Istorija Istine

Ne mogav{i nikada da se prikqu~im onima koji su
izgubili svaku veru, pa i veru u svoj Srpski Narod, uvek i

gde god mi se prilika ukazala, podvla~ila sam da jo{ uvek ima
divnih Srba - kako to volim da kaèm - Srba vitezova. Ujedno
sam izraàvala uverewe da za narod u kome ima toliko
plemi}a misli i duha, vredi ìveti, raditi i posvetiti mu
se...
Olga Lukovi} Pjanovi}
Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}
ISTORIJA ISTINE
O ÊMU SE GOVORI U OVOJ KWIZI
Glava y
Glava yy
Glava yyy
Glava yY
Glava Y
Glava Yy
Glava Yyy
a.
b.
v.
g.
d.
|.
e.
Glava Yyyy
Glava yH
Glava H
Glava Hy
Glava Hyy
Prilog y
Prilog yy
Prilog yyy
Prilog yY
Srbi milenijumski narod

Umesto uvoda
Kako je po~elo?
Lepenski Vir
Atlantida
Indija
Vede
[ta zna~i ime Srbi?
Ostali narodi
Germani
Kelti
Hrvati
Albanci
Grci
Feni~ani
Pelazgi
Seobe
Pismo
Srpski bogovi i religija
Geografski nazivi
Danas
Oni koji su pisali o Srbima
Popis naroda
Spisak vladara u novoj eri
Istorijska geologija - stratigrafija
Literatura
7
9
15
31
43
63
75
95
105
105
123
128
134
139
142
144
147
179
197
213
223
233
237
247
259
275
ISTORIJA ISTINE
SRBI, MILENIJUMSKI NAROD

Autori Srbislav S. Marjanovi} i Slobodan D.
Nikoli} u kwizi Istorija istine: Srbi do po~etka nove
ere (Kru{evac, 2002), hrabro su se upustili u razmatrawe jednog od aktuelnog sudbonosnog na{eg pitawa - KO
SMO i koja je na{a uloga u dana{wem svetu koji nas
umnogome marginalizuje, ~ak i potire.
Kwiga je pisana sa èqom da se osvetle tragovi
srpskog naroda, da se srpsko ime rasvetli i sa~uva u
aktuelnom vremenu, vremenu na{ih i slovenskih seoba i
deoba naroda. O~ito, autori nisu bili zadovoqni dosada{wim obja{wewem da smo na ovaj dana{wi prostor pristigli ne tako davno, negde sa one strane Karpata, sa
priobaqa reka Dwestra, Dwepra i Volge. Na{i tragovi
su veoma duboki, milenijumski. Zato treba zaroniti duboko u pro{lost i pokazati stvarnost, nadopuniti praznine u na{em znawu, {to treba pokazati i dana{wem svetu koji nas je priveo zidu uni{tewa, {to je bila ~esta na{a sudbina.
Kwiga je sveop{ta kulturna istorija Srba, svedo~anstvo o milenijumskoj zajednici naroda Evrope i Azije,
gde Srbi imaju zna~ajnu ulogu. Radi toga izloèna je ~itava istorija srpskog naroda, imena, kulture, jezika i
pisma posebno. Svoje stavove autori nadopuwuju brojnim
nau~nim zakqu~ivawima o nama - arheolo{ki nalazi,
Lepenski Vir, Atlantida, Gilgame{, Biblija, Vede, Feni~ani.
7

Dana{wa evropska civilizacija je nezamislive bez
Srba, jer je stvarana zajedni{tvom i borbom protivu varvarstva.
Autori u odbranu srpskog imena prizivaju istoriju pisma na tlu Evrope i Azije, religiju, narodne obi~aje, geografske nazive koji svojom srpskom osnovom i
rasprostraweno{}u jasno kazuju o postojanosti ovog naroda sa iskonskim korenima i burnom istorijom, sa
èqom da se sagleda pravo mesto Srba u sveop{toj zajednici naroda, odakle bi neki da ih izop{te.
Prilog sa imenima vladara i dinastija u novoj eri
most je Srba i okruèwa, ispuwewe praznina izme|u
stare postojbine i nemawi}kog vremena. Tu je i istorijska geologija, stratigrafski pregled Zemqine istorije, po~ev od prekambrijuma pa do posledwih 30.000 godina pre nove ere.
Kwiga Istorija istine , veoma je sadràjna, zanimqiva i izazovna, ima}e svoju brojnu ~itala~ku publiku i
izazva}e pozitivna talasawa u pravcu potrebe jo{ jednog
preispitivawa Srba i srpstva, wihove zna~ajne uloge u
razvoju qudske civilizacije na tlu izme|u obala dva
okeana. Zbog toga se kwiga sa posebnim motivima i qubavqu preporu~uje za {tampu, jer je i nastala iz qubavi
prema svom narodu.
Mr Slobodan Simonovi}
ISTORIJA ISTINE
UMESTO UVODA
mali smo potrebu da na ovaj na~in iskaèmo svoj revolt,

~ak i neslagawe sa tretmanom na{eg naroda; jezom koja se
javqala pri pomenu imena na{eg naroda, nepravednom
satanizacijom samog imena - SRBIN bilo u kom kontekstu se
to ime pomiwalo. Mo`da je svemu tome doprineo nedostatak
spremnosti da se svetu stavi na znawe ko su SRBI; mo`da smo
o~ekivali da }e taj svet sam do}i do tog saznawa i da }e nas
po{tovati, ali, naàlost. Svet je u svojim zabludama toliko
veliki da nije u stawu da objektivno sagleda svoju istoriju
malo daqe u pro{lost, a starost srpskog naroda je tolika da
se ~ak i gubi trag o vremenskoj distanci; tragovi su ili
slu~ajno ili namerno izbrisani. [to je najgore; srpskom
narodu se ne dozvoqava da sazna istinu o svojoj istoriji.
Istovremeno, drugi narodi veli~aju svoju istoriju, kulturu,
postojanost na pozornici civilizacije, prisvajaju}i tu|e
vrline, a istovremeno svoje mane pripisuju drugima. Koliko je
samo nepravdi u~iweno ba{ na{em, srpskom narodu!
Danas ne treba da nas ~udi {to mnogo znamo o drugim
narodima, o wihovoj istoriji, kulturi, o wihovim vrlinama,
~ak vi{e i od wih samih, a o sebi znamo vrlo malo. I da nije
one prikrivene intuicije kojom ose}amo svoju duhovnost, koje
~esto nismo ni svesni, o sebi bismo znali onoliko koliko
moèmo na}i u literaturi..
Da li se neko zapitao: nije li namerno provocirano
stradawe na{eg naroda kroz istoriju, gu{ewe i prisvajawe
svih vrlina koje su Srbi, kao narod, ne kroz vekove, ve} kroz
9

milenijume, nosili i ~uvali qubomorno od zaborava. Da li se
neko zapitao: za{to su Srbi uspeli da opstanu i sa~uvaju
svoju veli~inu, svoj duh i svoju plemenitost? Fizi~ki slabi,
nemo}ni pred pritiscima drugih, oholijih i bahatijih,
sa~uvali smo samo ono {to nisu uspeli da nam otmu - ponos,
kulturu, veru u sebe i nadu u budu}nost.
Pi{u}i ove redove poku{a}emo da vam prikaèmo svu
veli~inu srpskog naroda, veli~inu plemenitosti i razboritosti, snagu duha, koje drugi nisu ni svesni. Srbi su
plemi}kog porekla. Citiranim odlomcima, ne èlimo da kod
vas unesemo zabunu, ve}, naprotiv, samo da na jedan
popularniji na~in pokaèmo ono {to je namerno pre}utkivano, da iznesemo neka svoja razmi{qawa i poku{amo da
poveèmo neke istine. Ako kod ~itaoca izazovemo nevericu,
znatièqu ili neslagawe sa nekim ovde iznetim stavovima,
smatra}emo da smo uspeli. Onda }e, nadamo se, neki mnogo,
kompetentniji od nas mo`da biti zainteresovani za jedno
studioznije i serioznije istraìvawe samog problema
veli~ine srpskog naroda, jer Srbi su za nekoga stvarno
veliki problem.
Mo`da }e neke ~iwenice, koji }e ovde biti navedene,
uspeti da obi~nom ~itaocu ovih redaka, {to jednostavnije,
prostim jezikom pokaù sve ono {to se de{avalo pre nekoliko hiqada godina. Upoznaju}i vas sa odlomcima iz razmi{qawa velikih i u~enih qudi, od kojih su neki posvetili
~itav ìvot nau~nom radu, ali i sa mi{qewima onih koji su
i{li iz gre{ke u gre{ku, nesvesno ili namerno, ostavqamo
vama da sami uporedite navedene ~iwenice i donesete svoj
sud.
Nemamo pretenzije da napi{emo neko veliko, nau~no
delo (jer nismo kompetentni za tako ne{to) a da ovo napi{emo
rukovo|eni smo èqom za ispravqawem nepravdi i ponosom
{to pripadamo jednom divnom narodu koji milenijumima
prkosi zaverama i lokalnim interesima nekih naroda.
10
ISTORIJA ISTINE
* * *
Slu~ajno smo, pre nekoliko godina, do{li do kwige
Olge Lukovi} - Pjanovi} "Srbi...narod najstariji" koja nas je
toliko zainteresovala za istoriju ba{ srpskog naroda da je
uspela da svaki put kada je pro~itamo, po~iwemo od po~etka
sa stvarawem novije, savr{enije slike o Srbima, uvek otkrivaju}i po jednu novu kockicu mozaika i formiraju}i konture
slike o veli~ini srpskog naroda koja nam je nepoznata i koja je
verovatno nedostajala u slici o Srbima. Gospo|a Olga
Lukovi} - Pjanovi} je sa mnogo àra uspela da napravi haos u
uquqkanom svetu qudi koji su smatrali da je sve ono {to je
dolazilo za zapada najboqe, najkvalitetnije, jedina istina
koja se zna?! Ta kula wihovog saznawa se svakim danom osipa
sve vi{e i vi{e da je ~ak i kod mnogih zapadnih nau~nika
po~ela da se javqa nesigurnost u wihovu sopstvenu istoriju.
Ne èlimo da omalovaìmo napredak i dostignu}a zapadnih
naroda. Naprotiv. Ali u rangirawu vrednosti qudske
kulture koja je ìvela na Zemqi mora postojati i mesto za
Srbe, kao narod, i to mesto, na samom vrhu.
Prosto je neverovatno, da ti veliki zapadni
"mislioci" ne mogu da priznaju argumentovane ~iwenice i da
prihvati istorijski dokazanu ~iwenicu da Srbi nisu varvari
(u ru`nom kontekstu), ve} prapreci naroda koji su naselili
Evropu kakvu danas poznajemo. Svaki put je istorija pisana po
scenarijuzapada; po~etak sveta je u Rimu (Boè, kakve li
gluposti?), eventualno stare civilizacije su samo Asirci,
Sumerci, Vavilonci, Goti... ali oni su izumrli. Kao da je
anatemisano ime - Srbi. Kao da su se bojali da ga pomenu.
Nikada se nisu zapitali otkud toliko srpskih geografskih
imena imaju u svom okruèwu. Ko su bili Kelti, Germani,
Baski, da li su se zapitali za{to Borusija nosi to ime? Kada
bi stidqivo priznavali neke nejasno}e sa imenom Srbi,
potrudili bi se da za na{ narod "izmisle" ime Sloveni i
tvrdili da su Srbi postali od Slovena!
11

Pre nego {to smo se i odlu~ili za bilo kakvo pisawe o
ovoj temi, nekim svojim prijateqima smo sa odu{evqewem
pri~ali o neverovatnim ~iwenicama i nepoznanicama koje su
nas okruàvale. Prepri~avaju}i im neke detaqe koje smo
~uli, ili o kojima smo negde pro~itali, nailazili smo na
nevericu, podsmehe, odu{evqewa i odobravawa. Sve je to
bilo motiv da ovo napi{emo.
Sve {to smo èleli saop{titi o ovoj kwizi na{im
poznanicima morali smo to u~initi, {to brè i {to kra}e, u
jednoj re~enici, jer ili nisu imali strpqewa ili im se negde
ùrilo, a informacija je svakim danom bilo sve vi{e.
Postepeno i te{ko, uspeli smo da ih zainteresujemo za temu.
Bilo je kod wih odu{evqewa, ali i neslagawa sa onim {to je
napisano. Na{ utisak je da smo ve}inu qudi, ponosnih {to
pripadaju srpskom narodu zainteresovali za na{u istinu. O
Srbima do sada nije pisano ili je pisano malo s obzirom na
istoriju kroz koju je ovaj narod prolazio. Ako je u nekom
pozitivnom kontekstu i pisano o Srbima, onda je to bivalo
samo onda kada su hrabro ginuli za ne~ije ideale, a one prave
vrline, koje karakteri{u srpski narod, bri`qivo su skrivane. Qudima je dosta manipulacija sa pro{lo{}u. Istorija je
predstavqana i izu~avana u zavisnosti od potreba. O skoro
bezna~ajnim pojavama pisani su feqtoni, a o nekim veoma
va`nim pojavama upoznavani smo samo informativno.
Predstavqaju}i i upoznaju}i se sa temom, ne moèmo
da kaèmo da je ono {to nam je predstavqano bila la`, ali
mnoge pojave su namerno pre}utkivane. Tome su mnogo doprineli i neki na{i nau~nici koji su pali pod uticaj "berlinsko-be~ke {kole" koja je nemilosrdno gu{ila ~ak i samo
pomiwawe imena Srbi, Sloveni, istovremeno mewaju}i i pi{u}i nam neku novu istoriju gde su ~esto dolazili u sukob sa
svojim tvrdwama, a mi smo sve to morali da u~imo u {kolama i
da na iskrivqenim saznawima vaspitavamo na{u decu.
Jo{ jedna interesantna stvar se de{ava sa na{im
qudima. Ako je neko bio primoran da ode privremeno ili
12
ISTORIJA ISTINE
stalno iz Srbije, toliko se okretao ka novoj sredini i
veli~ao wenu kulturu i wene domete, a zanemarivao svoje
korene. Kroz istoriju se tako nau~ilo dosta iskrivqenih
pojava o nama samima da je kasnije bilo potrebno mnogo napora
da se isprave jedno pogre{na shvatawe, a neke od zabluda ni
do dana dana{weg nisu korigovane.
Ni danas se nije mnogo odmaklo u predstavqawu prave
istine zasnovane na istorijskim ~iwenicama. Moderna
istorija je sa~uvala korene pogre{nih u~ewa, uklawaju}i
tragove davnog, preistorijskog postojawa srpskog naroda na
ovim prostorima. Iz raznih u~ewa, pre svega, na osnovu
zapisa rimskih hroni~ara, proizilazi da su Srbi neko pleme
slovenskog naroda, koje je posle lutawa kroz istoriju uspelo
da se skrasi na ovim prostorima.. Odmah prekidamo daqe
izlagawe i tvrdimo: Srbi nisu pleme, Srbi su narod iz koga
su proistekli skoro svi evropski narodi. To tvrdimo na
osnovu istorijskih ~iwenica, na osnovu legendi, na osnovu
jezika.
Arheologija nam daje materijalne dokaze o postojawu
starih civilizacija ali i sa dosta {pekulacija o wihovom
indentitetu. Zna~i, bilo je potrebno prona}i neke nove
dokaze koji }e potkrepiti arheolo{ka istraìvawa i
utvrditi nepobitne istine. Najja~i dokazi leè u jeziku,
legendama, pismu. Trebalo je prou~iti jezik skupina naroda,
wihove obi~aje i kulturu da bi se moglo u}i u sr` starosti
nekog od wih.
Danas, kada smo po~eli da otkrivamo pojedine neverovatne stvari vezane za na{u daleku istoriju, i kada smo
nai{li na mno{tvo evidentnih ~iwenica koje nepobitno potvr|uju starost srpskog naroda, i daqe se susre}emo sa otporima onih daleko mo}nijih od nas, jer i oni su pogre{no
u~eni. Pojavquju se razne {pekulacije o starosti srpstva.
@elimo da ispri~amo kako mi vidimo istoriju srpskog
naroda, jer bojimo se onoga - da qudi jednu la` ponovqenu
mnogo puta ne doìve i prihvate kao istinu. @elimo da
13

mno{tvo mladih nau~nika ovakvu temu prihvati kao izazov. A
samo pravi izazovi, kao {to je ovaj, mogu da donesu prave
rezultate u definisawu istorijske istine.
Te{ko}a, naravno, ima i bi}e ih, ali se treba odvaìti i dokazati milenijumske hodove srpskog naroda koji je
rasejan po celom zemqi{nom {aru, sa aspekta filozofije, sa
aspekta istorije, a zatim se boriti koliko za pobijawe
neta~nih mi{qewa, toliko i za dokazivawe svojih uverewa.
Rezultati ne smeju izostati. Materijala, koji potvr|uju na{a
mi{qewa, ima mnogo. Treba pa`qivo ukloniti tragove zaborava, nemara i zabluda. Tako|e, treba pa`qivo svaku istinu
obrazloìti, sa puno qubavi i puno odgovornosti prema
temi. Nedore~ene stvari su, kasnije idealan teren za klijawe
pogre{nih tvrdwi, pogre{nih u~ewa i te{ko ispravqivih
zabluda.
Qude u svom okruèwu treba pokrenuti iz letargi~nog dremeà i prepu{tenosti monotonoj svakodnevnici i
ukazati im na uzvi{enost ideje o svetosti misije srpskog
naroda, od kojih su, po na{em mi{qewu, krenuli koreni
razvoja civilizacije kakvu danas poznajemo.
No, o tome svemu i o jo{ pone~emu u narednim poglavqima. Ostaje nam jedino nada, kao {to smo napred rekli, da
}emo kod vas probuditi znatièqu vezanu za sopstveno
poreklo.
14
ISTORIJA ISTINE
GLAVA y
KAKO JE POÊLO?
ama istorija kao nauka o qudskom dru{tvu treba pre

svega da saop{tava doga|aje i traì za wih obja{wewa.
Prvi istori~ari su skupqali uspomene ili porodi~na i mesna predawa. Tom nepresu{nom izvoru informacija, potomci
su mogli dodati istorijsku literaturu, prepisanu i skra}enu, kao i pro{irena svedo~anstva. Kriti~ki duh, koji je danas uzeo maha, upu}uje istori~are na sumwu u takve literarne proizvode i usmena predawa i primorava ih da se
koriste ~istijim izvorima, kao {to su stari zapisi, pergamenti, papirusi, natpisi na plo~ama i kamewu, ~iji su tekstovi u svoje vreme imali vrednost zvani~nog dokumenta.
Savremeni istori~ar, koji se vi{e ne interesuje samo za ove
izvore od kojih, izgleda, zavisi tok doga|aja, po~iwe da
prou~ava narode kao celine i sve pojave wihovog duhovnog i
materijalnog ìvota.
Arheologija rekonstrui{e kulture daleke pro{losti,
koje nisu ostavile nikakve pisane spomenike. Na osnovu
wihovih otkri}a, stru~waci - istori~ari, podse}aju nas na
~ovekovo poreklo, {to podrazumeva i wihovu veliku
odgovornost.
15

Nau~nici smatraju da ~ove~anstvo po~iwe tek sa
savremenim ~ovekom, Homo sapiensom, ~iji su prvi sigurni
tragovi stari 35.000 godina. Taj do{qak iz daleke preistorije, koji usavr{ava obradu kamena i otkriva zna~aj
kostiju, ima vrlo fina i razli~ita oru|a i lova~ke sprave.
Po{to sada lak{e lovi divqa~, razvijaju se prvi oblici
dru{tvenog ure|ewa. Pleme hrani svete qude koji wime gospodare znawem i mudro{}u i u tom periodu se javqaju i prvi
oblici umetnosti (kipovi od gline i kamena, slike po
pe}inama). Gravetijenska kultura predstavqa kulminaciju
perioda od pre 25.000 godina. U kasnijoj, magdalenskoj epohi
(oko 15.000 do 8.000 godina), koja predstavqa vrhunac i
svr{etak paleolitskog doba, oblast na jugo-istoku Evrope
postiè prvi put stvarni kulturni napredak.
Neolit ili novo kameno doba vi{e pripada istoriji
nego preistoriji i traje do trenutka kada su metalne alatke
zamenile kameno oru|e, do koga nije do{lo istovremeno u
svim oblastima. Kao posledica toplije klime, koja nastaje u
posledwem me|uledenom periodu (u Starom svetu po~iwe u yH
milenijumu), zavr{ava se magdalenska kultura, zasnovana na
lovu irvasa u jugoisto~nim tundrama Sibira. U Starom svetu
nastaje mezolit ili sredwe kameno doba (prelaz izme|u
starog i novog kamenog doba) koje se odlikuje upotrebom
malih kamenih strela i sitnog kamenog oru|a (mikrolit).
Lovci gone irvase koji su izbegli u dana{we arkti~ke
stepe, ka severu, sa one strane polarnog kruga. Qudi lutaju
po velikim i gustim {umama, onim koje u toplim oblastima
zamewuju magdalensku tundru. U severnu Kinu, u savane pune
divqa~i, naselili su se qudi iz tropskih oblasti, naterani
na to pojavom velikih baru{tina. U me|uledenom dobu ove
savane su postale besplodne stepe pa su lovci, gone}i divqa~, morali da se povuku u vla`nije krajeve. Za wih tu predstavqa pogodnost ~iwenica da je vla`na klima prouzrokovala
namnoàvawe ìvotiwa i raznovrsnog biqa. Me|utim, sa
prore|ivawem divqa~i, ~ovek je primoran da se orijenti{e na
16
ISTORIJA ISTINE
sakupqawe plodova. Glavna promena je nastala kada je ~ovek
po~eo da seje plodove i da gaji mlade, uhva}ene ìvotiwe. To
dovodi do redovnije i kvalitetnije ishrane i pove}avawa
broja stanovnika.
@ivot u stalnim naseqima stvara kulturne pokrajinske razlike. Zemqoradwa i bakarna oru|a pojavquju se
najpre u kotlinama Bliskog istoka (od Gr~ke do Irana), zahvaquju}i dobro uskla|enim ki{nim periodama i rudnom
bogatstvu. Kasnije, ~ovek je raskr~io i o~istio velike mo~varne povr{ine - Egipat, Mesopotamiju, Indiju (dolina reke
Ind) - koje postaju tri epicentra razvoja civilizacije. U severnoj Mesopotamiji prili~no se dobro moè videti redosled
razvoja civilizacija (mi{qewa smo da je Mesopotamija
najvi{e ispitivana i prou~avana). Prve zna~ajnije promene
de{avaju se sa civilizacijom Uruka (3.600 - 3.000. godina pre
Hrista), kad se u niziji pojavquju velika arhitektura, vaqkasti pe~ati i pismo. Ovaj nagli napredak se pripisuje najezdi
Sumera, koji su izgleda tvorci mesopotamskog pisma. Treba,
naravno, pomenuti i neke starije civilizacije na ovim prostorima (Hasun civilizacija - Yyy milenijum; Samara Yyy - Yy;
Tel-Haluf Yy-Y) koje se me|usobno razlikuju po karakteristi~nim ukrasima lepe grn~arije. Po{to se posle ovog
perioda (3.000 godina pre Hrista) vi{e ne prime}uju velike
promene, pretpostavqa se da su se Sumeri nastanili na ovim
prostorima posle svojih suseda iz istorijske epohe, mesopotamskih Semita i Elamita iz Suze i sa jugozapadnog Irana.
Na teritoriji Mesopotamije u tom periodu je postojala
i civilizacija Nova Sarbarska za koju se pretpostavqa da su
je sa~iwavali doseqenici iz doline Inda. Ove neizvesnosti
su uzrok {to se ta osnovna civilizacija naziva "mesopotamskom" ili "sumerskom".
Stanovni{tvo, koje se stalno pove}ava, zbija se u mawa
naseqa, gradi}e, iznad ~ijih se skromnih ku}a uzdiù veliki
hramovi okruèni zidom. Ti hramovi predstavqaju one tajanstvene gra|evine za koje se ne zna da li su u po~etku bile
17

uto~i{te i sigurnost u onda{wa surova vremena, ili kao
"planina" koja je podse}ala Sumere na wihov rodni kraj. Ili
je to bila ta~ka gde se susre}u nebo i zemqa i gde silaze
bogovi.
Izgleda da su neprestani ratovi bili glavna odlika
ovog perioda. Vojskovo|a bi na kolima sa ~etiri to~ka i{ao
ispred kopqanika i lake pe{adije, naoruàne kopqima i
sekirama i pqa~kao susedne gradove.
Iran, u ~ijim se planinskim vencima dugo zadràvala
vla`nost, bio je, tako|e, kolevka zemqoradwe koja se od Yyy
do Yy milenijuma pojavquje u uvalama kraj Hirkanskog mora
(Kaspijsko jezero), uz obale jezera koja su se tada nalazila u
ulegnu}ima (Sijalk, Tep, Bakun i Raj), u dolinama Zagrosa
(Tep Sarab). Me|utim, u dolini reke Ind pojavila se zagonetna civilizacija puna nere{enih tajni. ûdno je da iz tog
perioda nema tragova dvoraca, ali je ipak wihova arheologija
ukazivala na uzajamnu vezu sa nekim drugim zem-qama. Srpeni
(Sharpeni, Harpeni - predstavnici hindu{ke civilizacije) su
bili dobri moreplovci i dobri trgovci, i osnivaju luke i
zemqoradni~ke kolonije na obe obale Inda a sa wih se lako
odlazilo u druge krajeve, pogotovu na zapad, u Novu Sarbarsku.
Na prostorima dana{we Evrope, stvari su ne{to druga~ije:
"...Iz Makedonije i Anadolije male grupe qudi dopiru

do dana{we ma|arske crnice (nastale raspadawem stepskih
trava). Na severu Balkanskog poluostrva oni stvaraju star~eva~ku civilizaciju (5.400 - 4.200), koja radi male kipove i
pe~ate od gline kao i prva podunavska civilizacija (Y - Yy
milenijum) od koje poti~e poznati ukrasni motiv sa
meandrima i spiralama, ~iji se uticaj ose}a ~ak u ukrajinskim stepama i Italiji. Male grupe "podunavaca" bave se
pokretnom zemqoradwom. Oni silaze iz sredwoevropskih
nizija i stiù do Nema~ke, Holandije i severne Francuske,
pre 4.000 godina. U dodiru sa wima, lovci prihvataju zemqo18
ISTORIJA ISTINE
radni~ki na~in ìvota. To su civilizacija Resena (Rasena severno od Alpa 3.300-2.200) i nordijska civilizacija (ju`na
Skandinavija i severna Nema~ka 3.300-1.800)...". 1
Tragovi prve zemqoradwe u Evropi javqaju se u severnoj Rumuniji (4.200 godine pre Hrista), a zatim se {ire do
Dwepra. To je podru~je tripoqske civilizacije.
* * *
Hiksi su u istoriji predstavqeni kao varvari,
osvaja~i. Osnovali su svoju prvu kraqevinu u Avarisu 1.720.
godine pre Hrista, iskoristili slabqewe egipatske monarhije i osvojili celu dolinu Nila (oko 1.670). Mi ih kao takve
poznajemo veoma malo a Egip}ani ih doìvqavaju kao nacionalnu sramotu, pa zato o wima veoma malo govore posle
wihovog povla~ewa. Znamo da su wihovi uspesi, od strane
Egip}ana, opisivani kao plod dobre organizovanosti, ali i da
su optuìvani za varvarstvo i skrnavqewe svetiwa. Wihova
imena, koja su nalaèna u Egiptu, strana su egipatskom jeziku
i ve}inom su semitska. Hiksi su, dakle, bili me{ovito stanovni{tvo. Organizovani su bili u vojne klanove, po{li iz
Sirije i osvojili Egipat. Me|utim, Kasiti sa Zagrosa su dugo
poku{avali da zauzmu Vavilon. Oni su iskoristili anarhiju
nastalu zbog upada Hetita u prestonicu i i{~ezavawe prve
vavilonske dinastije (1.526 godine pre Hrista). Wihovi kraqevi osvajaju Sumer i Akad, Asur i Elam i osnivaju vavilonsku kraqevinu, Kardunija{. Kasiti su po{tovali arijevske bogove, a pretpostavqa se da ih je organizovao neki indoevropqanin.
1
Op{ta enciklopedija "Larousse", "Vuk Karaxi}", Beograd, 1973, tom yyy,
str. 231.
19

Staru grupu naroda, koja se nazivala Hjuriti i koja je
osnovala kraqevinu Mitani, smatraju za glavne narode u
procesu me{awa civilizacija. Ovu kraqevinu, prili~no
nepoznatu (osnovana je krajem HYy veka pre Hrista), sa~iwavalo je aristokratsko stanovni{tvo. Imena kraqeva i
nekih bogova nedvosmisleno ukazuju na to da je prevlast
imalo jedno arijevsko pleme. Prili~no je pojava ostalo nepoznato u vezi sa Hjuritima i dràvom Mitani.
Sl. 1 - Zapisi o "prstastim" perjanicama na glavama ratnika, ili perastim,

svejedno je, nalaèni su na papirusima iz doba Ramzesa yyy. Zapisi o tim
qudima, ratnicima i wihovom vo|i Arsi su "zaboravqeni",
{to je kasnije u istoriji iskrivqeno pa mi znamo za gr~ke i persijske
ratnike sa takvom opremom, a u stvari to je bio izum Srba...
Na Kritu, u periodu od HYy veka pre Hrista, ra|a se

nova civilizacija, ~ije su poreklo i sadrìna sporni(?). Ona
}e u Hyyy veku pre nove ere, dati dokumente koji dokazuju da ju
je razvio jedan indoevropski narod, predak Grka iz y milenijuma pre nove ere (Pelazgi, Pelasti, Belasci). No, ne zna se
20
ISTORIJA ISTINE
da li je taj narod 2 pristigao na helensko poluostrvo oko
2.000. godine sa velikom navalom severnih plemena ili 1.600.
godine kada se wegova kultura javqa. Mogu}e je da je to bio
jedan ogranak poraènih plemena Hiksa (Srba) koja su svojevremeno osvojila dowi Egipat pod vo|stvom Arse, i ~ijom je
me{avinom sa sedela~kim stanovni{tvom Krita, stvorena
nova rasa qudi - Jelina (Helena), potomaka Grka. Poznato je
samo da je 1.375. godine pre Hrista jedna katastrofa razorila prestonicu Knosos. Da li je to bio napad Mikenaca ili
pobuna Minojaca, nauka do danas nije re{ila.
Ovo su ukratko bili prikazi iz neke preistorije i
istorijske epohe do y milenijuma pre Hrista, a u nastavku
}emo se pozabaviti samo ~iwenicama koje su ve{ti istori~ari uspevali da zaobi|u ili da pre}ute. Naravno, bilo je
i onih koji su se odupirali takvim tvrdwama, no vreme }e
pokazati ko je bio uspe{niji u interpretaciji istorije istine.
Jer, neverovatno je, da, osim nekoliko istori~ara HyH veka,
niko do danas nije uzeo u obzir jednu krupnu misao zakqu~ak vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita koja je za kasnije istori~are bila tabu tema o kojoj se nije
smelo govoriti. On je, potvr|uju}i to, jo{ u H veku, kada mu je
bilo dostupno daleko vi{e starih dokumenata, tvrdio da su
Srbi u Evropi bili starosedeoci od "nezapam}ene" pro{losti. Mi ne znamo da li je to Konstantin izjavio na osnovu
dotada{wih tvrdwi da su se Srbi na Balkanu pojavili toliko
iznenada da istorija nije uspela ni da ih zabeleì, pa im je
dodelila "po~asni" Yyy vek kao vreme dolaska na Balkan.
Ali, najgore je to {to su ostala dokumenta ne samo o tvrdwi
2
Kao "uspomena" na period vladavine Hiksa (Srba) i Arse, danas Egip}ani

- za prst kaù isto kao i mi - prst. Uostalom zapisi o tim "prstastim" perjanicama
na glavama ratnika, ili perastim, svejedno je, nalaèni su na papirusima iz doba
Ramzesa yyy. Zapisi o tim qudima, ratnicima i wihovom vo|i Arsi su
"zaboravqeni", {to je kasnije u istoriji iskrivqeno pa mi znamo za gr~ke i
persijske ratnike sa takvom opremom, a u stvari to je bio izum Srba...
21

Porfirogenitovoj, ve} i o mnogo starijim izvorima {to }emo
kasnije videti.
* * *
Na po~etku smo dali prikaz onoga ~emu nas je istorija
u~ila, o na{em poreklu (ko smo i odakle smo do{li), a na
osnovu pisawa pisaca istorije koja je odgovarala wima. I po
wihovoj istoriji, koju smo i mi prihvatili, Sloveni i Anti su
neki narodi (nigde se ne pomiwe da su to Srbi) koji su
predstavqeni kao Varvari, kao pqa~ka{i i kao divqaci. Ko
je bio na ovim prostorima pre nego {to su na wih do{li
Rimqani? Neki tvrde da su to bili Kelti. Ko je bio pre
Kelta? Iliri. Ko je bio pre Ilira?... A onda se slegne ramenima i naravno, pitawe ostaje, bez odgovora. Ali, da bi se
mnoge nepoznanice re{ile, treba sistematski, jednu po jednu
nejasno}u poja{wavati.
@eleli bismo da po~nemo citatom jednog gotovo
nepoznatog autora, ~udnog i interesantnog razmi{qawa. On
se zvao Oto Hani{ (Otto Hanisch). Naziv wegovog dela iz koga
navodimo jedan odlomak je "Mazdaznan - U~ewe o rasama":
"Ju`ni Sloveni imaju kao i Ma|ari svoje glavno

sedi{te u Ma|arskoj i odatle su se pro{irili po Bavarskoj,
Tirolu, Lombardiji, Luksemburgu, [kotskoj i Portugaliji...
Po wihovom dolasku oni se nisu me{ali, pa su stoga
sa~uvali svoje prvobitne odlike. Wih ubrajaju u Slovene, ali
oni ne govore slovenskim, ve} jezikom ìteqa Himalaja, koji
predstavqaju ostatak qudi bele rase..." 3
U istoriji Srba, onakvoj kakva mi mislimo da jeste i
kakvu èlimo da vam prikaèmo, postoje dve vrste problema
3
22
Mazdaznan - Rassenlehre, Otto Hanisch, Los Angeles - Leipzig, 1933.
ISTORIJA ISTINE
koji stvaraju nedoumice kod zapadnih istori~ara. Oni im
omogu}avaju da vr{e kojekakve manipulacije ba{ sa istorijom
srpskog naroda. A to je sve zbog toga {to nije bilo suprotstavqawa rimskom na~inu pisawa istorije koji je kasnije, u
hri{}anstvu, nastavila rimsko-katoli~ka crkva. Naravno da
smo i mi, po{to je takva istorija bila "op{te prihva}ena" u
svetu, po~eli da se upravqamo prema takvoj, iskrivqenoj
istoriji, koja daje sasvim druga~iju sliku u odnosu na onu
pravu.
Ledeni pokriva~
Lepenski Vir
-vin~anska
civilizacija
Atlantida ?
Mesopotamija
Severozapadna
Indija
Sl.2. - Pravci po~etka prvih seoba u periodu od 20 000 do 15 000 god.

pre Hrista
Teorija o kojoj mi èlimo da pi{emo je ona koja zagovara dolazak Srba iz Indije i wihovo naseqavawe ovih prostora. Druga bi bila ona koja poreklo Srba vezuje za sliv reke
Ister (Dunav). Naravno, sve se to de{avalo u dalekoj praistoriji. Neverovatno, ali i jedna i druga teorija imaju mnogo
zajedni~kog. Ova druga grupa je relativno novijeg datuma i za
wenog zagovornika moè se smatrati poznati kijevski hroni23

~ar Nestor, na samom po~etku Hyy veka (umro je 1114 godine), a
u HyH veku, wegovim razmi{qawima se prikqu~io francuski
slavista Siprijan Rober. Citiraju}i ga, navodimo neka od
wegovih zapaàwa:
"Zemqa je nekada bila slobodna i bez granica te su

qudi po woj mogli potpuno slobodno da se kre}u... Na{e
znawe je ograni~eno samo na istorijsku epohu, ali - {ta je
bilo pre we?! Zna se na primer, sasvim sigurno, da su najstarije vedske himne donete u Indiju sa severozapada, ali
odakle... to sanskriptolozi jo{ nisu mogli jasno da zakqu~e...
Drugo, mi, koji smo osetqivi na slovenske vrednosti - znamo,
da se nauka Zapada na wih osvr}e - ili bezna~ajno malo, ili
nikako...
Prisustvo Slovena pre Hrista u oblastima Ilirije i
Dunava, potvr|uje mno{tvo imena i mesta, reka i planina, koja
- o~igledno - nose slovenski pe~at... Jedan znatan grad
Makedonije (stare Makedonije) zvao se Srbica (slovensko
ime) 4. Kod Ptolomeja Serbinum je ime jednog drugog grada u
Panoniji, koji se na Pejtingerovoj tabli naziva Servicium... 5
Mi se pozivamo na autoritet Polibijev. 6.. koji je ve} izri~ito
razlikovao na Jadranskom Moru... autohtone (stanovnike)...
Ilirije, koji su govorili jednim negalskim jezikom, jo{ mawe
4
Sloveni su se pojavili kao naziv naroda tek 491. godine posle Hrista Prema podacima koje nam nudi moderna istorija, me|utim, s obzirom na verodostojnost izvora na osnovu kojih je pisana i to pitawe ostaje otvoreno. (primedba
autora).
Tabula Peitingeriana - Pejtingerova karta koju je uradio kosmograf

Kastorijus izme|u 368. i 393. godine nove ere. Bila je izra|ena u boji. Me|utim
original nije sa~uvan ve} je postojala kopija iz 1246. godine, koja je bila ura|ena na
jedanaest listova pergamenta. Ukupna duìna ovih pergamenata bila je sedam metara a {irina tridesetak santimetara. Ovu kopiju je prona{ao Pejtinger u blizini
Augsburga u Nema~koj i ona se od HYy veka ~uva u Be~u.
6
Polibije (200 do oko 120-125), je igrao veoma va`nu ulogu u ahajskoj ligi.
Odveden je kao talac u Rim posle bitke kod Pidne (168) U{ao je u krug Scipiona i
zahvaquju}i wima mogao je da se vrati u Gr~ku (150). Polibije je bio teoreti~ar
istorije; istori~ar treba da ta~no utvrdi doga|aje i da ih objasni wihovim
dubokim uzrocima i da tako sazda politi~ku pouku.
24
ISTORIJA ISTINE
latinskim, ili gr~kim: pa kojoj qudskoj rasi su mogli da

pripadaju ako nisu bili Sloveni?" 7
Brojni nalazi, sva istorijska potucawa Slovena i i
sve etni~ke implikacije susednih naroda Sarmata, Skita,
Gota, Normana i drugih nadopuwuju iskrenu èqu za otkri}em i dolaskom do prave istine i saznawa o istoriji i nastanku Srpskog naroda. Dopuna ovoj slovenskoj matici je i vezivawe prostora za deltu reke Dunav, prirodno vezuje za
Srbiju preko Hersonesa, odakle je put sa u{}a Dwepra u
Crno more i{ao na zapad, preko Odese, na plodnu Dobruxu,
gde je bilo u{}e Dunava u Crno more. I tako, idu}i na zapad,
dolazilo se do \erdapa, preistorijskih lokaliteta Lepenskog Vira, Vin~e, Star~eva.
Dosta se mi{qewa promenilo i dobilo na snazi posle
otkri}a Lepenskog Vira. Civilizacija, za~eta u slivu reke
Ister (Dunav), po~ela je veoma rano, mo`da u intervalu
izme|u 35.000 i 20.000 godina. Tada je severni deo Evrope bio
prekriven ledenim pokriva~em koji je sezao do Alpa, dana{we
severne Ma|arske i Rumunije. Ovako oslikan prostor okon~ava se na teritoriji velike neolitske civilizacije sa epskim
nazivom Vin~a. Preko 70% teritorije takve civili-zacije se
nalazilo na dana{woj teritoriji Srbije. Na jugu je ova civilizacija sezala do mesta Zelenikovo i Anzabegovo na teritoriji dana{we Makedonije. Na zapadu, granice su i{le slivom
Drine do reke Bosne, da bi tu premostile reku Savu, pa na
sever, preko lokaliteta Oxaci do lokaliteta Osentivan na
teritoriji Ma|arske. Sama reka Dunav je sakupqala vode
leda severa Evrope i nosila ih daleko na istok, u Crno More.
Lepenski Vir, je istorijski dokument, koji nam otkriva deo velike tajne, jer - iz Podunavqa je beli ~ovek po~eo da
se raseqava i naseqava Evropu, zatim Malu Aziju i kona~no

stigao na istok do daleke Indije. Na zapadu, jedan ogranak je
7
Cyprien, Robert: "Les Slaves de Turquie, leur avenir, leur progres... 1844.
25

stigao do Apenina, pre{ao ih, stigao do Pirinejskog poluostrva ~ak i daqe naseqavaju}i, mo`da i samu legendarnu
Atlantidu?! No, o svemu ovom kasnije. Dovoqno je re}i da se
sve ovo de{avalo u samo praskozorje stvarawa civilizacije
na na{oj planeti, gde se starost prvih kretawa i seoba ceni
na 20.000 do 15.000 godina unazad.
Na jednom mestu svoje studije, Svetislav (Svenson)
Bilbija obja{wava skicu, koja predstavqa pravce {irewa
belog ~oveka iz Podunavqa, i kaè:
"Lepenski Vir na ovoj skici simboli~no predstavqa

