E. D.

Vagoner



HRISTOS I NJEGOVA
PRAVEDNOST





Naslov originala:
Christ and His Righteousness
By Ellet Joseph Waggoner


tampa: Apollo Graphic Production, Beograd

Prvo izdanje
Beograd, 2010.





Elektronska verziju knjige Hristos i Njegova pravednost besplatno je dostupna na Internetu, za linu
upotrebu.
Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti kod naih distributera:

Za Hrvatsku: Andrea Veljaa; tel. +385915160665; email: andrea3710@yahoo.com
Za Srbiju: Branko uri; tel. +381637271728; email: bdjrapsody@gmail.com
Dejan Jovanovi; tel. +381649740472; email: dejanjkg@yahoo.com
Za Crnu Goru: Pavle Simovi; tel. +38268558522; email: pavlescg@yahoo.com

2



SADRAJ


Uvodna re izdavaa ... 3
Hristos i Njegova pravednost ......................................................................... 4
Kako da posmatramo Hrista .. 6
Da li je Hristos Bog? .... 8
Hristos kao Stvoritelj .. 11
Da li je Hristos stvoreno bie? ................................................................ 13
Bog se javi u telu .............................................................. 16
Vane praktine pouke ................................................................ 19
Hristos kao zakonodavac . 22
Pravednost Boja .. 25
Gospod, naa pravednost . 30
Prihvaeni od Boga .. 35
Pobeda vere ................................................................ 39
Istovremeno sluga i slobodan ... 42
Osloboenje iz ropstva praktian prikaz .............................................................. 44





NAPOMENA: U ovoj knjizi korieni su biblijski tekstovi iz standardnog prevoda Danii &
Karadi, kao i iz arnievog prevoda Novog Zaveta.

3


UVODNA RE IZDAVAA


Opravdavi se verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svoga Isusa Hrista. Rimljanima
5,1.

Elet Vagoner (E.J. Waggoner) proseca duboko kroz vievekovnu duhovnu maglu, ponovo
otkrivajui zauujuu silu istog, novozavetnog opravdanja kroz veru. Autor ove knjiice
direktno upire prstom na pravi razlog naih duhovnih poraza, to jest na nae neverovanje, ali
takoe ne proputa da ukae itaocu na obilje duhovne svetlosti, pakazujui mu na vrlo
jednostavan nain kako da nadvlada stanje grene paralisanosti, a to je, svakako, spoznajom i
verom da Radosna vest zaista prua radost. Razlog za ovu radost potvrdila je i Elen Vajt, kada
je u snanim propovedima koje je Vagoner odrao na Generalnoj konferenciji u Mineapolisu
1888, prepoznala korake Hristovog skorog drugog dolaska. Njen komentar bio je: Svaka
struna moga srca rekla je 'Amin!'
Za itaoce koji vie znaju o adventizmu, vana je napomena da je ova knjiga nastala na
osnovu beleaka sa pomenute konferencije, koje je nainilaVagonerova supruge, pa je tako
ova knjiga ujedno i vaan istorijski dokumenat, s obzirom na to da nisu sauvani stenografski
zapisi sa skupa koji je po mnogo emu presudno obeleio put kojim se adventisti, kao crkva i
kao pojedinci, danas kreu. Knjiga je prvi put objavljena daleke 1890. godine, ne mnogo nakon
mineapoliske konferencije, tako da posredno, iz druge ruke, moemo imati uvid u teme o
kojima se raspravljalo na samoj konferenciji, kao i itavu deceniju nakon nje.
Verujemo da e snane hrianske poruke koje su sadrane u ovoj publikaciji, svakom
itaocu doneti onaj isti oseaj Hristove blizine i Njegove moi kojom nas izbavlja od greha.
Tako e krug onih koji su obradovani Dobrim vestima nastaviti da se iri.

4


HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST


U poslanici Jevrejima 3,1 nalazimo veoma vanu opomenu, koja sadri sve propise za jed
nog hrianina: Stoga, brao sveta, vi koji uestvujete u nebeskom pozivu, upravite svoje
misli na poslanika i prvosvetenika nae veroispovesti, Isusa. Ako posmatramo Hrista
neprestano i tano onako kako je prikazan u Bibliji postaemo savreni hriani; jer dok ga
posmatramo, preobraavamo se u Njegovu sliku (2. Kor 3,18).
Propovednici jevanelja su u Rei Bojoj dobili nalog da ljudima stalno prikazuju Hrista i
da im skreu panju samo na Njega. Apostol Pavle je pisao Korinanima: Jer sam odluio da
meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga (1. Kor 2,2). Ne postoji nikakav razlog
da se smatra da je Pavle u Korintu drugaije propovedao nego drugde. On kae da je Bog svo
ga Sina u njemu otkrio zato da bi ga on mogao objaviti neznabocima (Gal 1,15.16). Pavlova
radost bila je u tome to mu je ukazana milost da mnogobocima kao radosnu vest objavi
neistraljivo bogatstvo Hristovo. (Ef 3,8)
injenica da su apostoli u svojim propovedima stavljali Hrista u sredite, nije za nas ni u
kom sluaju jedini razlog da Ga slavimo. Hristovo ime je jedino ime koje je dato ljudima, u
kome moemo nai spasenje (Dela 4,12). Isus je izjavio da niko ne dolazi k Ocu sem kroz
Njega (Jv 14,6). Nikodimu je rekao: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da
se podigne Sin oveji, da svaki ko veruje, ima u njemu ivot veni (Jv 3,14.15). Iako se ovo
podizanje Hrista pre svega odnosi na Njegovo raspee, ipak ono obuhvata daleko vie od ove
istorijske injenice. Ono znai da svi verni treba da podignu Hrista kao raspetoga Spasitelja.
Njegova blagodat i slava dovoljni su da zadovolje i najveu potrebu sveta. To znai da se On u
svojoj izvanrednoj ljubavi i sili mora uzdii kao Bog sa nama da bi svojim boanskim
karakternim osobinama mogao sve privui k sebi (Jv 12,32).
Razlog zato treba da gledamo u Hrista dat nam je u poslanici Jevrejima 12,13: Zato,
dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas
lako zaplie, strpljivou trimo trku koja nam predstoji, gledajui na Isusa, zaetnika i
usavritelja vere, koji je umesto radosti koja je bila pred njim podneo krst ne marivi
za sramotu, i seo s desne strane Bojeg prestola. Razmislite, naime, o njemu, koji je od
grenika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakete i ne klonu due vae.
Samo stalnim gledanjem u Hrista uz mnoge molitve i pobonim posmatranjem Njegovog bia,
kakvo je otkriveno u Bibliji, biemo sauvani od toga da se na putu pravednosti ne umorimo i
ne klonemo.
S druge strane, treba da posmatramo Hrista, zato to je u Njemu skriveno sve blago
mudrosti i znanja (Kol 2,3). Onaj kome nedostaje mudrosti, treba da je trai od Boga, koji je
rado daje, ne prebacujui nikome nita. Gospod je obeao da e je dati. eljena mudrost se
meutim dobija samo kroz Hrista. Mudrost koja ne dolazi od Njega i ne vodi k Njemu, jeste
ludost. Bog koji je Stvoritelj svih stvari, jeste izvor mudrosti; ne poznati Njega jeste najvea
ludost. Vidi Rim 1,21.22. Sva blaga mudrosti i znanja skrivena su u Hristu. Onaj ko ima
mudrost ovoga sveta, taj u stvari ne zna nita. I poto je svaka vlast na Nebu i na Zemlji data
Hristu, apostol Pavle kae da je Hristos boanska sila i boanska mudrost (1. Kor 1,24).
Postoji jedan tekst, koji ukratko obuhvata sve ono to Hristos znai za oveka. Istovreme

5

no on sadri najbolji razlog zato treba da Ga gledamo i posmatramo. Od njega ste i vi u
Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od Boga, pravednost i osveenje, i izbavljenje
(1. Kor 1,30). Mi smo neznalice, bezboni i izgubljeni; Hristos je mudrost, pravednost i spase
nje za nas. Kakvo otkrie: od neznanja i greha ka pravednosti i spasenju! Ni najplemenitije
tenje, ni najvee potrebe oveka ne mogu da sadre vie od onoga to je sam Hristos za nas.
To je dovoljan razlog da nae oi budu stalno upravljene na Njega.

6


KAKO DA POSMATRAMO HRISTA


Ali kako da posmatramo Hrista? Onako kako se otkrio svetu, prema svedoanstvu koje je
dao o sebi. U predivnom govoru, koji je zabeleen u 5. poglavlju Jovanovog jevanelja, Isus
kae: Jer kao to Otac vaskrsava mrtve i oivljava, tako i Sin oivljava one koje hoe. Otac
ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi potuju Sina kao to potuju Oca. Ko ne
potuje Sina ne potuje ni Oca koji ga je poslao (Jv 5,2123).
Hristu je poverena najuzvienija sluba, naime sluba Sudije. On mora da primi istu ast
koja pripada Bogu Ocu, i to iz tog razloga to je i On sam Bog. O ovome omiljeni uenik daje
sledee svedoanstvo: U poetku bee Re, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re (Jv 1,1). Da
ova boanska Re nije niko drugi, do Isus Hristos, dokazuje 14. stih: I Re postade telo i useli
se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od
Oca.
Re je bila u poetku. ovekov um nije u stanju da obuhvati vremenski raspon na koji se
ovaj izraz odnosi. Nije dato ljudima da znaju kada ili kako je Sin roen
1
, ali mi znamo da je On

1
Kako je Sin roen Ovaj tekst (i njemu slini) se uzima kao sporan u spisima Waggonera od strane
onih (ili neupuenih ili nedobronamernih), koji su, kako kroz protekle decenije, tako i danas irili glasine o tome
kako su stareine Waggoner i Jones tvrdili da Isus nije Bog od venih vremena, ve da Ga je Bog stvorio, tj. da je
On u vremenskom smislu nastao kasnije od Oca to predstavlja oiglednu jeres ili lano uenje suprotno
Biblijskim zapisima.
Meutim, nama, koji istraujemo Bibliju danas, u ovim poslednjim danima kada oekujemo da vidimo Gos
poda SVOJIM OIMA moe biti veoma jasno i jednostavno objanjenje ovog teksta. I premda je ova knjiga naj
jasniji iskaz verovanja Waggonera i samim tim ne treba zastupnika, oseam dunost da naglasim neistine koje se
iznose na ovaj raun.
Zaista sablanjujue zvui ideja da je Isus postao kasnije od Boga Oca, tj. da On nije postojao sa Njim od
venih vremena, bez poetka i kraja. Meutim, kako Waggoner i dokazuje u nastavku teksta, Isus jeste bio Re i
jedno sa Ocem od venih vremena. Ono to takoe moemo uoiti u Bibliji je injenica da je Isus postojao
mnogo pre nego to je bilo ko bio stvoren bilo aneli, ili poglavarstva, ili druga stvorena bia i svetovi, jer je sve
stvoreno kroz Njega i za Njega!
U hronolokom smislu, takoe, biblijski je lako dokazivo da je Isus izaao od Oca, tj. da je roen od Oca, o
emu nam svedoi i sam Isus i da je taj izlazak ureen od venih vremena. Pa u emu je onda zabuna ili ne
razumevanje? Ako je Isus postojao od venih vremena, tj. ako je On sam Bog koji nema ni poetak ni kraj kako
je mogao biti kasnije roen od Oca, tj. izai od Njega?
Odgovor lei u tajni stvaranja. Biblija nedvosmisleno ui da je Bog (a sam tim dakle i Isus jer je Isus Bog),
postojao bez poetka pre nego to je bilo ko bio stvoren, pre svih dela.
Takoe, Biblija ui da je Isus nakon stvaranja hodao u vidljivom obliju sa stvorenim biima i imao nebesko
telo (kako kae apostol Pavle imaju tijela zemaljska i tijela nebeska ije su slave razliite 1 Kor. 15,40). Tako
Isusa, osim kao Re, izmeu ostalog u starozavetnom vremenu poznajemo i kao Mihaila, jednog od prvih
knezova (Dan 10,13) Kneza i Zapovednika anelima koji meu njima hoda u vidljivom obliju, kome se aneli
klanjaju, potuju ga, oboavaju i ratuju za Njega i koji ivi u vreme potopa (Danilo 12,1; 1 Sol. 4,16; Juda 1,9. i
konano, Otkr. 12,7)!
U tom smislu, Vagnerova izjava da nama nije dato da znamo kada je Isus roen, potpuno je tana jer na
ma nije dato da znamo kada i kako je Bog odluio i uinio da uzme vidljivi oblik i ivi sa svojim stvorenjima
koja su stvorena kroz Njega i za Njega! U tom smislu, Isus nije tada postao, tj. to nije bio Njegov poetak i Njegovo
stvaranje ve je BOG Otac tada DAO da Sin IZAE ILI RODI SE OD OCA i POSTANE VIDLJIV, ODNOSNO BORA
VI U VIDLJIVOM OBLIJU MEU STVORENIM BIIMA i, nita vie! Ba kao to Biblija i ui da je On, Mihailo (na
Isus Spasitelj), jedini koji je imao prava da ulazi u nebeske savete a da istovremeno bude vidljiv stvorenim
biima koja takoe imaju nebeska tela ili ih mogu koristiti (aneli, stanovnici drugih planeta, pa i sam Lucifer koji
je zbog toga i bio ljubomoran na Mihaila). Kako je to Isus uradio, za nas je tajna, ba kao to je tajna na koji nain
se utelovio na zemlji.
Isus (Mihailo) dakle, nije stvorenje, ve je Stvoritelj lino! Ali to ne umanjuje i drugu injenicu da je

7

boanska Re, ne samo pre svog dolaska na ovu zemlju, nego pre no to je i svet stvoren. Ne
posredno pre svog raspea Isus se molio: A sada, Oe, proslavi ti mene kod sebe slavom
koju sam imao kod tebe pre no to je svet postao (Jv 17,5). Vie od sedam vekova pre nego
to je postao ovek, boanskim otkrivenjem proreen je Njegov dolazak: A ti, Vitlejeme Efra
to, ako i jesi najmanji meu tisuama Judinim, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar u
Izrailju, kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena (Mih 5,2). Znamo da je Isus od
Boga izaao i doao (Jv 8,42) ali je to za nas toliko davna prolost, da prevazilazi mo ljudskog
shvatanja.

StvoriteljOtac odluio i uinio da u liku svog Sina na jedan telesan ili materijalan nain ivi sa svojim stvoren
jima, pria sa njima, jede sa njima, i prikae im se na taj nain u nebeskom, bezgrenom i venom ivotu! Isus je
pokazao ljubav nebeskim stvorenjima koje je Sam stvorio. Jer, prirodno se namee pitanje, kakav bi to bio
Stvoritelj koji je sve stvorio za sebe, a da je pri tome ostao nevidljiv i tajanstven za vena vremena, tj. da nema
nita zajedniko u vidljivom smislu sa onima koje je i stvorio? I ne samo stvorio ve se i brine za njihov ivot jer
sve u svemiru ivi kroz Hrista i Boju silu. Zar ne bi to bilo suprotno samim reima Pisma da je kroz Njega i ZA
Njega sve stvoreno? U emu bi bila Njegova radost i radost onih koje je stvorio a koji su ga, u liku Kneza
Mihaila vidljivo oboavali, druili se sa Njim, u Njemu nalazili vernog i najboljeg prijatelja i dobijali ot
krivenja tajnih saveta Bojih u koje je jedino On mogao ui?!
Mnogo kasnije, isti taj Mihailo, vidljiv anelima i drugim nebeskim biima, postaje Isus i uzima dobro
voljno, ponizivi sebe, telo koje pripada grenom, pobunjenom i smrtnom ovjeku, da bi po analogiji stvari
i greniku (Adamu) pokazao da ga istinski voli, jednako ili ak i vie nego pre pada u greh, i da je spreman da u
svojoj boanskoj sili i ljubavi uini za njega sve ne bi li ga vratio ponovo u ono stanje bez greha i u nebesko telo
koje i samo moe iveti veno Bojom silom i ljubavlju.
I konano da zakljuim: fer je (i mudro zarad linog spasenja) ne vaditi iz konteksta misao koju pisac eli
da iskae kao to je u sluaju Waggonera uraeno i radi se ve decenijama u adventnom narodu, a da pri tome
ne uzmemo celi tekst u obzir u kome taj isti Waggoner nedvosmisleno i jasno ve u sledeim poglavljima ove
knjiice Isus je Bog i Isus nije stvorenje, dokazuje da Isus jeste Bog i to onaj isti Bog koji nema ni poetak
ni kraj. Prim. prev.

8


DA LI JE HRISTOS BOG?


Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kae: Bog nad bogovima, Gos
pod govori i doziva zemlju od istoka sunanoga do zapada. Sa Siona, koji je vrh krasote,
javlja se Bog. Ide Bog na, i ne mui; pred njim je oganj koji prodire, oko njega je bura
velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite mi svece moje, koji su
uinili sa mnom zavet na rtvi. I nebesa oglasie pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog. (Ps
50,16)
Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz ve pomenute injenice:
1. da je sav sud dat Sinu (Jv 5,21.22.27),
2. a takoe i iz injenice da e, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji e
poslati Svoje anele da sakupe izbrane njegove od etiri vjetra (Matej 24,31).

Na Bog e doi i to ne tiho. Kad sam Gospod sie s Neba, On e doi sa zapoveu, s
glasom arhanelovim (1. Sol 4,16). Ovaj glas je glas Sina Bojeg. ue ga svi koji su u grobo
vima, i izai e (Jv 5,28.29). Vaskrsli sveti e tada zajedno sa ivim pravednicima biti odneseni
na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili sa Njim. To je ono sjedinjenje s Njim, kada
izabrani budu sakupljeni i to e predstavljati na sastanak u Njemu (2. Sol 2,1); Uporedi Ps
50,5; Mt 24,31; 1. Sol 4,16.
Dalje pie: Pred njim je oganj koji prodire, oko njega je bura velika (Ps. 50,3). Kad se
Gospod Isus zajedno sa svojim anelima otkrije s neba, to e biti u plamenom ognju koji e
kazniti one to ne znaju Boga i one to nisu posluni jevanelju o Gospodu naemu Isusu
(2. Sol 1,7.8). Iz ovoga se moe videti da je Ps 50,16 taan opis drugog Hristovog dolaska radi
spasenja svog naroda. A kad On doe, pojavie se kao svemoni Bog. Uporedi sa Avakumom 3
glava.
To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija
je uputio sledee utene rei Izrailju: Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast
na ramenu, i ime e mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac veni, knez mirni (Is 9,6). To
nisu samo rei proroka Isaije, nego rei Svetog Duha. Kada se Bog direktno obratio svome
Sinu, dao mu je istu titulu. U Psalmu 45,7 itamo: Presto je tvoj, Boe, vean i nepokolebljiv;
skiptar je carstva tvojega skiptar pravice. Kad se ove rei itaju povrno, moe se pov
erovati da David ovde slavi Oca. Meutim u Novom zavetu nalazimo da je Bog Otac taj koji
govori, koji se obraa svome Sinu i naziva ga Bogom. Vidi Jevrejima 1,18.
Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih zasluga, ve Mu ono pripada po pravu
nasledstva! To potvruje pisac poslanice Jevrejima govorei o sili Bojoj, kada kae da je Hris
tos postao toliko silniji od anela koliko je nasledio ime uzvienije od njihovoga (Jevr
1,4)
2
. Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos, kao jedinorodni Sin Boji, s pravom
nosi ime Oca. Sin je takoe vie ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i
karakterne osobine svoga oca, ali ne u potpunosti, jer nema savrene reprodukcije u ljudskoj

2
I toliko posta bolji od anela koliko preslavnije ime od njihova dobi ovo je tekst koji se nalazi u
Karadievom prevodu Novog Zaveta, no taniji prevod je onaj koji nalazimo u engleskom ili savremenim prevo
dima, a koji istie da je Isusovo preslavno ime dobijeno kroz nasledstvo. Prim. prev.

