Scribd Logo
Hochladen

Willkommen bei Scribd!

  • Erazmo Pohvala Ludosti, Predgovor

    Hochgeladen von

    Marija Bozic
    52 Ansichten12 Seiten
    Stojanovićev predgovor Pohvali ludosti

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Verfügbare Formate

    PDF oder online auf Scribd lesen

    Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

    Sind diese Inhalte unangemessen?

    Dieses Dokument melden
    Stojanovićev predgovor Pohvali ludosti

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    52 Ansichten12 Seiten

    Erazmo Pohvala Ludosti, Predgovor

    Hochgeladen von

    Marija Bozic
    Stojanovićev predgovor Pohvali ludosti

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    von 12
    I ERAZ ZBILJA 3RDAMSKOG Qpako i neciokutiva.takwo Je sree soveKove, Ko de ga promikne? ‘Ussvakom éoveku ima raza Sa TERNS ADB. Erna Zivot Erazma RcK PLAQUE Dpunvatio je poslednju treéinu petnaestog i prvu tre@inu SSR) 1466. (li, mozda, 146! Sint Evropom, a itali svojih najboljih plod jim je bio Zivot pro na izdavanju svojih F { Biblije i8li su kome: jevandelja u kojem + viste i smer Eraamo kao i vrednosti do kc énjuéi svoje misli Br Komp. Tragajuci za ci upuéivao je na anti nalaze najvainija saz iskustvu koje priprer Svewpismo—— g stoleca. U Casu kada se rodio, ov izum veé je bio krenuo da se aizam vet je bio dao veliki deo + 1536, godine Erazmo umro, za mparijama, ude je predano radio {ih spisa; uz prevode svetih otaca ¢ i traktati iz kojin je 2ratio duh ‘tog humanizma. On je odredio , sadrZaje njegovih razmiSijanja, i oko Kofih ée se truditi, Rosve-J _je_stalno_bio_zaokupljen tove- Aostavnosu istinske pobonosti, nost i filozofiju u kojima Ijudi i, one duboke reti 0 svekalikom. i u vigem smislu osposobljuju za emu je Jeronimova Vulgafa promasila i Sto su Sholasti¢ke interpretacije iskrivile ili zastrle. U tu svrhu trebalo je vratiti se grtkim izvornicima { dati objaSnjenja i primedbe koji ée pomoci da s¢ ¢ovek neposredno suoti sa onim Sto je najvaznije i moZda jedino vagno, a to je: "Ujubay, jedina pouka Jevandelj Nju valja ose¢ati, s njom Ziveti isvakodnevno uprainjavati ono ¢ime ona nadahnjuje, ne zadovoljavajuci se formalnom gestikom * Poboznosti, obredima i ceremonijama - to je glavni akcenat Erazmove teologijeOmoguciti uvid u ono So za/sta pise u Sve- tom pismu, neophodan-da Biever doista taK0T Ziveo, 10 Je za Erazma bio Wajni a arOV = OVO dvoje on nikada aij t= "Kojl je marljivog ucenjaka Cinio manje-vise ravnodiat prema drigin movie, eens da Pate oe ada ma je to bilo ponudeno postane lain, De Medu duhovnim zvezdama koje su zasijale mladom Erazmu i Cans! plovidbe mozda najsjajnija je biodLoren- oy odredile pravac njegove )-go-Vala/Ovaj humanista, On. : reziranje Zivota i ostro je pisao protiv njepa. Izmedu SCanske_poboznosti 1 _wivanja u-ov an ae a aS, See lan wiOst: Manihejsivo koje se uvek krije w wkvim suprot. slavljanjima treba osuditi upravo sa hriSéanskog stanovista: Covek esac en ee Ry ne ao Sie FE WMIOda stvorila i uoblitila ne moze ne BUdE sveto i pohvale dostojno’, pisao je Vala udelu De valup- ie ‘Od pomenutih ideja Erazma su, medutim, modda jo’ vise odu- evile Valine misi-o flologiji i njegova satiri¢na i ne samo sate ena bor = [area koje sna Osa STS Re aC ee wok at duh Koji if je ispunjavao, ispod skrame tradiranih "razumevanja’, koja su, u stvari, bila sve sama nerazumevanja ili udaljavanja od Aog izvornog duha i daha, treba do¢i do misl se 10 posti { nenphodnaje tel "Sto 6e oka kultura, tezudeno 4 wat era ae ae cake als. rwdene ‘copa je care aes oselaovan pomevanien AE 