsigurnija
odbrana od zla krajnji individualizam, ak ako treba i ekscentrinost... ono to ne moe
da se deli, kao vlastita koa, ak ni sa manjinom.
127 Risti, M., Moralni i socijalni smisao poezije, u zb. Kritiki radovi Marka
Ristia, Novi Sad, 1987, str. 168 - 169.
128 Risti, M., Predgovor za izbor iz dela Rastka Petrovia, knj. I (1919 - 1924), Novi
Sad - Beograd, 1958, str. 16.
93
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
poziv na akciju, podstrek na jednu revolucionarnu delatnost.
129
U
leto 1945. godine za Rastka slinog razumevanja nije bilo. Naprotiv,
ideologija je bila nadreena ivotu, poeziji, sudbini umetnika i
ljudskim obzirima.
Pri tom, ovakve ocene izrekao je pesnik koji je 1938. godine, makar
i sa neto cinizma, pevao da treba pruiti poslednju nadu ak i sva-
kom zloincu pred gubilitem, a pogotovo svakom nepopravivom
sanjaru nad kojim se uvek sklapa tamnica.
130
Teko je u Ristievoj
poeziji nai odgovor. U njegovim stihovima, nervoznim i oporim,
prepunim usiljenih slika i naglih obrta, esto se jednim zamahom
razaraju tek stvorena melodija, atmosfera i nagovetena poruka.
131

Ipak, uoljivo je da su prolost i nevolje u pokuajima da je se os-
lobodi, jedna je od stalnih tema. Na poetku rata Risti se pita ko
e da savlada
Tu prolost upornu
Poslednju
To crno bolesno seanje
Tu maglu svuda oko nas
Taj sumrak bez leka
I bez izlaza.
132

Rat je ve bio u punom zamahu kada je pisao o novom oveku i
vremenu, vremenu koje se ne stvara meu uspomenama na tako
nedavnu i tako milu i moda tako praznu i svakako tako jalovu i
uvek tako blagu i tako raspadnutu prolost.
133
Manir da se ovek
ili partija oslobaaju svojih uinaka tako to e ih, umesto sudu sa-
129 Risti, M., Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, op. cit., str. 255 - 256.
130 Prui poslednju nadu pred gubilitem svakom zloincu
Nepopravivom sanjaru nad kojim se uvek sklapa tamnica
I kome tamna ptica samoe razdire utrobu
Oprosti svakom koji gine za dobro svoga zla... (Saveti Zdravom razumu).
131 Pa i ovi stihovi, proarani citatima Remboa, Lihtenberga i Elijara, rue paljivo
graenu kulu samilosti, iznenadnim kontrapunktom poruge u kome se kae da e naa
pomo trajati dok se u svome zlatu ne ugue svi pacijenti / Prvorazredih sanatorijuma
po banjama za bolesti / Probavnih organa.
132 Risti, M., Menschheitsdmmerung.
133 Risti, M., Filijala jave.
94
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
vesti ili vlastite kritike, iroke ruke ostaviti istoriji i istoriarima, sas-
tavni je deo intencionalnog idealizma, u kome se hrli u budunost
i rauna sa kratkim pamenjem.
Ali evo i Ristievog poetskog izraza posle Rastkovog pisma i odluke
da na to pismo ne odgovori dok je Rastko jo bio iv. Kao da samog
sebe hrabri, Risti peva o vrstom tlu kojim koraaju svest i volja sa
ciljem da se nad posleratnu pusto vrati leto i rumen koja nee biti
rumen prolivene krvi, koja nee biti prolost, to prazno glomazno
nebo to na nama lei, koja nee biti dim
...u toj bunovnoj bolesnikoj sobi Evrope...
Tu gde se trajanje tako muno otima od sebe
Gde je budunost zastala...,
koja nee biti
...pod umorom tog dima koja je sama re seanja
Sama re utanja...,
ve, naprotiv, doba kada e se sve to predati detetu bez uspomena,
Jer ono nema ta da zaboravi
Njegov je pogled lak a tuga samo ljubav
I umor samo prolee.
134
I najzad, u zapisu Datum, koji je, po svemu sudei, nastao u isto
vreme kada i ogled Tri mrtva pesnika, i pored malo sete i vajkanja
nad slabou pred uspomenama od istog zlatnog praha, Risti
govori o jedinom snu iz koga se izvila muzika nae jave kakva je
mogla biti, KAKVA JE MORALA MOI DA BUDE, da bi ponovo
ukazao na nemo, zlobno, svileno Pamenje... koje nije vee od
jedne vlati trave, koje odoleva na rubu visoravni gde briu orkanski
vetrovi, gde zalazim i opstajem.
Neko e primetiti da je u pitanju lini odnos. S druge strane,
nekome se moe uiniti da Ristiev postupak izvire iz kategorikog
134 Risti, M., Teret dima, 28. mart 1947.
95
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
imperativa i postavke da se principu moralnosti direktno suprot-
stavlja princip vlastitog blaenstva kao odredbeni razlog volje.
Stvar je, meutim, drugaijeg porekla. Risti uvodi moral tamo gde
mu nije mesto. On ga, najpre, uvodi u poeziju. U ogledu Moralni i
socijalni smisao poezije, iako se preko volje solidarie sa Krleinim
Predgovorom Podravskim motivima, Risti uporno propagira
stav da umetnost ne moe da izbegne prosuivanje modernog
morala i da sve to takvom izbegavanju tei zasluuje kvali-
kaciju buroaske podvale, duha malograanskog mranjatva, ili
antipoetike buroaske kulture. Uz pomo ovakve argumentacije
Risti pokuava da kritikuje direktnu utilitaristiku poeziju i njenu
propagandistiku upotrebljivost. Ma koliko se trudio da sauva
nepojmljiva i neobuzdana kretanja nesvesnih impulsa, krtija
rovarenja podsvesnih kompleksa i lomljave seksualnog nagona
i instinkta smrti, da odbaci opte negiranje sutine subjektivnosti
i da nae vezu izmeu korisne subjektivnosti i svesti, on zadatak
subjektivnosti vidi samo u tome da se doe do ispravnog pogleda
na svet: do svestranog dijalektikog poznavanja stvarnosti. Tako
i velianje poezije i psihoanalitike metode Risti dovodi u vezu
samo sa obuhvatanjem cele stvarnosti i njene dijalektike istine.
135

Mnoge Ristieve knjievne ocene su tane. Njegova ideoloka
pozicija iva je ponegde i danas. Ali ono to je za na ogled vano
jeste kulturna podloga Ristievog istilita za knjievna dela i ljude
(uzgred i za vapaje zalutalih prijatelja), sa politikim skretniarem
na ulazu, koji pridolice razvrstava na svesne i nesvesne, ispravne i
neispravne, moralne i amoralne, na one koji su spremni i nespremni
na lepotu dobrovoljne rtve u borbi za slobodu i na razumevanje
veliine i istorijskog smisla te borbe. Ristiev stav ne bi prelazio
granice linih obzira i privatnog odnosa, niti bi za ogled sa ovakvom
tematikom bio vredan panje, da ga nije iskazao ovek koji je bio
deo vlasti i da ne odraava obrazac vrednovanja koji je pripadao
vladajuoj ideologiji. Na slinom obrascu vrednovanja kasnije e
neki, mnogo manje daroviti i ueni, a vezani za kulturnu kotvu
135 Risti, M., Moralni i socijalni smisao poezije, op. cit., str. 190 - 203.
96
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
za koju se Risti nikada ne bi prikaio, praviti priprosta i opaka
razvrstavanja na dobre i loe pripadnike vere i nacije, na patriote i
izdajnike, prijatelje i neprijatelje.
U Ristievom delu neemo nai dokaze da je odstupio od svojih
ubeenja, ili da je kasnije, zbog takvog odnosa prema Rastku
Petroviu, izrazio kajanje. I u predgovoru za izbor iz Rastkovog
dela (1958) on se poziva na ogled Tri mrtva pesnika, ali to nema
poslednje Rastkove rukopise i, kao da nita nije znao ili da nije
imao priliku da sazna, odgovarajui na svako pitanje sa ne znam,
pita se: ta je sa Rastkom bilo od 1935. do 1949. godine, ta je radio,
koga je voleo, na koga je zaista mislio, emu se nadao?
Ristievo delo, nastalo u udnom spoju dogmatike i modernog iz-
raza, okovanosti idejom i bezgraninog oslanjanja na iracionalno,
dokaz je udnje za novim dobom i novim ovekom, za poecima
koji nee mariti za tragove, za zaboravom starih navika i veza, i
to je neobino za pisca sudbinski vezanog za vertikalu kulture, za
pisca koji tako poletno u napisu o Rastku posee za Malarmeovim
stihovima posveenim Edgaru Pou za kulturom istom od disper-
zija i naslaga kulture. Premda ometana sveu o neostvarivosti tog
cilja, ova se udnja iskazuje i odlunim odstupanjem izazovima
sentimentalnosti. U njoj je i dogmat nove istorije slobode, kome
e se, naravno, iz daleke prolosti podsmehnuti drugi dogmat o
tome da istorija slobode poinje od zla, jednostavno zato to je delo
oveka! Koliko to malo lii na onog Ristia o kakvom govori ak
Dimen u hronici dogaaja u Ke d Orseju 1945 - 1951, opisujui
Ristia kao oveka koji im se odmah uinio izvanrednim, kadrim
da svojom dijalektikom, a ponekad i nestalukom, predoi mune
probleme koje je postavljala tadanja jugoslovenska politika!
136
I
koliko to ipak pomalo lii na onog Ristia koji je, posle invazije
SSSR na ehoslovaku 1968. godine, kada je upitan da li eli da
potpie protest, rekao: Ma ne treba ni da me pitate, oajan sam!
ta e biti sa mojom bibliotekom ako uu u Beograd?
137

136 Matvejevi, P., De Gaulle - Tito - Mihailovi, Povijest i mit, Zenike sveske,
3/2006.
137 Milosavljevi, O., ibid., str. 256.
97
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Centralno pitanje ovde ne dotie se samo etike, nego i odnosa
izmeu estetike i istorijske nunosti. Poetkom osamdesetih godina
prolog veka, u polemici pokrenutoj povodom Dostojevskog, Milan
Kundera je zakljuio da su najponesenija nacionalna oseanja uvek
spremna da opravdaju najgore uase i da ovek kome se grudi na-
dimaju od lirskog ushita izvrava grozna dela u sveto ime ljubavi.
Josif Brodski mu je uzvratio da to nije tano, ili bar nije tako jed-
nostavno: Grozna dela koja su poinjena i jo se uvek ine u tom
podruju, poinjena su i ine se ne u ime ljubavi, ve nunosti i
to istorijske. A postojano tle istorije, podsetio je, klizi ispod nogu
onoga koji istoriji pripisuje odgovornost za svoju estetiku.
138
I
jedan i drugi smetnuli su s uma da i ljubav moe biti shvaena kao
nunost. Pogotovo kada zahteva istorijsku rtvu i adoraciju prema
takvoj rtvi, i kada namee istorijske ideale i tumaenje takvih
ideala.
Magija nezrelosti
Za Helderlina je jezik bio najopasnije od svih ovekovih dobara.
Ujedno, bio je i jedna velika suvinost. To je mogao da kae pesnik
koji nije bio sputavan spoljanjim drutvenim silama, pa je opas-
nost jezika video u vrtlozima pronicanja, a njegovu suvinost u
prilici da se, umesto u jeziku, utoite potrai u najviem duhu,
meu bogovima.
ovek ukroen spoljanjim drutvenim silama ima krai horizont i
suoava se sa drugom vrstom nitavila, u kome se vapi za jezikom
i otkriva sloboda tamo gde je ostali, van toga vidokruga, i ne trae.
Podsetimo se prelomnih godina u SSSR.
Na kongresu sovjetskih pisaca 1986. godine Andrej Voznesenski
istupio je sa smelom tvrdnjom da je domai italac dovoljno zreo
138 Milan Kundera: Uvod u varijaciju; Josif Brodski: Zato Milan Kundera grei u
sluaju Dostojevskog, Delo, godina XXXI, br. 10-11, str. 168 - 187.
98
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
da bi mogao da ita sve, pa i Pasternaka i Cvetajevu! Naveo je i
druge: Majakovskog, Zamjatina, Hodasevia, Ahmatovu. Na kon-
ferenciji u Rejkjaviku 10. oktobra iste godine izneo je primer i o
zrelosti pisaca: Ribakov ak pie i roman o ubistvu Kirova! Bilo
je tu i opreznog zaklanjanja iza autoriteta, poput tvrdnje da je
Hodasevievu poeziju cenio Gorki, ili neobinih podupiranja teze,
kao to je uenje zbog povika na rokenrol, jer omladina ima pravo
da uiva u ritmu i da igra ta hoe!
Nisu, naravno, izostali oni koji su pokuavali da zalupe tek
odkrinuta vrata. undik je ocenio da je perestrojka vetar koji raz-
bija jedra. Bondarjev je opominjao na propast nacionalnih vrednosti
i duhovne gordosti naroda. Prohanov se sa negodovanjem pitao:
Zar je sedamdeset godina socijalistike vlasti bio orsokak?.
Feliks Kuznjecov je upozoravao da je otadbinska literatura u
opasnosti i da sovjetski literarni brod tone. Kao kratkotrajni odziv
na ova upozorenja, u septembru 1987. godine sa sajma knjiga u
Moskvi povueno je desetak izdanja, meu kojima i Vojnovievi
Doivljaji vojnika onkina i Aksjonovljevo Kai groica.
Ali, nazad se vie nije moglo. U februaru naredne godine obrazo-
vana je komisija za reviziju odredbi Krivinog zakona koje su san-
kcionisale neprijateljsku agitaciju i propagandu, i irenje svesno
falsikovanih izmiljotina koje blate sovjetski drutveni i dravni
poredak.
139

U svakoj politiki izbalansiranoj situaciji poruka Voznesenskog
bila bi gotovo udovina: pozivanje na zrelost nije se odnosilo
na upuenost u posebna znanja strogih nauka, nego na rezisten-
tnost obinog itaoca beletristike na uticaj literarne ekspresije, na
njegovu tupost pred mogunostima koje se otvaraju, na njegovu
139 Mi smo svoju odvanost pred poluzatvorenim vratima, odvanost koja je, istina,
esto liila na oprez pred otvorenim vratima, ispoljili u nekoliko navrata i znatno
ranije. Jedan od poslednjih takvih istupa imao je slikar Pea Milosavljevi, kada je,
radi odbrane crnog talasa, bio primoran da se slui i pukim oiglednostima, kao to su
stavovi da bez drame nema velike umetnosti i da je mnogo bolje da cvetaju svi izdanci,
nego samo jedan (lanak pod naslovom O crnom talasu u slikarstvu, objavljen u
Politici od 12. januara 1974).
99
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
konzervativnu inertnost pred novim uvidima i izazovima na otpor
i promene. Tadanje prilike, meutim, nisu bile uravnoteene.
Otuda je neobinost ili besmislenost tvrdnje Voznesenskog pri-
vidna, pa danas moe izazvati uenje samo kod neupuenih. Da
bi dospeo na scenu, ovakav iskaz morao se prikradati kroz decenije
kaljenja itaoeve nezrelosti. Zato neemo pogreiti ako kaemo
da se, zapravo, i ne radi o tvrdnji, nego pre o opipavanju pulsa, o
najavi ili apelu. Posredstvom retorikih, pretenduje se na politike
uinke. Zrelost za itanje odnosi se, s jedne strane, na samosvojnu
kritiku recepciju, na nepovodljivost za vanliterarnim arbitrima i
na nain doivljavanja proitanog. S druge strane, itaoeva zrelost
prevazilazi podruje razumevanja i primanja, i prostire se i na nain
irenja proitanog. U ovom drugom vidu ona se, u zavisnosti od
sredine i okolnosti, moe pretvoriti u suprotnost onoj prvoj sposob-
nosti, i dobiti odlike vetine prilagoavanja linog suda drutvenim
prilikama i povlaivanja politikim autoritetima.
U tvrdnji Voznesenskog stiu se u isto vreme pohvala, nagovaranje
i teatralno preuveliavanje. Ona je, da se posluimo starim meto-
dama govornike vetine, deo demonstrativnog laskanja, na taj
nain to je pre pohvala vlasti nego itaoca, pod uslovom da je vlast
onu prvu vrstu zrelosti spremna da dopusti na utrb ove druge. Ona
je i nagovarajua, jer takvu spremnost prieljkuje i preporuuje.
Najzad, ona je i preuveliavajua, jer govori o svemu to bi moglo
biti itano, iako misli samo na ono to je izvan, to smo sami izabra-
li, to vai kao protivstavljeno, drugaije, to se do sada nije smelo,
jer je moglo da omete uvare opte nezrelosti, da ih uznemiri, da
prema njima izazove nepoverenje i poljulja im sigurnost.
Zato pred takvom retorikom ne treba previe sitniariti sa logikom.
Manje je, dakle, vano to to svi itaoci nisu zreli niti mogu biti zreli,
to to nikada niko nije zreo da ita sve i to zreli itaoci i ne ele
da itaju sve, i to to ovakva generalizacija domaeg itaoca pret-
postavlja da se samo u nezreloj dravi moglo smatrati potrebnim
da se sudi o zrelosti odraslih graana. Ni ono to je napisano nije
upueno svima. Da je obrnuto, bio bi to najbolji dokaz nezrelosti.
100
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
A bilo je obrnuto! Gotovo sedamdeset godina do trenutka u kome
je Voznesenski ovo izgovorio postojale su i obavezna i nedostupna
literatura. Postojale su knjige ije je nametnuto prisustvo i namet-
nuto odsustvo imalo zadatak da naciju odrava u stanju nezrelosti,
u jednoj vrsti prinude na visok nivo ideoloke napetosti, a nizak
nivo obavetenosti i interesovanja, na suzbijanje novih ideja, hra-
brosti i stvaralake preduzimljivosti. Na tom putu dotaknuta je
granica iza koje, kako primeuje Adorno, nerazumevanje potie od
suvie velikog razumevanja: od svesti da bi stid zbog sudelovanja
u univerzalnoj nepravdi postao nadmoan im bi se dopustilo
razumevanje.
Sama tvrdnja Voznesenskog, otuda, pokazuje da i on u tom asu
vie polae na zrelost cenzora, nego na zrelost itaoca, i da o zre-
losti i nije toliko re koliko je re o pravu: italac bi mogao biti
zreo da iskoristi pravo da ita sve, a vlast bi mogla biti zrela da
mu to pravo dopusti. Nije sporan primalac, sporan je davalac.
Treba dopustiti i davati, primie se ve samo. Tako se iza tvrdnje-
pitanja Voznesenskog u isto vreme krije i naivna nada u nesluena
otvaranja, i pritajena zebnja pred utanjem onih koji bi jo uvek
mogli da daju odrean odgovor. Polaganje nade u njihovu zrelost
delimino je zasnovano i na pretpostavci da e, kada se svi ponu
veseliti poputanju, malo ko pitati zbog ega su uopte bile stege.
Zasnovano je, naravno, i na raunanju na despotsku predostronost,
iskazivanu kroz vetinu da se i obest prikae kao velikodunost, ba
kao u onoj prii o Alkibijadu, koji sa tue gozbe odnosi polovinu
srebrnih i zlatnih aa, a domain prikazuje njegov postupak kao
sasvim ljubazan, jer je ipak polovinu ostavio.
Naravno, postavlja se i pitanje na ta mislimo kada govorimo o zre-
losti. Da li je zrelost u ovom sluaju pojam koji ima realan psiholoki
sadraj, ili samo pojam sa praznim ili prenesenim smislom kojim
se spretno barata? Postavke o zreloj linosti odista se esto mogu
pripisati kvazinaunim i represivnim potrebama vlasti da sve
lanove drutva podredi mitu o oveku novog doba.
140
O magiji
140 Trebjeanin, ., Dogma o zreloj linosti, Knjievne novine, Beograd, br. 721 od
01.12.1986, str. 4.
101
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
takve zrelosti, o drutvenom inenjeringu i oblikovanju ljudi, ob-
likovanju koje pretpostavlja manipulaciju javnim mnjenjem,
141
kao
zlom u kulturi, ovde i jeste re. Zlo koje postoji u svetu, kae Kami,
dolazi gotovo uvek od neznanja, a najstraniji porok jeste porok
onog neznanja koje smatra da sve zna i koje doputa sebi slobodu
da ubija (Kuga). Mala je uteha to to je briga o takvoj nezrelosti
posledica straha od gubitka moi, straha koji Igo opisuje kao uas
crkvenog sluge pred svetlou Gutenbergove tampe, kao paniku
pred vizijom osloboenog oveanstva ija misao potkopava re-
ligiju (Bogorodiina crkva u Parizu).
Kant je nezrelost smatrao nesposobnou upotrebljavanja vlastitog
razuma bez vostva drugih. Zato je i govorio da je tek sa prosve-
titeljstvom dolo do izlaenja oveka iz nezrelosti koju je sam skriv-
io, naveden na dobrovoljno potinjavanje lenjou, kukavilukom
ili neodlunou. Bez obzira na to to je ovakvo vienje zrelosti u
neku ruku suprotno kategorikom imperativu, jer je potpunu in-
dividualnu autonomiju teko pomiriti sa zahtevom univerzalnosti,
Kant identitet jastva postavlja kao problem slobode i smeta ga u
okvire moralnog zakona. Habermas je identitet jastva denisao kao
kompetenciju subjekta koji je, na osnovu integracije procesa uenja
i nezavisnosti steene uspenim reavanjem problema, stekao spo-
sobnost da govorom i delovanjem udovolji odreenim zahtevima
doslednosti.
142
Ako ove dve denicije pomirimo, govor zrele osobe
mogli bismo uzeti kao sposobnost izraavanja uverenja do kojih
je ona, u procesu rastue i kritike nezavisnosti, dola sopstvenim
rasuivanjem, kroz uenje i reavanje problema, bez ustupaka mo-
tivisanih strahom, ili nametnutih neobrazloenim zahtevima ma
kakvog autoriteta.
Zrelost, meutim, do odreenih granica moramo posmatrati i kao
umee socijalnog prilagoavanja. Za dobro zajednikog ivota ini
se niz ustupaka na tetu vlastitih zadovoljstava i uverenja. Ovakav
141 Gadamer, H.- G., Faktum nauke, u zb. Evropsko naslee, op. cit., str. 66.
142 Kant, I., Odgovor na pitanje: ta je prosveenost? u zb. Um i sloboda, Beograd,
1974, str. 41 - 45; Habermas, J., Prilog rekonstrukciji istorijskog materijalizma, Sara-
jevo, 1985, str. 58 - 59.
102
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
pristup, naizgled vrsto zasnovan na etikim naelima, povezuje
se sa Kantovom podelom domena lozoje, prema kojoj praktikoj
lozoji pripada odgovor na pitanje: ta treba da inim? Neki
tumai, meutim, nalaze da na ovo pitanje racionalizam i hedo-
nizam, koji preporuuju da teimo zadovoljstvu, razumu, plemeni-
tosti i uspehu, daju amoralan odgovor, a da jedini moralni odgovor
daje tragika misao koja nam preporuuje da delamo u skladu sa
zahtevima univerzalnosti, da usmeravamo svoja dela ka venosti,
nezavisno od svakog egoistikog, ulnog ili racionalnog zahteva.
Ma koliko da se razlikuju u pogledu samostalnosti moralnog za-
kona u odnosu na veru, kae Goldman, Paskal i Kant imaju jednu
istu tragiku viziju, koja odreuje oveka apsolutnim i neostvarivim
zahtevom: delati saobrazno interesima univerzalnosti.
143
Biti na taj
nain zreo, znailo bi biti u stanju da se nae reenje koje nee
bitno naruiti ni vlastite prohteve, ni moralni standard drutva,
ni zahtev za univerzalnou. Budui da takvog reenja po pravilu
nema, zrelost bi podrazumevala spremnost na samoosujeivanje.
Jedan od rizika ovakvih ustupaka je preuranjeno povlaenje pred
precenjenom snagom spoljanje represije i postepeno razgraivanje
linog integriteta.
Da li smo svi u svakom trenutku dovoljno spremni da odrimo pri-
hvatljiv balans izmeu identiteta jastva i socijalne integrisanosti?
Sumnja u takvu zrelost dovodi nas pred vrata paradoksa toleran-
cije: u ime tolerancije zahtevamo pravo da se ne toleriu oni koji
nisu tolerantni, jer nisu spremni da nas, kako kae Poper, doekaju
na nivou racionalnog argumenta, ve nas osporavaju upravo
ignorisanjem svakog argumenta i hukanjem na netoleranciju i
proganjanje.
144
Zbog toga, odravanje drutva u nezrelosti, protiv koje je Voznesenski
podigao glas, nije isto to i postavljanje granica tolerancije. Tenja
ka doputenosti nekih zabranjenih mesta katkada moe jednako
biti dokaz zrelosti, koliko i tenja ka nezabranjenosti nekih drugih
143 Goldman, L., Skriveni Bog, Beograd, 1980, str. 394 - 396.
144 Poper, K., op. cit. I, str. 168 - 169, 349 - 350.
103
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
zabranjenih mesta moe biti izraz nezrelosti. Jedna Kucijeva ju-
nakinja, povodom knjige Pola Vesta u kojoj se opisuje pogubljenje
julskih zaverenika u Nemakoj 1944. godine, kae da izvesne stvari
nije dobro ni itati, a kamoli pisati, da u vremenu, u kome se objek-
tivi kamera bezduno unose u lica ranjenika i samrtnika, umetnik
veoma mnogo rizikuje eprkanjem po tuim smrtima, i da zato treba
ozbiljno uzeti i paljivo proveriti stav o zabranjenosti zabranjenih
mesta. Usledilo je pitanje iz publike: Ako tvrdite da biste, da ste
kojim sluajem sami napisali knjigu o Hitleru i fon taufenbergu,
bili zaraeni nacistikim zlom, niste li vi slab sud? Moda je Pol
Vest vreg kova, a moda smo to i mi, njegovi itaoci? Moda e
nas itanje ovakve knjige uiniti jaima, odlunijim da nikad ne
dopustimo da se zlo ponovi (Elizabet Kostelo).
U kulturu slobodnog drutva primarno je spadala zabranjenost
zabranjenih mesta. Od nedavno, kako vidimo, u zavisnosti
od pobuda i politikog ambijenta, u takvu kulturu moe spa-
dati i nezabranjenost zabranjenih mesta, kao to je sluaj sa
nekanjavanjem govora mrnje ili poricanjem holokausta. Glas
iz publike u Kucijevom romanu glas je vizije idealiteta. Miljenje
Kucijeve junakinje je stav skeptika. Pouzdanje u vaspitanje i mo-
ralnu vrstinu primalaca loih poruka katkada nosi vei rizik nego
to je to kritian i netolerantan odnos prema neopreznom irenju
takvih poruka. Jer, kada govorimo o zlu, nijednog trenutka ne
smemo smetnuti s uma da se njegova vitalnost, osim na fanatizmu
i lakomosti vinovnika, u velikoj meri zasniva i na lakomislenosti
ili sklonosti zaboravu rtava. Zbog toga je odstupanje od zabra-
njenosti zabranjenih mesta, tj. od slobode izraavanja, primanja
i irenja informacija, postalo meunarodni pravni standard prime-
njiv u demokratskom drutvu uvek kada je to neophodno, izmeu
ostalog, i radi spreavanja kriminala, zatite morala i ugleda ili
prava drugih.
145
Ovde nije re o takvoj zrelosti. Zlo u kulturu unosi staranje o zrelosti u
situacijama koje ne predstavljaju ugroavanje vrednosti demokratskog
145 lan 10. stav 2. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
104
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
drutva, ve, naprotiv, takve vrednosti dre kao zlo. Zlo iz kulture
nastaje kada je upravo jedna od drutvenih vrednosti zadatak da
se, zahvaljujui i smanjenom protoku informacija, odri nizak nivo
znanja, kritinosti i argumentacije. Zadatak kome je nezrelost cilj.
Ne treba sumnjati da se tvrdnje i najave Voznesenskog ne bi
kosile sa pogledima Marka Ristia, a da ih je sa odobravanjem
doekao Dobrica osi. Ali, jedno su zla propovedanja, a drugo zla
neitanja! Godinu dana posle istupanja Voznesenskog na kon-
gresu pisaca, Josif Brodski je prilikom uruenja Nobelove nagrade
ukazao na to koliko je ruskoj tragediji doprineo zloin neitanja,
zloin za koji ovek plaa celim svojim ivotom, a nacija svojom
istorijom. Sloboda stvaranja iri mogunost kritikog proveravanja,
ali bitno ne ometa mitsku svest. Zalaganje za slobodu stvaranja
formalno je iskupljenje pred tee iskupivim grehom propovedanja
dogme, koja na kraju uvek vodi ka osporavanju takve slobode i ka
ustolienju zabrana. Dogme i tabui ove vrste, zaogrnuti autoritetom
literarnih ili politikih propovednika, takoe postaju svojevrsne
lozinke pred kapijama zatvorene nacionalne kulture.
Poredak nereda
Kao odzivi na ove lozinke, u poslednjih dvadesetak godina javljali
su se u Srbiji glasovi intelektualaca koji s indignacijom gledaju na
civilno drutvo, insistiranje na ljudskim pravima smatraju poli-
tikim inenjeringom, uvoenje graanskog obrazovanja u kole
omalovaavaju kao doprinos trendu ateizacije, a multikulturalizam
nazivaju spolja nametnutim modnim kdom. Prirodno je to takvi
sa aljenjem konstatuju da je civilni domen drutva, ukljuujui
i njegovo modernizujue misionarstvo, van politike kontrole i
nalaze da trenutno kulturnom sferom Srbije, umesto zanemarene
srpske nacionalne kulture, dominira konglomerat aktera koji za
inostrani novac nastoje da oblikuju javno mnenje.
105
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Iz ovakvih ostrakizmu sklonih nacionalnih straa i njihovih heuris-
tikih metoda, raskomouju se stari, a izrastaju i novi ikonoduli
organske kulture. Meu njima su: teoretiari etnocentrizma i na-
cionalnog duha, skeptici tranzicije, evroskeptici, protivnici regio-
nalizma, demonizatori Zapada i njegovih meunarodnih alijansi,
osporavaoci politike pozadine ubistva Zorana inia, i pristalice
legalizma proputenog kroz retortu patriotizma i nacionalnih mito-
va, odenutih u ruho politike celishodnosti.
Kada se u politiki visoko rangiranim krugovima priznaje da se
sanja o granicama svoje drave posred teritorija susednih dra-
va, da je optuba za podsticanje na etniko ienje ili na oruani
sukob suzbijanje slobode izraavanja, da su optueni za ratne
zloine nacionalni heroji, da je pripadnost drugoj naciji hendikep,
da glasove dobijene na izborima u urbanim centrima i od pripad-
nika manjina treba smatrati manje vrednim pa se zahvaljujui
takvim i slinim pogledima godinama uveava popularnost, tada
se vie ne moe govoriti o stranputici, ispadu ili odstupanju, ve
o kulturnom fenotipu i njegovom magistralnom pravcu. Kada
ideje poput ovih postaju licenca lojalnosti, a njihovo propagiranje
sastavni deo mnogih politikih, kolskih i ureivakih programa,
vie se ne moe govoriti o prirodnom negovanju tradicije i vredno-
sti nacionalne kulture, pa ni o prostoj demagogiji ili zanemarivom
ekstremizmu marginalnih grupa, ve, naprotiv, o formiranom tipu
zla organske kulture, izraslog iz posebnog oblika nacionalistikog
fundamentalizma.
Ako skup preovlaujuih oseanja i nazora podrazumeva k-
saciju za neprijatelja i njegovu zaveru, prihvatanje zatvorenog
drutva kao jedinog utoita, iluziju o primordijalnosti etniciteta
i predodreenosti religije i crkve, velianje stradanja i neuspeha,
netrpeljivost prema drugaijem, pretakanje humanizma u patri-
otizam, doktrinu egalitarne pravde, enju za voom i pokornou,
idolatriju, nacionalistiki ekspanzionizam i bezobzirni politiki in-
tencionalizam, ako postoji sklonost ka jednostavnim programima
iji se preteni smisao iscrpljuje u demonizaciji suparnika i elimi-
106
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
naciji alternativa, ako na dobar prijem u javnosti nailaze grupe
koje drutveni presti ili politiku utakmicu, umesto na jasnim
i dostinim ciljevima, zasnivaju na difamaciji i kompromitaciji
suparnika, ako su pakost, mrnja, osvetoljubivost i posveenost
stigmatizaciji temeljna snaga u borbi za mesto pod suncem, a pre
svega u borbi za vlast tada moemo govoriti da se na makro-
planu uobliio tip kulture u kome je destruktivnost sredstvo
samoodranja i u ijem se poremeenom etikom balansu podrava
ona vrsta karaktera, koju je na mikro-planu jo Ciceron ocenio kao
zlo, a odnosi se na ljude sitniave, uskogrude, zlobne, zavidljive,
nepristupane, nedrueljubive, nabusite i sklone kleveti.
Kada ovakvi pokretai, upleteni u mreu socijalne kauzalnosti,
postanu nosei oblik komunikacije, pogotovo ako su praeni
izostankom psiholokih ogranienja koja utiu na formu i sadraj
razmene, kao to su strah i stid, ili u toj razmeni omoguuju pro-
hodnost ponaanja koja su neustraiva ali besramna,
146
vie ne mo-
emo porei da se rodio kulturni quiditas jedne zajednice u kome
zlo ima istaknut udeo, ako ne i preovlaujuu mo.
Udeo spartanskog patriotizma i duha barbarogenija u takvoj kulturi
nije zanemariv.
Fenomen spartanskog patriotizma opisivan je kao: odravanje
politikog ranga po cenu samodestrukcije, izvoenje vlastite
ugroenosti iz samog postojanja drugog, tribalistika zatvorenost
pred svim spoljanjim uticajima, rigidnost plemenskih tabua,
autarhinost, antihumanizam i antiuniverzalizam, suzbijanje
demokratskih i individualistikih tendencija, i duboki animozitet
prema susedima.
147
146 Jurij Lotman ukazao je da odnos srama i straha, kao priholokih mehanizama
kulture, s jedne strane vodi ka sistemima u kojima hipertrofja oblasti straha
prouzrokuje nestanak oblasti srama, a s druge strane ka sistemima u kojima sram
upravlja zabranama. Pri tom, u kulturnom mi video je zajednicu kojom upravljaju
norme srama i asti, dok strah i prinuda odreuju na odnos prema drugima
(Semiotika pojmova strah i sram u mehanizmu kulture, Trei program, jesen,
1979, str. 394 - 397).
147 Volkmann-Schluck, K. H., Politika flozofja, Zagreb, 1977, str. 17; Poper, K., op.
107
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Iz zenitistikog pokreta uveden je u kulturu ovog podneblja
duh barbarogenija, metafore za nastojanje da se zaostajanje za
evropskim racionalizmom prevlada tako to e se vlastita siro-
vost i impulsivnost uzeti kao prednost, a kompleks inferiornosti
srpskog ne-evropejstva i patrijarhalno-plemenskog varvarstva
preobraziti u agresivno ispoljavan oseaj superiornosti. Radomir
Konstantinovi objasnio je da je ovaj duh sinonim tog varvarskog
straha od tuinskog mora, od kulture koja je uvek ansa da to more,
kao nekakva biblijska stihija, prodre u nae selo, da nas razveje i
otui od nas samih, od naeg duha, sloga i sroka, da nas razdvoji
od naih mrtvih, od nae tradicije.
148
Primera je na pretek. Izdvajamo nekoliko, tipinih za prisustvo
mita, dogme, iracionalnosti i nezrelosti u voenju politike, u odno-
su drave i crkve i u nivoima argumentacije u naoj politikoj, i ne
samo politikoj kulturi.
149
1. Donoenje novog Ustava 2006. godine iskorieno je za pravnu
impostaciju kosovske svetinje, slabljenje demokratskog karaktera
javne vlasti i stvaranje novog tipa meta-konstitucionalne drave, sa
mnogim odlikama civilno-klerikalnog politikog sinkretizma, koji na
sve puteve modernizacije postavlja ideoloke kontrolne punktove.
Preambula Ustava replika je politikog opsenarstva u kome je idejno
vostvo nekadanje jedine partije zamenjeno idejnim vostvom
jedne od varijanti kosovskog mita. Sadraj Ustava, nastalog u spletu
urbe, mitomanije, loeg prepisivanja i oskudnog znanja, optereen
je konzervativnom restauracijom dogme o suverenitetu, o dravi
cit., I, str. 239 - 241.
148 Konstantinovi, R., Ko je Barbarogenije, Trei program, prolee 1969, str. 9
- 21. Konstantinovi je ukazao i na dvojstvo koje je pratilo ekspanziju ovog duha. Uz
elju za oslobaanjem od racionalizma i za preputanjem istoj ivotnoj energiji raslo
i oajanje zbog svega ovoga, pretvoreno u san o evropeizaciji Balkana koga se treba
osloboditi iracionalizma i primitivnosti. I jedna i druga tenja, kae Konstantinovi,
zasnivaju se na verovanju u varvarstvo Balkana, koje se ispoljava kao isti trijumf
iracionalno-ulnog, iracionalno-biolokog bia, bia koje se, podajui se takvoj slobodi,
sve vie vraa unatrag, iz jedne u drugu istorijsku fazu, i sve dublje tone u varvarstvo.
149 Deo primera koji se odnose na kulturu barbarogenija izneo sam u lanku Barbaro-
genije na optuenikoj klupi (Vreme od 7.08.1995; knj. Hronika uzaludnog otpora,
Beograd, 2003, str. 152 - 155).
108
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
jednog naroda i o primatu unutranjeg nad meunarodnim pravom.
Posle odlaska sa funkcije premijera, Vojislav Kotunica je negirao
potrebu ulaska Srbije u Evropsku uniju i objasnio da je sa Evropskom
unijom, kao to to ini Norveka, mogue odravati samo dobre
ekonomske odnose. Na primedbu da Norveka ima naftu, a mi je
nemamo, usledio je odgovor: Imamo neto to je vredno kao ta
norveka nafta Kosovo!
150
Potezanje mitskih aduta u politici i
ekonomiji ne samo to nije iezlo nakon politikih promena,
nego nije ustuknulo ni pred prostom pragmatikom nansijskog ili
sirovinskog potencijala koji obezbeuje ekonomsku samostalnost i
vlasnika ini ravnodunim prema interesnim savezima. Oigledna
je namera da se naglasi da u nama, sve dok tvrdimo da je Kosovo
neotuivo nae, nikakav drugi interes, ukljuujui i onaj politiki,
a pogotovo onaj materijalni, ne moe preovladati. Naprotiv, nomen
gloriosum baca u senku itavu realnost. Mada ve u sledeoj
reenici Kotunica dodaje da to nije samo zbog tradicije i identiteta,
ve ako hoete, i isto ekonomski, poenta je upravo u nevanosti
materijalnog u odnosu na duhovno, u premoi imaginarnog nad
realnim, u tome da se mrzovoljnim doseanjem stvarnosti ova
omalovai. Zato je bizarnost poreenja samo naizgled sluajna.
Dve godine kasnije, dramski pisac Sinia Kovaevi dae svoj do-
prinos objanjenjem da je Kosovo mesto roenja svih nas, jer nam
je tamo roena i drava i crkva, i jezik i vera, najlepe pesme i
najlepe ene, da se sa Evropom moe saraivati i trgovati i bez
lanske karte, kao to to ine Norveani, i da je bolje i da nas ne
bude (Nek nestanemo!) ako smo narod koji mora initi ustupke
da bi ga u evropsko drutvo primili, ili, kako je on to na svoj jezik
preveo, ako smo narod koji ne moe bez milostinje.
151