9

vrsti. U Bogu meutim nema nesavrenstva, niti pak u bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos
taan odraz Oca. (Jevr 1,3). Kao Sin samopostojeeg Boga i On ima sve osobine Boanstva.
Tano je da postoje mnogi sinovi Boji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Boji, i to na
nain kako nijedno drugo bie nije bilo, niti e ikada biti. Aneli su, kao i Adam, sinovi Boji
stvaranjem (Jov 38,7; Lk 3,38); hriani su sinovi Boji posinjenjem (Rim 8,14.15), ali Hrist je
Boji Sin roenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, na poloaj koji zauzi
ma, nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kae da je Mojsije u svemu domu
Bojem bio veran kao sluga, ali je Hristos kao sin nad svojim domom (Jevr 3,6). Zatim
navodi da je Hristos graditelj toga doma (stih 3). On je taj koji e sagraditi crkvu Gospodnju
i nosie slavu. (Zah 6,12.13)
Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen nain uio ljude istini da je On Bog. Kada je bogati
mladi doao k Njemu i pitao: Dobri uitelju, ta da uinim da nasledim ivot veni? Isus
je pitao, pre nego to je dao direktan odgovor: to me naziva dobrim? Niko nije dobar
osim jednoga Boga (Mk 10,17.18). ta je Isus hteo da kae ovim reima? Da li je rekao da On
nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je
hteo da kae da On nije dobar? Nipoto, jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stal
no vrebali da pronau greke na Njemu da bi Ga optuili, upitao je odvano: Ko me od vas
prekoreva za greh? (Jv 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada
video ili uo da je makar i prividno uinio neto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude, mogli
su to samo tako to su nali lane svedoke protiv Njega. Petar kae da On greha ne uini i
prevara se ne nae u ustima njegovim (1. Petr 2,22). Pavle svedoi da Hristos nije znao
greha (2. Kor 5,21). Psalmista pie: ...Gospod, brani moj ... nema u njemu nepravde. (Ps
92,16). Jovan kae: I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha (1. Jv
3,5).
Hristos ne moe sam sebe da porekne; ba kao to nije mogao da kae: Ja nisam dobar.
On jeste i bio je apsolutno dobar, savrena dobrota. Poto niko nije dobar osim Boga, a Hristos
je dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da priblii bogatom
mladiu.
To je bilo takoe ono emu je uio svoje uenike. Kad je Filip molio Isusa: Gospode,
pokai nam Oca, i nama je dovoljno, Isus je odgovorio: Toliko vremena sam s vama i nisi
me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govori: pokai nam Oca?
(Jv 14,8.9). To je isto tako jasno kao i rei: Ja i Otac jedno smo (Jv 10,30). Hristos je bio, ak i
ovde meu ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili da im pokae Oca, mogao rei:
Pogledajte mene. To nas ponovo podsea na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo
u svet: I da mu se poklone svi aneli Boji (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo na
oboavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Oevu, nego su, i u vreme kad se
rodio kao dete u Vitlejemu, svi sveti aneli dobili nalog da Mu se poklone.
Jevreji nisu pogreno razumeli ono to je Isus rekao za sebe. Kada je izjavio da je On jedno
sa Ocem, podigli su kamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje za koje dobro delo ele
da Ga kamenuju, odgovorili su: Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule
na Boga, to se ti, kao ovek, gradi Bogom (Jv 10,33). Da je On zaista bio samo ono ime su
Ga smatrali, tek obian ovek, onda bi Njegove rei zaista bile hula na Boga; ali je On bio Bog.
Hristos je doao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga, kako bi oni mogli doi k Njemu. Zato
i apostol kae: Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom (2. Kor 5,19). Jovan je pisao

10

da je Re, koja je bila Bog, postala telo. (Jv 1,1.14). U tom smislu pie: Boga niko nikad nije
video; jedinorodni Sin, koji je u Oevom krilu, on ga objavi (Jv 1,18).
Obratimo panju na izraz: Jedinorodni Sin, koji je u Oevom krilu, on ga objavi. Hris
tos tu u Oevom krilu ima svoje prebivalite, i On je ovde predstavljen kao deo Boanstva sa
jednakom sigurnou, bez obzira na to da li se nalazi na zemlji ili na nebu. Upotreba sadanjeg
vremena, ukazuje na injenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu
ideju koja je sadrana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: Ja Sam pre nego se Avraam
rodio! (Jovan 8,58). I ovo jo jednom pokazuje Njegovu identinost sa Onim koji se otkrio
Mojsiju u goruem bunu, koji je svoje Ime objavio kao Ja Sam onaj to jest (2.Moj. 3,14).
Konano, imamo i nadahnute rei apostola Pavla u vezi sa Isusom Hristom. Prema nje
govoj izjavi, bila je volja Oeva da se u nj useli sva punina (Kol 1,19). Kakva to punina
prebiva u Isusu, objasniemo u sledeem poglavlju. Tamo stoji: U njemu telesno obitava sva
punina Boanstva (Kol 2,9). To je tano i nepogreivo svedoanstvo da Isus po prirodi ima
sve osobine Boanstva. Ova injenica koja ukazuje na Njegovo Boanstvo bie jo jasnija kad
budemo nastavili da Ga posmatramo kao Stvoritelja.

11


HRISTOS KAO STVORITELJ


Ako sledimo esto citirani tekst koji kae da je Hristos, Re, Bog, onda itamo: Sve je kroz
nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje (Jv 1,3). Poto nijedno dodatno obja
njenje ove Rei ne moe da je uini jo jasnijom, itamo u Jevr. 1,14: Bog, koji je od davnine
mnogo puta i na mnogo naina govorio naim oevima preko proroka, u ove poslednje
dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, ijim
posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bia, koji sve
nosi svojom silnom reju, koji je izvrio oienje od greha i seo s desne strane velianstva
na visinama i postao toliko silniji od anela koliko je nasledio ime uzvienije od njihovo
ga.
Apostol Pavle upuuje Koloanima jo snanije rijei. Govorei o Hristu kao o Onom kroz
kojega smo otkupljeni, Pavle Ga opisuje kao Onog Koji je oblije Boga to se ne vidi, koji je
roen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to
se vidi i to se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza
nj i za nj sazda. I on je prije svega, i sve je u njemu. (Koloanima 1,1517)
Ovaj divni tekst trebalo bi paljivo prouavati i esto o njemu razmiljati. U celom svemiru
ne postoji nita to Hristos nije stvorio. On je stvorio sve to postoji na Nebu i na Zemlji; On je
stvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljuju
Njemu za svoje postojanje. I poto je On pre svega i Stvoritelj svega, onda sve postoji kroz
Njega i kroz Njega se sve odrava. Ovo je istovetno sa onim to pie u Jevr 1,3 da On sve nosi
svojom silnom reju. Nebesa su stvorena tom reju i tom istom reju ona se dre na svom
mestu i uvaju od razaranja.
S ovim u vezi nemogue je prevideti Is 40,25.26: S kim ete me dakle izjednaiti da bih
bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku
svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje
nijedno? Ili, kako u izvornom Jevrejskom prevodu stoji mnogo odlunije: od Njega, koji je
veliki u moi i snaan u sili niko ne moe pobei. Da je Hristos taj Svetac koji nebesku
vojsku zove po imenu i odrava je na svom mestu, vidi se i iz drugog dela ovog poglavlja. On je
taj o kome se kae: ...Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu Bogu
naemu. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i miica e njegova obladati njim; evo plata je
njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje
sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi, a dojilice e voditi polako. (Stihovi 3.10.11)
Bie dovoljno jo jedno svedoanstvo kada razmatramo Hrista kao Stvoritelja. To je sve
doanstvo koje dolazi lino od Oca. U poslanici Jevrejima itamo da nam Bog govori preko Sina
i o Njemu se kae: I da mu se poklone svi aneli Boji. Dok o anelima kae: Koji vetrove
ini svojim anelima i plamenove ognjene svojim slugama, Otac, naprotiv, o svom Sinu
kae: Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove i palica pravednosti je palica tvoga carstva.
Dalje, Bog Otac nastavlja: Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih
ruku (Jevr 1,610). Ovde vidimo da Bog Otac oslovljava svoga Sina kao Boga i o Njemu kae:
Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku. Ako Otac ukazuje
ovu ast svome Sinu, ko je ovek da ne uini isto? Ovim moemo da zavrimo direktna sve

12

doanstva o Boanstvu Hrista, kao Stvoritelja svih stvari.
Nuno je jo neto napomenuti. Niko ne treba da pomisli da smo uzvisili Sina na raun Oca
ili da smo eleli da potcenimo Oca. To nije tako jer su interesi i Oca i Sina isti. Mi potujemo
Oca potujui Sina, i u potpunosti smo saglasni sa reima koje je apostol Pavle rekao: Mi
imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista,
kroz koga je sve postalo, pa i mi njegovim posredstvom (1. Kor 8,6). To je u skladu sa isti
nom koju smo ve razmatrali, da je Bog kroz Njega stvorio sve svetove. Konano, sve stvari
proizilaze od Boga Oca; ak i Hristos lino proizilazi od Oca, ali bila je Oeva volja da u Hristu
ivi sva punina Boanstva i da je On taj koji neposredno delovao u svim delima stvaranja. Nae
istraivanje ima za cilj da u potpunosti objasni jednakost Hrista sa Ocem, da bi se bolje mogla
razumeti i ceniti Njegova sila kojom nas spasava.

13


DA LI JE HRISTOS STVORENO BIE?


Pre nego to preemo na neke praktine pouke koje valja izvui iz izloenih istina,
moraemo na trenutak da se pozabavimo jednim tumaenjem koje mnogi iskreno podravaju.
Ne sumnjamo u dobronamernost ovih dua koje, sigurni smo, ni u kom sluaju ne bi svo
jevoljno obeastili Hrista. Meutim, upravo podravanjem pomenutog tumaenja, oni prak
tino poriu Hristovo Boanstvo. Radi se o ideji da je Hristos stvoreno bie koje je, Bojom
slobodnom voljom i iz Njegovog zadovoljstva, uzdignuto do svog visokog poloaja koji sada
zauzima. Niko ko ima slino stanovite, ne moe izgraditi ispravnu predstavu o poloaju na
kojem se Hristos zaista nalazi.
Ovaj stav je zasnovan na pogrenom razumevanju jednog stiha Otkrivenje 3,14: I
anelu Laodikijske crkve napii: tako govori Amin, svjedok vjerni i istiniti, poetak
stvorenja Boijega. Pogreno je shvaeno da je Hristos prvo meu biima koje je Bog
stvorio, i da je Boje delo stvaranja zapoelo stvaranjem Hrista. Ovakvo tumaenje, meutim,
suproti se Spisima koji objavljuju da je Hristos Lino stvarao sve to postoji. Rei da je Bog
zapoeo svoj posao stvaranja, stvorivi Hrista to znai potpuno izostaviti Hrista (kao delot
vorca) iz dela stvaranja.
Re poetak, na grkom jeziku arche, prevodi se i kao glava, poglavar, zapov
ednik. Nalazimo je u imenu grkog vladara, Arhona, u tituli arhibiskup, kao i u rei ar
hanel. Hristos je arhanel (Vidi Juda 9; 1.Sol 4,16; Jv 5, 28.29; Dan 10,21). To svakako ne
znai da je on prvi od anela, jer on nije aneo, ve je iznad njih (Jevr. 1,4). To znai da je On
poglavar ili gospodar anela, kao to je arhibiskup poglavar biskupa. Hristos je zapovednik
anela (Kol. 1,16). Dakle, rei poetak (tj, 'glava') stvaranja Bojega koje se odnose na
Hrista, znae da je u Njemu stvaranje imalo svoj poetak (da su u Njemu sve stvari imale svoj
poetak); da je On, kako Sam izjavljuje, Alfa i Omega, Poetak i Svretak, Prvi i Poslednji (Otkr.
21,6;22,13). On je, dakle, izvor u kojem sve to je stvoreno ima svoj poetak.
Ne treba ni da pomislimo da je Hristos stvoreno bie, pozivajui se na Pavlove rei u Ko
loanima 1,15 gde se kae da je On roen pre svake tvari, jer odmah potom, u stihovima
koji slede, On je prikazan kao kao Tvorac, a ne kao stvorenje. Jer kroz njega bi sazdano sve
to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi i to se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili
poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda. (Kolo. 1,15.16). Ako je On stvorio sve
to je ikada bilo stvoreno, i ako je postojao pre svega stvorenog, jasno je da On Sam ne spada
meu stvorenja. On je iznad svega stvorenog, a ne deo stvorenog.
Pismo, takoe, objavljuje da je Hristos jedinoroeni sin Boji. On je roen, a ne stvoren.
Kada je re o Njegovom roenju, nije nae da istraujemo, niti bi na um mogao to da razume,
ak i kad bi nam bilo kazano. Prorok Mihej saoptava sve ono to mi treba da znamo o ovom
pitanju, sledeim reima: A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji meu tisuama Judi
nijem, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od poetka, od
vjenijeh vremena. (Mih, 5,2). Postojalo je vreme kada je Hristos izaao i doao od Boga, iz
naruja Oevog (Jv 8,42; 1,18), ali to vreme je tako daleko u prolosti da za jedan ogranieni

14

um to praktino znai venost koja nema poetka
3
.
Glavno u svemu reenom je da Hristos nije stvorenje, ve roeni Sin. On je nasleem do
bio uzvienije ime nego to ga aneli imaju. On je, dakle, Sin u svojoj kui (Jevr. 1,4; 3,6). S
obzirom da je jedinoroeni Sin Boji, On je i Bog, u sutini i po Svojoj prirodi, posedujui sve
Boanske atribute Svojim roenjem; jer, Ocu je inilo zadovoljstvo da Njegov Sin bude oblije
Njegovog bia (vidljiv i taan izraz, slika Oeve Linosti), Svetlost slave Njegove, da bude is
punjen svom puninom Boanstva. Tako On Hristos ima ivot u Sebi Samom. On ima be
smrtnost kao neto to Mu po pravu pripada i moe da je dodeli drugima. ivot je nerazdvojno
povezan s Njim, tako da ga niko ne moe uzeti od Njega, ve ga samo On Lino moe dobro
voljno poloiti i ponovo ga uzeti natrag. Ovo su Njegove rei: Zato me Otac ljubi, jer ja duu
svoju polaem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe po
laem. Vlast imam poloiti je, i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovijest primio od Oca
svojega. (Jv 10,17.18)
Ako bi neko zapodenuo staru raspravu
4
na temu: kako Hristos moe biti besmrtan, a da
ipak umre mi na to jedino moemo rei da ne znamo. Nije nam namera da proniknemo u
venost (da izmerimo venost bukv. prev.). Ne razumemo kako je u poetku, pre nego to je
svet nastao, Hristos mogao biti Bog koji deli jednaku slavu sa svojim Ocem, a da se potom rodi
kao bespomona beba u Vitlejemu. Tajna utelovljenja isto je toliko velika kao i tajne raspea i
vaskrsenja. Mi, jednostavno, ne shvatamo kako Hristos moe biti Bog, a u isto vreme postati
ovek, nas radi. Takoe, ne shvatamo kako je mogao da stvori svet ni iz ega, niti kako podie
mrve, ili kako On to deluje na nae srce preko Svog Duha; ipak mi verujemo i znamo sve to. Za
nas e biti dovoljno ako prihvatimo kao istinu ono to nam je Bog otkrio, ne zadravajui se na
onome to ni aneoski um ne bi mogao da shvati. Oarani smo, dakle, beskonanom silom i
slavom koje, kako Pismo tvrdi, pripadaju Hristu, ne optereujui svoj ogranieni um
uzaludnim pokuajima da objasnimo venost.
Konano, mi znamo za Boansko jedinstvo izmeu Oca i Sina iz injenice da obojica imaju
isti Duh. Pavle, govorei da oni koji su u telu ne mogu ugoditi Bogu, kae sledee: A vi nijeste
u tijelu nego u duhu; jer Duh Boij u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije nje
gov (Rim 8,9). U ovom stihu nalazimo da je Duh Sveti istovremeno Duh Boji i Duh Hristov.
Hristos koji je u naruju Oevom, iste je prirode i iste sutine kao Bog Otac, imajui ivot u
Sebi Samom. On je s pravom nazvan Jahve (Samopostojei) u Jeremiji 23,6 gde se govori o
pravednoj klici koja e initi sud i pravdu na Zemlji, a ime e Mu biti JahvehTsidekenu GOS
POD PRAVDA NAA.
Zato, neka Mu niko, ko na bilo koji nain uzdie Hrista, ne uskrauje slavu, dajui Mu ast

3
Isus izlazi do Oca jo jednom se kratko osvremo na to, da ovaj izlazak od Oca, ne znai da je Isus stvoren
ili da je nastao kasnije od Oca, ve da je on roen tj. da je izaao od Oca sa odreenim razlogom, u periodu
nepoznatog trajanja. Ako uzmemo u obzir da Pismo o ovim stvarima govori tano na ovaj nain, i, takoe, da je
Isus kao arhanel Mihailo vidljivo hodao meu biima koja je stvorio mnogo ranije nego to je nama postao poz
nat kao Spasitelj Isus Hrist, moemo doi do odgovora (onoliko koliko nam je dato) da je sam Bog rodio svog
Sina kako bi u liku svog Sina i vidljivo boravio meu stvorenjima koja su kroz njega i za njega stvorena, a kako
to Waggoner jasno i tumai. Dakle, sve je stvoreno za Sina koji je proiziao od Oca, sa kojim je jedno bez poetka i
kraja, jo pre nego je proiziao od Njega u vidljivi svet (Gospod me je imao u poetku puta svojega, prije djela
svojih, prije svakog vremena. Prije vjekova postavljena sam, prije poetka, prije postanja zemlje. Kad jo ne bijae
bezdana, rodila sam se, kad jo ne bijae izvora obilatih vodom. Prije nego se gore osnovae, prije humova, ja sam se
rodila... Prie 8,2226). Ostae i u venosti tajna kako je to Gospod uinio, i nae nije da istraujemo taj predmet
Prim. prev.
4
Stara rasprava bukvalno: cepidlaenje Prim. prev.

