PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA

POD UGLOM
U zgradarstvu se ovakve veze javljaju:
-izmeu podvlaka i sekundarnih nosaa
-izmeu ovih nosaa i stubova
u mostogradnji:

Visokogradnja

-izmeu poprenih i podunih nosaa

-izmeu poprenih i glavnih nosaa

Mostogradnja

Naini konstruktivnog oblikovanja veze dva nosaa pod uglom:

-ako raspoloiva visina nije ograniena, veza se ostvaruje ukrtanjem nosaa,

ili direktnim oslanjanjem jednog nosaa na drugi (slika a).
-ako je konstruktivna visina ograniena tada gornje noice nosaa lee u
istoj ravni (slika b).
- kod izrazito malih konstruktivnih visina moe se izvriti uputanje nosaa
(slika c),

slika (a)

slika (c)

slika (b)

slika (b)

Sa statikog aspekta veze pod uglom mogu da budu:

-krute (prenose moment savijanja i transverzalnu silu),
ili
-Zglobne (prenose samo transverzalnu silu).

U praksi se, meutim, ne javljaju idealno zglobne veze, ve su one optereene i

momentom usled ekscentrinog vezivanja, pa se moe rei da poseduju izvestan, mali
stepen ukljetenja (elastino ukljetenje).
Krute veze takoe ne mogu uvek da budu idealne, jer je mogue malo obrtanje
preseka na mestu veze.
Veze pod uglom se ostvaruju pomou zavrtnjeva
i zavarivanjem.

ZGLOBNE VEZE

U savremenim elinim konstrukcijama se najee primenjuju:

veze sa prikljunim limom (a),
veze sa prikljunim ugaonicima (b),

(a)

veze sa eonom ploom (c),

(b)

(c)
4

a.

VEZA SA PRIKLJUNIM LIMOM

e
Zglobna veza sa prikljunim limom
Glavni nedostatak ove veze taj to se javlja moment ekscentriciteta,
M e V e iji intenzitet zavisi od ekscentriciteta veze e
i oslonake reakcije nosaa V .

Ugaoni av

Smanjenje ekscentriciteta moe da se postigne na dva naina:

1. zasecanjem jedne ili obe noice nosaa koji se vezuju (slika a),
2. uputanjem nosaa koji se vezuje (slika b)

bxtxl

h
V
V e

V e
Smanjenje momenta ekscentriciteta:
a) jednostranim zasecanjem noice nosaa;
b) uputanjem nosaa

Kada se vri zasecanje noice nosaa, mora da se kontrolie

naprezanje nosaa u oslabljenom preseku (presek 1-1).

Naini zasecanja i dijagrami napona kod jednostrano i obostrano

oslabljenih poprenih preseka nosaa

Kontrola normalnih napona u oslabljenom preseku 1-1 na

slici, vri se na osnovu sledeeg izraza:

Ve

dop
W x ,min
Geometrijske karakteristike preseka kod jednostrano i
obostrano zaseenog preseka date su u sledeoj tabeli:

Obostrano zaseeni nosai

Jednostrano zaseeni nosa

Povrina poprenog preseka- A

A h1 t w

A t w h1 t f b f t f

Rastojenje teita do pritisnute ivice nosaa - hc

hc h1

tf
h1 t w h1 t f

2
A
2

hc

h1
2

Moment inercije poprenog preseka - Ix

Ix

t w h1 t f
12

b f t f t w h1 t f h1 2

A
2

t w h13
Ix
12

Otporni moment poprenog preseka - Wx

W x ,min

Ix
hc

Ix
t w h12
Wx

hc
6

Statiki moment poprenog preseka - Sx

t w hc2
Sx
2

t w h12
Sx
2

10

Kontrola smiuih napona vri se na osnovu sledeih izraza :

(pretpostavka je da celu transverzalnu silu prima rebro )

V
t w h1 t f

za jednostrano zaseeni nosa

V

t w h1
za obostrano zaseeni nosa
Kako se preseku (1-1) javljaju i transverzalna
sila i moment savijanja kontrolie se i uporedni
napon:

2 3 2 dop
11

Veze pod uglom mogu da se ostvare sa znatno manjim ekscentricitetom

i bez zasecanja noica, ako se nosa upusti slika (a) ili ako se vezuje
za stub, slika (b).

(a)

(b).