Zaboravljajui na uzroke i posledice bombardovanja 1999. godine,
dramatinu notu ovakvom zanosu dao je ministar za Kosovo i
Metohiju koji se, krajem 2007. godine, uoi poslednje runde diplo-
matske debate o Kosovu, nije zadovoljio samo metaforom, nego je
150 Intervju novinarke Safete Bievac sa Vojislavom Kotunicom, objavljen u listu
Danas od 10. oktobra 2008, str.18.
151 Blog DSS, oktobar 2010. (www.dss.org.rs/pages/blog).
109
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
stavio u izgled i sasvim realne pretnje, rekavi da e od ishoda razgo-
vora zavisiti da li emo civilizovano i mirno nastaviti da reavamo
spor.
152
U ovom nagovetaju mogunosti pribegavanja sili dobro je
samo to to su, nasuprot idejama belicista, oba alternativna naina
reavanja spora necivilizovano i nasilno izjednaena.
Zato ni nekritini belicisti, koji rat ne smatraju ni izuzetnim, ni
suvinim, ni necivilizovanim, nisu kod nas retkost. Naprotiv, neki
od njih, nastavljajui tradiciju stare srpske vere u kojoj su bog
obilja i bog rata bili isto mitsko bie, osuuju apriorni pacizam i
umesto belicista nieg reda, kakvi su manje poznati Kajzerling ili
Ludendorf, poteu adute poput Hegela i Dona Stjuarta Mila, kao
da se u proteklih dve stotine godina nije nita promenilo i da Povelja
Ujedinjenih nacija nije utemeljena na apriornoj odlunosti da se
odrava meunarodni mir. Jedan od takvih u racionalne razloge
ratovanja svrstava i nacionalni ponos, nalazei da se ratovati mora
i zato da bi se jedan narod zatitio od namere drugog naroda da ga
ponizi! Uz razumevanje za rat, dakako, ide i duboko razumevanje
za homogenizaciju, propagandu, velianje i posveenje rtve, jer
kako bismo inae, pita se on, oveku objasnili smislenost njego-
vog umiranja u ratu!
153
Na istaknuti pisac, sa velikom naklonou
prema ratnoj propagandi i sa otvorenim cinizmom prema onima
koji nalaze da je takva propaganda intelektualno niska i moralno
gnusna, pita se: otkad se to o ratu sudi po estetskim i moralnim
normama? Usput, borbu protiv govora mrnje jednostavno nazi-
va mrnjom koja je razornija i manje oprostiva od samog govora
mrnje, jer ovaj govor izvire iz bolnog srca, iz zla koje je pri-
rodnije i krepkije, pa je otuda i mrnja tog govora ljudskija, tj.
egzistencijalno nunija.
154
Nije na odmet podsetiti da u prikazu
tzv. neidealnih teorija i doktrine pravednog rata, nasuprot idealnoj
teoriji nastaloj u proirenju liberalne koncepcije pravde, Don Rols
osporava pravo na rat ak i radi ostvarenja vlastitih racionalnih
152 Vest emitovana 25. novembra 2007. na TV B92. Re je o ministru za Kosovo i
Metohiju, Slobodanu Samardiu.
153 urkovi, M., Izmeu nauke i propagande, Zbornik Matice srpske za drutvene
nauke br. 126/2009, str. 92 - 93.
154 Danojli, M., Mrzitelji mrnje, NIN br. 3067 od 8.10.2009, str. 36 - 37.
110
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
interesa. Povodom pokuaja da se saveznika razaranja opravdaju
emocijama, on kae da dravnik ima dunost da sprei da takva
oseanja, ma koliko da su prirodna i neizbena, promene pravac
kojim bi dobro ureeni narod trebalo da se kree u stremljenju ka
miru.
155
2. Posledica iste dogme je i postepeno gubljenje oseaja za na-
cionalnu ravnopravnost. Bojazan da se brigom o pravima drugih
ne ogrei o prioritete koje namee briga o vlastitoj etno-naciji,
dovela je do toga da ni otvoreni oblici diskriminacije prema pri-
padnicima drugih etnikih grupa ne izazivaju veu panju graana
i ne nailaze na energinu reakciju dravnih organa, a da se i oni
malobrojni koji im se suprotstavljaju, po inerciji za koju je ista
dogma zasluna, trude da svoj otpor najpre overe na kosovskom
mitu i na staranju o svojima. Poetkom marta 2008. godine pred
pekarom jednog graanina albanske narodnosti u Somboru grupa
aktivista besplatno je delila hleb, otvoreno dajui do znanja da mu
treba oduzeti posao i proterati ga. Budui da je izostala adekvatna
reakcija policije, nekoliko politiara organizovalo je pruanje javne
podrke ugroenom pekaru, tako to su u njegovu radnju kolek-
tivno otili na doruak. Neki od njih, potom, smatrali su da njihova
podrka nije dovoljna sama po sebi, nego da ju je potrebno zakloniti
iza sopstvene genetske predodreenosti mitom o Kosovu, a drugi,
opet, da je moraju pravdati preventivnom zatitom Srba na Kosovu,
kojima bi pretila odmazda ili preduzimanje slinih mera.
156

Poetkom 2009. godine, kada je poslanik Velimir Ili sa govornice
Narodne skuptine rekao da dostojanstvo ove drave i svega to je
srpsko vrea injenica da je pozive na proslavu Dana dravnosti
u Oracu poslao ministar Rasim Ljaji, opomenut je zbog preko-
raenja vremena. Daleko od toga da je ovakav ispad samonikao.
Svojevremeno je pesnik Matija Bekovi govorio o otpadu srpskog
155 Rols, D., Pravo naroda, Beograd, 2003, str. 121, 133.
156 Prvi stav izneo je savetnik predsednika Republike, Neboja Krsti, u napisu u listu
Danas od 4. marta 2008. pod naslovom Inat je beg s megdana, koji poinje reenicom
Kosovski mit je upisan u moj DNK. Drugi je izneo predsednik optine Inija u emisiji
Poligraf na TV B92 od 5. marta 2008. Borka Pavievi ukazala je na apsurdnost
Krstieve argumentacije (lanak Dva brata, u listu Danas od 5. marta 2008. godine).
111
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
naroda i Srbima koji nisu Srbi, a kasnije velia prelazak Mee
Selimovia i Emira Kusturice u Beograd, svodei ga na bek-
stvo iz kcije njihovog etnikog identiteta i u duhu barbarogenija
stvarajui od srpstva jedini mentalni horizont, Nojevu barku, hram
iskupljenja i prosvetljenja, ontoloku koljku u kojoj se uzgaja biser
nacionalne supstancije i transobjektivnosti.
3. Nakon politikih promena u 2000. godini uloga crkve i klera u
dravnim poslovima nije opala. Naprotiv, u nekim oblastima javnog
ivota ojaana je i na praktinom i na normativnom planu. Nastavilo
sa osvetavanjem dravnih ustanova, pribavljanjem patrijarhovog bla-
goslova za politike odluke, ukljuivanjem svetenika u zvanine dr-
avne institucije i delegacije. Uvoenje veronauke u kolsku nastavu
iskorieno je u borbi protiv sekularizma. Na elu Saveta Republike
radiodifuzne agencije, institucije ovlaene da raspolae ogranienim
dravnim resursima i odluuje o pravima iza kojih stoje i krupan ka-
pital i politiki interes, nalo se zamonaeno sveteno lice.
157
Jedan od
istaknutijih politikih analitiara ocenio je da je za nacionalni identitet
bitan crkveni kalendar i da oni koji predlau prelazak na gregorijanski
kalendar hoe da sprovedu unikaciju i denacikaciju pravoslav-
lja, da potru svaku slobodu i individualnost pomesnih crkava, a od
pravoslavlja naprave istono krilo cezaropapistike hijerarhije kulta
Imperije!
158
Tako su se sloboda i individualnost pomesnih crkava,
u skladu sa poetnom tezom autora da identitet ine upravo razlike,
nali ispred slobode i individualnosti, pa i tolerisanja ma kakvih razli-
ka u izraavanju miljenja, bar kada je crkva u pitanju.
Krajem avgusta 2007. godine ministar prosvete izjavio je da mu posebno
zadovoljstvo priinjava injenica da se sve vie dece u Srbiji opredeljuje
za veronauku. Ova pojava, po njegovom shvatanju, pojaava obavezu
vlasti da podstie duhovnu obnovu itave nae drave, pogotovo u
crkvenom ivotu.
159
Izjavom se alje nekoliko poruka. Najpre, kae se
157 Za predsednika Saveta Republike radiodifuzne agencije 2008. godine izabran je
episkop Porfrije.
158 Antoni, S., Boi i roenje EU-pravoslavlja, Nova srpska politika misao od
13.01.2010.
159 Navedeno prema vesti agencije Beta, objavljenoj u listu Danas od 25-
112
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
da se duhovna obnova ne odnosi samo na veru i crkveni ivot, nego
i na itavu kulturu, budui da se na crkveni ivot odnosi pogotovo, ali
nikako iskljuivo. S druge strane, jasno se naglaava da za duhovnu
obnovu nije toliko zanimljivo drutvo koliko drava, tj. vlast snabde-
vena aparatom prinude. Potom, ukazuje se da obnovi, ma kakva da
je, znatno manje doprinosi alternativni izborni predmet graansko
vaspitanje, pa se u stvarima u kojima bi roditelji trebalo da odluuju
bez pritisaka daje smernica, uz otkrivanje ta je vlasti milije i ko e i
sa kakvim obrazovanjem, u ovom sluaju svakako verskim, u dravi
sa takvom vlau imati vei ugled i bolju perspektivu. Poruuje se,
zapravo, da je sadraj verskog obrazovanja bogatiji, svrsishodniji i
savremenim potrebama primereniji, nego to je uenje o graanskom
drutvu. Porukom se, takoe, uspostavlja direktna uzrona veza
izmeu crkve i njene prakse oliene u crkvenom ivotu, i duhovne
obnove itave nae drave, iz ega se jedino moe zakljuiti da je
crkva neodvojivi deo drave i da ponajpre uz crkvu, njen kler i njegov
uticaj, za dravu ima nade. Najzad, potvruju se jasna preimustva
verujuih ili za versku obuku zainteresovanih (i to ne u svim konfesi-
jama, nego tek u tzv. tradicionalnim verskim zajednicama kojima je
versko obrazovanje drava dopustila), na utrb ostalih netradicio-
nalnih konfesija, ateista ili agnostika. Iz ovoga je lako izvesti zakljuak
blizak politikom tumaenju zlatnog pravila u etici, po kome se, u
nalogu za bezrezervnu ljubav prema bogu krije i nalog za pokornost
civilnom suverenu, budui da je i njegova vlast od boga, kao to i ko-
sovska svetinja, kako je to primetio Ivan olovi, kao svetinja tla i
misterija smrti i uskrsnua nacije, oznaava sakralnost same vlasti.
160

4. Poseban doprinos novim sadrajima kulture daju iskazi koji
odravaju nizak nivo argumentacije, uporedo sa ispoljavanjem
niskog nivoa uljudnosti.
Posle neuspelog nastavka zasedanja Narodne skuptine 2. septem-
bra 2008. godine i niza izreenih kletvi poslanika Srpske radikalne
26.08.2007. pod naslovom: Lonar: Raduje me to aci biraju veronauku (str.5).
Ministar prosvete u to vreme bio je Zoran Lonar.
160 olovi I., Kosovo - zlatna grana srpske politike, Danas od 25-26. avgusta 2007.
str. XIV.
113
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
stranke, predsednica Narodne skuptine je objasnila je da je toleri-
sala takva istupanja zbog toga to su ona deo ponaanja kojim se
lanovi te stranke inae slue, da je ta stranka na izborima dobila
veliki broj glasova, iz ega se da zakljuiti da su graani glasali i
za takve manire, a volja naroda mora se respektovati!
161
Teko je
objasniti da li se iza ovakvog objanjenja kriju tragovi iskonskog
straha od kletve, ili se radi o svesnom svrstavanju kletve u vrednosti
arhainih sredina i o vrstom povezivanju nacionalnog i arhainog,
u kome se ak i danas panje dostojni socijalni i nacionalni pokreti
mogu zamisliti samo kao vraanje poetku.
162
U takva vraanja
poetku spadao je postupak zamenika Osnovnog javnog tuioca u
Zajearu, koji je krajem avgusta 2010. godine odbio da odgovori na
pismo novinarke televizije B92 napisano latinicom, jer ne razume
jezik i ita samo irilicu.
Nakon to je Generalna skuptina UN odluila da o Kosovu zatrai
savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde, ministar
spoljnih poslova Srbije
163
izjavio je da je taj sud najbolje mesto na
kome se dokazuje da je Pritina prekrila meunarodno pravo,
da nakon izricanja presude nee biti alternative povratku u pro-
ces pregovaranja, ali da naa zemlja, ako presuda ne bude u nau
korist, ni po koju cenu nee promeniti svoj stav. Ostavio nam je
da nagaamo kako se moe oekivati da druge zemlje respektuju
odluku meunarodnog suda koja bi bila u korist nae drave, ako
visoki predstavnik drave unapred objavljuje da se nee respektovati
odluka koja bi ila na nau tetu? Kako se moe uslovljavati prizna-
vanje odluke suda kome smo priznali da je jedini kompetentan? Da
li bi taj sud prokockao svoj kredibilitet ako ne odlui da smo mi u
pravu? I odista, kada je u julu 2010. godine Meunarodni sud pravde
saoptio miljenje koje je za nau vlast bilo nepovoljno, usledilo je
potcenjivanje suda, zamagljivanje njegovog jasnog stava izgovorom
da je izbegao da odgovori na pitanje (na pitanje koje mu, inae,
nije ni postavljeno), i insistiranje na istoj politici koja je miljenju
161 Slavica uki Dejanovi u emisiji Poligraf TV B92.
162 Cf: Popovi, M., Vidovdan i asni krst, Beograd, 1976, str. 105, 118.
163 Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, Vuk Jeremi.
114
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
suda prethodila. Zar se treba uditi ako je, posle svega, u strategiji
Ministarstva nauke navedeno da je cilj drutvenih nauka i borba za
integritet i suverenitet Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju?
164
Iz ovakvih postupaka nekako se samo po sebi nametnulo i pravilo
da se pripadnici nae veinske etno-nacije prikazuju u nestvarnom
svetlu i da se njihovi ispadi ne osuuju, previaju ili na besmislen
nain pravdaju.
Kada su se pre petnaestak godina pojavile sumnje da iza podmetnu-
te bombe u pariskom metrou stoje Srbi, na ambasador izjavio je da
je Srbima strana svaka vrsta kriminala! Kada je prijateljski koarka-
ki me izmeu Grke i Srbije u Atini 20. avgusta 2010. godine preki-
nut zbog tue u kojoj je kapiten naeg tima metalnom stolicom
udario po glavi lana protivnike ekipe, uprkos snimcima na koji-
ma se ovo jasno videlo, selektor sprskog tima objanjavao je da je
stolica kapitenu ispala iz ruke, naa ministarka omladine i sporta
hvalila se da je uspela da minimizira sluaj, na blogovima vie
srpskih medija odmah su osvanuli komentari u kojima se postupak
naeg kapitena velia i o Grcima govori najpogrdnije, a na kapiten
je slavodobitno izjavio da se ne kaje. Posle nezapamenih nereda
koje je 12. oktobra 2010. godine izazvala grupa navijaa iz Srbije
na fudbalskom meu nae i italijanske reprezentacije u enovi, i
snimaka paljenja albanske zastave, lomljenja ograde i nacistikih
pozdrava koji su obigrali svet i naneli tetu naoj dravi, uhapeni
kolovoa je za samo par dana postao idol mladima i na fejsbuku
dobio podrku 22.867 pristalica, dok su oni koji su ga osuivali
uspeli da sakupe tek neto preko hiljadu glasova.
Ne bi trebalo, stoga, da nas iznenauju rezultati istraivanja koji
pokazuju da studenti u najveem broju gledaju televizijske emisije
izrazito potkulturnog nivoa, kao to su Grand parada i Veliki
brat, da su kod mladih u Srbiji rezultati funkcionalnog znanja
(povezivanje, zakljuivanje, klasikacija, asocijacija) meu najgo-
rima u Evropi, da izmeu 70 i 90 procenata graana Srbije misli da
164 Podatak objavljen u listu Danas od 03.06.2010.
115
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
je Srbija vodila samo odbrambene ratove i ne zna za granatiranje
Dubrovnika i za zloine na Ovari i u Sjeverinu, da se vie od 50%
graana protivi izruenju Ratka Mladia Hakom tribunalu, i da je,
za razliku od 2002. godine, kada je blizu 70% graana podravalo
ulazak Srbije u Evropsku uniju, u prolee 2011. godine taj procenat
pao ispod 50% i bio znaajno manji od procenta onih koji su za
uspostavljanje najtenjih veza sa Rusijom.
165
Uz sve manji broj izuzetaka, na politikoj sceni Srbije cirkulie
jedan te isti krug prononsiranih karijerista, ljudi sumnjivih spo-
sobnosti i loeg karaktera, ili onih koji poloaj izdano koriste za
razgranavanje vlastitih poslova i zgrtanje imetka. Jedan od razloga
lei u odbrani partijskih imperija, organizovanih po liderskom
principu, sa jasno izraenom despotskom hijerarhijskom struk-
turom, u kojima nije greh greiti, nego ne biti lojalan, i u kojima
bi svaka pojedinana demisija, posredno iznuena ili direktno
nareena, nosila rizik da otpisani, pod pritiskom nepravde, tatine,
ili promenjenog tabora, otkrije karte i tragae za krivcem odvede
do samog vrha politike piramide. Zato se pravni i moralni sadraji
postepeno utapaju u politike, a znaaj line odgovornosti iezava
uporedo sa guenjem integriteta i slobodne incijative. Stvara se
nova vrsta konspirativne partijske etike u kojoj se nezasluenim
dobijanjem funkcija kupuje poslunost, a ovom kupuje oprost za
svaki jasko. Pod politikim kiobranom koji pridravaju organi
sile i pravosua, vinovnike ne uznemiravaju krivine prijave ili
povremeni ispadi kontrolnih i regulatornih tela. Takva zaverenika
forma nekritinosti, koliko god da je faktor unutarpartijske ili koa-
licione kohezije, rezultat je prisilnog i zato prividnog balansa, koji
se odrava na korupciji i uzajamnim ucenama. Ujedno, osloboen
kritike unutar sopstvenog ili prijateljskog partijskog kruga, honorat
vlasti postaje moralno amortizovana linost, obavezana na la i na
trpljenje i pronoenje vlastite bruke i javne neodgovornosti.
165 Istraivanje Strategic marketinga iz leta 2009. i poetka 2011.; anketa o
interesovanju studenata iz 2007. godine; navodi izvrnog direktora Mense, izneti
24.08.2009. u emisiji TV B92; lanak P. Lukovia Srbi, narod najpametniji, http://
www.e-novine.com. od 07.03.2011; Danas od 15.03.2011. i od 6.04.2011.
116
S druge strane, znaajan deo intelektualca izabrao je da ostane van
procesa sekularizacije i liberalizacije, preuzimajui uloge nacional-
nih i ideolokih redara, koji se preutno ili direktno podreuju nad-
zoru klera ili stavljaju na raspolaganje ekstremnim nacionalistikim
pokretima. Jedan deo, potkupljen poloajima ili obeshrabren jo
gorom politikom alternativnom, izabrao je utanje, mirei se
sa injenicom da zlu u kulturi doprinose i oni koji se iz opreza
ogluuju, ili mu ak, zbog straha ili komocije, povlauju. Ili us-
postavljanje demokratske vlasti samo po sebi nije bilo dovoljno,
ili ta vlast, takva kakva je, nije bila dovoljno spremna na odlune
poteze da bi se oslobodila balasta politikog imaginarijuma,
166