15

manju od one koju daje Ocu, jer bi time obeastio i Oca. Umesto toga, neka se svi, zajedno sa
anelima na nebu, klanjaju Sinu, bez bojazni da e inei tako oboavati stvorenje umesto
Tvorca.
I dok je ova tema o Hristovom Boanstvu jo svea u naem umu, hajde da zastanemo i
razmotrimo predivnu priu o Njegovom ponienju.

16


BOG SE JAVI U TELU


Apostol Jovan pie: I rije postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidj
esmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. (Jv 1,14)
Ne mogu se navesti jasnije rei koje bi pokazale da je Hristos bio i Bog i ovek. On je naj
pre bio samo Bog, ali je uzeo
5
ljudsku prirodu i iveo kao obian smrtnik meu ljudima. Samo
je ponekad prosijavalo Njegovo Boanstvo, na primer prilikom ienja Hrama ili kad su Nje
gove vatrene, ali jednostavne rei istine naterale Njegove neprijatelje da priznaju: Nikad niko
nije govorio tako kako govori ovaj ovek. (Jv 7,46)
Ponienje koje je Hristos dobrovoljno uzeo na sebe najbolje je izraeno u reima apostola
Pavla upuenim Filibljanima: Jer ovo da se misli meu vama to je i u Hristu Isusu, koji se,
iako je izvorno bio u obliju Boijem, nije otimao da se uporedi s Bogom; nego je potpuno
sebe ispraznio, uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovek,
ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, i to smrti na krstu
6
.

(Fil 2,58)
Navedeni prevod ini ovaj tekst mnogo jasnijim nego to je to u standardnoj verziji.
7
Iz
ovog iskaza se vidi sledea ideja: Hristos iako je bio u obliju Bojem i bio odsjaj njegove
slave i odraz njegovoga bia (Jevr 1,3) i posedovao sve osobine Boga, iako je bio bie koje je
Vladar Univerzuma i celom Nebu je priinjavalo radost da ga slavi kao Tvorca svemira On sve
ovo nije smatrao toliko vrednim sve dok su ljudi izgubljeni i nemoni. On se nije mogao ra
dovati svojoj slavi sve dok je ovek odbaen i bez nade. Tako je On ispraznio sebe, odloio
sva svoja blaga i svoju slavu i obukao na sebe ljudsku prirodu da bi mogao da spasi oveka.
Stoga Hristova izjava: ...jer je Otac vei od mene (Jv 14,28) ne stoji u suprotnosti sa injeni
com da su On i Otac jedno.
Mi nismo u stanju da razumemo kako je Hristos kao Bog mogao da se ponizi do smrti na
krstu; bilo bi vie nego neplodno razbijati glavu o tome. Sve to moemo uraditi je jed
nostavno da verujemo, prihvatamo injenice onako kako su nam prikazane u Bibliji. Ako je
itaocu teko da neke iskaze Biblije o Hristovoj prirodi dovede u meusoban sklad, onda neka
shvati da je nemogue da se ove stvari obuku u rei, koje na ogranieni um moe u potpunos
ti da shvati. Kao to je nakalemljivanje neznaboaca na stablo Izrailja neprirodno, tako je i
mnogo onoga to je boansko, ljudskom umu neshvatljivo.
Naveemo i druge tekstove Svetoga pisma, koji e nam pribliiti ovaj predmet Hristove
ljudske prirode i njegov znaaj za nas. Ve smo itali da Re postade telo. Pogledajmo sada
ta nam apostol Pavle kae o prirodi ovog Tela: Jer to zakonu bjee nemogue, jer bjee
oslabljen tijelom, posla Bog sina svojega u obliju tijela grijehovnoga, i za grijeh osudi
grijeh u tijelu, da se pravda zakona ispuni u nama koji ne ivimo po tijelu nego po duhu.

5
Uzeo na sebe ili, obukao se u... Prim. prev.
6
Filibljanima 2:58 Posebno vana ideja u tanosti ovog prevoda u odnosu na ono to nalazimo kod Vuka
Karadia je ta da je Isus ispraznio sam sebe, tj. nije sebi ostavio nita to bi Ga inilo istim kao to je bio, a to
je omoguilo da postane ovek. Kao to stih kae to ne umanjuje injenicu da je On i dalje Bog. Kako je On to ura
dio ispraznio sebe i postao obian, smrtni ovek, na oi kao jedan od nas tajna je u koju nikada ne moemo
proniknuti. Prim. prev.
7
Vagoner je koristio revidiranu verziju engleskog prevoda Biblije (Revised Version), ukljuujui i komentare
na marginama.

17

(Rim 8,34)
Sada je potrebno samo malo da se podsetimo i razmislimo, da bismo doli do saznanja da,
ako je Hristos uzeo oblije oveka kako bi spasao oveka, onda je On morao uzeti oblije
grenog oveka, jer je greni ovek taj kojeg je On hteo da spase. Nad bezgrenim ovekom,
kakav je Adam bio u raju, smrt nije mogla vladati, a na isti nain ni nad Hristom smrt ne bi
imala moi da nije na sebe uzeo grehe svih nas.
injenica da Hristos nije uzeo telo bezgrenog bia, nego grenog oveka dakle telo koje
ima sve slabosti i grene sklonosti kojima je podlona pala ljudska priroda i koje su predmet
njene zavisnosti, obznanjena je u reima: ...po telu roenom iz Davidovog potomstva.
(Rim 1,3). David je imao sve strasti ljudske prirode. On za sebe kae: Gle, u bezakonju rodih
se, i u grehu zatrudne mati moja mnom. (Ps 51,5)
Sledei tekst u poslanici Jevrejima ini ovu misao potpuno jasnom: Jer On zaista ne pri
mi na sebe prirodu anela, ve On primi na sebe prirodu sjemena Avramova
8
. (Jevr. 2,6)
Zato bjee duan u svemu da bude kao braa, da bude milostiv i vjeran poglavar
sveteniki pred Bogom, da oisti grijehe narodne. Jer u emu postrada i iskuan bi u
onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju. (Jevr. 2,17.18). Ako je u svemu bio duan
da bude kao svoja braa, onda je sigurno da mora da je podneo sve slabosti i kuanja kojima
su izloena njegova braa. Dva naredna teksta koji nam ovu stvar posebno naglaavaju,
dovoljan su dokaz za to. 2. Kor 5,21:
Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo
pravednost Boja.
Ovo je mnogo jae od iskaza da je On doao u obliju slinom grenom telu (Rim 8,3
arni
9
). On je uinjen grehom. Ovo je ista tajna kao i ona koja kae da je Boji Sin mogao
da umre. Preisto Jagnje Boje, koje nije znalo ni za kakav greh, nije se samo ubrojilo meu
prestupnike, nego je u stvarnosti uzelo grenu prirodu na sebe. On je uinjen grehom, na takav
nain i sa takvom svrhom, da bismo mi bili uinjeni pravdom. Zato Pavle u Gal 4,4.5 kae: A
kad je dola punina vremena, posla Bog svoga Sina, roenog od ene, koji je bio pod za
konom, da iskupi one koji su pod zakonom da mi primimo usinovljenje.
Jer zato to je i sam trpeo kad je bio kuan, moe da pomogne onima koji se is
kuavaju. Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima,
nego je on u svemu bio iskuan slino nama izuzev greha. Pristupajmo, dakle, slobodno
prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo. (Jevr
2,18; 4,15.16)
Evo jo jedne misli, iz koje moemo shvatiti celokupno uenje onih rei I rije postade ti
jelo i useli se u nas (Jv 1,14). Kako je mogue da Hristos, koji je i sam podloan slabosti
(Jevr 5,2) nije poznavao greh? Neki moda misle da emo uniziti Hristov karakter, ako Ga
sputamo na nivo grenog oveka. Meutim, sasvim suprotno. Mi jednostavno uzvisujemo
samo boansku mo naeg slavnog Spasitelja, koji se dobrovoljno spustio do poloaja grenog
oveka, da bi mogao da ga uzdigne do svoje neukaljane istote, koju je On sauvao ak i pod
najnepovoljnijim okolnostima. Njegova ovenost je samo obavijala, prekrivala Njegovu

8
Prima prirodu U Karadievom prevodu stoji: Jer zaista ne prima (na sebe prirodu) anela, nego se pri
ma (na sebe prirode) sjemena Avramova. Rei u zagradi koje je Karadi izostavio su ak i u starom engleskom
prevodu Kralja Jamesa napomenute i razumljive Prim. prev.
9
U mnogim drugim prevodima stoji: u telu jednakom telu greha, kod Karadia: u obliju tjela grehovno
ga Prim. prev.

18

boansku prirodu, kojom je neodvojivo bio povezan sa nevidljivim Bogom, a koja je bila vie
nego sposobna da uspeno odoli slabostima tela. Ceo Njegov ivot bio je borba. Poto je u telu
propatio sve to ovek, podstican neprijateljem svake pravednosti, uopte moe da propati,
vratio se prestolu svoga Oca neukaljan kao i kad je napustio nebeske dvorove slave. Ni za
jedan trenutak Njegova Boanska priroda nije dala utoite grenim eljama, niti se za jedan
trenutak Njegova Boanska snaga uskolebala. Kad je pod silom smrti leao u grobu, nije bilo
moguno da ga smrt dri, jer On ne uini greha. (Dela 2,24; 2. Kor 5,21)
Neko bi moda ovde primetio: U tome ne vidim nikakvu utehu za mene. Ja dodue imam
uzor, ali ne mogu da ga sledim, jer ja nemam onu silu koju je Isus imao. ak i kad je bio na Zemlji,
On je bio Bog; a ja sam ovek. To je tano, ali i ti moe, samo ako eli, da ima istu mo koju
je On imao. On je nosio nae slabosti, ali ipak nije greio, jer je boanska mo stalno bila u
Njemu. itaj nadahnute rei apostola Pavla i vidi ono to i mi moemo posedovati: Radi toga
preklanjam svoja kolena pred Ocem, od koga svaki rod na nebesima i na zemlji dobija
ime, da vam da po bogatstvu svoje slave da njegovim Duhom budete ojaani za unu
tranjeg oveka, da se Hristos vaom verom useli u vaa srca, da budete u ljubavi ukoren
jeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti ta je irina, i duina, i
visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje, da budete is
punjeni svakom puninom Bojom. (Ef 3,1419)
Moe li se traiti neto vie od toga? Hristos, u kome telesno obitava sva punina
Boanstva. (Kol 2,9), eli da obitava u naim srcima tako da i mi budemo ispunjeni svom pu
ninom Bojom. Kakvo dragoceno obeanje! On moe saoseati sa naim slabostima (Jevr
4,15). To znai da je On propatio sve ono to se nasleuje grenim telom; On poznaje sve to.
On se u potpunosti poistovetio sa svojom decom; sve ono to titi njih, titi i Njega u istoj meri,
i On zna koliko je boanske sile potrebno da bi se oduprlo. Samo ukoliko iskreno eznemo za
tim da se odreknemo bezbonosti i svetskih udnji (Tit 2,12), On koji moe da uini
preko svega i iznad svega to mi itemo ili mislimo (Ef 3,20), voljan je i u stanju je da nam
da silu. Sva sila Boanstva koja po prirodi obitava u Hristu, moe milou da obitava u naim
srcima, jer nam je On bogato besplatno daruje.
Umorne, slabe i grehom potitene due treba iz toga da crpe hrabrost. Treba sa radou
da pristupe prestolu blagodati, gde e zasigurno nai blagodat za vreme nevolje, kad im bude
zatrebalo jer Spasitelj saosea sa njihovom nevoljom, tim pre to je i On oseao istu potrebu za
vreme svog iskuavanja. On saosea sa naim slabostima. Da je On patio samo onda, pre
mnogo vekova, onda bismo mogli da se bojimo da je zaboravio neke od slabosti. Ali ne, svako
iskuenje koje vas pritiska, pritiska i Njega. Njegove rane su i dalje svee, i On ivi da bi mogao
stalno da se moli za nas.
Kakve predivne mogunosti stoje hrianinu na raspolaganju! Kakve visine svetosti on
moe dostii! ak i kada se sotona toliko bori protiv njega i estoko ga napada tamo gde je telo
najslabije, on moe da ostane u senci Svemoguega i da bude ispunjen svom puninom sile
Boje. Onaj koji je jai od sotone eli da stalno obitava u srcu takve osobe tako da ona moe da
posmatra napade sotonine kao sa neke mone tvrave i da kae: Sve mogu u Isusu Hristu,
koji mi mo daje. (Fil 4,13)

19


VANE PRAKTINE POUKE


Smatrati Hrista Bogom i Stvoriteljem nije moda samo lepa teorija ili puko hriansko
verovanje. Svako biblijsko uenje ima praktinu primenu, a time u vidu i nau dobrobit. Zato
ga treba paljivo prouavati. Pogledajmo najpre u kakvom je odnosu ovo uenje sa zapoveu
o suboti koja se nalazi u srcu Bojeg Zakona. Prema 1. Mojs 2,13 sledee rei zavravaju
izvetaj o stvaranju: Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svri Bog do sed
moga dana dela svoja, koja uini; i poinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i
blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih, koja uini.
Ovo isto nalazimo i u etvrtoj zapovesti, 2. Moj 20,811.
Najvanije u ovom kontekstu jeste injenica da je ono isto Bie koje je stvaralo, poinulo.
Onaj koji je est dana radio i stvorio Zemlju, odmorio se i poinuo u sedmi dan i blagoslovio ga
i posvetio. Mi smo meutim nauili da je Bog, Otac, kroz svoga Sina stvorio svetove i da je
Hristos stvorio sve to postoji. Zakljuak je, stoga, neizbean da je Hristos na kraju est dana
stvaranja, dakle sedmoga dana, poinuo i taj dan blagoslovio i posvetio. Sedmi dan subota je
zato u jednom sasvim posebnom smislu istaknut kao dan Gospodnji. Kada je Isus rekao sit
niavim farisejima: Jer je sin oveji gospodar subote (Mt 12,8), time je objavio svoju vlast
nad ovim danom, koji su oni formalno tako savesno drali. Takoe iz ovih rei Spasitelja pro
izlazi da On subotu smatra spoljanjim znakom svoga autoriteta, kao to je i dokazao da je vei
od Hrama. Sedmi dan je time uspomena na stvaranje, koju je Bog odredio. To je dan najvredni
ji potovanja od svih dana, jer on posebno slui za to da bismo se seali stvaralake sile Boje,
koja je za ljude najoigledniji dokaz Njegovog Boanstva. I zato, kada je Hrist rekao da je Sin
ovjeji Gospodar ak i od Subote, On je izjavio, na najsnaniji mogui nain, da je On nita
manje nego sam Stvoritelj, i da Njegovo Boanstvo zapravo potvruje ovaj dan kao seanje na
stvaranje.
ta da odgovorimo na tako esto stavljanu primedbu da je Hristos subotnji odmor pomer
io sa dana koji svedoi o zavrenom stvaranju, na drugi dan koji to znaenje nema? Hristos bi
promenom ili uklanjanjem subote razorio ono to doziva u seanje Njegovo Boanstvo. Da je
On izbrisao subotu, time bi onda ukinuo i svoje vlastito delo i delovao bi protiv samoga sebe;
ali carstvo koje se samo od sebe podeli, ne moe opstati. Hristos ne moe da porekne samoga
sebe. Stoga On nije promenio nijedno slovo od onoga to je odredio. Subota svedoi o Hris
tovom Boanstvu i istovremeno ukazuje da je On dostojan potovanja iznad svih paganskih
bogova. Promeniti subotu, za Hrista bi isto tako bilo nemogue kao i opozvati injenicu da je
za est dana sve stvorio i sedmoga dana poinuo.
Dalje, esto ponavljani iskazi pokazuju da je Gospod Stvoritelj i izvor svake sile. Obratite
panju na to kako je stvaranje i spasenje i poslanici Koloanima meusobno povezano: Stoga
i mi od onoga dana kako smo to uli ne prestajemo da se molimo Bogu za vas i da molimo
da se vi ispunite poznanjem njegove volje u svakoj duhovnoj mudrosti i razumevanju, da
ivite dostojno pred Gospodom i da mu u svemu budete ugodni, plodonosni u svakom do
brom delu i rastui u bogopoznanju, jaajui se svakom snagom shodno moi njegove
slave za svako strpljenje i istrajnost, da s radou zahvaljujete Ocu koji nas je osposobio
da uestvujemo u nasledstvu svetih u svetlosti. On nas je izbavio od vlasti tame i premes

20

tio u carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo izbavljenje, oprotaj grehova. On je slika
nevidljivoga Boga, prvoroeni od sveg stvorenja, jer je u njemu stvoreno sve to je na ne
besima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva,
ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu
ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on je poetak, prvoroeni iz mrtvih, da u
svemu on bude prvi. Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina. (Kol 1,9
19)
Nije nikakva sluajnost da je divna izjava o Hristu kao Stvoritelju povezana sa tvrenjem
da u Njemu imamo spasenje. I kada apostol izraava svoju elju da se jaamo svakom
snagom po sili slave njegove, on istovremeno saoptava o kakvoj slavnoj sili je re. Kada
govori o tome da smo izbavljeni od vlasti tamne, on nam onda ukazuje i na silu naeg Oslo
bodioca. Za nau utehu nam se kae da je Stvoritelj svih stvari takoe glava Crkve. On dri sve
u svojim rukama preko svoje mone Rei (Jevr. 1,3), i to na takav nain da, sa velikim pouz
danjem moemo pevati:

Ruka koja sve u prirodi dri
sigurno e odbraniti Svoju decu.
10


Obratite panju na povezanost sa reima iz Is 40,26. Ovo poglavlje nam otkriva divnu
mudrost i silu Hristovu. On zove po imenu vojsku nebesku, odrava ih veliinom svoje
svemoi i na svom mestu, i velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno. Stihovi 27
29: Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju: sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja
ne izlazi pred Boga mojega? Ne zna li? nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio kra
jeve zemaljske, ne sustaje niti se utruuje? razumu njegovom nema mere. ak naprotiv,
On daje snagu umornom, i nejakom umnoava krepost (29. stih). Njegova krepost, to je
sposobnost da sve stvori ni iz ega; i zato moe preko onih koji nemaju sile da ini uda. On
moe iz slabosti dati snagu. Prema tome, sve ono to slui da nam pokae stvaralaku silu
Hristovu mora da doprinese da se obnovi naa duhovna snaga i naa duhovna hrabrost.
I upravo tome slui subota. To vidimo i na osnovu Psalma 92, koji ima naslov: Pesma za
subotu. Prvi stihovi ovako glase: Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenu tvome, vinji,
javljati jutrom milost tvoju, i istinu tvoju noi, uz deset ica i uz psaltir, i uz jasne gusle!
Jer si me razveselio, Gospode, delima svojim, s dela ruku tvojih radujem se.
Kakve veze ima ovo sa subotom? Jednostavno, subota je uspomena na stvaranje. Gospod
kae: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod
koji ih posveujem. (Jez 20,12)
Psalmista je drao subotu po volji Bojoj. On je razmiljao o stvaranju i o divnoj sili i do
broti Bojoj, koja je u tome otkrivena. I dok je razmiljao o tome, za njega je postala stvarnost
da se Bog, koji je ljiljane u polju odenuo slavom veom od slave Solomonove, daleko vie brine
za svoja razumom obdarena stvorenja. Kad je posmatrao nebo, koje svedoi o Bojoj sili i slavi,
i postao svestan da je sve to ni iz ega dozvano u postojanje, ohrabrujua misao rodila se u
njemu, da ista sila eli da deluje i u njemu da bi ga oslobodila od ljudskih pogreaka. Zato je
bio radostan i klicao je Bojim delima. Spoznaja sile Boje, koja je dola iz posmatranja
stvaranja, ispunila ga je hrabrou kada je saznao da ta ista sila stoji i njemu na raspolaganju.