Veze nosaa sa malim ekscentricitetom

12

Princip prorauna ovakvih veza zasniva se na proveri svih elemenata veze koji
su neophodni za prenoenje sile sa jednog na drugi nosa:
-prikljuni lim(kontrola napona)
- zavrtnjevi (br. komada)
-veza lima za nosa( naponi u avu)

Naprezanja elemenata veze sa prikljunim limom

13

Veza prikljunog lima

Veza prikljunog lima u ravni spoja je optereena transverzalom silom V

i momentom savijanja

Me

Moment savijanja dat je izrazom:

Me V . e
Veza prikljunog lima se ostvaruje najee ugaonim avom koji obrazuje
zatvoreni popreni presek oko prikljunog lima.
Geometrijske karakteristike i naprezanja ugaonog ava usled V i Me
prikazane na sledeoj slici

14

V ,V

Aw ,V

Me
n
Ww

Proraunski model i naprezanja ava za vezu prikljunog lima

15

Maksimalan normalni napon usled momenta ekscentriciteta se javlja u taki 1

dat je izrazom:

Me
Ww

gde je

otporni moment vertikalnih ugaonih avova

Ww

(WW

2 a h p2
6

Smiui naponi od transverzalne sile raunaju se kao konstantni du visine

prikljunog lima, pa je:

V ,V
gde je

V
Aw,V

AV , w 2 a h p

smiua povrina ava.

16

Kontrolu uporednog napona u ugaonom avu, u taki 1, treba

sprovesti na sledei nain:

n 2 V2,V

Kontrola napona u prikljunom limu

Najvei uticaji u prikljunom limu se javljaju neposredno pre zavarene
veze sa prikljunom povrinom i jednaki su uticajima u avovima:
Maksimalni normalni napon, izazvan momentom ekscentriciteta je:
m ax

gde je:

Me
Wp

Wp

t p h p2
6
17

Smiui napon usled transverzalne sile:(konstantan)

V
V
t p hp
Na osnovu ovih komponenata moe da se izvri kontrola uporednog napon:

u 2 3 V2 dop

18

tv V

V
t p hp

max

Me

Wp

Me

Proraunski dijagrami napona u prikljunom limu

19

Veza prikljunog lima za rebro nosaa

Veza nosaa sa prikljunim limom se ostvaruje zavrtnjevima (najee
neobraeni zavrtnjevi)

Potreban broj zavrtnjeva se odreuje prema izrazu:

1
n
Fdop

6 Me
V2

Zavrtnjevi su optereeni transverzalnom silom V

i momentom ekscentriciteta M e
h
p

gde su:
h

Fdop

- visina prikljunog nosaa,

-nosivost zavrtnja u smiuem spoju

( prema ranije datim obrascima na smicanje

ili pritisak po omotau rupe)
20

Moe da se pretpostavi raspored i broj zavrtnjeva i da se sprovede

kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja prema sledeim izrazima:

FR ,max FV2 max FM2 Fdop

V
FV
n

Me
max FM
m
hn

hn

- iz priloene tabele)

razmak krajnih rupa u vertikalnim redovima

21

m=1

n= 4
jm = 0.900

22

b.

VEZA SA PRIKLJUNIM UGAONICIMA

Ovakve veze su sline vezama sa prikljunim limom, s tim to ulogu
prikljunog lima preuzimaju dva prikljuna ugaonika
Vezivanje ugaonika za prikljunu povrinu ostvaruje se, uglavnom,
zavrtnjevima, mada ima i reenja u zavarenoj izradi.

23

Zavrtnjevi

Serije 2

zavrtnjevi Zavrtnjevi
Serije 1 Serije 2

Veza sa prikljunim ugaonicima

24

Razlikuju se dve serije zavrtnjeva (slika a ).

Zavrtnjevi za vezu rebra nosaa sa prikljunim ugaonikom nazivaju se
zavrtnjevi serije 1 , a zavrtnjevi kojima se ostvaruje veza ugaonika sa
prikljunom povrinom, zavrtnjevi serije 2.
Proraun veze mora da obuhvati kontrolu svih elemenata pomou kojih se
vri prenoenje sila u vezi.

25

Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima

Zavrtnjevi serije 1 optereeni su transverzalnom silom V
i momentom
Me V e
Zavrtnjevi serije 1 su dvoseni.

Ovde je prikazan proraun za visoku vezu:

hn
2 , ( hn
em

- visina veze,

em

-irina veze)

26

Komponete sila nu najoptereenijem zavrtnju date su izrazima (sa

oznakama na slici):

hn
gde je:

n - broj zavrtnjeva u redu

em
max FM

M e zmax
n

m z
i 1

FV

V
n.m

m-

broj redova zavrtnjeva

- od momenta ekscentrinosti

2
i

- od transverzalne sile

27

Kontrola napona u prikljunom ugaoniku

Kontrola se obavlja u kritinom preseku A-A na mestu zavrtnjeva

Kontrola napona u preseku A-A treba da se sprovede

na sledei nain:

28

V .e

dop
Wnet

dop
Anet

u 2 3 2

dop

gde su:

Anet

- neto povrina preseka ugaonika u osi

zavrtnjeva ( presek A-A)

Wnet

- otporni moment poprenog preseka

ugaonika
29

Veza ugaonika za priklunu povrinu

Ova veza se ostvaruje zavrtnjevima serije 2

Zavrtnjevi serija 2 , mogu se (uz odreena

zanemarivanja) dimenzionisati samo na uticaj
sile V

FV

V
Fdop
2n

gde je:

- broj zavrtnjeva serije 2 na jednom

ugaoniku

30

c.