zasnovanog na nekoliko decenija odravanom kultu nacionalnih
mitova i iluzija. Svim ovim pojavama zajedniko je raunanje sa
slabostima. U rasuivanju, pre svega. Oslanjanje na autoritet dogme
raskomouje oratore koji, rastereeni odgovornosti za izgovorene
rei, postaju ometai reeksije, najavljivai cenzure i rasaivai
nezrelosti.
Sve ovo odraava se i na vaspitanje. Pre svega, iznoenjem sa
visokih mesta uverenja koja upuuju na prihvatljivost odmazde,
omalovaavanja i igosanja, podsticanjem inata, mrnje i zavisti,
i postavljanjem politikih, nacionalnih ili verskih ciljeva iznad
razboritosti, morala i dobrobiti, a katkad i iznad samog ivota. U
osnovi takve kulture je pseudoreligijski pristup, koji nalae da se
prema ovozemaljskim dobrima zadri interes ali ne i odgovornost,
da se veruje ali ne i da se proverava, da se bude spreman za poteru
na bogohulne, a da se oslanja na lane proroke i svakovrsnu lepu
la. Zato je, odista, neosnovana bojazan da e kompjuter zameniti
knjigu ili da e nas internet izolovati od stvarnosti, sve dok, kako
je saeto i tano primetila Vladislava Gordi, znatan deo aktivnog
birakog tela nalae politiku opteg zastoja politiku netolerancije,
socijalne demagogije i ksenofobije.
167
166 Izraz Ivana olovia u ogledu Svoj na svome - Mitovi o autohtonosti na Balkanu, u
knjizi Balkan - teror kulture, op. cit., str. 119.
167 Gordi, V., Virtuelna knjievnost - Srbija totalnog opoziva, Danas od 13.10.2004.
117
U takvoj kulturi vanu ulogu ima tzv. lozoja pogleda na svet. Jo
je Huserl uoio da je lozoja pogleda na svet dete istoricistikog
skepticizma, a da dosledno sprovedeni istoricizam prelazi u
ekstremni skeptiki subjektivizam. Ipak, zaustavio se na oceni
da se skepticizam, nedosledan, kakav ve jeste, ne suprotstavlja
pozitivnim naukama, nego ih pretpostavlja kao riznice objektivne
istine, neophodne da bi se zadovoljila potreba za sveobuhvatnim,
konanim, sverazumevajuim saznanjem, kome i sam tei.
168
U
naoj verziji, meutim, doktrina pogleda na svet izrasta iz lozo-
je kulturnog etnocentrizma, u kome je skepticizam okrenut samo
prema onom spoljanjem i stranom, i koji neguje dogmu i po cenu
ljudskih rtava i suprotstavljanja naunim istinama. U tom pogledu
nauka nije, nasuprot nekim shvatanjima, zamenila religiju i postala
utoite sigurnosti kakvo je nekada bila crkva, niti je crkva postala
jedno od mesta otpora sa koga se upuuju kritiki stavovi prema
dananjem drutvu.
169
Naprotiv, pravoslavna Crkva deluje u povrat-
noj sprezi sa grupom koja je na vlasti. Uz uzajamne apologije, ona
daje vlasti neformalne politike imprimature kao pokrie za iracio-
nalnu politiku, iskreno ili prividno inspirisanu idejama kulturnog
etnocentrizma, a ova njoj za uzvrat obezbeuje materijalne privi-
legije i povlaeno mesto u drutvu. Stoga se, sa puno osnova, nae
prilike ocenjuju kao put patolokog procesa uenja i neprekidnog
postavljanja prepreka spoznaji greaka i samokorigovanju.
170
Takav istoricizam ne poiva na iskustvu oslonjenom na povesnu
evidenciju i reeksiju. Svojim pristalicama on namee zahtev da
kao lino iskustvo predstave sugerisani i naueni skup dogmi,
preraeni, dovreni i u vidu gotovih kanona isporueni stav o vred-
168 Huserl, E., Filosofja kao stroga nauka, Beograd, 1967, str. 37 ff. Poper o tome
naroito u delima Beda istoricizma (zb. Kritika kolektivizma, Beograd, 1988, str. 165)
i Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (op. cit., I - 60 62, 282, i II - 27, 354). Manje
je, pri tom, vana nesklonost koju Poper iskazuje prema Huserlu tvrdnjom da je njegova
fenomenologija sistematsko oivljavanje metodolokog esencijalizma i da u njegovoj
istoj fenomenologiji, ili intuiciji sutina, nema metoda nauke i flozofje (videti u
Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, beleka 20 uz III i XI poglavlje), uprkos
priznanju da mu poneto i duguje, kao to je to, na primer, termin psihologizam
(beleka 19 uz XIII poglavlje).
169 iek, S., op. cit., str. 70 - 71.
170 Molnar, A., Sunce mita i dugaka senka Karla mita, Beograd, 2010, str. 211.
118
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
nostima, stav koga ne treba primiti kao plod sublimacije steenog
znanja i iskustva, ve kao lanu predstavu genetske predaje, tako
kao da je doivljen, kao da je vlastit, kao da je miljen, kao da je
bezbroj puta na vlastitoj koi, a ne samo u idejama i fantazijama
drugih, proveren i osvedoen. Posebnu ulogu imaju autoriteti na-
cionalnih voa, o kojima politiari i mediji godinama nameu utisak
kao o nekom golemom i monom zatitniku etnosa, neporonom
kolektivnom pastiru nacionalnog bia.
171

Ne predstavlja zlo u kulturi sve ono to kulturu jedne zajednice
udaljava od optih armativnih sadraja. Danas bismo u takve aber-
acije mogli uvrstiti i neke od izvornih pogleda iz vremena nemakog
romantizma, ili iz Herderovog svoenja kulture na Volksgeist u kome
posebnost zatvorenog, lokalnog i zaviajnog sveta ima nedostinu
prednost nad univerzalnim vrednostima. I takva kultura, meutim,
bilo da sa njom ivimo ili da na nju gledamo iz istorijske perspektive,
bez obzira na to to u njoj jo uvek nema nieg po sebi zlog, nosi
zamaan potencijal destruktivnosti. Svaki nacionalizam sudbinski je
vezan za ideal iste nacije. Ovaj ideal izmeta politiko drutvo na
bioloki plan, na kome konkurentnost ne vodi diskurzivnom rasple-
tu, ve formalnoj selektivnosti. Zbog toga mali korak deli dobroudni
tip ove kulture od kulture u kojoj e nacionalni narcizam i egoizam
postati orue za sticanje moi, a mo biti iskoriena za prosuivanje
na osnovu iracionalne lojalnosti, za prekidanje veza sa drugima, za
kovanje osvajakih planova, ili za podjarivanje osvetnikih strasti.
Duh zla je duh posebnih prava zasnovanih na umiljenoj naro-
itosti, radi ijeg se priznanja zanemaruju injenice, obziri, a
esto i zloini. On je istovremeno i duh unapred odobrenog ili
samozvanog tutorstva onih koji svoje ideje predstavljaju kao borbu
za vie, po pravilu ideoloke, etno-nacionalne ili verske, ciljeve i
interese. U politiki konfuznom drutvu, kakvo je nae, postoji
jedna ustaljena struja nipodatavanja razliitosti i individualnosti,
i svoenja interesa na niski zajedniki imenitelj sitosti i nacio-
nalne asti. Najmanja je nevolja to to e, kao i u svakom slinom
politikom glibu, nacionalni programi, kako je Sloterdajk primetio
171 Popov, N., Srbija na klizitu, Republika br. 472 - 473, mart 2010, str. 3.
119
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
za nesreno razdoblje nemake istorije, postati sabirno mesto iluz-
ija sa imperativnim mandatom na prostotu i vulgarno samoljublje.
Daleko vea opasnost preti od progona drugaijih ideja, guenja
rasprave i pribegavanju nasilju.
Takvom drutvu preti ozbiljna opasnost da ga duh narodnjatva i
stare slave, prekaljen na iskustvu pobede romantiara nad prosve-
titeljima, obnovljen idejom barbarogenija u prvoj polovini XX veka
i kontribucijom zloina, ratova i osveenog kosovskog mita krajem
XX i poetkom XXI veka, trajno vee za istu obalu i isti horizont, za
skuenu, otupelu, uspavanu i sumranu kulturu, u kojoj e se, kroz
bespue istorijskih ideala i samodestruktivno prinoenje istorijskih
rtava, meusobno bodriti sve oskudnije znanje i sve agresivniji
kult Elektre.
121
U ZAKLONU TAJNI
Einblsereien sind des Teufels Redekunst.
(Goethe, Faust II, 1-6400)
172
172 Doaptavanja su avolova govornika vetina (Jer doaptavat, to je avla dar -
prev. T. Strozzi).
122
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Skriveno i tajna
Tajna koju osim vas niko ne zna, kae jedan Singerov junak, vie i
nije tajna, nego samo skrivena stvar (Trei). Podela je prihvatljiva. U
formalnom smislu, tajnom moemo nazvati dogovoreno ili namet-
nuto zaklanjanje podataka koji su nam povereni. Sve to nastojimo
da zadrimo samo za sebe, od onoga to smo sami doiveli, ot-
krili, ili ksirali u vlastitoj samoreeksiji, iako ga obino nazivamo
tajnom, ostaje naprosto skrivena stvar. Tajna je vrsta sporazuma
nastalog u posveenoj razmeni. Zato se na nju moe obavezati,
ona se moe sprovoditi, uvati ili kriti. Skriveno je, bar naizgled,
posledica jednostranog i autonomnog ina, i istog takvog izbora da
mu se uini kraj i raskrije lik.
Mada je donoenje odluka o skrivenom i tajnom jedan od prvih
iskoraka od praktinog ka spekulativnom miljenju, problem ovih
odluka retko kad je predmet lozofskih rasprava. Nedovrenost
procesa i odsustvo proverljivosti otimaju se disciplini uma. Malo je
verovatno da emo ikada saznati da li suma zatajenog, preutanog
ili neistinito prikazanog prevazilazi sumu onoga to je iskazano na
istinit nain, ili na nain koji istinitim smatramo. Sasvim je izvesno
da do njihovog vrednosnog odnosa neemo nikada dopreti. Takoe,
moemo samo nagaati o funkcionalnom potencijalu zatajenog, o
tome kako bi se na na svakodnevni ivot odrazilo delimino ili pot-
puno obznanjivanje onoga to je ostalo prikriveno. Fragmentarnost
i nepouzdanost takvih saznanja liava nas sintetikih sudova.
Ipak, postoje bar dve pretpostavke zasnovane na iskustvu. Jedna nam
govori da skriveno i tajno imaju energiju relevantnu za bitan uticaj na
blinje i na drutvene odnose. Iz druge sledi da oslanjanje na razum
daje slabanu nadu da, kada skrivenog i tajnog ne bi bilo, ne bi pre-
vagnula istorija stradanja nad i onako skromnom istorijom spasa.
Ovom prilikom ostavljamo po strani korpus tajni nametnutih spo-
ljanjim zabranama: pozivnih, poslovnih ili dravnih. Zanema-
riemo i tajne koje potiu iz nedostupnosti bia: iz nedostatka
interesovanja, granica saznanja, oskudnosti instrumenata, ili
123
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
jednostavno zaklonjenosti objekta. Zato emo samo ovla
dotai pojavu koju je Hajdeger nazvao skriveno bivstvujue. U
Hajdegerovom kljuu, naime, sutina istine je uputanje u otkriva-
nje bia kao takvog, putanje bia da bude, neskrivenost.
Neskriveno bivstvujue ispoljava se kao uskraivanje kada
nam bivstvujue uskrauje sebe sve do svoje najpristupanije i
najobinije odlike na koju najpre nailazimo kada o njemu moemo
rei tek toliko da jeste, i kao prikrivanje kada bivstvujue
konkurie drugom bivstvujuem, pa jedno ometa drugo, vee
zatamnjuje manje.
173
U fenomenu koji posmatramo nema ob-
jektivno date hijerarhije i konkurencije neskrivenih subjekata i
predmeta. Oni nisu na otvorenom popritu bivstvovanja, ve u
nebivstvu smiljenog zaklona. Mada oni i u zaklonu bivstvuju,
njihovi putevi uskraivanja i prikrivanja rezultat su izbora, a ne
nunosti ili sluajnosti.
Otkrivanje skrivenog ili tajne ne vodi i samom saznavanju bia.
Otkrivanje nije prosta isporuka zatajenog u njegovom neizme-
njenom vidu. Ono je obogaeno i uticajem razloga za otkrivanje,
i promenom prilika i auditorijuma u razdoblju izmeu momenta
zatajivanja i momenta otkrivanja. Taj uticaj je presudan za evolu-
ciju, degeneraciju ili rekonstrukciju podataka, jer se u trenutku
njihovog isporuivanja vie ne barata samo prestankom razloga
koji su opravdavali donoenje odluke o skrivanju, ve i nastankom
razloga za neskrivanost. Zbog toga se i kae da je tajna mit koji
je operativno istinit, jer je energija prie koja se otkriva i koja
jeste efektivna, esto u potpunoj nesrazmeri sa naim odnosom
prema prvobitnom sadraju zatajenog. Ne sme se zanemariti
ni uticaj verovanja u tajnu, kao izlaza pred tekoama na koje
nailazimo pokuavajui da poreknemo sluajnost sveta oko sebe.
Verovanje u tajne, posledica je potrebe da se objasni niz praznina
ili diskonekcija u sledu dogaaja koji bi trebalo da nau stvarnost
uine nunom i prihvatljivom, tj. da je ospore kao posledicu spleta
173 Heidegger, M., O biti istine, u zb. Kraj flozofje i zadaa miljenja, Zagreb,
1996, str. 129 ff; Hajdeger, M., Izvor umetnikog dela, u knj. umski putevi, op. cit.,
str. 36 - 38.
124
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
sluajnosti. Verovati u tajne, kae jedan Kucijev lik, znai verovati
u optimistiku doktrinu da se u lavirintu seanja krije objanjenje
za prividno neobjanjivu, sluajnu sadanjost (Zemlje sumraka).
Skriveno u linom domenu titi se samo naizgled na autonoman
nain. Neki podaci jednostavno se preute, poreknu, ili prikriju dez-
informacijom ili konfabulacijom. Mnotvo doivljenog, saznatog
i zamiljenog nije ugledalo niti e ugledati svetlo dana. Moemo
samo nagaati koliko je u svemu tome elja i strahova, privrenosti
i odbojnosti, ta je od takvog zatajivanja poniklo iz sumorne
proraunatosti, a ta iz gotovo dirljive uznemirenosti, podstaknute
moralnim koniktima, podozrenjem, odbijanjem rizika ili samo
odsustvom samopouzdanja. Preuti se usled nemara, zaborava,
zlovolje, utivosti, skromnosti, biranja trenutka ili pridavanja male
vanosti podatku. Ovakvo zatajivanje doprinosi privatnosti,
panji prema drugom, stvaranju bolje slike o sebi ili zatiti nekog
interesa. Zakloniti se od znatielje, potedeti koga neugodnosti,
spreiti sukobe i raskide, ostaviti bolji utisak ili sauvati vetinu
izumevanja ili umetnikog stvaranja, korisna su, a esto i nuna
skrivanja, bliska Jeringovim moralno dopustivim dobroudnim,
spasilakim ili konvencionalnim laima. U zabludi su oni koji veruju
da je srea u stvarnosti, primeuje Erazmo, jer oveka vie privlai
la nego istina, pa je vea nesrea ne biti varan, nego biti varan
(Pohvali ludosti). Ali i mimo toga, pie Jergovi, postoje stvari koje
ovek u ivotu ne treba da zna, stvari koje moraju ostati zatajene da
bi sve ovo imalo nekog smisla i da mnoga porodina istraivanja,
pogotovo ona koja otvaraju pitanja dovoljna da nekoga povrede,
ne bi za sobom ostavila krvavi trag (Mama Leone). Zbog toga, ako
hoemo da zakoraimo u taj zabran, trebalo bi, po Selinderovoj
preporuci, kada neko neto javno ispoveda, da oslunemo to to on
ne ispoveda (Simor - uvod). Nije vano ta o njemu govori, ve
ta preutkuje, kae otac erki u lmu Meet Joe Black!
Ali, podvajanje nije uvek tako jednostavno. Zbunjuju nas granini
sluajevi. Potrebna je dvostruka transpozicija: zamilja se razot-
kriveni svet, da bi iz uasa takve predstave bio pretpostavljen
125
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
i opravdan smisao skrivanja. U tom procesu vodi se iv dijalog
izmeu raspoloivih etikih alternativa.
Ne pominje uzalud Paskal muke vernika koji prikrivaju izvesne
grehe da bi kod ispovednika sauvali dobar glas. Mada kritikuje bi-
zarnu ideju oca Eskobara da bi trebalo imati dva ispovednika, jednog
za smrtne grehe, a drugog, redovnog, za obine grehe, i da bi se u
takvim prilikama moglo pribegavati i drugim vetinama pobonosti,
poput ispovedanja na uopten nain i utapanja krupnijeg greha u sit-
nije grehe za koje sebe okrivljujemo samo u naelu, Paskal, moda i
nevoljno, priznaje da deo tajne neizbeno ostaje kod onoga kome je
poveravanje jedini put do spasa (X pismo provincijalcu). Izgraujui
bolju sliku o sebi ovek esto potkopava vlastite izglede. Kada
ste upueni na tuu podrku, sujeta je gubitnika karta. U jednoj
Rilkeovoj noveli glavni junak priznaje da veoma esto lae: Zavisno
od potreba: jednom gore, drugi put dole; u sredini trebalo bi da sam ja
sm, ali ponekad mislim da tamo nema nieg (Evald Tragi). Nasuprot
tome, s pravom se ukazuje na integrativnu funkciju tajne, kao to je to
sluaj kod tajnih drutava, u kojima se, kako primeuje Kozelek, titi
i ograuje socijalni prostor za ostvarenje morala, ali se, isto tako, na
ambivalentan nain prikriva i politika pozadina prosvetiteljstva.
174

Ipak, lana reputacija obino se podsmehne. Ne samo svom pro-
nosiocu, nego i onima od kojih je ovaj zatraio pomo. Vernik
pred ispovednikom, pacijent pred lekarom, optueni pred branio-
cem, zatajivanjem greha, tegoba ili ina, ne kode samo sebi, ve
naruavaju i smisao pokajanja, izleenja i odbrane. Svakodnevni
ivot blii je Eskobarovim preporukama nego jansenistikoj pra-
vovernosti. Paskalov doktrinarni otpor, koji je u mnogo emu
pretea Kantovog zahteva da se bez izuzetka govori istina, jer se
svakim pojedinanim krivotvorenjem naruava poverljivost u ce-
lini i nanosi nepravda itavom oveanstvu, otvara pitanje moralne
transmisije svih linih rauna koji razaraju iskrenost i otvorenost.
U romanu Danila Kia Bata, pepeo, otac poverava sinu da je celog
174 Kozelek, R., Kritika i kriza - studija o patogenezi graanskog sveta, Beograd,
1997, str. 106 - 113.
126
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
ivota, sa manje ili vie uspeha, igrao ulogu rtve, jer ovek zapravo
igra svoj ivot, svoju sudbinu. Ta predstava ini novu stvarnost, i
sama za sebe, i u odnosu na vanscenski ivot aktera. Otuda i oevo
upozorenje da se ne moe tako istrajno igrati uloga rtve, a da se
konano i ne postane rtvom.
S jedne strane, dakle, skrivanje neega linog ini se kao neprikos-
noveno polje nae slobode, u kome bez suoavanja sa opasnostima
od ma kakvog vidljivog spoljanjeg otpora samostalno donosimo
odluke. Pored toga, teimo se da u etikoj perspektivi skrivenog
lei znaajan faktor socijalne kohezije, da se skrivanjem doprinosi
i armaciji skrivaa i armaciji onoga od koga je neto skriveno,
da je skrivanje dokaz da o svom predstavljanju vodimo rauna,
da se trudimo da nas ne potcene i ne zanemare, da se staramo o
sigurnosti, kao to je i dokaz da pridajemo znaaj onome pred kim
se predstavljamo i da, preporuujui se krivotvorenom slikom,
kvalikujemo i subjekte admisije.
S druge strane, takvom optimizmu prigovara um. Znamo da moral-
na teskoba saplie svaku odluku o izboru da se drugome neto
uskrati. Takva odluka i objektivno nosi agens moralne kompro-
mitacije. Ma koliko da smo uvereni da je opredeljenje za skrivanje
izraz odgovornosti, da su nai zakloni deo pobune pred udarima
na ugled, oseaj asti, ili potrebu za ljubavlju i saradnjom, i da je
naa redukcija stvarnosti, svejedno da li ejdetska ili empirijska,
plemenit izbor proistekao iz opravdane kritinosti prema sebi ili iz
uviavnosti prema drugima, krhkost pouzdanja u estitost vlastite
pobude, ili ak pouzdanost neestitosti takve pobude, a ne samo
odsustvo korespondentnosti skrivenog, ini da svoj izbor esto
primamo kao izraz slabosti, oklevanja ili malodunosti. Izbor je,
katkad, i realno takav. Na opsenjivanju proisteklom iz uglaanosti
vlastite pojave i osakaenog oblija bti, lepo nam poruuje
Adorno, parazitski su egzistirali toliki lakeji postojeeg. Opsena je
zao duh drutvenog prosperiteta; na njoj se stvaraju nezasluena
preimustva, zvanja i bogatstva.
127
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Uprkos tome, rado bismo poverovali da su odluke o skrivanju
neporone, jer im je preteniji cilj da se drugi potede i da se odri
prihvatljiv nivo komunikacije, nego da se drugome nakodi. Senku
na takvu mogunost baca injenica da je svako skrivanje, u kraj-
njoj liniji, negacija drugog. Njime drugog iskljuujemo iz igre, za-
vodimo i drimo u zabludi. Ono je odbijanje razmene i poverenja.
Potreba da se neto skrije u direktnoj je srazmeri sa nesigurnou
i nepoverenjem. Nepoverenje u okruenje i mehanizme drutvene
zatite zapravo je uzrok potrebe za zatajivanjem uopte, a za inter-
personalnom poverljivou naroito.
Sa tajnama stvari stoje drugaije. U gruboj podeli, tajne moemo
razvrstati na poverene i prigrabljene. Prve predstavljaju mo-
ralnu obavezu i odnose se na one oko nas. Druge su vladalake i
zavojevake, i odnose se i na uvare i na subjekte opservacije. Prve
potiu iz obzira prema tuim interesima i oseanjima nelagode i
stida, a druge iz potrebe za nadzorom i potinjavanjem.
Na pojam tajne podrazumeva jasno podvajanje unutar samog
fenomena, kako po motivu, tako i po metodu i domaaju zataji-
vanja. Trebalo bi razlikovati tajne koje potiu jedino iz nastojanja
da se deo saznatog ne prenese drugome, od tajni kojima je obavi-
jena i namera da se kriomice to vie sazna o javnom, a pogotovo o
tajnom ivotu drugoga.
Sve su tajne nominalno odbrambene. Za razliku od onih linog
(porodinog, izumiteljskog) i profesionalnog karaktera, koje imaju
jasno moralno pokrie i, po pravilu, realno ostaju defanzivne,
tajne koje drava tajno sakuplja su imoralne, imaju nejasno pravno
opravdanje, praene su samovoljom, realno su invazivne, i prati
ih, u manjoj ili veoj meri, potreba za zavadom ili dranjem u
pokornosti. Drava sakuplja i uva tajne kao informativni arsenal
za ucenjivanje onih koje eli da ima pod kontrolom, ili za obraun
sa onima koje smatra svojim neprijateljima.
Porona strana i skrivenog i tajnog krije se u elji da se iskoristi njihova
mo. Kaneti je ubedljivo pisao o tajni kao najdubljem jezgru moi,
128
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
kao moi izvedenoj iz iezavanja, iekivanja i vrebanja, iz njene
eksplozivnosti, koncentrisanosti, nejednake raspodele prozirnosti i
iz injenice da je snaga tajne utoliko vea to je broj onih koje tajna
pogaa vei od broja onih koji je uvaju.
175
Olako je, meutim, zakljuio
da bi itav trud oko tajne bio uzaludan ako uvara izda strpljenje i da
utanje pretpostavlja tano poznavanje onoga to se preutkuje.
Kada se radi o skrivenom samog zatajivaa, mo se oslanja na tue
neznanje. Kada se radi o onima o kojima se neto tajno saznaje i
taji, mo se oslanja jo i na njihovu ranjivost, i na njihovu strepnju
i neizvesnost pred mogunou prodiranja u zabran takve ranji-
vosti. Re je o neizvesnosti u pogledu toga da li se i ta se potajno
zna, da li e, i ako hoe, kada i koliko od toga biti upotrebljeno i
kome preneto, i da li e ono to se prenosi i koristi biti istina ili la.
Deo moi, svakako, potie i iz ovekove potekoe da odgovori na
pitanja: zbog ega je predmet tueg tajnog interesovanja, da li se
i kako ogreio o pravila igre ili neije interese, ta mu se zamera i
kako bi se mogao iskupiti.
Stari Grci su to dobro poznavali. Mit o Akteonu reit je primer.
Kada je Artemida ula da je lovac Akteon ispriao drugovima da
ju je na izvoru video nagu, za kaznu ga je prekrila koom koute
da bi ga rastrgli njegovi vlastiti psi. Mada Artemidina poruka
naizgled glasi: Molim, bez zavirivanja, ovo je sasvim privatno,
ona je snabdevena snagom superiornog autoriteta, koji ima mo
da privatnost poistoveti sa religijskim tabuom, a osvetniki hir
pretvori u zakon. Artemidin oseaj stida postaje potpuno nevaan
pred grehom bogohuljenja. Kod Ovidija je ova pria obogaena pot-
punim preobraajem Akteona u jelena, kome je boginja oduzela
mo govora, ali ne i preanju pamet, pa mu je pakosno dobacila:
Da si me video golu, kazivati sad ti je prosto, ako kazivati moe!
(nunc tibi me posito visam velamine narres, si poteris narrare).
176

175 Kaneti, E., Masa i mo, Novi Sad, 2010, str. 316 ff.
176 Pausanija, pis Helade, IX, 2, Novi Sad, 1994, II, str. 209. Pausanija veruje da
uee boginje u Akteonovom stradanju nije bilo presudno, jer su psi pobesneli, pa bi
rastrgnuli svakoga na koga bi se namerili. Takoe, Ovidije, Metamorfoze, III, stihovi
173 - 252, Zagreb, 1907 (prev. T. Mareti).
129
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Tu Akteon nije ni stigao da ispria ta je ugledao. Mogunost da se
tajna prenese zatrta je u samom korenu, a smrt od pasa dola je
sasvim nepotrebno, tek da se puku, uz malo dodatne jeze, da do
znanja da se ne hvata zabranjenog voa.
Cilj svake vlasti je da sopstvene tajne zatiti od otkrivanja, a da o
onim tuim sve sazna. Ne eleti istinu o sebi, a tragati za istinom
o drugome, ne skidati masku, ali zaviriti ispod svake koje se drugi
mai, dvosmerni je proces sa istim ciljem: da se stekne ili sauva
mo disbalansa prozirnosti.
Aleksandar Veliki je zamerio Aristotelu to je objavio tzv.
akroamatike spise, u kojima se ulazi u sutinu tajnih i dubljih
uenja. U jednom pismu on se vajka svom uitelju da njih dvojica
vie nee imati ime da se istiu ako uenja u koja su upueni
postanu dostupna svima. Pri tom, brzopleto se odaje: Ja bih se
radije isticao poznavanjem onoga to je najbolje, nego svojom
moi! Teko je razumeti da je neko ko se smatrao doraslim za
Aristotelovu nauku prevideo da je dranje podanika u neznanju
takoe isticanje uz pomo moi. Mo skrivenog znanja, pogotovo
kada je zaodenete u ruho dravnog razloga, samo je drugaiji oblik
manipulacije. Ali i Aristotel je, umesto da se tome otvoreno su-
protstavi, pribegao lukavom izgovoru, govorei da njegova uenja
i jesu i nisu objavljena, jer mogu posluiti kao prirunik samo
onima koji su u materiju ve upueni, a nikako kao udbenik za
poduavanje neukih.
177
I kod velikog uitelja na delu je neka vrsta
samoizneveravanja. to vlast ne postie silom, kae Burkhart, to
joj ljudi sami prinose na dar, malo zbog bojazni da ne zaostanu, a
malo zbog udvoritva.
Slian je i odnos prema velikim istorijskim potresima. Tukidid
je smatrao da su kao uzrok Peloponeskog rata javno pomi-
njane samo marginalne pratee pojave, poput nemira i sukoba u
gradu Epidamnu, a da je briljivo prikrivan pravi uzrok strah
177 Plutarh, Usporedni ivotopisi, Zagreb, 1988, III, str. 8 - 9.
130
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Lakedemonjana od irenja moi Atinjana.
178
Jedan od moguih
razloga za ovo zatajivanje moglo bi biti shvatanje, kakvo je kas-
nije izneo sv. Avgustin, da se i rat izazvan strahom moe svrstati u
zloine, jer je jednako zlo koje neko ini da bi izbegao zlo koga se
boji, kao to su zlo osveta ili pljaka. Ipak, pre e biti da bi otkriva-
njem straha pred politikim konkurentom bio priznat gubitak ranga,
i da je na delu, kako kae Folkman-luk, proces samopotvrivanja
u kome se zahteva da se nitavilo budunosti pretvori u unitenje
neprijatelja koji takvom budunou preti.
179