10
Hrianska pesma, himna Prim. prev.

21

Shvativi verom ovu silu, zadobio je pobede. U tome se sastoji divni cilj subote, naime da prui
ljudima blaeno znanje o Bogu.
Pogledajmo ukratko jo jednom ove dokaze:

1. Vera u Boga raa se poznanjem Njegove moi. Neverovanje, naprotiv, dolazi iz nepoz
navanja Boje moi da ispuni svoja obeanja: naa vera stoji u srazmeri prema pravilnom
poznanju njegove sile.
2. Posmatranje Bojeg stvaranja prua nam istinsko shvatanje Njegovoj moi; Njegova
vena sila i Boanstvo mogu se videti na Njegovim delima (Rim 1,20). Vera je ta koja donosi
pobedu (1. Jv 5,4). Ali poto vera dolazi poznanjem sile Boje, koja se zadobija kroz Njegovu
Re i kroz Njegova dela, onda kroz dela Njegovih ruku dolazimo do pobede. I zato, ako se su
bota, koja je uspomena na stvaranje, pravilno dri, onda je ona za hriane koji se bore izvor
najvee snage.

To je znaenje Jez 20,12: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi
znali da sam ja Gospod koji ih posveujem. Kada iz 1. Sol 4,3; 5,23.24 znamo da Bog eli
nae posveenje, onda uimo pomou subote, kad se ona pravilno dri, o znaaju sile Boje za
nae posveenje. Ista sila, kojom su stvoreni svetovi u svemiru, koristi se i za posveenje onih
koji se predaju Bojoj volji. Ako se ova misao u potpunosti shvati, onda mora ozbiljnoj dui da
donese radost i utehu u Bogu. Ako je posmatramo u ovom svetlu, onda moemo pravilno da
shvatimo i rei iz Is 58,13.14:
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan, i ako
prozove subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio ne idui svojim
putevima i ne inei to je tebi drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u Gospodu, i
izveu te na visine zemaljske, i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca svojega; jer usta
Gospodnja rekoe.
Ako se subota dri po Bojoj volji, kao uspomena na Njegovu silu stvaranja, onda e se
dua seati Boanske sile koju Gospod pokazuje za spasenje svoga naroda; oni e imati radosti
u Gospodu. Subota je dakle velika taka oslonca preko koje poluga vere duu podie u visine
nebeskog prestola da bi odrala prisnu zajednicu sa Bogom.
Sa nekoliko rei ovo se moe ovako izraziti: Vena sila i Boanstvo Hristovo otkriveno je u
stvaranju (Rim 1,20). Sposobnost da stvara pokazuje veliinu Boje sile. Jevanelje je sila
Boja na spasenje (Rim 1,16). Jevanelje dakle otkriva silu koja je stvorila svet, a koja se sada
ispoljava u spasavanju oveka. U oba sluaja to je ista sila.
Ako se ova stvar posmatra u ovom svetlu, onda je jasno da nema vie razloga za sporenje
da li je spasenje vee od stvaranja; jer je spasenje stvaranje (2. Kor 5,17; Ef 4,24). Sila spasenja
je sila stvaranja; Sila Boja koja spasava je ona ista sila, koja moe uzeti oveka iz nitavila i
uiniti da on kroz celu venost slavi i uzdie Boju milost. Zato i koji stradaju po volji Bojoj
neka mu kao vernom tvorcu predaju due svoje u vernim delima. (1. Pt 4,19)

22


HRISTOS JE ZAKONODAVAC


Jer je Gospod na sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car na, on
e nas spasti. (Is 33,22)
Sada emo posmatrati Hrista u jednom drugom poloaju, u poloaju koji potie iz Nje
govog dostojanstva kao Stvoritelja, jer Onaj koji je stvarao mora imati vlast. U Jv 5,22.23 Hris
tos kae: Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi potuju Sina kao to
potuju Oca. Kao to je Hristos predstavljao Oca prilikom stvaranja, tako Ga otkriva i prili
kom davanja Zakona i ispunjenja Zakona.
Kao dokaz dovoljan je sledei delimian izvetaj jednog dogaaja koji se desio za vreme
lutanja Izrailja u pustinji: Potom pooe od gore Ora k Crvenom moru obilazei zemlju
Edomsku, i oslabi duh narodu od puta. I vikae narod na Boga i na Mojsija: zato nas
izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj se nikaki
hleb ve ogadio dui naoj. I Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te
pomre mnogo naroda u Izrailju (4. Moj 21,46). Narod je govorio protiv Boga i protiv Mojsi
ja i rekao: Zato si nas doveo u ovu pustinju? Oni su nalazili zamerke svom Voi i zato su
pomrli od zmija.
Proitajmo sada Pavlove rei o istom dogaaju: Nemojmo ni Gospoda iskuavati, kao
to su ga neki od njih kuali, pa izgiboe od zmija (1. Kor 10,9). Iz ovoga jasno proizilazi da
je voa protiv koga su gunali bio Hristos. Dokaz vie je i taj to je Mojsije radije voleo da
strada sa narodom Bojim, negoli da se naziva sin keri faraonove, dravi sramotu Hristovu
za vee bogatstvo od svega blaga misirskoga (Jevr 11,25,26). Tako i u 1. Kor 10,4 itamo o
oevima, koji su svi pili isto duhovno pie; jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a
ta stena bee Hristos. Hristos je bio voa koji je izveo Izrailj iz Egipta.
Tree poglavlje Jevrejima poslanice ovu injenicu predstavlja jo jasnije. Ovde nas Pavle
opominje da gledamo na apostola i prvosvetenika, Isusa Hrista, koji je bio veran u svem do
mu svom, i to ne kao sluga, nego kao sin (naslednik) nad svojim domom (stihovi 16). Dalje se
kae da smo mi Njegov dom, ako pouzdanje i slavnu nadu do kraja vrsto odrimo. Ono na ta
nas potom Sveti Duh opominje, jeste da sluamo Njegov glas i da nam srca ne otvrdnu kao
oevima u pustinji. Postali smo, naime, Hristovi sauesnici, samo ako poetak pouzdanja
do kraja vrsto odrimo. Kad se kae: 'Danas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu
vaa srca kao prilikom ogorenosti'. Koji su to, naime, koji su uli pa pali u ogorenost?
Zar ne svi koje je Mojsije izveo iz Egipta? A na koje se srdio etrdeset godina? Nije li na one
koji su zgreili i iji su leevi popadali u pustinji? (stihovi 1417). Ovde se ponovo ukazuje
na Hrista, istaknutog kao vou Izrailja za vreme njihovog etrdesetogodinjeg boravka u
pustinji.
Jo jedan dokaz nalazi se u knjizi Isusa Navina 5,1315. Ovde se kae da je ovek koga je
Isus Navin video kod Jerihona sa isukanim maem u ruci, na pitanje: Jesi li na ili naih
neprijatelja? odgovorio: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje i sad dooh. I u
15. stihu On se naziva vojvoda vojske Gospodnje i nareuje Isusu Navinu da izuje svoju obuu,
jer je mesto gde stoji sveto, isto kao to je Gospod naredio Mojsiju kod grma koji je goreo (2.
Moj 3,4). Zaista, nema nikoga ko bi mogao osporiti injenicu da je Hrist bio stvarni voa u Iz

23

railju, iako je bio nevidljiv. Mojsije, vidljivi voa, drao se vrsto Nevidljivoga kao da ga
gleda (Jevr 11,27). To nije bio niko drugi do Hristos, koji je dao nalog Mojsiju da ide i da iz
bavi svoj narod.
Pogledajmo sada 2. Mojs 20,13: Tada ree Bog sve ove rei govorei: Ja sam Gospod
Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih bo
gova uza me. Ko je izrekao ove rei? Onaj koji ih je izveo iz Misira. A ko je bio taj Voa koji je
izveo Izrailja iz Misira? Bio je to Hristos. Ko je onda objavio Zakon sa Sinaja? Bio je to Hristos,
sjajnost slave i oblije bia Oca
11
, kroz koga se Bog otkriva ljudima. Bio je to Stvoritelj svih
stvorenih stvari i Onaj kome je sav sud predan.
Ova se taka moe dokazati i na jedan drugi nain. Kad Gospod bude dolazio ponovo,
odjeknue bojni pokli i Njegova zapovedna re prodree u grobove i probuditi mrtve (1. Sol
4,16; Jv 5,28.29). Gospod e s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustie glas svoj, silno
e riknuti iz stana svojega, kao oni to gaze groe podignue viku na sve stanovnike
zemaljske. Proi e graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa
svakim telom, bezbonike e dati pod ma, govori Gospod (Jer 25,30.31). Ako ovo
uporedimo sa Otk 19,1121, gde Hristos, vojvoda vojske nebeske, Re Boja, Car nad carevima
i Gospodar nad gospodarima, izlazi i gazi kacu vina srdnje i ljutog gneva Boga Svedritelja, to
donosi unitenje za sve zle na Zemlji, onda zakljuujemo da je Hristos taj koji e riknuti iz svog
stana na sve stanovnike zemaljske, kad bude imao raspru sa svim narodima. Prorok Joilo,
takoe, dodatno otkriva ovu taku kad kae: I Gospod e riknuti sa Siona, i iz Jerusalima e
pustiti glas svoj, i zatree se nebo i zemlja. (Joilo 3,16)
Na osnovu ovih i drugih mesta u Bibliji moe se videti da e se nebo i zemlja zatresti od
Hristovog glasa kad bude doao da spase svoj narod. Tada e se sva zemlja ljuljati kao pijan
ovek i premestie se kao koliba (Is 24,20), i nebesa e sa hukom proi (2. Petr. 3,10). A sada
itajmo u Jevr 12,25.26:
Gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer ako ne utekoe oni to odbie onoga
koji je prorokovao na zemlji, jo manje emo utei mi kad se uklanjamo od onoga koji go
vori sa nebesa. Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada je obeao: 'Jo jednom po
treu ne samo zemlju nego i nebo.'
Kad je ovaj glas govorio pri objavljivanju Zakona sa planine Sinaj, Zemlja se tresla (2. Mojs
19,1820; Jevr 12,1820). Bio je to dogaaj kojemu po strahoti nije bilo ravna, niti e biti sve
dok Gospod ne doe sa svojim anelima da spase svoj narod. Zapazite da taj glas, koji je tada
zatresao zemlju, ubudue nee pokrenuti samo Zemlju, nego i nebesa. Upravo smo utvrdili da
e to biti Hristov glas, iji e snaan odjek pokrenuti i nebo i Zemlju, kad On bude imao raspru
sa narodima zemaljskim. Tako iz ovog ponovo proizlazi da je to bio Hristov glas koji se uo sa
Sinaja kada je objavljivao Deset zapovesti. To je prirodan zakljuak onoga to smo nauili o
Hristu kao Stvoritelju i Gospodaru subote.
injenicu koju ovde istiemo u vezi otkupljenja da je Hristos deo Boanstva, dakle da ima
sve osobine Boga i da je u svakom pogledu kao Stvoritelj i Zakonodavac jednak Ocu upravo
delu pomirenja daje silu i vanost. Samo je na taj nain spasenje mogue. Hristos je umro da
nas privede Bogu (1. Petr 3,18). Da je Njemu nedostajala makar i najmanja sitnica, jota u
jednakosti sa Bogom, ne bi mogao da nas dovede Bogu. Boanstvo znai imati osobine Boga.
Da Hristos nije Bog, onda bismo imali samo obinu ljudsku rtvu. ak i kad bi se prihvatilo da

11
U rumunskom prevodu: Savrena predstava bia Oevog.

24

je Hristos najuzvienije od svih stvorenih bia u svemiru, ne bi nam se time nita pomoglo; jer
u tom sluaju On bi bio samo jedan podanik, koji duguje vernost i poslunost Zakonu, bez
ikakve mogunosti da uini neto vie od svoje dunosti. On tada ne bi imao pravednost, koju
bi mogao dati drugima. Postoji beskrajna razlika izmeu najvieg anela koji je ikad stvoren, i
Boga; ni najuzvieniji aneo ne bi mogao da podigne oveka i uini ga uesnikom boanske
prirode. Aneli mogu da slue i pomau, ali samo Bog moe da otkupi. Zato, neka je hvala
Bogu to smo spaseni spasenjem koje je u Hristu Isusu, u kome boravi sva punina Boanstva
telesno i koji, na taj nain, moe sasvim da spase one koji Njegovim posredstvom prilaze Bogu.
(Kol 2,9; Jevr 7,25)
Ova istina pomae boljem razumevanju pitanja zato je Hristos nazvan Reju Bojom. On
je taj kroz koga je objavljena volja i sila Boja. On je, kako je objavljeno, sastavni deo
Boanstva, prikaz samog Boga. On je otkrio Boga ljudima; On nas je upoznao sa Njim. Oeva je
volja bila da u Hristu obitava punina. Time, meutim, Otac nije stavljen u drugi plan, kao to to
neki misle. Proslavljanjem Hrista kao Stvoritelja i Zakonodavca proslavlja se i Otac, jer se
karakter Oca odslikava u Sinu
12
. Poto Oca poznajemo jedino kroz Sina, onda je jasno da Oca
ne mogu potovati oni koji ne uzviuju Sina. Kao to i sam Hristos kae: Ko ne potuje Sina
ne potuje ni Oca koji ga je poslao. (Jv 5,23)
Postavlja se pitanje kako Isus moe biti posrednik izmeu Boga i oveka, a istovremeno i
Zakonodavac? Mi ne moemo objasniti kako je to mogue, osim to prihvatamo izvetaj Pisma
da je to tako. I injenica da je to tako daje silu i vrednost nauci o pomirenju. Sigurnost grenika
u njegovo potpuno pomilovanje lei u tome da je sam Zakonodavac, protiv koga se ovek pod
igao i kome se rugao, upravo onaj koji je dao sebe za nas. Kako neko moe sumnjati u is
krenost namere Boje ili u Njegovu ljubav prema ljudima, ako se On sam rtvovao radi
njihovog otkupa? I niko neka ne misli da su Otac i Sin u ovoj stvari bili odvojeni. Oni su i ovde,
kao i u svemu drugom, bili jedno. Savet mira postoji meu obojicom (Zah 6,12.13), pa ak i za
vreme boravka na Zemlji jedinorodni Sin je bio u naruju Oca.
Kakvo predivno otkrivenje ljubavi! Nevini je patio za krivca; Pravednik za nepravednika;
Stvoritelj za svoja stvorenja; Zakonodavac za prekrioca Zakona; Car za svoje pobunjene po
danike. Kad Bog nije potedeo svog jedinorodnog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako da
nam onda (Otac) s Njim sve ne daruje? (Rim 8,32). Beskrajna ljubav nije mogla pronai bolji
nain da se otkrije. S pravom moe Gospod da kae: ta je jo trebalo initi vinogradu mo
jemu to mu ne uinih? (Is 5,4)

12
Odslikava u Sinu u rumunskom prevodu: Isijava kroz Sina.

25


PRAVEDNOST BOJA


Traite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodae vam se. (Mt 6,33)
Hristos ui da je Boja pravednost jedina stvar koju u ovom ivotu treba da traimo. U
poreenju sa tim hrana i odea imaju sporedan znaaj. Traenje carstva Bojega i Njegove
pravednosti treba da bude glavna preokupacija u naem ivotu. Za ostale stvari brine se Bog,
to je injenica tako da one ne treba da priinjavaju toliko nespokojstva i brige.
U 1. Kor. 1,30 kae se da nas je Hristos uinio pravednim kao i mudrim, i poto Hristos
jeste mudrost Boja i u Njemu boravi sva punina Boanstva telesno, jasno je da je pravednost
koju smo dobili od Njega, zapravo pravednost Boja. Razmotrimo ta tano znai ova praved
nost.
itajmo Ps 119,172: Jezik e moj kazivati re tvoju, jer su sve zapovesti tvoje praved
nost. Zapovesti su pravednost, ne samo u nekom apstraktnom smislu, kao neka teorija, nego
su one zaista pravednost Boja. Evo dokaza: Podignite k nebu oi svoje i pogledajte dole na
zemlju; jer e nebesa ieznuti kao dim i zemlja e kao haljina ovetati, i koji na njoj ive
pomree takoe; a spasenje e moje ostati doveka, a pravednosti moje nee nestati.
Posluajte me koji znate pravednost, narode, kome je u srcu zakon moj. Ne bojte se ruen
ja ljudskoga i od huljenja njihova ne plaite se. (Is 51,6.7)
Vidimo iz ovog stiha da su ljudi koji poznaju Boju pravednost oni u ijem je srcu Zakon.
Na taj nain je Zakon Boji pravednost Boja. To se moe dokazati i na jedan drugi nain. Pis
mo kae: Svaka nepravda je greh (1. Jv 5,17). Greh je bezakonje (1. Jv 3,4). Poto je greh
prekraj Zakona a istovremeno i nepravednost, onda su greh i nepravednost jednaki. Ali ako je
nepravednost prekraj Zakona, onda pravednost mora biti poslunost Zakonu. Ovu tvrdnju
predstaviemo u matematikoj formi:

nepravednost = greh (1. Jv 5,17)
prekraj Zakona = greh (1. Jv 3,4)

Prema naelu da su dve stvari, koje se jednako odnose prema treoj (istoj) stvari,
meusobno jednake, onda imamo:

nepravednost = prekraj Zakona

To je negativna jednaina. To isto izraeno na pozitivan nain glasi:

pravednost = poslunost Zakonu

Koji je to Zakon, prema kome je poslunost pravednost, a njegov prekraj greh? To je Za
kon koji kae: Ne poeli; jer Pavle kae da ga je ovaj Zakon osvedoio u greh (Rim 7,7). Za
kon Deset zapovesti merilo je, dakle, Boje pravednosti. Poto je to Zakon Boji i poto je to
pravednost, onda to mora biti Boja pravednost. Nema druge pravednosti.
Poto su Deset zapovesti pravednost Boja prepis Njegovog karaktera onda se moe