Podunavqe - kolevku, iz koje je potekao beli ~ovek. Raseqavawe i {irewe iz Podunavqa trajalo je hiqadama godina.
Pravci su ozna~eni zami{qenim podcentrima zadràvawa,
odakle se nastavqalo daqe razgrawavawe, sve dok mu se
tragovi nisu izgubili u severnoj Africi i Indiji".
S obzirom na vreme doga|awa i stvarawa vin~anske
civilizacije, iz prethodnog navoda }e proiste}i neka nova,
na{a razmatrawa o poreklu Srba, wihovoj uzajamnoj vezi sa
davna{wim civilizacijama i sme{taju u sveukupnom prostoru
i vremenu. Zbog toga }emo, kao protivtezu svim tim, mi
kaèmo zluradim tvrdwama, suprotstaviti ono {to su rekli
u~eni qudi o starosti i poreklu srpskog naroda i dati
argumentovane ~iwenice koje potkrepquju tvr|ewe da su Srbi
veoma star narod.
Filolog i lingvista, Tomo Mareti}, po narodnosti
Hrvat, u jednom od svojih dela kaè: 8
"Ima pisaca, kao {to je vizantijski car Konstantin

Porfirogenit koji samovoqno tuma~i ime Srbin kao
latinsku re~ "servus", {to zna~i "rob". Ta wegova zlonamernost nije imala oslonca, jer je ta~no utvr|eno da je protivno i
samom pri~awu Porfirogenitovom da su se Srbi ve} pre
dolaska na vizantijsko tle, zvali, Srbima. Osim toga, ime
8
26
Slaveni u davnini, Zagreb, 1894., s. 72.-73.
ISTORIJA ISTINE
Luì~kih Srba i Ruskih Srba najboqe potvr|uju originalnost srpskog imena, jer ovi ne ima|ahu nikakve veze ni sa
gr~kim, ni sa rimskim carstvom..."
Ovo je veoma zna~ajno jer su se objektivni autori, bez
obzira na narodnost, trudili i uspevali da mrvice istine
predstave na pravi na~in, bore}i se da svaku sitnicu predstave u pravom svetlu. Za istinu se, dakle, treba, ne samo
boriti ve} i izboriti.
I u delima starog gr~kog istori~ara Herodota jasno se
kaè da su Tra~ani, Skiti, Vendi, Veneti, Tribali, Iliri svi od reda Srbi.
Mareti} daqe nastavqa:
"...Mnogi nema~ki i ruski istori~ari se slaù da je

Herodot pod Tra~anima podrazumevao Srbe. Poreklo te re~i
tuma~e na slede}i na~in: "Me|u Srbima od pamtiveka ìvelo
je jedno veliko pleme koje se nazivalo Ra{~ani ili Rasi. To
ime dobilo je jo{ u staroj postojbini Indiji, a po imenu reke
Rak{e, {to ozna~ava crvenorujnu boju, Srpsku boju, svoj
smisao i svoje zna~ewe. Jer, iskonski Ra{~ani su Crveni
Srbi, kojih je bilo u Rusiji sve do desetog veka. U doba
Herodotovo ti su Srbi ìveli u Maloj Aziji i na Balkanu, u
Trakiji. Po wima je nazvana stara Ra{ka u Trakiji, oko reke
Rase, pritoke Marice i oko same Marice, a i sredwovekovna
Ra{ka velikih Srpskih ùpana. Razvaline gradova ~ija su
imena bila Ras ili Ra{ka i danas se nalaze u Trakiji i
Srbiji, dok reke istog imena postoje u Indiji, u Trakiji, u
Srbiji i u Nema~koj, nekada{woj oblasti davna{wih Srba.
Tako je ime Tra~ana pogr~eni oblik od Ra{ani..." 9
Isto kao 8, str.24.
27

Ovakvih i sli~nih razmi{qawa }e biti u nastavku, ali
}emo se truditi da svako od wih detaqnije objasnimo. Ovde
treba obavezno dodati i tvr|ewe Josifa Dobrovskog: 10
"Istovetnost Luì~kih Srba i balkanskih Srba nije

slu~ajna. Ona poti~e iz prastarih vremena kad su se srpskim
imenom svi tada{wi Sloveni nazivali pre nego {to je nastalo
slovensko ime.". 11
Nemac Cering, poznati etnograf, u svom, dole
navedenom delu kaè:
"Prvo op{te ime svih Slovena bilo je Serbli, {to

zna~i ujediweni." 12
U ovaj niz interesantnih i originalnih pisaca
ukqu~ujemo i vizantijskog istori~ara Laonika Halkokondila, koji se u svom radu, bez sumwe, oslawao na za nas danas
izgubqene spise i svedo~anstva. Naime, polaze}i od anti~kih
gr~ko-rimskih pisaca, geografa i istori~ara, znamo da je
neki narod, pod gr~kim nazivom "Tribali", ìveo uglavnom
na ju`noj obali doweg Dunava. Halkokondilo kaè:
"Rod Tribala, (Srba), na celoj zemqi je najstariji i

najve}i, pouzdano znam..."
Grcima je veoma te{ko padao izgovor re~i kao {to je
re~ Srbi. Oni su te re~i neve{tim i trapavim jezikom ~esto
puta unakaàvali mewaju}i im pojedine glasove ili slova pa
~ak i smisao re~i. Tako je iz te sveukupne nemarnosti, pored
ostalog, i sama re~ Srbi doìvqavala transformacije kao
Sirbi, Serbi, Servi, Serbli, Sribal da bi na kraju dobila
oblik Tribal.
10
Josif Dobrovski je nazvan "ocem slavistike". Doprineo je bu|ewu

nacionalne svesti kod êha, {to po na{em mi{qewu mnogo nedostaje srpskom
narodu. @iveo je od 1753 - 1829. godine
11
12
O. Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, kw. 1, str.41.
Carl von Czoering, Etnographie der Osterreichischen Monarchie, Wien, Band

I., 1857. Die Chronik von bhmen von Cosmos von Prag, Berlin, 1923.
28
ISTORIJA ISTINE
Pavle Josif [afarik (ro|en 1795. godine u Kobeqarevu, a umro 1861. godine u Pragu). Wegovo najslavnije delo
"Slovenske starine" ura|eno je u dva toma na preko hiqadu
stranica, gde je o Srbima napisano vi{e stotina strana - o
wihovom imenu, i o wihovoj davnoj pojavi na evrop-skom tlu, o
wihovoj velikoj rasprostrawenosti od najstarijih dana.
Interesantna je [afarikova osuda gr~kih i rimskih pisaca
~ije je u~ewe i danas osnova pogre{nog shvatawa o istoriji
srpskog naroda.
"[ta su Grci i Rimqani uop{te znali od severnoevropskih jezika? Ako se sakupi sve {to su nam ostavili svi
gr~ko-rimski pisci, po~ev od Homera i Herodota pa do Tacita
i Prokopija, mi nemamo ni jednu jedinu re~enicu bilo kog
jezika severne Evrope. Ti, gr~ko-rimski pisci su pogr~avali i
poromanizovali nemilosrdno sve da mi, ~ak ni danas, uprkos
marqivosti nau~nika nismo u stawu da rastuma~imo ~ak ni
hiqaditi deo svega toga..."
Nauka moè da utvrdi postojawe nere{enih zagonetki.
One ostaju legende toliko dugo, dok ih ne bude bilo mogu}e
uklopiti u postignuti fond utvr|enih ~iwenica. Sve {to je
prethodilo narodu Hetitskog carstva, sve tamo do pe}inskih
crteà u Evropi i Sahari, jeste legenda. Umetni~ka dela na
zidovima pe}ina ostala su do danas, u na~elu nerazumqiva.
Izme|u pe}inskih crteà tih davnih umetnika i ~oveka sada{wosti, leì ~itava provalija, puna tajni koje arheolozi i
etnolozi dosada nisu mogli da re{e.
Kako su Srbi dospeli do krajwih granica svoga
opstanka, ome|enih prostora gde su se naseqavali, kako su
formirali svoje naseobine i nepisanim jezikom pisali
istoriju? U tim kretawima, koja su nekad trajala i hiqadama
godina, ostavqani su tragovi prisustva na putu nastanka
civilizacije. Naravno, pored onog nevidqivog, {to je bilo
usa|eno u wima i {to ih je teralo na seobe, postojala su i
klimatska ograni~ewa, uslovi ìvota, suo~avawe sa okruèwem.
29

Na{a pri~a, dakle, po~iwe u praskozorje civilizacije
na prostorima oko reke Ister, u jedno davno, davno doba, koje
se tek naziralo kroz gustu maglu prohujalih milenijuma i
sezalo do perioda od 35 do 30.000 godina pre Hrista. I tada
su, naravno, krenuli talasi prvih zna~ajnijih seoba po kojima
se mogu naslutiti tragovi u raznim arheolo{kim iskopinama,
koje su sa~iwavala svedo~anstva o postojawu prvih qudskih
naseobina, prvog organizovanog na~ina ìvota, prvih za~etaka kulture ~iji su materijalni dokazi prona|eni. Zbog toga
i mislimo da je kultura Lepenskog Vira zna~ajan putokaz i
odrednica postojawa prvih civilizacija na prostorima
Starog sveta.
Talasi seoba su se kretali u tri osnovna pravca: Zapadna Evropa - zapad, Mediteran - jug i Isto~na Azija (?) istok. Sever je bio izba~en iz mogu}ih kombinacija, zbog prisustva leda u zadwem ledenom dobu koje je, takore}i, dodirivalo dana{wu Austriju, Ma|arsku i severnu Rumuniju. A sam
Dunav je hladne vode alpskih gle~era donosio sa severa i
odnosio daqe ka Crnom moru.
30
ISTORIJA ISTINE
GLAVA yy
LEPENSKI VIR
ek, i da nismo èleli, morali smo da ponovimo navode

Svetislava Bilbije:
"Lepenski Vir na ovoj skici simboli~no predstavqa

Podunavqe - kolevku, iz koje je potekao beli ~ovek. Raseqavawe i {irewe iz Podunavqa trajalo je hiqadama godina.
Pravci su ozna~eni zami{qenim podcentrima zadràvawa,
odakle se nastavqalo daqe razgrawavawe, sve dok mu se
tragovi nisu izgubili u severnoj Africi i Indiji".
Namerno smo naveli ovaj citat Svetislava Bilbije iz
wegove studije o kretawu i pravcu {irewa belog ~oveka, da
bismo skrenuli pa`wu na zna~aj po~etka civilizacije i wegovu kolevku, kao i na mesta krajweg odredi{ta u neprekidnim
seobama. Dakle, Lepenski Vir je posle otkri}a {ezdesetih
godina dvadesetog veka, po~eo da postoji kao nepobitna istina, kao sila koja je uspela da uzdrma uspavana shvatawa i
u~ewa o mestu i vremenu stvarawa najranijih civilizacija. To
istorija, uz pomo} arheologije, mora da prizna i priznaje
(dodu{e stidqivo, ali priznaje). Ali niko se nije ni potrudio da ide daqe od suvoparne konstatacije da se tamo dogodila civilizacija u periodu za koji imaju dokaze, a to je
31

35.000 do 25.000 godina pre Hrista. Naravno, to se nije
dogodilo preko no}i pa je i sama na{a procena da je brojka od
30.000 godina pre Hrista samo skromna brojka.
Sl.3. - Izgled Lepenskog Vira u vreme istraìvawa 13

13
-Dragoslav Srejovi}, Qubinka Babovi}, Lepenski Vir - vodi~,

Beograd, Izdawe Narodni muzej, 1982. godine
32
ISTORIJA ISTINE
Sva plodna zemqa, koja je ostala posle povla~ewa Panonskog mora (?), bila im je na raspolagawu. Zna~i, stanovnici sme{teni u dolini Dunava i wegovih pritoka, nepobitno
je dokazano, bili su upu}eni na obradu zemqe koja je
donosila i darivala odre|ene plodove. To zna~ajno potkopava
u~ewa iz istorije o tragovima prve zemqoradwe na tlu
Mesopotamije, jer se Mesopotamija u nekom hronolo{kom nizu
pomiwe mnogo kasnije - negde oko Yyyy milenijuma pre Hrista.
Sl.4. - Shema modularnog svetili{ta sistema

Lepenskog Vira
\erdap, kao zna~ajno mesto postojawa civilizacije, do

skoro se pomiwao samo u kontekstu rimskih osvajawa prema
Dakiji koja su se de{avala na po~etku Nove ere i kao pograni~no podru~je koje je branilo Rimsku Imperiju od napada
varvara. Me|utim, otkri}em Lepenskog Vira, saznawa se me33

waju iz korena. \erdap nije samo pusto i tajanstveno mesto
gde su se sme{tale i skrivale sve nejasno}e davno prohujalih
vremena. Pokazalo se da \erdap predstavqa najstariju kolevku jedne nove, do tada nepoznate civilizacije daleke praistorije, gde se jo{ u mezolitu 14 javqaju zna~ajni tragovi te
kulture. Ne samo {to su prona|eni tragovi veli~anstvene
kulture sredwe i jugoisto~ne Evrope, ve} su otkriveni i najstariji oblici religije i dru{tvenog ìvota.
Profesor Dr Dragoslav Srejovi}, arheolog,posle
svog otkri}a Lepenskog Vira, kaè: 15
"Na{i najboqi arheolozi su se posvetili Egiptu i

Sumeru, uradiv{i dobar posao. Ali, nisu zami{qali, da su
pod na{im nogama mogle postojati pokopane civilizacije.
Primer: za ono doba xinovske dunavske ku}e. Dvorci? Mesta
za molitvu? Skladi{ta? To ne znamo. Bilo je to da ima sedam
hiqada godina.
Do otkri}a Lepenskog Vira 1965. godine, istorija
\erdapa 16 bila je nejasna i kratka. Arheologija i istorija
isticale su va`nost ovog podru~ja samo u vezi sa osvajawem
Dakije od strane Rimqana (y i yy vek) i odbranom severnih
granica Rimske Imperije od Varvara naseqenih du` leve
obale Dunava (yyy i yY vek)... Zato je Lepenski Vir, u stvari,
velika nekropola kulture i naroda. Wenim ispitivawem
upoznaje se wegova istorija duga preko 7.000 godina, utvr|uje
14
Videti Prilog yY.
15
Dr Dragoslav Srejovi}, Lepenski Vir, Srpska kwièvna zadruga,

Beograd, 1969.
16
\erdap sa svojom kulturom bi najverovatnije jo{ dugo bio van dometa

nauke i istori~ara, prvenstveno, da nije slu~ajno otkriven, prilikom zahteva da se
ispitaju uslovi za stvarawe ve{ta~kog jezera za potrebe velike hidrocentrale.
Izgradwom hidrocentrale, nivo jezera je pove}an za 12 metara u odnosu na
dotada{wi nivo. Podizawe nivoa je imalo za posledicu da su mnogi kulturni
spomenici, u odnosu na zna~aj Lepenskog Vira, skoro neva`ni, morali biti
potopqeni. Potopqen je i put koji su izgradile Trajanove i Tiberijeve legije itd.
34
ISTORIJA ISTINE
se nova dimenzija op{te istorije umetnosti i otkriva se

posebno poglavqe evropske praistorije..."
Ovi qudi, stanovnici Lepenskog Vira, naj~e{}e su se
bavili lovom i skupqawem plodova, a kasnije i zemqoradwom
za koju se priroda maksimalno postarala. Po{to su ìveli
uglavnom pored obala reka, uz plodnu zemqu i dobre klimatske uslove, pored zemqoradwe bavili su se ribolovom i
lovom na ìvotiwe koje su se slobodno kretale {umovitim
predelima u blizini pojila i reka.
[ta je najzna~ajnije u kulturi Lepenskog Vira? Pre
svega to je starost jednog planski izgra|enog naseqa, a {to je
jo{ ~udnije, to su grobovi sa kojima po~iwe i jedna monumentalna umetnost nadahnuta dubokom religiozno{}u. U
takvom okruèwu, civilizacija koja se za~ela na obali
Dunava doìvqava svoj puni razvoj u periodu od dvadeset do
petnaest hiqada godina pre Nove ere.
"...Kada je re~ o manifestacijama duhovne kulture koja

je konstatovana, pre svega, u grobovima pokojnika i wihovim
stambenim objektima, srpsko tle pokazuje veliku duhovnu
kulturu i àr. Ve} kultura Lepenskog Vira, koja nema
pandana u drugim delovima sveta, pokazuje izuzetnost ovog
tla. Ta veli~anstvenost verskog bi}a jasna je i u star~eva~koj
kulturi, da bi se ovaj duhovni kontinuitet sa~uvao i stigao
do neolitika Vin~e u kontinuitetu skoro 3.000 godina.
Umetnost Vin~e predstavqa sjajnu usagla{enost praistorijskih Vin~ana izme|u wihovog svakodnevnog ìvota i
potreba wihove duhovnosti. Sve to govori o visokim domenima ovog tla u evropskom i vanevropskom kontekstu. Wihov
ìvot se odigravao u wihovoj ku}i od pru}a i zemqe, koja je
bila opskrbqena posu|em i svim mogu}im predmetima koji su
taj ìvot ~inili lak{im i funkcionalnijim. Ali ako jednu
civilizaciju, narod i tle ne{to karakteri{e onda je to wen
odnos prema smrti kao primarni za budu}i ìvot posle. I tu
su prastanovnici ovog tla - Vin~ani, pokazali da domen jedne
civilizacije ne ~ine materijalna dobra ve} versko uverewe i
35

duhovna imaginacija. (Vi{e od 10.000 vin~anskih skluptura,
najverovatnije grobnog karaktera, svedo~anstvo su snage verskog opredeqewa ovih qudi.). Kontinuitet ovog tla kora~a
istim putem visoke duhovnosti i daqe prema mla|im civilizacijama: eneolitu, bronzanom i gvozdenom dobu, pa sve do
dolaska Rimqana na ovo tle. Kao da su oni, koji su se ovde
naseqavali, bili u rodu sa onima koje su ovde zaticali, uvek
informisani o prethodnicima, nastavili da produkuju novi
vid stare proverene duhovnosti. Ali obrasci duhovnih i
kosmogonijskih konstelacija, uvek su u jasnoj prepoznatqivoj
{ifri, koja se moè nastaviti i premostiti. (Ako jedna
aplika iz groba sv. Erazmu na Ohridskom jezeru, kazuje putem
geometrijske stilizacije da je u wu salivena neka tajna koja je
doneta ko zna odakle, ona se veoma lako razre{ava kao vedska
planina "Meru" na le|ima idola sa Dupqajskih kolica i
idola iz Kli~evca na~iwenom oko 2.000 godina pre na{e
ere.). I kako je mogu}e da se jedan duhovni kontekst sa~uva na
istovetnom tlu skoro 3.000 godina, uvek u istovetnom
kontekstu i duhovnoj matrici. Tu je onda ve} svakako re~ o
duhovnom shvatawu sakralnosti i kontinuiteta koji se
prenosi od jednih naroda na druge, od jedne civilizacije na
drugu koja je prido{la i nose}a..." 17
Prenaseqenost u dolinama reka i nemogu}nost
kretawa na sever zbog leda ~iji se dah ose}ao bili su,
verovatno, razlog migracija u preostala tri pravca. Mo`da je
tome doprineo qudski nagon za pronalaèwem i otkrivawem
novog i nepoznatog. Pored usavr{ene tehnike gradwe drvenih
ku}a, kulta vatre i ogwi{ta, veze pokojnika sa ogwi{tem, kao
i najranija pojava mikrolita i fino gla~anih kamenih oru|a,
17
Iz predgovora "Velesove kwige", Radivoja Pe{i}a, koji je dao dr Radmilo

Petrovi}, u Beogradu, septembra 1977, u izdawu "Pe{i} i sinovi", Beograd, 1997.
36
ISTORIJA ISTINE
dolazi i do formirawa prvih zajednica u vidu ve}ih porodica, kao i pojava stalno naseqenih mesta. 18
Otkri}e i iskopine Lepenskog Vira, pokazuju nam
dubinu starosti neolitske civilizacije, koja je prikazana u
slojevima iskopavawa, na nekih 20.000 do 15.000 godina. Moè
se pretpostaviti, na osnovu grobova prona|enih na ovim lokalitetima, da je starost civilizacije na ovim prostorima oko
30.000 godina pre Hrista.
Takva civilizacija uspela je da ostane homogena sve do
sredine jedanaestog milenijuma pre Nove ere. Sve {to je sa~uvano, osim u povremenim nalazi{tima prilikom arheolo{kih
iskopavawa, nije dovoqno da nam ispri~a pri~u o pro{losti
takvih naroda. Ostala su samo predawa, legende i mitovi kod
ve}ine naroda. I ta usmena predawa vremenom su postala
nerazumqiva.
Ti narodi, iz plodnih dolina oko reke Dunav, u
potrazi za hranom, u beàwu od neprijateqa ili terani
pukom radoznalo{}u, krenuli su stidqivo, najpre u ispitivawe svoje bliè okoline, pa sve daqe i daqe dok se nisu
obreli na obalama Atlantskog okeana ili u podno`ju Himalaja. Tu i po~iwe na{a pri~a.
Gospo|ica Elza Kristensen u svojoj studiji u
ameri~kom listu 19, kaè:
"Pre skoro 5.000 godina narod, koji je ìveo u

prostoru severno od Crnog Mora po~eo je da razvija na~in
ìvota koji }e imati zna~aja za istoriju... Mi ne znamo ime tog
naroda, ali arheolozi ga - po iskopinama ostataka wihove
radinosti nazivaju "narod ratne sekire". Ako znamo da je
18
Samo skre}emo pa`wu na povezanost paqewa sve}a pri verskim obredima

koji predstavqaju vezu pokojnika sa ovda{wim svetom a u isto vreme vezu pokojnika
sa prastarim ogwi{tem.
19
Antropologists link Sumerians with prehistoric Indo-Europeans , "The Spotlight"
February 1., 1982., pp. 6.-8.
37

sumerska civilizacija postojala 1.200 km daqe od nastale
civilizacije i da je po iskopinama i tragovima u kamenu imala
isti otisak kamene sekire i da se sve to de{avalo 20.000
godina pre Hrista name}e se zakqu~ak da Kelti, koji se
pojavquju tek 1.800 godina pre Hrista, neka italska plemena
na Apeninskom poluostrvu, Grci u Gr~koj, vode poreklo od
jednog jedinstvenog naroda i antropolo{ki je ustanovqeno da
su svi oni bili potomci "naroda ratne sekire".
Profesor Srejovi} u svojoj arheologiji, gde se govori
o onoj dalekoj eri kada je Podunavski basen tek po~eo postajati kolevkom Slovena, kako su to govorili brojni pisci,
kaè:
"Na po~etku mla|eg paleolita, pribli`no oko 35000

godina pre Hrista, kultura Podunavqa dobija vlastitu
fizionomiju i, {to je posebno zna~ajno, u woj otpo~iwu procesi i ostvaruju se forme, va`ne za razumevawe kulture
Lepenskog Vira: osnivaju se naseqa na otvorenom prostoru,
zapo~iwe umetni~ko stvarala{tvo i formiraju se jasnije
religiozne koncepcije. Tako se ve} u starijoj fazi mla|eg
paleolita, javqaju naseqa na otvorenom prostoru i prvi
primeri okrugle plastike. Ali, tek u sredwim i poznim
fazama mla|eg paleolita, od vremena pojave Gravetijenske
Kulture (pribli`no oko 25.000 godina pre Hrista) poznata
su i brojna naseqa na otvorenom prostoru, ~esto podignuta
kao i Lepenski Vir - na lesu, kraj re~nih obala, sa stani{tima gra|enim od drveta, duga~kih kostiju mamuta, ili kamenih plo~a. Najve}i broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina tako|e pripada Gravetijenskoj Kulturi, a iz wenih
okvira poznati su i prvi nalazi, koji jasnije ilustruju religiozna shvatawa podunavskog stanovni{tva; `rtvovawe ìvotiwa, kult vatre i ogwi{ta, povezivawe pokojnika sa ogwi{tem, posebno sahrawivawe lobawe...
...Sadràji Gravetijenske Kulture vesnici su novog
doba. Oni u sebi nose i za~etke oblika, koji }e se razviti u
budu}nosti i postati trajna odlika evropske kulture i wenog
38
ISTORIJA ISTINE
specifi~nog stila. Samo doga|aji koji su usledili, formirawe mezolitskih kultura na po~etku postglacijalnog perioda, u~inili su, da se previdi wihov zna~aj i uloga u kasnijoj
kulturnoj istoriji Evrope...
Lepenski Vir je dokaz, da mezolit nije "mra~no doba"
evropske praistorije, ve} samo period istrajne bremenitosti
i da prvi veliki uspon evropske kulture u postglacijalno
vreme nije oplo|en uticajima sa strane, nego je nastao spontano, bu|ewem dugo pritajenih energija podunavske kulture
mla|eg paleolita...
Ovo je zna~ajna ~iwenica. Ona pokazuje, da Evropa nije
morala da primi sa Bliskog istoka stanovni{tvo i kulturu,
kako bi mogla da prevazi|e pro{lost i na|e snage za stvarala~ku budu}nost. Novootkrivena kultura Lepenskog Vira je
dokaz, da je ovaj podvig u~iwen u Evropi samostalno. Weno
neo~ekivano otkri}e i wene izuzetne forme pokazuju da su
na{a znawa o putevima kulture jo{ uvek ograni~ena kao i
na{e mogu}nosti, da predvidimo oblike, koje je ìvot sposoban da organizuje..." 20
Sam Lepenski Vir je izolovano mesto, skriveno od
nepoèqnih posetilaca i kao takvo predstavqalo je uto~i{te i sigurnost za nesmetan razvoj jednog vi{eg stepena
kulture. Ni u kom slu~aju on nije bio negostoqubiv. Uostalom, u wegovom najblièm okruèwu nije se oskudevalo za
hranom, vode je bilo u izobiqu, a i {uma je bilo dovoqno.
[uma sa mno{tvom divqa~i i biqne hrane i reka bogata
ribom omogu}ili su i bili mesto formirawa prvih stalnijih
naseqa. Sve to predstavqalo je idili~nu sliku jednog praistorijskog ìvota.
S tim u vezi je jo{ jedna zna~ajna koincidencija. Ket
Voker (Kath Walker) je sistemom koncentri~nih krugova
do{la do zna~ajnog saznawa. Naime, ona je tim krugovima, koje
20
Dragoslav Srejovi}, Lepenski Vir, Srpska kwièvna zadruga, Beograd,
1969.
39

je nazvala "krugovima ìvota", do{la do toga da kretawa
jedne zajednice proizilaze iz te`we za ekolo{kom ravnoteòm. Iscrpiv{i izvore jedne teritorije, grupa se pomera na
drugo mesto, i tako daqe, sve dok se, nakon vremena, ~ije granice nisu ome|ene, ne vrati na isto polazno mesto.
Sl. 5. - Crte` slova na|enih u Mas d'Asil-u

i
selu Bela Voda kod Kru{evca 21
Slede}i ovakav na~in razmi{qawa, na telima starih

naroda ali i na raznim kamen~i}ima, sa kojima su sahrawivani pokojnici, nalazili su se ~udni znaci. Svaki od wih
ritualno je bio "otisak du{e" pokojnika. Takvi kamen~i}i su
otkriveni u pe}inama Mas d' Asil-a u Arijeù ali i na nekim
arheolo{kim lokalitetima u okolini sela Bela Voda kod
Kru{evca ~ija je morfologija jednaka sa morfologijom kamen~i}a iz Arijeà ili onima na Kanarskim ostrvima. Vremenski
period iz kog poti~u ovi dokazi je oko 10.000 godina pre
Hrista.
21
Crteì slika su ura|eni prema crteìma iz Benove kwige:"Nach Piette,
aus Behn, Vorund Frhgeschichte, Wiesgarden", 1948,"Praistorija i rana istorija",
izdate 1948.god.
40
ISTORIJA ISTINE
Tu se neminovno pojavquje i jedan na~in druga~ijeg
razmi{qawa. Svi narodi, a u to smo ube|eni, vode poreklo iz
jedne kolevke koja se kod razli~itih autora sme{ta samo u
jedno odre|eno vreme, automatski gube}i vezu sa onim {to je
bilo ispred, jer "krugovi ìvota" Ket Voker, ne po~iwu u
onom periodu od kog razni autori po~iwu svoju "trku" za
dokazivawima teorija, ~iji su oni autori, kao najverodostojnijih, u isto vreme preska~u}i i zanemaruju}i sve ostalo
{to je bilo ranije. Da bi zbrka bila kompletna, mnogi od wih
su bili zaduèni da "kvare istoriju" bave}i se raznim
podmetawima, prekr{tavawima i jednostavno ne pomiwawem
~itavih naroda, pa samim tim imamo jedno novostvoreno (na{e
- autorsko) saznawe da su kamen~i}i, koji predstavqaju
"krugove ìvota" ipak u tesnoj vezi sa Lepenskim Virom, jer
je kultura Star~eva dopirala i do svih ovih krajeva pa i
{ire.
* * *
Nije problem dokazati starost srpskog naroda. Nije
problem ni prona}i najja~u argumentaciju za wegovo bitisawe
na veoma {irokom prostoru Evro-Azije. Problem je prona}i
{ta je zgre{io ba{ taj srpski narod da stalno bude sklawan u
stranu, na margine civilizacije, sa stalno naturanim kompleksom do{qaka na svoje prostore, stalno potiskivanih sa
nametnutim ose}ajem krivice za stvarawe civilizacije koja se
trudi da ih uni{ti. A najvi{e zaboli zabluda (genetska gre{ka srpske naivnosti i verovawa u dobronamernost drugih naroda), kojoj su podlegli mnogi na{i nau~ni, kulturni i umni
radnici, koji su {irili infekciju svojih zabluda na ceo
srpski narod. Ta zabluda se ogledala u odobravawima ve{to
maskiranih spletki i podvala koje su kroz politi~ke i kulturne intrige, ~ak i pomodarstvo, upropastile ovaj narod
osu|uju}i ga na tihu propast i nestajawe.
41

No, kao i mnogo puta do sada, ube|eni smo da se to
ne}e dogoditi i da }e ovaj na{, srpski narod, smo}i snage i
poput Feniksa ustati iz zgari{ta propasti koje mu je
pripremano. Usta}e osveèn i osnaèn novim nadama i novim
te`wama i, opet, ne èle}i nikome zlo, ne ka`wavaju}i one
koji su mu spremali propast, krenuti u nov misionarski i
prosvetiteqski poduhvat streme}i ka jednom produhovqenom
ìvotu koga wegovi neprijateqi jo{ uvek nisu svesni. Na tom
putu ponovo }e posrtati i padati, ali }e uvek smo}i snage za
onaj sveti put napred.
Jedno je veoma va`no, Srbi nikada ne smeju zaboraviti
da su oni prvi, da su oni stvoriteqi. Tako im je zacrtano.
Protiv ma~a moraju se duhom boriti. Du{a ne krvari zbog
rana u brutalnostima i bitkama, ona jeca i rop}e zbog
usamqenosti u svetu nerazumnih. Da li }e se dogoditi biblijska nova Sodoma i Gomora ili }e svet u svom ludilu,
makar i gre{kom, pre}i crtu i stati na stranu razuma? To }e
istorija istine pokazati.
42
ISTORIJA ISTINE
GLAVA yyy
ATLANTIDA
kre}u}i se jugozapadu Evrope, jedan krak civilizacije

stvorene u Lepenskom Viru zaustavio se pred uzburkanim vodama velikog mora koje su zapquskivale obale kopna
ucrtanog u jasnu liniju razdvajawa 22. Tamo daleko, na zapadu,
kroz sivu i sumornu izmaglicu velikog morskog prostranstva,
ocrtavali su se obrisi vrhova koji su vekovima, za narod nastawen u blizini obale, predstavqali svet nedodirqivog,
ne~eg neshvatqivog, boànskog. Na te vrhove, naslawalo se
nebo koje je ponekad znalo i da ih proguta. Klima je bila prijatna, ~ak suptropska. Ona je stanovnicima novoprido{lim i
novonaseqenim na obali novog, velikog mora, omogu}avala
prijatan ìvot, pun strahopo{tovawa prema nepoznatom, uvek
uprt na zapad, na tajanstveno i otrgnuto kopno.
22
Moramo da naglasimo da je seobama koje su krenule oko petnaestog
milenijuma pre Hrista, zacrtana mo`da i budu}nost civilizacije Evrope. Taj talas
seoba, koji je stigao na obale Atlanskog okeana po~eo je da zahvata celu isto~nu
obalu okeana i novonaseqenim stanovnicima je na neki na~in pruìo uto~i{te u
migracijama koje su trajale par hiqada godina.
43

U doba humanizma i renesanse, gledalo se na rimskogr~ku antiku kao na temeq najnaprednije civilizacije u istoriji ~ove~anstva. Zatim je otkriven drevni Egipat, pa jo{ starija kultura Mesopotamije, a potom nizovi kultura u slojevima na brdu Troje, Palata u Minosu, na Kritu. Novi nalazi
neprestano su pristizali, te smo stalno, iznova bili prinu|eni na korekcije na{ih saznawa o istoriji civilizacije. Ima
dokaza da se upravo izme|u dvadeset i deset hiqada godina
pre na{eg ra~unawa vremena, na evropskom kopnu pojavio
novi, o~ito razvijeniji tip ~oveka. Re~ je o rasi kromawonca
(homo sapiens diluvijalis). Gde se ne slaèmo sa nekim od zapadnih pisaca i nau~nika? Ve}ina od wih tvrdi da je kromawonac
bio napredniji tip ~oveka, izrazito jake muskulature, jakih
kostiju, visokog rasta, atletske gra|e i skladnih pokreta, za
razliku od neandrtalaca koji su intelektualno i fizi~ki
bili zaostaliji u odnosu na kromawonca i naravno, wima je
mesto nastawivawa bilo na istoku (opet ono {to je dobro na
zapadu je, a ono lo{e - na istoku). 23 No, oni ne}e ili ne umeju
da prihvate ~iwenicu da je, samo zbog toga {to nisu prona|eni tragovi ~oveka sli~nog kromawoncu, taj istok Evrope,
tamni vilajet i mrak preistorije.
Zbog slika na zidovima pe}ina na kojima su wihovi likovi prikazani sa blago povijenim, "orlovskim" nosom, iscrtani crvenom bojom, koja ih je podse}ala na zavi~aj, povezani
su sa severnoameri~kim Indijancima. Novo pogre{o zakqu~ivawe je ono koje uporno poku{ava da nam govori i da nam
usa|uje u podsvest tvrdwu da je zapadna civilizacija stvoriteq svega civilizovanog, naprednog. Po{to su severnoameri~ki indijanci - crvenoko{ci (mi ih znamo kao takve iz
kaubojskih filmova), onda su nam, zna~i, i preci bili neki
qudi crvene boje koè. Nikome nije palo na pamet, na primer,
da su mo`da ti qudi bili qudi bele puti, ali crvene (ri|e 23
44
Primedba autora
ISTORIJA ISTINE
ruse - rujne) kose, ili da su ti likovi crtani crvenom zemqom
koje je bilo u izobiqu, ili zbog crvene boje lesa u wihovoj
prvoj postojbini, Lepenskom Viru.
U Evropi ledenog doba, sneg i led su dopirali od
~etrdeset i petog do pedeset i drugog stepena severne {irine. Ostajala je kao plodna oaza samo ju`na Evropa sme{tena
ispod alpskih gle~era. U ovom pojasu nalazilo se sve {to je
mogla blaga klima da pruì ~oveku: idealan poloàj u toplom
moru, vrelo sunce i obilne ki{e i, uz to, gotovo tropsku
plodnost zemqi{ta. Sve to je qudima koji su naseqavali ovu
oblast, pruàlo idealne uslove za ìvot.
Lepenski Vir
-vin~anska
civilizacija
Atlantida ?
Severozapadna
Indija
Mesopotamija
Sl. 6 - Verovatni plan seoba iz podru~ja Lepenskog Vira

po~etkom petnaestog milenijuma pa sve do
dvanaestog milenijuma pre Hrista
@ive}i na obali mora u svojoj novoj postojbini, logi~no je da su novoprido{li stanovnici iz Lepenskog Vira
uspeli, koriste}i morske struje i savladanu tehniku gradwe
plovila, da dopru do udaqenih vrhova na dana{wim Azorskim ostrvima. Ona su nekada davno predstavqala veliko
kopno, sa idealnim uslovima za ìvot, {to je bilo raj za duh
45

avanturista i qudi èqnih novih saznawa. Da li je bilo
stanovnika starosedelaca na ostrvima te{ko je re}i. I da
jeste, osvaja~kim pohodima je to stanovni{tvo asimilirano u
jednu novu rasu qudi, ~iji su preci ostali na kopnu. Wih su
zbliàvali, pored jezika kojim su govorili, na~in ìvota i
znawa koja su doneta iz svoje postojbine, kao i ne{to do tada
strano starosedeocima - filozofija jednog novog ìvota,
koju su oni, u to nema sumwe, prihvatili. U harmoniji takvog
ìvota, civilizacija koja je stvorena, zahvaquju}i i prirodnim uslovima koji su vladali na ostrvu, po~ela je da
cveta. Otvarali su se novi morski putevi, javqaju se po~etci
trgovine izme|u ostrvskog ìvqa i stanovnika kopna na kontinentalnom delu dana{we Evrope. Gra|eni su veliki hramovi i palate, opto~ene sjajnim metalima (Platon). To je upotpuwavalo sliku snage jedne civilizacije. Dok su na drugim mestima u Evropi besneli me|uplemenski sukobi, dok se ìvot
svodio na puko preìvqavawe, na Atlantidi je za ono vreme
bio zaista raj.
Naravno, da su se vesti o novoj, mo}noj civilizaciji po~ele da {ire, pa je uz poznato preuveli~avawe, stvorena rasa
nadqudi. Zbog takvih tokova misli, ostala su i svedo~anstva
u predawima zapisanim mnogo kasnije egipatskim hijeroglifima o kojima su pri~ali Kritija 24, Solon 25 i Platon.
24
Kritija Mla|i, praunuk Dropida, unuk Kritije Starijeg - koji je preneo