Stoga ne bi trebalo potceniti ni numinozni aspekt politike, koji
se protee jo od stare grke magije -. Kudos je oznaavao
slavu, ponos, sjaj i snagu, ali je podrazumevao i ono oaravajue
nasilje, onaj, prema irarovom opisu, nepostojei zgoditak koji
ljudi neprekidno jedni drugima otimaju da bi vratili primat, stekli
oreol pobednika ili trijumfalnog osvetnika, i zbog koga tako esto
vode ratove radi pukog prestia.
180
Efekte ove igre previali su i
mnogi borci protiv predrasuda. ak je i Spinoza smatrao da ljudima
treba upravljati tajno, tako da ne oseaju da ih neko vodi, nego da
veruju da ive po svom rasuivanju i po svojoj volji.
181
Od udnje za takvom moi nisu poteena ni savremena demo-
kratska drutva. Odani Poperov sledbenik, Dord Soros, priznao
je nedavno da je koncept otvorenog drutva, zasnovan na koordi-
naciji realnosti i kritikog miljenja, bar u jednom delu ponikao iz
pogrenog Poperovog uverenja da politiki dijalog u demokratskoj
zajednici uvek vodi boljem razumevanju i da sticanje javne
podrke nema prednost u odnosu na otkrivanje istine.
182
Zlo ne
mari za tua pravila igre. Ono stvara sopstveni svet, u kome vladaju
drugaija pravila verikacije, a tatina natkriljuje razboritost. Zato
178 Tukidid, Povijest Peloponeskog rata, Beograd, 1991, str. 25 ff.
179 Augustin, A., Ispovijesti, III, 8, 15, op. cit., str. 56; Volkmann-Schluck, K. H.,
Politika flozofja, op. cit., str. 15 ff.
180 irar, R. Nasilje i sveto, Novi Sad, 1990, str. 162 - 163.
181 Spinoza, B. d., Politiki traktat, Beograd, 1957, str. 98.
182 Soros, D., I demokrate lau - U emu je pogreio Karl Poper, Danas, 24-
25.11.2007, str. VII.
131
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Hana Arent i kae da je od pukog iznoenja neistine gora obma-
nutost sopstvenim laima, jer samoobmanjivanje stvara privid is-
tinoljublja i tako uvruje laima proizvedenu svest.
183

Pretpostavka je da se o sebi skriva ono to je istinito: sopstvene
mane i pogreke, neasni putevi uspeha, ukljuujui i stvarne sla-
bosti drave ili aktera korporativne utakmice. Kada je re o onome
to se tajno saznaje i taji o drugome udeo istine esto je u obrnutoj
srazmeri sa svrhom zatajivanja. Tajna je bie u lanom nastajanju.
Ona je mitologizovana stvarnost. U isti mah je prisutna i nedostup-
na, poznata i nedokuiva, veristika i imaginarna. Zatvarajui
saznato, izmetajui ga van polja razmenske provere, pretvorili smo
ga u neisprianu priu, koja e se tokom svog tajnog ivota i nekog
budueg predstavljanja, bar u jednom delu, pretvoriti u predanje.
Tajne su skladita projektovanog negativiteta. Bilo da su motiv-
isane injenjem ili otklanjanjem zla, bilo da su nastale iz straha,
zaverenike solidarnosti ili dobrih namera, one su uvek u predvorju
neke pobune, osude, nemoi ili neuspenosti. Negativitet tajne je
ontoloka transcendencija. Njime se manifestuje i skriveno bie i
skrivenost bia. Energiju tajne hrani i pretea mogunost da iz svog
nebivstva zakorai u realnost sa svim izvitoperenjima koja su je
snala za vreme potucanja u tami utanja i sudaranja sa vlastitim
motivima i ciljevima.
183 rent, H., Istina i la u politici, Beograd, 1994, str. 53 - 54.
132
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Tajne o skrivenom
U pokuaju da objasni ta hrianstvo duguje Vergiliju i zato je
Dante izabrao ba njega da mu u istilitu bude uitelj i vodi,
T. S. Eliot je posebnu panju posvetio znaenju rei fatum, koju
Vergilije esto koristi u Eneidi. Eliot nalazi da smisao sudbine,
kakvu s Enejom ne deli nijedan Homerov junak, nije nita drugo
nego imperium romanum Rimsko carstvo, kao jedini cilj istorije
i najvii domet svake, ne samo svete, ve i profane i privremene
dravne tvorevine.
184
Dakako, imperija koju je Vergilije imao na
umu i za ije ciljeve je Enej pokorno podnosio svoju sudbinu, nije
bila imperija legionara, prokonzula, pekulanata, demagoga i voj-
skovoa, nego ideal koji je ovaj veliki pisac predao hrianstvu da
ga uva i razvija.
Ne verujem da bi italac, ak i ako je osvojen Eliotovim otkriem,
pa i njegovim elegantnim objanjenjem da smo svi mi koji usvaja-
mo evropsku civilizaciju batinici i u neku ruku graani Rimskog
carstva, lako prihvatio da se uz pomo ovakve metazike moe
izbei suoavanje sa licem i nalijem pravnog okvira i politike
prakse drave u kojoj se ivi. Malo ko je danas sklon uverenju da je
drava, kao u Hegelovom sistemu, uvek i svugde bila, a pogotovo
da jo uvek moe biti, objektivni duh, imanentni smisao, beskona-
ni oblik obiajnosne supstancije. Jer, smemo li zaboraviti praksu
brojnih vladara, ukljuujui, naravno, i itavu plejadu imperatora
iz doba Rima, koji su vlastiti interes proglaavali dostojnim ivota
svakog svog podanika, i za koje, nasuprot onome to je Eliot pripi-
sao Vergiliju, svet nije imao vii smisao, poredak i dostojanstvo, a
istorija drugo znaenje, osim da se imperija za sebe, sa svim svo-
jim prljavim raunima, tiranima, ratnicima, trgovcima, ideolozima
i namesnicima, velia i po svaku cenu titi? Moe li ideja drave
posluiti kao epohalni blagoslov za brojne povrede sloboda i prava,
ne izuzimajui ni one zbog kojih bi drutveni ugovor uopte imao
opravdanje i pravno pokrie?
184 Eliot, T. S., Vergilije i hrianski svet, Letopis Matice srpske, 1995, str. 314 - 324.
133
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Uostalom, pre e biti da je i sam Vergilije, pod pretpostavkom da je
Eliotova parabola na mestu, ideal imperije kao sudbine zasnovao na
potrebi da, pred pravom nepogodom od zle prakse i loih iskusta-
va, pronae utoite u nekoj novoj Atlantidi, nego to je za budua
pokolenja projektovao ma kakav ivi model i empirijski sadraj vla-
sti. Upravo je poimanje drave kao fatuma vodilo njenoj istorijskoj
kompromitaciji. Dogma pravovernosti stvarala je od sumnjienja
naelo vladanja, od uhoenja sistem sigurnosti, od potkazivaa i
evidentiara potkazanih kastu uvara, a od aparata za otkrivanje,
prokazivanje i kanjavanje moguih neprijatelja temeljne ustanove
nacionalnog prestia i spasa.
Ako lojalnost dravi i vlasti smatramo idealom, nismo daleko od
toga da strah od oponiranja priznamo za politiki poeljni afekt,
a da poniznost, udvoritvo, licemerje i denunciranje proglasimo
vrlinama. Ako politiku podobnost prihvatimo kao merilo za ran-
giranje statusa, zato ne bismo prihvatili shvatanje da je i najnie
moralne osobine poeljno iskoristiti kao orua diskriminacije.
Najzad, ako se mo temelji na rasprostiranju oseanja nesigur-
nosti, zar sabiranje podataka za difamaciju nee postati jedan od
najsnanijih pokretaa komunikacije? Zato ne gree skeptici koji
u velikim idealima nalaze utopijsku matricu gubitka slobode i
humane autentinosti. I zato imaju smisla postavke o tome da je
uklanjanje ideala iz politike uslov neutralnosti drave, i da je od
ideala daleko vanije pronalaenje racionalnog politikog gledita,
obavezujueg za sve uesnike, bez obzira na njihove partikularne
stavove i eventualna neslaganja.
185

Doktrina o misiji dravotvornosti, ma koliko da se zaklanja iza
tobonje zainteresovanosti za sadraj odreene ideje i programa za
realizaciju te ideje, u sutini se ne zalae za preduzimanje politike
akcije kojom se promovie bilo kakav politiki ili etiki ideal, nego
iskljuivo brine o tome da se nadziru i neutraliu oponenti i neza-
185 Raz, J., The Authority of Law: Essays on Law and Morality, Oxford, 1979, str.
51. Takoe, isti pisac u ogledu Liberalizam, autonomnost i politika neutralnog obzira,
u Savremena politika flozofja (J. Ki), S. Karlovci - Novi Sad, 1998, str. 343 ff;
Sloterdijk, P., Kritik der zynischen Vernunft, Frankfurt a. M., 1987.
134
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
visni lanovi zajednice. Pod okriljem takve doktrine, opte shvata-
nje dobra pomera se ka avolskom daru doaptavanja, kao jedinoj
drutvenoj vetini. Na taj nain doaptavanje postaje obaveza koju
ne sme da ne ispuni svaki pojedinac ako ima na umu dravni ili
nacionalni interes. Ujedno, ono izgrauje meta-etiki standard
prema kome, kako je to primetio arls Simi, nije preporuljivo
imati samobitno ja, niti pristati da privatno ne bude u isto vreme i
politiko (Fabrika siroadi).
Dounitvo je u temeljima velianja drave. Svako ko se zalae za
jaku dravu, za premo dravnog razloga nad pravom, za okuplja-
nje oko jedne dravotvorne politike, vere i ideje, za nacionalno i
politiko jedinstvo, implicite podrava dounitvo i tajnu policiju.
Jaka drava opstaje na slabom moralu i slabim linostima, izraslim
iz duha nadzora i podanitva, iz dobrovoljnog ili prisilnog jedin-
stva. Nepoverenje uopte, a nepoverenje u politike neistomilje-
nike naroito, drevni je saveznik vlasti. Dounitvo je reaktiv, a
tajna policija retorta za kristalizaciju ovog nepoverenja. U sistemu
zasnovanom na manjem ili veem stepenu institucionalizacije ne-
poverenja, socijalna patologija potkazivanja postaje ratio socijalnog
prilagoavanja.
Za tuioce koji su mu doli glave Sokrat je govorio da su brojni i
nepristupani, da se dugo bave lanim prijavljivanjem, da druge
pridobijaju iz zavisti ili strasti za klevetanjem, da ni u ta ne ve-
ruju i da raunaju sa lakovernou. Slini su se, oigledno, nali
pri ruci i legatu Kosutijanu Kapitonu, koga Tacit naziva podlacem,
pokvarenjakom i neprijateljem dobra, zato to se bacio na posao
da o estitom Trasea Petu
186
prikupi materijal dovoljan da ga osude
za veleizdaju, poput optubi da nije poloio sveanu zakletvu na
poetku godine, da nije prineo rtvu za carevo zdravlje, da se ne
186 Kosutijan Gaj Kapiton, legat Kilikije. Najpre je na osnovu zakona o iznuivanju
izbaen iz Senata, a kasnije, uz pomo prefekta Tigelina i protekcije pomilovan i vraen.
Kosutijan je 66. godine, sluei se klevetama i dounitvom, uz zakljuak da je to ve
opozicija, optuio za veleizdaju Trasea Peta, pobornika sloboda, smelog i estitog
stoiara, koji je nakon toga izvrio samoubistvo.
135
raduje carevoj srei i ne ceni njegove talente.
187
Za vreme Tiberija
ak i prvaci Senata bavili su se potkazivanjem najnie vrste, jedni
otvoreno, drugi potajno, jedni da bi pokrili kakav sopstveni greh,
drugi naprosto da u takvoj revnosti ne zaostanu za drugima. Kada
je Cezar rekao da je bolje zanemariti zakone nego ukloniti njihove
uvare i usprotivio se predlogu da se tuiocima uskrati nagrada
ukoliko optueni za uvredu velianstva oduzme sebi ivot pre
izricanja presude, dolo je do toga da su dostavljai, taj ljudski soj
koji se pojavio na optu nesreu, kako belei Tacit, dobili punu
satisfakciju.
Sve ove pojave, meutim, jo uvek nisu imale potencijal dovoljan
za diferenciranje sistema, jer ih je bilo lako pripisati manje-vie
uobiajenim devijacijama proisteklim iz preterane ambicije, kari-
jerizma ili hronine potrebe za ostrakizmom. Izmeu mera uobi-
ajene zatite i ureenja zasnovanog na opsednutosti unutranjim
i spoljanjim neprijateljem, razlika je priblino takva kakva postoji
izmeu razborite predostronosti i manije gonjenja. Specino
raslojavanje nastupa tek u ureenju u kome vlast strategijom mo-
trenja i apsolutnog sumnjienja nadoknauje odsustvo sopstvene
sposobnosti ili volje da socijalnu i politiku uravnoteenost ostvari
konsenzusom o kulturi prava i politike utakmice. Pri tom, demon
sveopte aseptizacije, koga je de Rumon olako razdvojio od
demona policije i video olienog u imaginarnom agentu osigura-
vajuih drutava, postao je demonom parapolicijskog populizma,
policijskog savrenstva dostignutog pomou gotovo preutne sim-
bioze gonitelja i progonjenih.
Pitanje da li iko ima pravo da o drugome zna i ono to je ovaj
izabrao da ne otkrije, ima smisla samo ako se predmet znatielje
odnosi na poznatu i prihvatljivim propisima priznatu sferu nedoz-
voljenog. Ipak, ni u tom domenu pravo drave nije neogranieno.
Ono mora biti uslovljeno obrazloivom potrebom javnog interesa u
demokratskom drutvu, ogranienim sadrajem, potovanjem pro-
pisane procedure i do kraja restriktivno postavljenom mogunou
187 Tacit, K., Anali, Beograd, 1970, XVI, 21, 22.
136
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
korienja odreenih sredstava. Zaklanjanje iza zakonitosti nije
ni bezuslovno ni neoborivo. Rezervisan odnos prema pozitivnom
pravu, kao odbrana od politike hipokrizije prikrivene pseudolega-
litetom, blisko je stavu o vanosti odnosa izmeu pravila i moi, s
jedne strane, i odnosa izmeu moi i strategije, s druge strane. Nije
bitno samo to da se ini ono to nije nedoputeno, nego i to ta se
sve i na koji nain moe protumaiti kao nedoputeno i da li su
granice nedoputenog dovoljno sagledive. Pravo u kome ovlaenje
za sakupljanje i arhiviranje informacija nije praeno postojanjem
pouzdanog i nepristrasnog nadzora, po stanovitu Evropskog suda
ne moe se smatrati da je sa razumnom jasnou odredilo nain i
obim primene relevantnih diskrecionih ovlaenja poverenih jav-
nim vlastima, a time ni da je, bez obzira na injenicu da su takva
ovlaenja propisana zakonom, uplitanje javne vlasti u privatan
ivot, u smislu odredbe lana 8. stav 2. Evropske konvencije, u
skladu sa zakonom. I obrnuto, u cilju uspostavljanja pravine
ravnotee izmeu opteg interesa i interesa pojedinca, i zatite pri-
vatnosti i porodinog ivota, izuzetno je otean uvid treih lica u
lini dosije koji su, vodei brigu o dobrobiti tog pojedinca, ustrojile
nadlene slube (npr. slube socijalnog staranja).
188

Monteskje je primetio da, za razliku od republika koje se za svoju
bezbednost brinu ujedinjujui se, despotije taj cilj postiu izdvajaju-
i se i drei se na osami: one rtvuju jedan deo zemlje, unitavaju i
pustoe granine oblasti, da bi srce carstva postalo nedohvatljivo.
189

Ali, osamljivanje nije samo posledica odnosa drave prema susedi-
ma, nego je i proces koji se odvija unutar drave same, u odnosu
vlasti prema vlastitim graanima. Vlast se osamljuje sumnjajui u
graane, marginalizujui kritiare, progonei protivnike.
Zbog toga njen virtuelni svet nije jednostruko, nego dvostruko
izokrenut. U takvoj dravi stvarna drutvena funkcija oveka,
njegova komunikacija i njegovo slobodno prikazivanje samo
su rezultat plana, provokacije, prolazne pasivnosti ili glumljene
188 Cf: European Court of Human Rights, Gaskin vs U. K. (1989), Rotaru vs Roumania
(2000), Amann vs Switzerland (2000), M. G. vs U. K. (2002).
189 Moneskje, ., O duhu zakona, Beograd, 1989, I, str. 152.
137
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
nezainteresovanosti tajne policije. U Kiovoj pripoveci Mehaniki
lavovi nova vlast u Kijevu je katedralu Svete Soje pretvorila u pi-
varu Spartak. Bila je potrebna prerada prerade da bi se katedrala
visokom gostu iz Francuske mogla prikazati kao katedrala. Slika
katedrale i pre i posle prerade, meutim, lana je. Niti je istina da je
katedrala pivara, niti je istina da je katedrala koja se koristi kao pi-
vara, jo uvek katedrala. Niti je pretvaranjem u pivaru ona izgubila
svoja arhitektonska i ikonografska svojstva, niti je prikazivanjem
da to i dalje jeste katedrala ona prestala da funkcionie kao pivara.
Odista, teko je rei koliko je u arheologiji tajne policije stvarnosti,
a koliko policijske kreativnosti i politikih artefakata. Jedno je iz-
vesno: otkrivanje ovih iskopina oslobaa.
U udnji za moi koju drava pokazuje poseui u privatnost
svojih graana, najvie je svesnog pribegavanja neistini. To to se
iz injenica koje prikupe tajne slube bezbednosti izvode politiki
zakljuci sasvim udaljeni od stvarnosti, ne govori samo o paradok-
su birokratije, kako nalazi Hana Arent,
190
nego i o tendenciji da se
uinci tajne akcije prilagode predstavi o opasnosti od neprijatelja,
predstavi zbog koje se, u atmosferi opteg podozrenja, i krenulo u
prikradanje, motrenje i krivotvorenje. I Bora osi je, najpre, po-
licijsku administraciju video kao povesni fundus i deo nesvesnog
itavog jednog drutva, fundus koji e nam, uporedo sa svim
montaama, lanim optubama i obedama, uporedo sa mitom
koji izgrauje, doneti i malo istine izbrisane iz seanja (Consul u
Beogradu). I sam je, meutim, ubrzo dopunio ovakav blagonaklon
pristup primetivi da se u poetici policajstva itav konstrukt neke
politike optube dri na iracionalnim ili nepostojeim premisama,
da islednikov posao, kao u kakvom dadaizmu ili suludim dijaloz-
ima iz Beketa, tone u nepostojeu dokumentaciju izmiljenog
zloina, u koju i on sam poinje da veruje i da zbog toga pomalo
ludi (arobnjaci iz Ozne).
Jedan Kucijev junak, na optubu ocira bezbednosti da je izdajni-
ki optio sa neprijateljem, odgovara da je kod njih mir, da oni ne-
190 rent, H., ibid., str. 83.
138
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
maju neprijatelja, osim ako grei, osim ako mi nismo neprijatelji.
Kasnije, proavi martirij otputanja, zatvora i javnog sramoenja,
iako raskuen i sam, otkrio je u sebi veselost i poreklo svoje vese-
losti: s mojim savezom s uvarima Carevine je gotovo, preao sam
u opoziciju, veza je prekinuta, slobodan sam ovek (Iekujui
varvare).
Invazivni, ali prikriveni karakter dopiranja do tue javne ili tajne
subjektivne sfere, ini neophodnim da se pravom ustanove uslovi,
postupci, mehanizmi i granice doputenog zadiranja i doputenog
otkrivanja onoga to je zahvaljujui takvom zadiranju pribavljeno.
Tajne akcije drave, usmerene na nekontrolisani i neobrazloeni
nadzor graana, uvek su delo pritajenog apsolutizma, posveenog
cilju da se stvarnost identikuje sa planiranjem. One su time i izraz
licemerja ugraenog u sam sistem, licemerja koje podrazumeva
disproporciju izmeu javnog, mada nevoljnog, priznavanja sloboda
i prava, i njihovog tajnog, ali zdunog, preziranja i krenja.
U tajni je mo zasede, vrebanja prilike. U njoj je mo neisporuene
stvarnosti, mo neprikazanog dogaanja, mo predanja, izgraena
na odluci da se interpretacija odloi, dograuje i prilagoava. Da li
nam to pomae da se lako srodimo sa lanom slikom sveta i da pre-
sedane pretvaramo u utopije? Rorti primeuje da je Francuska revo-
lucija, donosei presedan u brzoj zameni celog spektra drutvenih
odnosa i institucija, pretvorila u pravilo utopijsku politiku i san o
stvaranju novih oblika drutva, i donela ideju da se istina stvara, a
ne pronalazi.
191
U Zapisima Maltea Lauridsa Brige, na pitanje: Da
li je mogue da je sva prolost lana i da toliko ljudi sasvim dobro
poznaje prolost koja nikada nije postojala? Rilkeov junak daje
jasan potvrdan odgovor.
Pasivnost prema kreatorima, snabdevaima, arhivarima i korisnici-
ma tajnih policijskih dosijea o politikim protivnicima, i oklevanje
kakvo je vlast u Srbiji pokazala prema otvaranju tih dosijea, nisu
spojivi sa ulaskom u predvorje kompetitivnih drutvenih sistema i
sa prelaskom policijske i partijske drave na drugu obalu i u drugi
191 Rorty, R., Kontingencija, ironija i solidarnost, op. cit., str. 19.
139
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
rod. Sve dok se oko nas vrzmaju potomci Kosutijana Kapitona i
njegovih slugu, ija zlopamenja tvore hroniku hiljada i hiljada
civilnih ili zikih smrti, iveemo u dubokoj senci manihej-
ske pedanterije u kojoj nee biti teko da se ohrabri i oivi ideja
Bentamovog Panoptikona, ideja drutva kao savrenog zatvora.
141
ISKUPLJENJE PRAVOM
Im looking for the face I had
Before the world was made.
(W. B. Yeats)
192