26

lako razumeti da je strah Gospodnji, ustvari, dranje Njegovih zapovesti, to je jedina dunost
koju ovek ima (Prop 12,13). Ali neka niko ne misli da je njegova dunost usko ograniena, jer
se odnosi samo na Deset zapovesti; jer one su veoma iroke (Ps 119,96). Zakon je
duhovan i sadri mnogo vie nego to se vidi pri povrnom itanju. A telesni ovek ne
razume to je od Bojeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne moe da razume, zato to o
tome treba na duhovan nain rasuivati (1. Kor 2,14). Sveobuhvatno bie Zakona razume
ju samo oni koji o tome razmiljaju u dubokoj molitvi. Nekoliko tekstova Svetog pisma bie
dovoljno da nam pokau neto od njegove irine.
U Propovedi na Gori Isus kae: uli ste da je reeno starima: 'Ne ubij', a ko ubije bie
kriv sudu. A ja vam kaem da e svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko
kae bratu svome 'raka', bie kriv sinedrionu. Ako ko kae 'budalo' zasluie pakao
ognjeni (Mt 5,21.22). uli ste da je reeno: 'Ne ini preljube.' A ja vam kaem da svaki
koji gleda enu s tim da je poeli, ve je uinio preljubu s njom u srcu svome (Mt 5,27.28).
To ne znai da su zapovesti Ne ubij i Ne ini preljube
13
nesavrene, niti da Isus od
hriana zahteva vii stepen moralnosti nego od svog tadanjeg naroda, Jevreja. On zahteva
isto od svih ljudi u svim vremenima. Isus je samo objasnio ove zapovesti i pokazao njihovu
duhovnu prirodu. Fariseji su ga na prikriven nain bili okrivili da On kri i gazi Zakon. Na to je
On odgovorio da se Zakon ne moe ukinuti; On je doao da ispuni Zakon (Mt 5,17). Potom je
objasnio pravi smisao Zakona na nain koji je njih osvedoio da ga oni prestupaju. On je poka
zao da ve jedan pogled ili jedna misao mogu biti prekraj Zakona ime je zaista razotkrio
misli i tenje srca.
Time, meutim, Isus nije objavio nijednu novu istinu, nego je staru obasjao svetlou i
razjasnio je. Zakon je prilikom objave na Sinaju imao isto znaenje, kao i onda kada ga je Isus
objanjavao u Propovedi na Gori. Kada je glasom, od kojeg je zadrhtala Zemlja rekao Ne ubij!,
On je mislio: Nemoj da gaji ljutnju u srcu, nemoj da se predaje zavisti, svai ili neem drugom
to bi te moglo dovesti do ubistva. Sve to i jo i vie sadrano je u zapovesti Ne ubij! To nala
zimo i u nadahnutim reima Starog zaveta, jer Solomon pokazuje da se Zakon bavi kako vid
ljivim, tako i skrivenim stvarima. Poto je u stihu Prop 12,13 pozvao sve ljude da dre Boje
zapovesti Boga se boj i zapovesti njegove dri, jer to je sve oveku on dodaje: Jer e
svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (stih 14)
Zakljuak je sledei: Sud obuhvata i one najtajnije stvari. Na Sudu Zakon slui kao merilo i
prosuuje svaki postupak, bio dobar ili zao. Prema tome Zakon zabranjuje zlo, kako u mislima
tako i na delu. Iz toga se izvodi zakljuak da zapovesti Boje sadre celokupnu dunost oveka.
Uzmimo prvu zapovest: Nemoj imati drugih bogova osim mene. Apostol govori o lju
dima iji je bog trbuh (Fil 3,19). Ali razvrat i neumerenost su samoubistvo. Tako vidimo da je
prva zapovest ovde povezana sa estom (Ne ubij!). Ali to nije sve, jer on kae da je lakomstvo
idolopoklonstvo (Kol 3,5). Oigledno, deseta zapovest ne moe da se prezire, a da se ne gazi
prva i druga. Ona se poklapa s njima, i mi vidimo da je Dekalog jedan krug, iji je obim toliko

13
Ti nee u prevodu KaradiDanii, imamo jasno izraenu negaciju u zapovestima (Ne ubij, Ne ini
preljube, Ne poeli...), koja znai izriitu zabranu, a koja se moe razumeti i kao duh zakona koji nam zabranjuje
odreene aktivnosti. Meutim, u izvornom tekstu, upotrebljena je zapovest sa obeanjem Ti nee... Bog ne
samo to je svom narodu objasnio ta nee raditi, ve mu je u samoj zapovesti dao i nadu, tj. obeao silu potrebnu
za izvravanje zapovesti; dakle, ukazao mu je na to ta e raditi! Tako i samo pismo kae da je peta zapovest,
zapravo, prva zapovest sa obeanjem, jer ona u izvornom tekstu kae: Ti e potovati oca svoga i mater svoju...
to je ne samo zapovest, ve ona u sebi ima i silu Boje rei, ili garanciju za one koji veruju, da e biti izvrena!
Prim. prev.

27

veliki kao univerzum. On sadri moralne obaveze svakog oveka. Rezimirajui, moe se rei da
je Zakon merilo pravednosti Boga, ija je vladavina vena.
To potvruje tanost izjave: Bie opravdani oni koji zakon tvore (Rim 2,13). Opravdati
znai: uiniti pravednim ili pokazati da je neko pravednik. Zato je oigledno da samo savrena
poslunost, savreno pravednom zakonu, moe uiniti oveka pravednim. Boja je namera
bila da sva Njegova stvorenja imaju takvu poslunost prema Zakonu. Samo se tako moe
razumeti da je Zakon dat za ivot (Rim 7,10).
Ali da bi se ovek na Sudu mogao nai kao izvritelj Zakona, mora u punom smislu rei, u
svakom trenutku svog ivota da dri Zakon. Ako odstupi u bilo kojoj taki, nee moi da se
kae za njega da je drao Zakon; on ne moe biti izvritelj Zakona, ako ga je samo delimino
drao. Zato je alosna injenica da meu svim ljudima nema nijednog izvritelja Zakona, jer i
Jevreji i Grci svi sagreie, kao to stoji napisano: nijednog nema pravedna; nijednoga
nema razumna, i ni jednoga koji trai Boga; svi se uklonie i zajedno nevaljali postae:
nema ga koji ini dobro, nema nijednoga ciglog (Rim 3,912). Zakon govori svima na koje
se odnosi. Na celom svetu se ne moe nai nijedan koji bi mogao da otvori usta i opravda sebe
od krivice, koju Zakon iznosi protiv njega. Svaka usta su zatisnuta i sav svet je kriv pred Bo
gom (stih 19), jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju. (stih 23)
Premda se izvritelji Zakona opravdavaju, ipak je jasno da se delima zakona nijedno
telo nee opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha (Rim 3,20). Zakon,
koji je svet, pravedan i dobar (Rim 7,12), ne moe da opravda nijednog grenika. Drugim
reima, pravedan Zakon ne moe da proglasi nevinim svoje prestupnike. Zakon koji bi oprav
dao bezbonog oveka, bio bi bezboan zakon. Meutim Zakon ne treba prezirati samo zato
to ne moe da opravda grenika. Naprotiv, ba iz ovog razloga treba ga hvaliti. injenica da
Zakon ne moe nijednog grenika proglasiti pravednim da ne moe rei da ovek dri zakon
kad ga u stvarnosti ne dri sama je po sebi dokaz da je on dobar. Ljudi hvale zemaljskog
sudiju koji se ne moe podmititi i koji ne proglaava krivog oveka nevinim. Iz istog razloga bi
trebalo da hvale i Boji Zakon, koji nikada ne daje netano ili pogreno svedoanstvo. On iz
raava savrenstvo pravednosti i zato je prinuen da objavi ma koliko to bilo alosno, da ni
jedan jedini Adamov potomak nije ispunio njegove zahteve.
tavie, injenica da je ovekova dunost da ispunjava Zakon, pokazuje da ovek, ako ga u
jednoj jedinoj taki prekri, nikada to vie ne moe da ispravi. Zahtevi svakog propisa Zakona
su tako obuhvatni i ceo Zakon je tako duhovan, da nijedan aneo ne bi mogao nita drugo da
ini, osim da mu bude posluan. I vie od toga: Poto je Zakon pravednost Boja, odraz Nje
govog nepromenljivog karaktera, onda iz toga sledi da ni sam Bog ne moe da nadmai meru
dobrote koja je utvrena u Njegovom Zakonu. Bog ne moe biti bolji nego to ve jeste, a Za
kon objavljuje kakav je On. Kakve, onda, izglede ima onaj koji je makar samo jedan propis
prekrio, da uini neko dodatno dobro, kako bi upotpunio ve potpunu i savrenu meru za
kona, u pokuaju da se iskupi za svoj prekraj?
14
Ko to pokuava, pokuava nemogue: naime
da bude bolji nego to to Bog zahteva, tavie, bolji i od samoga Boga.
Ali nije ovo tako jednostavno, kao da je ovek pao samo u jednoj pojedinosti. oveanstvo

14
Drugim reima, Adamovi potomci su prekrili zakon i ne mogu vie da ga dre sami od sebe; oni ne mogu
da uine nita sa svoje strane da bi nadoknadili prekreno. Zato, svaki pokuaj od strane oveka da nadoknadi
prekraj zakona, u stvari je pokuaj da se uini neko dobro preko, iznad zakona; da se zakonu doda neko dobro
od strane oveka. Tako ovek pokuava da bude iznad zakona i iznad Boga, to je sotonska ideja od poetka.

28

je zakazalo u svakoj pojedinosti. Svi se uklonie i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini
dobro, nema ni jednoga ciglog. I ne samo to nego pali ovek ne moe svojom oslabljenom
snagom da uini ni jedno jedino delo koje odgovara tom savrenom merilu. Za ovo, osim
ponavljanja injenice da je Zakon merilo Boje pravednosti, nije potreban nijedan drugi dokaz.
Sigurno da niko nee biti tako ohol i tvrditi da je bilo koje delo u njegovom ivotu bilo tako
dobro kao da ga je sam Bog uinio. Svako mora sa psalmistom da kae: Moja dobrota ne
dosee do Tebe!
15
(Ps 16,2)
Sve ovo direktno proizilazi iz Pisma. Hristos, koji nije imao potrebe da Mu ko svedoi
za oveka, jer je sam znao ta bee u oveku (Jv 2,25), rekao je: Jer iznutra iz ljudskog
srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojas
anost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim
(Mk 7,2123). Drugim reima, lake je initi zlo nego dobro. Ono to ovek ini u svom prirod
nom stanju jeste zlo. Zlo stanuje u oveku i deo je njegovog bia. Zato apostol kae: Zato je
stremljenje tela neprijateljstvo Bogu; jer se ne pokorava Bojem zakonu, niti moe. Koji
su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu (Rim 8,7.8). I opet: Jer telo eli protiv duha, a
duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da ne inite ono ta hoete (Gal 5,17).
Poto je sada zlo deo ovekove prirode i poto ga je svako nasledio od praroditelja, jasno je da
sva pravednost, koja dolazi od takvog oveka, u poreenju sa preistom haljinom Boje
pravednosti, nije nita drugo do neista haljina (Is 64,6).
Dobra dela ne mogu izai iz grenog srca. To nam Gospod jasno pokazuje jednim poreen
jem: Jer se svako drvo poznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se groe
bere s kupine. Dobar ovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao ovek iz zle riz
nice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono ega je srce puno (Lk 6,44.45). Time hoe da se
kae da ovek ne moe da uini nita dobro, ako najpre ne postane dobar. Zato dela koja ini
greni ovek nikada nisu u stanju da ga opravdaju; naprotiv, poto dolaze iz zlog srca, ona su
zla i tako umnoavaju koliinu njegove grenosti. Iz zlog srca moe izai samo zlo, a poveano
zlo ne moe proizvesti nijedno dobro delo. Grean ovek stoga uzalud nastoji da se opravda
svojim naporima. On mora da bude uinjen pravednim da bi mogao da ini dobro koje eli i
koje se od njega zahteva.
Rezimirajmo ovo, dakle:
1. Zakon Boji izraava potpunu, savrenu pravednost, i od svakoga koji eli da ue u
carstvo Boje zahteva se potpuna poslunost ovom Zakonu.
2. Zakon, meutim, ne moe ni jednom oveku dati ni najmanju meru pravednosti, jer su
ljudi grenici i nisu u stanju da odgovore njegovim zahtevima. Ma koliko ovek ozbiljno radio
na sebi, nita to on moe da uini ne zadovoljava zahteve Bojeg Zakona. Oni su suvie uz
vieni za njega, on ih ne moe ispuniti; on ne moe dostii pravednost kroz Zakon, jer se de
lima zakona nijedno telo nee opravdati pred njim. Kakvo alosno stanje! Mi moramo da
imamo pravednost koju zahteva Zakon, inae ne moemo doi u carstvo nebesko; Zakon,
meutim, ne daje pravednost nijednom od nas. Bez obzira na nae najozbiljnije i neprestane
napore, Zakonu je nemogue da nam da ma i najmanji deo svetosti, bez koje niko nee videti
Gospoda.
Ko e onda biti spasen? Postoji li uopte tako neto kao to je pravedan ovek? Da, Biblija
esto govori o njima. Ona Lota naziva pravednim Lotom. Isto tako govori o tome da e biti

15
Vukov prevod: Ti si Gospod moj, nemam dobra osim Tebe.

29

pravednih ljudi, koji e primiti svoju slavnu nagradu, kao to itamo iz Is 3,10: Recite
pravedniku da e mu dobro biti, jer e jesti plod od dela svojih. Biblija nedvosmisleno
izjavljuje da e na kraju postojati pravedan narod: Tada e se pevati ova pesma u zemlji
Judinoj: imamo tvrd grad: zidovi su nama i bedemi spasenje. Otvorite vrata da ue narod
pravedni, koji dri veru
16
(Is 26,1.2). David kae: Zakon je tvoj istina (Ps 119,142). Zakon
ne samo to je istina, nego je on zbir svih istina (Prop 12,13); prema tome narod koji dri Nje
govu istinu mora biti narod koji dri Zakon Boji. Oni e biti izvritelji Njegove volje i ui u
carstvo nebesko (Mt 7,21).

16
Koji dri istinu... Danii je preveo koji dri vjeru, no taan prevod je koji dri istinu. Iako se moe
protumaiti da je u pitanju ista ideja, ipak, jasno je da vera poiva na istini, tj. da vera mora biti upuena na istinu,
ili neku vrstu nauke. Iz toga proizilazi, da narod koji dri istinu, zapravo veruje u tu istinu na jedan ispravan
nain, i tako ispunjava zahteve zakona ime mu se vera pripisuje u pravdu. Prim. prev.

30


GOSPOD NAA PRAVEDNOST


Kako ovek moe imati pravednost koja je potrebna da bi se ulo u carstvo Boje? Odgo
vor na ovo pitanje je najvee delo jevanelja. Dozvolite prvo da prouimo znaajnu lekciju o
opravdanju ili o dodeljivanju pravednosti. injenice nam mogu pomoi u boljem razumevanju
teorije. U Lk 18,914 itamo jednu Isusovu priu o pravednosti ili o davanju pravednosti: A
ovu priu kaza nekima koji su bili uvereni u sebe da su pravedni i ostale ljude nipo
datavali. Dva oveka odoe u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. Farisej
stade i moljae se u sebi ovako: Boe, hvala ti to nisam kao drugi ljudi, razbojnici, ne
pravednici, preljuboinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajem desetak
od svega to stiem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oi da podigne prema nebu,
nego je udarao svoja prsa govorei: Boe, budi milostiv meni grenom. Kaem vam, ovaj
se vratio kui opravdan, a ne onaj; jer e biti ponien svako ko uzdie samoga sebe, a uz
vien e biti ko samoga sebe unizuje.
Ovaj primer nam je dat da razumemo kako se moe, i kako se ne moe stei pravednost.
Fariseji nisu izumrli. I u dananjim vremenima ima jo mnogo onih koji oekuju da mogu stei
pravednost svojim dobrim delima. Oni se uzdaju u sebe i veruju da su pravedni. Oni se,
dodue, ne hvale uvek javno, ali na mnogo drugih naina pokazuju da se uzdaju u svoju vlas
titu pravednost. Moda se farisejski duh, koji za sticanje Boje naklonosti eli da ukae na
vlastita dobra dela, moe nai i kod samih hriana, koji se zbog tereta svojih greha oseaju
veoma potiteni. Oni tuguju zbog svog grenog stanja i oplakuju svoju slabost. Njihovo sve
doanstvo se nikada ne uzdie iznad ovog nivoa. Prilikom razgovora na skupovima oni se
postieno dre po strani i ne susreu se s Bogom u molitvi. Ako su zgreili neto vie nego
obino, ne mole se sve dok se svest o njihovim gresima vie ili manje ne obrie, ili dok ne uo
braze da su ono to im je nedostajalo popravili posebno dobrim ponaanjem. ta to otkriva?
To otkriva onaj farisejski duh koji se svojom pravednou pred Bogom busa u grudi, da nee
da Mu pristupi sve dok se ne osloni na lani stub svoje line pravednosti. Ovi ljudi hteli bi da
kau Bogu: Vidi, kako sam bio dobar poslednjih dana; ti e me sada sigurno prihvatiti.
Ali kakva je posledica? ovek koji se uzdao u svoju pravednost, nije je imao, dok je onaj
koji se molio u svojoj potitenosti: Boe, budi milostiv meni grenom, otiao opravdan
kui. Hristos kae da je on otiao kui opravdan tj. da je bio uinjen pravednikom.
Obratite panju: Carinik je uinio vie nego to je samo alio zbog svojih grehova; on je
molio za milost. ta je milost? Milost je nezasluena naklonost ili nastrojenost (dispozicija) da
se prema ljudima moe bolje postupati nego to to oni zasluuju. Sveto pismo kae o Bogu:
Koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje (Ps
103,11). Rastojanje izmeu neba i Zemlje je dakle, mera prema kojoj Bog sa nama, ako pon
izno stupimo pred Njega, bolje postupa nego to mi to zasluujemo. A kako to On bolje postu
pa sa nama? Tako to uzima nae grehe; jer sledei stih kae: Koliko je istok daleko od za
pada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa. To je u saglasnosti sa izjavom Isusovog
omiljenog uenika: Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti
grehe i oisti nas od svake nepravednosti. (1. Jv 1,9).
Za dalje zakljuke o Bojoj milosti i njenom otkrivenju itajmo u Miheju 7,18.19: Ko je