VEZA SA EONOM PLOOM

Ovakve veze se izvode pomou eone ploe koja se zavaruje za rebro

nosaa i spaja se prikljunom povrinom pomou zavrtnjeva
Veza je povoljna zbog malog ekscentriciteta

Primeri veza sa eonom ploom

31

Mehanizam prenoenja transverzalne sile je sledei:

- reakcija se iz rebra nosaa unosi u eonu plou
pomou obostranih ugaonih avova,

- iz eone ploe pomou zavrtnjeva prenosi na

prikljunu povrinu.
Broj zavrtnjeva, za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom (noica
stuba, rebro nosaa ili stuba) moe da se odredi na osnovu izraza:
n

V
Fdop

gde je:
Fdop

- nosivost zavrtnja u smiuem spoju

(smicanje ili pritisak po omotau rupe)

32

Na osnovu usvojenog broja zavrtnjeva, uz potovanje njihovog

minimalnog meusobnog rastojanja, moe da se odredi potrebna visina
eone ploe :

h p 1 3 n1 d 0
gde su:

d0

- prenik rupe za zavrtanj,

n1

- broj zavrtnjeva u jednom

redu (najee je n1

n
2

Visina eone ploe iz uslova unoenje transverzalne sile u rebro nosaa iznosi:

hp

dop t w

gde je:

tw

- debljina rebra nosaa,

dop - doputeni smiui napon za osnovni materijal

Za visinu eone ploe se usvaja vea od ove dve vrednosti

33

Kontrola napona u ugaonim avovima:

V
V
w,dop
2 hp a
gde je:

w,dop

- debljina ugaonih avova,

- doputeni napon za ugaone avove

Ukoliko gornji uslov nije zadovoljen poveava

se visina ploe:

hp

V
2 a w,dop
34

VEZE POMOU STOLICE

Ovo reenje je posebno pogodno za laku montau nosaa.
Kao stolica se najee koristi ugaonik (slika a), ili lim (slika b)
preko kojeg se direktnim kontaktom prenosi reakcija nosaa.

Veze nosaa pomou stolice: a) pomou ugaonika, b) pomou vertikalnog

lima
35

Proraun veza sa stolicom u vidu ugaonika zahteva:

- proveru napona u ugaoniku i
- kontrolu njegove veze za prikljunu povrinu.
Veza ugaonika sa prikljunom povrinom moe biti ostvarena zavrtnjevima ili
zavarivanjem pomou ugaonih avova.
Kod veza nosaa sa stubom, veze mogu da se izvedu pomou stolice u vidu
pljoteg elinog lima ( slika).

36

Unoenje sile u rebro nosaa ostvaruje se na razliite naine, u zavisnosti od

toga da li je postavljeno ukruenje ili ne.
Ovde e biti razmotrena oba sluaja, dakle za nosa sa i bez ukruenja.
Na slici je prikazan tok sila pri unoenju reakcije u rebro nosaa bez ukruenja.

37

Dimenzije kontaktne povrine se odreuju

na sledei nain:

a x 1.25 t f r

a y t w 1.46 r 3.46 t f
gde su:

ax

- duina dodira nosaa i stolice u pravcu ose

nosaa

ay

tw

- duina krutog oslanjanja, odnosno aktivna

irina oslonca,
- debljina rebra nosaa,

tf

- debljina noice nosaa

- poluprenik zaobljenja

38

Dakle, mora biti zadovoljen sledei uslov:

V
dop
A

gde je A kontaktna povrina:

A ax a y
Minimalna irina rebra

lT

na kojoj se vri unoenje sile iznosi:

lT a x 2.5 t f r 3.75 t f r
Maksimalni normalni napon u rebru je:

V
i ,dop
lT t w
39

KRUTE VEZE
Primena: kod okvirnih konstrukcija u zgradarstvu
kao i veze podunih i poprenih nosaa u mostogradnji
Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom
Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelama (slika )

40

Osnovna karakteristika ovakvih veza je da se oslonaki moment prihvata

pomou dodatnih lamela, ime se obezbeuje kontinuiranje nosaa.
Pri dimenzionisanju krutih veza pod uglom sa kontinuitet lamelom, treba
sprovesti:
1. kontrolu napona u oslabljenom preseku nosaa na mestu veze,
2. proraun kontinuitet lamele za prijem momenta savijanja M,

3. proraun veze rebra nosaa za prijem smiue sile V

i momenta ekscentriciteta
Me V e

41

Kontrola napona u oslabljenom nosau na mestu nastavka treba da se

sprovede na sledei nain:

M

dop
Wnet

V

dop
Aw

gde su:

Wnet

- otporni moment neto poprenog preseka

nosaa

Aw

- povrina preseka rebra nosaa.