192 Ja tragam za likom to imah ga
Prije nego svijet je bio stvoren (prev. H. Demirovi).
142
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
U potrazi za pravdom
U potrazi za predstavom o istoti vlastitog lika, sauvanog ak u
vremenu, kako je pevao Jejts, pre nego svet je bio stvoren, ovek
tumara putevima iskupljenja. Prvo je jedna od najee korienih
staza. I ona se rava. Na jednoj prvo ide podruku sa pravdom i
istinom. Na drugoj se prvo osamljuje, izoluje od pravde i jedan
deo svog sadraja izvodi iz forme. Na obe, hodoasnici pokuavaju
da tronost i ranjivost prava, njegovu vezanost za prilike, vreme
i nadreenu drutvenu mo, nadoknade vlastitom vizijom nepris-
trasnosti, osvetljenom pravnim principima i standardima.
U Juliji ili Novoj Eloizi Ruso je predstavio svoju zamisao o deljenju
pravde. Sredite zbivanja je poljska rezidencija de Volmarovih
u kojoj, kae pisac, vladaju red, mir i nevinost, bez ikakve
izvetaenosti ili bljeska, po punoj meri oveka. Zahvaljujui
obiaju da se uzajamna prebacivanja izgovaraju otvoreno i slo-
bodno, u prisustvu aktera i njihovih drugova, sukob izmeu slugu,
po pravilu, izgladi se sam od sebe. Ali kada su u pitanju sveti
gospodarevi interesi, stvar ne moe da ostane iza kulisa. Tada e
za trpezom, kao za vreme deljenja pravde tokom velikih sudskih
dana, gospoa de Volmar mirno sasluati tubu i odgovor, zah-
valiti se tuiocu na njegovoj usrdnosti i rei mu da joj je poznato
da on voli druga koga je optuio, ali da je dobro to je njegova
ljubav prema dunosti jaa od line naklonosti. Ako zakljui da
je optueni nevin, pohvalie ga, a ako nae da je kriv, nastojae
da reima kod njega izazove kajanje, da ga natera na suze bola i
stida, prikazujui mu koliko ali to je primorana da ga lii svoje
blagonaklonosti.
Nije teko zakljuiti da su sveti gospodarevi interesi isto to i vo-
lont gnrale, i da Ruso na pojednostavljen nain izraava jednu
od temeljnih teza iz Drutvenog ugovora, tezu o optoj volji kao
sveobuhvatnoj, snanoj sili, koja politikom telu daje apsolutnu
vlast nad svim njegovim lanovima i postie takav sklad interesa
i pravde, u kakvom se poistoveuje pravilo sudije sa pravilom
143
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
stranke.
193
Neto kasnije, Kant je optu volju, kao celinu svih svrha,
ili carstvo svrha, oznaio kao sistematski spoj razliitih umnih
bia, povezanih zajednikim zakonima. Umno bie pripada carstvu
svrha kao njegov lan, ako je ono u tom carstvu opte zakonodavno,
pod uslovom da je tim zakonima i smo potinjeno. Polazei od
postavke da zakoni odreuju opte vaenje svrha, Kant je dodao da
e celina svih svrha (ein Ganzes aller Zwecke) biti zamisliva samo
ako se prethodno apstrahuju ili potisnu line razlike umnih bia i
svaka sadrina njihovih privatnih stremljenja.
194
Iluzija Rusoovog pastoralnog deljenja pravde i Kantovog carstva
svrha, imala je vie pretea nego sledbenika. Ksenofan iz Kolofona
smatrao je da se prirodna stvarnost podudara sa razumom. Platon
u Zakonima objanjava da je neophodno da se zakonodavac slui
vetinom ubeivanja da bi ljude uinio pitomijim i spremnijim da
se u onome to se tie prava i svih stvari u vezi sa vrlinom upravljaju
prema propisima, da je duan da uveri i obrazloi, da pridobije,
da legitimira svoju mo, tako to e iz sve snage podrati drevno
uobiajeno miljenje i tvrditi kako zakoni postoje po samoj prirodi
ili po neem drugom ne manje vrednom od prirode, ako su zaista
proizvod uma. Ovidije peva o zlatnom dobu vernosti, koje je pravdi
odano sponte sua, bez zakona, sudija i branilaca (Metamorfoze,
I, 89-94). U svojim dnevnicima Dostojevski se ali da se la usa-
dila u sudski postupak i izraava nadu da e jednog dana ruska
nacija odbaciti pravosudno licemerje, manipulisanje injenicama,
mehaniki pristup predmetu i igru koja ide za tim da se zaobiu
istina i pravda, pa e sve ii po pravdi i po istini, uz povratak hu-
manih oseanja i iezavanje sukoba izmeu tuioca i okrivljenog,
ak do te mere da e tuilac moi i da brani okrivljenog.
Poistoveivanje pravde i istine nije puka manifestacija etikog esen-
cijalizma. Kada u obinom govoru kaemo da je pobedila pravda,
uvereni smo da je ujedno pobedila i istina. Takoe, kada kaemo
193 Rousseau. J.-J., Drutveni ugovor, u Rasprava o porijeklu i osnovama
nejednakosti meu ljudima - Drutveni ugovor, Zagreb, 1978, str. 110 - 112.
194 Kant. I., Zasnivanje metafzike morala, Beograd, 1981, str. 47 - 49, 80.
144
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
da je na neijoj strani istina, podrazumevamo da je ta strana u
pravu. Istina i pravo su u sociolokom i etikom smislu koordinira-
ni pojmovi. Prirodno je da njihova veza ima i etimoloko poreklo.
Priloki dublet imenici prvo, re pravo znai i ono to odgovara
istini, stvarnosti, to je istinito i tano. Za koren isti vezuju se i
pojam istina, grka re za istinu , starocrkvenoslovenska re
, nae prsni, ruska re (pristojij pravi,
sadanji, istinit), ak i latinsko iustus pravedan, prav. Nemaka im-
enica za pravo, das Recht, ima iz istog korena re die Rechtlichkeit,
i sloenicu die Rechtschaffenheit, koje oznaavaju osobine sasvim
bliske istinoljubivosti estitost, valjanost, ispravnost. Povezivanje
istine i prava temelji se, pre svega, na njihovoj etikoj, a ne na nji-
hovoj epistemolokoj i logikoj funkciji.
U predsokratovskoj lozoji istina je podvajana na onu koja je
oveku dostupna i onu koja je van njegovog domaaja. Tako je
Heraklit smatrao da mo spoznaje ima samo boansko a ne i ljud-
sko bie, dok su, prema Empedoklu, merila istine bila u prvom
miljenju ( ), iji je samo saoptivi i porecivi deo ljudski,
a onaj nesaoptivi i neporecivi deo boanski. Zato je i postojao
jedan vid konceptualnog mutualizma izmeu velikim inicijalima
pisanih pojmova Istina i Pravda. Za Epimenida se prialo da se u
dubokom snu koji je usnio u peini Zevsa Dikteja spojio sa bogo-
vima i sa Istinom i Pravdom ( ). Iako i najpouz-
daniji ovek spoznaje samo privid ili mnenje, kae Heraklit, Pravda
e ipak zgrabiti graditelje i svedoke lai. Parmenid objanjava da
ga je na prvi put saznanja i celovite istine, izvela upravo boginja
pravde Dike, koja, s kaznama mnogim dri kljueve dvojne, tj. i
kljueve istine i kljueve mnenja smrtnika u kojima nije istinsko
pouzdanje ( , ).
195
Brojni teoretiari legitimiteta govore o pravednom pravu i us-
postavljaju itavu hijerarhiju normi, poev od onih zasnovanih
195 Diels, H. - Kranz, W, Die Fragmente der Vorsokratiker, Zrich, 1985, I, Emp. B,
2, str. 308, Epim. B, 1, str. 32; Her. B, 28, str. 157, Parm., B, 1, str. 230. Cf.: Fragmenti
Elejaca, Beograd, 1984, str. 68.
145
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
na zdravom razumu i pravnim toposima, pa do onih izvedenih
iz univerzalnog auditorijuma, optih naela prava priznatih od
civilizovanih naroda, pravnih standarda, ili principa koji je Lajbnic
nazivao characteristica universalis. Pred ovakvim merilima pravna
norma je u odreenom smislu vrednosno proverljiva, pa nije do-
voljno to ona vai, nego je potrebno da bude, kako je govorio
Kant, i delo uma i moi ideja.
Teorija pravde Dona Rolsa, zasniva se na pokuaju raciona-
lizacije i podizanja na vii nivo apstrakcije naeg intuitivnog sh-
vatanja pravde kao prve vrline drutvenih ustanova i kao uverenja
da zakone i ustanove, ma koliko da su dobro ureeni i ekasni,
moramo ukinuti ili reformisati ako su nepravedni. U osnovi nje-
gove teorije je ideja prvobitnog poloaja, status quo-a, u kome
strane jednako participiraju kao moralne osobe, ne postoje razlike
u moi, garantovane su podjednake slobode za sve, ishod nije
uslovljen sluajnostima ili relativnom ravnoteom drutvenih
sila, a sporazumi su nepristrasni. Pored toga, svaki uesnik je pod
velom neznanja, kako o drutvenom poloaju i sveobuhvatnim
nazorima linosti koje predstavlja, tako i o drutvenom poloaju
koji bi sam zauzeo u nekom predstojeem poretku. To je jedna,
kae Rols, hipotetika i neistorijska pozicija, pozicija koja nije niti
moe biti realna, mada smo mi u stanju da promiljeno simuliramo
rasuivanje strana i sledimo ogranienja izraena tim poloajem.
injenica da zauzimamo odreeni drutveni poloaj nije dovoljan
razlog da predlaemo koncepciju pravde koja taj poloaj favori-
zuje, niti da oekujemo da e je drugi prihvatiti; drutvo treba
posmatrati kao nepristrasni sistem saradnje, koji se rukovodi javno
priznatim pravilima i procedurama i zasniva na nepristrasnim
uslovima ili ideji reciprociteta, ideji racionalne koristi ili dobra za
svakog uesnika.
Rusoova ideja o volont gnrale kod Rolsa je izloena u preobliko-
vanom i sloenom modusu javnog uma. Javni um je izraz politikih
odnosa koji ine samu ideju demokratije. U okviru javnog uma, na
odreeni nain, rtvuju se sveobuhvatne doktrine istine i prava da
146
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
bismo zauzvrat doli do politikog rasuivanja pogodnog da bude
zajedniko svima kao slobodnim i jednakim pripadnicima zajed-
nice. Rols istie da je ideal javnog uma drugaiji od ideje javnog
uma i da je taj ideal ispunjen uvek kada zakonodavci, sudije, pred-
stavnici izvrne vlasti i kandidati za javne poloaje polaze od ideje
javnog uma, postupaju u skladu sa njom i graanima objanjavaju
svoje razloge za podrku temeljnim politikim pitanjima, na os-
novu politike koncepcije pravde koju smatraju najrazlonijom.
On ima nameru da preuredi doktrinu drutvenog ugovora na taj
nain to nepristrasne uslove drutvene saradnje ne pripisuje ni
bojem, ni prirodnom zakonu, ni nekom nezavisnom moralnom
poretku, ni racionalnoj intuiciji, ve samim uesnicima dogovora,
koji ih utvruju u svetlu onoga to smatraju svojom recipronom
prednou, pod uslovima sa kojima su svi saglasni.
196
Paradoks teorije pravde prepoznaje se ve kod Rusoa. Njegova
idilina predstava o homogenosti drutva mogua je samo po cenu
surove dezintegracije svega individualnog. Drutveni ugovor je kon-
senzus podanitva, neostvariv bez opte volje koja potire pojedinane
potrebe, a od graanina, da bi pripadao politikoj zajednici, kako to
primeuje Hana Arent, iziskuje da ivi u stalnoj pobuni protiv sebe
samog i svojih vlastitih interesa. Zato neki autori smatraju da se
suverenitet kod Rusoa otkriva kao permanentna diktatura, da sadri
u sebi klicu revolucionarne tiranije i da namee pitanje zbog ega bi
uopte bilo potrebno da se ugovor zakljuuje ili samo konstruie, ako
su jednodunost i saglasnost svih volja sa svima tako sveobuhvatni
da se moe govoriti o homogenosti dovedenoj do identinosti i o situ-
aciji da ak i sudija i stranka moraju hteti isto.
197
Iako kod Rolsa nema
ovakve dogmatike, ini se da su opravdane primedbe o monolokoj a
196 Rols, D., Teorija pravde, Beograd - Podgorica, 1998, str. 121; Politiki
liberalizam, Beograd, 1998, str. 47 - 49, 56 - 57; Pravo naroda, Beograd, 2003, str. 55,
76; Jo jednom o ideji javnog uma, u Pravo naroda, str. 169 ff, 217.
197 Arent, H., O revoluciji - odbrana javne slobode, Beograd, 1991, str. 66; Kozelek,
R., op. cit., str. 217; Molnar, A., Rasprava i demokratskoj ustavnoj dravi. 3. Mod-
erne revolucije: Francuska - Rusija - Nemaka, Beograd, 2002, str. 20 - 21; mit, K.,
Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma, u zb. Norma i odluka - Karl
mit i njegovi kritiari, op. cit., str. 158. Takoe, Ruso. .-., Drutveni ugovor, op.
cit., str. 112.
147
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
ne diskurzivnoj pozadini njegove moralne argumentacije. Ukazivanje
da se i teorije pravde pozivaju na procedure, ili, kako Rols navodi, na
rukovoenje javno priznatim pravilima i procedurama, lako se moe
pobiti objanjenjem da su procedure u njima vie pretpostavka za
drutvenu saradnju i poeljni konsenzus o pravdi kao nepristras-
nosti, nego sastavni deo svrhovitog podruja prava.
Ipak, malo ko od pomenutih je verovao da ove konstrukcije mogu
oiveti kao deo politike ili pravne prakse. Parmenid je govorio o
lanom poretku proisteklom iz rei smrtnika. Ruso je svoju utopiju
smestio u roman, nalazei moda da je kcija bolje pribeite za
teoriju o povratku nagonima i iskonskom raju. Kant je carstvo
svrha postavio samo kao ideal. Dostojevski je sam opozvao svoju
fantaziju govorei da e se njegova pusta elja obistiniti kada lju-
dima porastu krila. Zato nai primeri, pre svega, govore o sukobu
izmeu predstava o pravdi i svih onih ogranienja koja takvim
predstavama donosi pravo. Govore, takoe, o sukobu izmeu ide-
alne zamisli da se sudi samo na osnovu istine, i realnih granica koje
na putu ka istini postavljaju drutvena mo, doputena sredstva,
priznate procedure i iskuenja nepristrasnosti. U najkraem, gov-
ore o sukobu izmeu sutine i forme, pri emu im je jo uvek stran
pokuaj da nevolju njihovog meusobnog ometanja prebrode tako
to e vaee sadraje dobiti i iz forme.
Zato su i tvorci teorija pravde pomalo nalik onom ehovljevom
umiljenom prosvetitelju koji je sav imetak uloio u otvaranje
knjiare, a kada se suoio sa kupcima koji su traili samo kolski
pribor, potanske marke, igrake i novanike, posvetio se trgovini
duvanom i tkaninom, da bi na povremene pokuaje prijatelja da sa
njim zapodenu razgovor o knjievnosti i drugim uzvienim temama
odgovarao da se to njega vie ne tie, jer se sada praktinijim poslom
bavi (Istorija jednog trgovinskog preduzea).
148
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Pravo na osami
Zastupnici procesnih teorija praktinijim se poslom bave, bez
okolienja i misionarskih avantura.
Opti deo procesnih teorija poiva na Kelzenovoj postavci da je
pravda iracionalna ideja nedostupna saznanju i na njegovom
uenju o sistematskoj i organskoj povezanosti materijalnog i for-
malnog prava.
198
Dakako, na onom delu ovog uenja u kome je re
o konstitutivnoj funkciji sudske odluke, i to ne samo u pogledu
utvrivanja delikta i odreivanja konkretne sankcije, nego i u
pogledu utvrivanja injeninog stanja. Pri tom, bitan momenat
predstavlja stav da injenino stanje dospeva u oblast prava, da od
prirodnog postaje pravno injenino stanje i da se tek tada i tako
pravno stvara, zahvaljujui ispunjavanju formalnih uslova, tj. us-
lova da potie od pravnog organa koji je, prema pravnom poretku,
bio nadlean da ga u konkretnom sluaju utvrdi i da je nastalo u
postupku odreenom pravnim poretkom u kojem takvo utvrivanje
treba da se sprovede. tavie, to injenino stanje ima povratnu
snagu: ono ne vai sa trenutkom donoenja sudske odluke, nego sa
trenutkom koji je konstatovan tom odlukom, a to znai sa trenut-
kom u kojem je shodno konstatovanju od strane organa primene
prava bilo postavljeno prirodno injenino stanje. Tek injenica
da je sud koji je nadlean, u postupku koji je propisan, utvrdio da
je neki ovek izvrio ubistvo, a ne injenica po sebi da li je on st-
varno ili ne izvrio ubistvo, jeste uslov koji statuira pravni poredak.
Odriui svaki znaaj konsenzusu o vrednostima, Kelzen nalazi da
kriterijum pravde, ba kao i kriterijum istine, nipoto nije uestalost
kojom se javljaju sudovi stvarnosti ili vrednosni sudovi i da je za
princip zakonitosti, koji je imanentan svakom pravnom poretku,
198 Kelzen, H. Opta teorija prava i drave, Beograd, 1951, str. 27; Kelzen, H.,
ista teorija prava, Beograd, 2000, str. 185. Ovom prilikom ostavljamo po strani
shvatanja o tome da zastupnik iste teorije prava moe biti i pobornik nekog sistema
pravde (Valter, R., Tri priloga istoj teoriji prava, Beograd, 1999, str. 38), tj. da su
Kelzenove teorije spojive sa uenjem o prirodnom pravu (Verdross, A., Abendlndische
Rechtsphilosophie). Cf., Basta, D. N., Kelzenovo razaranje pravde, u Kelzen, H. ta je
pravda, Beograd, 1998, str. 167 ff.
149
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
potpuno nevano da li je taj poredak pravedan ili nepravedan.
199

Kritiari su ukazivali da bismo se, usvoji li se Kelzenovo konsekven-
tno suprotstavljanje izmeu jeste i treba, stvarnosti i vrednosti,
prava i morala, morali odrei iluzije o praktinom umu uopte, a
ne samo o praktinom umu u pravu. Haim Perelman zamerao je
svim istim teorijama prava to to priznaju samo neosporna znanja,
iskustvo i demonstrativne dokaze, a potpuno zanemaruju ulogu
argumentacije. Moe se smatrati da sline zamerke potiu i od onih
koji, poput Dvorkina, pravo smatraju interpretativnim konceptom,
u okviru koga se odgovor na pitanje ta je pravo dobija od sudijskog
tumaenja prakse drugih sudija koji su odluivali o tome ta je
pravo. Danilo Basta nazvao je Kelzenovu teoriju razaranjem pravde
i postavio pitanje da li je socijalni mir uopte mogu bez pravde i da
li na posledicu razorene pravde moemo pristati kao na posledicu
tobonje rtve uinjene u cilju tobonjeg socijalnog mira.
200
Sa stanovita iste teorije prava svako izvoenje istine i prava iz
etikih vrednosti ima metaziku dimenziju. I u neopozitivistikoj
pravnoj teoriji znaajno mesto zauzima stav da se izvesne kompo-
nente smisla prava moraju napustiti.
Svoj moderni izraz procesna teorija dobila je u radovima nemakog
sociologa i teoretiara sistema, Niklasa Lumana. U prvi plan Luman
istie stavove da procesi nastaju kroz pojaavanje selektivnosti i
da, sa formiranjem procesa, prethodni dogaaj gubi na vrednosti
tumaenja i dobija na vrednosti prognoziranja. Pravo mora pretrpeti
diferencijaciju u okviru koje emo ga pravno odvojiti od drugih so-
cijalnih mehanizama, a pre svega takvih koji jeme istinitost smisla,
ili se dotiu opteg drutvenog morala. Zato smatra da u novovek-
ovnom miljenju, u kome se istina tretira kao izvesnost koja nastaje
u intersubjektivnom odnosu, pravo vie ne moe biti ni istinito ni
199 Kelzen, H., ista teorija prava, op. cit., str. 190 - 191; ta je pravda, Beograd,
1998, str. 16. i 25.
200 Perelman, H., ista teorija prava i argumentacija, u knj. Pravo, moral, flozofja,
Beograd, 1983, str. 170; Dworkin, R., Pravo izvan prava, Pravni ivot, 12/98, str.
803; Basta, D., op. cit., str. 167 - 180.
150
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
neistinito, ve jedino moe da vai. Pravom regulisane procedure
za donoenje odluka nalaze se u samom vrhu vrednosti modernih
politikih sistema. One nisu bez znaaja za sadraj odluka, ak i
kada taj sadraj odreuju materijalni kriterijumi. Luman naputa
preovlaujuu preokupaciju procesnih teorija istinom i pitanjem
koliko u onome to vai kao pravo ima ispravne spoznaje. Mada
ne osporava da ima smisla u svakom postupku potruditi se da se
utvrdi istina, on nalazi da se iz tog poeljnog cilja ne mogu izvesti
zakljuci o dopustivosti i ispravnosti sredstava. Moderno miljenje
vezalo je pojam istine za strogo metodske pretpostavke i time raz-
bilo ideju prirodnog prava, pozitivizujui pravo i prebacujui ga
na kolosek procedura za donoenje odluka. Budui da se samo na
osnovu predrasuda moglo zadrati shvatanje da su prva spoznaja
i istinska pravda cilj i sutina pravno regulisanih procedura, on u
sredite svoje teorije stavlja problem proceduralnog legitimiranja ili
legitimiranja kroz proceduru.
Kada je sudski postupak u pitanju, Luman formira nekoliko pret-
postavki legitimiranja. Potrebno je izdvajanje sudskog postupka iz
kruga reenja koja vae za okolni svet, tako to e se ustanoviti
jedna autonomna oblast smisla sa vlastitim pravilima, u kojoj e
sudija anulirati ak i svoje ivotno iskustvo i znanje, rasteretiti se
svih svojih drugih uloga (porodice, partije, kluba, crkve) i staviti u
poziciju da se svi uticaji na njega, osim onih koji potiu od osoba
sa priznatom ulogom u postupku, smatraju korupcijom. Ideologija
sudijske nepristrasnosti, ma koliko u njoj bilo iluzija i slabosti,
slui tome da se razgranii odgovornost, iskljue alternative, eli-
minie kritika i tako podupre redukcija kompleksnosti u procesu
donoenja odluka. Sudija od koga bi se zahtevalo da postigne
odreene ciljeve u drutvenoj stvarnosti, koji bi snosio punu od-
govornost i mogao biti predmet kritike za posledice svojih odluka,
ne bi mogao da deluje nepristrasno, ili bar ne bi mogao da ostavi
utisak nepristrasnosti. Pri tom, neizvesnost o ishodu postupka i
prihvatanje sudskih odluka kao obaveznih, a ne nuno i isprav-
nih, ine pokretaku snagu i osnovne faktore legitimacije. Vana
je i ceremonija koja podstie uesnike da samoprikazivanje shvate
151
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
ozbiljno i da imaju ekspresivnu distancu prema svom zadatku, kao
to je vano i razgranienje uloga, koje suprotstavljenim stranama
ostavlja iroke mogunosti uzajamne kontrole.
201
Kakav znaaj ove teorije imaju za pravne praktiare, posebno za
pravosue?
Po svemu sudei, teorija pravde primenjiva je na uspostavljanje
institucija i na inicijalne elemente sistema njihovog odravanja, ali
je teko primenjiva i na nain njihovog rada i odluivanja. Procesne
teorije, meutim, mada se u jednom delu odnose i na konstituisanje
institucija, u drugom, vanijem delu, tiu se naina njihovog rada i
priznavanja rezultata tog rada. Teorije pravde nastoje da formuliu
nastanak odrivog sistema, a procesne teorije pokuavaju da utru
put do nepristrasnih i priznatih odluka. I jedne i druge zasnivaju
se na pretpostavci da su i pravna drava i pravedna drutvena
zajednica mogue samo po cenu sinhronizovanog odricanja. Do
sudske odluke koja pretenduje na priznatost moe se doi samo
uz sveobuhvatno individualno odricanje uesnika. To, naravno,
ne znai da judikatura u procesu odluivanja zanemaruje interese
pravde, nego da te interese ne ostvaruje neposredno, primenom
naela pravinosti, nego posredno, primenom materijalnih zakona
i procesnih pravila pomou kojih se put do odluke i sama odluka
mogu smatrati i ekasnim i priznatim.
Ogreili bismo se o lozofsku genezu obe posmatrane teorije i
ujedno zanemarili njihovu dodirnu taku, ako ne ukaemo na
Huserlovo uenje o fenomenolokoj redukciji. Orijentiui se,
pre svega, na saznajno-teorijski domen, Huserl je smatrao da se
fenomenoloki metod moe ostvariti samo uz uslov da se sva tran-
scendencija podredi zakonu i zahvati indeksom iskljuenja ili
saznajnoteorijskog nuliteta. Tek uz pomo takve redukcije moe se
dobiti apsolutna datost, u kojoj vie nema zabluda psihologizma,
antropologizma ili biologizma, u kojoj je iskljueno postojanje
201 Luhmann, N., Das Recht der Gesellschaft, op. cit. str. 51 ff.; Drutveni sistemi
- osnovi opte teorije, S. Karlovci - Novi Sad, 2001, str. 600 ff; Legitimacija kroz
proceduru, Zagreb, 1992, str. 31 - 37, 67 - 123, 132.
152
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
svake ne imanentne stvarnosti i u kojoj govorimo samo o onome
to jeste i to vai, bez obzira da li tako neto kao objektivna stvar-
nost postoji ili ne.
202
Slian proces redukcije postoji i u teorijama
pravde i u procesnim teorijama. Bitnu razliku ini to to se redukcija
iziskuje u teoriji pravde najpre od onih prema kojima su postupci
upravljeni i koji su predmet odluivanja, a u procesnim teorijama
najpre od onih koji upravljaju postupcima i donose odluke.
Ma koju od ovih teorija teko je postaviti u istom obliku. Nasuprot
uobiajenom shvatanju, moe se zakljuiti da teorije pravde potiru,
a da procesne teorije armiu linost uesnika. U teorijama pravde
rauna se sa liavanjima osobe kao posledicom podvrgavanja
pritisku spoljanjeg autoriteta suverena, gospodara ili sakralizo-
vanih prirodnih vrlina. S druge strane, procesne teorije oslanjaju
se na sposobnost i spremnost aktera da racionalno potisnu svoje
strasti, naklonosti i privatne interese. Zbog toga se teorije pravde
neizbeno oslanjaju na snagu vrlina, na zamiljene esencijalne
kvalitete ljudske ili nadljudske prirode, na iluziju ovekovog
nesavrenog priznavanja savrenosti. Procesne teorije, meutim,
usmerene su na izuavanje mogunosti za racionalnu kompenzaci-
ju ljudske nesavrenosti, za savreno priznavanje nesavrenosti. U
drutvima u kojima legitimaciju procedurom zamenjuje moralizo-
vanje o politikoj oportunosti, sudska vlast ne moe biti nezavisna.
U drutvima u kojima se linost sudije ne formira kroz neprekidni
kritiki diskurs o samoogranienju, nego kroz aspiracije politikih
struktura da tu linost potkupe, zadue, ucene i podrede, sudije
ne mogu biti nepristrasne. I liberali i konzervativci, pie Deremi
Voldron, podjednako se slau o tome da sudije pri donoenju od-
luka nikako ne bi trebalo da sebe shvataju kao slobodne strelce
koji odreuju sudbinu stranaka i sugraana, jer im je zadatak da
o sebi pre misle kao o sputanim nego kao o nesputanim akterima
pravosua. Svest o sputanosti iezava samo ako se sudijska odluka
oslanja na sutinski moralni element i ako je takav moralni reali-
202 Husserl, E., Ideja fenomenologije, Beograd, 1975, str. 59 - 60; Kartezijanske
meditacije, II - prilog fenomenologiji intersubjektivnosti, Zagreb, 1976, str. 67 ff.
153
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
zam laan.
203
Distanciranje od spoljanjih uticaja i vlastitih emocija
i interesa uvek je biranje teeg puta, skopanog sa unutranjom
prinudom. itav trud, meutim, postaje uzaludan onog trenutka
kada se, pod izgovorima oslonjenim na moralne argumente, pro-
ces distanciranja izneverava. Takvi ustupci nisu prihvatljivi ni kada
jesu uzrok izneveravanja, a pogotovo nisu odrivi, kada su, kao to
obino biva, samo njegova posledica.
Zov principa
Jedna od iluzija o tome da se vaenju pravnih pravila moe
proiriti podruje i produiti vek, da se moe dosei univerzalni
model apstrakcije prava zasnovan na njegovom svoenju na najue
zajednike imenitelje, javlja nam se kroz zavodljivi zov pravnih
naela ili principa.
Pojmu naelo najee se pridaje smisao koji se podrazumeva
i bez prethodne rasprave o deniciji. Takav pristup ne sreemo
samo u svakodnevnom govoru. Ne mali broj lozofa, ak i onih ija
dela ovaj pojam nose u naslovu, nije njegovoj semantici, a pogo-
tovo teoriji, posveivao dovoljnu panju. U Origenovim Naelima
( ) samo se uzgred napominje da je potrebno, polazei od
istine koja je identina apostolskom predanju, najpre jasno izloiti
Pravilo, a potom preostalo istraiti. U Vikoovim Naelima nove
nauke (Principii di scienza nuova) jednako povrno i ne manje
protivreno govori se o naunim naelima, kao o metodu pomou
koga e se izneti prapoeci tih istih naela i utvrditi na emu se
ona zasnivaju i zbog ega se meusobno slau. Dekartovi Principi
lozoje (Principia philosophiae) ne otpoinju stavom o smislu
principa, nego stavom o korisnosti i unutarnjoj principijelnosti
sumnje, kao metodu koji e nas na putu ka istini osloboditi predra-
suda. Slina konceptualna imanentnost prisutna je i u Njutnovim
203 Waldron, J., Law and Disagreement, Oxford, 1999, str. 186.
154
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Pincipima matematike (Philosophiae naturalis principia math-
ematica), pa i u novijim delima nekih naih autora, kao to su
Matieva Naela umnog dravnog prava ili Petronijevieva Naela
metazike (Principien der Metaphysik). Uglavnom se, kao to
to ini Petronijevi, polazi od postavke da je metazika nauka o
prvim naelima bia ili poslednjim osnovima svih stvari, ili se, u
tradiciji propusta na koje je upozoravao Lajbnic, naelima pogreno
smatraju opti stavovi koji su sami po sebi oigledni, pravila koja se
ne mogu negirati, pa se otuda uzimaju kao merilo istine.
S pravom je Lok osporavao pokuaje da se o naelima govori na
osnovu njihove oiglednosti, istovetnosti ili razliitosti. Olaka
upotreba ovog pojma navela ga je na zakljuak da naela nisu
osnov nauke, nego, u najboljem sluaju, obian metod prenoenja
onoga to su nauke postigle, ili korisna ispomo u voenju debata.
Zbog toga je smatrao da je pozivanje na naela opasno kad su
nam ideje neodreene, a da je od male koristi kada su nam ideje
jasne.
204
Primer za ovo su potekoe pred kojima se naao pedan-
tan teoretiar, kakav je Toma ivanovi, pri pokuaju da, uz itavu
aglomeraciju pojmova i interpunkcijskih znakova, odredi naela
kao zakon [princip (stav, aksioma)] i da sintetikim nazove
ono saznanje koje od najniih ide do najviih (najapstraktnijih),
osnovnih (poslednjih, prvih) pojmova (kategorija) predmeta
jedne nauke.
205

Ne sumnjamo da bi se veina pomenutih autora, suoena sa prigo-
vorima ove vrste, rado pozvala na Aristotelovo uenje. Ne zbog
toga to bi se i njemu mogla pripisati ma kakva odgovornost za
neodreenu upotrebu istog pojma, ve naprotiv, ba zbog toga to
je tvorac prve razraene teorije o naelima. Zajedniko je obeleje
svih naela, pisao je, to to iz njih proizlazi ono to jeste, to se
stvara i to se saznaje. Drugim reima, naelo je ishodite kretanja,
najpogodnija platforma, prvi unutarnji element postojanja, prirod-
204 Lok. D., Ogled o ljudskom razumu, Beograd, 1962, II, str. 651 - 670.
205 ivanovi, T., Sistem sintetike pravne flozofje, Beograd, 1997, 158, str. 73 ff;
Osnovni problemi Krivinog i Graanskog procesnog prava (postupka), I odeljak, Glas
Srpske kraljevske akademije, CLXXXIV, 93, Beograd, 1940, str. 51, 54. ff.
155
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
ni poetak promena, polazite znanja, i svesna volja koja pokree i
menja sve to ima kretanje i podlono je promeni.
206

Od kada je Boetije pronaao rei u latinskom jeziku za osnovne
grke termine, uprkos jednom odocnelom upozorenju da se iza
naizgled doslovnog prevoda krije zapravo pokuaj prenoenja
grkog iskustva u drugu formu miljenja i da je stoga nae pouz-
danje u uobiajeno tumaenje varljivo, kod privrenih tumaa
Aristotela, kakav je Toma Akvinski, nailazimo na manje-vie
adekvatnu upotrebu latinskog termina principium za grko ,
tj. i za naelo, i za izvorite, i za polazite. Nailazimo, meutim, i
na dopunu znaenja, poput one koja upuuje na to da se naelima
vrste pridruuju (adiungo) naela individualnosti.
207
Aristotelove
postavke o naelu kao bivstvenoj, prirodnoj, voljnoj i spoznajnoj
osnovi, postavke koje su pojmu naelo odredile ontoloki,
gnoseoloki i logiki karakter, nisu do danas izgubile svoj znaaj.
Docnije su samo obogaivane.
Kantov doprinos u tom pogledu odluujui je. U logikom smislu
naela su osnovne postavke, koje on naziva aksiome ako se mogu
intuitivno prikazati, i akroamime ako se mogu izraziti samo poj-
movno. U etikom smislu, naela su subjektivna (maksime) kada
sadre uslov ije ispunjenje zavisi od volje subjekta, a objektivna
(praktini zakoni) kada se uslov saznaje kao objektivan i vai za
volju svakog umnog bia. Ova druga, praktina naela, moraju biti
kategorika, tj. takva da naprosto sama sebe pretpostavljaju. Ako
se otkrije da je odreeno pravilo praktiki ispravno, moemo ga
smatrati zakonom ili kategorikim imperativom.
208
Ipak, daleko je
znaajnije Kantovo shvatanje da je ustrojstvo kategorija neophodno
za izradu potpunog plana jedne nauke iji se pojmovi mogu sistem-
ski razdeliti samo prema odreenim naelima. Praktinim naelima
Kant je smatrao stavove opteg odreenja volje koji pod sobom imaju
206 Aristotel, Metafzika, 1013 a.
207 Akvinski, T., Summa theologica, q. 44, p. II, 2; q. 2, p. IV; Summa contra gentiles,
IV, q. 2; Hajdeger, M., umski putevi, op. cit., str. 12 - 13.
208 Kant, I., Kritika praktikog uma, op. cit., str. 41 ff, 156 - 158; Logika, Beograd,
1976, str. 134, 34.
156
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
vie drugih praktinih pravila. Polazei, pre svega, od kritike Loka,
a nastavljajui putem na kome je Hjum zalutao, Kant je izneo stav
o transcendentalnoj dedukciji kategorija: sintezi uzroka i posledice
pripada odreena vrednost koja ne moe da se izrazi empirijski,
jer se posledica ne pridruuje samo uzroku, nego je uzrok njome
i postavljen i iz nje sledi. Zato se optost pravila ne moe izvesti
iz iskustva, na osnovu indukcije koja im daje iroku komparativnu
primenljivost, nego se mora pribei metodi bliskoj denisanju kate-
gorija, prema kojoj e se predmet smatrati odreenim u odnosu na
jednu od logikih funkcija suenja, tako to e, na primer, funkcija
kategorikog suda biti funkcija odnosa subjekta prema predikatu.
Uz pomalo jetku pohvalu Aristotelovoj otroumnosti, Kant je
primetio da je Aristotel, u nedostatku naela, pokupio sve osnovne
pojmove, onako kako su mu dolazili pod ruku, pa je najpre nabro-
jao takvih deset i nazvao ih kategorijama (predikamentima), a
potom pronaao jo pet i nazvao postpredikamentima. Zbog odsus-
tva sutinske razliitosti njegovih i Aristotelovih kategorija,
209
kri-
tika koju upuuje Aristotelu vie se moe pripisati strukturi nego
domaaju razvrstavanja. Potreba istog uma, kae Kant, u njegovoj
spekulativnoj upotrebi vodi samo do hipoteza. Za razliku od ovoga,
potreba istog praktinog uma vodi do postulata. U prvom sluaju
ovek se rukovodi time da svoj um zadovolji, ne na osnovu neega
emu iz kakve kauzalne veze i promena u svetu moe dati objek-
tivnu realnost, ve na osnovu nekog prarazloga, iz koga se uzdie
tako visoko koliko on to hoe! U drugom sluaju, meutim, upuen
je na dunost i na predmet svoje volje.
210
Sa ovim moemo povezati i Rikertovo ukazivanje na ulogu katego-
rija u razlikovanju konstitutivnih formi stvarnosti od metodolokih
formi saznanja, Huserlovo shvatanje principa kao graninika koji
spreavaju da se meaju heterogeni problemi i Lumanovo tumaenje
da je smisao principa retoriki, sa preventivnom funkcijom da se
ospore argumenti protiv reforme sistema i da se u odreeni sistem
vrate neophodne razlike.
211

