Recensent drDUSKA KLIKOVAG Urea prof dr SVETLANA STIBC! ne NEBOISA JOVANOVIC Za izdavaia prod. dr RADOS LJUSIC dlrekto | glavni uredik Ivan Klajn GRAMATIKA srpskog jezika ZAVOD ZA UD2BENIKE | NASTAVNA SREDSTVA BEOGRADNAPOMENA ‘Owvackiiiga ina ail da wsaSetomn,aipak iserpnom wide prudi neophodne podatke 0 foneticl, morfotogifi, evorkt vee tsintaksl srpskog jezika, Posledijth deceniter babii uno nekoliko dobrih wdzbenika sepskog (srpskolrvat- hog) jezika za strance, all se w njima gramaticko gradi- vomuino iclade nu delovemt | postupiia, dok vige prastara carczimaje tekstovi, vetbanja i tumaéenie novilt reek Kada éitalae takvog udzhenika ne uspeva da promace Wi Rojo) Je od ranijih lekcija obradeno neko pitanje, ilt had cakljuéi da on je potreban sisteratskl pogled me dates gramaticky pojavis, ovakya gramatika bez sume fea koristitt kao pormoéné prirucntk. Buduci da knjiga nije nmmenjena korisnicinna odre- denog maternjeg jezika, stroge kondrastivni pristup nife se mogao primenitt. Posebna patnja, ipak, poklonjena Je pojedtinim sitnijinn t krupmijinn pitanjima koja izvor- nin govornicima me zadajue teikoée, pa. se u sholskiin sramatikama najéesce i ne pominjat, To su, na primer, Joluakesti medu pactedina, promene esnove usted me- postojenog.a i prelasker| uo, upotreba liénils zamenica y subjektu, Cvofina zamenica i prideva (moja diva do- bona druga), pramena i znagenje neodredenih zamenica, enaienje rei u deiktichin trojnim opoziciiama (avail aj, ovako/takofonake, evo/eto/eno i dr), pritosé 1 meesto sa inkorporiranim predtogom (dokle, dorde, odande is), upiint i adreém oblict glagola, clypresivie upotrebe glagoiskih vremena, iskazivanie vrenena w pasivu (ola se olvara ~ prozer je otvoren, shala je otvorena u prottom veku), uticaj enklitike ma {i (videéu — jaéu videti, on mnogo govori ~ govo- 1 |i pn mnogo?) (alomatske Konserakcife kan ras tri, hive ti fepo, ne ide mi se, bilo je problema/ina pro-blema/ima jedan problem itd), raziihowanje delimnicnite fomarina kao (ove) veteri/(na} veéeri, dovesti (dave- dem) /dovesti (doverem), nuiglasene { nenaglatene liéne zamenice (mi, nas...) drugo. Sintaksa je izlozena po tradicionaleom skatskom modelu, bez pokwiaja da se Priment generadivisticki ilt neki drugi pristup Koji be teorijski neoéda bio opravdanijt, ali Koji ije priktactaes 2a uéenje jeztke ko stranog. O akcentwacijl su date sono osnovme naposrene, budtuci da fe to pojawa koje straniac iorako ne maze nawiti (2 knpige, ego sano au ditivniom putem i station vetbanier. SADRZAJ 1. POLOZA]JEZIKA TDIALERTT. 0.250) 19 2, PISMOAGRAFIIA)... - FONETIKA 3, GLASOVNI SISTEM | 3.1. Samoghasniet (vokall) 3.2, Suglasnici (komsonanti) . «+ 33. Akcentiidutine... 5. + BA, Prenabenje akcenta na proklitiku. . 3.5.Glasovne alternacije. «6... eee scone alll MORFOLOGIJA &.2; Promena imenica , 53, Deldinactje. 54, Prva dekdinacija ~ 55, Druga deklinacija 5.6, Treéa deklinacij 6 PRIDEV!. 6:1 Rod i osnova preva 62. Odredeni i neodredeni. 6.3. Deklinaeija prideva . . - 64, Poredenje prideva