Solonov egipatski izve{taj svojim unucima - i Platonov brat po majci, ~uveni
dràvnik konzervativnih shvatawa, poznat tako|e kao pesnik, govornik i filozof.
Pristalica Sokrata, imao je preko devedeset godina kada je poginuo u bitci kod
Egospatamoja 403. godine pre Nove ere.
25
Solon (639 - 559. godine pre Nove ere), plemenitog anti~kog roda, u
po~etku aktivan kao trgova~ki putnik, kasnije je dao Atini novi ustav koji je
donekle izjedna~io pre|a{we razlike izme|u plemstva i plebsa. 571. godine,
napustio je Atinu i otputovao u Egipat, posetio sve{teni~ki kolegijum u
Heliopolisu i Saisu, otputovao zatim na Kipar kraqu Filokipru koji je po
Solonovom savetu svoj grad Epej smestio na povoqnije mesto i wemu u ~ast
prekrstio u Soloj. Od wegovih mnogobrojnih i ~uvenih pevawa ostali su samo
fragmenti. Wegova zabele{ka - o kojoj svedo~i Plutarh - o zapo~etoj, ali ne i
zavr{enoj pri~i o Atlantidi, izgubqena je zauvek.
46
ISTORIJA ISTINE
Interesantan je na~in gradwe gradova na Atlantidi,
pogotovu ako se zna da su doseqenici ve} bili ovladali
tehnikom gradwe, sistemom jednog vida dru{tvenog ure|ewa,
religijom. Ne ulaze}i u detaqe, treba samo napomenuti, da su
naseqena mesta na ostrvu gra|ena u obliku krugova ili koncentri~nih krugova me|usobno povezanih i podeqenih sa dva
pravca koji su se sekli pod pravim uglom, ~ine}i krst, svojevrstan simbol koji je kroz istoriju pratio ba{ srpski narod i
o kome }emo govoriti kasnije, u poglavqu o religiji.
Da li su Atlanti|ani bili civilizovan narod? naravno ovakvo pitawe je automatski odre|ivalo i vrstu
odgovora. Ustvari, sve to uz pretpostavke da je i civilizacija
koja je tako rano stvorena, bila takore}i nesposobna da
stvori onakva dela arhitekture i gra|evine.
Kao merilo za ovakvo pitawe mogla bi nam posluìti
sposobnost podizawa onih velikih gra|evina koje je opisao
Platon. 26 Zahvaquju}i wemu, zna se o pri~ama i zapisima iz
starog Egipta, preno{enim sa kolena na koleno.
Odbojnost arheologije prema civilizaciji u tako ranom
periodu, po~iva na jednom op{te prihva}enom nau~nom u~ewu:
iskqu~eno je da je pre 12.000 godina postojala tako visoka
civilizacija kao {to je Platon opisivao Atlantidu. Zbog toga
se i sumwalo u starost Atlantide, ~ak i u weno postojawe.
Ali previ{e je ipak tragova ostalo u legendama, predawima
da bi mogli biti negirani. Atlantida je postojala kao kultura, kao visoki nivo civilizacije onog vremena, koja je, to se
26
Oto Muk - Tajna Atlantide, Izdava~ki zavod Jugoslavija, Izdava~ka radna

organizacija "Prosveta", Beograd, 1980.
Platon (427 - 347. godine pre Hrista), poticao je iz otmene atinske
porodice. U svojim mla|im danima, pisao je tragedije; Sokrat ga je zatim uveo u
filozofiju.
Ono {to se zna o Atlantidi, sa~uvano je u oba Platonova dijaloga koji su
nazvani prema Pitagorejcu Timeju i Platonovom ujaku Kritiji Mla|em. Razgovori o
toj temi vo|eni su u vreme sve~anosti posve}enih tra~anskoj bogiwi Bandis, u
Pireju. Bandis je bila trakijska bogiwa Meseca i stoga je indentifikovana sa
bogiwom Dijanom.
47

tek kasnije pokazalo, bila u neposrednoj vezi sa Lepenskim
Virom, ili sa kulturom koja je dolazila iz doline reke Ind.
Ovaj trougao je ome|avao nicawe i razvoj veli~anstvene
kulture koja je stvarala civilizaciju koju danas poznajemo.
Tragovi u vidu usmenih predawa, legendi i jezika prvenstveno, to i dokazuju.
F. N. Fink, sigurno jedan od najve}ih autoriteta u
komparativnoj lingvistici, proglasio je baskijski jezik nesumwivim nastavkom od wega starijeg iberskog jezika - danas
poznatog po natpisima na nov~i}ima. Ovaj jezik je, pak, zajedno
sa drugim jezicima kavkaskih rasa, svrstao u grupu nepoznatih jezika u kojoj su i koserski, haldejski, hetitski,
mitanijski, likijski, karerski, lidijski, misirski, izaurski,

likaonski, kapadokijski i etrurski. Baskijski je posebno
zanimqiv i zato {to se danas zna da neki sibirski jezici imaju veliku sli~nost sa wim, a oni zajedno imaju poreklo u jeziku predistorijskih i ranoistorijskih naroda u mediteranskom prostoru i Maloj Aziji.
Jedan deo prido{lih qudi iz svoje postojbine u slivu
reke Dunav, zadrào se na zapadnoj obali Pirinejskog poluostrva pa su wihovi dana{wi "ro|aci", najverovatnije, dana{wi Baski. I na ovim prostorima seobe su nastavqane.
Iako je bilo kretawa u svim pravcima, nas interesuje onaj koji
je i{ao ka Atlantidi. Svuda su ostajali tragovi. Mali broj
materijalnih dokaza na ovim prostorima moè se objasniti
katastrofom koja je zadesila Atlantidu. Veliki plimni talas
i velike naslage pepela, pra{ine i muqa iz utrobe zemqe,
nepovratno su prekrili sve tragove postojawa bilo kakvog
ìvota iz perioda starijeg od 10.500 godina. Zauvek je
izgubqena karika koja je trebala da poveè istoriju onda{we
Evrope i dana{we civilizacije. Broj preìvelih je znatno
smawen, stanovni{tvo je takore}i, uni{teno. Oni koji su preìveli katastrofu usmenim predawima su, iz generacije u
generaciju, prenosili istinu koja je sa proticawem vremena
postajala sve nejasnija. I ba{ ta nit, koja se sastojala u
48
ISTORIJA ISTINE
usmenim predawima, predstavqa onu slamku na kojoj po~iva
saznawe o postojawu mo}ne civilizacije, i saznawe o zlom
usudu koji je zadesio ovaj deo sveta.
Fon Nacimer zastupa vrlo uverqivu hipotezu da su se
u zaturenim prostorima Pirineja i na krajwem severoistoku
Sibira odràli posledwi ostaci jednog ju`no-evropskog
jezika iz perioda pre ledenog doba. Svuda tamo, gde dana{wa
civilizacija nije mogla potpuno da prodre, zadràli su se
tragovi praistorije. Veoma velika sli~nost jezika naroda koji
su rasuti {irom evroazijskog kontinenta govori nam o jednom
davnom jeziku kojim su govorili svi stanovnici onda{weg
sveta. Zbog toga se i danas tragovi nalaze u jezicima raznih
naroda. Neverovatno je da svi imaju velike sli~nosti sa
srpskim jezikom, {to samo opravdava na{a razmi{qawa i
potvr|uje tezu o velikoj starosti wegovoj.
îni se da je materwi jezik Baska u najblièm srodstvu sa onim prastarim svetskim jezikom. O tome najboqe
govori osvrt Olge Lukovi} - Pjanovi} koja je dala jasna
pore|ewa neverovatne sli~nosti ba{ tog baskijskog jezika sa
na{im dana{wim jezikom. Da se ne bi bavili prepisivawem
ne~ega {to je ve} ura|eno, nave{}emo samo par primera
slu~ajno odabranih iz odabranog izvoda Olge Lukovi} Pjanovi}: 27
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
gona
gora
goren
izeba ou izaba
xirula ou xirola
zeto
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
guw;
gora;
gore; goren
izba;
svirala;
ètva;
27
"Baskijsko-francuski re~nik", ~iji je autor Pjer Land (Distionaire basquefrancais, Pierre Lhande, Paris, 1926.) O. Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji,
kw. 1, str. 27-28.
49

Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
Le basque
gilikatu
gan
gaduria
zila
gartu
zuruta
nana
bogatu
tepatu
gerenze
gophor
alasu
kosketa
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
serbe
golicati;
ganuti;
gad, gadura;
ìla;
goreti;
cureti;
nana, majka;
bogatiti;
tepati;
granica;
kofa;
alasi;
koska; itd.
Kako kaè Olga Lukovi} - Pjanovi}, po wenoj slobodnoj

proceni,
"...moè da bude oko 40% zajedni~kog leksi~kog blaga

u baskijskom i srpskom jeziku. Kada se zna, da baskijski jezik
(kako nauka kaè) ne ulazi u indoevropsku grupu jezika, iznad svega bi bilo zanimqivo istraìti oba jezika paralelno,
uz poku{aj obja{wewa otkuda tolika sli~nost"... 28
No, nadamo se da }e se i ova nepoznanica sa poreklom
naroda Atlantide re{iti i da }e se razotkriti prevara koja
nam se name}e, da ~ak cela dana{wa kultura vodi poreklo od
severnoameri~kih Indijanaca, na primer. Verovatno je to
èqa onih ~ija istorija ne beleì svoje postojawe u
pro{losti daqe od 200 do 300 godina.
[ta se dogodilo sa Atlantidom? Posle wenog locirawa na mnogo mesta {irom zemqine kugle i preko 25 hiqada
napisanih kwiga o woj, izgleda da je najverodostojnija varijanta ona koju nam je prezentirao dr Oto Muk u kwizi "Tajna
Atlantide" (Alles ber Atlantis).
28
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji,

Beograd, 1993, kw. 1, str. 26. i 27.
50
IPA Miroslav,
ISTORIJA ISTINE
Gledaju}i geolo{ku kartu sveta iz perioda od pre
10.000 do 11.000 godina pre Hrista, u fazi udaqavawa ameri~kog kontinenta od evroazijsko-afri~kog dela, vidi se da
nedostaje jedan segment kopna koji je izgubqen negde u Atlantskom okeanu. Taj deo je po svim teorijama pripadao misterioznom mitskom kopnu koje se zvalo Atlantida (sl. 5).
Atlantida ?
Sl. 7 - Kopno Atlantide i {upqina u Atlantskom okeanu
Razlog za katastrofu i nestanak Atlantide leì u

jednoj svemirskoj katastrofi koja se dogodila u periodu od
8.500 godina pre Hrista. Tada je jedan asteroid uleteo u Zemqinu atmosferu zarobqen silom gravitacije. Prethodno se
razdvojio na dva ve}a i mno{tvo mawih delova i prouzrokovao globalnu katastrofu na Zemqi (sl. 6).
Zemqa, koja je do tada mirno "tro{ila" svoju mladost,
bila je ozbiqno uzdrmana:
1. Dolazi do pomerawa polova za oko 3.500 km ka
zapadu i Zemqa po~iwe da se kre}e efektom ~igre
(precesiono kretawe).
51

2. Jedan ve}i deo gromade pada u podru~je Karipskog
mora, u oblast Bermuda (trougao Florida - Portoriko Bermudska ostrva), gde zbog prete`no metalnog jezgra dolazi
do ~estih poreme}aja u magnetnom poqu Zemqe.
BERMUDSKI
TROUGAO
ATLANTIDA
Sl. 8 - Najverovatnija putawa misterioznog asteroida

koji je uni{tio Atlantidu
3. Drugi deo gromade pada na Atlantidu i direktno se

sudara sa kopnom, koje biva utisnuto u slaba{nu i krhku
koru Zemqe i spu{ta se na nivo od oko 3.000 m ispod nivoa
mora.
4. Od Grenlanda do Antarktika, zemqina kora puca i
iz utrobe Zemqe po~iwe da kuqa istopqena lava i magma. To
prouzrokuje guste oblake dima i pepela koji seù visoko u
52
ISTORIJA ISTINE
atmosferu, nose}i guste ~estice pra{ine koje zaklawaju
Sunce.
Tihi
okean
Ameri~ki
kontinent
Atlantski okean Atlantida
Evroazija
Afrika
Linija relativno
pravilnog zakrivqewa
zemqine sfere
Tihi
okean
Ameri~ki
kontinent
Atlantski okean Atlantida
Evroazija
Afrika
Linija
nasilnog zakrivqewa
zemqine sfere
Sl. 9. - Odraàvawe udara na konfiguraciju

sfere Zemqe ({ematski presek)
5. Prilikom udara javqa se veliki plimni talas koji

velike delove kopna prekriva vodom. Zbog precesionog kretawa Zemqe oko svoje ose dolazi do otapawa leda na polovima,
podiù}i nivo mora koje guta velike delove kopna (sveop{ti
potop kako je propovedala Biblija).
6. Od siline udara, zemqina kora se ugiba, pove}avaju}i prose~nu dubinu Atlantskog okeana, istovremeno podiù}i kontinentalne plo~e: na isto~noj strani isto~ni deo
Evrope (Ural, Kavkaz) i isto~ni deo Afrike (Kilimanxaro),
a na zapadnoj strani zapadne delovi ameri~kog kontinenta
(Andi u Ju`noj Americi i Stenovite planine u Severnoj
Americi). Na Andima, na visini od preko 5.000 metara prona|eni su fosili morskih {koqki (sl. 7).
53

7. Golfska struja koja je nosilac blagodeti blage suptropske klime, koja se zavr{avala na zapadnim obalama Atlantide i vra}ala natrag u Meksi~ki zaliv, sada na istoku
nema prepreku, pa topli talas morske struje po~iwe da zapquskuje zapadnu Evropu i Mediteran, donose}i u proseku za
10 do 15OS ve}u prose~nu godi{wu temperaturu u odnosu na
Severnu Ameriku, na istoj geografskoj {irini.
8. Jeguqe se u slatkim vodama Evrope i Mediterana
pojavquju prvi put pre 8.500 godina pre Hrista. Ta~nije, do
tada su se zaustavqale u slatkim vodama Atlantide, a kada je
ona "uklowena" sa wihovog puta na istok, nastavile su daqe
i stigle do Evrope.
Tragedija {to je pogodila Atlantidu, koja je uni{tila
jednu veoma naprednu civilizaciju, pre prili~i Srbima nego
nekom drugom narodu. Mo`da je taj zli usud, poput ìga, ucrtan u sudbinu samog srpskog naroda i on ga neprekidno prati
od postanka do danas. U ve~itoj borbi za opstanak, no{eni
progonima i vetrovima POVREMENIH bqeskova nekih naroda, srpski narod je ostajao i opstajao.
Kao posledica op{te katastrofe koja je pogodila
Atlantidu, u legendama mnogih naroda, pozivaju}i se i na Bibliju, do{lo je do sveop{teg potopa. [ta se zapravo dogodilo? Kakve su posledice bile u mesopotamskom potopu?
Zemqa, kroz koju su proticale reke Tigar i Eufrat,
nije bila pogo|ena samo ogromnim plimnim talasom koji je
pristigao sa mora i nado{lim vodama sa reka - {to je obi~no
bilo i tuma~ewe legendi koje su govorile o potopu. Tragovi u
predawima, najslikovitije su prikazani u "Epu o Gilgame{u":
"Do|e vreme, tad pusti{e gospodari mraka da se

spusti silna ki{a. Pogledah kakvo je vreme, vreme je bilo
grozno...
54
ISTORIJA ISTINE
Kad se pojavi jutro, podigo{e se vranocrni oblaci. Svi

zli duhovi su besneli, sva se svetlost pretvorila u pomra~ewe.
Huja{e olujni vetar sa juga, voda huja{e sa wim, voda
doseza{e ve} brda, voda pade preko svih qudi...
[est dana i {est no}i pqu{ta{e ki{a kao slapovi.
Sedmog dana nevreme popusti. Be{e ti{ina kao posle bitke.More be{e mirno i oluja zla se smiri. Pogledah napoqe
kakvo je vreme, sve minu i posta posve mirno.
Svi qudi behu postali blato. Jednoli~na pusto{ be{e
tle zemqino..."
Ovaj ise~ak iz "Epa o Gilgame{u" predstavqen je kao
govor Utnapi{tima, pradede Gilgame{ovog, ina~e sumerskog
Noja - ~oveka koji je jedini, po{to ga je pravovremeno opomenuo Bog Ea, u svojoj barki preìveo op{ti potop i umakao sa
ènom u Zapadno more, na u{}e reke, na neko blaèno ostrvo.
A {ta kaè Biblija?
"I bi potop na Zemqi za ~etrdeset dana; i voda do|e i

uze kov~eg, i podiè ga od zemqe...
I navali voda, i usta jako po Zemqi, i kov~eg stade
ploviti vodom...
I navaqiva{e voda sve ve}ma po Zemqi, i pokri sva
najvi{a brda {to su pod cijelim nebom.
Petnaest lakata do|e voda iznad brda po{to ih pokri.
Tada izgibe svako tijelo {to se mica{e po Zemqi,
ptice i stoka i zvijeri i sve {to gamiè po zemqi i svi
qudi...
Istrijebi se svako tijelo ìvo na zemqi, i qudi i
stoka i {to god gamiè i ptice nebeske, sve velim, istrijebi
se sa Zemqe; samo Noje osta i {to sa wim bje{e u kov~egu...
I staja{e voda povrh Zemqe sto i pedeset dana..." 29
Qudi su bili pretvoreni u blato, kaè i sumerski
izve{taj. Ali kako je moglo da se naglasi da su uni{tene i sve
29
Biblija; prva kwiga Mojsijeva, 7, 17 - 24; prevod \ura Dani~i}
55

ptice? Za{to krilate ìvotiwe nisu bile u stawu da
pobegnu pred stihijom ako je ona, kako neki poku{avaju da
negiraju mi{qewe o sveop{tem potopu, bila samo ne{to ve}a
poplava? Veoma jednostavno. Ki{a koja je lila kao iz kabla
povukla je i wih u vrtlog sveop{teg uni{tewa.
Samo je jedan od wih, kako Biblija kaè, Noje, a kod
Sumera Utnapi{tim, preìveo potop jer je wegova barka plutala po beskrajnoj vodenoj povr{ini i kad su se olujne vode
smirile, pristala na brdo Nisir.
Jedan potres razvalio je morski tesnac Dardanele i
visoke vode Mongolskog mora pokuqale su preko depresija
Kaspijskog i Crnog mora u prahelensko podru~je. Devet dana
bujica je tekla preta~u}i vode jednog nekada{weg mora u
drugo. Sa tim doga|ajem povezana su imena pelazgijskog kraqa
Foroneja i Prometejevog sina Deukaliona. 30
Foronej je smatran gr~kim Adamom, prvostvorenim ~ovekom. Deukalion, kaè legenda, bio je oèwen Pirom, }erkom Epimeteja i Pandore - one prelepe ène iz ~ije su kutije
izletale sve nevoqe i zla i {irilo se to po celom svetu.
Posle katastrofe nebo je bilo prekriveno tamnomrkim
pokriva~em pra{ine koja je lebdela visoko u stratosferi,
izba~ena silinom erupcija u okeanu. Qudi koji su preìveli
kataklizmu, ìveli su pod tim tamnim pokriva~em, gde se
nisu videle ni zvezde, ni sunce, ni mesec, bila je samo sme|ecrna tama i bledo ùti disk koji je predstavqao Sunce.
Par hiqada godina posle katastrofe postalo je
osetno svetlije, po~iwe blaà klima, ancilsko doba koje karakteri{u breze, crnogorice. Tek posle tog perioda nastupa
litorinsko doba, zakasneli klimatski optimum koji se morao
o~ekivati znatno ranije.
30
Foronej, po gr~koj mitologiji predak svih qudi, a posebno prehelenskih
Pelazga. @ive}i u Argolidi (pre Deukalionovog) potopa, objedinio je lutala~ka
plemena nau~iv{i ih kori{}ewu vatre i po{tovawu Bogova, utemeqio zajednicu sa
stalnim prebivali{tem
56
ISTORIJA ISTINE
Taj polumrak na severnoj polulopti trajao je oko 2000
godina. Prili~no dug period i mo}an da uni{ti ili bar uspori svaki napredak civilizacije na tlu Evrope.
Nasuprot svim de{avawima u epicentralnom pojasu
Atlantide, gde je uni{tena jedna mo}na civilizacija na{eg
ogranka, koji je potekao iz Lepenskog Vira, isto~ni krak davno zapo~etih seoba je relativnu bezbednost na{ao u podno`ju
visokih vrhova Himalaja u severozapadnoj Indiji i nastavio
razvoj, nose}i iz rodnog kraja, pored jezika kao sredstva
me|usobne komunikacije, odre|ena znawa o zemqoradwi, o
ìvotu, o duhovnosti.
Kada je Atlantida uni{tena, prema Oto Muku, u
devetom milenijumu pre Hrista, na Zemqi je nastalo zati{je u
kome su tavorili narodi i kompletna ìva populacija na woj i
to veoma daleko od mesta same katastrofe. U seobama, od kojih je jedan deo naselio Atlantidu, jedan od glavnih krakova je
oti{ao na istok, daleko, do dana{we severo-zapadne Indije.
No, izgleda da je tada nestalo i se}awe na prethodne doga|aje
i da je samo kroz neku legendu trag istine, slaba{an kao pau~ina uspevao da se rastegne ~ak i do dana{wih dana.
"...Znamo da se stari Egip}ani nazivaju op{tim imenom

Misirci, a malo ko zna da je drevni naziv za dana{we pravoslavne Kopte u Egiptu bio sve do HYyy veka nove ere Mi{i,
{to na wihovom zabrawenom jeziku (od strane Turaka) etimolo{ki ozna~ava pojam za male sitne qude; sitni ili mali kao
mi{evi, (mi{i na srpskom tako|e, zna~e mi{evi), a sitni su u
odnosu na rasne i visoke, do pet metara (?), Atlanti|ane,
koji su im preneli kulturno i vasionsko znawe pre oko 15.000
godina.
Na etimolo{ku osnovu mi{ dodaje se sufiks za
mnoìnu "i", pa se dobije sinonim za narod Mi{i. Razumqivo
da narod Mi{i imaju i dràvu Mi{ir, gde se {u{kavi glas
"{" kod novih naroda, kao u Helena, transkribovao u "s", te
je ispalo Misir i Misirci.
57

Ra~una se da su Atlanti|ani sa svoga kontinenta
Atlantide, koji se nalazio u sred Atlanskog okeana (naspram
[panije i zapadne Afrike), pristigli okolnim putem oko
Afrike do delte Nila, koja se u to vreme, pre petnaest
hiqada godina, sve do Nojevog Potopa - do 5700. godine, nalazila severno od dana{we za oko 700 kilometara, {to potvr|uju snimci ultrazvukom samog Sredozemnog mora. Atlanti|ani su na kraju svog vodenog puta (na {picu Crvenog mora)
sagradili sebi kao orijentir jednu piramidu, kasnije nazvanu
"Keopsova". Po spojnicama pregra|enih zidova, zna se da je ta
piramida stara oko 14.500 godina, a ne 4.500 kako se obi~no
misli.
Zna se i to da su mnoge mudrosti i znawa atlantidskog
sveta bili sabrani i ~uvani u novim centrima kulture oko
piramida (zapravo u gradu - kugli ispod we). Ti centri su
nazvani RG-VEDAMA ili VEDANTAMA (Sagesse) i oni su
rasejani po svim prostorima sredwe Amerike, isto~nog
Mediterana i sredweg Istoka (Vavilonska kula, sumerski i
asirski Zigurati). To znawe je prepisivano i ~uvano u raznim
kov~ezima, kao onaj Zlatni ili Zavetni u Egiptu. âk su na
jednom stubu tebanskog hrama, odmah posle propasti Atlantide, pre oko 11.500 godina (po kalendaru Maja pre ravno
11.653 godine) zapisane osnovne karakteristike Atlantide i
wenog sveta nau~nog, privrednog i umetni~kog dostignu}a
superiorne civilizacije. Sa ovih stubova ne{to su Grcima u
Yy i Y veku pre nove ere preneli Solon i Herodot, a Platon
tako|e, samo prepri~ao u svojoj "Kritiji" ({to je sorabski
sinonim za ne{to Krito, skrito od ne~ega, na {to ukazuje sam
poloàj ostrva Krita, posle atlantidske katastrofe bio je
skrit od ostalog sveta!). Uop{te, mnoga iskustvena atlantidska, ~uvana su i u Mi{iru (Misiru), po{to se luka
kolonija i centar znawa vedanta sa stare delte Nila, na novu
dana{wu i to posle ispuwavawa Sredozemne depresije atlantskom vodom u vreme Nojevog Potopa, pre oko 5.700 godina.
Jednu od najve}ih tajni sveta, dakako, poneo je Mojsije sa
58
ISTORIJA ISTINE
sobom preko Crvenog mora u Hyy veku pre nove ere. Nije, stoga,
faraon sa svojom vojskom slu~ajno gawao Jevreje sve do
Crvenog mora i to kad je saznao da Zavetnog Kov~ega nema u
hramu. Nisu faraona toliko zanimali Jevreji (koji su uostalom po{teno odsluìli svoje ropstvo), ve} ta mnogo ~uvana
tajna Izgubqenog Sveta, sabrana i ~uvana u tajanstvenom
kov~egu.
Zavetni Kov~eg je potom dugo ~uvan u oltaru
jerusalimskog Solomonovog hrama, dok krvolo~ni Rimqani
nisu razorili taj hram u yy veku pre nove ere. Pretpostavqa
se da su prethodno deo sadràja iz Tajnog Kov~ega sklonili
jevrejski sve{tenici po podrumima Solomonovog hrama. Trinaest vekova kasnije, u y krsta{kom ratu, krsta{ki red zvani
Templari, ~eprkali su uporno decenijama po ru{evinama tog
hrama. Odjednom, posle te vojne po Bliskom istoku, niko{e
vitke gotske katedrale {irom zapadne Evrope, zameniv{i glomaznu i zdepastu arhitekturu Romanike. Ne krije li se i
zrnce istine preto~ene kroz te katedrale od onog blistavog
atlantidskog znawa, one tajanstvene visoke tehni~ke kulture
savr{enih vertikala slavnih Atlanti|ana?!...
"Atlantida kontinent - ostrvo nastalo na sred Atlanskog okeana kao posledica razdvajawa kontinenata. Potonu-la
je pre 11.500 godina kada su u wenom tre}em potopu nestala i
posledwa "Sre}na ostrva". Katastrofu Atlantide je uslovio pad jednog ove}eg asteroida u podru~je dana{wih Kariba,
{to je izazvalo pucawe geolo{kih {avova oko Atlantide, a to
je opet omogu}ilo lavi da se pod pritiskom odozdo oslobodi
i raspe se u vidu "pepelne" ("blatne") ki{e po dana{woj Sahari i Arabijskoj pustiwi, po Sredozemnoj depresiji koja je
dotle bila plodna oblast Soraba, prvotnih Indoevropqana.
I sinonima Arab, Arapin, je sorabski od A - ja, jaz, az i rab
bo`ji. Otuda pravilno: Arabija.
No, Atlanti|ani su prethodno doìveli veliki privredni i kulturni razvitak, ~ak kolonizovali sredwu
Ameriku i isto~ni Mediteran (idu}i putem preko Crvenog
59

mora). Dana{we prisutne piramide u oba ova dela sveta svedo~e o atlantidskom uticaju i tragovima materijalne kulture.
Dabome da su Atlanti|ani stvorili i dva nova tipa
~oveka: u sredwoj Americi Aaruvake (koje }e kasnije Karaibi
uglavnom pojesti, delimi~no potisnuti), a na Mediteranu me{ance Sorabe, pretke Indo-evropqana. Kako su Atlanti|ani
bili jako visoki, od tri do pet metara, a potom ri|i u licu i
crvenkaste ruse kose, to su me{anci Aaruvaki i Sorabi bili
stalna meta mr`we i progawawa okolnih divqa~kih plemena.
Sa te{kom mukom su uspevali da sa~uvaju svoje kolonije Centre Znawa, zvane VEDANTE, VEDE (gde god je piramida, tu
je i Centar Znawa). Sve se ovo odvijalo negde pre 15.000 godina, da bi posle propasti Atlantide krajem Deluvijuma (pre
11.500 godina) nastalo besomu~no progonstvo me{anaca Aaruvaka i Soraba od divqih hordi. Svi poku{aji Sumeraca,
Asiraca, Vavilonaca i Egip}ana da vaspostave slavu atlantidskog nau~nog i kulturnog sjaja, pali su u vodu pred besom
novih divqa~kih plemena. Ostalo je samo se}awe na Atlantidu. I ono je bledelo vi{e sa novim lokalnim kataklizmama,
koje su do{le u prvi plan. Tako se i moglo desiti da su Grci
Atlantidu strpali u Sredozemno more, jer je se}awe na
kritsku propast iz HYyy veka pre nove ere bilo sveìje u
narodu. Uskoro je i ta kataklizma u{la u mitologiju. Ostali
su samo pojmovi i nestvarno visoke planine Atlantide, na
wene {iqaste i vatreno dimne vrhove, kao Atlantovi, ili
Heraklovi stubovi, vi|eni daleko sa mora. Dana{wa Azorska
i Kanarska ostrva ("Ostrva sre}e") samo su ostaci tih
vrhova, a gr~ka mitologija pomerila je svoje predstave o "visokom gorju" Atlantovih i Heraklovih stubova na bliù im i
poznatiju planinu Atlas u Severnoj Africi. Ne nosi uzalud
Atlas globus (Zemqu) na svojoj grba~i kao daleko se}awe na
vrhunsko atlantidsko boànstvio Atlanta koji je svojim ple}ima podupirao nebesa da se ne sru~e na Zemqu. Naàlost,
to se upravo i desilo: lava je pokuqala na nebesa i zakrilila
Sunce, stvoriv{i koprenu oko Zemqe u trajawu od 2.000
60
ISTORIJA ISTINE
godina, {to je uslovilo bledewe, (vetewe) Soraba i definitivno stvorile bele, indoevropske rase. Bila je to predstava ru{ewa neba na Zemqu; ple}a Atlanta su popustila...
Detaqni opis o Atlantidi upisan je na glavnom stubu
jednog egipatskog hrama. Taj zapis Grcima su preneli Solon u
Yyy veku, a Herodot u Y veku, naravno, pre Hrista. Platon je u
svojoj kwizi "Kritiji" potvrdio ovu pri~u o Atlantidi. Neki
su propast Santorina, Tere (There - ère, èravice) zamenili za Atlantidu. Dakle, bez ikakvog spora, Atlantida se
nalazila u sred Atlantskog okeana. To potvr|uje i etimolo{ka osnova sinonima Atlantide: ATL je (na peruanskom) voda,
a Anti su visoko crveno gorje. Zar se ~ileanske najvi{e
planine, (Kordiqeri) ne zovu Andi (samo je do{lo do zamene
suglasnika ("t" u "d"). U Francuskoj i [paniji prona|eni su
kromawonski tipovi skeleta dugi i do tri metra, {to ukazuje
na posebnu rasnost Atlanti|ana, visokih od tri do pet metara! Bili su razvodwenog crvenog inkarnata, a to zna~i - u
pegama, sli~no danas mnogim primercima kod Indoevropqana.
Ne zna se da li su Atlanti|ani bili dobri ili lo{i kao
qudi. Mnogi izvori i legende su opre~ni u tom mi{qewu.
Predgr~ka mitologija govori da su "xinovi i kiklopi bili
istrebqeni". Posledwi put se pomiwu qudi kolosi u "Odiseji" kao pisanoj literaturi, kao i u srpskim narodnim pri~ama. Bi}e pre da takvi krupni qudi nisu vi{e mogli izdràti atmosferski pritisak koji je na zemqi po~eo vladati
posle izba~ene velike koli~ine atlantidskog pepela, te je
lokalno stanovni{tvo Evrope, Azije i Afrike iz Atlantidskih kolonija po~elo progawati "Kolose" Atlanti|ane, dok
ih nisu istrebili.Oduvek su sitniji i kr`qaviji qudi pre
opstajali u prirodi, {to se potvrdilo i ovim primerom.
Sam grad Atlantidu osnovao je u grotlu uga{enog vulkana blizu mora posve divqi Evenor. Sa ènom amazonske
loze Leukipom rodi zlatokosu k}er Kleito, koju rano zgrabi
razbe{weni bog Posejdon. U toj sprezi izrode deset pari blizanaca, a svakog od prvoro|enih, postave za velike kneève,
61

(RAJINE), dav{i im na upravqawe devet tema: posloovawe,
umetnost, rudarstvo, manufaktura, gra|evinarstvo, poqoprivreda a posebno je ona tema o moreplovstvu bila u primatu. Ra~una se da je Atlantida imala najmawe 300.000 mornara. Takvoj pomorskoj sili nije bilo te{ko da ovlada prostorom bliskog joj Mediterana i sredwom Amerikom.
Ve} u vreme Evenorovih unuka, grad Atlantida je dobila svoj kona~ni oblik kru`ne zrakaste urbanisti~ke celine.
Svaka tema je bila opasana novim kanalom za vodu, koja je
dolazila od mora preko centralnog kanala - luke dugog pet
stadija. Sve kru`ne i zrakaste kanale premo{}avali su
mostovi. Ka centralnom svetili{tu na Akropoqu uga{enog
vulkana, posve}en vrhovnom bogu vatre Atlantu, stizalo se
podjednako lako iz svih pravaca. Na vrhu stepenaste piramide
ve~no je goreo OGAW (Agni, Ignis) i upozoravao Atlanti|ane
na opasnost sveop{te vulkanske kataklizme, samo ako ne budu
po{tovali zakone i uputstva ispisana na posledwa tri stepenika kule - posledwi stepenik je bio opto~en zlatom i
reqefi - tekstovi se odnosili na kraqeve. Niì stepenik je
bio u srebru, a zakoni na wemu pisani su za velmoè i sve{tenstvo, dok je tre}i odozgo u bronzi sa zakonima i uputstvima za narod...". 31
31
Mili} Stankovi}, Sa ku}i{ta do dvora Ufici, Izdawe autora: Mili}evo

zdawe na Zvezdari, "Zov nepoznatog", Beograd, 1985.
62
ISTORIJA ISTINE
GLAVA yY
INDIJA
azmi{qawe o na{oj drevnosti ima duhovnu snagu koja se

uzdiè beskrajno iznad svih saznawa koja su nam u
okruèwu kojih ~ak ni mi sami nismo svesni. Sav onaj niz
seoba, koje su se lewo kretale kroz istoriju, popuwavaju}i
prazne prostore i "rasipaju}i" svoje aktere {irom puta
kojim su se kretali, uspeo je da stigne ~ak do Tihog okeana, na
isto~nu obalu azijskog kontinenta. Mo`da i to obja{wava naseqavawe dalekih prostora dana{we Kine. Kinezi tvrde da
su pre 20.000 godina tu zatekli bele qude, crvene kose, svetlih plavih o~iju, sa kojima nikako nisu mogli da se sporazumeju jer su govorili nekim posve ~udnim jezikom. Pa ipak,
mislimo da je glavni deo niza svoje stani{te na{ao u slivu
reke Ind, na zapadu Indije.
Paralelno sa razvojem civilizacije na zapadu, na ostrvu Atlantida, kultura se razvijala i na tlu dana{we Indije. Uni{tewem civilizacije Atlantide ~ije je postojawe jo{
ostalo da postoji samo u usmenim predawima, morali smo da
se okrenemo onome {to je posedovalo ja~u argumentaciju u
materijalnim dokazima svoga postojawa. Me|utim, niko nijed63

nog trenutka nije poèleo da dovede u vezu trougao Lepenski
Vir - Atlantida - Indija.
A {ta se zapravo dogodilo? Prilikom seoba iz prapostojbine u dolini reke Dunav, jedan krak velike grupe qudi, isto~ni, odvojio se i krenuo u lutawe dalekim prostranstvima, ka izlaze}em suncu, usput se zadràvaju}i i naseqavaju}i nenaseqene oblasti. Kao samoniklo seme cvetale su
novonastale naseobine srpskog naroda na obalama Crnog
mora, Kaspijskog jezera, na severnim obroncima Kavkaza i
tako sve do podno`ja visokih Himalaja. Da li se tu naseqavawe zaustavilo, ne znamo, ali na osnovu materijala i argumenata koje posedujemo, najverovatnije je da je nova, velika
postojbina Srba, pored usputnih naseqavawa, bila Indija.
Dakle, idu}i u dubinu prostora i vremena, Milo{ S.
Milojevi} je (u Moskvi su mu bila dostupna brojna dokumenta
do kojih mi danas ne moèmo do}i), dodirnuo i najudaqeniju
zemqu - Kinu. Na taj na~in on neposredno zaseca Pikteovu
tezu o "ogromnom i brojnom narodu, koji je u jedno davno vreme
{irio svoje grane od Indije do Atlantika", {to bismo mi, na
osnovu Milojevi}evog u~ewa, mogli da ispravimo - od Pacifika do Atlantika ujedno daju}i i odgovor na Pikteovo pitawe: 32
"Koji je to narod bio, od kog poti~emo mi svi drugi, mi

Evropqani...?" 33
32
Jedan od na{ih prvih istori~ara iz pro{loga veka sa smelim postavkama,
bio je Ma~vanin iz Crne Bare, istori~ar Milo{ S. Milojevi}, koji je sakupqao
istorijsku i lingvisti~ku gra|u o balkan-skim narodima. Pred kraj HyH veka
objavio je zama{no delo "Gra|a za istoriju Srba y i yy tom", dokumenta o
rasprostrawenosti Srba na {i-rem prostoru nego {to je Balkan. No, ismejan je,
prvenstveno od na{ih nau~nika, koji su usvojili povr{ne zakqu~ke, takozvane,
"germanske" istorijsko lingvisti~ke {kole, stvorene u HyH veku, koja je izmislila
da su se Sloveni pojavili na istorijskoj pozornici tek u Yy i Yyy veku nove ere.
33

Beograd, 1993, kw. 2.
64
IPA Miroslav,
ISTORIJA ISTINE
"Da su Srbi odista od iskoni ìveli preko Himalajskih planina po dana{wem tzv. Tibetu i u tzv. Kitajskoj
imperiji, pa od ovih potiskivani daqe Sibiru, ~as opet pokoravani i prelivani u Kitajce, imamo isuvi{e kako istorijskih data, tako i ostataka tragova o istome. Borbe ove
Srba sa Kitajcima ovi su nam posledwi u nekoliko opisali,
nazivaju}i ih, po svome obi~aju, raznim imenima i ne mogu}i
izgovoriti pisme "R", no uvek kao "L", ili "M", itd. Nazivaju ih ~as Sjambima, Selbima, itd. Ura~unavaju ih ~as u
Mongole i ostala plemena, a ~as opet u Srbe, dokazuju}i da
se jedni u druge slivaju i tsl. Jo{ u najstarija vremena, evropske |eografiste znadu zemqu Seres Serbes i narod tog imena,
kome, ne znaju}i pravog zna~aja, kao {to je pogotovu svuda i
danas, dovode ga do finikijske re~i Ssaerbahh, koja, vele,
zna~i udaqenu stranu, a ~as opet od rimske re~e Serum, svila, koja postaje od re~ice Ser i koja zna~i ni{ta mawe ni vi{e
do svilenu bubu, itd. Razume se samo po sebi da ovakvo tuma~ewe i naga|awe ne vredi ni{ta, kao i finikijska re~, koja
zna~i daleko, tim pre, kao da za Finikince - Afrika,
Baltijsko More ~ak u Evropi, itd., nisu stvari jo{ daqe, a
naro~ito Japan i ostrvi okeanski, a po nekima ~ak i Amerika... Sami Finikiwani tu su zemqu nazivali Ssaerbahh,
otkuda je i onolikih umetaka H i S (H, S), hteju}i samim tim
ozna~iti Srbe i Srbiju. Stvar je u ovome: {to tadawi stari
narodi o toj Srbiji i Srbima ni{ta drugo nisu ni znali, do
ovo: da se prostire od Himalaja do Sibira i Skitije ili
sredwe Azije. Od 14 plemena, neki spomiwu samo neke "qudojede"; Mi smo od wih neka spomenuli, a od gradova Jsredon,
Serica i Sera - Serba. - No ukoliko nam nije ni{ta ostavqeno o
Srbima, u toliko nam po ne{to nadokwa|avaju kitajske
pametarnice i wihova znawa o wihovoj dana{woj zemqi.
Kitajci ni najmawe ne kriju ovo: da su se na nekoliko
tisu}a godina pre Hrista doselili u dana{wi Kitaj, koje sa
ostrva, koje iz druge toplije zemqe preko mora - Afrike - a
koje iz pribre`nih zemaqa; da su u dana{wem Kitaju zastali
65

sasvim druge narode, drugog tipa i jezika; da su ove - koje
istrebili i prognali, a koje opet prelili u svoj sopstveni
narod, itd., kao {to i dan dana{wi ~ine sa svima azijskim
narodnostima, koje do|u u ve}i ili mawi dodir sa wima, i da
su u samoj stvari Kitajci i u ovome do{li do samog savr{enstva, o tome nema sumwe. Tako isto, da su na|eni tu starosedeoci odista bili tipa belog, to jest srpskog, kao {to
nam svedo~e dana{wi: takozvani Usuni, Safiri i Serbiri Srbi, ili - kao {to ih jo{ druk~ije zovu muhamedanci - ]afiri... o tome nema nikakve sumwe, niti to odri~u Kitajci,
koji se jo{ i danas hvale svojim crnim mongolsko-etiopskim
tipom... Da je taj narod govorio i drugim jezikom, nepojmqivim
za stare Kitajce tako|e nema sumwe, kao i da je se zvao mnogim
raznim plemenskim i predelnim imenima, koje Kitajci - po
svom obi~aju - predevahu u ~udnovata i obi~na stvarna, to
jest, davaju}i im druga imena, podobna nalaze}im se oko wih
stvarima i ìvotiwama, itd. tako|e nema nikakve sumwe.
Tako isto, da su Kitajci, iako su predevali srpskim plemenima imena, - opet nekako sa~uvali ono prvobitno Sjab, Sjabri, Sjambri, Selbi, Sembi, tj Srbi, itd., ~ak do 300 g. posle
Hrista, ve} prelivenim u tu|ine, samo zato, da bi ovima
pokazali, da nisu jedan narod sa Srbima..., te da bi one
silnije i ve}e brojem mogli, po svome obi~aju, lak{e progutati, u svoju narodnost preliti itd., tako|e nema nikakve
sumwe. Naposletku, da su se Srbi ve~no borili sa svojim
ugwetaocima i nasilnicima, Kitajcima, Mongolima, Manxurima - ~as prelivaju}i se, dràvno - po sili i politici u ove,
~as begaju}i od wih u udaqenije zemqe, a kad ih Kitajci,
ra{iriv{i svoje granice i tamo nalaàhu, onda se opet
bori{e sa wima, bega{e, preliva{e se u wih itd. Tako|e nema
ni o tome nikakve sumwe. Ovo nam posledwe jo{ svedo~i istorija naroda Tanguta, koji se oko 2282. g. pre Hrista preseli{e, ili upravo izbego{e iz Kitaja u Huhunoru, a kad Kitajci i ovde do|o{e, oko 444. g. pre Hrista, dakle - posle 1838 g.,
od wih onda koji moga{e pobego{e ~ak na zapad, a koji ne
66
ISTORIJA ISTINE
moga{e, pokori{e se i docnije sli{e u Kitajce, itd. (Vidi