209 Aristotel, Organon, Bograd, 1965, str. 7 - 45.
210 Kant, I., ibid., 1979, str. 156-158.
211 Rickert, H., Der Gegenstand der Erkenntnis, 1915, str. 408 ff; Huserl, E. Ideja
157
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Ali, evo prilike da se poezija jo jednom pozove u pomo. Ne nepos-
redno, nego posredstvom knjievne kritike. Varirajui tomistiku
ideju individualnosti i kantovsku ideju intuitivnosti u formiranju
naela, Gaston Balar nalazi da pred pesnikom imaginacijom, pred
poetskom slikom kao iznenadnim reljefom psihe, lozof mora zabo-
raviti na lozofsko znanje, na ono to je opte i koordinirano, na
pojam principa i pojam baze i da e se, ako uopte postoji lozo-
ja poezije, ona raati i preporaati povodom nekog dominantnog
stiha, u potpunoj adheziji s nekom izolovanom slikom, u samoj
ekstazi izazvanoj originalnou slike, u sutinskoj aktuelnosti i
izvornosti dela.
212
Na ovoj negaciji poetske principijelnosti Balar,
moda i nehotice, daje tumaenje koje odgovara upotrebi pojma
naelo, ak i za jednu oblast od poezije tako udaljenu kakva je
oblast prava. Jer, kada formira naelo, pravnik mora voditi rauna ba
o kategorijama koje je Balar, odriui u poeziji naelima bilo kakav
znaaj, pripisivao pesnikoj imaginaciji. Mora, naime voditi rauna o
izvornosti, bitnost, diferenciranosti i dominantnosti pravnog stava.
Zato se za naela obino kae da redukuju saznajnu sloenost prava,
projektuju dugoroniju idejnu i vrednosnu orijentaciju za regu-
lisanje odnosa meu ljudima, upuuju na postizanje optijih ciljeva
i ne nalau primenu konkretnih metoda. Pojam naelo oznaava
osnovnu postavku, poetak, uzrok ili izvor. U sadrinskom smislu
naelo je blisko osnovnoj odredbi kojoj je cilj da u sklopu kompati-
bilnog skupa osnovnih odredbi konstituie sistem pravila iz koga
se iri mrea harmonizovanih normi, daje smer za njihovu dalju
razradu, i otvaraju mogunosti i postavljaju granice za eventualna
odstupanja.
213
Naela bi trebalo da su neprotivrena, nerazgradiva,
neponovljiva i nenadgradiva pravila. U Justinijanovim Digestama
daje se uputstvo da ne sme biti ponavljanja i antinomija, nego sve
mora biti saglasno, dosledno i neprotivreno: una concordia, una
consequentia, adversario nemine constituto.
fenomenologije, Beograd, 1975, str. 18; Luhmann, N., Das Recht des Gesellschaft, op.
cit., str. 347 ff.
212 Balar, G., Poetika prostora, Beograd, 1969, str. 1 ff.
213 Cf.: Hajek, F. A., Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Beograd - Podgorica, 2002, str.
354; Nikoli, D., Uvod u sistem graanskog prava I, Novi Sad, 1998, str. 80 ff.
158
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
To nije lako postii. Pogotovo ne prostim metodom rastueg
uoptavanja, u kome se sistemom eliminacije, ako nema ni izriite
zakonske norme, niti je od pomoi analogija, pribegava naelima kao
poslednjem i sigurnom pribeitu za one koji veruju da nas pravo ne
sme ostaviti bez reenja za sve mogue nesporazume, ma koliko da
su sloeni i nepredvidivi. Hartman umesno primeuje da nam teko
optereenje metazikim pitanjima ne doputa da pojam principa
posmatramo naprosto kao gnoseoloki problem, nego nam nalae
pristup sa stanovita predmetnog shvatanja kategorija, tj. sa stanovita
koje je s ove strane subjekt-objekt pitanja i koje, uprkos tome to
najvei broj kategorija pokazuje tendenciju da iz logiki idealne sfere
iskoi u jednu raznorodnu iracionalnu sferu, metazikim zahte-
vima moe da se suprotstavi najpre moima logikog rasuivanja.
Nije se zavaravao, meutim, da se virus iracionalnog ne usauje i
u najue oblasti logike, ak do te mere da su najvie kategorijalne
forme i pravila logike u potpunosti iracionalne prirode!
214
Iskustvo sa
pravnim standardima to nesumnjivo potvruje.
Metazika pravnih standarda
Uestala i iroka upotreba pojma pravni standard, u najmanju
ruku odudara od njegovog znaenja: niti je dovoljno ujednaen
da bi mu standardnost mogla biti osnovno obeleje, niti je do-
voljno odreen da bi se pomou njega pravo moglo identikovati.
Pravnim standardom podjednako se smatraju i naela, i obiaji, i
opteprihvaena pravila, i temeljne postavke pozitivnog prava, i
sistemi juristike interpretacije.
U savremenoj teoriji ovaj pojam se prvobitno odnosio na juristiku
interpretaciju. Pravni standardi smatrani su korisnim kao metodska
pojava u tehnici prava, a ne i kao izvor prava. Zato su svedeni na
214 Hartmann, N., Osnovne crte jedne metafzike spoznaje, Zagreb, 1976, str. 36 - 37;
Del Vekio, ., Pravo, pravda i drava, Beograd, 1998, str. 64 - 73.
159
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
sudijsko rasuivanje u slubi zakonitosti. Koristei se standardima
i direktivama, kae jedan od pobornika ovakvog tumaenja, sudija
ne odstupa od principa zakonitosti, nego primenjuje zakonske poj-
move na nain koji odgovara njihovoj tipolokoj prirodi.
215
Takvo
razumevanje pravnih standarda tanije bi se moglo nazvati stan-
dardnim putevima interpretacije.
Amerikom pravnom teoretiaru Rosko Paundu pripisuje se da je
meu prvima ukazao da prvo, osim pomou pravila, naela i pojmo-
va, regulie odnose u drutvu i pomou merila koja nazivamo pravnim
standardima. Njima se sluimo, smatrao je, u procesu individualizaci-
je u primeni prava, kada smo prinueni da se oslanjamo na iskustvo i
da pribegavamo intuiciji. Ovakav pristup vodio je zakljuku da pravni
standardi dolaze do izraaja tek sa diskrecionim ovlaenjima i sa
procenom okolnosti koje obeleavaju pojedinani sluaj.
Kritikujui realistiki radikalizam, Paund je pravnim standardima
dao tri obeleja: oni sadre neki moralni sud o ponaanju, umesto
egzaktnog pravnog znanja zahtevaju sud zdravog razuma, i rela-
tivni su prema mestu, vremenu i okolnostima.
216
Nije teko uoiti
da je Paundova denicija tautoloka i konkluzivna. Svaka od na-
vedene tri karakteristike svodi se na ravan iste klase i istovrsnog
objanjenja, a svaka naredna katakteristika proizlazi iz prethodne.
Pojednostavimo li stvar, videemo da Paund, zapravo, tvrdi da su
pravni standardi sudovi relativnog karaktera, zasnovani na zdra-
vom razumu, intuiciji i moralnom rasuivanju. Njegova tvrdnja
posledica je shvatanja da moralno rasuivanje pripada zdravom
razumu, da se zdrav razum oslanja ponajpre na intuiciju, a da se
intuicija kree u krugu relativnih vrednosti.
Da li zbog uvianja ove slabosti, ili zbog nedovrenosti svojih
postavki, Paund nije sebi pripisivao posebne zasluge za uvoenje
pravnih standarda u sistematiku prava. Naprotiv, isticao je da se
215 Frank, S., Standardi i direktive u kaznenom pravu, Arhiv, 5-6/1939, str. 423 -
432.
216 Paund, R., Uvod u flozofju prava, Podgorica, 1996, str. 101 - 102; Jurispruden-
cija, I, Beograd - Podgorica, 2000, str. 360.
160
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
pravni standardi pojavljuju ve sa rimskom pravinou i prirod-
nim pravom. Zato je i upuivao na Ciceronov stav da bi reavanje
o actiones bonae dei, zbog prevelike slobode koju daje njihovo
tumaenje, trebalo poveriti sudijama sa vrsto izgraenim shva-
tanjima i snanim karakterom. Osim toga, Paundova upotreba
ovog pojma nije liena protivrenosti. Kako se bilo ta standardno
moe izvesti iz niza akcidencija povezanih sa naim neposrednim
uvianjem i manje ili vie proizvoljnim oseajem za vrednosti?
Nisu li standardizovani pogledi na svet, ako su zasnovani na bilo
kakvoj poznatoj eshatologiji, samo proizvod naih aspiracija?
Mada sm ne pribegava takvoj podeli, mogli bismo rei da Paund
pravne standarde odreuje na dva naina: u materijalnom smislu
on ih smatra merilima ponaanja koje propisuje pravo (zakon), a u
procesnom smislu smatra ih sastavnim dlom korpusa merodavnih
smernica za odluivanje.
217
U oba sluaja teite je na vrednosnim
parametrima. Bilo da se radi o kriterijumu ponaanja ili kriterijumu
odluivanja, pravni standardi su ponikli iz nae slobode i upereni
su protiv te slobode. Nastali u polju slobodne volje, u kome nam
je doputeno da se ponaamo ili odluujemo i ovako i onako,
standardi su rezultat ideje da bi sudovima odreene vrste trebalo
ustanoviti novi ograniavajui obrazac koji bi preporuivao, ili nas
na neki snaniji nain upuivao, kako da se u odreenim situaci-
jama ponaamo, ili kako da odluujemo. Ako u primeni zakona
moemo postupati i odluivati na vie naina, zato je ipak bolje
da postupamo ili odluujemo ba na odreeni nain? ta nas na to
podstie? ime se rukovodimo prilikom izbora?
Traganje za odgovorima na ova pitanja staro je koliko i sama teorija.
Jo je Aristotel smatrao da nema sveobuhvatnog zakona, pa se zato
sutina pravinosti i sastoji u tome da se uoptenost ili nepotpunost
zakona nadoknadi donoenjem posebnih odluka .
218
ak
se i Paskal, koji je zastupao stav da nita nije tako pogreno kao
zakoni koji ispravljaju greke, drao Aristotelove postavke da se
217 Paund. R., Jurisprudencija, op. cit., I, str. 398.
218 Aristotel, Nikomahova etika, 1137b.
161
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
onaj ko zakone prilagoava pozivajui se na pravinost, pokorava
zapravo pravdi koju zamilja.
219
Stvari su manje-vie jasne kada je u pitanju norma sa neposrednim
diskrecionim ovlaenjem, kakvo postoji kod propisivanja odgo-
vornosti na osnovu pravinosti. U obligacionom pravu, na primer,
pravilo je da e sud, kada to zahtevaju interesi pravinosti, odrediti
da tetu nadoknadi i tetnik koji nije odgovoran, ili roditelj na kome
nema odgovornosti za tetu koju je maloletnik prouzrokovao,
imajui u vidu materijalno stanje oteenog i lica na iji bi teret teta
imala pasti. Daleko su sloenije norme koje se ne pozivaju na samo
jedan princip. U akuzatorskom krivinom postupku pravni standard
je da tuilac mora dokazati da su i injenini i pravni osnov krivice
van svake razumne sumnje i da e sud u sluaju sumnje odluiti
u korist okrivljenog. Pravni standard, meutim, rekao bi pristalica
Paundovog tumaenja, ne nalazi se samo u inicijalnom cilju pravila
o teretu dokazivanja, nego i u nalnim aspektima razgraniavanja
sumnje od uverenja, a to znai i u metodu zakljuivanja koji pret-
hodi donoenju odluke i pomou koga se formira svest o tome da
se odreeni sadraj nalazi van svake razumne sumnje, ili, to je
jo jedan korak dalje, pomou koga se formira svest o tome da
odreeni sadraj nije napredovao dalje od sumnje.
U savremenom pravu standard je, takoe, pravo okrivljenog da se
brani uz strunu pomo advokata. Ovo pravo, iako apsolutno, sa
aspekta onoga kome je namenjeno nije ni jednako dostupno, ni
jednako poeljno. Postoje okrivljeni koji smatraju da im je struna
pomo potrebna, ali ne ispunjavaju uslove da im sud po slubenoj
dunosti postavi branioca, niti su u mogunosti da sami snose iz-
datke skopane sa njegovim angaovanjem. Postoje i okrivljeni koji
ne ele branioca, iako je sud duan da im ga dodeli. Na Zakonik
o krivinom postupku propisuje da e u prvom sluaju sud, osim
kada se radi o najlakim krivinim delima, na zahtev okrivljenog
postaviti branioca ako to zahtevaju interesi pravinosti. Za drugi
sluaj jedino reenje koje na Zakonik nudi je nametanje branioca,
219 Paskal, B., Misli, Beograd, 1965, 294, str. 139.
162
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
uprkos injenici da je nametanje prava koje se odbija za samog
adresata uvek nepravino. Standard prava na formalnu odbranu,
dakle, ukljuuje i merila za apstraktno uslovljene, ali odredive
izuzetke od pravila, ili izuzetke od tih izuzetaka, koji, u krajnjoj
liniji, vode negaciji inicijalnog prava i prenoenju prava na drugi
nivo vrednovanja. Haki tribunal morao je da kreira reenja za
okrivljene koji su odbijali branioca, pa je na taj nain stvorio i stan-
dard o aberaciji od standarda.
Pravo na privatnost, sloboda veroispovesti, sloboda izraavanja,
zabrana diskriminacije ili pravo na obrazovanje, ine materi-
jalne pravne standarde savremene civilizacije. Kada oni dou u
meusobni sukob, od koristi moe biti Paundova formula. Tipian
primer je nedavno doneta odluka Evropskog suda u sluaju
Sahin.
220
Ispostavie se da je u svemu ovome granica nae slobode
upuena na ideale: ideal pravinosti, ideal sutine prava, ideal
ciljeva demokratskog drutva. Pri tom, stvaranje i tumaenje prava
postaju nerazdvojivi. Jer, gotovo da ne postoji nain stvaranja i
tumaenja prava u kome se, da se posluimo Fulerovim izrazom,
moemo osloboditi aspiracije i unutranje moralnosti.
I sam Paund e se kasnije, ne naputajui osnovnu postavku da
pravni standardi pripadaju primeni i sprovoenju prava, dotai
220 U martu 1998. godine Leili Sahin nije dozvoljeno polaganje ispita i pohaanje
nastave na Medicinskom fakultetu u Istanbulu zbog toga to ni u tim prilikama nije
htela da se odrekne noenja zara. Zabrana je bila zasnovana na neto ranije donetoj
naredbi zamenika rektora Univerziteta, u skladu sa ovlaenjem propisanim turskim
zakonom i potvrenim praksom Ustavnog suda Turske, kojom se studentima sa
bradama i studentkinjama sa zarom zabranjuje pristup predavanjima, kursevima i
vebama. U presudi od 29. juna 2004. godine Vee Evropskog suda je zakljuilo da
nije dolo do povrede lana 9. i da u vezi sa ovim lanom nema povrede lanova 8. i
10. Evropske konvencije. Pozivajui se na to da se radi o problemu koji se tie pitanja
od opte vanosti, ali je od znaaja i za tumaenje i primenu Konvencije, Leila Sahin je
iskoristila pravo iz lana 43. Evropske konvencije i zahtevala da se sluaj iznese pred
Veliko vee. Ovo vee, iako je prihvatilo da zabrana predstavlja ogranienje prava na
ispoljavanje veroispovesti i na obrazovanje, zakljuilo je da ipak nije dolo do povrede
Evropske konvencije, navodei da je intervencija turskih vlasti bila u domenu prava
drave ugovornice na slobodnu procenu, pri emu sutina prava na obrazovanje nije
povreena, a meanje u privatni ivot, slobodu ubeenja i slobodu izraavanja bilo je
predvidivo i srazmerno opravdanim ciljevima demokratskog drutva da zatiti slobode i
prava drugih.
163
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
teze da se njihova funkcija ne moe izdvojiti iz oblasti stvaranja
prava, a njihov sadraj da se ne moe liiti ideala. Svi koji stvaraju
ili primenjuju pravo upueni su na idealizovanu sliku drutvenog
poretka, kroz koju se, kao kroz njihovu osnovnu stvarnost, reek-
tuju pravne ustanove, pravna pravila i pravno obrazovanje. U pravu,
kae Paund, postoji korpus prihvaenih i autoritativnih ideala,
koji se svodi na sliku o drutvenom poretku odreenog vremena
i mesta, obuhvata pravnu tradiciju karakteristinu za taj poredak,
a time i svrhu i cilj drutvene kontrole koja predstavlja osnovne
okvire tumaenja i primene pravnih propisa, naroito pravnih stan-
darda. Sudovi i pravnici pojedinci u bilo kom razvijenom sistemu
prava uvek su delovali na osnovu neeg vieg nego to je formalna
celina aktuelnih propisa. ak i pravnik analitiar, smatrao je Paund,
u praksi unosi u svoje nauno razmatranje jedan idealni obrazac
i pri tom postavlja jedan idealni plan. Kada takve idealne slike
steknu izvesnu stalnost u sudskoj tradiciji, one postaju deo prava,
ba kao i propisi. One, zapravo, propisima daju njihov ivi sadraj,
a u tekim sluajevima predstavljaju konanu osnovu za izbor,
uobliavanje i primenu pravnog materijala pri odluivanju.
221
Alf Ros je ovakvo stanovite oznaio kao jurisprudencijalni ideal-
izam. U toj vrsti idealizma, ocenio je, saznanje prava se istovremeno
zasniva na spoljanjem iskustvu i na apriornom rasuivanju. Pravo
je fenomen stvarnosti utoliko to je stvoreno od ljudi i zavisno od
spoljanjih inilaca vlasti. Ali, da bi ova injenica dobila vaenje
ona mora biti data koliko nesvodivom neposrednom intuicijom
razuma toliko i postavljenim zahtevom. Pravo je istovremeno i
fenomen i vaenje, za razliku od morala koji je isto vaenje.
222

Aleksandar Koev smatrao je da se radi o elji usmerenoj na drugu
elju, o antropogenoj elji koja uspostavlja virtuelnog oveka i nje-
govu potencijalnost, zbog ega ju je, kada je toj elji sadraj elja
za priznanjem, oznaio kao izvor ideje pravde.
223
Zapravo, nismo
221 Paund. R., Jurisprudencija, op. cit., I, 354, 357 ff, II, str. 398 ff. Takoe: Pound, R.,
Ideal Element in Law, Indianapolis, 2002. str. 31, 371 ff.; Law and Morals, Chapel Hill,
1926.; Interpretations of Legal History, New York, 1923, str. 5.
222 Ros, A., Pravo i pravda, Beograd, 1996, str. 89.
223 Koev, A., Fenomenologija prava, Beograd, 1984, str. 250 ff (prema: Kojve, A.,
164
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
se udaljili od Aristotelove postavke o pravdi koju zamiljamo. To
ne ini ni Kant kada osnov kategorikog imperativa nalazi u prin-
cipu iz koga proizlazi forma radnje ije se sutinsko dobro sastoji u
nastrojenosti, a ne u pobudama i uincima, pa bez uvijanja govori
o tome da je svako u praktinom pogledu slobodan samo ukoliko
deluje pod idejom slobode, i da je sloboda samo ideja uma iji je
objektivni realitet uvek po sebi sumnjiv.
224
Na istom izvoru napaja
se i Jungovo ukazivanje da nedostinost idealne linosti, kao pot-
punog ostvarenja celovitosti naeg bia, ne potkopava taj ideal, jer
ideali nisu cilj nego putokaz.
Paund je smatrao da je pravo socijalni institut pomou koga se
ureuje ljudsko ponaanje u okviru politiki organizovanog drutva,
sa ciljem i na nain da se, uz najmanju rtvu, zadovolji to vie
potreba, zahteva i oekivanja. To se, po njegovom miljenju, moe
postii kroz drutvenu kontrolu, ili stalan drutveni inenjering
neprekidno, potpunije i delotvornije suzbijanje pustoenja i su-
koba do kojih meu ljudima dolazi tokom uivanja u blagodetima
ivota.
225
Na prvi pogled, moe izazvati uenje to to je ovakve poglede
potedeo kritike najvei kritiar utopijskog inenjeringa, Karl
Poper. Umesto kritike, Poper je odao Paundu priznanje. Ono
se nije odnosilo samo na Paundovu kreaciju pojma drutveni
inenjering,
226
nego, pre svega, na bliskost Paundovih pogleda
Poperovom zalaganju za socijalni korak po korak inenjering.
227

Esquisse dune phnomenologie du droit, Paris, 1981).
224 Kant, I., Zasnivanje metafzike morala, op. cit., str. 55, 99, 110.
225 Paund, R., Uvod u flozofju prava, op. cit., str. 89 - 90.
226 Poper je smatrao da je Paund prvi upotrebio izraz drutveni inenjering u Uvodu
u flozofju prava. Mesto o kome je re glasi: to se tie sadanjih ciljeva, sklon sam
da u istoriji prava sagledam neprekidno ire priznavanje i zadovoljenje ljudskih potreba,
zahteva ili elja kroz drutvenu kontrolu, mnogo obuhvatnije i delotvornije obezbeenje
drutvenih interesa, neprestano i potpunije i delotvornije suzbijanje pustoenja i
spreavanje sukoba u ovekovom uivanju u blagodetima ivota - ukratko, stalan i
mnogo delotvorniji socijalni inenjering (Paund, op. cit., str. 90).
227 Poper nalazi da onome to on, oslanjajui se na Paunda, naziva drutveni
inenjering, odgovara Hajekova sugestija da je u sklopu korak po korak inenjeringa
preka potreba uspostavljanje pravnog okvira (Poper, Otvoreno drutvo i njegovi
neprijatelji, op. cit., I, str. 377). Sam Hajek, pak, kae da se opire izrazu koji oznaava
165
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Za razliku od utopijskog inenjeringa, u kome se, pre preduzi-
manja ma kakve praktine akcije, formira krajnji politiki cilj ili
Idealna Drava, korak po korak inenjer e radije usvojiti metod
za otkrivanje i borbu protiv najveih i najpreih zala drutva, nego
metod za otkrivanje i borbu za svoje najvee i krajnje dobro.
228
I
zaista, Paund je veoma rano upozorio na tendenciju pribegavanja
arbitrernoj moi vlade i korienju pravde bez prava, pri emu se
zloupotrebljava izvrna, pa ak i zakonodavna pravda.
229

U nastojanju da nae kompromisnu formulu za denisanje pojma
prvo, Paund je ocenio da je sjedinjavanje razliitih koncepcija
mogue pomou ideje o drutvenoj kontroli. Prvo je, zakljuie,
kontrola svakoga od nas kroz pritisak naih blinjih, i to kako nesves-
na i nedobrovoljna, tako i neposredna i ciljana kontrola. Taj pritisak,
sve vie organizovan i usmeravan, uspostavlja i odrava nae ovla-
davanje ljudskom prirodom. Delokrug jurisprudencije je drutvena
kontrola kroz sistematsku primenu sile politiki organizovanog
drutva. To podrazumeva postojanje pravnog poretka, koji ini skup
merodavnog materijala za delovanje sudova i postojanje sudskog i
upravnog postupka koji dozvoljava razumno predvianje.
230

Iako se, pri tom, pozvao na Alfa Rosa, u ovoj deniciji teko je nai
Rosovu odreenost. Sam Ros nije pokazao slinu predusretljivost,
nego je Paunda svrstao u tvorce eklektikih denicija, koji u ju-
risprudenciju ukljuuju i logiko-analitike, i etike i socioloke
probleme.
231
Za razumno predvianje potrebno je ne samo stabilno
i koherentno procesno pravo, nego i isto takvo pravo koje ini
merodavni materijal za odluivanje. Osim toga, domaaj prava nisu
samo odluke suda ili upravnog organa, nego i ureivanje odnosa
koji tim odlukama prethode.
tehnoloki problem rekonstrukcije na osnovu totalnog znanja o fzikim podacima,
izrazu koji se ovde koristi da bi oznaio eksperimentalni pokuaj da se pobolja
funkcionisanje nekog dla, bez obaveze poimanja strukture celine (Hajek, F. A., Pravo,
zakonodavstvo i sloboda, op. cit., str. 157).
228 Poper, K., Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, op. cit., I, str. 209 - 210.
229 Pound, R., The Spirit of the Common Law, Boston, 1921, str. 72.
230 Paund. R., Jurisprudencija, op. cit., I, str. 13.
231 Ros Pound, A., op. cit., str. 51.
166
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Standardi jesu deo korpusa merodavnih smernica za odluivanje.
Ali budui da su njihove polazne take prihvaeni ideali, postu-
pak dolaenja do reenja koja nas takvim idealima pribliavaju,
po svom karakteru legislativne je prirode. Kako se tumaenjem
ulazi u sferu stvaranja prava, tako se i sudska funkcija preplie sa
zakonodavnom.
Paundov savremenik i jedno vreme saradnik, Hans Kelzen, imao
je o ovome drugaije miljenje. Odgovarajui Karlu mitu na
optube da je jedan od zelota slepog normativizma i pobornika
normativistike i formalistike logike, Kelzen se vratio svojoj staroj
tezi da je poistoveivanje prava i pravde politika a ne nauna ten-
dencija, kojoj je cilj da se opravda dati drutveni poredak. Fenomen
koji Paund naziva pravnim standardima, za Kelzena nije nita
drugo do pravno neobavezna postavka koja postoji samo u meri
u kojoj smo dozvolili slobodnu ocenu.
232
Kelzen je polje slobodne
ocene nazivao namernom neodreenou akta primene prava,
neodreenou sadranom u intenciji donosioca propisa da se pro-
ces determinacije od opte norme nastavi ka pojedinanoj normi.
Kada se ima u vidu da je pokuaj otklanjanja sukoba izmeu volje
i izraza uvek suoen sa neuspehom i da svi metodi tumaenja
vode do jednog mogueg, a nikada do jednog jedinog ispravnog
rezultata, tada se do kraja mora suziti manevarski prostor slobodne
ocene, ako uopte postoji elja da se ogranii vlast sudova i time
politiki karakter njihove funkcije.
233
Unoenje ideala u pravo, a to znai i ukrtanje prava sa moralnim
principima, dovodi nas na prag metazike. Pri tom, nemamo na
232 Ako je re o normama koje nisu pozitivisane, pisao je Kelzen, nego tek treba da
postanu pozitivno pravo zato to predstavljaju pravdu, tada ne postoji nita drugo
osim pravno neobaveznih postulata, formiranih u okviru odreenih grupnih interesa
i usmerenih na organe kojima je povereno stvaranje prava. Taj pritisak ne odnosi se
samo na organe zakonodavstva, nego i na organe nieg stupnja stvaranja prava, pa i na
pravosue i upravu kada je potrebno da se bira izmeu vie mogunosti interpretacije
(Kelzen, H., Wesen und Entwicklung der Staatsgerichtsbarkeit, i Wer soll der Hter
der Verfassung sein?, nav. prema: Kelzen, H., Ko treba da bude uvar ustava, u knjizi
Norma i odluka - Karl mit i njegovi kritiari, op. cit., str. 273).
233 Kelzen, H., ista teorija prava, op. cit., str. 267-269.
167
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
umu metaziku u okviru ideje o istorijskom bogu, ili Ostinove
ideje o boanskim naredbama koje upoznajemo otkrovenjem ili
pomou indeksa korisnosti. Na umu imamo pokuaj da se prebrodi
neuspeh u racionalnom suprotstavljanju zahtevu utilitarista da
se povue stroga granica izmeu prava kakvo jeste i prava kakvo
bi trebalo da bude. ak i oni koji su u raspravu o ovom pitanju
uloili naroiti trud, suoili su se sa zakljukom da ublaavanje
raskoraka izmeu prava i morala vodi osporavanju svega konzis-
tentnog u pravnom pravilu i izvlaenju potpunih i jasnih pravila
na istu ravan preispitivanja sa problemima ije reavanje zavisi od
slobodne ocene.
234
Rezultat toga je priznanje da stav utilitarista ima
i moralnu i intelektualnu vrednost. Rezultat je i pomalo maglovit
apel da se zajedno sa utilitaristima prizna da zakoni ine pravo, ali
da su katkad suvie loi da bismo ih potovali.
235
Pristupajui metazici bez ikakve mrzovolje, uprkos injenici da
je u pravu uveliko kompromitovana, oslonili smo se na Kantovo
poimanje metazike kao iste ideje (ovom prilikom ideje o
pravu), ograniene na predmete razuma i izvedene iz principa a
priori. Da li je takav pristup uopte danas mogu? I da li je mogu
kada je re o pravnim standardima?
Iz Paundovog uenja mogli bismo zakljuiti da on daje potvrdan
odgovor, ili barem da bi ga, da je o tome pitan, svakako dao. Veoma
dobro uoavajui ulogu metazikog ideala u istoriji prava, posebno
u 19. veku u kome su se, ostajui izvan domaaja zakonodavnih
inovacija, idealizovali principi opteg prava garantovani poveljama o
pravima, on je smatrao da i takve idealizovane slike, kada u sudskoj i
profesionalnoj tradiciji steknu odreeni nivo stalnosti, ba kao i pro-
pisi, postaju deo prava, da u najteim sluajevima, prilikom reavanja
234 Hart je, nakon podrobne analize, zakljuio da ublaavanje ove razlike zagonetnom
tvrdnjom o postojanju identiteta izmeu prava koje jeste i prava kakvo bi trebalo
da bude, znai sugerisanje da su sva pravna pitanja fundamentalna, kako ona iz
polusenke (penumbra), tako i ona koja nastaju unutar tvrdog jezgra pravila sa
utvrenim znaenjem (Hart, Positivism and the Separation of Law and Morals, u zb.
Ogledi iz flozofje prava, Beograd, 2003, str. 71, 80).
235 Hart, H. L. A., op. cit. str. 87.
168
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
spornih pitanja, postaju kljuni putokaz za izbor, za uobliavanje i za
primenu pravnog materijala, i da je smiljanje teorija da bi se ovakve
pojave izgnale iz prava, samozavaravanje u kome se uzalud borimo
protiv fenomena od najveeg znaaja za funkcionisanje pravosua.
236