31

Bog kao ti? koji prata bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svojega, ne dri
doveka gneva svojega, jer mu je mila milost. Opet e se smilovati na nas; pogazie naa
bezakonja; bacie u dubine morske sve grehe njihove. itajmo sada direktan stav Boje
rei po pitanju davanja pravednosti.
Poto je apostol Pavle dokazao da su svi sagreili i izgubili slavu Boju, jer se nijedno telo
ne moe opravdati pred Njim, on nastavlja i kae da smo opravdani (uinjeni pravednim)
zabadava, njegovom milou, kroz otkup koji je u Hristu Isusu, kojega je Bog istakao da
bude pomirenje kroz veru u Njegovu krv, da pokae svoju pravednost kojom je u svojoj
boanskoj strpljivosti opratao grehe prolosti; objavivi: Ja rekoh u sadanje vreme
svoju pravednost, da je On pravedan i da moe opravdati onoga koji veruje u Isusa. (Rim.
3,2426)
Opravdani zabadava. Kako je ovo mogue? Poto i najbolji napori grenoga oveka ne
mogu ni najmanje doprineti da on dobije pravednost, oigledno je da mu se ona moe dati sa
mo kao dar. Pavle jasno oznaava takvu pravednost kao dar: Jer ako se posredstvom jedno
ga smrt zacarila usled prestupa jednoga, mnogo e pre oni, koji primaju izobolje blago
dati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista! (Rim 5,17).
Poto je pravednost dar, onda je i veni ivot, koji je nagrada za pravednost, dar Boji kroz
Isusa Hrista, Gospoda naeg.
Otac je istakao (naimenovao) svoga Sina kao Onoga kroz koga dobijamo oprotenje naih
greha, a ovo oprotenje sastoji se jednostavno u objavi Njegove pravednosti (koja je naravno,
takoe, pravednost Boja). Bog, koji je bogat u milosti (Ef 2,4) i koji ima zadovoljstvo u
tome, pokriva svojom pravednou grenika koji prihvata Hrista kao zamenu za njegov greh.
To je sigurno dobra razmena za grenika, a ipak nije gubitak za Boga; jer Njegova je svetost
beskonana, i ta zaliha se nikada ne moe smanjiti.
Stihovi koje smo upravo razmatrali (Rim 3,2426) samo su drugo objanjenje stihova 21 i
22, koji slede izjavu da se delima Zakona niko ne opravdava. Apostol onda nastavlja: A sad se
bez uea zakona javila pravednost od Boga, posvedoena od zakona i proroka, naime,
pravednost Boja koja verom u Isusa Hrista dolazi na sve koji veruju. Bog stavlja svoju
pravednost na onoga koji veruje. On ga pokriva njome, tako da se greh vie ne pojavljuje. Tek
tada oni kojima je oproteno mogu da uzviknu sa prorokom:
Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mojem, jer me
obue u haljine spasenja i platom pravde ogrte me kao kad enik namesti nakit i kao kad
se nevesta uresi uresom svojim. (Is 61,10)
Neko bi mogao da primeti i da postavi pitanje: Kako se slau rei A sad se bez uea za
kona javila pravednost od Boga sa iskazom da je Zakon pravednost Boja i da izvan njegovih
zahteva nema pravednosti? Ovde ne postoji protivrenost, niti se Zakon zanemaruje. Pogle
dajmo paljivo: Ko je dao Zakon? Hristos. Kako ga je On objavio? Kao onaj koji mo ima,
dakle, kao Bog. Zakon je doao od Njega isto kao i od Oca i, jednostavno, Zakon je objava
pravednosti Njegovog karaktera. Zato je pravednost koja se daje kroz veru u Hrista ona ista
pravednost koju postoji u Zakonu. To pokazuje i izraz da je posvedoena od zakona.
Pokuajmo da zamislimo ovaj proces. Ovde je Zakon Boji kao svedok koji je u svako doba
spreman da svedoi protiv grenika. Zakon je nepromenljiv i ne moe grenika da proglasi
pravednim. Dokazani grenik uvek iznova pokuava da dobije pravednost od Zakona; ali za
kon se odupire svim njegovim naporima. Nemogue ga je podmititi bilo kojom koliinom vlas

32

titih ispatanja ili injenja dobrih dela. Na kraju grenik, umoran od uzaludne borbe da bude
opravdan Zakonom, uje Hristov glas i leti u Njegove rairene ruke. Tako skriven u Hristu, on
biva okruen Njegovom pravednou. I gle, sada je verom u Hrista dobio ono za ta se uzalud
tako ozbiljno borio. On sada ima pravednost koju zahteva Zakon, i to ba onu koja se trai; jer
on je dobija sa Izvora Pravednosti, od kojeg naime i Zakon dolazi. I sam Zakon potvruje is
pravnost ove pravednosti, i sve dok je ovek ima, ona e ga braniti pred sudom protiv svih
njegovih tuitelja i potvrivati injenicu da je on pravedan ovek. Pavle je bio uveren da e mu
pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere (Fil
3,9), pomoi da opstane na dan Hristov.
U tom procesu zamene ne postoji ni jedna greka. Bog je pravedan i istovremeno, Onaj
koji pravda onoga koji veruje u Hrista. U Hristu obitava sva punina Boanstva telesno. On ima
iste osobine kao i Otac (u potpunosti je jedno sa Ocem). Prema tome, spasenje koje je u Njemu
da otkupi izgubljenog oveka dovoljno je da ovoga ponovo zadobije za svu venost. ove
kova pobuna je jednako usmerena na Sina koliko i na samog Oca, jer su Oni jedno. Kada je
Hristos dao Sebe za nae grehe, Car je patio za svoje pobunjene podanike, i muenik je opros
tio krivicu svojim muiteljima. ak i onaj koji sumnja mora da prizna da svaki ovek ima pravo
da oprosti nepravdu koja mu je uinjena, Zato onda cepidlaiti i prebacivati Bogu koji koristi
to isto pravo? On, takoe, ima pravo da oprosti nepravdu koja mu je uinjena; i to utoliko vie,
jer je zatitio integritet svoga Zakona, na taj nain to je Sebe samog dao da bude kanjen za
dug koji je imao grenik. Moe se rei da je Nevini stradao za grenika. To je istina; nevini
Paenik dao je sebe po svojoj slobodnoj volji da bi po pravdi svoje vladavine mogao da uini
ono na ta ga je nagnala Njegova ljubav, a to je da oprosti nepravdu, koja je uinjena Njemu
kao Gospodaru svemira.
Pogledajmo sada kako Bog sam opisuje svoje ime u vreme kada je bio izloen najveem
preziru: A Gospod sie u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod. Jer pro
lazei Gospod ispred njega vikae: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i
obilan milosrem i istinom, koji uva milost tisuama, prata bezakonja i nepravde i gre
he, koji ne pravda krivoga (pred kojim niko nije nevin rev. Luter) (2. Mojs 34,57). To je
Boje ime, to je Njegov karakter; tu se On otkriva oveku; On eli da ga ljudi posmatraju i
potuju u svetlu ove izjave. Ali kako se to slae sa poslednjom izjavom, da pred Njim niko nije
nevin? To se tano slae sa Njegovom strpljivom, nadasve velikom dobrotom i ophoenjem
sa prestupima Njegovog naroda. Zaista je tano da On krivce ne smatra nevinima; jer kad bi to
inio, onda ne bi mogao biti pravedan Bog. Ali On ini neto mnogo bolje: On udaljuje krivicu,
tako da raniji krivac stoji opravdan kao da nikada nije greio.
Neka niko ne cepidlai oko izraza obue u pravednost, smatrajui to dvolinou. Neki,
koji pokazuju jedinstveni nedostatak potovanja vrednosti opravdanja kao dara, ak kau da
ne ele pravednost koja se oblai, nego onu koja dolazi iz ivota. Oni potcenjuju Boju
pravednost, koja verom u Hrista dolazi na sve i u sve koji veruju. Svakako se slaemo sa
njihovim miljenjem utoliko to ele da se zatite od licemerja, forme pobonosti koja je bez
sile. italac, meutim, ne sme da zaboravi da je velika razlika u tome ko nas oblai u praved
nost. Ako mi pokuamo da je obuemo sami onda e to biti samo neista haljina, ma koliko
nam izgledala lepa. Ali ako nas Hristos u nju obue, onda se ona ne sme ni prezirati ni odbaci
vati. Obratimo panju na rei proroka Isaije: Jer me obue u haljine spasenja i platom
pravde ogrnu me (Is 61,10). Pravednost u koju nas Hristos oblai jeste pravednost koju Bog

33

odobrava, i ako je On time zadovoljan, sigurno je da ljudi ne bi trebalo da trae nita bolje od
toga.
Ali uiniemo jo jedan korak da bismo ovu stvar oslobodili od svih moguih tekoa.
Zaharija 3,15 daje nam reenje:
Posle mi pokaza Isusa poglavara svetenikoga, koji stajae pred anelom Gos
podnjim, i sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree sotoni: Gospod
da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta
od ognja? A Isus bee obuen u haljine prljave, i stajae pred anelom. A on progovori i
ree onima koji stajahu pred njim: skinite s njega te prljave haljine. I ree mu: vidi, uzeh s
tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu istu kapu na
glavu. I metnue mu istu kapu na glavu, i obukoe mu haljine; a aneo Gospodnji
stajae.
Obratimo panju, u gornjem izvetaju, na to da je uklanjanje prljavih haljina jednako
uklanjanju greha (zla) od oveka. I zato, kad nas Hristos oblai u haljinu svoje pravednosti, On
ne pokriva samo nae grehe svojim ogrtaem, nego ih udaljuje od nas. To pokazuje da je
oprotenje greha vie nego neka forma ili prosto upisivanje podataka u nebeske knjige, ime
se gresi ispravljaju. Oprotenje greha je stvarnost; ono je neto sasvim opipljivo, neto to
sutinski utie na oveka. Ono ga zaista oslobaa od krivice; i kad je ovek osloboen od greha
i opravdan, onda se u njemu desila temeljna promena. On je sada zaista drugi ovek, jer je ovu
pravednost za oprotenje svojih greha dobio u Hristu, time to se obukao u Hrista. Zato ako
je ko u Hristu, novo je stvorenje (2. Kor 5,17). Potpuno i besplatno oprotenje greha ima za
posledicu onu divnu promenu koja je poznata kao novoroenje; jer ovek ne moe da postane
novo stvorenje osim novoroenjem, to je jednako posedovanju novog ili istog srca.
Novo srce je ono koje voli pravednost, a mrzi greh. To je srce koje je voljno da bude
voeno putevima pravednosti. Takvo srce je Gospod eleo da ima Izrailj: O, kad bi im bilo
srce svagda tako da me se boje i da dre sve zapovesti moje svagda, da bi dobro bilo
njima i sinovima njihovim doveka (5. Moj 5,29). Ukratko, to je srce koje je osloboeno kako
ljubavi prema grehu, tako i krivice greha. ta, meutim, dovodi oveka dotle da iskreno trai
oprotaj svojih greha? To je jednostavno mrnja prema grehu i njegova tenja za praved
nou; pri emu je i jedno i drugo podstaknuto Duhom Svetim.
Sveti Duh se bori sa svakim ovekom. On dolazi kao onaj koji ukorava. Kada se glas Nje
govih ukora ceni, On odmah uzima poloaj Uteitelja. Ono isto osvedoenje koje oveka vodi
da prihvati te ukore, koje ga ini poniznim i koje ga nagoni da prihvati uputstva Bojeg Duha,
dovee ga do toga da sledi i Njegova uenja. Jer koji se vladaju po Duhu Bojem oni su si
novi Boji. (Rim 8,14)
ime se postie opravdanje ili oprotenje greha? Verom: Opravdavi se dakle verom,
imamo mir s Bogom kroz Gospoda svoga Isusa Hrista (Rim 5,1). Pravednost Boja dolazi
na sve koji veruju (Rim 3,22). Ovo delo ini oveka detetom Bojim; jer Pavle ui: Svi ste vi
sinovi Boji kroz veru u Isusa Hrista. (Gal 3,26)
Da svako kome su gresi oproteni odmah postaje dete Boje, svedoi Pavle u svojoj pos
lanici Titu. Poto je istakao bezbono stanje, u kome smo svi nekada bili, on pie:
A kad se pokaza dobrota i ovekoljublje Boga, Spasitelja naega, spasao nas je ne na
osnovu dela koja smo mi uinili u pravednosti, nego po svojoj milosti banjom koja pre
poraa i obnavlja Duhom Svetim, koga bogato izli na nas posredstvom Isusa Hrista,

34

Spasitelja naega, da opravdani njegovom blagodau postanemo naslednici venoga iv
ota kao to se nadamo. (Tit 3,47)
Obratimo panju da mi postajemo naslednici, jer smo opravdani Njegovom milou. Iz
Rim 3,24.25 smo nauili da ovo opravdanje dolazi milou, iz vere u Hrista. U Gal 3,26 se
meutim kae da nas vera u Hrista ini Bojom decom. Otuda znamo da je svako ko je oprav
dan Bojom milou dobio oprotenje i da je dete i naslednik Boji.
Nema, na osnovu prethodnog, nikakvog razloga za pretpostavku da ovek mora najpre da
izdri izvesnu probu i da postigne odreen stepen svetosti pre nego to ga Bog prihvati kao
svoje dete. On nas prihvata ba onakve kakvi jesmo. Nije naa dobrota razlog zbog kojeg nas
Bog voli, ve je to naa velika potreba; ne zato to se Njemu neto dopada na nama, nego Sebe
radi i zato to zna ta Njegova boanska sila moe od nas da uini. To je mogue pravom spoz
najom uzvienosti i svetosti Boje kao i injenice da On dolazi nama, grenim i palim ljudima,
da bi nas primio u svoju porodicu. Shvatanjem ovoga moi emo bolje da cenimo smisao rei
apostola Jovana: Vidite kakvu nam je ljubav dao otac, da se deca Boja nazovemo! (1. Jv
3,1). Svakome kome je uinjena ovolika milost isti se, kao i on to je ist. (1. Jv 3,3)
Bog nas prima kao svoju decu, ne zato to smo dobri, nego da bi nas uinio dobrim. Pavle
kae: Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, oiveo
je Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima, blagodau ste spaseni, i s njim
je vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da u buduim vekovima pokae
preveliko bogatstvo svoje blagodati svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu (Ef
2,47). Potom nastavlja: Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boji
je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu
stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Ef 2,810).
Ovaj odlomak pokazuje da nas je Bog ljubio dok smo jo bili mrtvi u gresima. On nam daje
svoga Duha da bi nas oiveo u Hristu, i taj isti Duh zapeauje nae usvajanje u Boansku
porodicu. Bog nas, dakle, prihvata da moemo kao nova stvorenja u Hristu da inimo dobra
dela koja je On odredio.

35


PRIHVAENI OD BOGA


Mnogi ljudi oklevaju da se predaju Bogu i da mu slue, jer se boje da ih Bog nee prihvati
ti. ak i meu onima koji kau da ve godinama slede Hrista nalaze se hiljade onih koji
sumnjaju da ih je Bog prihvatio. Za dobro takvih ljudi ja piem i ne bih eleo njihove due da
zbunim nagaanjima, nego se trudim da im ukaem na jasna obeanja Rei Boje.
Da li e me Bog prihvatiti? Ja odgovaram pitanjem: Da li e neko prihvatiti ono to je ve
kupio? Da li primate robu koju ste kupili u prodavnici kad Vam se isporui? Naravno! Nema
nikakve sumnje u vezi toga. Prosta injenica da ste neto kupili i dali novac za to, dovoljan je
dokaz da ste ne samo voljni da primite tu stvar nego i da od srca elite da je dobijete. Ono to
ovek ne voli, to uopte i ne kupuje. A to je vie platio neki predmet, utoliko vie mu je stalo
da ga poseduje. Ako je cena, koju ste za to platili, visoka i ako ste morali da radite za to celog
ivota da biste zaradili potrebni novac, onda ete ga bez sumnje odmah primiti im se
isporui. Vama je mnogo stalo do toga da isporuka ne izostane.
Ovaj jednostavni i prirodni prikaz primeniemo sada na sluaj grenika, koji eli da doe k
Bogu. Najpre treba zapaziti da nas je Bog kupio. Ili zar ne znate da je vae telo hram Duha
Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi? Vi ste, naime,
skupo kupljeni. (1. Kor 6,19.20)
Cena koja je plaena za nas, jeste Hristova krv, kao to je i Pavle svedoio stareinama u
Efesu: Pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za vladike, da napa
sate Crkvu Boju, koju je stekao krvlju svojom (Dela 20,28). A Petar pie: Znajui da od
svog sujetnog naina ivota, koji vam je od vaih otaca predan, niste iskupljeni pro
padljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i
preistog jagnjeta (1. Petr 1,18.19). Hristos je dao samoga sebe za nas (Titu 2,14). On je
dao sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega.
(Gal 1,4)
Hristos nije kupio neku posebnu klasu ljudi, nego celo greno oveanstvo. Jer Bogu tako
omile svet, da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine,
nego da ima ivot veni (Jv 3,16). Isus je rekao: Hleb koji u ja dati telo je moje, koje u
dati za ivot sveta (Jv 6,51). Jer je Hristos, dok smo mi jo bili slabi, u odreeno vreme
umro za bezbonike (Rim 5,6). Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je
Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici. (Rim 5,8)
Hristos je platio za nas neizmernu cenu. Moemo onda biti sigurni da mu je veoma stalo
do toga da dobije ono to je kupio. On je celim srcem prionuo da nas dobije. Bez toga On ne bi
mogao biti zadovoljan. itaj Fil 2,68; Jevr 12,2; Is 53,11.
Moda e neko ipak rei: Ja sam nedostojan. To znai da je ovek nedostojan plaene
cene i da se boji da doe Hristu, jer bi On mogao opozvati kupovinu. Takav strah bi mogao
imati osnova da kupovina jo nije zakljuena i da cena jo nije plaena. Ako te On ne bi primio,
moda zato to nisi vredan cene, onda On ne bi izgubio samo tebe, nego i svu plaenu sumu.
Nikome ne bi palo na pamet da odbaci steenu robu zato to ona nije vredna plaene cene.
ovek e zadrati robu, da bi imao makar neto zauzvrat za novac koji je dao, umesto da ba
nita nema.

