ANTITELAIMUNOGLOBULINI

SPECIFIAN IMUNOLOKI
ODGOVOR

OSOBINE At:
ine 20% ukupnih proteina plazme
Elektroforezom proteina seruma-gama
globulinska frakcija

Nalaze se i u ekstravaskularnim

tenostima, u egzokrinim sekretima i na B

limfocitima

Hemijski sastav

AT su glikoproteini
Sadre: 82-96% polipeptida
4-18% ugljenih hidrata

ULOGA ANTITELA
Vezuju komplement
Dovode do oslobaanja histamina i drugih
vazoaktivnih amina iz mastocita i bazofila
Na povrini B limfocita:specifino
prepoznaju Ag

GRAA ANTITELA
Osnovna jedinica svakog AT- MONOMER
Sastoji se od: etiri polipeptidna lanca koja su

meusobno povezana disulfidnim vezama (S-S)

Redukcijom (S-S) u sulfhidrilne (-SH) delovanjem
merkaptoetanolom u jakom rastvoru uree monomer se
raspada na:
dva identina laka lanca (L)-RMM 22000-23000 i
na dva identina teka lanca (H)-RMM 55000-70000

Gradja lakih i tekih lanaca u

monomeru
Teki lanci (H) imaju oko 440 aminokiselina
Laki lanci (L) imaju oko 220 aminokiselina
Laki i teki lanci su polipeptidni lanci
Jedan kraj L i H lanaca ima aminokiseline sa slobodnom

amino grupom-N terminalna aminokiselina, tj. Nterminalni kraj monomera

Drugi kraj lanaca ima aminokiseline sa slobodnom
karboksilnom grupom-C terminalna
aminokiselina,tj.-C-terminalni kraj monomera

Teki lanci u monomeru

Oba teka lanca u jednom monomeru su

identina
Nazivaju se:
Gama, Mi, Alfa, Delta, i Epsilon
Razlikuju se po strukturi svojih
konstantnih regiona (otkriveno seroloki i
hemijskim metodama)

Laki lanci u monomeru

U jednom monomeru laki lanci (L) su

identini
dva kapa i dva lambda laka lanca
Kapa lanaca ima 60- 70%, a lambda
lanaca 30-40% -2:1
Laki lanci se razlikuju po strukturi svojih
konstantnih regiona

Kakvi su polipeptidni lanci u

jednom momomeru AT?
Polipeptidni lanci su identini
Polipeptidni lanci razliitih monomera AT
razlikuju se po redosledu aminokiselina i
po antigenskim osobinama

Delovanje papaina na IgG

monomer
U jednom monomeru po dva polipeptidna lanca

su identina
Porter 1959. god.
Monomer se cepa na tri identina fragmenta:
2 identina Fab fragmenta-prema N
terminalnom kraju
1 Fc fragment-prema C terminalnom kraju

Graa imunoglobulina

VH

VL

VH

VL

CDR1

CDR1

CDR2

CDR2

CDR3

CDR3

CL

Klasa (izotip)

a (a1 a2)
IgA(1,2)
g (g1 g2 g3 g4) IgG(1,2,3,4)

V (varijabilni) region
VL i VH

C (konstantni) region
CL i C H

k
l

CL

CH

CH

d
e

IgD

IgM

IgE

IMUNOLOKA SPECIFICNOST
ANTITELA
Imunoloku specifinost odreuju:
Varujabilni deo lakog lanca-prema N

terminalnom karaju i varijabilni deo

tekog lanca-prema N terminalnom kraju

Disulfidna veza izmeu lanaca

Cistein omoguava disulfidnu vezu

izmeu lakih i tekih lanaca

U kapa lancu cistein je C terminalna
aminokiselina
U lambda lancu je serin , a predposlednja
je cistein

GRADJA Fab FRAGMENTA

U jednom monomeru Fab fragment se

sastoji : od jednog celog lakog lanca i dela

tekog lanca koji se u Fab fragmentu
naziva Fd fragment

Fc fragment monomera

Predstavlja konstantni region imunoglobulina

od njega zavisi:

Prolazak AT kroz placentu

Sekretorna funkcija AT
Sposobnost vezivanja komplementa
Vezivanje AT za membranu mastocita i
bazofilnih leukocita i drugih elija

U njemu se nalazi ugljenohidratni deo-vaan u

sekreciji AT iz plazma elija I u vezivanju za
povrinu raznih elija

Zglob ili arka na

monomeru
Pri vezivanju sa Ag podruje koje se

naziva zglob ili arka donekle se

otvara, da bi se uspostavila bolja veza sa
Ag
Na tom mestu nalazi se veliki broj
prolinskih ostataka
Prolin spreava da polipeptidni lanac
dobije konfiguraciju heliksa, dri taj deo
opruenim