Vratimo li se korak nazad, od postupka tumaenja ka nainu
doivljavanja i razumevanja nekog formiranog injeninog skupa,
prepoznaemo stanje koje je Tojnbi oznaio kao nesamerljivost
ivota i zakona, nesamerljivost koja nas gotovo navodi da dignemo
ruke od pokuaja da pomirimo pravo i pravdu, pravnu normu i
zahteve morala. Nastojanje da pravo bude bezlino moe uroditi
plodom samo po cenu tretiranja ljudskih dua, koje su individualne
i jedinstvene, kao masovnih proizvoda i standardizovanih nehu-
manih predmeta. S druge strane, potpuno prilagoavanje prava
linim okolnostima vodilo bi alosnom udaljavanju od nepristras-
nosti koja je sutina ljudske pravde.
237
Na slinoj aporiji ponikli
su i skepticizam Diltaja uverenje da u razumevanju ima neeg
iracionalnog to se ne da predstaviti nikakvim logikim obrascima,
ali i Gadamerova postavka o sutinskoj povezanosti juristike
hermenautike i pravne dogmatike, povezanosti u kojoj prvenstvo
pripada hermeneutici. Kada istie da je neodriva teorija potpune
pravne dogmatike i da je neophodno juristiko posredovanje u
kome razumeti i tumaiti zakon znai spoznati i priznati njegov
vaei smisao (geltenden Sinn), Gadamer poruuje da u vaeem
smislu ima uvek vie od onoga to postoji u zakonu.
238
Uostalom,
i Paund primeuje neuspeh pokuaja da se iz normi sa iscrpnim i
autoritativno postavljenim sadrajem ukloni mera neodreenosti,
koja je karakteristina za pravne standarde.
239
Nastavljajui pravcem u kome je Paund krenuo, mogli bismo
zakljuiti da se pojam pravnog standarda odnosi na ono to pripada
idealnoj slici prava ex aequo et bono, to se u svom elementarnom
236 Paund. R., Jurisprudencija, op. cit., I, str. 357 - 358.
237 Tojnbi, A., Prouavanje istorije, Beograd, 1971, II, str. 71.
238 Gadamer, H. G., Gesmammelte Werke, Bd. 1. Hermeneutik I, Tbingen, 1986, str.
335.
239 Paund, R. Uvod u flozofju prava, op. cit., str. 103.
169
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
pravnom obliku ustalilo vie kao ideja nego kao pravna injenica, i
to bi moglo predstavljati minimum univerzalnosti nekog pravnog
pravila, nezavisno od toga da li je ono ostalo u domenu teorije, da li je
ugovorna klauzula, ili je postalo sastavni deo pozitivnog unutranjeg
ili meunarodnog prava. Metazika dimenzija ovog pojma proiz-
lazi iz njegove formalno apriorne prirode: unapred se uzima da su
njime obuhvaene samo maksime sa potencijom pravinosti i uni-
verzalnosti. Njegova apriornost zasniva se na projekciji optosti, na
nadempirijskoj sposobnosti uma da postavlja sintetike zahteve, i na
nunosti da takve zahteve postavlja ak i kada smo svesni da su oni
izvan realnog domaaja, ili ba zbog toga to su, za one koji se ne
mire sa ovom vrstom iluzije, jo uvek izvan realnog domaaja. Tim
pojmom se istovremeno kvalikuje pravno pravilo kao svrsishodno i
poeljno, i kvantikuje kritina mera njegove prihvatljive optosti.
240
Pri tom, ne sme nas zavarati injenica da je ideal kome se tei
rezultat sublimacije pravnog iskustva i znanja, napredovanja
pojedinane i relacijske norme do pravila koje se moe uoptiti i
proizvesti u paradigmu. Iskustvo koje se unosi u projekcije pravnih
standarda proisteklo je iz nezadovoljstva i nade. Nade u pravdu.
Nie je, na primer, pripisivao pravdi funkciju iroko sagledavajue
moi, iji horizont korisnosti nadilazi posebne interese i ima i
graditeljski, izdvajalaki i nititeljski nain miljenja, zasnovan na
vrednosnim procenama.
Pravo nikada nema celovitosti. Tanije, u pravu uvek ima
nedostinosti. Ono je samo izraz nesavrenosti antropogene tenje
ka savrenstvu. Metazika pravnih standarda je izraz naeg ne-
mirenja sa nedovrenou prava i nedostinou pravde. Ona je,
ujedno, veita potraga za vrstim uporitem, za stvaranjem general-
nih i trajnih kriterijuma, povezanih sa moralnim svrhama, upravo
tamo gde pravo prihvata relativnost i otvorenost, i ostavlja prostor
za dinamino prilagoavanje okolnostima. Ne retko, naalost, i za
podmirivanje politikih potreba ili iste volje za mo.
240 O ovome vie: Beljanski, S., Meunarodni pravni standardi o krivinom postupku,
Beograd, 2001, str. 9 - 35.
170
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Utvrde ili razvaline pravosua
Umornog putnika, koji se krepio idealima i verom u pravo ili pra-
vinost, a oslonac traio u pravnim principima i standardima, na
kraju puta eka pravosue. Sve to je uloeno, tu je na probi. Ako
ga doekaju neautentine institucije, ljudi malog znanja i slabog
integriteta, otvorenost za politike i druge uticaje, pravna nesigur-
nost i neuspeh kulture nepristrasnosti, umesto u utvrde grada uao
je u njegove razvaline, sa sumnjivim utoitima i zakonima jaeg.
I pravosue i odluke njegovih inilaca trebalo bi da budu autentini.
Na autentinost se moe raunati samo uz ekasno odbijanje spo-
ljanjeg uplitanja, tako to e ovo biti kanjivo, to e ga doekati
i sankcija nadlenog organa i osuda javnosti, i to e akteri same
institucije biti spremni da se svakom uplitanju javno odupru, bez
kalkulisanja i straha od posledica, nezavisno od toga da li deluju u
drutvenom ambijentu u kome je mogunost da u praksi do nepo-
voljnih posledica doe svedena na najmanju meru ili ne.
Ima li potrebne autentinosti u pravosuu Srbije? Da li je na njega
mogue primeniti neke od Rolsovih postavki pravde kao nepristras-
nosti i neke od Lumanovih teza o legitimaciji kroz proceduru? Da
li je to pravosue dovoljno zatieno od tendencija ostalih grana
vlasti da pribegavaju arbitrernoj moi i da koriste, kako je pisao
Paund, pravdu bez prava, da zloupotrebljavaju i zakonodavnu
pravdu, i postojanje pravnog poretka koji ini skup merodavnog
materijala za delovanje sudova, i postojanje sudskog postupka koji
dozvoljava razumno predvianje? Malo je verovatno. Pravosue u
Srbiji nije doraslo preferencijama nijedne od ovih teorija. Za teoriju
pravde ono ne dostie potreban stepen sistemske nezavisnosti, a za
procesnu teoriju nedostaju mu socijalne i psiholoke pretpostavke
funkcionalne nepristrasnosti.
U poslednjih dvadeset godina u Srbiji je doveden u pitanje i sam
smisao judikacije: pravosue je postalo neuko, nemarno, potkup-
ljivo i sporo. Zato se krajem prve decenije XXI veka s razlogom
pristupilo njegovoj reformi. Dobre razloge, naalost, kompromi-
171
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
tovali su loi metodi. Opti izbor sudija u Srbiji krajem 2009. go-
dine sproveden je u postupku zaklonjenom od javnosti, u jednom
delu na osnovu netanih podataka, neprihvatljivih ili nedosledno
primenjenih kriterijuma, uz krenje ljudskih prava i ozbiljnu i do
sada neubedljivo otklanjanu sumnju u efektivne politike uticaje i
oslanjanje na podatke iz tajnih dosijea!
241
Pozivanje na kriterijume,
pri tom, nije garantovalo objektivnost. Ne samo zbog toga to ni
ranije nisu dosledno potovani, to nema savrenih kriterijuma i
to je njihova primena, preputena udima tumaa, u graninim
situacijama, ali i mimo njih, po pravilu, vodila interpolaciji poli-
tikih merila. Mnogo vie zbog toga to se procena uspenosti zas-
nivala na formalnoj ekspeditivnosti koja ne daje pravu sliku bez
podrobnog poznavanja sloenih okolnosti sub iudice, i na statistici
potvrenih i ukinutih odluka, koju kreiraju moda jednako loe, a
esto i gore odluke viih sudova, kao to je kreiraju i efekti samim
tim merilom produkovanih pritisaka na sudije da se, bez obzira na
vlastite uvide, ocene i uverenja, povinuju shvatanjima nadreenog
suda i da svoje odluke podese prema njegovim iskazanim ili samo
nagovetenim oekivanjima.
Najporazniji rezultat takvog zahvata je dugorono naruavanje
sudijskog integriteta. U pravosuu nema nieg nepoeljnijeg od
nesigurnosti sudije, bez obzira da li ova potie od brige ili zahval-
nosti za steeni ili oekivani status. Odsustvo objektivnosti ini da
meu izabranima ima mnogo i zahvalnih i zastraenih. Zahvalnih i
s razlogom u odnosu na poznatog dobroinitelja, i bez razloga u
241 Posle niza primedbi, poetkom 2011. usledila je odluka da se izbor sudija preispita,
kako u odnosu na neizabrane, tako i u odnosu na izabrane. Iz slubenog odgovora
Vlade Evropskoj komisiji, u kome je reeno da e postupak preispitivanja biti u skladu
sa najviim standardima i kriterijumima Venecijanske komisije i najboljom praksom
Evropske unije, a da e merila i kriterijumi za izbor biti jo jednom dostavljeni na
proveru merodavnim evropskim ustanovama, ali i iz samog pojma za oznaavanje
proveravanja ispravnosti neega o emu je ve odlueno (preispitivanje), moglo
bi se zakljuiti da se priznaje dosadanje krenje standarda, kriterijuma i najbolje
prakse Evropske unije i da e se krenuti novim putem. Takav zakljuak, meutim,
opovrgava priznanje da je cilj itave planirane akcije otklanjanje svake sumnje u
dosadanje postupanje Visokog saveta sudstva! Time je otkriveno da stvarni domaaj
preispitivanja nije ispravljanje greaka, nego opravdavanje njihovih poinilaca.
172
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
odnosu na brojne pretpostavljene ili samozvane dobroinitelje od
kojih je bila ili bi mogla biti zatraena pomo. Zastraenih sazna-
njem da ne mora sve ostati na presedanu i da se posle prve naredne
promene ustava, ali ak i bez nje, samo uz promenu politike garni-
ture na vlasti, kao to je to sluaj sa zavrenim izborom koji se pre-
ispituje, u nekoj novoj politikoj konstelaciji nadahnutoj novom
reformatorskom misijom ili kritikom te misije, nee posegnuti za
slinim optim rainjavanjem i nominovanjem. Nesigurnost lomi
karaktere i stvara slabe ljude, sklone injenju i traenju ustupaka,
zaduivanju i oduivanju, poslunosti i poniznosti. Ne radi se samo
o psiholokim efektima, nego i o stvaranju normativne podloge za
trajnu izloenost pritiscima i za sistemsku proizvoljnost.
Na godinjem savetovanju sudija Srbije u 2009. godini, ministar
unutranjih poslova dobio je aplauz kada se obratio skupu i
zatraio da se, umesto to se od izbora do izbora menjaju prioriteti,
postigne konsenzus o tome protiv ega se treba boriti. Procena da
ministar policije treba da odri govor sudijama, sama po sebi, go-
vori o neprikladnom odnosu izvrne vlasti prema sudskoj vlasti,
ali i o zabrinjavajuoj prijemivosti sudske vlasti za takvu vrstu
posesivnosti. Posebno znaenje imaju i glavna poruka ministra i
nain reagovanja sudija na tu poruku. Da li se pravosuu, povrh
onoga to mu nalae zakon, spolja uopte smeju zadavati priori-
teti? Pravosue koje eljno iekuje konsenzus o prioritetima i
aklamacijom izraava spremnost da im se potini, unapred se i do-
brovoljno odrie svoje nezavisnosti. Otuda je teko zakljuiti bilo
ta osim da je aplauz apelu na spolja zadate prirotete pritajeni vapaj
za politikim tutorstvom, a da je drutveni konsenzus samo lepe
ime za naloge servirane iz politikih tabova izvrne vlasti. Osim
toga, kakva bi svrha pravosua bila u atmosferi opteg konsenzusa?
Ne bi li to, u moru konikata, nepoverenja i netrpeljivosti, bilo
obino zavaravanje Rusoovom bajkom o deljenju pravde, poput
onog u poljskoj rezidenciji de Volmarovih? Ideja o konsenzusu
kao politikom cilju, uz monopol izvrne vlasti na metod kojim se
politiki konsenzus dokazuje i prenosi na pravosue, preobraava
demokratske ideale u totalitarne i dramatino nas upozorava da se
173
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
politika poigrava pravom, a izvrna vlast judikaturom. Da nije tako,
svakako ne bi dolo do nepoeljnog proimanja izvrne i sudske
vlasti, jer bi uticaj izvrne vlasti na pravosue bio ekasno kon-
trolisan, obelodanjen, omalovaen i suzbijan. Da nije tako, sudije i
tuioci ne bi bili sistematski iskuavani zavisnou svog statusa od
stvarnih ili pretpostavljenih spoljanjih autoriteta.
Danas je teorija pravde od koristi za kulturni sadraj drutvenih
odnosa i smisao pravnih normi. Ona je za nas interesantna, pre
svega, na terenu podele vlasti, pravde kao nepristrasnosti i sprem-
nosti na zauzdavanje pretenzija politiki monije ali efemernije
grane vlasti da inkorporie sudsku vlast. Procesne teorije bitne su
za pravosudnu kulturu, za ekasnost sistema i priznavanje odluka.
One su pravni obrazac po kome institucije odluuju, a odluke tih
institucija proizvode dejstvo.
U pravnoj kulturi, kao to je to u Srbiji sluaj, u kojoj je obrazovanje
strunjaka na sve niem nivou, u kojoj se istrajno kri pretpostavka
nevinosti, iroko zadire u privatnost, pritvor koristi kao sankcija
i odreuje olako, iroko, ili prema politikom konsenzusu o
prioritetima, u pravnoj kulturi sa ukorenjenom pristrasnou i
neiskorenjivim uticajem politikih klanova i tajnih slubi, teko je
oekivati povoljne rezultate od pravosua uopte, a pogotovo od
primene standarda procesne teorije, olienih u jaanju raspravnog
naela, prelasku sa sudske na tzv. tuilaku istragu i nastojanju da
se meoviti krivini postupak zameni adverzativnim.
Za razliku od pristalica prirodnog prava ili pravnog pozitivizma,
teoretiara pravde ili procesnih teorija, ili graditelja pravnih prin-
cipa i standarda koji su pokuavali da se domognu stvarne ili imagi-
narne druge obale, u naoj pravnoj kulturi, umesto sna o drugoj
obali, na delu je pravna i pravosudna stvarnost u kojoj, esto, obala
uopte nema.
174
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
Paradoks lustracije
Moe li se politiki greh iskupiti zaboravom ili preobraenjem?
Postoji li zlodelo loe politike za koje se mora platiti cena, ako ne
drugaije, a ono bar privremenim udaljenjem sa politike scene?
Pravniku pozitivistike orijentacije lake je da osporava nego da brani
legalitet lustracije. Najee isticani prigovori, oni koji se odnose na
zabranu retroakivnosti ili na odsustvo preskripcije (nullum crimen
sine lege), mogu se jednostavnije pravno argumentovati.
Razume se, umesnost ovih prigovora zavisi od prethodnog odgo-
vora na pitanje da li se svaka lustracija, pa i ona meka koja se
svodi na proklamaciju (javno saoptenje) i privremenu suspenziju
(petogodinje ogranienje zauzimanja javnih poloaja), a upravo
takva lustracija je u Srbiji propisana, moe smatrati kaznom.
Teorije o kazni tema su za sebe. Ukazujemo samo na nekoliko
karakteristinih. Bekarja je govorio o kazni kao korpusu slobda
koje su rtvovane za optu dobrobit, sa motivom da se sprei
da despotska narav pojedinca baci zakone drutva u stari haos.
U Hegelovoj obradi rtvovane slobode, kazna je armativna i
pravedna povreda povrede, jer je sadrana u volji prestupnika i
neophodna je za opstanak njegove slobode. U razvijenim pravnim
kulturama, smatralo se da je kazna reakcija drave, preduzeta u
cilju namirivanja tetnih socijalnih i psiholokih pojava prouzroko-
vanih nepravom. Neki od reformatora kaznenih sistema iz 18. veka
preporuivali su da se onima koji su zloupotrebili dobrobit zakona
i privilegije javnih funkcija, kazna svede na oduzimanje graanskih
prava. Kazna u pravnom smislu najee oznaava postupak kojim
ovlaeno lice namerno nanosi neko zlo onome ko je, i zbog toga
to je, uinio kakav prestup.
242
242 Beccaria, C., O zloinima i kaznama, Split, 1984, str. 71; Hegel, G. W. F.,
Osnovne crte flozofje prava, Sarajevo, 1989, 99 - 101, str. 173 ff; Jellinek, G., Die
sozialetische Bedeutung von Recht, Unrecht und Strafe, Hildesheim, 1967, str. 107 ff;
Fuko, M., Nadzirati i kanjavati, S. Karlovci - Novi Sad, 1997, str. 102; Primorac, I.,
Prestup i kazna, Beograd, 1978, str. 113.
175
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
Ako prihvatimo najuopteniju formulu koja podrazumeva uzronu
vezu izmeu prestupa i reakcije kojom e se prestupniku na ovaj ili
onaj nain nauditi, teko moemo izbei zakljuak da proklamacija
i suspenzija de lege jesu vrsta kazne, ili jedan od naina kanjavanja.
U naem pravnom sistemu one svakako imaju dodirnih taaka sa
krivinopravnim sankcijama kakve su mere bezbednosti zabrane
poziva, delatnosti ili dunosti, ili javnog objavljivanja presude,
mada ove mere podrazumevaju prethodnu osudu i glavnu sankciju
za krivino delo.
Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava, koji je u Srbiji
donet 2003. godine (dalje: Zakon),
243
prua dobar primer potekoa
sa kojima se sree zakonodavac u pokuaju da problem lustracije
uoblii na pravno korektan nain. Ovom prilikom panju emo
posvetiti samo materijalnopravnom dlu Zakona.
Svaki od tri opta oblika krenja ljudskih prava ima semantike,
logike i pravne nedostatke.
Prvim optim oblikom smatra se svaka radnja koja predstavlja krivino
ili drugo kanjivo delo, ukoliko je nastupila zastarelost krivinog i
drugog kaznenog gonjenja (lan 5. taka 1. Zakona). Formulacija
nosi adjektivnu pravnu protivrenost. Pretpostavka nevinosti jedno
je od osnovnih ljudskih prava. Radi se o pravnoj injenici koja
ima nerazloivi identitet i ije vaenje ne moe biti demantovano
buduom osuujuom presudom.
244
Bez pravnosnane odluke suda,
a nepostojanje takve odluke se u ovom sluaju podrazumeva nas-
tupanjem zastarelosti krivinog gonjenja kao pozitivnim uslovom
posezanja za prvim oblikom krenja ljudskih prava, nemogue
je ustanoviti da je neko uinio radnju koja predstavlja, odn. jeste
krivino delo. ak i da je umesto izraza predstavlja upotrebljen
izraz sadri obeleja, ne bismo mogli da izbegnemo klasni pojam
krivino delo iji pravni fenomen u posebnom obliku ivi samo
kroz preskripciju, a u pojedinanom obliku samo kroz sudsku od-
243 Slubeni glasnik RS, br. 58 od 3. juna 2003.
244 O tome vie: Beljanski, S., Pravo i iluzija, Beograd, 1999, str. 55 - 69.
176
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
luku. Proizlazi da bi svako ko se pozove na prvi opti oblik krenja
ljudskih prava i sam krio jedno od bitnih ljudskih prava.
Naravno, postavlja se i pitanje zbog ega bi svaka radnja... pre-
duzeta u vrenju dunosti, odnosno zadatka, koja predstavlja
krivino delo, ujedno predstavljala i krenje ljudskih prava? Zbog
ega bi neko ko je odao slubenu tajnu u nameri da zatiti ljudska
prava, samo zbog toga to je odavanje slubene tajne predikativno
krivino delo, bez obzira na motive koji uinioca krivinopravno
ne ekskulpiraju, ali ga mogu ekskulpirati upravo sa stanovita
odgovornosti za krenje ljudskih prava, pao pod udar svake rad-
nje, a time i pod udar odgovornosti za krenje ljudskih prava? S
druge strane, zar ne postoje krivina dela protiv sloboda i prava
oveka i graanina, i protiv izbornih prava i slobode izjanjavanja,
ijim izvrenjem se najoiglednije kre ljudska prava, iako ta dela
nisu u svakom svom obliku povezana sa obavljanjem dunosti
ili zadatka (Povreda ravnopravnosti graana, Neovlaeno ob-
javljivanje tueg spisa, portreta, fotograje, lma ili fonograma,
Spreavanje tampanja i rasturanja tampanih stvari i emitovanja
radio i televizijskih programa, ili Povreda prava na kandidovanje
na izborima)? Zato bi bili poteeni akteri zbivanja koja predstav-
ljaju neko od ovih krivinih dela, samo zbog toga to nisu delovali
po imperativnoj obavezi i jasnom zadatku, nego motu proprio,
za svoju duu, to bi ih, pod odreenim okolnostima, inilo ak i
drutveno opasnijim?
Drugi i trei opti oblik krenja ljudskih prava opisani su kao svaka
radnja, preduzeta u obavljanju dunosti ili zadatka, koja ima za
cilj da se neko lice lii prava koje mu po zakonu pripada, da mu
se otea ostvarivanje takvog prava, da se nekom licu omogui da
stekne kakvo pravo ili korist koji mu po zakonu ne pripadaju, ili da
se utie na dravni organ ili drugo pravno lice da donese odluku
ili preduzme radnju kojom se graani dovode u neravnopravan
poloaj (lan 5. take 2. i 3. Zakona). Nije potrebno biti naroito
dobar poznavalac krivinog prava da bi se razumelo da i ova dva
opta oblika ne sadre nita drugo nego injenja ili neinjenja koja
177
O
g
l
e
d
i