Ist. Tib. i Hunor Joahin, st.1., t.y).
Ali, pre nego {to bi napomenuli ovo: da Kinezi drè,
da od postanka wihove dràve ima ve} vi{e od 20.000 godina;
da im u~eni Evropci ovu starinu priznaju samo od 3.082. g.
pre Hrista; da su wihovi veliki imperatori Fo-hi, Jao i Hun
ve} bili tako dràvno razvijeni, da su prosecali planine,
skopavali bregove, brda, pa ~ak i cele planine, provodili
kanale, oce|ivali baru{tine..." 34
Malo daqe, u nastavku teksta na istoj strani
Milojevi} navodi:
" Pre svega, ... vaqa da kaèmo jo{ ne{to, {to je neophodno, nu`no da znamo, ~itaju}i kineske, tako da ih nazovemo,
propagandno - dràvne pametarnice, zemqopise, statistike,
itd. Ovo je tim va`nije i nu`nije, {to i sami Kitajci priznaju
i tvrde: da vaqa svakom narodu izvrtati ime, jezik, itd.,
jednom re~ju sve i sva, pa ga slivati u sinove Bogdihana u
podnebesnoj i jedinoj na svetu imperiji... To {to ho}emo i
moramo da kaèmo, jeste ostatak vidimnih predmeta, koji se
uzdiù i uzvi{avaju i koji zatrpavaju tamom i mrakom ve}
mo`da istrulele ~eli~ne, ogromne i juna~ke kosture srpske u
wihovim àlosnim i jadnim grobovima i grobnicama, kao jedinim znacima i ostacima o nekada{wem tamo{wem svom ìvovawu. Ma koliko da je se upiwala sva najrafiniranija, najve{tija, najuzvi{enija dràvna i ukupna mudrost prastarih
Etiopa-Mongola, Kitajaca, pomognuta svima na svetu najpodlijim i najne~ove~nijim sredstvima, samo svojstvenim mongolotursko-etiopskim plemenima i ostalim wihovim ro|acima opet nije bila u stawu utamaniti i iskoreniti te vidime
duhovne znake nekada{weg ìvqewa srpskog u svim onim
nekada{wim prastarim svojim, a sada tu|im zemqama! To ne
u~ini{e ni wihovi ro|aci Germanci, ni bliì Bugari, Ma|a34
"Odlomci...", tom y, str. 76-78, Milo{ S. Milojevi}
67

ri i ostali, pa ni udaqeniji potomci Elina i Rimqana i ostali! Tako dakle, ostado{e sva sredstva i svi na~ini uzaludni, te mi u ovim ~istim srpskim imenima gradova, sela,
reka, jezera, planina, mesta razvalina, itd. nalazimo jasne i
prave dokaze nekada{weg ìvovawa srpskog, u biv{oj ovoj,
nekada wegovoj, a sada tu|oj zemqi i dràvi. Tako da po~nemo
od Tibeta:
Nano-he: kad joj se oduzme ovo kinesko -he, onda izlazi
~ista na{a Nana; Boàn, Milovan, ûja, êdo, Jarak, Sila,
Lujan, Mawka, Saleb=Sareb, Dragor, Mili, Poqa~a, Malin,
Sjambra ili Srbica, Sarbilin, [iban, Ci~a, Sabije, Samba
ili Sarba, Srbi, Rupeq, Rudnik, Neda, Jara, Sawarin, Gora,
Lu~, itd..." ... i tako do liste od nabrojanih oko 710 imena.
Na 82. strani, Milo{ Milojevi} zakqu~uje:
"Ovolika pobrojana mesta, koja ~isto srpska imena

nose, drìmo da }e svakoga ubediti o navedenom... Kad bi se
kitajska imperija, kao i Azija, sredwa i ostala, proputovala
kako treba i vaqa, onda bi se na{la jo{ po koja plemena, koja,
ma i pokvareno, govore srpski, a naro~ito po uàsnim gudurama i provalijama! Ne treba samo zaboraviti tu okolnost,
{to jo{ i dan dana{wi mnoga azijska plemena nose imena
srpska... Osobito, kad se uzme da u Kitaju ima vojenih naroda,
koji nose imena takva, kao Siboje - Srboje, pa Oseti - na{i
Ose}ani u Bosni..."
U mnogim kineskim hronikama sa~uvana je uspomena na
nekada{wu srpsku dràvu i na wene vladare: Bana, Ranka
Jan~u i Cicana. Jedno vreme je Sirbirijom vladao car Tan~a sa
svojih pet sinova. Tan~ini sinovi vladahu u doba kineskog
cara Sju-An-Dia, ~iji je pograni~ni guverner Hja-Ju, 160. godine pre Hrista pisao u kineskom letopisu o slede}im zanimqivim doga|ajima:
"Srbi su od prole}a do jeseni trideset puta na nas

napadali i pqa~kali. Usu|ujem se da predloìm da se po{aqe sva vojska iz In|eja da ih napada van stena i to zimi jednom
a svakog prole}a dvaput." Ovaj izve{taj je odgovorni dràv68
ISTORIJA ISTINE
nik â-Jun protuma~io svojim savetnicima na slede}i na~in:
"Otkako su pobegli Juni (Huni), osili{e se Srbi i zavlada{e wihovom zemqom. Oni imaju preko 100.000 vojnika, daleko su ~uveni sa telesne sile, a i dosta su prosve}eni... U wih
su kowi brì od hunskih, a oru`je je jo{ o{trije od hunskog.
Srpska plemena jo{ silnija i brojnija nego {to su bila i ve}
su dve godine, da ne moèmo da izmislimo na~in kako bi im
dosko~ili...".
Srpska dràva Sirbirija, Sirbidija ili Sirbija
propala je za vreme vladavine Tan~inog unuka Carmana.
Ostatak Srba ovog dela, koji nije bio porobqen od Kineza,
ili se pretopio u wih, ili je bio prisiqen da krene na zapad.
Tada je veliki deo wih naselio dana{wu Rusiju oko Volge,
Dona, Dwestra i Dwepra, kao i neke delove dana{we Poqske
i Galicije. 35
A tek kakvu studiju treba napisati o Srbima u
Indiji?
"... tako iz pomenutih zapisa Makarova, da navedemo

ove mesnosti u nekada{wim srpskim, odn. indoevropske rase
zemqama, ili sanskritskim 36 , nalazimo: ... Nagor, ârnigor...
kao u onoj narodnoj pesmi "ârna Goro!" ... Kobiqe, Koviqe,
Stan, Malabara, Velesgrad (dana{wi Veles u pravoj Srbiji)... Daqe, mnoga imena stanova, od stani{ta pokazuju da su
nekada u tim zemqama ìveli Srbi... Takvi su Indostan,
Avganistan, Bjeluxistan, stan Bjeli}a, srpskog plemena, Laristan, Kurdistan, Ratistan... Pa mesnosti u In|ijama koje jo{
danas nose ~isto srpska imena, koja nemaju nikakvog zna~aja za
dana{we In|ijance, niti se mogu wihovim dana{wim jezikom
35

Beograd, 1993, kw. 2.
IPA Miroslav,
36
Sanskritski jezik, jedna od glavnih grana indoevropskih jezika - glavni je

jezik jedne ogromne kwièvnosti koja poti~e jo{ iz praistorijskih vremena i dopire
skoro do savremene epohe.
69

protuma~iti {ta zna~e, ~ime se i tvrdi nekada{we stanovawe
na{e u In|iji. Tako u kwizi i karti Britanske Imperije u
Indiji, sa~iwenoj od {vedskog gen. lojtn. grofa Bjorn{tajerna
pr. Golub. Moskva, 1840. - nalazimo ova imena: ârnigor,
Bjelospor, Kijev, Ko{, Koviqe, Sivowe, @itomir, Malabara,
Bjela zora, Grad, Careva, Daq, Seja, Bara, Mokran, Lakat,
Borje, Dub, [aran, Dragi, Gora, Rumi}, Ramna gora, Morava,
Drava, Kotor, Rana, Sarb, Srb, Srbaq, Sirba~a Srbistan,
Timok, Homoq, Borje, Barka itd..." - pi{e Milo{ Milojevi}.
[ta to zna~i? Verovatno su dobili nazive od jezika
severnoameri~kih Indijanaca?!
No, da ostavimo po strani {ta ostali pri~aju i izmi{qaju o svom poreklu. Najva`nije je da se pozabavimo svojim
postojawem. Naàlost, veoma su retki zapadwa~ki nau~nici
koji, poput Siprijana Robera, poznaju srpske narodne tradicije i uzimaju ih u obzir pri dono{ewu zakqu~aka o srpskom
narodu. Slaba ta~ka vremena u kojem ìvimo je izjedna~avawe
svih slovenskih (srpskih) naroda sa Rusima. O svemu Ilija
M. @ivan~evi} kaè:
"... po duhovnoj kulturi koju nose wegovi naj{iri

slojevi, ceo srpski narod je genije i ceo srpski narod ìvi u
onim nebeskim visinama do kojih se Hegel uzdigao i u koje je
hteo da uvede Nema~ku, Karlajl Englesku, Rojs Ameriku. Iako
nema plejade profesionalnih filozofa, niti filozofiju u
uxbeni~kom smislu, srpski narod je sav filozof i na visinama genija, a wegova pesma je wegov filozofski pogled na
ìvot i svet i kroz wu, kroz pesmu, bez verbalizma, koji kod
drugoga zamewuje ideju, izloìo je svoju nedosti`nu filozofiju koja, kao i Kantova, traì apsolutnu dobrotu i pravdu, kao i [openhauerova deinfikuje bol, kao i Rojsova, vidi
Boga u svemu, {to postoji i biva... a narodni smisao za slike
je ogroman..." 37
37
70
Ilija M. @ivan~evi}, najboqi poznavalac "Veda" kod nas
ISTORIJA ISTINE
Koliko je "indijska mudrost" uticala na na{a razmi{qawa ili obrnuto, tek treba da se otkrije. Kada su u Hyy milenijumu pre Hrista, Srbi naselili prostore dana{we severo-zapadne Indije, Tibeta i Kine, sa sobom su doneli ~itav
splet usmenih predawa i legendi koje su mnogo kasnije zapisane i pretvorene u ep poznat pod imenom "Vede" (Znawe).
No, o wima }emo vi{e u narednom poglavqu.
Na tlu Indije, na koje su se naselili kao beli qudi,
rujne, ri|e, crvene kose i plavih o~iju, dobili su ime "beli
qudi" - Srbi. Ti beli qudi, na{i daleki preci, doneli su u
svoju novu postojbinu produhovqenost, duhovnu kulturu i
lepotu koja je bila iznad nivoa razvoja onda{wih naroda.
Po{to su poznavali zakone prirode, nose}i sa sobom neka
saznawa o kulturi ìvqewa na odre|enim prostorima, uz ve}
uro|enu duhovnost, smatrani su i nadqudima, jer su u svemu
bili superiorniji u odnosu na ostale narode. Tacit i Ptolomej skoro jednoglasno navode:
"...ceterum Harii super vires..." u prevodu:
"...uostalom, Harii nadqudi..."
"Po Gordonu âjldu (Gordon Child), Arijevci su plavokosi i plavooki Podunavci, a wihov patrijarh se pojavio
prvi put u Indiji pod imenom Arije, negde 2.000 godina pre
Hrista. Po tom Ariju neki Indoevropqani su dobili novo ime
Arijevci ~ijih potomaka danas najvi{e ima u Indiji, Iranu i
Iraku (Kurdi i Persijanci), ali su se pome{ali i sa crnpurastim okolnim stanovnicima, ili su u wih uletali Turkmeni i Mongoli". 38
Sva prostranstva Indije, koja su im pruàla uto~i{te,
bila su dugo vremena stani{te Srba, wihova domovina. Po
38

71

prirodi, Srbi su bili blagi, mirni stanovnici zaposednutih
prostora. Oni su svoju duhovnu superiornost ispoqavali u
mirnom i nenametqivom na~inu ìvota. Bili su narod koji
nikada nije pribegavao sili u re{avawu svojih problema ve}
je to re{avano mudro{}u i ume}em. Zbog toga su i smatrani
kao Sorabi - sabra}a, prijateqi...; ali su znali, kada je trebalo braniti svoje, da budu borci, ratnici, pravi vite-zovi.
Srbi kao ratnici nikada nisu podsticali na ubijawe i uni{tavawe drugih qudi i naroda, ali je za wih svaki oruàni
sukob bio sveti rat u koji su i{li svi, po~ev od poglavara i
vo|a do obi~nih vojnika. Vo|e su bile na ~elu i svojim primerom bodrile svoje sunarodnike. Zanimawe vojnik u srpskom
narodu od praistorije bilo sveto zanimawe. Izuzetna ~ast je
bila braniti svoje, braniti srpstvo. Uostalom o takvim
odlikama onda{wih, praistorijskih Srba dosta je pisano na
osnovu usmenih predawa.
Zbog pove}anog broja stanovnika i ograni~enog prostora, zbog potreba za hranom, izgleda da je nai{lo vreme da se
krene u neke nove potrage. Plodne doline na obe obale Inda
nisu mogle da zadovoqe osnovne potrebe stanovni{tva i ono
je u mawim ili ve}im grupama krenulo put seoba, napu{taju}i
zavi~aj gde su se generacije ra|ale. Tim seobama doprinela su
i divqa{tva pojedinih sedela~kih naroda, koji su i svojom
agresivno{}u uticali na iste. Ta takva civilizacija, koja je
na istoku doìvela pravi procvat, polako je krenula put
velikih seoba oko 4500. godine pre Hrista. Seobe su krenule
u nekoliko pravaca:
Severni krak je prona{ao beskrajna prostranstva severno od planinskog masiva Himalaja, {ire}i se na istoku do
obala Tihog okeana, ~ak do poluostrva ûk~en, na krajwem severoistoku Sibira, nadenuv{i svojim prostorima ime Sarbarska, Siberija, Sibirija i kona~no Sibir.
Severozapadni krak je krenuo ka udaqenim masivima
Urala, Kaspijskom jezeru, onda{wem Hirkanskom moru, i
rekama Ra (Volga), Nepra (Dwepar), Don i Dwestar. Huni i
72
ISTORIJA ISTINE
Mongoli su ih nazivali "Rusi", verovatno zbog ruse kose,
svetle puti...
Jugozapadni krak je krenuo preko Persije i Mesopotamije u plodnu dolinu reka Tigar i Eufrat, tako|e nose}i
znawa o duhovnosti i na~inu ìvota (zemqoradwa), da bi
daqe nastavqao granawe prema ostalim slobodnim prostorima. 39 Tu se osniva i dràva sa nazivom Nova Sarbarska. I
danas, na teritoriji Avganistana, Pakistana, Irana i Iraka
postoji mnogo mesta koja u svom imenu nose koren re~i srb u
nekom od oblika na koje smo se ve} prili~no navikli ~itaju}i
razne na~ine izgovora srpskog imena.
Centralni krak je krenuo prema svojoj matici, prema
prostorima o kojima nisu znali ni{ta ali koji su ih na
neodoqiv na~in privla~ili, vo|eni Bogom za{titnikom (Vid).
Krenuli su u dolinu reke Ister (Dunav), svuda nailaze}i na
svoju sabra}u sa kojima nikada nije bilo problema u komunicirawu, ostavqaju}i tragove kroz nazive toponima u svim
zemqama kroz koje su pro{li.
Naravno, svi su ovi putevi, koji su se granali od
Indije, vodili su kroz predele kojima su jednom davno wihovi
preci pro{li, nailaze}i na tom putu na sabra}u - Sorabe koje su razumeli jezikom, sa kojima su se sporazumevali i
na~inima mi{qewa. Indija, kao matica u kojoj su proveli
desetak milenijuma, ostala je u se}awu kao neizbrisiva
uspomena na domovinu, na zavi~aj u kome je ostavqen deo sebe
i se}awe na jedno davno prohujalo vreme. Ostali su nazivi
toponima kao tragovi postojawa koji za dana{we stanovnike
tih prostora ne zna~e ni{ta osim pukog naziva.
Sa Srbima, na istorijski put seoba, krenule su i mawe
grupe starosedelaca ~iji su dana{wi preci najverovatnije
39
Pojava prve zemqoradwe je prikazana na starost oko 8.000 godina pre

Hrista. A {ta je sa onim saznawima o zemqoradwi koja su doneta pri kretawu
seoba iz prapostojbine u slivu reke Dunav?
73

Romi. Oni su preuzeli i usvojili ne samo obi~aje, ve} i jezik
arijevaca, ~iste rase, "nadqudi", koji su bili miroqubivi,
prostodu{ni, jednostavni u opho|ewu, prijateqski raspoloèni... To nisu oni arijevci koje nam je istorija ponudila i
koje smo zapamtili po uàsu koji su sprovodili u te`wi ka
stvarawu ~iste rase qudi, a koje su oni, da bi izbrisali
srpsko ime, nazvali - arijevci. Tako su se uz prave potomke
arijevaca, qudi ne ~iste rase po svom obli~ju, ve} qudi
~iste rase po na~inu razmi{qawa, naselili na sve prostore
kojima su se kretale seobe.
"Raja, Rajetina (posprdno), turski naziv za srpski narod iz vremena buna i ustanaka, etimolo{ki se veè za osnovu Ra. Sun~ani, bo`ji prostor, gde je uvek lepo, toplo zove se
na srpskom Raj, a narod koji naseqava taj bo`ji prostor, opet
na srpskom, zove se raja. Kod Baska i Bretonaca prin~evski
naziv je Rajin (kao Rajin knez) za mu{karce, a za princeze je
Rajna! êsta srpska imena Rajin i Rajna podse}aju na atlantidsku vezu preko Baska Bretonaca i Indusa na severu Indije
(oko 120 miliona "Belih Indusa" ima u Severnoj Indiji,
potomaka Sanskri}ana, gde je do skora postojala savezna
dràva Srbistan)." 40
40

74
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Y
VEDE
kada je narod nadqudi stigao u Indiju, kada je putem,

koji je trajao stotinama, hiqadama godina, na kojem se ra|alo, umiralo i sazrevalo, kada su tragovi prisustva posejani kao lepeza {irom beskona~nih prostranstava, sa ogromnim iskustvom u preìvqavawu na dugom putu, u novu domovinu su doneta ogromna znawa, kako iz prakti~nog ìvota,
tako i iz sfere filozofije i religije. Sa velikom intelektualnom snagom, uspeli su da i kod sedela~kih naroda na
koje su nailazili izazovu zadivqenost i prihvatawe wihovog
na~ina ìvota. Srpski narod je bio narod pesme, srpski narod je ìvot u~io pevaju}i i do dana dana{weg je to svojstvo
sa~uvano. Narod koji je posedovao ta znawa, morao je da bude
iznad onih koji ga nisu bez razloga nazivali "narodom mudraca sa zapada".
[ta su "Vede"? Smatramo da re~ "veda" ozna~ava
jedan oblik korena re~i sa zna~ewem "vid", "znawe" u smislu
unutra{weg vida, proro~kog vida. Vede predstavqaju skup
najstarijih pisanih tekstova naroda bele rase, donetih u
jedno davno vreme u Indiju od osvaja~a koji su stigli sa severozapada. Ovo je definicija o kojoj }emo govoriti kasnije, ali
75

da se osvrnemo na pitawe: ko je doneo "Vede" u Indiju sa severozapada?
Postoje poku{aji da se pojava civilizacije na tim
prostorima pripi{e Arijevcima, osvaja~ima indoevropskog
porekla, za koje se ne zna pouzdano kada su do{li u dolinu
reke Ind. Do perioda izme|u yY i yyy milenijuma nisu znali za
pismo, pa su se wihovi sveti tekstovi (Vede - Znawe) svodili
uglavnom na usmena predawa. Ti religiozni tekstovi i pozniji
zbornici legendi daju nam izvesna obave{tewa o Arijevcima.
Ratoborni zemqoradnici, me|usobno podeqeni u razne suparni~ke kaste, doneli su u osvojene zemqe i novi vid razmi{qawa i na~ina ìvota. Oni su u Penxabu stvorili Rgvede (Znawe himni) organizuju}i stanovni{tvo u tri staleà: plemi}i (raxe), sve{tenici (bramani) koji su usmeravali
na religioznost i mnogobo{tvo i zemqoradnici (vai{ija).
Kada su stanovnici, pripadnici civilizacije Lepenskog Vira, krenuli u talas velikih seoba, tamo negde oko HY
milenijuma pre Hrista, doneli su u Indiju novi na~in ìvota,
razmi{qawa. To su bili pametni qudi, mudraci, proroci. Da
li su oni to poneli iz postojbine u dowem slivu Dunava, ili
su ta saznawa sazrevala na putu kojim su se kretali, ne zna
se. 41
Veoma je va`no postaviti pitawe da li je latinski pridev humanus, kao i imenica homo, logi~an nastavak izvedenica
od humos {to zna~i zemqa? Ovo bi, naravno, bilo u skladu sa
klasi~nim u~ewem rimsko-katoli~ke {kole. Opet je zanemareno razmi{qawe o tome da je to izvedenica od ~istog srpskog prideva uman, izvedenog od um. To je mnogo logi~nije jer
je evidentan zna~aj obe re~i u srpskom jeziku s obzirom da je
~ovek na zemqi jedino umno bi}e, koje se zapravo svojim umom
uzdiè iznad svih oblika ìvota na zemqi. Utonuli u
41
Mi smo ipak mi{qewa da su sva saznawa poneta iz postojbine ali da su se
naravno, na putu, za koji smo videli da je trajao stotinama pa ~ak i hiqadama
godina, nadogra|ivala, upotpuwavala i usavr{avala.
76
ISTORIJA ISTINE
sebi~ni materijalizam qudi ne mogu vi{e da shvate duhovnost primitivnog ~oveka, koji je posedovao merila razli~ita
od na{ih, koji je posedovao svete stvari i vrednosti na jedan
nama danas neshvatqiv na~in... Ose}awa takvih qudi bila su
~istija od konfuzija u koje ~esto upada dana{wi ~ovek.
Moderan na~in ìvota je doneo re~ osiroma{enu do te mere
da ona predstavqa praznu, napamet nau~enu definiciju bez
du{e, bez zna~ewa i bez misli.
Pi{u}i rasprave o Vedama i sanskritskom jeziku,
sada{wi nau~nici uop{te ne uzimaju u obzir srpski jezik
koji se samo u raspravama o "indoevropqanima" tek retko
spomene kroz izraz "staroslovenski" i to je sve. Srpski "um"
kao i sama re~ "um" je potpuno isto sa vedskim "om". Isto,
kao i vedsko "osta", predstavqa srpsko "usta". Sloènica
od a u m u izgoviru om predstavqena je svetim indijskim trojstvom: Brama, Vi{na i [iva. Daqe se navodi da svaka verska
kwiga po~iwe sa misti~nim om (um). Emil Birnuf, kao svoju
tvrdwu o tome, isti~e:
"...Om je mnogo starije od specijalnih verskih obreda,

pa i od sjediwavawa sva tri boànstva..." 42
Dakle, starije od vremena kada su zapisane "Vede" i
od kada poti~e pisana re~ na jeziku zend. "A-u-m", zna~i, pripada prvoj mladosti ~oveka, kada je on, okruèn kristalno
~istom atmosferom prvog stvarala~kog zanosa, no{en radosnom i dubokom snagom qudske svesti, koja ga je vezivala s
kosmi~kom mo}i samoga Boga, otpo~eo graditi i razvijati
pojmove i misli, utkivaju}i ih u svoje poglede na svet iznad
wega, oko wega i u wemu...". 43
Evo i nekih zajedni~kih re~i u sanskritskom i srpskom
jeziku:
42
Emil Birnuf, "Essai sur le Veda"
43
Olga Lukovi}-Pjanovi}, "Srbi,... narod najstariji", kw. 3, str. 148.
77

kasika
kula
svati
svastika
rupa
rana
batu
subra
upanah
aum
reka
rasa
grah
pas
pria
kanata
skuta
hvaliti
hladate
radh
redhi
lagati
lasati
layate
lodati
luthati
cxamyati
vid
veti, vidanti
vrnoti
sudate
sud
sadhati
sadh
78
ka{ika,
kula,
svatovi,
svastika,
rupa,
rana,
bata,
{ubara,
opanak,
um,
reka,
rasa,
grah,
pas,
prija,
kanata,
skut,
hvaliti,
hladiti,
rad,
red,
lagati,
klasati,
lajati,
ludeti,
lutati,
~amiti,
vid
videti,
vrnuti,
suditi,
sud,
saditi,
sad,
ISTORIJA ISTINE
cvit
cvetate
stihnoti
valati
luhyati
luthati
cvet,
cvetati,
stignuti,
vaqati,
qubiti,
lutati itd.
To u izvesnoj meri moè da pojasni razvoj civilizacije

Atlantide i wenu superiornost u odnosu na ostale civilizacije koje su postojale u praskozorju razvoja. Isto~ni krak,
koji je krenuo u nepoznato, daleko prema izlaze}em Suncu, sa
sobom je nosio ZNAWE - unutra{we saznawe, unutra{wi
Vid. Produhovqenost iz vremena stvarawa prvih razumnih
civilizacija, bila je zvezda vodiqa koja je uvek bila ispred i
iznad svega. Kasnije }e se ustanoviti da }e taj proro~ki vid,
to saznawe o okruèwu biti neizrecivo bogatstvo koje je sam
narod izdiglo na veoma visok nivo intelektualnog razvoja.
Saznawe o posedovawu takvog bogatstva, nije bilo
nepoznato na{im precima. Neizmernu zahvalnost boànskom
daru, opevali su pesnici u vidu predawa, legendi. To saznawe se prenosilo sa kolena na koleno. Najstariji pisani
zapis u istoriji predstavqa ba{ skup najstarijih pisanih
tekstova naroda bele rase koji su predawa i legende sa
severozapada u jedno davno vreme, doneli u Indiju.
Prou~avawe sanskritskog jezika pokazuje da se nijedan
narod ne moè podi~iti da mu je ime tako jasno ispisano jo{ u
prastarim "Vedama", osim srpskog naroda. [ta su "Vede"?
"Vede" su spev, nastao desetak hiqada godina pre Hrista, i
sam naziv je nastao od glagola "vid" {to zna~i ta~no {to i
na{ "proro~ki vid", to jest unutra{we, metafizi~ko saznawe...
Vede predstavqaju jedinstveni spomenik duhovnosti
qudske rase, veli~anstvenu epopeju dubine i uzvi{enosti
qudskih saznawa. Vede predstavqaju zbirku od preko hiqadu himni posve}enih prvenstveno najve}im boànstvima naro79

da koji ih je stvorio: Agniju - ogwu, vatri; [omi - koja predstavqa neku vrstu dana{weg alkoholnog pi}a, kasnije pretvoreno u boànstvo; Jami - Bogu smrti; Boànstvu Napat
(srpski napat), zatim raznim mitskim bi}ima kao {to je
Srbinda - koje predstavqa uglednog ~oveka, pravog doma}ina,
muà, stuba porodice; zatim himne rekama - reka Rasa
(srpski Rasa, Rasina, Ra{ka).
Karakter boànstava u Vedama je sloèn. Bogovi su
antropomorfni, ali bez stalnih li~nih svojstava i likova.
Izme|u 33 deva (vi{ih bogova) javqa se najpre Varuna. On je
za{titnik i stvoriteq vidqivog sveta, ~uvar kosmi~kog vida,
u vezi je sa vodama i no}i.
Vede predstavqaju op{te priznato, vrhunsko delo,
monumentalni spomenik i svedoka jedne davne epohe. Poezija
Veda je velikim delom izraz kulta boga Sunca, svetlosti i
vatre i kao takvo uzvi{eno je u svojoj jednostavnosti. Vedske
himne predstavqaju istorijski dokument o prvim verskim
shvatawima na{e rase; one su prethodnica svakoj drugoj poeziji, kako lirskoj tako i epskoj, one su filozofija ìvota i
filozofija ra|awa...
îtawem vedskih himni, samo Srbi, kao narod, u wima,
pored toga {to ih razumeju {to se jezika ti~e, mogu prepoznati fragmente iz svoga ìvota i svoje tradicije. Za{to?
Odgovor se name}e sam po sebi jer Srbi predstavqaju
direktne potomke naroda koji je stvorio Vede. Vede su himne
posve}ene narodu koji ih je stvorio a Srbi razumeju Vede ne
jezikom, oni ih ose}aju jer su ih wihovi preci stvorili. U
Vedama }e Srbin na}i mnoge svoje obi~aje i nazive iz svakodnevnog ìvota, pogotovu one koji se odnose na seoski ìvot,
koji se nisu izmenili do dana{wih dana, sve narodne poslovice, izreke i mudrosti. U Vedama je odnos prema ìvima kao
i odnos prema mrtvima isti kao u srpskom narodu.
U Vedama je opisano po{tovawe porodice, vedska èna
je po{tovana doma}ica a ne ropkiwa svoga muà. U slu~aju
gubitka muà, ona nastavqa da brine o porodici i o
80
ISTORIJA ISTINE
podizawu dece. Narod Veda je voleo pesmu i igru i pevao je u
svakoj prilici, i u sre}i i u tuzi. I vedski izraz "saba" se
ne razlikuje od srpskog sabor, koji ima istu svrhu i namenu
kao i onaj u Vedama. Vedska "{rava" je ni{ta drugo do srpska
slava koja se slavi na isti na~in, uz iste molitve, iste èqe
i iste pozdrave doma}inu... Klawawe vrhovnom Bogu bilo je
deo verskog rituala. Na isti na~in, kao i narod Veda - Srbi,
slavu je slavio i misteriozan narod Hetita 44. Wihovo
poreklo je tajanstveno. Sva dosada{wa izu~avawa u istoriji
ih poznaju kao mali narod i naziva ih jo{ i Hititima, Hetima,
Hetejcima za koje niko ne zna odakle su do{li. Hetiti
(Hititi) su tako|e, pravili sveti hleb ba{ na isti onaj na~in
na koji mi pravimo slavski kola~?! Da li treba da napomenemo
da su Srbi danas jedini narod na svetu koji slavi slavu i
nosi sveti hleb, "slavski kola~" "Bogu na dar u Hram".
Jedino smo nekada{weg Boga, za{titnika doma, zamenili
hri{}anskim svecem.
Za one koji znaju srpski jezik, nabroja}emo samo neka
"mitska bi}a" iz Veda ~ija imena im ne mogu biti strana, ~ak
i da nisu i{li u {kolu ni jedan jedini dan:
"Namu~i, Divodasa, Napat, Agni (pelazgijski "Ogen",

srpski Ogaw), Baga, îwara, Go{a, Kujava, Manu, Mamata,
Mitra, Muradeva, Parjanija, Pitina, Prijameda, Raji, Raka,
Rasa, Reba, Ribku{a, Ruma, Sarasvat, Savitar, Saraju, [oma, Sura, Tri~oka, Tugra, U~ana, Urana, Vajnija, Vala, Vara~ika, Varuwa, Vasi{ta, Jadva, Jak{u,Jajati, Jatu..."
44
Istraìva~i iz HyH veka verovali su da su Hetiti bili samo jedan od

mnogobrojnih malih naroda koji su ìveli u Maloj Aziji u yy milenijumu pre Hrista.
Me|utim, arheolozi su opovrgli takva mi{qewa predstavqaju}i nam Hetite kao
veoma jaku imperiju koja se ~ak takmi~ila, u svoje vreme, sa mo}nim Egiptom i
Asirijom. Wihovo ime se pomiwe i u Bibliji kao Hetiti ili Hetejci ili Heti.
Biblija kaè da je car David, zaveo ènu Urije Hetejca, jednog od svojih dvorana. A
wegov sin, car Solomon "qubqa{e mnoge ène tu|inke osim k}eri faraonove,
Moavke, Amonke, Sidonke, Edomke i Hetejke".
81

Indra. Ko je bio Indra? Indri je posve}eno mno{tvo
himni u Yyyy kwizi Veda. Ali u nekim prevodima preovladava
i teza "Indra-Vrtra" koja je interesantna zbog toga {to je
Vrtra najpre tuma~en kao ledeni demon, potpuno stran Indiji,
koga su Indijci uzeli sa Ka{mira ili severozapada. A u istoj
himni, samo 24 stiha daqe, javqa se Ahi{u, (demon), ali ovoga puta u vezi sa Srbinda. O pobedi nad Vrtrom, (Ledenim
Demonom), govori se u Iranu i Jermeniji. U prevodu Indra
zna~i èstok. Indra u~estvuje u bojevima, on je kraq Deva to
jest bogova (srpsko Deva). Indra je gospodar Neba, on udara
gromovima pravo u glavu, a to su Srbi, pod uticajem hri{}anstva, preneli na Svetog Iliju. Indra daje blagotvornu
ki{u, a ujedno je i za{titnik "Arijevaca". U doba Veda, on je
bio najmo}niji Bog, a wegovo oru`je je muwa. Indra se pobedonosno bori protiv demona mraka. Ujedno je i Bog "i{atrija"
(srpski "{atora" - "{atranxija") to jest Bog ratnika i kao
wihov za{titnik s wima odnosi pobede opijaju}i se "[omom".
To je jedini me|u bogovima koji poseduje i poroke...
Prvobitni jezik sveta bio je sanskritski. Iz wega su se
razvili svi drugi jezici, a sanskritskim je, {to je i logi~no,
govorio najstariji i najmo}niji narod na svetu. A koji narod?
Odgovor je jednostavan: onaj ~iji se jezik i danas najvi{e pribliàva sanskritskom, a to je, van svake sumwe, srpski jezik.
On, prema nekim nepreciznim prora~unima, ~uva najmawe
3.000 re~i koje se od vremena "Rg Veda" 45 pa do danas nisu
promenile ni po obliku ni po smislu.
O starosti Srba, prema "Vedama", na {ta se osvrnuo
Emil Birnuf (Emile Burnouf), kaè se da se vedski narod
kona~no nastanio oko Ganga najkasnije oko petnaestog veka pre
Hrista. Zna~i, oni qudi koji su ostali oko Inda tu su se
nastanili pre tog perioda.
45
82
Rg Veda - "znawe svetih strofa" predstavqa zbornik oko hiqadu himni
ISTORIJA ISTINE
"Vidi se po velikom broju himni da su peva~ima vedskog vremena prethodili drugi, stariji peva~i, koji su bili
ujedno wihovi preci, osniva~i wihove vere..." 46
Prema tome, onaj dugi i rastegnuti niz seoba kroz
milenijume i prostore koji se kretao na istok, prema severozapadnoj Indiji, ostavqao je tragove svoga prisustva svuda na
tom svom putu. Najve}i deo je stigao do svog odredi{ta i tu se
zadrào veliki niz godina. U svim himnama koje su preno{ene
sa kolena na koleno, opevana je briga za porodicu i snaga
takve jedne porodice.
Da li znate {ta zna~i Vidovdan? Znate li da je
Vidovdan stariji od postanka hri{}anstva i da je posve}en
Svetom Vidu, vrhovnom Bogu? (imena u srpskom jeziku:
Svetovid, Vidoje, Vidosava...).
Onaj isto~ni krak seoba, sa po~etka na{eg izlagawa,
koji je krenuo sa lokaliteta Lepenskog Vira, iz svoje prapostojbine, daleko na istok, stigao je u Indiju sa severozapada?! Dosta smela, pomalo i drska pretpostavka, name}e
se sama po sebi: ako su "Vede", najstariji pisani oblik legendi, donete u Indiju od strane mudraca, iz pravca severozapada, ako je jedan krak seoba 47 iz Lepenskog Vira oti{ao na
istok, nisu li preci stanovnika Lepenskog Vira ti qudi bele
puti, plavih o~iju, crvene, ruse kose, mudraci sa severozapada koji su sva znawa svetu ostavili na dar.?
"Smatra se da su Vede jedinstveni spomenik po svojoj
lepoti, dubini i uzvi{enosti doktrine, te da li~e na veli~anstven hram usred varvarskih naseqa. U Vedama je izneta
46
Emil Birnuf, "Essai sur le Veda"
47
Smemo da tvrdimo, prema svim dosada{wim dokazima, koje zapad uporno

poku{ava da razvodeni, da omalovaì i da obezvredi, da su Srbi zaista najstariji
narod, narod koji je posejao seme razuma i seme civilizovanosti {irom sveta. Ne
treba onda, ni da nas ~udi otkuda tolika netrpeqivost, prema starosti i prema
svakoj tvrdwi da je istorija istine onaj supstrat koji mora isplivati na povr{inu i
koji }e skinuti veo misterioznosti sa srpskog naroda, pogotovo ako je za taj naziv
upotrebqen "novi" termin Sloveni.
83

osnova dru{tva - drevna i po{tovana i one se karak-teri{u
kao vrhunsko delo, spomenik i svedok jedne davne epohe...
Najzad, kao i kod Srba, i vedski peva~ je ~esto slep i ide od
mesta do mesta... Nauka je ustanovila, da je vedski pesnik pun
tihe tuge zbog brze prolaznosti ìvota..." 48
Zna~i, Vede su ipak neraskidivo vezane sa srpskim
narodom, sa srpskim obi~ajima koji su postali nerazdvojiva
karika u istoriji o povezivawu prvobitne postojbine naroda
na ovim na{im prostorima. Normalno je da se postavqa
pitawe, samo po sebi: kada su nastale Vede?
Profesor sa Oksforda, Artur Entoni Mekdonel
(Arthur Antony Macdonell) 49 u uvodu svoje kwige "Starost
Rig-Veda" (Age of the Rigveda), istu naziva najstarijim literarnim spomenikom indoevropskog jezika (The Rigveda is
undoubtely the oldest literary monument of Indo-European

languages).
Daqe, Entoni Mekdonel navodi da je prema jednom sanskritskom nau~niku zakqu~eno da su najstarije himne Veda
datirane na period od 3.000 godina pre Hrista. Te tvrdwe su
zasnovane na pretpostavci da su stari Indijci imali ta~no
predznawe o kretawu Sunca. Ipak za sve te tvrdwe nema
dokaza.
Herman Jakobi (Hermann Jacobi) 50 nema~ki sanskritolog, izdao je 1891. godine delo pod nazivom "Ra~unawe
datuma hinduskih natpisa". U wemu je izneo jedan veoma jak
argument u kome je, u jednoj od vedskih himni, na{ao tvr|ewe
48
Olga Lukovi}-Pjanovi}, "Srbi...narod najstariji" kw. 2., str.186.
49
The Rigveda is undoubtely the oldest literary monument of Indo-European

languages). Artur Entoni Mekdonel (Arthur Antony Macdonell)A Vedic Reader for
Students by Arthur Antony Macdonell, Oxford University Press. Madras - Delhi - Bombay
- Calcutta. 1917., 1951., 1976
50
Herman Jakobi (Hermann Jacobi 1850 - 1937). Glavna dela su mu: "Razvitak
ideje Boga kod Hindusa" i "Ramajana - istorija i analiza"
84
ISTORIJA ISTINE
da je godina u Indiji po~iwala sa po~etkom ki{nog perioda,
odnosno u ~asu najduèg dana u godini. U drugom stihu, Jakobi je otkrio da je taj solsticij po~iwao za vreme "Phalgunis-a"
{to bi, preba~eno na tada{we periode, odgovaralo konstelaciji neba iz 4500. godine pre Hrista.
"Mislim da u ovoj prilici nije potrebno jo{ duè se

zadràvati na ovom predmetu, pa }u stoga, kako rekoh, uzeti
slobodu da izrazim svoje mi{qewe i svoj sud, stvoren na
osnovu do sada prou~ene literature o Vedama. Duboko cene}i veoma lepo ure|en "Esej o Vedama" Emila Birnufa (Emile
Birnouff), stekla sam izvesna uverewa, koja }e intenzivna
arheolo{ka istraìvawa u mojoj rodnoj Srbiji, kako izgleda,
potvrditi.
Pre svega, u tom "Eseju..." Birnuf podvla~i da se
vedski period zavr{io vi{e vekova pre Solomona za koga se
zna da je ìveo od 970. - 931. godine. Kostroèvski pak u
svojoj studiji, kojoj smo posvetili posebno poglavqe, tvrdi da
su preci dana{wih Poqaka na obalama Balti~kog Mora bili
tamo pre nego {to je Mojsije dobio Zakone na gori zvanoj Nebo.
Budu}i da je "nebo" ~isto srpska re~, budu}im nau~nim radom }e trebati ustanoviti kako je to ime nastalo tamo i
kada? Uistinu, ima ima jo{ mnogo nerasvetqenih stvari na
zemqi!" 51
U svojoj raspravi, Birnuf na vi{e mesta podvla~i,
izme|u ostaloga, i na strani 209, i slede}e:
"...nazivi srodstva ne odgovaraju vedskom periodu, ve}

jednom vremenu, koje mu je daleko prethodilo i jednoj oblasti,
koja nije ni Hindustan, niti Sedmore~je..."
A budu}i da su sva srodni~ka imena do dana dana{wega neizmewena i u najnormalnijoj upotrebi u srpskom narodu, kako na osnovu mnogih drugih stvari, tako isto i na osnovu upravo spomenute ~iwenice moèmo da zakqu~imo, sla51
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji ,
85