Moment savijanja koji deluje na mestu krute veze M

moe da se razloi na spreg sila koji ine sila zatezanja

N t i sila pritiska

Nc

(prema gornjoj slici).

42

Sila zatezanja deluje u gornjoj, a sila pritiska u donjoj noici podunog

nosaa. Njihov intenzitet moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

Nt Nc

M
h

gde je:

h - visina poprenog preseka podunog nosaa.

Potreban broj zavrtnjeva na noici nosaa (usvaja se isti broj na pritisnutoj i
zategnutoj noici) odreuje se na osnovu izraza:

Nt
nf
F f ,dop
gde je:

F f , dop - nosivost zavrtnja u smiuem spoju

43

Kako se kontinuitet lamela uglavnom postavlja samo sa jedne

(spoljanje) strane noice nosaa, ovi zavrtnjevi su jednoseni
Proraun zategnute kontinuitet lamele se vri na osnovu neto
povrine poprenog preseka.
Za dimenzionisanje kontinuitet lamele, merodavan je popreni
presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva.
Kontrola napona se vri prema sledeem izrazu:

Nt

dop
Anet
gde je :

Anet

- neto povrina preseka kontinuitet lamele.

44

Dimenzije kontinuitet lamele:

irina lamele: obino se usvaja kao irina noice b b f

Debljina lamele:

dop

Nt
b n f ,1 d 0, f

gde su:

n f ,1

- broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku

d 0, f

- prenik rupe za zavrtnjeve na kontinuitet lameli.

Sila pritiska

Nc

se prenosi na istovetan nain.

Pri proraunu pritisnute kontinuitetlamele ne uzima se u obzir slabljenje

preseka, ve se rauna sa bruto poprenim presekom
45

Kada su poduni i popreni nosai iste visine

veza se ostvaruje kao to je prikazano na slici

Slika - Veza podunih i poprenih nosaa iste visine

46

Reakcije podunih nosaa prenose se na popreni pomou priklkjunih ugaonika

i zavrtnjeva serije 1 i 2.
Potreban broj zavrtnjeva na rebru podunog nosaa , zavrtnjevi serije 1
odreuje se prema izrazu:
n1

1
Fw,dop

6V e
V2

gde je:

Fw , dop

- nosivot zavrtnja serije 1 u smiuem spoju.

( pema smicanju ili pritisku po omotau rupe)

47

Kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja:

Ova kontrola prikazana je za visoku vezu,

hn
2
em

hn

- visina veze,

i odreuje se po obrascu:

em irina veze) ,

FR,max FV2 max FM2 Fdop

V
FV
nm
gde je:

n
m

- broj zavrtnjeva u redu,

- broj redova

max FM

M e zmax
n

z
i 1

2
i

48

Ukoliko su reakcije susednih podunih nosaa jednake

( V1 V2 V ), to je u veini sluajeva ispunjeno,
potreban broj zavrtnjeva serije 2, moe da se odredi na osnovu izraza:

n2

Fw ,dop

2V
Fw ,dop

gde je:

- nosivost zavrtnja serije 2 u smiuem spoju

Meutim, ukoliko se ove reakcije razlikuju (

V1 V2

potrebno je da se sprovedu sledee kontrole nosivosti:

1.

kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno

2.

kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine,

koja prihvata obe reakcije.
49

U zgradarstvu, gde su optereenja preteno mirna,

prijem sile pritiska N c moe da se ostvari kontaktom:
- upasovanom ploicom (slika a)

- eonom ploom (slika b)

Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelom i

a) upasovanom ploicom;
b) eonom ploom
50

U oba sluaja silu zatezanja prima kontinuitet lamela

a silu pritiska prima upasovana ploica ,slika a) odnosno delom eone ploe
uz pritisnutu noicu,
slika b).
Zavrtnjevi na rebru su optereeni samo na smicanje usled transverzalne sile,
jer nema ekscentriciteta
Zajedniko za sve pomenute veze u zgradarstvu je da se pritisak prenosi
kontaktom, a zatezanje kontinuitet lamelom.

51