8 {svakom pojedinom kontekstu u kojem se neki tekst javija. Latin- Stini se u stvaranju ovakve “clokveneije" pridaje najvesi znat Uporedno izutavanje Vulgate i grékog teksta, 0 Cemu Vala govori u svojim Collationes, put je ka kriti¢kom sagledavanju tokom istorije skorelih prepreka da se dode do smisla Pisma, bilo da su posredi sholastigke mistifikacije i formalizujuce apstrakcije, bilo da je re& o skutenosti neznanja koje je odvodilo u poloviéno Fazumevanje. Ovo nije ostalo bez dejstva na Erazme, kada se reo sa Yalinim spisima, Tu mu se ukazao njegov sopstveni put, naSao je metod. "Nameran sam da Cuvam Valina uéenja’, kite on, “njihova izvr8nost, po mom sudu, ne nalazi sebi rayne’ Ponekad odusevljenje za neku stvar, preobrazavajuci se tokom Bivota, taje do samog njegovog kraja i pokrese Coveke na odre- podignt aktivnost stalno iznova. Uloga uzora koj tisnaz= aX" 2o.delovao moze u tome biti od veoma velikog znacaja, i uprava yi ie takav sluéaj bio sa Erazmom i italijanskim humanistom, Braz ‘Mo je nastavijat koji ne napusta svoju ranu ljubav, Valini, kako aZe, "neumornost, revnost i trud da oduzme snagu budalastom brbljanju_neobrazovanih, da potpune propasti i da Italiji ‘kvencije dovoljan su razlog da ga Covek slavi i voli". Sim Erazmo lakode ée biti neumoran u pastojanju da se "oduzme snaga _buda- Jastom brbljanju neobrazovaniht, s tim Sto ée njegov napor i¢i prey svega za tim da se radom na Svetom pismu, u spoju ucenja koje | ono nudi i obrazovanosti koje sadrai korpus ideja i vrednosti anti- ke, omoguéi autentitan dozivijaj v razumevanju evandeoske poruke i Zivljenje s Hristovom mi8lju, mimo aristoteloxske ili bilo koje druge spekulacije 0 njoj: Etazmovactilologija je u sluzbi teo-| Togijé Koja reba da bude zivljena-meglosia practic, Ako u Bibli ji ima stvari koje se ne mogu razumeti, nego im se samo valja divi- ti, onda se oko razumevanja valja truditi bez Jelje da se sve abjas- ni po svaku cenu i weno derinise — BIIHO Je Zivetl sa dodivijajem koji stvara Pismo. = wwe) TAZmy, bi¢e sposobno da_uéi, i to je mozda gla >a Riegova odlika, koja ga razlikuje od drugih biéa. On je, sam po [cu aeden id aedaln eect a a 1.04 MUYe-Ce-SE-Susrest toga _se_Kojim i kakvim.sadri ji onakav, Neobrazovan Covel ne_samo_da_ne-2na da se-koristy ku stignucima, veé_ugrozava ono Sto je veé postignuto. "Varvarska’ destruktivnost i tupost nisu nuZno ovekova sudbina, ne postoji nikakva, pa ni takva apsolutna predodredenost kad je ret 0 Ijudskoj prirodi, ali jedino odgovarajuce obrazovanje moze spasti Coveka od njih, Razum do koga Erazmo izuzetno dréi, ostaje] ezvredan poklon Tvorca ako se ne Koristi za uéenje i me se ne| tno suéeljavanje sty nije mislio tako iw! podsti¢e da se razun jeste spasenje samo nahodi {radi dud: naides na istinu, sa duhia, v oniom sto je aalicitog reda. Erazmo, medutim, ri je video ono Sto osposobljava i Ret Koja vodi spasenju, odnosno snahodi se, 2a njega, tamo gde se { bilo moguée da kafe: "Gde god ‘ganskomn’. "Ako iSta skriavi dela_ fegeno i sveto, ako ita beteaSCur disciplinuju i ne oblagorode nagoni 1 afekti “Dok aivotinje sledé svoje prirodne nagone, Coveka koga nist oblikovala filozofska uenja obuzimaju afekti Kofi su vike nego everski Nijedno 2ivo bige nije divijije ni veéa Stetogina jrzavan £asto- ljuptjem, strastima, odsustvom. Se nat van mr%njom i tul- wvevenje u razum | obrazovanje — je najsaZetiji opis Erazmave ‘antropologije’PedagoSka i mora iska_cria,_dakle_suStinski_odreduju_duhovni_portret_ovog humaniste- iz Najpodelnijiod au cljevaza Ei 4 bustin iworevine, bonae i _

    Das könnte Ihnen auch gefallen