ù}i se sa Birnufom, da wihovo poreklo ide na vi{e hiqada godina! Koliko hiqada godina? Uvereni smo da }e nam
arheolo{ka istraìvawa koja se ovih godina vr{e po zemqi
Srbiji pomo}i da broj tih milenijuma pobliè odredimo... I
pri ovome podvucimo jo{ ne{to vrlo upadqivo i veoma va`no:
"...Koliko se do danas zna, u Rg-Vedi, koja nas iskqu~ivo interesuje, nigde se ne spomiwe "biblijski potop", poznat ina~e mnogim narodima starog doba. Ova nepobitna ~iwenica name}e jedan nepobitan zakqu~ak, a taj je da je:
Rg-Veda stvorena pre potopa!
Jer, da su weni pesnici znali za jednu takvu kataklizmu, nemogu}e je da oni, koji su nam dali toliko obave{tewa, ne bi ostavili o jednoj tako velikoj stvari ba{ ni
jednu re~..." 52
U svojim izlagawima Tacit i Ptolomej su pomiwali
Luì~ke Srbe kao najve}i narod iame|u Elbe i Visle. 53 Kao
prvo pleme svih Severnih Srba koji su bili izdeqeni po
raznim oblastima nose}i razli~ita imena, Tacit i Ptolomej
navode ono pleme koje nosi ime: Harii, Arii ili Alii nakon
~ega Tacit dodaje:
"...ceterum Harii super vires..." u prevodu: "...uostalom,
Harii nadqudi..."
Izvesno je da su Nemci ovakve stavove obra|ivali na
sebi svojstven, tendenciozan na~in, stvoriv{i mit o sebi, a u
vezi sa narodom koji se nije ni onda a ni danas nije ubrajao u
Germane... A to je onaj narod koji je u davno vreme izvr{io
invaziju Indije i koji je u Indiju odneo Vede. Ta slavna "arijevska" (nikako germanska) invazija Indije dogodila se u davno vreme kada su se svi Srbi, jo{ uvek jedinstveni jezikom i
obi~ajima, ose}ali bra}om...
52
53
86
Olga Lukovi}-Pjanovi}, "Srbi,... narod najstariji", kw. 2, str. 190

Tac., Germania, 43; Ptol., II, 10.
ISTORIJA ISTINE
Uprkos celom jednom stole}u koje deli Piktea 54 od
nas nemogu}e je ne osetiti wegovu istraìva~ku è| i ne
doì-veti wegovu unutra{wu radost, koju mu je pri~iwavalo
svako novo otkri}e i obja{wewe i svaki novi korak u
nepoznato...
"U davno vreme, koje je prethodilo bilo kakvom istorijskom svedo~anstvu, u vreme koje se gubi u tami pro{losti,
jedna rasa... postepeno je rasla u prvobitnoj kolevci, gde se
pripremala za svoju sjajnu budu}nost. Nadarena darovima
mudrosti, u srcu grandiozne, ali stroge prirode, koja je
davala svoja bogatstva, no ne rasipaju}i ih, ta rasa je bila
pozvana od po~etka da radom pobedi materijalne uslove u
ciqu sigurnog opstanka... Otuda rani razvitak misaonog ìvota i stvarala~ke energije; zatim, nesumwivo, kada su po~etne te{ko}e bile savladane, do{lo je do mirnog blagostawa u
okviru patrijarhalnog ure|ewa.
...Koliko vekova je trebalo, dok se nije zavr{ila ova
prva faza mirne evolucije? Jedva da se u ovom periodu moè
napraviti neka pretpostavka. Ono {to je sigurno to je da mi
ve} po~etkom istorijskog vremena nalazimo ovaj prvobitni
narod rasut na ogromnom prostoru i izdeqen na veliki broj
razli~itih narodnosti od kojih je najve}i broj zaboravio na
svoje poreklo... treba, dakle, da se zadovoqimo neporecivom
~iwenicom da je taj razlaz ve} bio ostvaren vi{e od dve
hiqade godina pre Hrista, jer ... ve} u to doba ... ta rasa je
pruàla svoje grane sve do Indije, pa do krajwih granica
zapadne Evrope, formiraju}i od jednog kraja do drugog, niz
naroda iste krvi koji se me|utim, nisu vi{e prepoznavali kao
bra}a a nisu se ni razumeli...
...Otuda sa sigurno{}u moèmo da zakqu~imo, da je
postojao jedan praistorijski narod... u svom po~etku ~ist od
54
Les origines indo-europennes ou les Aryas primitifs. Essai de Paleontologie

linguistique, par Adolphe Pictet, Paris, 1877. 2-ieme edition revue et argumentee.
87

svake me{avine, dovoqno brojan da bude podloga mno{tva
qudi, koji su iz wega proizi{li i dovoqno nadaren da bi
stvorio mo`da najlep{i jezik sveta... Taj narod koji ne poznaje
ni jedna tradicija, ali ~ije je postojawe obelodanila filolo{ka nauka, èlimo da uzmemo za predmet svoje studije..."
Ami Bue u oceni srpskog jezika, kaè:
"Srpski jezik je bogat, lakonski, energi~an i harmoni~an; podjednako dobro pristaje i mu{kom i ènskom polu i
upotrebqava se isto tako sre}no za opevawe qubavnih ne`nosti, kao i velikih i krvavih podviga Boga Marsa; srpski
sjediwava broj s merom; on je zvu~an, otmen, govorni~ki snaàn; to je ujedno isti tako jezik junaka kao i govornika. Srbin
govori laganije od Nemaca prave}i pauze i na na~in koji se
divno prilago|ava... Englez je ~esto flegmati~an dok du{u
Srbina zagreva ju`no sunce... U~ewe srpskog bilo je zanemareno jer se zami{qalo da je taj jezik "varvarski", te da
nema literature... Hrvati. Ovi posledwi, s obzirom na siroma{tvo wihove literature i na neredovnost wihovog jezika,
nisu uspeli da stvore posebnu literaturu ve} su bili prisiqeni da se pribliè Srbima i da se sluè wihovim jezikom
na takav na~in da su spali na to da im predloè da se s wima
ujedine pod banalnim nazivom Ilirstva. Me|utim, Srbi su
odbacili ovaj podmukli predlog ~iji je ciq is~ezavawe srpske
nacionalnosti...
Hrvati me|utim, po{to su oteli srpski jezik u prvom
redu iz politi~kih razloga, proglasili su ga "hrvatskim"
premda je hrvatski ne{to sasvim drugo... A evo, koji su to
politi~ki razlozi: zahvaquju}i jedinstvenom srpskom jeziku,
kojim govore svi Srbi katoli~ke vere i daleko preko pola
miliona pravoslavnih Srba u "politi~koj" Hrvatskoj, Hrvati
su jednostavno sve te ìteqe proglasili Hrvatima, a jezik
hrvatskim. Uz drsko prisvajawe srpskog jezika prisvojili su
tako|e celokupnu kulturu grada Dubrovnika, koja, u svojoj
sveukupnosti, nema nikakvo hrvatsko obele`je... Naàlost,
to se danas ne zna ~ak ni u kulturnom delu ~ove~anstva iz
88
ISTORIJA ISTINE
~ega proizilazi neverovatna i uvredqiva zbrka! To ide do te

mere da izvesni zapadni istori~ari govore o srpsko-hrvatskom jeziku ~ak i u sredwem veku, kad su Hrvati govorili
svim drugim jezicima osim srpskim! S druge strane, u najnovije vreme, Hrvati vode ~itavu jednu ofanzivu za prisvajawe
srpske narodne poezije tako|e preko otetog srpskog jezika! Da
oni to rade iz ~ovekoqubivih pobuda, Srbi nikada i ni~im ne
bi reagovali! Me|utim, hrvatski ciqevi su uvek tendenciozno-politi~ke prirode, pa se tome mora stati na put!..."
55
Nemogu}e je danas sumwati da su Srbi stvarno drevni

i autohtoni narod Evrope. Tu sumwu dana{wa nauka te{ko
moè da prihvati. Taj srpski narod, na{ narod, je na ovim
prostorima, ko zna koliko hiqada godina unazad (mi tvrdimo:
izme|u 25.000 i 30.000 godina) ìveo ìvot dostojan civilizovanih qudi i uvek bio ispred wih. Srbi su po{tovali
qude, svoju veru i cenili Majku Zemqu koja ih je nesebi~no
~uvala podariv{i im blagodeti ispuwenog duhovnog ìvota.
Bili su veoma brojni. @iveli su u plemenima i skupinama. Jezik i duhovnost bili su im vodiqe iz mraka praistorije. Me|usobno su bili bra}a, neprijateqa nisu imali,
pa samim tim nije bilo ni potreba za ratovima. Takav period
mira i spokoja trajao je dugo, dugo... A onda su se pojavili
stranci, naoruàni, sirovi, divqi otima~i wihove zemqe,
wihovih vrednosti, ne shvataju}i da se otimawem tu|e kulture i napretka ne postaje kulturan i razvijen.
Stari Srbi bili su naivni i neiskusni u sporovima
oko dobara koja su sebi stvarali iskqu~ivo svojim radom i
koja su im omogu}avala spokojan ìvot, bez stvarawa nepotrebnih zaliha. Okretali su se drugim vrednostima ~ove~jim,
ali se pod navalom tih do{qaka javqa potreba za organi55
Ami Boue, "La Turquie d'Europe", Tome deuxieme, editeur Arthus Bertrand,
1840, pp 36-37, 39, 41.
89

zovawem u ne{to {to }e kasnije postati dràva. Bio je to
postepen pad u zavisnost od ne~ega {to se zove egoizam i {to
je zna~ilo usvajawe na~ela bezobzirnih interesa.
Stranci koji su na wih nasrnuli, da bi im oteli
materijalna dobra, druge vrednosti i teritorije, svojom
okrutno{}u i krvolo~nim pona{awem uni{tavali su sve pred
sobom jer ih nije vezivala qubav i zahvalnost prema zemqi
koja nije bila wihova. Nije tu bilo ni emocija ni milosti za
one koji im nisu bili bra}a. Samo se na taj na~in moè
objasniti pretvarawe drevnih Pelazga u robove, u pot~iwenike, pa onda redom i svih ostalih srpskih plemena sve
tamo dokle su mogli da dopru. Uprkos brojci od oko {ezdesetak miliona (Milo{ S. Milojevi}), uprkos paqewima,
ubijawima, raspiwawu i robovawu - ipak je veliki broj tog
srpskog naroda i ostao, ali u najve}em delu pretopqen u
osvaja~e i zlotvore (jani~ari nisu izum Turaka?!), u Grke,
Latine, Germane, Bugare, Ma|are. Oni koji su do{li iz Azije
kasnije su i oti{li (osim malog broja Bugara, Ma|ara i
Finaca). Ali su svi drugi, prognav{i Srbe iz wihovih
oblasti, ostali. 56
Svi ti stranci i osvaja~i samo jedno nisu mogli da
uni{te - to je srpski jezik, kojim su zarobqeni, ponièni i
omalovaèni Srbi, obogatili wihov divqa~ki jezik. Taj divqa~ki jezik u nekim slu~ajevima nije imao neki fond re~i ve}
umesto wih neartikulisane glasove koji su sluìli samo u
56
Kako ina~e objasniti da danas, samo stotinak godina kasnije, takore}i da

Srba nema u Austriji, Hrvatskoj, Ma|arskoj, Rumuniji , Bugarskoj, Gr~koj, Albaniji.
Polovina stanovnika Soluna su do pre pedeset godina bili Srbi, kao i Srbi u
Rumuniji, kojih je do skoro bilo oko milion? Kako objasniti nestanak Srba sa
drevnog srpskog Kosova? Pre nekoliko godina Bugari su proterali sve Turke iz
Bugarske i stvorili etni~ki ~istu dràvu, Albanci su sve strane gra|ane
pretopili u Albance, Hrvati to isto rade sa svima. A oni svi u ovoj na{oj divnoj
Srbiji doìvqavaju pun prosperitet i prava ve}a nego {to bi imali u svojim
zemqama. Pored svog jezika, ~ak imaju i svoje {kole i univerzitete a sutradan, samo
~ekaju priliku da nama, Srbima zabodu "bratski" no` u le|a. A mi }emo se hvaliti
mrtvim herojima kojima smo branili i wihove ideale.
90
ISTORIJA ISTINE
sporazumevawu kod zadovoqavawa osnovnih egzisten-cijalnih
potreba i primitivnog nagona preìvqavawa.
Edukacija primitivnog naroda, divqih do{qaka, bila
je i ostala sveta misija srpskog naroda i istovremeno ve~na
nemirna savest i greh, osvaja~a i nasilnika, jer oni nisu
shvatili, kako re~e Ilija @ivan~evi}, da su ti Srbi: "dali
re~ ostalima!" 57
Do sada su svi narodi, pa i Srbi, traìli obja{wewe
za jezik i tradiciju u Vedama. Mislimo da je sazreo trenutak
da se Vede mogu prou~avati i razumeti, a to je ne{to {to je na
dohvat ruke - Srbi sa svojim jezikom, kulturom i tradicijom,
jer tu se svi svetski autoriteti slaù da je najarhai~niji i
da je, me|u slovenskim jezicima pretrpeo najmawe izmena.
"Srpski narod nije imao potrebu da prou~ava zamr{ene filozofske sisteme da bi kroz svoju poeziju stvarao
filozofiju kao izraz najvi{eg umnog, eti~kog i estetskog
dostignu}a..." 58
Nadamo se da }e se na}i mladi i ambiciozni srpski
nau~nici, nesputani predrasudama i mnogo studioznije se
pozabaviti neverovatnom sli~no{}u starih Veda i dana{weg
srpskog naroda. Oni se moraju hrabro suprotstaviti neznawu
zapada i wegovom odbijawu ~iwenice da su od Srba proistekli Sloveni kao najmnogobrojniji narod Evrope i mnogi
drugi narodi u drugim delovima sveta.
Stalno se name}e pitawe otkuda tolika sli~nost
srpskih narodnih obi~aja sa "Vedama". Ba{ zbog toga je Ilija
M. @ivan~evi} stalno upore|ivao srpske obi~aje sa
"Vedama".
A starosti ba{ srpskog naroda moèmo dodati i ~itavu listu zakqu~aka do kojih su do{li oni ~asni i po{teni
57
Sposobnost za sporazumevawem, sposobnost da se umesto neartikulisanih
glasova i krikova upotrebi jezik sa svim svojim prednostima da bi se iskazalo ono
{to
je nosio "um", ono {to ~oveka izdiè iznad svih ostalih ìvih bi}a, razum.
58
Olga Lukovi} Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji"
91

istraìva~i srpske daleke istorije, koji su kroz srpsko ime,
srpski jezik, srpske obi~aje i srpsku tradiciju bili tesno
povezani sa filozofijom starih Veda. Ne mogu biti sa
Vedama povezani narodi ~ije je trajawe nekoliko vekova, pa
~ak i hiqadu godina, koji sa wima nemaju ni{ta zajedni~ko, i
koji ih ~ak i ne razumeju. A potvrde o starosti srpskog
naroda su nam tu, na dohvat ruke, takore}i. 59 Samo se treba
odbraniti od onih koji tragove na{eg postojawa nemilosrdno
uni{tavaju ili prisvajaju isti~u}i svoju autohtonost.
"Herodot, koji je nazivan jo{ i "ocem istorije", koji

pi{u}i o narodu nastawenom severno od Gr~ke, u svojoj kwizi
Y, glava 4., kaè da me|u wima ima i takvih koji veruju u
besmrtnost ( ) u to doba kada su se
Grci klawali svojim Bogovima od kamena i metala. U toku
celih svojih studija gr~kog i latinskog, kao i toku pripreme
mog doktorata iz gr~ke klasi~ne filologije, koji sam
odbranila u Parizu, na Sorboni, nikada nisam nai{la ni na
jednog autora koji bi se pozabavio Herodotom sa ove ta~ke
stanovi{ta, jo{ mawe je iko od poznatih autora obratio pa`wu na ime jezera Serbonis ( ), koje spomiwu i Herodot 60 (11,6) i Diodor sa Sicilije (1,30). Herodot
nas obave{tava da se to jezero nalazilo u dowem Egiptu, gde
je sa~iwavalo prirodnu granicu izme|u Egipta i Sirije i da je
bilo toliko staro da je Zevs u wega bacao mitsko ~udovi{te
Tifona. Dodajmo u prilog starosti istog jezera i ~iwenicu
59
Nama se name}e starost Germanskih plemena, nama se name}e starost,

Kelta, Kri}ana, Grka, Rimqana, pa ~ak i "Slovena" ~iji su najglavniji predstavnici
Rusi, samo se ime Srbi, i pored toliko evidentnih argumenata, zanemaruje,
zaobilazi ili i samo iskrivquje, da ne pomiwemo taktiku zava|ivawa i
rascepkavawa do {to sitnijih deli}a, ako je mogu}e.
60
Herodot, stari gr~ki istori~ar, (484.-425. godine pre Hrista), uglavnom

je pisao o sukobu Grka i Varvara, naro~ito u dva Gr~ko-Persijska rata. Iz istorije
izvla~i pesimisti~ku poruku; nijedan ~ovek ne moè da ra~una na trajno
blagostawe. Mnoga obave{tewa za koja se verovalo da su la`na, potvrdili su
etnolozi i arheolozi. On je nepristrasan, ne omalovaàva Varvare, zadovoqava se
da utvrdi razliku u obi~ajima, ~ak ih i hvali.
92
ISTORIJA ISTINE
da je ono u Herodotovo doba bilo isu{eno (Y vek pre Hrista), ali su mu se tragovi jo{ videli... Gorwi naziv nas dovodi
do sanskritskog jezika, koji uporedo s istovetno{}u velikog
dela vokabulara izme|u srpskog jezika i jezika francusko{panskih Baska, predstavqa na{e najja~e duhovno oru`je za
borbu, za moralni i duhovni uspon na najvi{i stepen me|unarodnih razmera celog Srpskog naroda, danas àlosno
rasutog na svih pet kontinenata zbog ne~asnih politi~kih
igara i spletaka..." 61
61
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, IPA "MIROSLAV",

Beograd, dop. izdawe, 1993.
93
94
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Yy
SRBI - [TA ZNAÎ TO IME?
[ta su drugi rekli o Srbima,

poreklu wihovog imena i koliko je ime Srba staro?
- Stari Srbi se u Evropi nigde ne pojavquju kao napada~i, jer su ih drugi uvek kao starosedeoce napadali, otimaju}i im zemqu ([afarik u "Staroìtnostima").
- Sloveni (Srbi) u Evropi starosedeoci na celoj wenoj
duìni i {irini ([afarik i Surovjecki: "Poreklo Slovena").
- Sloveni su na evropskom kontinentu od vremenske

no}i, me|utim, u to davno doba oni nisu bili poznati pod
imenom Slovena koje se javqa kasno, po Hristovom ro|ewu'
(grupa zapadnih nau~nika).
- "Sim Sorb" - za sebe kaù Luì~ki Srbi koje Nemci
i danas zovu Venden;
95

- Po [afariku, jo{ nije dokazano da je neki narod
osim praSrba bio u Indiji: od tada poti~e izraz "Sorabi"
kao "sabra}a", tj., "najbliì ro|aci".
- Abel Ovelak pokazuje da se srpski jezik vi{e pribliàva protoindoevropskom od svih dana{wih evropskih jezika.
- Siprijan Rober i neki drugi lingvisti smatraju prasrpski kao pramajku indoevropskih jezika i da je na osnovama
arhajskog srpskog postao najpre gr~ki a onda latinski.
- "Poznati su radovi filologa za iznalaèwe potpuno
zajedni~kih korena gr~kog i srpskog jezika" (Ami Bue).
- "Grci i Rimqani duguju srpskom narodu sve, po~ev od
jezika kojim govore pa do zemqe na kojoj ìve" - [afarik. Najve}a mitolo{ka li~nost Gr~ke Orfeo (od srpskog orobeli; or-beo) sjediwuje sve osobine u~ene li~nosti koja je
vladala na sredwem Balkanu me|u svojim Belascima (Pelascima, Pelazgima), dok se gr~ka nacija (Heleni "hel" = svetao,
helio(s) s= sunce, tj. sun~ani qudi) jo{ nije ni oformila (to
se desilo na Kritu 2800 godina pre Hrista kada su se na Krit
iskrcali "sun~ani qudi" prido{li iz Egipta, a poreklom sa
severa Evro-Azije kao predstavnici bele, severwa~ke rase).
Kasnije }e kritski Heleni (sjediwene svetle prido{lice sa
tamnim starosedeocima Krita) po~eti osvajawe dorskog arhipelaga i priobalne Male Azije i Atike sa Peloponezom, te
ozbiqno i definitivno pretopiti Belaske (Pelazge) u novooformqenu helensku naciju, {to je danas siguran dokaz za
takvu tvrdwu - jezik.
- "Vrlo je mogu}no da su Sloveni ìveli u takozvanoj
Germaniji jo{ pre dolaska Germana, kao i posle iseqavawa
nekih germanskih grupa iz Germanije" (dr L. Lenard, po imenu
96
ISTORIJA ISTINE
svakako Nemac, u svom delu "Stari Srbi i srpska
praotaxbina" - Beograd, 1927, str. 47).
- "Re~i sobranije, zbor, sabor ili sever navode izvesne autore da u wima traè poreklo Srpskog imena jer je otaxbina Srba bila dana{wa Sibirija. Imena Sjurb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Sebrin, Sevr, Sibrin, Serb, Servin, Srb, Srbin
samo su razni oblici imena Srbin sa zna~ewem: rod, ro|ak,
narod, uz druge sinonime, upravo kao i latinsko gens, natio,
itd" ([afarik, "Staroìtnosti", str. 313-316).
- Belorusi smatraju da re~ Srbin, a stvarno re~ Sjarb,
ili Sarb, zna~i silu, mnoìnu i mno{tvo velikog naroda iste
krvi i istog jezika.
- Kod Velikorusa Srb zna~i zdrav, juna~an, silan sloj
qudi.
- Sorab kod Luì~kih Srba ukazuje na najrazboritijeg, najlep{eg, najobrazovanijeg - ukazuju}i ne samo na
ne{to {to je dobro, ve} na dobro u superlativu.
- Ukrajinci tvrde da se imenom Srbin ukazuje na gospodovawe, {to oni iznose kroz svoje pesme.
- Kod nas na jugoistoku i danas se kaè kad neko treba
da se pohvali kao hrabar i vaqan ~ovek - "Srb od Kosova!".
- Arabqani i stari Haldejci u ~oveku koji nosi srpsko
ime, gledali su ~oveka slobodnog, ~oveka junaka i uop{te
nepokorenog.
- Stari sanskritski jezik, praotac indoevropskih jezika (?), beleì re~ serbh sa zna~ewem seme, koleno, rod, ili u
smislu besneti, ne dati se nikome.
97

- Tomo Mareti}, poznati slovenski filolog i lingvista, po narodnosti Hrvat, kaè u jednom od svojih dela:
"Ima pisaca, kao {to je vizantijski car Konstantin

Porfirogenit koji samovoqno tuma~i ime Srbin kao
latinsku re~ "servus", {to zna~i "rob". Ta wegova
zlonamernost nije imala oslonca, jer je ta~no utvr|eno da je
protivno i samom pri~awu Porfirogenitovom da su se Srbi
ve} pre dolaska na vizantijsko tle, zvali Srbima. Osim toga,
ime Luì~kih Srba i Ruskih Srba najboqe potvr|uje
originalnost srpskog imena, jer ovi ne ima|ahu nikakve veze
sa gr~kim ni sa rimskim carstvom" - "Slaveni u davnini",
Zagreb, 1894, str. 72-73.
- U delu starog gr~kog istori~ara Herodota (484-425.
godine pre Hrista) jasno je, da su wegovi Tra~ani, Skiti,
Vendi, ili Veneti, Tribali, Iliri, i tako daqe svi od reda
Srbi.
- "...moèmo zapaziti sa sigurno{}u da su Vendi i
Spori (Srbi) dva glavna imena jednog naroda. Jordanesovi
Vindi su Prokopijevi Spori i obrnuto... tako smo dobili dva
imena ovog prastarog naroda... jedno tu|e - Vindi ili Vendi, a
drugo doma}e - Srbi" ([afarik, "Slavjanske staroìtnosti", str. 95-98).
- Ve} pomenuti Tomo Mareti} u svojim "Slavenima u
davnini", na str 4. kaè: "Mnogi nema~ki i ruski istori~ari
se slaù da je Herodot pod Tra~anima pod-razumevao Srbe.

Poreklo te re~i tuma~e na slede}i na~in: "Me|u Srbima od
pamtiveka ìvelo je jedno veliko pleme, koje se nazivalo Ra{~ani ili Rasi. To ime je dobilo jo{ u staroj postojbini Indiji, a po imenu reke Rak{e, {to ozna~ava crveno-rujnu boju,
Srpsku boju, svoj smisao i svoje zna~ewe. Jer iskonski
Ra{~ani su iskonski Srbi, kojih je bilo u Rusiji sve do
98
ISTORIJA ISTINE
desetog veka. U doba Herodotovo, ti Srbi su ìveli u Maloj

Aziji i na Balkanu, u Trakiji. Po wima je se i nazvala stara
Ra{ka u Trakiji, oko reke Rase, pritoke Marice, i oko same
Marice, a i sredwovekovna Ra{ka velikih Srpskih ùpana.
Razvaline gradova, ~ija su imena bila Ras ili Ra{ka i danas
se nalaze u Trakiji i Srbiji, dok reke istog imena postoje u
Indiji, u Trakiji, u Srbiji i u Nema~koj, u nekada{woj
oblasti davna{wih Srba. Tako je ime Tra~ana pogr~eni oblik
imena Ra{ani...".
- Katoli~ki kanonik Ra~ki u svojoj kwizi "Borba
ju`nih Slovena" kaè: "Kod Kedrina je Tribalija, oblast,
kraj, boravi{te Srba, jer su imenom Tribali ~esto Srbe nazivali. Kedrin je u Tribaliju ukqu~ivao sve Srpske zemqe sa
Zetom i Albanijom... I drugi Grk, Halkokondilos, veli da su
Srbi, ili ti Tribali iza{li iz severnih ruskih krajeva...
Tribali, ili Srbi Ilirci, koji su do{li iz zemaqa iza
Dunava, na kraju Evrope...".
- Katoli~ki kanonik Ra~ki tako|e navodi: "[irewem
svoje vlasti ka severu i istoku Rimqani po~e{e dobijati
ta~ne vesti o Srbima koje su oni nazivali Vendima. Pod imenom Vendi, poznavahu Feni~ani i Grci, a docnije i Rimqani,
Srbe jo{ u Yyy. veku pre Hrista, kada su iz srpskih krajeva
pokraj Balti~kog mora izvozili }ilibar...".
- Plinije, rimski istori~ar, kaè da su Srbi ìveli
oko Dona a Vendi uz Vislu.
Plinije, koji je ro|en 23. godine posle Hrista, spomiwu}i grad Serbrion na Bosforu doslovno kaè:"oko Azov-
skog mora ìve Orinei, Vali, Srbi...".
99

Kako Srbi, pitamo se, kada nas je istorija u~ila da se
Srbi prvi put pomiwu u vreme kada su do{li na Balkan, a to
je 540. godine posle Hrista?!
- Prokopije, gr~ki istori~ar Isto~nog rimskog carstva, tvrdi da su Srbi "nastanili veliki deo Azije i preko
Balkana, jo{ pre Hrista. doprli sve do Rima".

- Nemac Cering (Carl von Czoering), poznati etnograf,
pi{e u jednom svom delu: "Prvo op{te ime svih Slovena bilo
je Serbli, {to zna~i ujediweni".
- Ma|ar Kalaj, u svojoj "Istoriji Srba", pi{e: "Po
ispitivawima najboqih nau~nika, svi slovenski narodi su se
u prastaro doba nazivali Srbi, a Sloveni i Anti su bili
samo ogranci ove porodice".
- Slovena~ki nau~nik Gregor Krek, profesor univerziteta u Gracu u delu "Einleitung in die slawische Literaturgeschichte, akademische Voriesungen, Studien, und kritische
Streifzge, II Aufl." Graz, 1887. s. 246, na slede}i na~in iznosi
svoje mi{qewe o Srbima:
"Kod stranih pisaca i kao istorijski narod pojavquju

se Sloveni, najpre pod dva razna imena, i to pod doma}im, u
pismenim dokumentima, malo ra{irenim imenom, Srbi... i
vi{e rasprostrawenim (kod stranaca) - Veneti... Uskoro }e
doma}a oznaka Srba kao kolektivan naziv, kao naziv velike
narodne jedinice, biti potisnuta a tako|e i naziv Veneti, da
bi sve vi{e ustupila mesto imenu Sloven... kojim se pak
ozna~ava ukupan slovenski zapad, dok se za isto~na plemena
pojavquje ime Anta (ali ne pre Yy veka)... (str.292), Ime Srbi
koje je nekada ozna~avalo slovenski narod uop{te i danas
pripada stanovnicima dveju Luìca i ju`noslovenskom imenu
Srba. Za ona prva dva plemena mi kaèmo Sorbi samo zato da
ih odvojimo (razlikujemo) od Ju`nih Srba, od kojih su ve}
100
ISTORIJA ISTINE
jezikom o{tro odvojeni... (str. 297). ...U dalekoj pro{losti na

Bugu su ìveli Bu{ani, jedno slovensko pleme, koje se ranije
zvalo Srbi (str. 330)...".
- Ma|ar Kalaj Venijamin, u delu "Geschichte der
Serben", seite 11, kaè: "Op{te zajedni~ko ime Srbin kasnije je
zaba~eno, ime Anta ve} u Y veku po Hristu uop{te nestaje, a

od Yy. veka pojavquje se u hronikama ime: Slavi, Slavini. Dok
su sada{wi Sloveni ìveli slo`no i zajedni~ki, oni su se
zvali Sabra}a, Sorabi, Sorbi, Srbi. Nere{eno je u istoriji
pitawe kada je otpo~elo cepawe jedinstvenog naroda Srba u
sada{we razne slovenske narode. Po jednima, taj rascep je
nastao oko ro|ewa Hristova, a po drugima jo{ na sedam-osam
stotina godina ranije...".
- Sredinom Hyy veka dalmatinski istori~ar Jovan
Lucije iz Trogira (Johannis Lucii Notae ad historiam Presbyteri
Diocleatis, Rerum Dalmaticarum scriptores non-dum impressi cum
notis, Joannis Lucii) pi{e slede}e: "Svi oni koji se istinski
bave slovenskim idiomom, znaju da su Grci i, prema wima,

Latini trabuwali kad su naziv Srba izvodili iz "servus" =
"rob". One naime, koje sami Sloveni nazivaju Srbqima, Grci
da bi izbegli za wih nepremostivu tvrdo}u izgovora, zovu
Serbli ili Serbuliani, a zemqu koju obitavaju, koju opet
Sloveni nazivaju Srpska, odnosno Srbija, Grci su izobli~ili
u Servia."
- Veliki italijanski pesnik, mislilac i filolog
Nikola Tomazeo (u stvari, Nikola Toma{i} iz [ibenika) u
predgovoru svog dela o narodnim pesmama (Nicolo Tomaseo,
Canti Popolari Toscani, Corsi, Illyrici, Greci, Volume yY., Venezia,
1842.), izme|u ostalog pi{e i slede}e: "...{to se ti~e Srba,
wihovo ime je starije od rimskih gradwa. I Plinije ih naziva

pravilnije - Serbi; drugi, skora{wi: Sorobi i Servoiji;
101

drugi opet, pro{iruju}i ime na moderan na~in - Servijani.
Niketa govori Srbi-Tribali...";
- Nema~ki arheolog i keltolog Johann Kaspar Zeus u
svom minhenskom rukopisu "Die Deutschen und die Nachbarstamme, Mnchen, 1837, Slawische Vlkertafel der Mnchener
Handschrift. dodaje: - "Ovo ime dopire sve do u najudaqeniju
starinu. Mi ga nalazimo u svojoj prvobitnoj, pravoj, doma}oj

formi ve} kod Plinija (79 godina posle Hrista) i Ptolomeja
(175 godina tako|e po Hristu) u nizu drugih naroda nastawenih izme|u Volge, Mijotisa i Dona... Iz toga jasno proizilazi koliko je jo{ tada bila rasprostrta upotreba imena
Srb. To je odli~no potvr|eno re~ima Bavarskog geografa; po
wemu je zemqa Seriuani (tj. zemqa Srbaqa) tako velika, da
svi slovenski narodi iz we proisteko{e, kao {to sami
tvrde.".
- Nema~ki slavista Reinhold Trautmann u svom delu
"Die slawischen Vlker und Sprachen"; eine Einfhrung in die
Slawistik, Gttingen, 1947., seite 54, zakqu~uje: "Utoliko se jas-
nije pojavquje ime Srba, koje se nalazi na severozapadu slovenskog sveta kao oznaka naroda... Pa i wegovo zna~ewe treba
da je jasno: ono zna~i srodnik, saplemenik...".
- Prema pisawu nema~kog geografa Ritters-a u wegovom
delu "Zemqopis" na str. 19-29, (Johann Daniel Ritters, Alestemeisnasche Geschichte bis auf Heinrich den Erfauchten, aus der
Handschrift der Verfassers, herausg-egeben von Johann Mathias
Schrch, Leipzig, 1780, Seite 15) opisuje: " Sa vrha Mera (brdo
u Indiji) pruàju se wegove razne grane, kao Himavat, Henakuta{, Ni{ades, na kojima je ìveo surovi i odeven u odelo
od koà, narod Serba ili Srba."
- Interesantna su navo|ewa Rusa Moroskina (Moroskin, Istori~ko-kriteri~eskaja izsledovanija o Rusah i
102
ISTORIJA ISTINE
Slavjanah, str. 163-173), koji pi{u}i kaè: "Od himalajskih
do hinduku{kih planina ìveo je Srpski narod pod imenom

Sjemskrita ili Srba..." Isti pisac kaè da su okolni narodi
bacali zavidqive poglede na narod Sjemba, ili Srba, koji su
naseqavali oblast Dunajsku (Dunaj u Indiji, drugo je evropski Dunav), pa nastavqa: "U toj unutra{woj Indiji bile su
glavne dràve Prazija i Gangarija, a iza wih velika dràva

Sarbarska, dakle srpska, a druga je bila u primorskoj Indiji
i nazivala se Panonska dràva.".
- Mavro Orbini kaè u svojoj veoma op{irno ura|enoj
istoriji (Mavro Orbini, II regno de gli Slavi, Pesaro, MDCI), da
se moè smatrati da je srpsko, ili po dana{woj terminologiji, slovensko iseqavawe stvarno otpo~elo jo{ pre 6000
godina, ili jo{ preciznije, pre 6.060 godina: "Srbi, koji do-
|o{e iz Male Azije preko Balkana, pa sve do Rima, stigo{e

tamo pre onih Srba, koji do|o{e sa severa, iz Skandinavije, a
ti posledwi do|o{e 1460. godine pre Hrista".
- Grk Strabon i Rus Mihajlo Lomonosov kaù: "Srbi
su bili qudi plavih o~iju i ruse kose..."; "Trojanci su bili
delimi~no Srbi a delimi~no Grci...".
- Grk Halkokondilo kaè: "Tribali, tj. Srbi ilirski
do{li su u ove krajeve iz one zemqe {to leì sa one strane
Dunava na kraju Evrope, a zove se Sarmatija...".
- Laonik Halkokondilo u svojoj "Istoriji Vizantije"
na str. 14. kaè: "Tribali, odnosno Srbi, najstariji i najve}i
narod na svetu...".
- Rus Veltman: "...u taj maloruski narod spadaju
Sloveni i nadaleko ~uveni Donski i Zaporo{ki Kozaci koji
su postali od Srba...".
103

- Prokopije 62 kaè za Srbe da su plavooki, sna`ni,
puti ne jako bele i kose ne plave, ùte, ve} crvenkaste, ri|e
ili latinski - subrufus. Nisu li to one srpske ruse kose?
- Ivan Gunduli} je dobro znao da uzrok pada Troje nije
bila lepa Jelena ve} sudar Troje i pogr~enih Srba za
prevlast u Egejskom moru.
- Knez Mihajlo Obrenovi}:
"Moja je Srbija crni majdan iz koga samo nevoqa,

nesloga i nerad izlaze. Pri tom Srbi sve ono {to najboqe
umeju, niti paze, niti ~uvaju. Pro{lost svoju dobro ne poznaju, o budu}nosti malo misle. Plan i organizacija rada su im
re~i nepoznate. Radnici su slabi a vernici po du`nosti."
- Mili} Stankovi}, Mili} od Ma~ve:
"Gde su sorabski trojanski junaci i oni iz Kara|or|evih vremena, koji su bili prave juna~ine, Srbende. Mislim
da me mnogi podràvaju i daqe, ali vi{e u "~etiri oka". Svi
propovedaju }utawe do sopstvenog nestajawa! Osta}emo tako
bez ikakvih dokaza da postojimo..."
62
104
Prokopije, gr~ki istori~ar Isto~nog rimskog carstva
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Yyy
OSTALI NARODI
a. - Germani
sagledavaju}i kompletno delo [afarikovo, svi se

J asnije
slaù u jednom da je on najtemeqniju analizu o op{toj istoriji Srpskog naroda dao u svojoj ve} ~uvenoj kwizi "Slovenske starine" 63, gde je, najpre, posle predgovora, posvetio
26 strana dokazima o u neku ruku autohtonosti Slovena uop{te u Evropi.
Wegova druga glava, posve}ena je prvobitnim imenima
Slovena: Vindi i Srbi, dok u tre}oj najpre opisuje najstarija
svedo~anstva o Srbima, u okviru ~ega pi{e o "Plemenima
Slovena u zemqi Vinda, ili Srba". U jednom delu svog izlagawa, [afarik pi{e: "Srbi, prastaro, prvobitno, doma}e
op{te ime svih Slovena..." Pomiwu}i Plinija, Ptolomeja i
Prokopija, u vezi sa imenom Srbin, on im jo{ dodaje i
napomenu:
63
"Slawische Alterhmer", I Band Leipzig, 1843; II Band Leipzig, 1844.
105

"U osobitom zna~ewu postoji ime:
a.- Severnih, ili ruskih Srba, koje Bavarski geograf

naziva Zeruiani i za koje Konstantin i Nestor âsni Kijevski
(866-949) smatraju, da su prvobitno bili veoma pro{ireni, a
najvi{e ih je bilo tamo gde su bili sme{teni Buàni, tj. na
Bugu, a odatle prema istoku.
Za ove Srbe, gospo|a Ruìca Borisavqevi} pi{e:
"Zeruiani = Srbi Rujanci (ruj = crven) 64. Srbi rusokosi =
Srbi Ra{ani za razliku od Belih Srba - Pelazga, tj.
Belasca".
b. - Ilirski, ili ju`ni Srbi... O wihovim sedi{tima,
[afarik govori veoma op{irno navode}i da se: "...Srbija
zvala oblast na Bosni, Drini, zatim Ra{ka, sliv Morave i
Kolubare..."
v. - Majsenski i Luì~ki Srbi, koje pomiwe Vibije
Sekvester (oko 550. godine) i Fredegar (oko 630. godine)
g. - Serbenland, Sarova, Zurba, Svurbeland sa osam
provincija, prostirala se oko reke Sale, jo{ oko 800. godine.
d. - Posebna oblast bila je Srbi{te, pogre{no
nazivana Ciervisti, ili Zerbi{te, izme|u Nute i Elbe, oko
mesta Zerbst sve do 949. godine."
Daqe, [afarik nastavqa: "Prokopije Srbe naziva
Sporoi i kaè da je najve}i deo zemaqa sa one strane Istera

(Dunava) pod wihovom vla{}u. "Otac slavistike" kako [afarik naziva Dobrovskog, je do kraja svog ìvota zadrào
~vrsto uverewe da su Sporoi, ustvari gr~ka izmi{qotina za
ime Srbi, tim pre {to, osim, Prokopija, niko drugi ne pomiwe
64
106
Crvena boja sa po~etka izlagawa, prim. autora
ISTORIJA ISTINE
to ime i da je jedno tako ~isto ime, koje se lako prepoznaje kao
slovensko, bilo veoma te{ko za izgovor kod stranaca..."
U stvari, ono {to je zapisao Konstantin Porfirogenit, potvrdio je i Bavarski geograf, zabeleìv{i:
"Ist das Land der Zeruiani (d.h. Srbljani) so gross, das alle
slawische Vlker daraus gingen"
A to zna~i: "Zemqa Zeruiana ([afarik precizira:
Srbqani) je tako velika, da su svi slovenski narodi iz we
potekli."
Tako|e, [afarik daqe navodi i druga svedo~anstva,
na primer, biskupa Salomona (umro je 920. godine), koji je
sa~inio jedan etimolo{ki re~nik, nazvan Mater verborum,
odnosno Majka re~i koji je izneo slede}u formulaciju:
"Sarmati... koji su se tada zvali Sirbi...".