o

z
l
u

k
u
l
t
u
r
e

i

k
u
l
t
u
r
i

i
s
k
u
p
l
j
e
n
j
a
predstavljaju krivina dela, poev od krivinih dela protiv slobo-
da i prava oveka i graanina, kao to su Povreda ravnopravnosti
graana i Spreavanje ili ometanje javnog skupa, pa do krivinih
dela protiv slubene dunosti, kao to su Zloupotreba slubenog
poloaja i Davanje mita ili Primanje mita, ili krivinih dela pro-
tiv pravosua, kao to su sada Ometanje pravde ili Spreavanje i
ometanje dokazivanja. Jedina je razlika to to su u taki 1. lana 5.
krivina dela odreena in generali sensu, po svom rodnom pojmu,
dok su u takama 2. i 3. odreena po nekom od svojih svojstava.
Na stranu protivrenosti poput onih da povredu privatnosti ne
opravdava nareenje pretpostavljenog, ali da je odgovornost za
krenje ma kog ljudskog prava iskljuena ako je rezultat ne samo
prinude, pretnje ili ucene, nego i drugog nedoputenog pritiska
(lan 8. Zakona). Kao da se zaboravlja da je nareenje pretpostav-
ljenog, u naim prilikama, ak i sada, a pogotovo u vreme partijske
drave, uvek kada se odnosilo na povredu neijeg prava, po den-
iciji predstavljalo nedoputeni pritisak.
Postavljanje Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pra-
vima, kao parametra i u sutinskom i u formalnom smislu, dovelo
bi do paradoksalne situacije da u partijskoj dravi koja je trajala
do donoenja Ustava iz 1990. godine, ili u autoritarnom reimu
koji je trajao do politikih promena iz oktobra 2000. godine, iako
im je imanentno bilo krenje ljudskih prava, proveravamo neiju
bezgrenost sve od 1976. godine. Dovoljno je znati kako su te
drave funkcionisale i kakva je uloga Saveza komunista bila u
prvoj, a Slobodana Miloevia i njegove partije u drugoj, pa shvatiti
da bi ve i lanstvo u partiji, a pogotovo neka funkcija u njoj, kao
i sudelovanje u ma kom segmentu vlasti, podrazumevali krenje
odredaba Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima,
koje govore o slobodi izraavanja, o slobodi udruivanja ili o jed-
nakoj dostupnosti javnih poslova i slubi, i zabrani diskriminacije
zbog politikog miljenja. Najzad, poto se krenjem ljudskih prava
smatra i radnja koja nije bila protivpravna prema unutranjim
propisima (lan 7. stav 2. Zakona), ali je bila suprotna odredbama
178
Meunarodnog pakta, predmet prethodne lustracije morali bi biti i
svi lustratori, a naknadne i svi akteri stvaranja i primene nekih pro-
pisa donetih posle politikih promena u 2000. godini, poput poje-
dinih odredbi Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa
u suzbijanju organizovanog kriminala, u kojima je bila propisana
mogunost lienja slobode potencijalnog svedoka, ili zadravanja
osumnjienog bez prava na albu i na privoenje sudu.
245
Lustracione klauzule uglavnom su deo pravnih akata koji ozna-
avaju poetak nove ere posle politikih prevrata ili vojnih pobeda.
Bill of Rights (1689), na primer, sadri zakletvu podanitva (Oathes
of Allegiance), kojom se u vidu izjave oienja obeava odricanje
od bezbonih i krivovernih (impious and hereticall) doktrina koje
su obeleavale vladavinu Dejmsa II. Deklaracija oveka i graanina
(1789), u odredbi koja doputa odstupanje od principa jednake
dostupnosti svakog mesta i svake javne slube, nosi zagonetnu for-
mulu diskriminacije, na osnovu razlika koje potiu iz vrlina (vertu).
Trei Kongres sovjeta je, u ime raskida sa varvarskom politikom
buroaske civilizacije, u Deklaraciji prava radnog i eksploatisanog
naroda (1918) odluio da eksploatatorima nema mesta ni u jednom
organu vlasti. U Potsdamskom sporazumu (1945) pobednici su
zakljuili da svi lanovi nacistike partije koji su vie nego for-
malno sudelovali u njenim aktivnostima, ali i sva ostala lica koja su
neprijateljski raspoloena prema ciljevima saveznika, moraju biti
uklonjeni iz javnih ili polujavnih slubi i sa odgovornih funkcija
u vanim privatnim preduzeima i zamenjeni licima koja sa
stanovita svojih politikih i moralnih osobina ulivaju poverenje
da e pruiti doprinos razvoju stvarnog demokratskog ureenja u
Nemakoj.
245 Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala donet je 19. jula 2002. godine (Slubeni glasnik RS br. 42/2002), a
izmenjen je i dopunjen spornim odredbama (lanovi 15v, 15g, 15d, 15), posle ubistva
premijera inia, 11. aprila 2003. godine (Slubeni glasnik RS br. 39/2003). Nakon
odluke Ustavnog suda Republike Srbije o obustavljanju izvrenja pojedinanih akata
donetih na osnovu lanova 15v, 15g i 15d ovog zakona (Slubeni glasnik RS br. 60
od 10. juna 2003), Narodna skuptina je novelom zakona od 1. jula 2003. godine ove
odredbe i odredbe lana 15 stav 2 i 3 brisala.
179
Lustracija je izraz uvianja da se marginalizovanje aktera poraenog
politikog sistema i njegove kompromitovane prakse ne moe pre-
pustiti pravno-politikoj reeksiji i drutvenoj samoregulaciji. Ova
nemo nije samo posledica nesnalaenja pobednika, ili njegove
sumnje u privrenost veine graana promenama, ve i despotske
naravi i nepresahlih snaga poraenog, iji se najsnalaljiviji deo
zameao u pobednike redove. Ona predstavlja pokuaj da se uz
pomo na zakonu zasnovanog vrednosnog arbitriranja ree prob-
lemi psiholokog karaktera i iskoreni rasad politikog zla noen
inercijom starog poretka.
Mada bi zaborav i iskljuenje bili najbolje reenje za sve kandidate
za lustraciju, njih za lustraciju kandiduje upravo pretenzija da
ostanu na sceni, tupo ogluivanje o poraz i kritiku, nesposobnost
razumevanja greke, i uverenje da puki aktivizam brie sve tragove
prolosti. Muke sa prolou njihova su glavna nevolja. Na skuptini
Socijalistike partije Srbije (SPS), odranoj sredinom jula 2009. go-
dine, njen predsednik je poruio da prolost treba ostaviti istoriji i
istoriarima, da graani od njih ne oekuju da se vraaju u prolost
i da produbljuju podele iz istorije, nego oekuju odgovornost za
sadanjost i za budunost, konkretna reenja i politiku koja e os-
tvariti preporod.
246
Uoi kongresa te stranke, njena potpredsednica
objasnila je da prolost nee biti tema, da ona nije bila tema ni na
protekloj skuptini, nego su analizirani zadaci koje treba ispuniti na
putu ka Evropskoj uniji i ka lanstvu partije u Internacionali. Pogled
u budunost kao da potire sve grehe. Prirodna posledica ovakvog
nivelisanja pojava u vremenu je prenoenje konkretnih postupaka
na opti plan. Tako je uporno odbijano da se osudi najtei ratni
zloin, uinjen u Srebrenici, jer, kako je uporno insistirano, svi
ratni zloini bie i od nas osueni, ali nijedan pojedinano.
247
Zaziranje od prolog i pojedinanog nije nita drugo do bekstvo
od odgovornosti. Moe li se, meutim, nai pravni lek protiv pro-
246 Predsednik SPS i ministar unutranjih poslova u Vladi Republike Srbije izabranoj
2008. je Ivica Dai.
247 Danas od 18-19, 20. i 21. jula 2009.
180
tiv odsustva oseaja odgovornosti, protiv neshvatanja zla, protiv
neugaenih aspiracija protagonista drutvene nesree, neprava i
netolerancije da ponovo vladaju? S druge strane, moe li pravo, bez
poremeaja u njegovom sloenom mehanizmu, podneti misiju da
stvara i tumai istoriju? Zato to je na ova pitanja teko obrazloiti
potvrdan odgovor, moramo priznati da je svako pravno pokrie za
politiko ienje pomalo prljav posao.
Hana Arent smatrala je da spas od nesposobnosti da se opozove
ono to je uinjeno, spas od neponovljivosti dela, a time i od nepos-
tojanja prilike da se greke koje su uinjene isprave u ma kakvom
reverzibilnom procesu, lei u moi pratanja. Da nije pratanja bili
bismo doveka zarobljenici jednog jedinog ina od ijih posledica se
nikada ne bismo oporavili. Ogreenju, koje je sastavni i neizbeni
deo naih svakodnevnih odnosa, potrebno je otputanje da bi ivot
mogao da se nastavi. S druge strane, da nije nae vezanosti za
ispunjenje obeanja mi nikako ne bismo sauvali svoje identitete.
Obe ove sposobnosti opstaju u pluralnosti, jer zavise od prisustva
i delovanja drugih.
248
Recept Hane Arent, oigledno, nije bio dovoljan za spravljanje leka
protiv vitalnosti politikog zla, a posebno protiv inspiratora neslo-
bode i neprava, protiv onih koji, dok su imali mo, nisu pristajali da
budu vezani obeanjima, nisu bili spremni na pratanje, a uvaavanje
neistomiljenika nisu mogli da gledaju drugaije nego kao vlastiti
poraz, jer je i sama tolerancija za njih bila ravna samoporicanju ili
abdikaciji. Taj recept nije bio primenljiv ni zbog toga to se, zapravo,
kod Arentove nije odnosio na tvorce zavojevakih ideologija i politiki
motivisane odmazde, nego na uinioce drugih greaka.
Otuda nam se, kao replika paradoksa slobode i tolerancije, namee
pitanje da li je doputeno kriti ljudska prava onoga ko je krio
ljudska prava? Svojevremeno je Poper, komentariui Platonovo
pitanje ta da se ini ako je volja ljudi da umesto njih vlada tira-
nin, izveo poznati paradoks tolerancije. Neograniena tolerancija
248 Arendt, H., Vita activa, Zagreb, 1991, str. 190. ff.
181
vodila bi negaciji vlastitog fenomena. Zbog toga bi sve one koji su
spremni da umesto racionalnog argumenta upotrebe silu, upravo
u ime tolerancije trebalo prestati tolerisati. Moramo imati pravo da
zahtevamo da se svaki pokret koji propoveda netoleranciju stavi
van zakona i da hukanje na netoleranciju i proganjanje smatrao
kriminalom, na isti nain na koji smatramo da je kriminal hukanje
na ubistvo, otmicu ili trgovinu robljem.
249

Nije teko sloiti se sa Poperovim reenjem kada drava blago-
vremeno autorizuje normu o sankcionisanju netolerantnih, tako
da takva norma, prevazilazei moralni okvir, vai i u vreme kada
se netolerancija propoveda. Problem nastaje od trenutka kada
drava usvoji normu kojom se uspostavlja dijahrona intervencija,
usmerena pre svega prema onima koji su bili netolerantni i ante
diem, u vreme kada im od takvog ponaanja nije pretilo nita vie
od graanske neposlunosti ili moralne osude. Po pravilu, sreemo
se sa situacijom koju optereuje ovakav problem. Povrh svega,
metod lustracije koji ide na individualizaciju odgovornosti zasniva
se na otvorenim kriterijumima. U metodu lustracije koji formali-
zuje kriterijume, manje je arbitrernosti ali vie nejednakosti pred
zakonom. Ni jedan ni drugi metod, dakle, ne mogu da izbegnu
izvore nepravinosti: prvi na planu dokazivanja i vrednovanja, a
drugi tako to bi nas objektivizacijom odgovornosti uveo u jednak
pristup u nejednakim situacijama.
Zaudo, za izlaz iz pravnog circulus vitiosus-a, u kome nas i sa jedne
i sa druge strane vreba nepravinost, jedno od reenja lei upravo u
teorijama pravde. Manjak legaliteta lustracija nadoknauje vikom
legitimiteta. Ne smemo izgubiti iz vida da snaga legitimiteta nije bez
uticaja na samo konstituisanje legaliteta. Jering je smatrao da je pravo
celishodna tvorevina iji cilj su drutveni uslovi ivota, ne samo oni
koji obezbeuju ziko postojanje, nego i oni koji ivotu daju prvu
vrednost. Zbog toga zadatak prava i nije ostvarenje neega to je po
sebi istinito, nego neega to je pravilno i opravdano.
250
Zakonitost
249 Poper, K., Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, op. cit., I, str. 349.
250 Jering, R., Cilj u pravu, Beograd - Podgorica - S. Karlovci - Novi Sad, 1998, str.
182
nekog postupka, ocenio je Habermas, proizlazi iz obrazloive vere
u legitimitet. Zato nju ne garantuje podudarnost izmeu delanja
i pravnotehnike besprekornosti propisa, nego samo injenica da
odgovornost za vaee pravo snose instance koje su predviene u
politikom sistemu, koje su dobile odgovarajue nadlenosti i koje
su priznate kao kompetentne. U nekom faistikom reimu, na
primer, zakonitost moe imati i ulogu mistikacije, pa se zato takav
sistem nee moi legitimirati ako se njegova normativna valjanost
ne moe opravdati i odbraniti od kritike koja je posledica tumaenja
prikladnog za konsenzus, bez obzira da li i koliko takav reim
zakonito sprovodi vlast.
251
Jedan od onih koji su trpeli politiku
odmazdu sa puno razloga kae da nestanak nade da e do lustracije
doi sa vrha, predstavlja dodatnu moralnu obavezu da ona potekne
sa dna, iz graanskih inicijativa.
252
Iz vie razloga lustracija je neophodna i opravdana.
Lustracija je odricanje ili odvajanje od sistema koji je dravi, ili
dravom zaklonjenom autoritetu (autoritetu lidera, ideje, afek-
tivne lojalnosti), davao bezrezervni prioritet u odnosu na pojed-
inca. Ukoliko bi odanim pripadnicima hegemonog aparata bilo
sve oproteno, ako bi im bez ikakvih zapreka bila data prilika da,
zahvaljujui svojoj ranije steenoj vetini, ali zahvaljujui i kratkom
pamenju, neobavetenosti, saoseanju ili trenutnom nezadovoljst-
vu pobednika ili njihovih pobornika, ponovo uestvuju u trci, bili
bismo izloeni opasnosti da se obezvrede i moralna snaga i sama
ideja potrebe savladavanja loe prolosti i borbe protiv diktature.
Razume se, svesni smo ogranienja koja u pravo unose argumenti
moralne teorije,
253
ali smo svesni i opasnosti da potpuno zane-
marivanje moralnog argumenta dovodi do status quo-a i, nasuprot
191 ff.
251 Habermas, J., u Habermas, J. - Luhmann, N., Theorie der Gesellschaft oder Sozial
Technologie?, Frankfurt a. M., 1971, str. 243 ff.
252 Lazar Stojanovi u intervjuu za list Danas (31. jul - 1. avgust 2010, str. II-III)
kae da ne smemo biti mirni i utke prihvatiti da ljudi Slobodana Miloevia, koji je
bio zloinac, i danas budu u bilo kakvoj vlasti, makar najbolje mogue vrili tu vlast.
253 Cf: Posner, R. A., The Problematics of Moral and Legal Theory, Cambridge - Mas-
sachusetts - London, 2002, str. 108 - 115.
183
Kelzenovom uverenju, ne doprinosi spreavanju tendencije da se
autoritarni reim u okviru datog drutvenog poretka samo opravda,
nego ak daje maha tendenciji da se on nikada i ne promeni.
Ako, dakle, nismo pristalice uverenja da je drava autohtoni entitet
koji ima sopstvene ciljeve, nezavisne i pree od prava graana,
254

i ako smo spremni da priznamo da bi nas takvo uverenje navelo
da ekskomuniciramo sve nelanove, sve koji odbijaju da svoj
drutveni ugled i status izgrauju na slepoj lojalnosti, imamo pravo
da u odbrani od potpune nekritinosti i ambicije vinovnika ovakve
fundamentalne neslobode,
255
pribegavajui lustraciji, u najblaoj
formi iskljuimo neto od njihovih prava.
Noeni snagom legitimirajuih faktora, koji nas prosto vuku ka eks-
tenzivnom poimanju legaliteta, mogli bismo osporavati ak i prigo-
vor retroaktivnosti. Jer, lica ija se odgovornost ispituje ne odgova-
raju samo za krenja ljudskih prava uinjena pre nego to je zakon
donet, nego odgovaraju i zato to se, i tek tada kada se, sa nasleem
koje ih ini odgovornim za protekle dogaaje, ponovo kandiduju
za uee u aktuelnoj vlasti. Ta lica su u deliktu zateena ili su u
delikt posrnula nominovanjem za funkcije koje su ve jednom,
u istom ili analognom domenu i rangu, zloupotrebila u opsegu i
na nain dovoljan da stotine hiljada ljudi izloe tlaenju, a dravu
izolaciji i preziru.
U paradoksu lustracije, dakle, postavljenom u pitanju ima li ljud-
skih prava za krioce ljudskih prava, odgovor je potvrdan, mada ne
i bezuslovan. Odstupanja od pravnih standarda moraju biti oprav-
dana, srazmerno neznatna, blagovremeno preduzeta i kontrolisana
potpunim procesnim garancijama.
Pri svemu tome, ne sme se zanemariti praktini aspekt sprovodi-
vosti lustracionog zakona i iskustva koja nas ue da izmeu nebla-
govremenosti lustracije i njene opravdanosti postoji disjunktivan
254 Hayek, F. A., Put u ropstvo, Novi Sad, 1997, str. 210.
255 V. Vodineli proirio je njihov krug na sve aktere, servisere i benefcijare autori-
tarnog reima. Videti: Vodineli, V. V., Pravno savladavanje prolosti - godina trea,
Hereticus, Vol. I (2003), br. 1. str. 15.
184
S
l
o
b
o
d
a
n

B
e
l
j
a
n
s
k
i

D
r
u
g
a

o
b
a
l
a
odnos. Neblagovremena lustracija, kakva bi trebalo da se primeni
kod nas, lustracija nakon pruanja prilike akterima autoritarnog
reima da nau zaklon, zametnu tragove, operu biograje i steknu
nove zasluge, gotovo da gubi svaki smisao. Zakasnelo lustriranje ili
nee biti objektivno ili nee biti delotvorno.
U borbi protiv grehova prolosti lustracija nije ni jedino ni dovoljno
sredstvo. U naim prilikama pitanje je da li je ovakvo sredstvo
danas uopte mogue. Jer, ako je bio u pravu Ortega i Gaset kada je
primetio da se sa prolou ne bori prsa u prsa i da nju budunost
pobeuje tako to je prethodno svari, moramo priznati da prevla-
davanje prolosti lustracijom samo ovla dotie prolost, i da je,
umesto ili pored ma kakvog oblika odmazde, daleko vanija izgrad-
nja upravo one kritike svesti, bez koje su i na otpor tavorenju,
oklevanju i lai u politici, i na cilj da se domognemo druge obale i
izgradimo drugaiji svet, bezrazlono i prerano posustali.
185
INDEX IMENA
187
A
Adorno, Teodor (Adorno, T.)
100, 126
Ahmatova, Ana 98
Ajhman, Adolf (Eichmann, A.)
56, 87
Aksjonov, Vasilij 98
Akvinski, Toma (Aquinas, T.) 21,
62, 155
Aleksandar Veliki 129
Alen, Vudi (Allen, W.) 29
Antoni, Slobodan 111
Arent, Hana (Arendt, H.) 56, 87,
131, 137, 146, 180
Arhiloh 24
Aristotel 10, 21, 23, 24, 27, 55,
62, 129, 154-156, 160, 164
Avgustin, Aurelije (Augustin, A.)
10, 32, 36, 37, 130
B
Bariko, Alesandro (Baricco, A.)
47
Basta, Danilo 149
Balar, Gaston (Bachelard, G.)
157
Bekovi, Matija 111
Bekarja, ezare (Beccaria, C.)
174
Beljanski, Slobodan 9-13, 169,
175
Bentam, Deremi (Bentham, J.)
139
Berajev, Nikolaj 47
Bievac, Safeta 108
Blejk, Viljem (Blake, W.) 24
Blum, Herold (Bloom, H.) 22
Bodrijar, an (Baudrillard, J.) 29,
40, 60, 61
Boetije 155
Bondarjev, Juri 98
Brak, or (Braque, G.) 31
Brodski, Josif 23, 30, 92, 97, 104
Bukovski, arls (Bukowski, C.)
88
Burkhart, Jakob (Burckhardt, J.)
45, 65, 129
C
Cassier, E. 45
Cezar, Julije 135
Ciceron, Marko Tulije 49, 106,
160
Crnjanski, Milo 84-86, 88, 91,
92
Cvetajeva, Marina 98

ale, F. 20
ehov, Anton Pavlovi 147
olovi, Ivan 49, 53, 83, 112, 116

osi, Bora 10, 137

osi, Dobrica 11, 66-79, 82-84,
104
D
Dai, Ivica 179
Damaskin, Jovan 35
188
Danojli, Milovan 109
Dante, Aligijeri 15, 16, 19, 20-22,
24-29, 39, 132
Dedinac, Milan 31
Dekart, Rene (Descartes, R.) 153
Demirovi, H. 141
Deren, Andre 31
Dils (Diels), Herman 144
Diltaj (Dilthey), Vilhelm 50, 168
Dimen, ak (Dumaine, J.) 96
Djui, Don (Dewey, J.) 91
Dostojevski, Fjodor Mihajlovi
97, 147
Dvorkin, Ronald (Dworkin, R.)
52, 149
D
Dojs, Dejms (Joice, J.) 30, 31,
33

ini, Zoran 9, 105, 178

orevi, Mirko 64
uki-Dejanovi, Slavica 113
urkovi, Mia 109
E
Ekhart, Majster (Eckhardt, M.)
25
Eko, Umberto (Eco, U.) 47
Elijar, Pol (Eluard, P.) 84-86, 88,
91, 93
Eliot, T. S. 10, 12, 16, 17, 21-23,
25-36, 38-40, 45, 47, 51, 53, 132,
133, 191
Empedokle 144
Epimenid 144
Erazmo, Roterdamski 124
Eshil 54
F
Fihte, Johan Gotlib (Fichte, J. G.)
45, 64, 83
Finkelkrot, Alen (Finkielkraut,
A.) 53, 65
Folkman-luk, Karl-Hajnc
(Volkmann-Schluck, K. H.) 106,
130
Foti, Konstantin 88
Frank, Stanko 159
Frejzer, Dejms Dord (Fraser,
J. J.) 24
Fuko, Miel (Foucault, M.) 174
Fuler, Lon (Fuller, L. L.) 162
G
Gadamer, Hans-Georg 46, 51,
101, 168
Gavrilovi, Zoran 83
Gete, Johan Volfgang (Goethe, J.
W.) 26, 30, 38, 39, 121
Goldman, Lisjen (Goldmann, L.)
102
Gordi, Vladislava 116, 117
Gorki, Maksim 98
H
Habermas, Jirgen 73, 101, 182
Hadrijan 16, 19, 21, 38
Hajdeger, Martin (Heidegger,
189
M.) 10, 31, 32, 35, 39, 40, 48,
123, 155
Hajek, Fridrih (Hayek, F.) 157,
164, 165, 183
Hart, Herbert (Hart, H. L. A.) 167
Hartman, Nikolaj (Hartmann,
N.) 25, 158
Hegel, Georg V. Fridrih (Hegel,
G. W. F.) 58, 64, 66, 68-70, 79,
81, 109, 132, 174
Helderlin, Fridrih (Hlderlin, F.)
8, 97
Heraklit 54, 144
Herder, Johan Gotfrid (Herder,
J. G.) 118
Hitler, Adolf 90, 103
Hjum, Dejvid (Hume, D.) 156
Hodasevi, Vladislav 98
Homajer, Karl Gustav (Homeyer,
C. G.) 80
Homer 132
Huizinga, Johan 45
Huserl, Edmund (Husserl, E.)
117, 151, 152, 156
I
Igo, Viktor (Hugo, V.) 101
Ili, Velimir 110
J
Jaspers, Karl (Jaspers, K.) 31, 37,
46, 72
Jejts, Viljem Batler (Yeats, W. B.)
141, 142
Jeremi, Vuk 113
Jergovi, Miljenko 10, 124
Jering, Rudolf (Jhering, R.) 124,
181
Jeroti, Vladeta 45
Jung, Karl (Jung, K.) 32, 164
K
Kafka, Franc 31, 37
Kajzerling, Graf fon Herman
(Keyserling, G. v. H.) 109
Kami, Alber (Camus, A.) 101
Kandi, Nataa 58
Kaneti, Elijas (Canetti, E.) 10,
127, 128
Kant, Imanuel (Kant, I.) 46, 61,
63, 101, 102, 125, 143, 145, 147,
155, 156, 164, 167
Kelzen, Hans (Kelsen, H.) 52,
148, 149, 166, 183
Kimlika, Vil (Kymlicka, V.) 45
Ki, Danilo 10, 125, 137
Kloskovska, Antonjina 44
Kolakovski, Leek 76
Kombol, M. 15, 25, 27
Konstantinovi, Radomir 52,
62-64, 75, 77, 78, 107
Kosutijan, Kapiton 134, 139
Kotunica, Vojislav 108
Kovaevi, Sinia 108
Kozelek, Rajnhart (Koselleck,
R.) 10, 125, 146
Koev, Aleksandar (Kojve, A.)
81, 163
Kranc, Valter (Kranz, W.) 144
Krlea, Miroslav 85, 90, 95
190
Krsti, Neboja 110
Kuci, Don (Coetzee, J. M.) 29,
103, 124, 137
Kundera, Milan 97
Kusturica, Emir 111
Kuznjecov, Feliks 89, 98
L
Lajbnic, Gotfrid Vilhelm
(Leibniz, G. W.) 35, 145, 154
Lali, I. V. 8, 34, 36, 39, 40
Landan, Tomislav 23
Larbo, Valeri (Larbaud, V.) 23
Likofron 89
Lok, Don (Locke, J.) 154, 156
Lonar, Zoran 112
Lotman, Jurij 106
Ludendorf, Erih (Ludendorf, E.)
109
Lukovi, Petar 115
Luman, Niklas (Luhmann, N.)
48, 149-151, 156, 170, 182
LJ
Ljaji, Rasim 110
M
Majakovski, Vladimir 98
Malarme, Stefan (Mallarm, S.)
96
Malro, Andre (Malraux, A.) 26,
46
Man, Tomas (Mann, T.) 31, 33,
37
Mareti, T. 43, 128
Markuze, Herbert (Marcuse, H.)
45
Mati, Dimitrije 154
Matvejevi, Predrag 96
Milosavljevi, Olja 66, 78, 79, 96
Milosavljevi, Pea 98
Miloevi, Slobodan 177, 182
Mladi, Ratko 115
Molnar, Aleksandar 117, 146
Monteskje, arl de
(Montesquieu, C. de) 10, 136
Musolini, Benito (Mussolini, B.)
90
Muzil, Robert (Musil, R.) 26, 45,
53, 90
N
Najman, Velizar 61
Nie, Fridrih (Neitzche, F.) 25,
26, 33, 39, 40, 51, 65, 73, 91, 169
Nikoli, Duan 157
Novai, Aleksandar 89
NJ
Njutn, Isak (Newton, I.) 153
O
Origen 32
Ortega i Gaset, Hose (Ortega y
Gasset, J.) 184
Ostin, Don 167
Ovidije, Publije Nazon 43, 128
P
Pani, Teol 58
Parelman, Haim (Parleman, C.)
191
149
Parmenid 147
Parsons, Talkot 48
Paskal, Blez (Pascal, B.) 10, 102,
125, 160, 161
Pasternak, Boris 98
Paund, Ezra (Pound, E.) 12, 16,
19-22, 30, 38, 88
Paund, Rosko (Pound, R.) 159-
168, 170
Pausanija 128
Pavievi, Borka 110
Perovi, Latinka 66
Pet, Trasea 134
Petrarka, Franesko (Petrarca,
F.) 24
Petronijevi, Branislav 154
Petrovi, Rastko 31, 84-86, 88-90,
92-94, 96
Pikaso, Pablo (Picasso, P.) 31
Platon 29, 36, 37, 39, 62, 89, 180
Plotin 62
Plutarh 129
Po, Edgar Alan 96
Poper, Karl (Popper, C.) 46, 52,
117, 130, 164, 165, 180, 181
Popov, Neboja 118
Popovi, Miodrag 113
Porrije 111
Posner, Riard (Posner, R.) 182
Primorac, Igor 174
Prohanov, Aleksandar 98
Prust, Marsel (Proust, M.) 92
R
Radosavljevi, I. 59
Raz, Dozef (Raz, J.) 133
Rembo, Artur 93
Ribakov 98
Rikert, Hajnrih (Rickert, H.) 156
Rilke, Rajner Marija (Rilke, R.
M.) 10, 46, 125, 138
Risti, Marko 11, 31, 84-96, 104
Rols, Don 109, 110, 145-147, 170
Rortri, Riard (Rortry, R.) 22, 47,
60, 73, 90, 138
Ros, Alf (Ross, A.) 163, 165
Rozental, M. L: (Rosenthal, M.
L.) 34
Ruso, an ak (Rousseau, J. J.)
46, 142, 143, 145-147, 172
Rumon, Deni de (Rougemont.
D. d) 135
S
Sahin, Leila 162
Samardi, Nikola 58
Samardi, Slobodan 109
Selimovi, Mea 111
Selinder, Derom Dejvid
(Salinger, J. D.) 10, 22, 87, 124
Sidov, Ekart fon (Sydow, E. v.)
46, 83
Seneka 24
Simi, arls 10, 39, 134
Singer, Isak Baevis (Singer, I.
B.) 28, 122
Sioran, Emil (Cioran, E.) 61
Sloterdajk, Peter (Sloterdijk, P.)
192
61, 119, 133
Sofoklo 11, 54-56
Sokrat 134
Solar, Milivoj 46
Sorokin, Vladimir 51
Soros, Dord 130
Spinoza, Baruh de 10, 130
Staljin, Josif 71
Staub, Ervin 49
Stjuart Mil, Don (Stuart Mill,
J.) 109
Stojanovi, Lazar 182
Strozzi, T. 121
Svensen, La (Svendsen, L. Fr.
H.) 63, 64, 87

alabali, R. 19, 21
ekspir, Viljem (Shakespeare,
W.) 24
mit, Karl (Schmitt, C.) 80, 146,
166
taufenberg, Klaus fon
(Stauffenberg, v. C.) 103
T
Tacit 134, 135
Thierry, Joanne 44
Tiberije 135
Tima, Aleksandar 56
Tojnbi, Arnold (Toynbee, A. J.)
46, 168
Trebjeanin, arko 100
Tukidid 129, 130
V
Valter, Robert (Walter, R.) 148
Verdross, A. 148
Vergilije, Publije Maron 132, 133
Vest, Pol (West, P.) 103
Vijon, Fransoa (Villon, F.) 34
Viko, anbatista (Vico, G. B.)
153
Vilson, Edmund (Wilson, E.) 34
Vlamenk, Moris de (Vlaminck,
M. de) 31
Vodineli, Vladimir 183
Vojnovi, Vladimir 98
Voldron, Deremi (Waldron, J.)
152, 153
Voznesenski, Andrej 97-100, 102,
104

irar, Rene (Girard, R.) 130

ivanovi, Toma 154
ivojinovi, B. 30
iek, Slavoj 65, 117
193
BELEKA O AUTORU
Slobodan Beljanski (1941). Za vreme studija je novinar i urednik u
studentskom listu Index. Diplomirao je i doktorirao na Pravnom
fakultetu u Novom Sadu.
Od 1969. radi kao advokat u Novom Sadu. Bio je predsednik
Advokatske komore Vojvodine, predsednik predsednitva Saveza
advokatskih komora Jugoslavije i glavni i odgovorni urednik
asopisa za pravnu teoriju i praksu Glasnik AKV. lan je Upravnog
odbora Meunarodne unije advokata (Brisel) i njen predstavnik u
Srbiji.
Jedan je od osnivaa Nezavisnog drutva novinara Vojvodine
(1989/1990), lan njegovog prvog Upravnog odbora i predsednik
Saveta lista Nezavisni. lan je Drutva knjievnika Vojvodine. Bio
je lan pripremnog komiteta i Glavnog odbora Evropskog pokreta
za Jugoslaviju (1991). Jedan je od osnivaa i prvi predsednik
nevladine organizacije za promociju pravnih vrednosti Forum
iuris. Po pozivu predavao je pravnu etiku na nekoliko fakulteta.
Prvi je predsednik Saveta za borbu protiv korupcije (2001/2002),
a kasnije lan i predsednik Odbora za reavanje o sukobu interesa
(2005-2010) i lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Objavljuje pravne studije, prozu, oglede i kritike. U dnevnoj tam-
pi, periodici i elektronskim medijima objavio je nekoliko stotina
194
lanaka, uvodnika i kometara. Autor je knjiga Poetika prava -
politika lozoje (Izdavaka knjiarnica Z. Stojanovia, Novi
Sad, 1999), Pravo i iluzija (Biblioteka XX vek, Beograd, 1999),
Meunarodni pravni standardi o krivinom postupku (Beogradski
centar za ljudska prava, Beograd, 2001) i Hronika uzaludnog otpora
(Helsinki odbor, Beograd, 2003). Koautor je knjiga: Regionalizam
kao put ka otvorenom drutvu (Visio mundi, Novi Sad, 1994), Nove
ustanove i nova reenja u ZKP (Slubeni glasnik, Beograd, 2002) i
Model revizije ZKP (Forum iuris, Novi Sad, 2003). Autor je Kodeksa
profesionalne etike advokata.
Dobitnik je najviih priznanja advokatskih komora u zemlji i dra-
vama u okruenju, vojvoanske nagrade za publicistiku (2003),
priznanja Vitez poziva (2008), plakete Dr Ivo Politeo sa poveljom
(2010) i Zlatne povelje Philip Noel - Baker Internacionalne lige
humanista (2011).