Prostorni izgled polipeptidnih

lanaca u monomeru
Polipeptidni lanci nisu u vidu linearnog

niza aminokiselina
Unutarlananim disulfidnim vezama
predstavljeni su u globularne regione

tj. Domene

Struktura imunoglobulina

Domeni tekog lanca

Oznaavaju se kao:
varijabilni domen tekog lanca- VH
Konstantni domeni tekog lanca- CH1,
CH2, CH3, CH4
CH1-CH3 imaju: IgG, IgD, IgA
CH1-CH4 imaju: IgM i IgE

Domeni lakog lanca

Varijablni VL
Konstantni CL
Sadre od 100 do 110 aminokiselina

Delovanje pepsina na IgG

dobija se: jedan " F (ab) 2 "molekul
I mali peptidi
"F(ab) 2 "molekul sadri:
2 Fab fragmenta i region zgloba ili

arke, sa ouvanim disulfidnim vezama

izmeu tekih lanaca

KLASE IMUNOGLOBULINA
5 KLASA: IgG, IgM,IgA, IgE, IgD
Klase su definisane antigenskim razlikama

u konstantnom regionu tekih lanaca

IgG i IgA imaju podklase- na osnovu malih
razlika u konstantnom delu tekih lanaca

Izotipovi antitela
Antigenske razlike, tj razlike u tekim

lancima koje odreuju klase i podklase AT,

kao i razliit tip i podtip lakog lanca
(postoji vie podtipova lambda lanaca, dok
za kapa nije karakteristino) odreuju
izotipove AT.

Antigenske determinante
antitela
Izotipske determinante (isos=jednak,isti)
zajednike su u svih pripadnika istog
speciesa.
odreuju klasu antitela,
potklasu antitela
i tip i podtip lakog lanca

Antigenske determinante
antitela
Alotipske determinante (grki alos drukji) su

antigenske determinante po kojima se razlikuju

jedinke unutar speciesa
Idiotipske determinante su antigenske
determinante po kojima se jedan varijabilni
region razlikuje od ostalih varijabilnih regiona i
smetene su u paratopu

Idiotipovi
Varijabilini domen AT kojim se on vezuje

za antigensku determinatu- po njemu se

AT razlikuje od ostalih varijabilnih domena
ostalih AT
To su paratopi

Podela AT na klase

Na osnovu:
strukturnih razlika
Antigenskih razlika
Razlika u RMM
Koeficijentu sedimentacije (S)
Razlika u naboju
Sadraju ugljenih hidrata
Razlika u biolokim svojstvima

AVIDNOST

JAINA VEZE IZMEU Ag i AT

Avidnost
Antigen se vezuje za VH i VL domene oba
Fab fragmenta antitela
Najavidnija antitela graena su iz vie
monomera (IgM imaju 10 mesta vezivanja
teoretski a praktino 5)

Veze izmeu antigena i antitela

Veze su ireverzibilne i nekovalentne,
uglavnom slabe i zavise od stepena
prostorne komplementarnosti antigena i
antitela
Kulon-ove veze nastaju zbog privlanosti
suprotno nabijenih jonskih grupa na dva
lanca belanevina

Veze izmeu antitela i antigena

Van der Waalsove veze : nastaju

pribliavanjem dva molekula na vrlo malu

udaljenost. Dolazi do interakcije njihovih
elektronskih oblaka. Stvaraju se dipoli koji
osciliraju i meusobno se privlae. Vrlo su
slabe.
Dolaze do izraaja samo kada postoji
dobra prostorna podudarnost izmeu
paratopa i epitopa

Veze izmeu antitela i antigena

Vodonikove veze nastaju interakcijom
kovalentno vezanih vodonikovih atoma na
jednoj molekuli i elektronegativnih atoma
na drugoj molekuli.
Stabilnost vodonikovih veza zavisi od
prisustva molekula vode i a poguduje im i
niska temperatura.

Veze izmeu antitela i antigena

Hidrofobne veze
Amino kiseline koje ne uspostavljaju u vodi
vodonikove veze kada se priblie, nakon
istiskivanja vode, izmeu njih dolazi do
energetskih promena koje rezultuju u
nastanku privlanih sila meu
molekulama. Meu silama antigen antitelo
hidrofobne veze su najvanije.