U takozvanoj Dalimilovoj hronici, nepoznatog autora
iz 1310. godine, a koja je po [afariku ra|ena na osnovu mnogo
starijih izvora, spomiwe se ime Srbin, u wegovom naj{irem
zna~ewu. Prevedeno na srpski jezik, to bi izgledalo ovako:
"U Srba se nalazi oblast, koja se zove Hrvatska". Ta
hrvatska zemqa u zemqi Srba u stvari je Bela Hrvatska

Konstantina Porfirogenita.
Veoma je va`no razlikovati i doma}i izgovor od
stranog. Dok Srbi sa Balkana nikada ne razdvajaju re~ SRB
ubacivawem slova E, za razliku od Luì~kih Srba - SERB,
dotle se kod Rimqana i Grka nailazi na pravo {arenilo i nemogu}nost da se "prelomi jezik" i da bi se izgovorila tako
sloèna re~ sa tri vezana suglasnika. Stoga imamo ~itavu
listu naziva: Sirvi, Serbi, Spori, Sorabi, Servecii, Sur-
boi, Siurbi, Suurbi, Surpe, Surfe, Surbi, Surben, Sorabi, Soavi, Serbli, Zurbici, Curbizi, Sarbi, Zeruiani ...
Prelaze}i na konkretne primere gr~ko-rimskih gre{aka i zabluda, na str. 64. zajedni~kog dela, Surovjecki i
[afarik navode neke od primera ba{ tih gre{aka i zabluda.
Konstantin Porfirogenit:
107

- Trebiwe - izvedeno od re~i "treba" (=`rtva);
- Buna od bonus, bona, bonum (=dobar, dobra, dobro);
- Srb od "servus" (=rob).
Ana Komnen:
- [umen - izvedeno od Simeun (nikome ne pada napamet
da je to izvedeno od "{uma");
- Caribrod - od Caesaris barba (=Cezareva brada)...
Daqe, gr~ki "trapavi" prevodi i posle tih prevoda
dolazi do potpunog brisawa izvora re~i:
- Radgost su napravili u Andragastos, a od
- Radomir postao je Artameros.
- Sporoi - Spori se javqa samo kod Prokopija
i nigde vi{e.
Naravno, da se [afarik i Surovjecki pitaju kako je
uop{te mogu}e da su Srbi samima sebi nadenuli gr~ko ime.
Pa slede}i wihova razmi{qawa, Grcima je potpuno svejedno
bilo kako }e pisati: Srb ili Srbin, Serblos (= gr~ki
), ili Tribalos (= gr~ki ); od re~i
"sir" napravili su"" i tako daqe.
Ustvari, sve ovo se zasniva na dva i samo dva osnovna
stava u samom razmatrawu problema, a to su:
Prvi je apsolutno totalno nepoznavawe jezika i takore}i neozbiqan stav prema kvalitetnom prevo|ewu pojedinih
termina.
Drugi - neizmerna èqa da se izbri{e i u najboqem
slu~aju zaobi|e pomiwawe svake sli~nosti i svega {to moè
da se poveè sa srpskim (slovenskim) poreklom.
Naravno, ovakvo posmatrawe i prilaz problematici ne
bi moglo da ima ja~e upori{te da podr{ku ne nalaze i kod
nekih srpskih stru~waka koji su svesrdno pomagali {irewe
108
ISTORIJA ISTINE
ovakvog mi{qewa pod pritiskom germanizacije. Potpuno se
zanemaruje ime Srbin. Kao da je postojawe sveta zasnovano na
politi~kim igrama i podeqeno na istok gde Rusija predstavqa postojbinu Slovena i wihovog jedinog zvani~nog reprezenta (o Srbima, naravno, nema ni pomena), i zapad koji se
uporno trudi da svetu, a najvi{e sebi, dokaè da su oni vi{a
rasa. Ako se ovako nastavi, i se}awe o svom poreklu }e da se
potisne i usadi neko novo, po èqi ne~ijoj.
Siprijan Rober (Cyprien Robert), francuski slavista koji je ceo svoj ìvot posvetio izu~avawu problema
Srba, kao da je u du{i i sam bio Srbin. Iz wegovog teksta pod
nazivom "Dva sveta" navodimo samo jedan odlomak u kome
kaè:
"Jer izvan zemqe, nazvane Srbijom, ìvi vi{e miliona
qudi... svi me|usobno bra}a, i koji, od pre pola veka, ~ine

herojske napore, da bi ponovo zadobili, ako ne potpunu slobodu, a ono bar svoju nacionalnost... Jer Srbi su rastureni...
Srpska rasa zauzima tre}inu evropske Turske i ceo jug Ma|arske. Srpske oblasti su Bosna, Hercegovina, Makedonija o
kojoj vladaju mnoge zablude, pa sever Albanije , Crna Gora i
sama Kneèvina Srbija; u okviru austrijske carevine Srbi
ìve u Dalmaciji, u Hrvatskoj, u Slavoniji, jednom delu
Istre, u Vojnoj Krajini, u Banatu, Sremu i na obalama
Dunava, po~ev od Ba~ke do Svetog Andreje, blizu Budima. Sve
te oblasti su u sredwem veku sa~iwavale jednu celinu tako
sna`nu da su srpski kraqevi jedno vreme imali titulu careva istoka; da bi ti carevi bili sru{eni, wihovi susedi su u
tu svrhu napravili savez..."
"Moramo da spomenemo na ovom mestu, da je Siprijan
Rober, po~ev od strane 135. pa daqe, napisao jedno poglavqe,
koje je nazvao "Les Slaves d'Albanie", tj.: "Sloveni u Albaniji". Siprijan Rober je taj deo rasprave napisao poznaju}i
dobro prilike svoga vremena. Mo`da bi se danas, po nekom
me|unarodnom pojmu o Pravu ~oveka mogli upitati; Gde su u
na{e doba bili ti silni Srbi u Albaniji, u Ma|arskoj, u
109

Austriji, u Gr~koj, u Rumuniji, u Bugarskoj?!. Vi{e ih nema!
Nema ni wih, ni wihovog jezika, ni wihovih svetiwa. Dok u
srpskim zemqama ima svih wih. Pa ne samo da ih ima, nego su
se umnoìli, osilili, postali drski do te mere, da ~ak u dràvi u kojoj je dràvni jezik srpski, oni taj jezik ne znaju i ne
u~e! A {ta li je tek bilo sa onim silnim Srbima u Solunu?!
Kada je Siprijan Rober pisao svoju kwigu, wih je u tom gradu
bilo isto koliko i Grka! (str. 270). A danas vi{e ni wih
nema. Dok svi oni koji su se namnoìli na srpskoj teritoriji,
u na{e doba, drsko prete samom opstanku srpskog naroda! Te
moramo da se upitamo: "Dok se bugarska, albanska, ma|arska,
gr~ka i druge akademije nauka bore za afirmaciju i u~vr{}ewe svojih naroda, {ta je u tom smislu u~inila, ili {ta }e
u~initi Srpska akademija nauka?! Kako se suprostavqa tendencioznim falsifikatima pod pla{tom "nau~nosti" Hrvata, [iptara, Bugara, Grka, Ma|ara, Rumuna? 65
A to je ba{ ona karika koja nedostaje u dokazivawima
{ta je na{e a {ta wihovo, {ta su nam oteli i {ta prisvajali
od na{ih dobara, a {ta je otrgnuto. A sve to zahvaquju}i
~uvenoj "be~ko-berlinskoj" {koli koja nam je naturala i na~in
na koji treba razmi{qati i {ta bi trebali da ose}amo...
Gr~ki istori~ar Laonik Halkokondilo, Atiwanin
tvrdio je u svojoj kwizi da su Serbloi ili Tribaloi "najstariji i najmnogobrojniji narod na celoj zemqi". Zahvaquju}i
karti (sl. 8) lako se moè shvatiti otkuda toliko tragova
postojawa srpskog naroda na teritoriji dana{we Nema~ke.
âk ni stanovnici pomenutih mesta ne znaju poreklo zna~ewa
naziva wihovih mesta...
"... nema~ka reka Elba, nekada{wa srpska Laba

(istoimena sa rekom Labom u dana{woj Srbiji), od Rimqana
nazvana Alba, bila srpska reka, koja i danas te~e dostojanstveno kao neka davna zanemela kraqica, dele}i neka65
110
Olga Lukovi} Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji, kw. -
ISTORIJA ISTINE
da{we poluostrvo Serbon (dana{wi Jitland) od evropskog

kopna. S druge strane, od u{}a Elbe, prema istoku ìvi
drevni grad Srba, Qubica, pod izmewenim imenom Libek
(Lbeck)..." 66
A {ta su sve o sebi napisali Nemci? Wihova starost,
starost germanskih plemena, po izvorima koji su iskqu~ivo
nema~ki, kre}e se od 12.000 godina pre Hrista pa do svega
nekoliko vekova pre Hrista. âk ni oni sami vi{e ne znaju
kolika je starost germanskih plemena jer su sami u svojoj
istoriji napravili takvu konfuziju da je nemogu}e bilo kakvo
snalaèwe u woj.
Slivno
Komornica
Grabov
Trebe{in Bu~ina
Mori~ane
Plav
Potsdam
Gorica
Rudno
Podgorica
Korita
Kosovec
Berlin
Kamenica
Klobuk
Rovno
Dubrava
Le{nica
Gorica
Mori~ane
Bystrica
Kamenica
Krajina
Jezera
Rudno
Sl. 10. -Ise~ak iz karte toponima u okolini Berlina
U nema~kom dnevnom listu "Sddeutsche Zeitung" za godinu 1977. iza{ao je jedan ~lanak koji govori o 12.000 godina
starosti tragova zajedni~kog ìvota Slovena i Germana. Taj
~lanak je preneo i ameri~ki "Milwaukee Deutsche Zeitung" na
66
Olga Lukovi} Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji, kw. yyy, str.194.
111

strani 4. iste godine. Ovde navodimo samo jedan citat datog
~lanka, odnosno wegov drugi citat:
"Prilikom iskopavawa, arheolozi su nai{li, naro~ito u [pandauu, na severozapadu i u Dizelu, na jugu grada,
na obiman izvorni materijal. Oba arheologa, profesor Adrian fon Miler, upravnik muzeja za praistoriju i ranu istoriju u Berlinu i Dr Alfred Kendl, obuhvataju wihova iskustva sada u jednoj bro{uri zajedno, prema kojoj su Berlinci
bili "sezonski stanovnici". Pre 12.000 godina, za vreme posledweg ledenog doba, srele su se na Tegeler reci u letwim
mesecima male grupe od 10 do 15 lovaca irvasa. Mesto nije
bilo naro~ito izabrano, misli Kendl, jer samo tri stotine
metara daqe od wega sjediwavale su se tamo{we doline u jedan prolaz, kojim se u ona davna vremena sluìlo za tegle}e
irvase. Istraìva~ veruje da su lovci pripadali dvema razli~itim narodnosnim grupama takozvanoj grupi peroreza i
grupi ~eli~nog vrha. Te dve grupe su, naime, ostavqale razli~ita kamena oru|a u Tegeler reci, za pravqewe vatre. U
istom tom podru~ju, na skoro tri metra dubine nalaze se grobovi u obliku levka, koji po mi{qewu nau~nika, u tada{woj
hladnoj zemqi sluàhu kao "hladni ormani"..."
Ovi nema~ki nau~nici sasvim dobro su znali da su
Germanska plemena do{la u Evropu posle Srba, ili Slovena,
kako oni kaù. Ovakva slu~ajnost moè da bude sasvim zlonamerna. Tim pre ako se zna tvrdwa da su Gotska plemena (ili
Getska) direktni potomci Germana. Jer, eksploatisawa i osvajawa Gota predstavqaju se kao sna`na gotska imperija.
Sama istorija Gota je nejasna. Poznato je, naime, da su narod
Gota sa~iwavali pla}enici i legionari Sarmati, Kelti, Helve}ani i pripadnici svih ostalih nacionalnosti ~ija je zarada zavisila od ratova u kojima su u~estvovali. Logi~no je
da ovaj narod nije bio homogen i da su se ~ak i pojedine grupe
unutar wega sporazumevale jezikom naroda kome su pripadale. Slovenski deo (Roksolani) se uputio ka zapadu u~i112
ISTORIJA ISTINE
niv{i bazu Ostrogotima, dok je isto~ni deo (Vizigoti) bio
sastavqen od Germana, Alana, Gala, Ilira i ostalih.
Goti, koji su osvojili ~itavu Evropu, nisu izgleda imali nikakvog udela u kreaciji gotskog alfabeta. To potvr|uje
da gotsko carstvo nije bilo dràva sa svojim jezikom, istorijom i ose}awem zajedni~ke nacije. To, tako|e, obja{wava
razloge wihove borbe za ra~un Vizantije. Ono {to je ujediwavalo ove bande pla}enika, bila je èqa za ratnim plenom, a
mo`da i èqa za osvajawem Rima. Zbog svojih ratobornih
sklonosti, Goti su bili problem svojim susedima, Sarmatima.
Razne nacionalne istorijske {kole su se posluìle
filologijom kao pomo}nim sredstvom, pa kad su argumenti
bili nedovoqni, obra}ali su se antropologiji. Nemci su pogre{no zakqu~ili, uzimaju}i i Homera upomo}, da su Arijevci, Tacitovi Germani. Ovim nema~kim tvr|ewem, slovenstvo je potiskivano iz Indoevropske grupe i wegova se pro{lost ponovo obavijala tamom i nedodirom.
"Ne samo da su Nemci pogre{no zakqu~ili da su Arijanci Tacitovi Germani, nego me jo{ vi{e ~udi {to su u takvu
neta~nost uvukli i Homera. U wihovom jeziku ima altajskog,
{to je preneto u anglo-saksonske jezike, te bi ih bilo lak{e
na}i kao rudare sa sibirske strane Altaja, gde su kopali
zlato nego kao narod Veda u kraqevstvu Indije. Re~ Germani
poti~e od srpske re~i od }er, }erati zatim od |er, \ermani
da bi zbog latinskog na~ina pisawa postalo Germani i to se
onda protuma~ilo kao "Ratnici"... " 67
Prepreku je, tako|e, predstavqalo i zastraweno Hegelovo u~ewe da su "Sloveni neistorijski narod" pa je sasvim i
razumqivo {to se nigde nije ni javila èqa da se pi{e o jednom "neistorijskom narodu".
[afarik i Surovjecki konstatuju:
67
Ruìca Borisavqevi}, "Bele{ke"
113

"Zaista je ~udno, da mi tim starim piscima pripisujemo sveznawe i nepogre{ivost, o ~emu ~ak ni oni sami nisu
sawali. Strabon priznaje na vi{e mesta da, niti on, a niti
oni pre wega nisu u tom smislu ne{to vi{e i ne{to sigurno
znali. Ptolomej je, istina, sabrao iz raznih starijih i savremenih izvora gomilu imena, dobiv{i naziv "boànskog geografa", me|utim, on sam bi se na{ao u nebranom gro`|u, kad
bi neko zatraìo da napravi klasifikaciju tih wegovih imena po jezi~koj ili krvnoj srodnosti naroda, na koje se ta imena
odnose. 68
Tacit, kao glavni izvor o Germaniji, koji, uostalom dolazi u protivre~nost sam sa sobom, sa drugim piscima, pa ~ak
i sa ~iwenicama i prirodom stvari, priznaje, da ne zna jasno
ni{ta o odnosu i srodstvu Germana, Veneda i Sarmata, premda je bio u Germaniji".
Slede}i nau~nik bio je Englez Colin Mac Evedy sa
svojim Atlasom Stare Istorije 69 u kome, na strani, 29, ozna~ava Slovene na prostoru od Gorweg Dona do preko reke
Odre u vremenu od 1850. godine pre Hrista. No i on, kao i svi
drugi koji Srbe ozna~avaju imenom Slovena, znaju da je ime
Sloven prvi put pomenuto tek 491. godine po Hristovom ro|ewu, kako to smatra Nemac Karl Gottlib Anton. Englez, Kolin
Mek Ividi, na 33. strani svog Atlasa deli kasnije te Slovene,
a drevne Srbe, na dva dela: na zapadne, Luì~ke i na isto~ne,
ili Dweparske kako ih on naziva; ta se wegova podela odnosi na 1300. godinu pre Hristovog ro|ewa.
Slovena~ki nau~nik, Davorin @unkovi~ u svom natpisu "Seoba naroda - Skup ratnih pohoda", {tampanom u
vojnom ~asopisu Kraqevine Jugoslavije 70, kaè slede}e:
68
69
70
"Slovenske starine", [afarik - Surovjecki
The Penguin Atlas of Ancient History, Penguin Book LTD, 1967, England.
"Ratnik" za mesec april 1931. godine, strana 41 do 67. ovde je prikazan
citat sa strane 67.
114
ISTORIJA ISTINE
"Mi smo u svemu gorwem, dakle, prekora~ili granice

jedne tamne oblasti znawa, granice, na kojima je dràla straù sumwa, ~esto sa oru`jem u ruci; sa oru`jem ~ije smo
udarce ne jednom osetili. Ali, mi smo i raweni prodrli preko te granice sa oru`jem istine u jednoj ruci i sa zastavom
Slovenstva u drugoj. Tako nam se ukazao beskrajan vidik jedne
velike pro{losti. Mi sad ve} znamo, {ta imamo da mislimo o
tobo`woj seobi naroda, grobqu sjajne slovenske pro{losti,
zapu{tenom ali ~vrsto opkoqenom prezirom i zabranom.
Otklonili smo taj zid, koji je spre~avao poglede u na{e praslovensko pradoba, kad smo ve} bili vojnici na me|ama svojih
imawa, svojih grehova, svojih {uma i ruda, iz kojih smo ve}
tada crpli i davali drugim narodima gra|e, kulturu i oru`je. Na{a omladina to treba da zna, i sve one prepreke, koje joj
se stavqaju, bilo kroz zabludele li~nosti, bilo kroz zastarele teorije, imaju se nepovratno otkloniti, a na{i branioci
treba da produè u prastarom duhu i da se wima odu{evqavaju, jer imaju za{to."
U podlistku istog napisa, @unkovi} daqe kaè:
"Me|utim, ~ak se i kod Nemaca pojavilo mi{qewe, da

su se germanski jezici postepeno izdvojili iz slovenskog, kao,
po mome mi{qewu i starogr~ki, a za ilirska nare~ja je za
mene pozitivno jasno. Ne treba zaboraviti da je re~ o nekoliko miliona godina jezi~kog razvitka."
Iz izlagawa Olge Lukovi}-Pjanovi}, navodimo jo{ neke
kratke crtice i osvrte:
"A kada se neko upita, otkuda tako veliki antagonizam

izme|u Srba i Nemaca, obja{wewe se moè na}i posmatraju}i
nazive mesta na jednom podru~ju u blizini Balti~kog mora.
Posmatraju}i ovaj uga{eni otsjaj nekada{we Balti~ke Srbije,
koju su Tevtonci ponem~ili u ime Hristove katoli~ke vere ogwem, ma~em, vatrom i raspiwawem na krst... Nedavno sam
bila na obalama Elbe i susrev{i se sa qudima, koji jo{ uvek
nose srpska imena, pitala sam ih da li znaju kakvog su porekla. Unezverenog pogleda odgovorili su mi na nema~kom da su
115

Nemci i da nikada nisu ~uli da bi bili ne{to drugo. Kakva je
to tuga, kada ~ovek razgovara sa bratom, koji vi{e ne zna da
mu je brat! Kome je smi{qeno utrveno svako se}awe! To me je
podsetilo na isti proces u mojoj Srbiji... I srce bolno propi{ta... A {iroka, dostojanstvena, silna i divna Elba, drevna
srpska Laba, potomkiwa Laba Malog i Velikog moje, balkanske Srbije, tamo gde je drevno srpsko Kosovo, tekla je mirno i ponosito, osve{tana krvqu srpskih vitezova, pri~aju}i
ne~ujnu pri~u, koju je ~ula smo moja rawena du{a... o juna~kim
pokolewima, uni{tenim germanskim ne~ove{tvom i bratskom
rukom". 71
Izvesni istori~ari tvrde da su Nemci, odnosno Germani bili na dana{wem svom prostoru od pamtiveka. Drugi
pak govore da je verovatnije da su Nemci do{li u svoje sada{we oblasti 1500 - 1000. godine pre Hrista. Me|utim, ako su
Germani Arijevci, kao {to to oni neprekidno tvrde, onda su
oni na svoj dana{wi prostor mogli do}i samo posle 1500. godine pre Hrista, Naime, prema Ameri~kom nau~niku Leonardu Cottrel-u, Arijevci su do{li u Indiju iz sredi{ta Azije
2400. godine pre Hrista, dakle dosta vremena posle odlaska
Srba iz Indije. Ali, pre nego {to su krenuli ka Evropi, Arijevci su morali ostati u Indiji bar nekoliko vekova. Ako se
sve te godine saberu, onda je sasvim jasno da su Nemci zadocneli gosti Evrope bar za 2000 godina u odnosu na Srbe.
Na dole prikazanoj karti iz 145. godine pre Hrista,
izbrisana je granica izme|u Balta i Slovena, a Germani se
jo{ uvek nalaze samo na Jitlandu (nekada{wem Serbenlandu)
i malo ju`nije od wega. Ustvari, najnovija istorija Nema~ke
stavqa pojavu Germana u kasniju Germaniju (dana{wu
Nema~ku), tek u 143. godinu pre Hrista, kada su Sloveni po
svim tim severnim oblastima imali svoje gradove, svoje
71
116
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji
ISTORIJA ISTINE
hramove i svoje bogove i veru, kao i potpuno ure|en
dru{tveni ìvot na visokom nivou.
Sloveni
ni
ola
s
k
Ro
Germanija
Kelti
Rimska imperija
Sl. 11 -Karta Evrope iz 145. godine pre Hrista
Ipak, mislimo da su Srbi bili prisutni na svim prostorima Evrope pre pojave Germana. Jer, na osnovu tvrdwi Milo{a Milojevi}a, koji je dobro poznavao pisawa mnogo starijih gr~kih i rimskih pisaca, svi ti zadocneli gosti koji su se
pojavili na prostorima centralne i ju`ne Evrope, zatekli su
kao starosedeoce Srbe, narod koji je ve} ìveo na ovim prostorima. Evo {ta kaè Milojevi}: 72
72
Milo{ S. Milojevi}, Odlomci istorije Srba, Dràvna {tamparija,
Beograd, 1972, tom y, str. 208, 209 i 210.
117

"... ba{ u to vreme, pa sve dok je ne pokori{e Rimqani,
Getija, ili Dakija prostirala se od dana{weg Dunava, kao
granice sa Ra{kom, a docnije rimskom dolwom i ne{to gorwom
Mizijom, ili Srbaqiom - Srbijom, pa sve do reke Labe - Albis,
ili Elbe. Ona je, dakle, zauzimala zemqe od Dunava do dana{we Bavarije, pa i tzv. Hercinsku daleko poznatu i ~uvenu
{umu, iz koje sve Nema~ke pametariste, kao iz neke rukavice,
izvla~e nema~ka plemena... Na istok prostirala je se do Boristena, ili Dwepra, iza kojega su ~ergarili Tarageni - nema~ko, Jacigi - tursko, a iza Labe Svevi - tako|e nema~ko pleme.
Ovo isto o Dakiji svedo~i i Ptolomej, Stefan Vizantijski, sa
drugim starim |eografistima i pametaristima, a Strabon za
zapadnu granicu Dakije veli: da u woj po~iwe Dunav, dakle,
proteè je ~ak do dana{we [vajcarske. Gde su ovoga i gorwih
bili Daki i Geti, tu opet Jornand pri svr{etku yyy. veka po
Hristu, ili pri napadaju Gota pod Ermanarikom na Dakiju, nalazi Srbe, ili Vinide, Srbo-Ante i Srbo-Sklavine, ili
Slovene. Tako je, dakle, sva dana{wa Rumunija Sedmogradija,
Moravija, ê{ka, deo Austrije ili Rakuske, sva [lezija,
Poqska, Maxarska, Banat, Galicija s Bukovinom, Besarabija i
Mala Rusija do Dwepra, sastavqala nekada{we carstvo srpsko, ili tzv. Daksko (Da~ko - prim. aut.) i Getsko. A da su svi
bili srpska plemena vi{e smo kazali, kao i da su se zvali Srbima sve do Hyy. veka po Hristu, jasno nam svedo~i i prevod
Zonarev u Voloko-lomanskom manastiru, nape~atan u ^t. 31
Ist. i drevn. Rus. u Mosk. Univ. 1847. god., str. 58., gde se
veli:
"Trojan ... voinstvova è na Daki, sirje~ na Srbqe, na~elnik è srpski ... Dikoval", itd. tj.:
"Trojan je vojevao protiv Da~ana, to jest protiv
Srbaqa, zapovednik srpski ... Dikoval..."
Ovaj prevod u~iwen u Hyy. veku dakle na 1000 i ne{to
vi{e godina, od kadaj je Trojan pokorio tu srpsku dràvu... A
118
ISTORIJA ISTINE
da su Srbe odista i gr~ke i ostalih naroda pametariste pod

tim imenom Miza i Srbaqa, ili Trivala, dràli za najve}i i
najstariji na svetu narod, koji je pre Grka ìveo u ovim zemqama - jasno nam svedo~i Halkokondilo, koji veli - u prevodu:
"Srbi su - tj. Mizi i Srbaqi, ili Trivali - najve}ii najstariji narod od sviju naroda na zemqi. No da li su oni:
1. - preselili se iz Ilirije u Miziju i Srbaqiju,
Srbiju,
2. - ili su pre{li sa sjeverne strane Dunava na ju`nu,
te se naselili do Jonskog Mora... pa sve do Mqetaka zauzimaju
i nad celim prostorom gospodare, ili su, - naposletku, izi{li iz svoje stare prve otaxbine sa jonskih bregova - u Maloj
Aziji - i sa ovih naselili sve zemqe ~ak u Sarmaciji i u
Skitiji? on ne razbira, no zna:
"... da su sva srpska plemena jedan jedini narod, u kog
su jedini obi~aji i jedan jezik, da su najstariji na svetu i da je
najve}i narod na svetu srpski!"
Ovde je va`no pomenuti i jedan podatak o kome se malo
ili skoro nikako ne govori. O ~emu se radi? U starim grobnicama na teritoriji dana{we Nema~ke, ~ija se starost
procewuje u veoma {irokom rasponu (od 8.000 do 3.000
godina pre Hrista ?!), prona|ene su {koqke iz sredozemnog
mora kao i {koqke koje su vezane za Indijski okean i koje su
tamo donesene pribli`no u tom periodu. Ko ih je i za{to tu
doneo? U svakom slu~aju to nisu bili Nemci. I jo{ jedno;
za{to ba{ iz Indijskog okeana i Indije ako ne èlimo da
dovedemo u vezu velike migracije naroda iz tog regiona stare
oko 5.000 godina pre Hrista?
Sve ovo navodi na jedan zakqu~ak: tragovi postoje ali
su zamrqani i izbrisani. Germani su deo srpskih plemena
koja su u jedno davno vreme odlutala odvojiv{i se od
prvobitnog glavnog srpskog stabla. Lutaju}i istorijom ponovo
se pojavila na mati~nim prostorima gde su zatekla svoje stare
pretke prema kojima nisu nimalo bili prijateqski raspoloèni. Kasnije su kroz istoriju poku{avali da izbri{u
119

svaku vezu sa svojim precima i o sebi pisali legende koje bi
im podarile autohtonost i verodostojnost. Milojevi} je pi{u}i o "Srbima |ermanskim, na Baltijskom moru i propasti
wihovoj", po~ev od strane 221. toma y. pomenutih "Odlomaka
istorije Srba...", opisao istoriju plemena, i sve bogato argumentovao (doga|aji, geografski i istorijski podaci, imena
plemena, imena pisaca...). Sa mnogo predanosti uradio je studiju o Srbima u Nema~koj. Ni{ta mawe ne zaostaje ni wegova
studija o tragovima srpskim na teritoriji Francuske, naravno, na osnovu dokumenata raznih autora, me|u kojima navodimo Tacita, Julija Cezara, Strabona...
Ali sve {to se doga|alo na prostorima prapostojbine
Slovena (Srba), najboqe je "uobli~io" nema~ko-austrijski
krug zavere. To je najboqe opisao Ilija @ivan~evi} u slede}em citatu:
"Austrija je stvorila genijalni... plan. Protiv Ju`nih

Slovena imao je u prvom redu da se izvr{i i sprovede na onaj
na~in na koji su ga Nemci sproveli prema Isto~nim Sloenima:
neprekidno, na svakom mestu, na svaki na~in, svakim sredstvom sugerirati da su Sloveni nià rasa. To je sugestija
kod zavojeva~a stvarala samouverewe, a kod napadnutih gubqewe vere u sebe. Gubqewe vere u sebe ima pak za posledicu
potpuno priznawe tu|eg vo|stva! Pored ovoga, za Austriju je
bilo od naro~itog zna~aja i razbijawe je pomagao ceo be~ki
aparat od seoskog notaro{a do akademije nauka na taj na~in
{to je neprekidno sugerirao i stvarao neku nacionalnu podvojenost kod ju`noslovenskih plemena..." 73
Malo je jedno celo poglavqe o Germanima i prate}im
narodima da bi se opisao trag srpstva u germanskim plemenima, na germanskom dana{wem prostoru. Sami Nemci, koji i
danas nose neka srpska imena, po~ev od svojih vlastitih pa do
naziva reka, gradova, i nekih obi~aja, pojma nemaju o tragovima postojawa Srba na wihovim prostorima. A to se sve
73
120
Ilija M. @ivan~evi}, "Poreklo Slovena"
ISTORIJA ISTINE
de{avalo pre 2000 godina. [ta je sa onim Srbima iz ranijih
perioda za koje postoje dokazi da su na teritoriji, na kojoj
danas ìve (Nemci), bili veoma staro stanovni{tvo sa
korenima u svojoj prvoj postojbini za koju smo rekli da je
krenula iz doweg sliva reke Ister?
"U yyy veku pre nove ere, iranska plemena crnpurastih i

zdepastih Teutona i Kinberana, do{li su preko Skitije u
Jitland (dana{wu Dansku). Odatle su 121. godine pre Hrista
krenuli ka jugu, naseliv{i sorabsku zemqu Bojku i Boreju u
Pribaltiku, uznemiriv{i tamo{we Sorabe (Sorbe). Tokom
vekova, ova ratni~ka plemena krvavo su progawala bele Sorabe na severu Evrope, zabrawuju}i im jezik, a kada su kasnije prihvatili latinske hri{}anske sve{tenike, oborili su
se definitivno i na sorabsku religiju. Tako su pobacali u
reke sorabska boànstva: Svaroga, Radgosta, Peruna, Svjatovida, Ladu i druge, posle ~ega su Srbi definitivno podlegli polatiwenim, agresivnim do{qacima. Danas su se samo
na jugu i istoku Nema~ke zadràli starosedeoci sa imenom
Soraba - Luì~ki Srbi (Sorb, Sorben na nema~kom). Sorabi
iz Bojke (pleme Quti}a i Bodri}a) bili su prili~no juna~ni
i plahoviti, pa su se nazivali i Hiroviti. I danas severni
Sloveni drè glas "G" umesto "H" (Hitler je Gitler, heroj je
geroj). Zna~i, od osnove hir nastao je gir, odnosno hirovit,
girovit, odnosno gerovit. Na sorabsku osnovu ger dodato je
samo man (~ovek) pa je nastao od tada sinonim za me{ance u
Bojki - german. Sve se to slaè sa slovenskom, sorabskom
osnovom za qude iz grmove {ume - GRM u srpskom jeziku jo{
uvek je sinonim za hrast (rast). Ubacivawem samoglasnika
"e" me|u suglasnike "g" i "r" (radi lak{eg izgovora) dobija
se germ, a ~ovek iz grmove {ume je jak, gromovit, pravi heroj,
to jest junak, germovit, german, geroj; hir, hirovit iz koje
osnove je nastalo i her - gospodin. 74
74

121
122
ISTORIJA ISTINE
b. - Kelti
u nemogu}nosti da savlada sve vi{e i vi{e jasnih i

argumentovanih dokaza o korenima naroda Evrope koji
dolaze sa Balkana, ta~nije iz doweg sliva reke Dunav i
vezano za kulturu Lepenskog Vira, u Evropi, na zapadu, zavladala je prava moda pisawa tekstova o Keltima i svemu {to
je keltsko. Moramo da priznamo da se ne slaèmo ba{ u potpunosti sa zakqu~cima ~ak i nekih na{ih analiti~ara.
Naime, smatra se da su direktni potomci Kelta slavni
"Druidi", ali se o wima zna veoma malo ili gotovo ni{ta, a
od {pekulacija sa wihovim imenom, ne moè da se di{e. Po
na{im razmi{qawima, onaj zapadni krak seoba koji je naselio
zapadne obale Pirinejskog poluostrva, razgranao se i podelio na ~etiri glavna dela: jedan deo je, pre{av{i Gibraltar,
naselio severne i severozapadne obale afri~kog kontinenta;
drugi deo je naselio Atlantidu; deo je ostao u predelima
zapadnog Pirinejskog poluostrva, dok je prili~no veliki broj
krenuo na sever, vuku}i se lewo kroz vekove po ogromnim
prostranstvima. I sva ta idili~na lutawa {umovitim predelima zapadne Evrope trajala su do propasti Atlantide.
Jedan mali deo iz neposredne blizine i epicentra katastrofe, preìveo je i samo duhovnom snagom i nagonom je
uspeo da preìvi sve neda}e koje su posle toga trajale desetinama vekova. Ti qudi su ìveli po {umama, u vremenima za
koja smo videli da su skoro dve hiqade godina posle katastrofe ìveli u polumraku, gde se Sunce na tamnomrkom
nebeskom svodu ocrtavalo tek kao bledo ùti disk. Oni su
123

polako po~eli da gube svoju pigmentaciju koè i postajali su
qudi izrazito svetle boje koè, postepeno stvaraju}i razliku u odnosu na svoje pretke iz zone Mediterana. Zadràv{i svoju ìvotnu filozofiju, ìveli su kriju}i se po
gustim {umama zapadne Francuske i Velsa. Do{qaci su ih
vi|ali kako se skrivaju iza gustog drve}a i `buwa, pa su ih
zvali "Drvidi", qudi iz {ume, qudi iza drve}a. Kasnije su
Rimqani wihovo ime preobratili u Druidi.
Po "Velesovoj Kwizi", legendarni heroj Bogumir,
predstavqen je kao sto~ar i, po èninom savetu, krenuo je u
potragu za mladoèwama svojih k}eri. Po{to je udao k}eri
Drevu, Skrevu i Polevu, nastala su tri slavna roda: Drevqani, Krivi}i i Poqani...
Po Nestorovom letopisu stanovnici {uma se nazivaju
Drvqani a stanovnici poqa - Poqani. Za{to ovo podvla~imo? Zato {to nalazimo pojam Druidi koji je napravqen iz
sloènice Drvqani - qudi; Drvidi - kasnije Druidi. Nisu
li to oni slavni Druidi koje pripadnici Kelta smatraju svojim precima?
Svi dana{wi obi~aji Kelta, ~iji su daleki preci Druidi, sa~uvani su u Irskoj, Velsu, Francuskoj. U ~uvenim irskim Sagama, keltisti su "otkrili" najve}e keltsko boànstvo - "LUG", po ~ijem imenu neka mesta u tom delu Evrope
nose i danas ime. Lugdunum je ime grada Liona. Ostala je samo
jedna zabluda, koju mi sa ovih prostora moèmo da shvatimo
bez nekog posebnog obja{wewa. Svako od nas zna {ta zna~i re~
"lug" i kakvo ona zna~ewe ima kod naroda sa na{om tradicijom.
Lug je predstavqao keltsko mesto okupqawa naroda,
kod jednog drveta, markantnog, primata po starosti, obi~no
hrasta. Tu su bila sva zna~ajnija okupqawa. Taj hrast, to markantno drvo u na{em narodu se zove "zapis". Prema tome, lug
nije bio Bog ve} sveto mesto.
124
ISTORIJA ISTINE
Ilija M. @ivan~evi} je u jednom od svojih dela

zapisao: 75
"... Otkuda Keltima srpski Lug?
Kelte ne treba shvatiti kao etni~ku celinu. Keltoj Grci su zvali svetle, bele qude sa negovanom kosom. Prema
ovome, gr~ka plemena iz sredozemnog bazena nazivala su Keltima bele qude iz Sredwe Evrope, severce, iz ~ega je opet
jasno da tadawa sredozemna plemena nisu bila bela...
... Istori~ari tvrde da su se Kelti nalazili na padinama Alpa i u Dunavskoj dolini (Sredwa Evropa) jo{ u kameno doba; da su Umbri, alpijski Kelti, padali na Italiju u
bronzano doba, a pronalaskom gvo`|a postali nepobedivi i
misli se da su silazili do Gr~ke oko 1450. godine kao
Homerovi Ahajci, nose}i gvo`|e, nakite, odlikuju}i se spaqivawem mrtvaca, i stilom koji se zove geometrijski; da su se
u sedmom veku prebacili preko Rane i zauzeli Galiju, gde su
u {estom veku postali vrlo mo}ni; odatle pali na [paniju i
zauzeli je do Kadiksa, a istovremeno napravili pohod na
Italiju; da im je godine 390. najpre pala Alia u ruke a zatim
Rim, koji su napustili i zadràli Severnu Italiju...
... Ovo nadirawe Kelta, belih qudi sa Severa u
[paniju, Italiju itd. ostavilo je traga i u nazivima mesta i u
mitologiji. U nazivima mesta u bazenu Sredozemnog Mora,
nisu retka imena Belo, Bolonija itd. Belo je srpska, ili ako
se ho}e keltska re~, i ozna~ava svetlu boju...
...Otuda je borba Kelta sa Rimom borba belih plemena
sa nebelim plemenima. Borba Kelta u [paniji je tako|e borba
belih sa nebelima, isto kao u Gr~koj, itd...
...Tek posle punskih ratova javqaju se Anali Tita Livija, koji je poreklom iz Umbrije, eminentno Kelt, i ti Anali,
naro~ito o osnivawu Rima, ispredeni su iz ne-rimskih le75
Ise~ci iz "Glasnika jugoslovenskog profesorskog dru{tva", kwiga HYy.,

sv. 9., Beograd, 1936.
125

genda. Otuda i nerimski mit o no}nim sastancima Nume i nimfe kraj izvora u svetoj {umi, koja nije rimska. Ali keltizam u
rimskoj dràvi je promenqive sudbine i zato, kasnije Tacit,
iako je i sam iz Umbrije, ne pomiwe lucus, kao ustanovu za koju
znaju i Rimqani, nego kao ustanovu iskqu~ivo sredwoevropsku.
Iz ovoga vidimo da lucus nije latinski pojam, a utvrdili
smo da nije ni germanski, pa ni starokeltski.
Lug, izraz najve}e keltske svetiwe je, dakle, nesumwivo srpska re~. Ali ne samo ovo. Sva keltska plemena pore|ana kod Cezara (De bello gall.) nose srpska imena: Branovi}i,
Yyy. 75; Lemovi}i (Lomovi}i) Yyy. 75; (i kod Tacita Germ. Hy.
19); Belovici yy, Y, Yyyy; Latovi}i y, kao i imena keltskih vo|a:
Dumnori(ks)}; Orgentri(ks)}; Verci-gentori(ks)}; itd. a kao
{to je ve} napomenuto, za oznaku Nemaca i Cezar i Tacit se
sluè slovenskom re~ju - Nemetes - Nemates.
Iz ovoga se postavqa pitawe otkuda kod Kelta srpski
Lug i srpska imena i ima li izme|u jednih i drugih, Kelta i
Srba odnosno Kelta i Slovena, kakvog srodstva, ili je bilo
uzajamnog uticaja, posrednog ili neposrednog, u kojim krajevima sveta i u kom dobu...".
U svakom slu~aju mora da se izvr{i uporedna analiza
re~i i obi~aja Kelta koji se samo srpskim jezikom mogu objasniti, zbog obiqa re~i koje su neverovatno sli~ne, takore}i
indenti~ne. Dajemo samo nekoliko primera iz staro-keltskog
jezika kojima ne treba nikakav komentar u srpskom jeziku:
beden
srpska re~, koja je dala betonski zid, beton;
cippes
cepke, cepanice, koqe;
bran
srpski vran sa istim zna~ewem;
tailtiu
koren re~i tla, tle, majka zemqa;
iriu
zemqa Eriu, drugi pade` Eren; u Srbiji se
ba{ Tara nalazi u kraju gde ìve ere;
Fomor
srpski pomor...
Tara
sveta zemqa, Tara u Srbiji;
126
ISTORIJA ISTINE
Nave{}emo jedan citat iz kwige Olge Lukovi} Pjanovi}
o jednoj emisiji na francuskoj televiziji:
"...kroz tu emisiju, publika je trebalo da sazna ne{to

vi{e o Keltsko-galskim stanovnicima na tlu dana{we Francuske. U toku odvijawa emisije, jedna dama, ina~e autoritet
na poqu keltske arheologije, pokazala je jedno poprsje sa tri
glave. Upitana da publici kaè {ta ta skluptura predstavqa, ona je rekla da ne zna ta~no, a onda je dodala: "...to }e
verovatno biti poprsje nekog boànstva neke verske keltske
sekte..." [to se mene ti~e, videv{i ono poprsje prikazano u
boji na velikom ekranu, verovatno u pravoj veli~ini, pre{ao
me je drhtaj kakav ose}amo pri otkri}u dragih i poznatih
stvari. Jer, bio je to drevni srpski Bog Triglav..."
Jo{ jedna veoma bitna stvar odmah pada u o~i, a to je da
keltski istori~ari, puni samohvale za svoju pripadnost narodu Kelta, pripisuju rasprostrawenost Keltskih naroda od
Irske do u{}a Dunava, ne zaboravqaju}i ni wihove pohode na
Malu Aziju uz, naravno, pripisanu ratobornost, kulturu.
Istovremeno se opisuje i wihova propast dok, nasuprot wima,
Sloveni koji su bili malobrojni, neborbeni i nekulturni,
postaju najmnogobrojniji, najratoborniji i najkulturniji narod. Takvu nebuloznost mogu da izreknu samo neodgovorni
istori~ari, {to obavezuje sve druge samo wih ne.
Vaàn je jedan citat iz napred pomenute kwige Olge
Lukovi}-Pjanovi} 76 iz koga se vidi starost srpske crvene,
rujne boje, vezane za boànstvo u srpskoj religiji:
"... Na str. 47. doznajemo jo{ da je dana{wa francuska