36

Dalje, vi ionako nita ne moete da uradite po pitanju vrednosti. Jer kad je Hristos bio na
ovoj Zemlji da izvri kupovinu, nije imao potrebe da ko svedoi za oveka; jer je sam znao
ta bee u oveku (Jn 2,25). On je sa najboljim poznavanjem kupio i tano je znao koliko je
vredno ono to je dobio. Takoe, On nije nimalo razoaran kad doe k Njemu i ako te nae
bezvrednog. Poto je potpuno znao o emu se radi i ipak bio spreman da zakljui kupovinu,
moe biti potpuno miran, ne razmiljajui i ne brinui se.
Ono to je najdivnije u toj celoj stvari jeste da nas je On kupio, iako smo bili nedostojni.
Njegovo znalako oko otkrilo je velike mogunosti u oveku i On ga je kupio, ne zbog njegove
tadanje ili sadanje vrednosti, nego zbog onoga to od njega moe nainiti. Ja, ja sam
briem tvoje prestupe sebe radi (Is 43,25). Poto mi nemamo nikakvu pravednost, On nas je
kupio da mi u Njemu postanemo pravednost Boja (2. Kor 5,21). U njemu telesno obita
va sva punina Boanstva, a vi ste puni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti.
(Kol 2,9.10)
Evo opisa celog ovog procesa: Mi smo kao i ostali po prirodi bili podloni Bojem
gnevu. Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, oiv
eo je Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima, blagodau ste spaseni, i s
njim je vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da u buduim vekovima
pokae preveliko bogatstvo svoje blagodati svojom dobrotom prema nama u Hristu Isu
su. Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boji je dar; ne od dela,
da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela,
koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo. (Ef 2,310)
Mi treba da budemo na slavu njegove blagodati (Ef 1,6). Da smo mi prvobitno bili
vredni onoga to je On platio sa nas, onda ne bismo mogli biti na slavu Njegove blagodati. On
ne bi mogao da u buduim vekovima pokae na nama preveliko bogatstvo svoje blagodati. Ali
kako nas je On otkupio bezvredne, a ipak nas prima i moe na kraju da nas pokae bez mane,
onda e to biti na Njegovu venu slavu. Niko od spasenih nee onda sebi pripisati slavu. Kroz
svu venost spaseno e mnotvo jednim glasom klicati Hristu: Dostojan si ... zato to si bio
zaklan i to si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakoga plemena i jezika i naroda i
narodnosti, i uinio ih Bogu naemu carstvom i svetenicima i oni e carevati na zemlji...
Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi silu i bogatstvo i mudrost i mo i ast i slavu i
blagoslov. (Otk 5,9.10.12)
Svakako da bi trebalo da se ukloni svaka sumnja o tome da nas Bog prima. Ali to nije tako.
Prkosno i neverno srce iznosi nove sumnje: Ja sve to verujem, ali Ba ovde stani. Ako veru
je, onda nee rei ali. Kad neko svom priznanju vere doda re ali, onda u stvari kae:
Verujem, ali ne verujem. Onda ti obino nastavlja: Moda ima pravo, ali dozvoli da zavrim.
Ono to sam hteo da kaem jeste da verujem obeanjima Biblije koje si citirao, ali Biblija kae, da
ako smo mi deca Boja, da emo imati i svedoanstvo Duha. Mi emo imati svedoanstvo u nama,
a ja ne oseam nita od takvog svedoanstva. Zato ne mogu da verujem da sam ja u Hristu. Ja
verujem Njegovoj Rei, ali ja nemam svedoanstvo u sebi. Razumem tvoju tekou, dozvoli da
vidim da li mogu da je otklonim.
Da li neko pripada Hristu ili ne, to je stvar o kojoj ovek mora sam da odlui. Video si ta je
On za tebe platio. Na pitanje: Da li si Hristov? samo ti moe dati odgovor. Ako nisi Njegov,
to je iskljuivo zato to si odbio da sebe preda Njemu, Onome koji te je otkupio. Time Ga ob
manjuje. On kae: Vazdan pruah svoje ruke neposlunom i jogunastom narodu (Rim

37

10,21). On te preklinje da Mu da ono to je On kupio i platio. Ali ti Ga odbija i optuuje da
nee da te primi. Ako mu se preda celim srcem da bude Njegovo dete, onda moe biti i sig
uran da te je primio.
to se tie okolnosti da veruje Njegovoj Rei, a da ipak sumnja da te je primio zato to ne
osea svedoanstvo u svom srcu, ja i dalje ostajem pri tome da ne veruje. Kad bi verovao,
imao bi svedoanstvo. uj Njegovu Re: Ko veruje u Sina Bojeg ima svedoanstvo u sebi.
Ko ne veruje Bogu, nainio ga je laom, jer nije verovao u svedoanstvo kojim je Bog sve
doio za svoga Sina (1. Jv 5,10). Ko veruje u Sina, veruje takoe Njegovoj Rei i svedoanstvu
Bojem o Njemu.
Ko veruje u Sina Bojeg ima svedoanstvo u sebi. Ne moe imati svedoanstvo, dok ne
veruje. Ali im poveruje, ima i svedoanstvo. Kako to moe biti? Zato to je tvoja vera u
Boju Re svedoanstvo. Bog kae: A vera je tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo,
osvedoenje o stvarima koje ne vidimo (Jevr 11,1). Kad bi ti Bog svojim ujnim glasom
rekao da si ti Njegovo dete, onda bi to bio dovoljan dokaz za tebe. Kad Bog u svojoj Rei go
vori, onda je to isto kao kad bi ti govorio ujnim glasom, a tvoja vera je dokaz da uje i ima
poverenje.
Ova stvar je tako vana, da je vredna posebne panje. Pogledajmo je jo malo. itajmo naj
pre: Mi smo verom u Hrista ... svi sinovi Boji (Gal 3,26). To je sasvim sigurna potvrda
onoga to sam rekao o neverovanju u svedoanstvo. Naa vera nas ini decom Boijom. Kako
dobijamo ovu veru? Vera potie ... od propovedi, a propoved biva Hristovom Reju (Rim
10,17). Kako se moe stei vera u Njegovu Re
17
? Jednostavno, verovanjem da Bog ne moe da
lae. Ti svakako nee rei Bogu u lice da je On laov, ali to ipak ini ako ne veruje u Njegovu
re. Sve to treba uiniti da bi se verovalo jeste verovati. Blizu ti je re, u tvojim ustima i u
tvom srcu, to jest, re vere koju mi propovedamo. Ako, dakle, svojim ustima ispovedi da
je Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen. Jer
srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. Pismo, naime, kae:
Svako ko veruje u njega, nee se postideti. (Rim 10,811)
Sve navedeno je u potpunom skladu sa Rim 8,16.17: Sam Duh svedoi naem duhu da
smo deca Boja. Ako smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici Boji, sunaslednici
Hristovi; jer sa njim stradamo da se sa njim i proslavimo. Duh, koji svedoi naem duhu,
jeste Duh Uteitelj koga je Hristos obeao u Jn 14,16. On je Duh istine (stih 17), i Njegovo
svedoanstvo moe biti samo istinito. Kako se, dakle, svedoanstvo raa? On svedoi u nama
time to nas podsea na napisanu re koju je On dao (1.Kor 2,13; 2.Petr 1,21). Kad nas podsea
na to, onda je to isto kao i da nam direktno govori. On razjanjava naem umu zapis koji smo
mi ve zapamtili; mi smo sigurni da je to svedoanstvo istinito, jer Bog ne moe da lae. Time
mi kaemo sotoni, idi od nas sa svojim lanim svedoanstvom protiv Boga. Mi verujemo u
Boju Re. Prihvatajui to svedoanstvo, znamo da smo Boja deca i viemo: Ava, Oe! Sada
tek potpuno shvatamo ovu divnu istinu. Ponavljanjem rei Svetog pisma, one postaju stvar
nost za nas! Bog je na Otac. Mi smo stvarno Njegova deca. Koliko radosti skriva ova misao!
Vidimo da svedoanstvo u nama nije tek neki utisak ili prolazno oseanje. Gospod ne trai da
pokazujemo poverenje tako nepouzdanom svedoku kao to su naa oseanja; jer ko se uzda
u srce svoje, bezuman je (Prie 28,26). Svedoanstvo na koje treba da se oslonimo, jeste
neprolazna Re Boja. Ovo svedoanstvo moemo imati kroz Duha Svetoga u naim srcima.

17
Vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje Rijeju Bojom prevod Vuka Karadia

38

Hvala Bogu za Njegov neiskazani dar! (2. Kor 9,15)
Ovo obeanje, meutim, nije razlog da popustimo u naoj revnosti i da skrstimo zado
voljno ruke kao da smo postigli savrenstvo. Ne smemo zaboraviti da nas Hristos ne prihvata
nas radi, nego Sebe radi, ne zato to smo savreni, nego zato to u Njemu treba da teimo ka
savrenstvu. On nas blagosilja, ne zato to smo bili tako dobri i to smo zasluili blagoslov,
nego da bismo se okrenuli od zla silom koju smo primili kroz taj blagoslov (Dela 3,26). Svima
koji veruju u Hrista, sila je data da bi mogli postati deca Boja (Jv 1,12). Pomou predivnih i
izvanrednih obeanja naeg Boga kroz Isusa Hrista i mi moemo postati uesnici u Bojoj pri
rodi (2.Pt 1,4).

39


POBEDA VERE


Biblija ui: Pravednik e iveti od vere. Pravednost koja vai pred Bogom dolazi iz vere
u veru. Ali delovanje vere nita bolje ne prikazuje od primera koji su za nau nauku napisani
da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu (Rim 15,4). Uzmimo najpre jedan znaajan
dogaaj koji je zapisan u 2. Dnev 20. Pratite ovaj dogaaj sa Svetim pismom u rukama.
A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji ive meu sinovima
Amonovim, dooe da vojuju na Josafata. I dooe te javie Josafatu govorei: ide na te
veliko mnotvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u AsasonTamaru, a to je EnGad. (stihovi
1.2)
Od ove velike vojske uplaio se i car i sav narod. Meutim oni su postupili mudro i skupili
su se zajedno da potrae Boga (stihovi 3.4). Onda je usledila molitva Josafata, koji je bio voa
naroda; i poto je to bila molitva vere koja je u sebi sadravala poetak pobede, vredna je
naeg posebnog prouavanja:
Tada stade Josafat u zboru Judinu i Jerusalimskom u domu Gospodnjem pred trem
om novim, i ree: Gospode Boe otaca naih! nisi li ti Bog na nebu i vlada svim carstvima
narodnim? nije li u tvojoj ruci mo i sila da ti niko ne moe odoleti? (stihovi 5.6)
Ovo je bio izvanredan poetak jedne molitve! Ona poinje sa priznanjem Boga na nebu.
Tako poinje i uzormolitva: Oe na koji si na nebesima! ta to znai? Da je Bog, kao Bog na
nebu, Stvoritelj. Ona nastavlja sa priznanjem Njegove sile nad svim carstvima narodnim i
silama tame. injenica da je On, Stvoritelj, na nebu, pokazuje da je u Njegovoj ruci mo i sila
tako da niko nije u stanju da Mu se suprotstavi. Zato ovek, koji poinje molitvu u mnotvu
onih kojima je potrebna pomo, sa ovako jasnim prepoznavanjem Boje sile, ve ima pobedu
na svojoj strani? Zato to, zapazite, Josafat ne izjavljuje samo svoju veru u udesnu Boju silu,
ve je on istovremeno iskazao pravo na Boansku silu kao svoju vlastitu, govorei: Nisi li ti
na Bog...? On ovim ispunjava osnovni uslov Pisma Koji dolazi k Bogu, valja da vjeruje da
ima Bog, i da plaa onima koji ga trae. (Jevr 11,6)
Josafat onda nastavlja da nabraja kako je Gospod dao njima zemlju Hanan i kako im nije
dao da prou kroz zemlju amonsku i moavsku i kako ih nisu istrebili, a ovi narodi sada su
doli da ih isteraju iz nasledstva Bojega (stihovi 711). I onda zakljuuje: Boe na, zar im
nee suditi? jer u nama nema snage da se opremo tome mnotvu velikom, koje ide na
nas, niti mi znamo ta bismo inili, nego su oi nae uprte u te (stih 12). Za Boga nema
nikakve razlike u savladavanju neke stvari, da li sa mnogima ili sa onima koji uopte nemaju
sile (2. Dnev 14,11). Njegove oi gledaju po svoj zemlji, da bi pokazivao silu svoju prema
onima kojima je srce celo prema njemu (16,9), i dobro je za sve koji su u nevolji da se uzda
ju samo u Njega. Ovakav stav Josafata i njegovog naroda odgovarao je apostolskom propisu:
Gledajui na Isusa, zaetnika i usavritelja vere (Jevr. 12,2). On je zaista poetak i kraj, i
sva sila na nebu i na Zemlji u Njegovoj je ruci.
Kakav je sada bio rezultat? Prorok Gospodnji je doao u sili Svetoga Duha i rekao:
Sluajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod; ne
bojte se i ne plaite se toga mnotva velikoga, jer nije va rat nego Boji (2. Dnev 20,15). I
tada je dola zapovest da se neprijatelj napadne u zoru, da se ide u susret neprijateljima, te da

40

e oni videti pomo Gospodnju, jer e On biti s njima.
Sada dolazi najvaniji deo: A ujutru ustavi rano izidoe u pustinju Tekujsku; a kad
izlaahu, stade Josafat i ree: ujte me Judejci i Jerusalimljani; verujte Gospodu Bogu svo
jemu i biete jaki, verujte prorocima njegovim i biete sreni. I tako dogovoriv se s
narodom postavi pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu idui pred vojskom i govorei:
hvalite Gospoda, jer je doveka milost njegova. (stihovi 20.21)
Bez sumnje, bio je to zaista neobian nain da se ide u borbu. Svega nekoliko vojski u ljud
skoj istoriji je ilo u borbu sa takvom prethodnicom. Kakav je bio ishod ove bitke?
A kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove
Moavove i na one iz gore Sira, koji izidoe na Judu, te se razbie. Jer sinovi Amonovi i
Moavovi ustae na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobie one iz gore Sira,
udarie jedni na druge, te se potre. A kad Juda doe do straare prema pustinji, i pogle
da na mnotvo, a to mrtva telesa lee po zemlji, i nijedan ne bee ostao iv. (stihovi 22
24)
Ako je i bilo vojski koje su sa takvom prethodnicom izale u bitku, isto tako ih je malo bilo
koje su nagraene sa ovakvom pobedom. Ali odakle je doao ovaj divni uspeh? Na ovom mes
tu, prava bi stvar bila odvojiti malo vremena za izuavanje filozofije pobede verom, kako je
ona predstavljena u ovom sluaju. ta li je mislio neprijatelj, koji se oslanjao na svoju nad
monu silu, kad je toga jutra uo da dolaze sinovi Izrailjevi sa pesmom i hvalom? Nita drugo
osim da su sinovi Izrailjevi dobili pojaanje, i to toliko znaajno, da je uzaludno pruati im ot
por. Zato je neprijatelje uhvatio panian strah, tako da je svako svakoga smatrao neprijatel
jem.
A da li su oni pogreno zakljuili da je Izrailj dobio pojaanje? Neprijatelj je imao pravo,
zaista je bilo tako Izrailj je dobio pojaanje. Gospod im je pomogao: A kad poee pesmu i
hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira. Gospod,
u koga se uzdao Josafat i njegov narod, borio se za njih. I da su njihove oi bile otvorene, i oni
bi, kao i sluga proroka Jelisija, videli da je onih koji su bili sa njima bilo vie nego neprijatelja
njihovih.
U ovom izvetaju posebno treba obratiti panju na jednu taku, a to je da je Gospod obra
tio zasedu na njihove neprijatelje kad je Izrailj poeo sa pesmom i hvalom. ta je smisao ovo
ga? Svojim zahvaljivanjem oni su pokazivali da je njihova vera prava. Obeanje Boje je bilo
prihvaeno kao da je ve bilo ispunjeno. Oni su se uzdali u Gospoda. Time su bili uvreni,
utemeljeni u Gospodu, i iskusili su istinitost rei: Ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa
vera. (1. Jv 5,4)
Primenimo sada ovu ilustraciju na sluaj sukoba sa grehom. Vidimo kako nailazi jako is
kuenje navodei nas da inimo stvari za koje znamo da su pogrene. Naalost, mnogo puta
smo potvrdili silu iskuenja, jer nas je pobeivalo; zato znamo da nemamo nikakve moi pro
tiv njega. Zato gledajmo na Gospoda, koji nas moli da smelo i sa radou doemo Njegovom
prestolu milosti, da bismo dobili oprotaj i pronali milost za vreme kada e nam pomo biti
potrebna. Molimo se Bogu, koji nam se u Bibliji otkrio kao Tvorac neba i Zemlje. Nemojmo
poinjati nau molitvu time to emo se aliti na nau slabost, nego sa radosnim priznanjem
Njegove neizmerne sile. Nakon toga moemo izneti ono to nam lei na srcu i priznati nau
nemo. Ako pak najpre navodimo nau slabost i obeshrabrujue prilike, onda mi istiemo sebe
ispred Boga. U tom sluaju e sotona preuveliati te teke okolnosti i okruiti nas tamom da ne

41

vidimo nita osim svojih slabosti i zato na pla i moljenja mogu biti estoki i puni oaja. Ali
ma kako nae molbe i moljenja bili ozbiljni i stalni, nee nam pomoi, ako nedostaje ona glav
na stvar verovanje u Boga i verovanje da je On sve ono to je rekao o Sebi. Meutim, ako
ponemo svoje molitve sa priznanjem Njegove Boanske moi, onda moemo sa utehom
priznati nau slabost; jer u tom sluaju nau nemo stavljamo pored Boanske sile. Taj kon
trast izmeu njih je namenjen da bi se stekla hrabrost.
Ako se molimo na ovaj nain, onda e nas Sveti Duh podsetiti na ovo ili ono Boje obean
je. Moda neemo moi da mislimo na neko odreeno obeanje koje ba nama odgovara u da
tom trenutku i sluaju, ali se moemo setiti da je istinita re i svakog primanja dostojna da
Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja (1. Tim 1,15), i da je On
dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca
naega (Gal 1,4). Na taj nain su nam i sva druga obeanja sigurna, jer treba znati da sva ova
briga, sa svim moguim obeanjima, postoji zato to Bog, koji nije potedeo svog jedinorod
nog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati? (Rim
8,32)
Onda se setimo da Bog moe govoriti o stvarima koje nisu, kao da jesu. Drugim reima,
kad On neto obea, onda je to kao da je ve ispunjeno. Znamo da je nae spasenje od zla po
Bojoj volji; zato posmatrajmo pobedu tako kao da je ve naa i ponimo da zahvaljujemo
Bogu za dragocena i prevelika obeanja. im naa vera shvati ova obeanja i prihvati ih kao
ispunjenu stvarnost, onda neemo moi da inimo drugo nego da hvalimo Boga za Njegovu
neizrecivu ljubav. inei tako, nai umovi e se potpuno odvratiti od zla, i time je pobeda naa.
Gospod e postaviti zasedu neprijatelju. Naa hvala, koju prinosimo Gospodu, pokazae sotoni
da smo dobili pojaanje. On zna silu pomoi koja nam je data i vrlo dobro zna da u takvim
okolnostima ne moe da uini nita, i naputa nas. To pokazuje koliko je tano apostolsko is
kustvo:
Ne brinite se ni za to, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka
se vae molbe Bogu oituju. (Fil 4,6)