IgG ANTITELA
ine 75-80% ukupnih serumskih

imunoglobulina,
Ima ih i ekstravaskularno
Upravljena su protiv bakterija, virusa i drugih
uzronika, kao i protiv njihovih toksina
Javljaju se samo u monomernom obliku
Nazivaju se kasna AT- u primarnoj imunolokoj
reakciji javljaju se posle IgM AT
Nosioci su humoralnog imuniteta posle
preleane bolesti ili vakcinacije

OSOBINE IgG ANTITELA

Prolaze kroz placentu (prirodni pasivni iminitet)

IgG2 podklasa najsporije prolazi kroz placentu
Stvaraju se u treem mesecu ivota (posnatalno)
Fiksiraju komplement: specifino mesto
vezivanja u CH2 domenu tekog lanca
Podklasa IgG4 aktivira komplement

alternativnim putem

Makrofagi poseduju receptore za vezivanje Fc

fragmenta IgG1 i IgG3 u CH3 domenu

IgM ANTITELA
ine 5-10% ukupnih antitela u serumu
Nalaze se u obliku pentamera-pet
monomera povezanih J lancem

Najavidnija AT
Rana AT-u primarnoj imunolokoj reakciji
Norm izo AT protiv Ag na eritrocitima
oveka

Osobine IgM antitela

Ne prolaze kroz placentu
Prva AT koja se mogu stvarati u toku

razvoja jedinke
Kod intrauterine infekcije ploda, mogu se
dokazati u treem trimestru trudnoe
Posnatalno prisustvo IgM AT-pokazatelj
intrauterine infekcije

IgM-pentamer

Ostale osobine IgM antitela

U monomernom obliku nalazie se na povrini B

limfocita
Najbolje fiksiraju komplement- klasinim putem
IgM AT su:
ABO hemaglutinini,
Heterofilni hladni aglutinini,
Tifusni O-aglutinini
Reumatoidni faktor

IgA antitela-serumska
ine 10-20% ukupnih serumskih imunoglobulina, ne

prolaze kroz placentu

U serumu su monomeri i imaju manji odbrambeni znaaj

od IgM i IgG AT
Ne fiksiraju komplement klasinim- ve alternativnim
putem- od C3 komponente
To su facilitirajua AT- vezivanjem za strane Ag na
eliji- spreavaju njihovu destrukciju (citotoksinim T
limfocitima ubicama), kao i lizu posredovanu

komplementom
Postoje dve podklase :IgA1 i IgA2

Sekretorna antitela IgA klase

Najee su dimeri ili trimeri
Sadre J-lanac i sekretornu komponentu ili
transportni deo-stvara glandularni epitel-

olakava transport IgA AT u sekrete

IgA ATstvaraju plazma elije koje se nalaze u
subepitelijalnom sloju mukoznih lezda i
membrana
J (joing) lanac nastaje u sekretornim elijama
sluzokoe- vezuje dimer ili trimer IgA AT

Sekretorni IgA

Ostale osobine sekretornih IgA

At
Ne vezuju komplement
ine primarnu odbranu organizma i
predstavljaju barijeru kod lokalnih
infekcija
Pored vezivanja za unete Ag spreavaju
prodor stranih supstanca dublje u
organizam domaina- tj. generalizaciju
infekcije

Bioloke osobine IgA antitela

Sekretorna IgA su odbrana sluzokoa i
seroznih membrana protiv infekcije
bakterijama i posebno virusima
Nalaze se u pljuvaki, suzama, nosnom
sekretu, sekretu bronha, vaginalnom
sekretu, sekretu tankog creva, tenosti,
prostate, kolostrumu

IgD antitela
U serumu ih ima u tragovima
To su monomeri
ini imunoglobulinske molekule na
povrini B limfocita

Znaajan u diferencijaciji B limfocita

IgD AT pokazalo je izvesnu aktivnost
prema insulinu kao Ag, penicilinu,
nuklearnom Ag

Imunoglobulini na povrini B
limfocita
Imunoglobulini na povrini B limfocita su
membranski imunoglobulini. Preovlauju
IgM i IgD mada se mogu nai i drugi
Na svom C terminalnom kraju
membranski imunoglobulini imaju dodatni
niz od 40 amino kiselina - segment M

Receptori za Ag na B limfocitu

Imonoglobili na povrini B
limfocita
Poslednje aminokiseline u M segmentu su
hidrofobne ( oko 26 a.k.) i ine
transmembranski deo koji omoguava
privrivanje imunoglobulina u elijsku
membranu B limfocita.