Vandeja (Vendee) uspomena na Armorikanske Venede kojih je
ve} davno nestalo pod latinskim ma~em mr`we i besa prema
"varvarima"... od wih je, dakle ostalo jo{ samo ime u kome se
dana{wi wihovi potomci uop{te vi{e ne prepoznaju, dok
danas tu|a zemqa krije dela wihovih ruku i poprsje wihovog
76
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, kw. 2, str. 260, IPA

Miroslav, Beograd, 1994.
127

Boga Triglava, sa tri glave, o kome Milo{ Milojevi} pi{e na
osnovu srpskih narodnih pesama koje je on sam zapisao, budu}i da su one u wegovo doba jo{ uvek postojale... Zami{qaju}i tugu s kojom je ovaj istori~ar pisao u vezi sa Triglavom, o starim srpskim pojmovima Trojstva i o bojama drevne
srpske zastave, nerazdvojivo povezane sa ovim srpskim bogom
- crveno-plavo-belo, od kojih svaka predstavqa osmi{qeni
simbol drevnih mudraca, mi samo ovde moèmo da prikaèmo
crte` istog ovog boga, na|en u nekada{woj srpskoj Trakiji,
gde je surovo ugu{eno srpsko ime..."
Sl. 12 - Poprsje boga Triglava
U Y veku pre Hrista, Rim je suo~en sa opasno{}u koja

nailazi od do{qaka sa severa. Poreklom iz centralne Evrope, iz oblasti koja se nalazi izme|u Rajne i Dunava, Kelti su
128
ISTORIJA ISTINE
se mo`da ve} po~etkom kamenog doba pojavili u severnoj
Italiji (Hal{tat). Po~etkom Yy veka, nastawuju se u Galiji,
gde se wihova kultura mewa u dodiru sa lokalnim stanovni{tvom. Ve{to obra|uju}i metale i drvo svojih {uma, oni
najverovatnije pronalaze plug (plug je - dokazano je u lingvistici - ~isto srpska re~), koji ima drveni to~ak. Uop{teno,
oni raspolaù velikom materijalnom kulturom, na politi~kom planu se odlikuju ratoborno{}u ali i nesposobno{}u
da osnuju veliku dràvu. U velikoj najezdi na ju`nije krajeve,
dolaze do Male Azije gde se pojavquju pod imenom Galata.
Sve u svemu, tragovi Kelta postoje na ovim na{im prostorima. Ali Kelti, za koje smo videli da predstavqaju daleke potomke Srba, u kasnijim istraìvawima se, naro~ito
zapadnih istori~ara, pojavquju kao autohtoni narod o ~ijoj se
daqoj pro{losti ne zna ama ba{ ni{ta. Jednostavno, narod
Kelta se stvorio u centralnoj Evropi na po~etku y milenijuma.
I to je sve.
Francuski pisac Robert [aru (Charroux) u svom delu
"Le livre des monds oublies" ("Kwiga o zaboravqenom svetu")
smatra Kelte potomcima kraqa Brana i kraqice Rajne (oba
ova imena i danas su prisutna ~esto u Srba!). Znamo da se ovi
"Kelti" nazivaju kod êha i Poqaka Boji, a bili su "sarmatskog", "sarbatskog" porekla (bez umetnutog samoglasnika
"a", osnova je srb)" 77
77
Robert Charroux, "Le livre des monds oublies", Paris.
129
v. - Hrvati
o Hrvatima i wihovom poreklu jo{ je Grk Laonik Halkokondilo pisao obja{wavaju}i wihovo poreklo. "Tribali,
to jest Srbi ilirski do{li su u ove krajeve iz one zemqe {to
leì iza Dunava, na kraju Evrope, a koja se zove Sarmatija."
Srpsku Belu Goru Rimqani su nazivali Pontskom Albanijom,
a tu su ìveli sarmatski Srbi koji se danas nazivaju Belorusima. Od tih sarmatskih Srba se izdvojio jedan deo i uputio ka Balkanskom poluostrvu obrazuju}i tako tre}i srpski
talas koji je osnovao prvu Belu Srbiju, ili Bojku i to sa
Srbima iz drugog glavnog dela, iz Serbanije, koji je ve} ranije
osnovao na tom prostoru dràvu, ~iji su ostaci dana{wa
Poqska, Galicija i Belorusija. Prva Bela Srbija protezala
se sve od Balti~kog mora do Crnog mora, a na jugozapadu do
Karpatskih planina, na ~ijim se obroncima kasnije naselilo
po zlu poznato pleme Hrvati, koji su se od Srba prvi odvojili.
U predawu o Kiju pomiwe se [~ek koji je vodio [~eke
(êhe), i o Horevu koji je upravqao Horevima tj. Hrvatima.
Hrvati i [~eki su se odcepili od Rusa i oti{li na zapad,
prema Karpatima. Me|utim, neprijateqi su ih prognali i
naterali da se vrate Rusima.
Ami Bue u jednom od svojih izlagawa, ocewuju}i pre
svega hrvatski jezik, a navode}i politi~ke razloge za podlosti kojima su se bavili hrvatski narod i wegovi mislioci,
kaè:
130
ISTORIJA ISTINE
"... A evo, koji su to politi~ki razlozi: zahvaquju}i

jedinstvenom srpskom jeziku, kojim govore svi Srbi katoli~ke
vere i daleko preko pola miliona pravoslavnih Srba u
"politi~koj" Hrvatskoj, Hrvati su jednostavno sve te ìteqe
proglasili Hrvatima, a jezik hrvatskim. Uz drsko prisvajawe
srpskog jezika prisvojili su tako|e celokupnu kulturu grada
Dubrovnika, koja, u svojoj sveukupnosti, nema nikakvo hrvatsko obele`je... Naàlost, to se danas ne zna ~ak ni u kulturnom delu ~ove~anstva iz ~ega proizilazi neverovatna i
uvredqiva zbrka! To ide do te mere da izvesni zapadni
istori~ari govore o srpsko-hrvatskom jeziku ~ak i u sredwem
veku, kad su Hrvati govorili svim drugim jezicima osim
srpskim! S druge strane, u najnovije vreme, Hrvati vode ~itavu jednu ofanzivu za prisvajawe srpske narodne poezije
tako|e preko otetog srpskog jezika! Da oni to rade iz ~ovekoqubivih pobuda, Srbi nikada i ni~im ne bi reagovali!
Me|utim, hrvatski ciqevi su uvek tendenciozno-politi~ke
prirode, pa se tome mora stati na put!..." 78
Ako se samo malo vratimo u blisku nam pro{lost,
mo}i }emo da osetimo ko je i kako pro{ao iz raznih me|usobnih kombinacija izme|u Srba i Hrvata. Hrvati su nau~eni
i na taj na~in vaspitavaju i svoje nove generacije - da su Srbi
ne{to ispod, ne{to nià rasa u odnosu na wih i da se tako
treba prema wima (Srbima) i pona{ati. U svim sukobima kroz
istoriju bili su na strani koja je bila suprostavqena Srbima. A Srbi su neumorno pruàli ruku pomirewa, bratsku
ruku, koju su Hrvati prihvatali samo privremeno kada nisu
imali drugog izbora.
"...Dva otvorena i najve}a dana{wa neprijateqa srpskog naroda, Albanci i Hrvati, koji se, ~udnim slu~ajem, i
jedni i drugi koriste ilirskim imenom, obja{wavim jedino sa
stanovi{ta srpskog jezika, u pro{losti nisu zna~ili ni{ta,
78
Ami Boue, "La Turquie d'Europe", Tome deuxieme, editeur Arthus Bertrand,
1840. pp 36-37, 39, 41.
131

ili gotovo ni{ta! U nedavnoj pro{losti, Hrvati su se proslavili genocidom nad srpskim narodom, prihva}enim danas i od
Albanaca, uvek kao ista krvava nit istrebqivawa starosedela~kog srpskog balkanskog ìvqa. A za{to ovo podvla~imo? Srpski narod kao prastaro, mirno stanovni{tvo nikada nije organizovao krvave pokoqe poput {iptarskih i hrvatskih ~ak i nad nero|enom decom u maj~inoj utrobi. Jer, Srbi
su se u svojoj ku}i i na svojoj zemqi ose}ali sigurnima, ne
napadaju}i nikoga, jer ne~ove{tvo i agresivnost - to je
sigurno fenomen koji prati skorojevi}stvo i nedostatak za
zemqu kojoj se pripada... Gde su silni oni Srbi, ~iji je jezik
samo ne{to malo vi{e od pola veka odjekivao - ne samo {irom
oblasti dana{we Jugoslavije, nego i u velikim delovima
Ma|arske, Austrije, Rumunije, Gr~ke, Bugarske, a {to se
Albanije ti~e - u woj se srpskim jezikom u to doba govorilo
jo{ do polovine wene dana{we teritorije?!
U takvoj jednoj neodre|enoj jezi~koj situaciji, dok je, uz
to, ma|arizacija me|u Hrvatima uzimala sve vi{e maha,
izme|u tridesetih i pedesetih godina HyH veka, otpo~iwe
hrvatski "preporodila~ki pokret" pod uticajem panslavisti~kih ideja ~ehoslova~kih romanti~ara Kolara i [afarika. Vo|a tog pokreta, nazvanog "ilirski", postao je Qudevit (Ludwig) Gaj (Gay), ~iji se otac doselio u Hrvatsku dok
mu je majka bila nemica, ro|ena Schmit. Tako je, dakle, Gajev
materinski jezik bio nema~ki, pa je on prve svoje radove i
objavqivao na nema~kom jeziku, kasnije na kajkavskom dijalektu, koji Slovenci smatraju svojim, a tek mnogo kasnije na
srpskom {tokavskom... U na{e savremeno doba Hrvati izbegavaju da o ovom prisvajawu jezika govore otvoreno. Me|utim,
sam Gaj je ostavio slede}e svedo~anstvo 1846. godine u
"Danici", ~lanku pod naslovom "îje je kolo?"; Gaj tu, naime,
otvoreno priznaje, da je za hrvatski kwièvni jezik uzeo jezik
srpskog naroda re~ima:
"...Nikako se ne da izvesti ona posqedica, da ne{to
nije srpski samo, zato {to je i ilirski... Ta na primjer sav
132
ISTORIJA ISTINE
svet zna i priznaje da smo mi kwièvnost ilirsku podigli;

nunama jo{ ni iz daleka nije na um palo ikda tvrditi da to nije
srpski, ve} ilirski jezik; pa~e se ponosimo i hvalimo Bogu
velikomu, {to mi Hrvati s bra}om Srbqima sada jedan kwièvni jezik imamo."
Ako i najmawe uspemo, da ovim na{im dugogodi{-wim
radom bar malo pokrenemo tu ustanovu iz u~malosti i nemara, to }e nam biti neopisiva nagrada za sav trud! " 79
79
Olga Lukovi}-Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji", kw. y, yy str. 52, 142,
143, 218.
133
g. - Albanci
usedi Srba, Albanci, su narod koji i danas ìvi na

Balkanskom poluostrvu. Kazimir [ulc (Casimirus Szulc)
je pisao u svom delu "O poreklu i sedi{tima starih Ilira",
da su jo{ u wegovo vreme, kada je o tome pisao (1856.g.), poznati napori Albanaca, ba{ kao i nekih drugih naroda (Bugari), da dokaù svoj prioritet na Balkanskom Poluostrvu,
uzimaju}i to za glavni argument za prisvajawe tu|ih zemaqa.
[ulc, koji je sude}i po prezimenu Nemac, navodi da su se Albanci, prema prostorima koje danas nastawuju, na istorijskoj
pozornici pojavili posle Pelazga, odnosno Ilira. On kaè:
"...Albanci ìve u onim oblastima, po kojima su obitavali Pelazgi, osobito u Iliriji, koja se nazivala gr~kom, u
Epiru, Heladi, zapadnom Peloponezu i u Arkadiji."
Daqe [ulc navodi:
"Da su se Albanci kasnije pojavili od starih Ilira,

tome tvr|ewu najvi{e doprinosi dana{wi jezik Albanaca, koji, premda nije proiza{ao iz gr~kog, a niti iz latinskog, ipak
im je nalik..."
Neki od nau~nika su Albance proglasili vrlo starim
narodom, a dana{wa istorija Srbe stavqa u Yyy vek posle
Hrista, {to je veoma pogre{na konstatacija. U svom primitivizmu Albanci idu veoma daleko i smatraju da imaju pravo da
uni{tavaju tu|e (srpske) svetiwe i da otimaju wihove prostore, pozivaju}i sa na nauku koja je zastranila u interpretacijama istorije. Oni su, kao i jo{ neki narodi na Balkanu,
iz svojih zemaqa potisnuli svaki pomen imena srpskog, Srbe
134
ISTORIJA ISTINE
su prognali sa svojih prostora, ili su ih pokrstili
zameniv{i im imena, veru, obi~aje.
U Albaniji je pre 150 - 200 godina vi{e od polovine
stanovnika govorilo srpskim jezikom i nosila se ~isto srpska
imena. Da li se neko zapitao kud se dedo{e oni silni Srbi
ili koliko bi wih u toj zemqi danas smelo da se izjasni da su
Srbi?. A kad pro|u jedna, dve generacije, sve polako bledi i
nestaje u zaboravu. Mladi treba da prenesu se}awa na svoje
poreklo vaspitavaju se od ro|ewa protiv svoje vere i nacije.
Nenad \or|evi} u svom delu "Etrurci ili Ra{ani", u
izdawu Srpskog narodnog univerziteta "L. Kosti}", iz Milvokija, 1969. godine, na strani 70, pi{e da u sredwem veku, za
vreme srpskih careva i kraqeva, na primer:
"...nije bio nijedan Arnautin u Staroj Srbiji ili na

Kosovu, a danas su ih preplavili, koriste}i najpre tursko
neprijateqstvo prema Srbima, a danas komunisti~ko, hrvatsko, bugarsko i ma|arsko..."
U praskozorju ra|awa ~oveka, Balkan je predstavqao u
wegovom razvoju poseban stoèr. I sam naziv Rodopi, sa [arsko-pindskim sistemom ima u svom imenu zna~ewe imena qudskog roda. Kosovska i Pe{terska visoravan imale su posebno
zna~ewe zbog izuzetne klime, bezbrojnih izvori{ta ~iste vode, veoma plodne zemqe. Tip ~oveka koji se usled svih tih pogodnosti, intelektualno i morfolo{ki brè razvijao nego u
bilo kojim drugim oblastima, dominirao je nad okolnim narodima plemenito{}u i duhovno{}u. Lepenski Vir, ~ija se teritorija nalazila na svim ovim prostorima, bio je oli~ewe
razvoja veoma mo}ne civilizacije Srba u koju je ugra|ena
duhovnost najvi{eg stepena i smatra se kao krajwi domet
duhovnog nasle|a na{e civilizacije.
Da nije bilo nestre}nog turskog prodora u sredwem
veku, danas bi se, sasvim je sigurno, ovi prostori smatrali
za~etkom evropske renesanse jer ne treba zaboraviti da su se
Petrarka, Boka~o, Dante i drugi pojavili posle srpskog Hyy i
Hyyy veka, dakle posle Studenice, Sopo}ana, Mile{eve, @i~e.
135

I zaista, ove visoravni zaista simbolizuju onaj osobeni, misaoni u umni vrh prepoznatqiv u narodu koji se uporno poku{ava da istisne sa ovih prostora negiraju}i mu autohtonost
i intelektualne vrline dominantnim u odnosu na narode koji
su se u me|uvremenu tu pojavili iz svih pravaca (Turci,
Hazari, Arbanasi i tako daqe.).
Danas Evropa }uti, kao da je ne poga|a suptilni genocid koji se sistematski sprovodi, nekoliko vekova unazad.
Zlo~ine koje su ~inili Arnauti po svom dolasku na Balkan u
Hy veku posle Hrista 80, nastavili su i danas pod za{titom
"kulturne" Evrope koji posve}uje slavopojke tom "romanti~nom albanskom narodu" zaboravqaju}i da takvo pona{awe
podrazumeva uni{tavawe jednog drugog naroda, srpskog.
Veliki vizantijski istori~ari Jovan Shilca (umro je
1039. godine) i Mihail Atalaita iz Hy veka, opisuju}i narode
i plemena koja su do tada ìvela na Balkanu, nigde ne spomiwu Albance niti ih je do tada pomenuo niti bilo koji istori~ar pa ~ak ni slavni Herodot u Y veku pre nove ere, ve} se
oni prvi put spomiwu 1043. godine. Neki nau~nici se uporno
zalaù da dokaù kako su Albanci starosedeoci Balkana
zanemaruju}i ~iwenicu da su na Balkan dovedeni kao najamni~ka kalabrijska plemena koja je u to vreme poveo u ratni
pohod na Epir, pobuweni vizantijski guverner \or|e Manijakos iz Ju`ne Italije. Posle bitke, protiv vojske vizantijskog cara, obojica vojskovo|a su poginuli a raspu{tena
najamni~ka vojska se razmilela po Epiru pqa~kaju}i ga.
@ene}i se Srpkiwama i Grkiwama (koje su uglavnom otimane
80
Po ruskom nau~niku Ra{idu Koju{evu (u wegovom delu "Hri{}anstvo u

Kavkaskoj Albaniji", Baku, 1984. godine), Albanci su imali svoje Hri{}ansko
carstvo na Kavkazu (severoisto~ne padine, dana{wi Dagistan) sve do prve
polovine Yyy veka, kada je jedan deo wih preselio u Kalabriju, vizantijski car
Iraklije, zbog velike ugroènosti gla|u, zemqotresima i napadima azijatskih
plemena. I Strabon pomiwe Albaniju na Kavkazu kao pitomu zemqu. Rimqani su
nazvali ovu zemqu "Albanija" jer se na latinskom za pojam Beo kaè Alba, s
obzirom da su vrhovi Kavkaza uvek bili beli zbog snega.
136
ISTORIJA ISTINE
i odvo|ene na silu), kasnije se stvorio osnov za novu naciju
{to se najboqe vidi i po albanskom jeziku koji predstavqa
me{avinu (po Larusu) ~ak 16 razli~itih jezika.
Ovom obla{}u vladao je prvi srpski kraq, Vladislav
koji im je dozvolio naseqavawe oko grada Rabana, te otuda je
~esto kod Srba mogao da se ~uje naziv za Albance - Arbanasi.
Jo{ iz vremena rimskih osvajawa, dana{wi albanski krajevi
nosili su srpska imena Bela Gora i Crna Gora. Bela Gora se
odnosi na visoki beli kamewar i sne`ne vrhove Komova i
Prokletija, a Crna Gora je {umoviti pojas i ravnica i danas
poznat po imenu - Crmnica. Rimqani, koji su pak osvojili
na{e krajeve u yy veku pre Hrista, po{li su sa krajwe hegemonisti~kim ciqevima, pa su za svoje vojne karte prevodili na{e toponima iskqu~ivo na latinski jezik. Tako je Gora Bela
prevedeno sa Monte Alba, Gora Crna sa Monte Negro, dok su
Belaske, to jest Pelazge - ("bele qude"), preveli sa Albani
(od re~i "alba" ili "albus" - beo).
Kasnije je islam samo pomutio ionako ve} pomra~enu
svest do{qaka koji su se nastanili u okolini srpskih i gr~kih naseqa na jugu. Evropa nije mogla da shvati dotada stranu
islamsku svest sve do balkanskih ratova. Potom je do{ao fa{isti~ki Musolini, ~ije je pojavqivawe na istorijskoj pozornici, eskaliralo genocidom nad Srbima preko ekstremne i
mra~ne albanske balisti~ke organizacije, nameravaju}i da celu Kalabriju preseli na Balkan (zbog velikog procenta starog
ra{~anskog i srpskog stanovni{tva koje je od davnina ìvelo
u Kalabriji). Musolini je na Kosovo prebacio preko 270.000
Albanaca ~ime je do{lo do pove}awa procenta katoli~kih
[iptara na ovim prostorima. Ovakvim stavom Evrope, Kosovo
postaje strati{te plemenitosti i duhovnosti jednog starog
naroda - Srba.
Jer, Albanija kao dràva nikada nije postojala sve do
1912. godine, i to zahvaquju}i sna`nom diplomatskom navaqivawu Austrougarske i Engleske, kako pro{irena pravoslavna Srbija ne bi imala izlaz na more.
137

U slede}em navodu prikazujemo samo nekoliko primera
re~i koje se javqaju u srpskom, ruskom, poqskom i albanskom
jeziku:
srpski:
ruski:
poqski:
albanski:
brazda
grabuqe
repa
val
dim
breg
èna
plug
glista
pelena
baba
kum
pijanac
soko (l)
138
borozd
grabli
repa
val
dim
bereg
èna
plug
glist
pelenka
baba
kum
pjanica
sokol
bruzda
grabki
rzepa
fala
dym
brzeg
zona
plug
glista
piluka
baba
kum
pijak
sokol
brazd
grabuj
repan
val
tym
breg
zan
plug
glist
pelen
baba
kum
pijanec
sokol
ISTORIJA ISTINE
d.- Grci
a~no je, postoje dve teze o nastanku Grka kao naroda koji
je podario svetu jednu civilizaciju poznatu po filozofskom razmi{qawu o postanku sveta. Evidentno je samo jedno: i
jedna i druga pretpostavka za pretke Grka uzima Pelazge, onaj
stari ogranak Srba, qude bele puti, crvene kose i plavih
o~iju.
Kao {to smo u odeqku o seobama naglasili, jedan krak
poraènih Srba, koji su iz Egipta naselili Krit, u me{avinama sa kritskim stanovni{tvom dovodi do stvarawa jedne
nove rase, ratobornih Jelina. Oni }e svoje pretke Pelazge, na
teritoriji dana{we Gr~ke prognati i stvoriti jednu novu
civilizaciju Jelina - Helena. Me|utim, po drugoj postavci ove
problematike, plemena koja su bila severno od Dunava, kre}u}i se dolinama reka i uvalama, dolaze do Gr~ke gde nailaze
na starosedeoce Pelazge sa kojima se razumeju jer govore
veoma sli~nim jezikom.
U HYyyy veku pre Hrista Pelazge ili Belasce su helenizirali Heleni. Pelazgion je bio sveti hram Pelazga. Heleni
su ga sru{ili i u Yy veku pre Hrista na wegovim temeqima
sagradili ~uveni Partenon.
Taj pelazgijski narod ìveo je u celoj Gr~koj pre dolaska Grka tiho i mirno, bave}i se zemqoradwom... Poznato je
da su se Grci nau~ili zemqoradwi od wih (Pelazga), kao i da
su sa divqewem pisali o pelazgijskim putevima, kanalima...
Pelazgi su poznavali dobijawe i preradu metala. Nau~ili su
tako|e i arhitekturu pa se name}e zakqu~ak da su Pelazgi
139

Grcima bili pravi u~iteqi; u~iteqi koji su ih nau~ili i
pismu koje je najsli~nije wihovom. âk je i red slova u gr~kom
pismu ostao isti kao kod pelazgijskog. Da to pismo nije wihov
(gr~ki) ni feni~anski izum najjasnije govori ~iwenica da
zna~ewe slova kod wih ne kazuje ama ba{ ni{ta, dok nazivi
slova drevne srpske glagoqice, pelazgijskog pisma, a i }irilice, predstavqaju ~itav jedan moralno-filozofsko-verski
sistem, uz glavne i jasno izraène principe svakodnevnog ìvota.
Stra{no je samo i da se pomisli {ta se sve de{avalo
nesre}nim Belascima (Pelazgima) na celom prostoru Ju`nog
Balkana. Ostali su "tajanstven narod" i do danas. Jo{ je Platon, u svojoj "Kritiji" zabeleìo kako su se odrasli mu{karci Pelazgi potucali progoweni izme|u `buwa i grmqa i
odatle èqno osmatrali svoje najmilije. Dodu{e, on nagla{ava da su ène, kao dobri ~uvaoci porodi~nih tradicija i
starih pelazgijskih obi~aja i jezika, u~ile svoju decu ba{ tom
tajanstvenom pelazgijskom jeziku. Taj proces pretakawa ostataka Belasca traje i danas u vidu asimilacije preostalog
makedonskog stanovni{tva. Za ovo ima jo{ uvek dokaza u vidu
jezika, naro~ito u severnom delu Gr~ke gde se jo{ uvek govori
starim "sorabskim" jezikom. Doskora je postojao grad Beograd na jugu albanskog Eira, pa gr~ki Veligradon (opet je B
pretvoreno u V i dodato ON). Od Trikale i Meteora pa do
Kajmak~alana, prostiru se stara srpska grobqa i nad wima
kukaju ène nad svojom crnom sudbinom. Jer, za wih se vi{e
niko na svetu ne interesuje, niti je kome sorabsko poreklo
blisko, naro~ito posle oseke ose}awa srpstva i uvrnutih
ideologija u skorijoj pro{losti Srbije, koje su samo zamutile
ionako zamu}eno nebo istorijskih ~iwenica.
Ina~e, veoma karakteristi~no za istoriju koju nam je
tuma~ila nauka, baziraju}i svoja znawa na u~ewima anti~kih
istori~ara, je pitawe koliko je ta istorija autenti~na, koliko je verodostojna. Poznato je da su Grci, iz raznih politi~kih razloga pre ne{to vi{e od 2.000 godina, a ne{to i zbog
140
ISTORIJA ISTINE
nesavr{enosti svoga jezika, pomalo i zbog sujete, razne nazive
vezane za srpski koren re~i mewali i izobli~avali. To je
kasnije unelo haos u u~ewa o na{oj istoriji.
Kada su u prvoj polovini yy milenijuma Heleni krenuli
u potragu za novim prostranstvima, preko Crnog Mora i
Balkana, mahom i dolinom Morave i Vardara, nailazili su na
ve}a i mawa plemena koja su govorila istim jezikom. Dolaskom
na podru~je dana{we Gr~ke, susreli su se sa mikenskom civilizacijom u punom procvatu. To je bio wihov susret sa Pre
Grcima - Pelazgima ~ije su ro|ake ve} imali prilike da
susretnu na svom putu. Takav susret je, verovatno nadahnuo
prido{lice za stvarawe nove civilizacije koja }e nekoliko
vekova kasnije doìveti puni procvat, odre|uju}i svetu kategorije mi{qewa, su{tinu intelektualnih mi{qewa i osnovna
na~ela etike.
Helensko poluostrvo, po{to je apsorbovalo najezdu
Doraca (Hyy vek), stvara polako novu civilizaciju, u istoriji
poznatu kao staru gr~ku kulturu koja je imala osnova u
porobqenom pelazgijskom narodu, a sa tom kulturom koju je od
wih nasledila, povoqno je uticala na razvoj Evrope.
141
|. - Feni~ani
storijski narod koji je ìveo uz isto~nu obalu Sredozemnog mora bili su Feni~ani. Za wih se smatra da
poti~u sa obala Persijskog zaliva i da su se na obalu Sredozemnog mora (otprilike tamo gde se nalazi dana{wi Liban,
deo Izraela i deo Sirije) naselili oko 3.000 godina pre nove
ere. Tu su osnovali gradove Sidon i Tir. Veruje se da je grad
Tir dobio ime po wihovoj staroj pradomovini ostrvu Tiros
(danas ostrvo Bahrein u Persijskom zalivu). 81 Wima se pripisuje zasluga da su prona{li prvo pismo koje su kasnije
unapredili Grci. Me|utim, Feni~ani su doneli pismo iz svoje postojbine u Persiji, a tamo su to pismo nau~ili od Srba
koji su naselili Persiju posle seoba iz Indije.
Feni~ani su dobili ime prema gr~koj re~i koja ozna~ava boju - purpurno i crveno. Ove boje su bile statusni simbol, a Feni~ani su ove boje najvi{e upotrebqavali. Zna~i,
postavqa se pitawe, nisu li Feni~ani bili deo Srba koji su
"slu~ajno" dobili ime zbog crvene boje (opet crvena boja?!).
Superiornost koja je pripisivana Feni~anima samo je
neve{to baratawe istorijskim ~iwenicama jer ta~no je da su
81
Na ostrvu Tiros , kao i u priobalnom delu plodnog kopna stanovni{tvo se

dosta bavilo, pored zemqoradwe, i sto~arstvom. Grci, koji zu majstori izvrtawa
~iwenica, naziva i istina su mle~ne proizvode, naro~ito re~ sir preobratili i od
we napravili "", a kasnije je bilo veoma lako svetu staviti na znawe da je
"ostrvo sira" ustvari ~uvena feni~anska postojbina Tiros.
142
ISTORIJA ISTINE
Feni~ani poznavali obradu metala, graditeqstvo, ~ak i
obradu stakla koje su dobijali od belog peska iz mora.
Feni~ani su bili dobri moreplovci i wima se pripisuje da su oplovili Afriku jo{ 600 godina pre Hrista, a
dolazili su i do Kalajnih ostrva ili Albiona (dana{wih
Britanskih ostrva). Feni~ani su bili suparni~ki narod
Grcima (Helenima), tako da je evidentna bila trka za prestiòm u osvajawu puteva koji vode u poznate rudarske oblasti
(Toskana, Centralni masiv, Andaluzija). Najva`nije je da su u
Yyy veku, najve}e pomorske sile u Sredozemqu bili Feni~ani, Grci i Etrurci
Smatra se da je uspon feni~anske civilizacije po~eo
padom Minojske kulture na Kritu oko 1.400. godine pre nove
ere, a 950. godine izveli su ekspediciju koju je organizovao
jevrejski kraq Solomon. Sve ovo samo potvr|uje ~iwenice da
su Feni~ani jedan rasuti ogranak Srba koji su se u talasima
seoba nastanili na pomenutim prostorima, koji su svoja saznawa, a pored wih naravno i ve{tinu zapisivawa znakova i
slova, doneli iz doline Inda. Otuda i tolika sli~nost feni~anskog pisma sa na{om }irilicom, koju mi poznajemo danas. 82
No da se vratimo samom problemu nastanka pisma.
Bilo koliko da je zasluga za pronalazak prvog oblika pisma
pripisivana Feni~anima, mi bismo napravili jednu malu
digresiju sa poznatim u~ewem koje nam propoveda istorija
koju poznajemo. Feni~ani su u svet nekih novonastalih civilizacija doneli pismo koje su prvi stvorili Srbi naseqeni u
dolini Inda, a o kojima su i Vede pisale.
82
Pogledajte tabelu uporednog pisma
143
e. - Pelazgi,
apisao je i Herodot, u svojoj "Istoriji", Pelazgi su najstariji stanovnici Balkana i Male Azije. Pelazgi (Pelasci, Belasci) su bili odva`ni, hrabri i umni qudi nadahnuti ìvotnom filozofijom, koji su narodima naseqenim na
onda{wim prostorima doneli mnoga "znawa" naro~ito u
oblasti gradwe, arhitekture i zemqoradwe.
Kakva je prava istina o starosedeocima Balkana?
Te{ka i neoprostiva zabluda stvorena je pripisivawem svega
{to se ticalo Srba - drugima, koji su se na ovo poluostrvo
doselili na razne, mi kaèmo nepo{tene na~ine, mnogo mnogo
kasnije. Dovoqno je samo detaqno prou~iti odnos Grka prema
Pelazgima, od kojih su se svemu nau~ili i od kojih su sve uzeli, pa su im kasnije, na najnepo{tenije na~ine, pa i prevarama,
onemogu}ili opstanak i goli ìvot na ovim prostorima. Ti
tajanstveni Pelazgi su imali Boga "Ogen", "Vestu", "Divove". Wihova svetili{ta su se nalazila u Dodoni, Eleuzini,
na ostrvu Samotrake, ~ime se di~i gr~ka istorija. Ako pro~itamo {ta o tim starosedeocima Evrope, kaè jedan od priru~nika napisanih jo{ u HyH veku, onda }e nam biti jasno da je ono
{to se danas doga|a, samo nastavak ne~ega {to je po~elo
"Trojanskim ratom". Do{qaci su se borili protiv predaka
istih onih koji su mnogo kasnije na Kosovu pali svi do jednoga, bore}i se tako|e protiv najezde novih do{qaka. Pohlepa i gramzivost nikada nisu bili svojstvo srpskog naroda, a
~udesni temperament srpski je izrastao na temeqima mirnog
ìvota u svetu bez granica, iz mira i slobodnog ìvota dugog
144
ISTORIJA ISTINE
hiqadama godina. Kroz hiqade i hiqade godina, neuznemiravani nau~ili su da se dive prirodi, da je vole i da je na
svoj na~in oìvqavaju, stvaraju}i poeziju... A onda su do{li
drugi i sasekli niti mirnog postojawa. Kelti, Grci, Rimqani,
Germani - svi su se oni pojavili kasno i svi su zatekli neke
"tajanstvene starosedeoce".
Pelazgi su bili prvobitni stanovnici Gr~ke i
Italije... Pre{av{i Dunav prodrli su na Balkansko poluostrvo - isto~na grana je bila u Gr~koj, a zapadna grana, koja je
i{la tokom Save, bila je u Italiji. Wihov dolazak je zabeleèn oko 2.000 godina pre Hrista, ali je mogu}e da je bilo
vi{e seoba. Trojanci su bili Pelazgi, a Sabini u Italiji su
bili, bez sumwe, najstarija grana velike mase Pelazga... Pelazgi su svuda bili pobe|eni, isterani i dovedeni u inferioran poloàj od novodo{lih rasa. U Gr~koj su Dorani li{ili Pelazge svih dobara. A kada su zauzeli deo Ju`ne Italije, od Pelazga su uzeli najlep{e oblasti, a sami Pelazgi su
bili proterani na Sardiniju, Lemnos, Samotra~ko ostrvo.
Zemqoradwa, metalurgija, arhitektura - bila su wihova
zanimawa. Pelazgijsku epohu karakteri{e i izgradwa kiklopskih gra|evina.
U tradicionalnoj nauci, sve {to se pi{e o Pelazgima
obavijeno je maglom. âk i samo tuma~ewe wihovog naziva je
nejasno, sa aspekta drugih jezika. Ali ako se pogleda srpsko
zna~ewe same re~i Pelazgi onda stvari postaju mnogo jasnije.
Samo se srpskim jezikom moè objasniti da su Pelazgi - Belasci - beli qudi koji su se razlikovali po boji koè u odnosu na narod Mediterana. Mnogi pro{lovekovni autori su Pelazge nedvosmisleno indentifikovali sa Srbima koji su se
mnogo kasnije, tek nekoliko vekova po Hristovom ro|ewu, prozvali Slovenima.
Iz svega proizilazi da su Grci govorili pelazgijskim
(srpskim) jezikom i da je taj jezik kasnije iskvaren i preobra|en, ali sistematskim istraìvawem se moè na}i para145

lela izme|u srpskog i gr~kog jezika. Dajemo primer uporednog
prikazivawa O~ena{a na srpskom i gr~kom jeziku:
OÊ
NA[
KOJI
SI
NA
NEBESIMA
POSVETI SE
IMENA
TVOGA
PRI\I
KRAQEVSTVU
TVOME
NEK BUDE
VOQA
TVOJA
KAKO
NA
NEBU
TAKO
NA
ZEMQI
HLEB NA[

NASU[NI
DAJ
NAM
DANAS
OPROSTI
NAMA
NA[E
GREHE
146
ISTORIJA ISTINE
TAKO\E
I
MI
OTPU[TAEM
NA[IH
GREHOVA
I NE NAVEDI NAS NA ISKU[EWE