42


ISTOVREMENO SLUGA I SLOBODAN


Sila vere koja donosi pobedu moe se pokazati nizom drugih biblijskih mesta koja su
izvanredno korisna. Kao prvo, mora se razumeti da je grenik istovremeno i rob. Hristos je
rekao: Svaki koji ini greh, rob je grehu (Jv 8,34). A Pavle pie, stavljajui se u poloaj ne
obraenog oveka: Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav
prodan pod greh (Rim 7,14). ovek koji je prodan je rob. Dakle, onaj koji je prodan pod greh
je rob greha. Petar potvruje ovu injenicu govorei o podmitljivim i lanim uiteljima, kad im
oni obeavaju slobodu, a sami su robovi propasti; jer od ega je ko savladan, tom i robu
je. (2. Pt 2,19)
Posebno obeleje roba je da on ne moe da ini ono to bi eleo; on je vezan. On mora da
ini volju drugoga, ma koliko da mu je ona neprikladna i da mu je to teko. Pavle ovde pot
vruje istinu kada govori da je on, kao prestupnik, zapravo bio rob grehu: Ne znam ta in
im; jer ne inim to elim, nego to mrzim to inim... Jer to sad ne inim vie ja, nego greh
koji obitava u meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer
hteti toga ima u meni, ali initi dobro toga nema. Jer ne inim dobro koje elim, nego
zlo, koje ne elim, to inim. (Rim 7,15.1719)
Vlast, kontrola greha nad nekim potvruje da je dotini ovek rob. Svaki ovek koji grei
je prisiljen sluiti grehu. On e oseati svoje ropstvo kao nepodnoljivo od trenutka kada okusi
ta je sloboda. On e eznuti za slobodom, ali e shvatiti da ne moe da se oslobodi okova koji
ga veu za greh. Nemogunost neobnovljenog oveka da ini dobro, koje bi eleo da ini, ve je
pokazana u Rim 8,7.8 i Gal 5,17.
Koliko je mnogo ljudi koji iz linog iskustva mogu da potvrde istinitost ovih tekstova. Kol
iko esto su se odluivali iznova i iznova (da ine dobro), a koliko su, kad se iskuenje ponovo
vratilo, uprkos iskrenim namerama, bili slabi kao voda. Oni nemaju sile i ne znaju ta da ine.
Na alost, njihove oi nisu tako odluno upravljene na Boga kao to su upravljene na njih same
i na neprijatelja. Njihovo iskustvo je stalna borba protiv greha, to je tano, ali isto tako i stalni
porazi, to je takoe tano.
Da li to moda treba da bude iskustvo hrianina? Ima onih koji to veruju. Ali zato apos
tol u svom duevnom strahu uzvikuje: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti
ove? (Rim 7,24). Da li je to stanje jednog hrianina telo smrti, koja je tako strana da
ovek vie za osloboenjem? Ne, nikako.
Neko uje ovaj vapaj iz dubine due i otkriva se kao Oslobodilac, jer Pavle kae: Zah
valjujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista (Rim 7,25). Na drugom mestu kae o Hristu:
Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smru satre onoga
koji ima dravu smrti, to jest avola; i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu
ivotu bie robovi. (Jevr 2,15)
Isus opisuje cilj svoga poslanja, misije:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krot
kima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da
e im se otvoriti tamnica. (Is 61,1)
ta znai biti zarobljen i biti suanj, ve je reeno. To je sluenje grehu, robovanje, u kome

43

je ovek prisiljen, ak i protiv svoje volje, preko nasleenih i steenih sklonosti i navika u
ivotu, da ini greh. Da li Hristos oslobaa od hrianskog iskustva? Naravno, ne. Robovanje
grehu, na koje se Pavle ali u Rim 7, nije iskustvo deteta Bojeg, nego iskustvo roba (onog koji
slui) grehu. Hristos je doao da nas oslobodi od ovog ropstva. On nas u ovom ivotu ne
oslobaa od borbe i sukoba, ve od poraza. On nas osposobljava da budemo jaki u Gospodu i u
sili Njegove jaine, da bismo mogli rei hvala Bogu, koji nas je izbavio od vlasti tame i pre
mestio u carstvo svog ljubljenog Sina (Kol 1,13), kroz iju krv imamo spasenje.
Kako dolazi ovo osloboenje? Kroz Sina Bojeg. Hristos kae: Ako vi ostanete u mojoj
nauci, onda ste zaista moji uenici, i saznaete istinu, i istina e vas osloboditi. Ako vas,
dakle, Sin oslobodi, biete stvarno slobodni (Jv 8,3132.36). Ova sloboda dolazi svakome
koji veruje; jer onima koji veruju u Njegovo ime, On daje mo da postanu deca Boja (vidi Jv
1,12). Osloboenje od osude primaju oni koji su u Hristu Isusu (Rim 8,1). Mi se verom ob
laimo u Hrista (Gal 3,26.27) i verom On ivi u naim srcima.

44


OSLOBOENJE IZ ROPSTVA PRAKTIAN PRIKAZ


Sada emo uzeti nekoliko primera moi vere za osloboenje iz ropstva.
A kad je uio u subotu u jednoj sinagogi, gle, onde je bila ena koja je osamnaest go
dina imala duha, izazivaa bolesti, i bila je zgrena te nije mogla da se sasvim ispravi.
Kada je Isus vide, dozva je i ree joj: eno, osloboena si svoje bolesti. I stavi ruke na nju,
pa se odmah ispravi i slavljae Boga. A stareina sinagoge je negodovao to je Isus izleio
u subotu, i ree narodu: ima est dana u koje treba raditi; u te dane, dakle, dolazite i leite
se, a ne u subotnji dan. Na to mu Gospod odgovori i ree: licemeri, zar svaki od vas ne
odvezuje svoga vola ili magarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji? A ovu Av
raamovu ker, koju je sotona svezao evo, osamnaest godina, zar nije trebalo osloboditi
ove sveze u subotnji dan? A kad je to rekao, svi njegovi protivnici su se postideli, i sav
narod se radovao za sva slavna dela koja je uinio. (Lk 13,1017)
Zaobiimo licemernog uitelja Zakona i posmatrajmo samo udo. ena je bila zatoena; mi
smo strahom od smrti ceo na ivot zatoeni, podreeni robovanju. Sotona je zarobio ovu
enu; on je, takoe, pod nae noge podmetnuo zamku i zarobio nas. ena se nije mogla usprav
iti; nai gresi su nas tako obuzeli da nismo u stanju da podignemo pogled (Ps. 40,13). Reju i
dodirom Isus ju je oslobodio od njenih bolesti. I mi imamo istog saaljivog Prvosvetenika na
nebu, koji moe da saosea sa naim slabostima. Istom reju On e i nas osloboditi zla.
Zato su zapisana uda isceljenja koja je Isus uinio? Jovan nam to otkriva. Ne samo da bi
pokazao kako moe da isceljuje bolesti, ve i da pokae svoju mo, svoju silu nad grehom:
I mnoga druga uda uini Isus pred uenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a
ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boji, i da verujui imate ivot u nje
govo ime. (Jv 20,30.31; uporedi Mt 9,28)
Tako vidimo da su ona jednostavno zapisana kao oigledni primeri Hristove ljubavi, kao
izraz Njegove moi nad delima sotone i Njegove volje da oslobodi, bilo da je u pitanju dua ili
telo. Jo jedno udo s ovim u vezi bie dovoljno. O tome govori 3. poglavIje Dela apostolskih. Ja
neu iznositi ceo izvetaj, nego u zamoliti itaoca da ga paljivo proita u svojoj Bibliji.
Petar i Jovan videli su pred vratima Hrama jednog oveka, preko 40 godina starog, koji je
od roenja bio hrom. On nikada nije mogao da hoda. Prosio je milostinju, a Petar pokrenut
Duhom Svetim osetio je da treba da mu podari neto bolje od zlata i srebra. Rekao je: U ime
Isusa Hrista Nazareanina hodaj. Tada ga uhvati za desnu ruku i podie ga. Tako se od
mah uvrstie njegove noge i glenji, te skoi, stade, i hodae, pa ue s njima u Hram idui
i skaui, i hvalei Boga. (Dela 3,68)
Ovo znaajno udo na oveku koje su svi videli, izazvalo je veliko uzbuenje meu
narodom. Kad je Petar video njihovo uenje, objasnio im je kako se udo dogodilo.
Ljudi Izrailjci, to se udite ovome, ili to gledate na nas kao da smo svojom silom ili
pobonou uinili da ovaj hoda? Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev, Bog otaca naih,
proslavio je svoga slugu Isusa, koga ste vi predali i koga ste se vi odrekli ... pa ste ubili
zaetnika ivota, koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, emu smo mi svedoci. I zato to veruje
mo u njegovo ime, njegovo ime je uinilo vrstim ovoga koga gledate i znate; vera do
koje dolazimo njegovim posredstvom dala mu je potpuno zdravlje pred svima vama.

45

(stihovi 1216)
Primenimo to na sebe. ovek je bio hrom od roenja, nesposoban da sam sebi pomogne.
Rado bi hodao, ali nije mogao. Svi mi sa Davidom moemo rei: Gle, u bezakonju rodih se, i u
grehu zatrudne mati moja mnom (Ps 51,5). Zbog toga smo mi po prirodi tako slabi da ne
moemo initi ono to bismo rado eleli. to je ovaj hromi ovek bivao stariji, utoliko je vea
bila njegova nesposobnost da hoda, jer se njegova telesna teina poveavala, dok su njegovi
nekorieni udovi postajali sve slabiji i slabiji. Tako je i sa ponavljanjem greha to smo stariji,
utoliko je vea njegova mo nad nama. Ovaj ovek uopte nije mogao da hoda, ali ga je vera u
ime Isusa Hrista uinila potpuno zdravim i oslobodila ga od svih patnji. Isto tako i mi verom
koja je u Hristu moemo biti celi i osposobljeni da inimo ono to do tada nikako nismo mogli.
Ba zato to je Bogu mogue ono to je ljudima nemogue. On je Stvoritelj i nejakome um
noava silu i snagu (Is 40,29). Jedno od uda vere, pokazano kod junaka vere, jeste da oni
koji su bili slabi ojaae od nemoi. (Jevr 11,34)
Na ovim primerima i sa ove vremenske razdaljine moe se videti kako Bog oslobaa iz
ropstva one koji Mu se poveravaju. A sada pogledajmo kako se sloboda uva.
Videli smo da smo mi po prirodi robovi greha i sotone, ali da se oslobaamo sile sotonine
im se predamo Hristu. Pavle pie: Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate,
kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za praved
nost? (Rim 6,16). im smo osloboeni ropstva grehu, sluge smo Hristove. Da nas Bog, kao
odgovor na nau veru, oslobaa greha, dokazuje to to nas prima kao svoje sluge. Mi zaista
postajemo sluge Hristove; a onaj ko je Hristov sluga, taj je slobodan ovek; jer mi smo na slo
bodu pozvani (Gal 5,13), a gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda. (2. Kor 3,17)
Nakon naeg predanja, meutim, iznova sledi borba. Sotona ne eli da tako lako napusti
svog preanjeg roba. On dolazi sa biem jaeg iskuenja, da bi nas ponovo vratio u svoje
ropstvo. Iz alosnog iskustva nam je poznato da je on mnogo moniji od nas i da mi ne
moemo sami da mu se odupremo. Mi se plaimo njegove moi i zovemo u pomo. Onda se
seamo da vie nismo sotonine sluge. Predali smo se Bogu i On nas je prihvatio kao svoje
sluge. Stoga sa psalmistom moemo da uzviknemo: O Gospode! ja sam sluga tvoj, ja sam
sluga tvoj, sin slukinje tvoje; raskovao si s mene okove moje (Ps 116,16). Sama injenica
da je Bog raskinuo okove kojima nas je sotona bio vezao a On ih je raskinuo ako mi to veru
jemo jeste dokaz da e nas Bog i dalje tititi; On se brine za svoje, i mi imamo obeanje da e
On koji je zapoeo dobro delo u vama dovriti to do dana Isusa Hrista (Fil 1,6). Ojaani
takvim poverenjem, moemo se odupreti!
Ako smo se predali Bogu kao Njegove sluge, onda to zaista i jesmo, ili drugim reima, onda
smo orua pravednosti u Njegovim rukama (vidi Rim 6,1316). Mi onda nismo vie beivotna i
bezvoljna orua, kao to ih upotrebljava zemljoradnik, orua koja nemaju uticaja na svrhu
svoje primene; mi smo iva i razumna orua, koja mogu izabrati svoju delatnost. Ipak pojam
orue upuuje nas na neto to je pod potpunom kontrolom njegovog korisnika. Razlika iz
meu nas i orua jednog zanatlije je ta to mi moemo birati ko e nas koristi i za za kakvu
svrhu emo biti upotrebljeni. Ali ako smo napravili izbor i ako smo se predali Uitelju, onda
treba potpuno da budemo u Njegovoj ruci kao orue koje ne odluuje o tome kako e biti upo
trebljeno. Ako se Bogu predamo, onda u Njegovim rukama treba da budemo kao glina u ruka
ma lonara, tako da On moe s nama da ini ta mu je volja. Naa volja sastoji se u mogunosti
izbora da li emo ili ne, dozvoliti Bogu da ini u nama ono to je dobro.

46

Pravilno shvatanje ove misli, da smo orue u Bojoj ruci, izvanredno pomae pobedi vere.
Zato zapazite da ono to orue moe uiniti, potpuno zavisi od osobe u ijim je rukama. Alat za
kovanje novca, na primer, sam po sebi nije lo; on se meutim moe iskoristiti kako za neto
loe, tako i za neto korisno. Ako je u rukama loeg oveka, moe se iskoristiti za kovanje falsi
fikovanog novca. U rukama dobrog i vernog oveka nee prouzrokovati nikakve tete. Tako je
i sa nama. Kad smo bili sotonine sluge, nismo inili nita dobro (Rim 6,20). Ali sada, kad smo
se predali Bogu i znamo da u Njemu nema nepravde, onda se taj alat u Njegovoj ruci ne moe
se upotrebiti ni za jednu lou nameru. Meutim, predanje Bogu mora biti tako potpuno kao
to je bilo i sotoni; zato Pavle kae:
Kao to ste, naime, nekad dali svoje udove da slue neistoti i bezakonju za up
ranjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da slue pravednosti na osveenje.
(Rim 6,19)
Cela tajna pobede lei, dakle, kao prvo, u potpunom predanju Bogu, sa iskrenom eljom da
inimo to je po Njegovoj volji; dalje, u saznanju da nas On, poto smo se Mu predali, prima
kao svoje sluge; i konano, u tome da ostanemo u tom prihvatanju, da ga sauvamo i da se
prepustimo u Njegove ruke. esto se pobeda moe postii samo neprestanim ponavljanjem
obeanja: O Gospode! ja sam sluga tvoj, ja sam sluga tvoj, sin slukinje tvoje; raskovao si s mene
okove moje. Ovo je jednostavan nain da se nedvosmisleno kae: O Gospode, ja sam se predao
tebi kao orue pravednosti; neka bude volja tvoja, a ne pobuda moga tela. Ako uvidimo silu
ovih biblijskih rei i ako se bukvalno oslonimo na to da smo mi sluge Boje, onda emo odmah
rei: Ako sam ja zaista orue u Bojim rukama, onda ne mogu biti iskorien za neto zlo, niti
mi On moe dozvoliti da inim zlo, sve dok sam u Njegovim rukama. Ako treba da budem
sauvan od zla, onda On to mora uiniti, jer ja ne mogu sam sebi pomoi; a On eli da me sauva
od zla jer je On svoju elju, a takoe i svoju mo da ispuni tu elju, pokazao time to je Sebe dao
za mene. Zato u biti sauvan od zla. Sve ove misli mogu nekome proi kroz um skoro tre
nutno, a sa njima, naravno, i oseanje radosti da je sauvan od zla od kojeg je strahovao. Ovak
va radost se prirodno izraava u tome to ovek zahvaljuje Gospodu; i sve dok zahvaljujemo
Bogu neprijatelj je neuspean sa svojim iskuenjima, dok mir Boji ispunjava srce. Tada
uviamo da radost vere daleko nadmauje zadovoljstvo koje dolazi iz greha.
Sve navedeno je praktino objanjenje rei apostola Pavla: Da li mi, prema tome,
ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podravamo zakon (Rim. 3,31). Ovde
upotrebljena re ukidamo ne znai da ga stavljamo van snage, jer nijedan ovek ne moe Za
kon Boji da stavi van snage. Pa ipak, psalmista kae da su ljudi oborili Zakon Boji (Ps.
119,126). Ukinuti Zakon Boji znai vie nego samo tvrditi da on vie nema nikakvog znaaja;
to znai pokazivati u svom ivotu da ga smatramo nevanim. ovek ukida Zakon Boji kada
mu ne dozvoljava da igra ulogu u njegovom ivotu. Ukratko, ukidati Zakon Boji znai kriti
ga. Zakon meutim ostaje, bilo da se dri ili ne dri. Ukidanje pogaa samo prekrioca.
Kad apostol kae da mi verom ne ukidamo Zakon, nego ga naprotiv podravamo, onda
misli da vera ne vodi ka tome da se Zakon gazi, nego da mu se bude posluan. Ne, ne bi trebalo
da kaemo da vera vodi poslunosti, nego da je vera, sama po sebi, poslunost. Ona podrava
Zakon u srcu. Vera je sutina
18
onoga emu se nadamo (Jevr. 11,1). Ako je ono emu se
nadamo pravednost, onda je vera podrava. Vera ni u kom sluaju ne vodi ka odbacivanju Za

18
Vera je sutina Vuk je preveo tvrdo ekanje, meutim pravilniji i mnogo jasniji prevod je sutina.
Prim. prev.

47

kona, ona ne stoji u suprotnosti sa Zakonom. Zapravo, vera je jedina koja ga titi. Potpuno je
nebitno koliko se neko hvali Zakonom; kada ovek odbacuje bezuslovnu veru u Hrista (veru
koja je u Hristu, koja je sadrana u Hristu bukv.prev.) ili je omalovaava, onda nita nije bolji
od onoga koji otvoreno napada Zakon. Istinsku veru ima samo onaj, koji zaista potuje Zakon
Boji. A bez vere nije mogue ugoditi Bogu (Jevr 11,6), zahvaljujui veri, pak, sve je mogue
(Mk 9,23).
DA! Vera ini nemogue moguim. Ona je sve to Bog trai od oveka da ini. Kada je Isus
Navin rekao Izrailju: Ne moete sluiti Gospodu (Is. Navin 24,19), onda je on rekao istinu,
ak iako je neoboriva injenica da sam Bog zahteva da Mu sluimo. Jednostavno, nije u moi
nijednog jedinog oveka da ini pravednost, ak ako bi i hteo (Gal 5,17); zato je ogromna
greka rei, da Bog trai od nas da inimo ono to najbolje moemo. Ko ne ini nita bolje od
toga, ne ini dela Boja. NE! ovek mora da ini bolje nego to moe da ini. Mora da ini ono
to samo Boja sila, ako deluje kroz nas, moe da uini. oveku je nemogue da hoda po vodi;
Petar je meutim hodao verom u Hrista.
Svaka vlast na nebu i na Zemlji data je Hristu. Poto ova vlast stoji nama na raspolaganju i
poto On sam eli da prebiva u naem srcu, onda ne moemo Boga optuivati da On od nas
zahteva neto nemogue; jer to je kod ljudi nemogue, mogue je kod Boga (Lk 18,27).
Zato glasno, sa radou moemo rei: Gospod je moj pomonik, neu se bojati; ta e mi
uiniti ovek? (Jevr 13,6)
Dakle, Ko e nas rastaviti od Hristove ljubavi? nevolja, ili pritenjenost, ili gonjenje,
ili glad, ili golotinja, ili pogibao, ili ma?... Ali u svemu tome mi nadmono pobeujemo
pomou onoga koji nas je zavoleo. Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni ivot, ni aneli,
ni poglavarstva, ni sadanjost, ni budunost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo
stvorenje, ne moe rastaviti od Boje ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu naem. (Rim
8,35.3739)