IgE antitela
Imaju znaajnu ulogu u rekacijama

preosetljivosti ranog tipa-reagini

U ovim rekacijama ne vezuju se direktno
za Ag-alergen koji je izazvao preosetljivost
Vezuju se za sopstvene elije- mastocite i
bazofilne elije
To su homocitotropna AT

Ostale osobine IgE antitela

IgE AT se vezuju za mastocite i bazofilne elije

Fc fragmentom
Pri ponovnom unosu alergena reguju sa
slobodnim Fab fragmentima
Vezivanjem za bar dva Fab fragneta susednih
IgE AT degranulacija elija-oslobaaju se

vazoaktivni amini

To su monomeri
Mogu se nai i u sekretima sluzokoa

Antitela
(podela)

Membranska

Sekretovana

(prepoznavanje Ag i pokretanje HIO)

(uklanjanje Ag)

Pet klasa
IgM i IgD
(na naivnim B)
IgG, IgA i IgE
(na memorijskim B)

Svi monomeri

etiri klase

IgM
IgG
IgA
IgE
sIgA dimer
IgM pentamer

Fab

Fab

Prepoznavanje Ag

Fc

Saradnja sa drugim
komponentama imunog
sistema

Funkcije sekretovanih imunoglobulina

vezane za Fab:
Neutralizacija antigena

vezane za Fc:
Aktivacija komplementa (IgG, IgM)
Opsonizacija (IgG)
elijska citotoksinost zavisna od antitela (IgG)
Odbrana od helminata i preosetljivost I tipa (IgE)

na posebnim anatomskom mestima:

Mukozna imunost (IgA)
Neonatalna imunost (IgG, sIgA)

Funkcije sekretovanih imunoglobulina

vezane za Fab:
Neutralizacija antigena

Vezivanje za mikroorganizme i toksine i blokiranje

njihovih tetnih efekata

Funkcije sekretovanih imunoglobulina

na posebnim anatomskim mestima:
Mukozna imunost (IgA)
Neonatalna imunost (IgG, sIgA)
IgG majke aktivno se transportuju kroz placentu
u fetus i kroz epitel creva neonatusa (FcRn)
(pasivna prirodna imunost)
Sekretorni IgA titi neonatus preko mleka majke

Osobine
klasa
antitela

Primarni i sekundarni imuni

odgovor
Primarna imunoloka reakcija

imunoloka reakcija nakon prvog kontakta

sa antigenom
Drugi i svaki sledei kontakt sa istim
antigenom izaziva sekundarnu imunoloku
reakciju.
Razlika u reakciji na prvi i drugi ulazak
istog antigena tj. specifina memorija je
uslov da je neki proces uopte imunoloki

Primarni i sekundarni imuni

odgovor
U primarnoj reakciji razlikuju se dve faze
induktivna i produktivna
Induktivna faza od ulaska antigena do
pojave merljivih koliina antitela u plazmi.
Trajanje induktivne faze zavisi od
antigena, uslova imunizacije i vrste
ivotinje. U oveka obino traje 5-7 dana

Primarni i sekundarni imuni

odgovor
Produktivna faza titar antitela raste

eksponencijalno sa vremenom udvostruenja od

pola dana, zatim se odrava nekoliko dana
(plato) i zatim postepeno opada (primarna
reakcija)
U primarnoj reakciji IgM prvo nastaju . Oko 6
dana posla unosa antigena javljaju se i IgG ija
koncentracija raste do 15 20 dana a zatim
postepeno opada.

Razlike izmeu primarne i

sekundarne imunoloke reakcije
Primarna

imunoloka reakcija
Antitela se javljaju za
5-6 dana
Stvara se manje
antitela
Aktiviraju se B
limfociti

Sekundarna

imunoloka reakcija
Antitela se javljaju za
3-4 dana
Stvara se vie antitela
Aktiviraju se B
limfociti imunoloke
memorije

Klase imunoglobulina u
primarnoj imunolokoj rekciji
prva klasa imunoglobulina u primarnoj reakciji je

IgM.
Naivne B elije nakon aktivacije antigenom
izraavaju na svojoj povrini molekule IgM i IgD
pri emu se samo IgM oslobaaju kao slobodni.
Nakon IgM u prim.imun.reak. poinju da se lue i
IgG koji se stvaraju i posle prestanka sinteze i
izluivanja IgM. Ova pojava se naziva
preukljuivanje izotipa

Klase imunoglobulina u sekundarnoj

imunolokoj reakciji

U sekundarnom imunom odgovoru produkuju se

odmah IgG antitela ali se moe poveati i titar

IgE i IgA antitela specifinih za dotini antigen
Proseni afinitet antitela u s.im.rea. je vei od
afiniteta antitela koja nastaju u primarnoj imunol.
reakciji. Ta pojava se naziva sazrevanjem ili
maturacijom afiniteta

Karakteristike humoralnog imunog

odgovora na proteinske antigene

Stvaranje elija memorije

Preukljuivanje zamena izotipa
Maturacija afiniteta
Ove pojave se ne deavaju nakon
imunizacije timus nezavisnim antigenima