NEGO IZBAVI NAS OD ZLOG

Pelasti ili Pelazgi su dali svetu pismo, a ne Feni~ani. Feni~ani su primili pismo od naroda Pelazga. Metalne
plo~ice pisma su se nalazile u pe}inama i nekom manastiru
na planini Balkan.
- Plutarh 83 navodi Pelazge kao prethodnike Etruraca
na Apeninskom poluostrvu.
83
Plutarh (50 - 125. godine posle Hrista), wegova mudrost, spojena sa

velikom kulturom i sklono{}u da moralnu istinu protuma~i primerima, vodi ga
interesovawu za religiozne probleme. On prihvata ideju o jednom bogu, ne odbacuje
politeizam, po{to istina moè da dobije mitski ili simboli~ni vid. Iako se
Plutarh veoma brine za istorijsku istinu, on pre svega ho}e da na~ini
moralisti~ko delo.
147
148
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Yyyy
SEOBE
vo, do{li smo i do prvih seoba ~iji su tragovi sa~uvani u

legendama i predawima. Dogodile su se u vreme po~etka
kretawa naroda {irom beskrajnih prostranstava kada su
napustili svoju prvu prapostojbinu - Lepenski Vir. Posle
nekoliko hiqada godina koje su proveli u lutawima i boravku na novootkrivenim teritorijama, {irom evroazijskog i
severnoafri~kog kontinenta, krenuli su talasi seoba iz
osnovane nove postojbine srpskog naroda. Do sada se smatralo, a to je i potvr|eno, da je prapostojbina Srba bila Indija
ili boqe re}i wen zapadni deo. Plodna dolina reke Ind postala je pretesna da bi obezbedila normalne uslove ìvota.
Javqale su se povremeno i nesuglasice me|u plemenima, me|u
narodima, pa je i to jedan od razloga koji su ih nagnali na
seobe. Same seobe su se odvijale u veoma {irokom
vremenskom razdobqu, ali su prvi zna~ajniji talasi krenuli
pre oko 4.500 godina pre Hrista.
Prvi srpski glavni deo seoba iz prastare postojbine,
Indije, krenuo je direktno prema zapadu i u Mesopotamiji je
osnovao srpsku dràvu, koja se zvala Nova Sarbarska. Na
planinama Zagrosa, dugo je vremena boravila velika grupa
koja je napustila obale Inda da bi se kasnije spustila u
149

doline Mesopotamije kada je do{lo do laganog isu{ivawa
mo~varnih terena preostalih iz vremena sveop{teg potopa.
Najstariji deo se lagano kretao prema severozapadu i osnovao dràvu Mitana koja je na severu imala Pontsko more
(Crno more). Moè se sa sigurno{}u tvrditi da je seobama
raseqena civilizacija iz doline reke Ind sezala od krajweg
istoka (Long ân, An Jang i Jang âu u Kini), Meriba u Saudijskoj Arabiji, pa preko Vavilona, Tebe i Memfisa u Egiptu
do Alepa, Ugarita i Tuspe do Mikene na Kritu. 84
Iz Makedonije i Anadolije male grupe seqaka dopiru
do severa Balkanskog poluostrva i tu stvaraju star~eva~ku
civilizaciju (5.400 - 4.200. godine pre nove ere) kao i prvu
podunavsku civilizaciju (Y i yY milenijum pre Hrista) ~iji
se uticaj ose}ao ~ak i u ukrajinskim stepama i severnoj Italiji. Te male grupe "podunavaca" silaze iz sredwoevropskih
nizija i stiù do Nema~ke, Holandije i severne Francuske
pre 4.000 godina pre Hrista. Najpoznatija od wih je civilizacija Rasena (Etruraca) severno od Alpa iz perioda od
3.300. do 2.200. godine pre Hrista. Ta civilizacija je dovela
do bu|ewa prili~no posustale civilizacije zapadnog neolita
(severna [panija, zapadna Francuska i Britanska ostrva).
êsto je indoevropskim narodima pripisivana odlu~uju}a uloga u osvajawima koje su izveli narodi sa severa.
Wihovi jezici, koji su nesumwivo srodni, pojavquju se na
{irokim prostorima Evrope i Azije u toku perioda osvajawa,
to jest od yyy do y milenijuma. Do{lo se do zakqu~ka da su
narodi koji su ra{irili indoevropske jezike, a u tome se
istorija slaè, ìveli zajedno pre nego {to su se raselili
na sve ~etiri strane sveta. Jedan ogranak tih naroda iz oko84
Staro Hetitsko carstvo, koje se prostiralo na tlu dana{we Turske,

propalo je u anarhiji. Dudalija yy, osniva~ novog carstva ne prestaje da ratuje
protiv carstva Mitani, i 1381 - 1341. oduzima Mitanima Severnu Siriju. Ova
civilizacija je nastala me{avinom hatske, indoevropske i huritske kulture koja je
potekla iz velikog grada Hatu{e. Dosta su se sluìli akadskim jezikom ali imaju
tako|e i mnogo tekstova na sumerskom i hjuritskom jeziku...
150
ISTORIJA ISTINE
line crnomorskih stepa naselio je Balkan jo{ u tre}em milenijumu. Pritisak stepskih naroda izazvao je seobe planinskih
naroda.
Prema srpskom istori~aru Nikolajevi}u, srpski glavni deo nije se u celini zadrào u Mesopotamiji.
- Jedna wegova grupa je produìla put ka Maloj Aziji
da bi odatle pre{la u Evropu i ra{irila se Balkanskim,
Apeninskim i Pirinejskim poluostrvom.
- Druga grupa je si{la obalom Crvenog mora i pre{la u
Gorwi Egipat. Ovaj ogranak je, pre{av{i Crveno more, preuzeo vlast od Egip}ana na prostoru prema Nubiji, nastaviv{i
tako vladavinu Hy egipatske dinastije posle smrti faraona
Pepi yy. Vladavina ovog srpskog ogranka je trajala od 2261.
godine pre Hrista sve do 2052. godine, tako|e pre Hrista,
kada je potpala pod vlast tebanskog faraona Mentuhotepa yy.
Ovde se moramo podsetiti na jednu istorijsku pojedinost, a u vezi sa jednom ve{}u, sa~uvanom iz doba Ramzesa
yyy. Naime na jednom papirusu, sa~uvanom iz vremena tog
faraona, ili vrlo kratko vreme po wegovoj smrti, govori se
da je egipatska zemqa bila porobqena spoqa od jedne strane
sile, te je bila li{ena svih prava. U to vreme, u Egiptu se
pojavquje misteriozna li~nost po imenu Arsa, koga spomiwe
isti papirus, bez ve}ih pojedinosti o wemu samom. Po tom
papirusu, cela je zemqa bila ure|ena po voqi tog Arse, vlada
je bila u wegovim rukama...
Tako|e, treba pomenuti i Apendinijevu opasku:
"Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae sub Servorum nomine
imperavit..."
[ta govori ovaj tekst?
"Prema Hirkanskom moru (tj. Kaspijskom jezeru) nalaze

se Cirkasi, najratoborniji narod, koji je dugo vremena vladao
nad Egiptom i nad Sirijom pod imenom Srba..."
Prema francuskom egiptologu po imenu Maspero Gaston, Srbi su iz Sarbarske prodirali u Afriku, u Egipat u
151

tri maha i to osobito iz Male Azije. Po wemu, hijeroglifski
zapisi na egipatskim piramidama i spomenicima jasno govore
da je {esnaest vekova pre Hrista, u Libiji i Mauritaniji bio
narod bele rase, plavih o~iju i bez velike prosve}enosti,
koji je skoro sru{io egipatsko carstvo. âk je sa~uvano i
nekoliko likova tih, kako su ih Egip}ani zvali, "kraqeva
pastira", koji su vladali Dowim Egiptom. Wihova lica bila
su obrasla dugom kosom i bradom. Arheolo{ka iskopavawa u
Egiptu, Libiji i Nubiji pokazuju da je to jedan isti narod koji
je samo u razli~ita vremena dolazio u Egipat.
Od pojave Srba na prostorima Egipta paralelno se, s
tim u vezi, pojavqivalo i ime Hiksosa ili Hiksa. Hiksosi su
bili Srbi i to onaj deo koji se odvojio od Sarbarske dràve
i krenuo put Afrike. Oni su bili nomadski narod, koji se
iznenada na{ao u delti Nila da bi je zaposeo, pro{irio svoju
vlast. Ba{ prevodi sa hijeroglifa, koji govore da su Hiksosi
bili "kraqevi pastira" odnosno "kraqevi br|ana" potvr|uju
wihovo, to jest srpsko poreklo... To su bili narodi koji su
govorili indoevropskim jezikom i naseqavali oblasti od
Indije do Egipta (iz dràve Nove Sarbarske). To je onaj deo
koji je krenuo put velikih seoba. U opisima Hiksosa (Srba)
se govori da su bili ìlavi. Bili su na kowima, a od oru`ja
su imali ma~eve izra|ene od bronze, koji su bili znatno tvr|i
od ma~eva Egip}ana izra|enih od bakra. Zatim, Hiksosi su
imali i ratna kola koja su vukli kowi.
Vredna je i opaska Ruìce M. Borisavqevi} koja kaè:
"Br|anski prin~evi ne dolaze iz Mauritanije, ve} iz

zemqe Hitita, pa ~ak i sa Kavkaza, vode}i sa sobom Jevreje."
Dopuna svemu napred re~enom, je i ono {to pi{e srpski
istori~ar Stojan Bo{kovi} u svom delu "Istorija sveta".
On, izme|u ostalog, pi{e o ustancima Egip}ana protiv srpske
vladavine. Posledwi ustanak u Dowem Egiptu, doneo je
slobodu Egip}anima posle srpske vladavine koja je trajala od
1730 - 1580. godine pre Hrista. Amozis y je postao osniva~
HYyyy egipatske dinastije napadnuv{i na prestonicu Avaris
152
ISTORIJA ISTINE
iz koje je kontrolisan ~itav Egipat. Posle krvavih borbi koje
su se vodile na Nilu i kanalima, Avaris je pao, a sa wim i
vlast drevnih Srba u Egiptu
Prema Apendiniju 85 u blizini Hirkanskog mora (Kaspijskog jezera) nalaze se Cirkasi, najratoborniji narod, koji
je dugo vremena vladao Egiptom i Sirijom pod imenom Srba.
Prema wemu, tamo su ìvela i hazarska plemena... Naravno,
postavqa se pitawe: Kada su Cirkasi vladali Egiptom i Sirijom? Kako su o tome pisali Milojevi}, Lukin-Lazi}, Dereti}, \or|evi} i drugi, ta invazija se dogodila pre Trojanskog
rata, pa i ime jezera Serbonis, koje je video jo{ Herodot u Y
veku pre Hrista, poti~e iz tih ranih dana. Ba{ u tim oblastima nalazimo Ptolomejeve i Plinijeve Serbe, Ptolomejeve
Sirbace i imena mesta upravo sa istom osnovom.
Ovde opet podse}amo na {arenilo u nazivu naroda
koje smo napred pomenuli, zbog lo{ih prevoda kasnijih
istori~ara i zbog mnogo puta promewenih preno{enih
predawa.
Egipatski hijeroglifi su sa~uvali uspomenu na "[irdane". Prema jednoj raspravi u Be~u, 86 [irdani su opisani
kao ratnici koji su naj~e{}e nosili guste brade, neku vrstu
"keceqe", koja je sezala do kolena, okrugao {tit, dugo kopqe,
povijen no`... Uz to, lista zarobqenika otkrivena u Medinet
Habu, donosi i ime Tuir{a, Tur{a, {to su verovatno Etrurci. Iz Bisingove rasprave doznajemo da su se Tuir{e, Tirseni, odnosno Etrurci {irili po ~itavom Egejskom moru, sve
85
Franciscus Maria Apendini, ro|en je 1768. godine u Italiji, umro 1837.
godine u Zadru. Vi{e nauke je zavr{io u Rimu. U Dubrovnik je do{ao 1791. godine i
tu je bio nastavnik, a i od 1808 - 1834. godine direktor iste gimnazije. Apendini se
bavio arheologijom i istorijom svoje nove otaxbine, kao i kulturnom i politi~kom
istorijom Dubrovnika. "Gramatika ilirskog jezika", koju je izdao u Dubrovniku
1808. godine doìvela je ~etiri izdawa i smatra se najboqom me|u starijim
gramatikama
ilirskog tj., srpskog jezika.
86
"Die Uberlieferung ber die Shirdani" von Fr. W. von Bissing, Oberaudorf, Die
schriftlichen Urkunden, In: Wiener-Zeitschraft fr die Kunde des Mergenlandes, XXXIV.
Band
153

do tra~ke obale. Po enciklopediji Pauli-Visova, po MileruDeeke i po E. Majeru veoma ~esto je, umesto imena Etruraca
pomiwano ime Pelazga... Isti autori podvla~e, da su [irdani predstavqeni sa "orlovskim nosevima" 87. Me|utim, iz
prethodnog se name}e pitawe: Nisu li to severni Srbi
zdruèni sa ju`nim Srbima vr{ili pritisak na Egipat?
Jo{ jedna opaska koja se odnosi na ostavqeno svedo~anstvo - Julije Cezar je Srbe nazivao Venetima, koje je masakrirao, dok je wihove ène i decu prodavao u robqe. On je te
stare Srbe karakterisao kao "veliku silu", i samo se time
mogla objasniti jedna tako velika ekspedicija na Egipat.
Komentari{u}i Cezarov izve{taj, Surovjecki i [afarik na str. 68. svog zajedni~kog dela "Poreklo Slovena" kaù
da Cezar nije ni privirio u Englesku, jer, da je to uradio, i
tamo bi na{ao "vindske Srbe". Tek 449. godine, kada su se
pogermaweni Saksonci iskrcali u Britaniji, pobedili su,
kako istorija kaè, "Serfe", {to je pogre{no napisana re~
Serbe - Srbe.
"Skluptura Beli Gudea (danas u Luvru) potvr|uje da

su stari Egip}ani, Mi{i, Mi{irci (Misirci) sa dràvom
Mi{ir (na koptskom "mi{i" jeziku), bili porobqeni oko
2.700. godine pre n. ere u trajawu od 40 godina od nekih
"visokih belih qudi sa severa Evrope, iz Hiperboreje, rekao
bih, (bor, bur, Bureja, Boreja je zemqa velikih bura na hladnom moru). To su bili preci belih Hiksosa, koji su se stvarno bili pojavili u Egiptu, kratko vladali, a potom proterani
galijama na Krit, gde su se kona~no i nastanili, pome{av{i se
sa crnpurastim stanovnicima Krita. ("Skritih qudi"). Hiksosi iz Hiperboreje su bili dugi qudi, svetle koè i kose.
Sa sobom su uveli i sinonim hel za pojam svetlog, sun~anog.
Otuda se, posle te etni~ke simbioze, za novo nastali narod
87
Verovatno su to oni na{i "preci" severnoameri~ki indijanci - Oto Muk,

"Tajna Atlantide" (Primedba autora)
154
ISTORIJA ISTINE
odoma}uje ime Heli (od jednine Hel), odnosno Heleni, (a

dràva Helada). Zato se na helenskom, gr~kom jeziku i kaè
za sunce helios (ne{to {to je sun~ano, svetlo). Kasnije }e
Heli, kao Kri}ani, kroz trgovinu pokrenuti i pismenost,
(slikovno pismo), te tako udariti temeqe evropskoj kulturi,
a preko maloazijskih sorabskih dràva Lidije (Qudije) i
Likije (zemqe likom sli~nih qudi), poput na{e Like i
Li~ana stvoriti i slogovno pismo. Krit se na lokalnom jeziku
Kri}ana naziva Kriti, tj. tamo gde su skriti qudi posle
atlantidskog i Nojevog Potopa. Tako je ispalo da su
Hiperborejci Crwanskog zaista postojali, a u vidu istorijskih Hiksosa u Starom Egiptu. Do{li kao Buri, Bureji
(Boreji) i predstavili se kroz ~uvenog Belog Gudeu iz
Luvra..." 88
Posle pada srpske dràve u Egiptu, izvestan broj
tada{wih Srba je ostao u samom Egiptu, gde se pretopio u
domorodce, dok je jedan deo propao po mo~varama i po ~udnom
peskovitom terenu o ~emu je i ~uveni Strabon pisao. Po tim
Srbima, prastaro jezero je dobilo ime Serbonis.
U "Istoriji Srba" Jovana I. Dereti}a, koja je izdata u
Nici 1975. godine, nalazi se podatak da je ovo jezero dobilo
ime po anti~koj srpskoj vojsci koja se u wemu utopila po
povratku sa pohoda u Egipat, sa ~ime se ne slaè gospo|a
Ruìca Borisavqevi}, koja kaè:
"... Re~i su u staro doba imale zaista svoje odre|eno

zna~ewe. îm se jezero zvalo Serb-on-is ime mu je dato iz
zahvalnosti prema Bogu i -on- je za to najboqi dokaz. Tj. ovo
sloèno ime zna~i srpskog boga Prostor, {to zna~i da su
Srbi poznavali teren i da ih je on spasao. A s obzirom da u
gr~koj mitologiji postoji pri~a da je Zevs survao Tifona u
jezero Serbonis, a Zevs je kritski, {to zna~i, srpski, ili
88

155

pelazgijski, onda je i ovo dokaz, da se nije u wemu potopila
srpska, ve} neprijateqska vojska..."
Diodor Sicilijanski o jezeru Serbonis pi{e (kw. y, gl.
30):
"Na polovini puta izme|u Sirije i mesta Coele, nalazi

se jedno jezero ~ija je {irina neznatna ali je dubina ~udnovata. Wegova duìna je otprilike 200 stadija (vi{e od 36
km). Zove se Serbonis. Oni, koji ga ne poznaju, a pribliè se
wegovim obalama, na}i }e se u potpuno nepredvi|enoj
opasnosti...
Vodeno korito ovoga jezera je veoma usko i dosta nalik
na dugu traku, uokvirenu {irokim pribre`jem. îm podnevni
vetar otpo~ne da duva, to obalno pribre`je bude prekriveno
gomilama peska, u ~ijoj se sredini ne vidi vodena linija. Tako
se povr{ina jezera stopi u jedno s terenom koji ga okruàva i
kako vi{e pogledom oka ne moè da se razlikuje, cele vojske,
~ije vo|e ovo mesto nisu poznavale, nestale su, udaqiv{i se
od pravoga puta..."
Dve grupe Srba su posle poraza napustile Egipat i to
u razli~itim pravcima: jedan deo tih Srba je oti{ao u Siriju,
a drugi, du` granica Severne Afrike, na Pirinejsko poluostrvo, kako je to zabeleìo Diodor Sicilijanski. Ta tvr|ewa je potkrepio i ameri~ki istori~ar Harold Lamb. On kaè
da je jedno od plemena, koja su tada do{la na Pirinejsko poluostrvo, i to Luì~ani (dakle, Luì~ki Srbi), bilo istrebqeno za vreme Punskih ratova izme|u Rima i Kartagine.
Rimqani su tada na stra{an na~in pobili sve mu{karce i to
masovno. No, prvi srpski glavni deo, koji je oti{ao u Malu
Aziju, naselio je i kasnije, oko 1.200. godine pre Hrista,
sru{io Hititsko carstvo. Srpska naseqa su se prostirala
sve do Kavkaza pa i preko Kavkaza. Za te Srbe mnogi pisci, pa
i Grk Strabon, rekli su da su "to bili qudi sa rusom kosom
i plavih o~iju". Takve potvrde se mogu na}i i kod Dubrov~anina Mavra Orbinija.
156
ISTORIJA ISTINE
Jedan ogranak prvog glavnog dela srpskog naroda, koji je
iz Nove Sarbarske oti{ao na zapad, jednim delom je pre{ao i
na Balkansko poluostrvo, koje su stari Latini nazivali
Hemus. To je bio prvi talas, datiran na vi{e od 3000 godina
pre Hrista. Drugi srpski talas se pojavio na Balkanu posle
pada Hititskog carstva i pada Troje. Srbi prvog srpskog talasa naselili su se najpre u dana{woj Trakiji, ili staroj
Ra{koj, oko reke Rase ili Ra{ke, pritoke Marice (u Bugarskoj). Grci su kasnije tu srpsku Rasiju, ili Ra{ku, pogre{no
nazvali Trakija, a Srbe Ra{~ane - Tra~anima budu}i da u
svom jeziku nisu imali sve potrebne konsonante za pravilan
izgovor srpskih re~i. Taj pogre{an naziv je kasnije prenet i
Ma|arima, koji je kod wih izgovaran kao "Raci"...
Ve} pomenuti Siprijan Rober je ~esto citirao Nestora
âsnog iz Kijeva, a Nestor âsni je sa sigurno{}u, kako je on
tvrdio krajem yH veka, Ruse smatrao za Slovene koji su bili
poreklom iz Ilirije, i koje su rimski to jest latinski i keltski osvaja~i proterali sa Balkana, najpre prema severu, a
zatim preko Karpata. Daqe, Nestor je, nabrajaju}i narode
sveta, Slovene smatrao najstarijim stanovnicima Ilirije
Na strani Trojanaca u Trojanskom ratu, u~estvovali su
i Srbi ra{kih plemena koja su se naselila iz Egipta. Po padu
Troje, upravo ti Srbi su naselili Balkansko poluostrvo ili
Hemus. Prema nema~ko-hrvatskom piscu Sveru, taj talas naseqavawa je bio dovoqno jak pa se osetio i van Balkana. A i
[afarik nagla{ava da su upravo ti Srbi ili Vendi, ili
Veneti, dali ime dana{woj Veneciji. Ovaj talas seoba se dogodio 1860. godina posle prvog talasa.
Neke grupe srpskog naroda, koje su se lewo i ra{trkano rastezale kroz istoriju, ostavile su tragove ne samo po
dana{woj Italiji, ve} i u Portugalu, [paniji, severnoj
Africi.
Mnogo tvr|ewa postoji da su Srbi do{li iz Senara u
Aziji (taj Senar se danas, op{te je prihva}eno, po gr~ko-rimskom tuma~ewu naziva Babilon ili Vavilon, i to je mesto gde
157

je Mojsije primao zakone boànske). Ta takva tvr|ewa potkrepquju pomenuti Hrvat Ra~ki, zatim êh Puhlava i Eneja
Silvije, kasnije rimski papa.
Od svih grupa Srba mi }emo pomenuti onu koju je istorija nazvala Etrurcima. Op{te je poznato da Etrurci sebe
nikada nisu nazivali tim imenom ve} iskqu~ivo Rasna ili
Rasena (velika ilustrovana istorija sveta, YPH za godinu
1957) 89 iz koje se vidi da je to bilo pleme Ra{ana.
Naseliv{i Balkan, ili, po Rimqanima, Hemus, izvesni
delovi Srba sa wega, a ujedno i iz Male Azije, krenu ka
ostrvu Kritu, tada u jeku kulturnog razvitka. Ovo ostrvo je u
tri navrata bilo meta srpskih naseqavawa: oko 1.800, 1.500, i
1.400. godine pre Hrista. Ti Srbi su pobedili Kri}ane, ali
su podlegli wihovoj kulturi i pretopili se u jednu novu,
ratobornu naciju - u Jeline, odnosno Grke.
Oko 2.200. godine, kritska civilizacija doìvqava
nagli uspon zahvaquju}i uticaju a i doseqavawu prvih naseqenika, prvenstveno iz Anadolije i iz severnog Egipta (?). Na
bogatim poqima u sredini ostrva, razvijaju se grado-vi, {iri
se metalurgija (bronza). Oko 2000. godine, pojavquju se
palate u Knososu, Faistosu, Maliji. U civilizaciji na Kritu
ne postoje pojedina~ni monumentalni grobovi a u reli-giji,
nema hramova, nego samo skromne kapele, oltari pod otvorenim nebom. Oko 1700. godine naseqena mesta su dosta poru{ena (zemqotres) ali se i obnavqaju; pojavquju se u sve ve}em broju prido{lice svetle puti koje su dolazile iz Egipta i
Anadolije. Ne{to se u~i od stranaca, mnogi od wih ostaju da
ìve na Kritu, prihvataju}i kulturu, pretapiv{i se u mesno
stanovni{tvo.
U Anadoliji je oko Hyyy veka u procvatu Hetitsko
carstvo.
89
Year Pictoral History of the World 1957. Baldwin H. Ward, Ed, Oxford Paper
Co. New York 17.
158
ISTORIJA ISTINE
Engleski profesor H. D. F. Kitto tvrdi da su i Grci i
stari Italici narodne me{avine, a ne svaki od wih narod
jedinstven.
Daqe, Kito kaè:
"Strane importacije? Korint - originalno strano naseqe? Mogu}e. A {to je vi{e iznena|uju}e nego Korint, jeste
da ni Atina nije gr~ko ime, pa niti bogiwa Atina. Atina onda,
nije gr~ka i ima izvesnog razloga da se misli da su ona i wen
narod tako|e Pre Grci (misli se na narod pre Grka), {to je
potpuno razli~ita stvar... Docniji Grci su za sebe verovali
da su jedno originalno nejelinsko stanovni{tvo, koje je sebe
zvalo Pelazgima, govore}i svojim sopstvenim varvarskim jezikom" 90
Posle prve invazije ostrva Krita, Srbi su na wemu
proveli izme|u dve i tri stotine godina. Nakon tog perioda,
oni su se izme{ali sa Kri}anima, pojavquju se kao neki novi
narod na evropskom tlu, kao Grci i to kao osvaja~i.
Jo{ jedan zanimqiv istorijski fenomen. Na Kritu je
bilo i jedno srpsko pleme, koje se, zadràv{i sva srpska
svojstva, nije me{alo sa Kri}anima. Bili su to Borusi, koji
su krenuli ka severu, ali kao izdvojena grupa. Ti Borusi su
dospeli ~ak do Balti~kog mora, nastaniv{i se na wegovim
obalama i zadràv{i svoj arhajski srpski jezik, sve negde do
pre 170 - 200 godina. Naàlost, ti germanizovani srpski Borusi, pretvorili su se u savremene Pruse, koji o svome poreklu verovatno vi{e pojma nemaju. Kao i onaj ogromni procenat dana{wih Nemaca koji su zaboravili na svoje slovensko, ili, ta~nije, svoje srpsko poreklo.
U izvesnim delima iz pro{loga veka, govori se o
prastarim stanovnicima Gr~ke - Belascima (Pelazgima), koji
90
I Ruìca Borisavqevi} i Milo{ Milojevi} tvrde da su Grci upravo kao
i Rimqani narodne me{avine. Atina nije gr~ko ime, nastala je od Aton (egipatski) u
obliku prisvojne zamenice.
159

su se, progoweni od Grka na najokrutnije na~ine, sklawali po
planinama i {umama. Naàlost, bili su to drevni Srbi. No,
bilo kako bilo, postavqa se jedno pitawe: ko su bili tajanstveni Pelazgi kod kojih su nastali i Gr~ki i Latinski jezik?
Nave{}emo samo neke, zna~ajnije zakqu~ke istori~ara P. Ch.
Levesque, koje citira Vaultier (M.): 91
1. -"Da je slovenski jezik dao prve i najstarije elemente

latinskog jezika...
2 .- Da su starosedeoci Lacijuma bili slovenske rase;
3. - Da su se oni tamo smestili u jedno vreme, kada se
jezik ograni~avao gotovo samo na izraz najpre~ih potreba."
Ovde se mora dodati da su ti starosedeoci po svim
istori~arima iz pro{losti bili Sabini, za ~ije ime Milan
Budimir tvrdi i dokazuje da dolazi od Srba...(?).
Da ne bi do{lo do zabune, i ovom prilikom podvla~imo da spomiwawe Ma|arske i Bugarske u odnosu bilo na
"Slovene pervoe", bilo pak na izmi{qenu seobu Srba u Yyy
veku, nije najzgodnije zato {to te dve zemqe u doba o kome je
re~ uop{te nisu postojale. Bugari su, naime, kao grupa od
20.000 do 30.000 qudi, pre{li Dunav tek 679. godine. Kao
skupina hunsko-turskog porekla, nastupili su kao besomu~ni
zavojeva~i. Oni su jednim osvaja~kim naletom pokorili prastaro srpsko mirno stanovni{tvo nametnuv{i mu vlast i ime.
Kao malobrojni, primili su srpske obi~aje, srpski jezik, koji
su zbog nedostatka ose}aja za wegovu pravilnost vrlo brzo
iskvarili, u ~emu se sagla{avaju svi lingvisti~ki autoriteti.
Stariji pisci sanskritskih re~nika, svojim na~inom
pisawa, bili su mnogo bliì srpskom jeziku nego sada{wi. Za
~u|ewe je da nisu bili u stawu (najverovatnije nisu hteli) da
uvide ogromnu sli~nost srpskog i jezika kojima su pisane
"Vede". [ta bi se desilo da su "Vede" pisali, prevodili i
91
397.
160
Bulletin des Sciences Historiques, Antiquites, Philologie, Tome IV, 1825. p. 396.-
ISTORIJA ISTINE
analizirali srpski lingvisti i nau~nici? Ovako su svi
drugi "~eprkali" po tlu srpske umetni~ke pa ako ho}ete i jezi~ke ba{tine, vadili iz we ono najkvalitetnije, a srpskom
narodu neprekidno punili glavu o wihovoj inferiornosti na
Balkanu. Tako se dogodilo, da je na kongresu u Sofiji,
Bugarin Vasil Marinov (1974) "punio u{i" strancima koji o
srpskom jeziku nisu imali pojma:
"...severno-bugarska re~ "opiwak", "opiwka", je nastala od staro-bugarske re~i "opanak"... 92
Bugari, kao malobrojni do{qaci, primili su jezik daleko mnogobrojnijih Srba, utapaju}i se vremenom potpuno u
wih, ali neizbe`no kvare}i lepotu srpskog jezika.
[to se Ma|ara, pak, ti~e, oni su se pojavili tek u drugoj polovini yH veka, oko 870. godine, da bi odmah priredili
~itav niz pqa~ka{kih pohoda na Veliku Moravsku i sve ostale susedne zemqe. Gregor Dankovski je napisao jednu studiju o ma|arskom jeziku, iznev{i u woj u kolikoj je meri srpski jezik delovao na wegovo formirawe i razvitak. 93 Siprijan Rober u svom delu "Slovenski svet", pomiwu}i izme|u
ostalih Ma|are i Albance, kaè:
"Me|u svim tim narodima, nadmo}nost u broju, pa i u

odnosu na obi~aje i na ustanove, stalno je pripadala Srbima;
uprkos svim wihovim naporima, oni (Ma|ari i Albanci) nose
slovenski pe~at u wihovim skup{tinama, wihovim narodnim
saborima, sve do wihovog doma}eg ìvota..."
Sva hunska plemena koja su nadirala, tako|e zahva}ena
talasom velikih seoba, pusto{ila su sve na svom putu pa su
tako, prelaze}i ogromna prostranstva, stigla i do ovih na{ih
prostora, na ovom na{em nemirnom Balkanu. Ne znamo da li
ste ponekad zagledali profile Ma|ara, Bugara, Finaca. Da
92
93
Olga Lukovi}-Pjanovi}, "Srbi...narod najstariji"

Fragmente zur Geschichte der Vlker ungarischer und slawischer Zunge... von
Gregor Dankowsky, Erstes Heft, Presburg, 1825.
161

li vam je mo`da pao u o~i wihov oblik lica, konfiguracija
profila? Kada se uporedi wihov profil i profil Srba,
uo~i se razlika velika toliko da se sa sigurno{}u moè
odvojiti slovenski tip od tipa qudi na koje oni mnogo vi{e
podse}aju. Na primer, na Mongole. Sa kojim narodom imaju
vi{e sli~nosti? Ili, ma|arski jezik je nemogu}e uporediti
sa bilo kojim jezikom prisutnim u Evropi.
Ruìca Borisavqevi} ima jednu zanimqivu opasku
oko nastanka imena Bugara i Ma|ara. Ona u svojim razmi{qawima navodi da su Blgari, to jest Bugari, kao i Hungari
(Huni?), odnosno Ma|ari, bili Tatari iz Azije, tamnije koè, gde su ih Srbi, ~ija je koà bila svetlija, i upoznali.
Srbi su im dali wihova imena koja su se zavr{avala sa -gari,
-gariti, -gar.
Milo{ Milojevi}, u svojim "Odlomcima..." 94, ne ulazi
samo u istorijske, ve} i u etnografske i jezi~ke probleme. Pa
po{to smo prethodno spomenuli Ovelakov zakqu~ak o bugarskom jeziku, da navedemo ono {ta o wemu kaè Milojevi}, kao
savestan istraìva~:
"...izlaska Ugra, ili Maxara iz svoje prvobitne

mongolo-manxurske postojbine. Otuda ima u maxarskom, kao i
bugarskom, upliva finskog 95 jezika... Jer, Maxari kao i stari
Bugari, a sada samo pravi Bugari Gagauzi (oko Varne i Besarabije) nisu ni{ta drugo do naj~istija krv mongolska. Upliv
finskog ili sjeverno~udskog jezika, vidi se ~ak i na na{em
srpskom jeziku u delu Ma}edonije i Trakije, ili Stare Ra{ke.
On se ogleda naro~ito u onim dodacima u Bugara kao: srebro
to, blago to, pu{ka ta... Ovo za deo ma}edonskih Srba i za sve
Ra{ane, ili Trakijance pokazuje... da je na wih uplivisala
94
"Odlomci.srpske istorije...", Milo{ M. Milojevi}, Beograd, Dràvna

{tamparija, 1872. godina, tom yy, str. 35 i d.
Ruìca Borisavqevi}: "Finski jezik jeste pod uplivom altajskog, pa ga
zato ima i u bugarskom pravih Bugara, ~ije je plemensko ime Gagauzi; altajski uticaj
se nalazi i u jeziku Maxara"
95
162
ISTORIJA ISTINE
bugar{tina, a ne da im je to mongol{tina... To isto nalazimo i

u Veliko-Rusa oko Arhangelska i Belog, odnosno Ledenog
Mora...
U na{ih posrbqenih, ili - poslovewenih Mongola-Bugara, druga je stvar {to se ti~e tih svr{etaka... Upravo, tzv.
sada{wi bugarski jezik i nije nikakav jezik, no samo nau~eni
srpski re~nik, bez mewawa i sprezawa pojedinih re~i i
oblika. Oni pokazuju i broj, i rod, i pade`, i spre-zawe, pa
ni ovi nisu dovoqni,... on se mora mimizirati, stri}i, mahati, klimati glavom itd., dok se ne izrazi jedna pomisao. Ovako
~ine isto i Maxari, a naro~ito Bugari... Tako smo u najkra}im crticama pregledali one narode, koji ima|ahu docnije
posla sa Srbima i srpskim zemqama.
Mi smo ve} ranije ve} kazali da su novi tzv. Turci, ili
ostaci rasturenih Huna pokorili svoje gospodare, tzv. Avare, kojih se dràva na{iroko i na dugo prostira{e u yY veku
i to od kitajskih granica pa do Volge i Kaspijskog Mora...
gospodari Turci odvedo{e ih jo{ malo dubqe i daqe u
sredwu Aziju, u koju zatvoreni... snosi{e te{ki jaram turskog ropstva... Po nekom vremenu jedan deo ovih (Avara)...
àlosnih divqaka od 200.000 glava izmakne kradom iz ropstva i begaju}i nasrne na narode na putu leè}e, kao: Srbe
(Sabire), ìve}e oko Kaspijskog Mora, koje... umalo ne iskoreni{e sasvim... Otuda do|u do Dnepra, na kom se sukobi}e
sa besarabskim Srbima, tzv. Belo-Srbima, ili Antima, te
ubiju Muìmira, poslanika Antskog, ~ime i pokaù svoje
varvarstvo i divqa{tvo. Oko 562. godine do|u ve} do Dunava
i zauzmu ~ak i malu Skitiju (to je ona skitska oblast koju
pomiwe Mojsije Herenski), tj. dana{wu Dobruxu, sve pod imenom prijateqstva i sajuza sa Grcima. Besarabski (Beli) Srbi
pobune se protiv wih, ali tu Avari... kao {to ih zove ruski
letopisac Nestor, tako postupi{e sa pobuwenicima, da su
wihove ène uprezali u kola... i to ba{ isto onako kao {to
su wihova bra}a Maxari 1848. i 1849. godine ~inili sa zarobqenim Srbima... Od ovih srpskih plemena avarski Hakan
163

pre|e daqe i pokori sva srpska plemena sve do granice frankoanskih, gde ga malo zaustavi{e ovi kraqevi. Naposletku,
ovi ih razbiju na Labi, u ê{koj oko 563. godine... Kada opet
na levom kraju Dunava zava|eni Lango-bardi sa Gepidima,
prvi, pomo}u Avara utamani{e ove druge i iseli{e se u Italiju, onda Hakan - oko 568. godine bude gospodar celog zemqi{ta, i jednih i drugih. Oko 592. godine Avari po~nu napadati i na srpsku carevinu, ili kraqevinu Svevladovi}a, osvojiv{i od ovih dana{wu Sloveniju, a ranije su ve}, oko 581.
godine, pokorili i oteli od Srba Srem i okolne zemqe. Tako
otimaju}i komad po komad od rimskih i srpskih zemaqa,
Avari postanu gospodari ~ak do Italije i Labe, pa sve do
Stena Anastasinih oko Carigrada, a tako isto zavladaju svim
zemqama od Luì~ke Srbije pa do Solun-skog Mora. Italija
je ve} odavno bila u srpskim i galo-nema~kim rukama, a sve
zemqe od Italije, pa do niè Avlone - opet u srpskim, a kad
se Avari osili{e, onda behu u avarskim, osim kr{evitijeh
predela stare Ilirije... Dragovi}i, Sagudati, Belegeziti,
Bereziti, Sati}i, - srpska plemena koja 587. godine prvi put
udaraju na Solun da ga osvoje od Grka a Sv. Dimitrije Solunski brani ga i progawa ih..."
Napomiwemo jo{ da je, prema frana~kom hroni~aru
Fredegaru, savremeniku doga|aja Yyy veka posle Hrista, bila
stvorena velika dràva Srba, ili Venda, koja je u wegovo doba obuhvatala isto~nu polovinu Nema~ke, êhoslova~ku,
Poqsku, najve}i deo dana{we Austrije i Ma|arske. Osniva~
tog velikog carstva, bio je Srbin Samko, Samo ili Svevlad,
630. godine posle Hrista. On je svoju dràvu nazvao "Imperium Surbiorum". Samku je pri{ao i knez Luì~kih Srba, Dervan. Pre i posle yy svetskog rata, mnogi nema~ki istori~ari su
pisali o ovoj srpskoj dràvi. Godine 1952. u jednom nema~kom
ilustrovanom listu, pojavio se naslov: "Svetsko Carstvo
Srba" ("Weltreich der Wenden!"). Naàlost, ova srpska dràva je ubrzo nestala, jer je raznim politi~kim zamkama izdeqena na mnogo sitnijih dràvica.
164
ISTORIJA ISTINE
Tako|e, treba dodati i jo{ jedan podatak. Naime, u
@enevi je 1976. godine {tampano jedno zanimqivo delo, ~iji je
autor Patrik Lut (Patrick Louth), a naslov je "Civilizacija
Germana i Vikinga" (La civilisation des Germains et Vikings). Na
str.11. pisac konstatuje:
"Oko 2000. godine pre Hrista, skandinavski prostor je

dostigao jedan drugi talas naroda, koji je do{ao iz podunavskih ravnica. Ti osvaja~i doneli su sa sobom obi~aj individualnog pokopavawa mrtvih, u ~ijim se grobovima nalaze
ratni~ke sekire od bronze i posude u obliku zvona. Ko su
bili ti qudi?..."
A kad je, kako àlosno kaè M. Milojevi}, pokatoli~eni brat digao ruku na sopstvenog brata, u ime wegovog
hri{}anstva, ta velika dràva je potpuno nestala... Posle
wene propasti, do{lo je do delimi~nog iseqavawa na Balkan.
Ta "neznatna" grupa bila je deo tre}eg srpskog talasa koji je
prikqu~en onoj stotini hiqada "Sabira", i smatra se (kakve
li àlosti i gre{ke) jedinom seobom Srba na Balkan. âk ne
Srba, ve} Slovena.
U dana{woj Francuskoj je postojala oblast Rasija, i u
woj je bilo Srba Luì~ana, Quti}a i Lesi}a. Dana{wi
Diòn je ime nekada{weg srpskog grada po imenu Devin.
Strazbur se nekada zvao Brodnica. Postojao je grad Boàn na
reci Srbici. Tako|e, na nekada{woj teritoriji dana{we
Francuske postojala je oblast \uri}ska u kojoj su ìveli
\uri}i sa gradom Trebo~ica ili Trebiwe, koje je postojalo
jo{ u vreme Karla Velikog. I koliko jo{ takvih imena u
velikoj Francuskoj.
Diodor Sicilijanski i Strabon ostavili su svedo~anstvo, da su od {panskih i portugalskih Srba, najhrabriji
bili Luì~ani... Dana{wa Danska je nekada bila Srbija i to
dugo vremena posle Hrista.
"...A posle srpskog kneza Bogoja, vladao je 10. (deseti)

Hladan, ili Vladan, 11. Raja, 12. Oleg, a u vreme toga Olega u
Srbici, ili dana{woj Daniji (Danskoj) i u Skandinaviji
165

vladao je Antislav, sin Godobrata, iz ~ega se vidi da je i
Skandinavijski poluotok bio naseqen Srbima..." 96
U Yyy veku posle Hrista, u vreme vladavine francuskog kraqa Dagoberta, koji je pokorio sve srpske zemqe u
Holandiji i Belgiji sa svim wihovim velikim gradovima, me|u
kojima je najve}i bio Slavenograd, dana{wi Amsterdam. O
okrutnosti Nemaca prema srpskom narodu u to vreme, pisao je
knez Pribislav Bodri}.
Siprijan Rober je mi{qewe o imenu Slovena izrazio
na jedan prili~no originalan na~in. Poznato je, naime, da se
mnoga srpska imena zavr{avaju na -slav ili -slava, kao na
primer: Miroslav, Miroslava. Po wemu, kada su Rimqani
porobili balkanske Srbe, od wihovog (srpskog) nepoznatog jezika samo im je do u{iju dopirao zavr{etak wihovih imena slav - slavi, te ih zato prozva{e Slavi - Sloveni.
Drugi srpski glavni deo je iz stare postojbine Indije
krenuo je ka Kaspijskom jezeru i planini Kavkazu, da bi se
rasprostro preko prostora dana{we Rusije i tu osnovao
dràvu Serbaniju. Ta Serbanija kao takva postojala je vi{e
vekova. Srbima iz Serbanije stranci su davali razna imena
kao {to su: Anti, Veneti i Srbi, smatraju}i ih ograncima
Sarmatskog naroda. Me|utim, i druga plemena, me|u kojima
su: Jazigi, Roksolani, Veneti, Heruli, Alani i drugi, tako|e
bejahu Sr-bi. êh Vaserod, smatra imena Skita i Sarmata
indenti~nim sa imenom Srba i kaè:
"Sarmathae Sirbi tum dicti..."

"Sarmathae Zirbi Populi."
{to u prevodu zna~i:
"Sarmati, koji su se Srbi zvali...";

"Sarmati - Srpski narodi".
96
166
Milo{ Milojevi}, "Istorija Srba", str. 235 y tom.
ISTORIJA ISTINE
Prema Joanu Planki Saskom, Srbi iz Serbanije, koji
su tamo do{li posle hiqadugodi{weg kretawa iz Indije,
zaustavili su se tu oko 2560. godine pre Hrista obrazovav{i
dràvu, koja se nazivala Ber|ani, ili Br|ani. Na ~elu te
dràve nalazile su se stare{ine i car, koji je nosio titulu
Gospodina. Srpsku Belu Goru Rimqani su nazivali Pontskom
Albanijom, a tu su ìveli sarmatski Srbi, koji se danas
nazivaju Belorusima.
Tre}i deo Srba krenuo je iz Indije prema severu i u
centralnoj Aziji osnovao svoju dràvu sa nazivom Sirbirija,
Sirbija, Sirbidija. Prema Orbiniju, ti Srbi su se nastanili
na tim prostorima 2060. godine pre Hrista.
Treba jo{ re}i da je po Srbima iz tre}eg glavnog dela
dobio ime i dana{wi Sibir, ili Sibirija, ili Siberija kako
to stranci obi~no kaù.
Da bi pokazali neke od istina i danas prisutnih na
ovim prostorima, citira}emo tekst iz kwige Ilije @ivan~evi}a, jer smatramo da je veoma jasan: 97
"...Rastureno od Vladivostoka do Jadrana, ogromniim

svojim delom... ono i danas li~i na ogromnu sfingu.
Na sredini Evroazijskog kopna, izme|u shvatawa istoka i zapada, ono je i brojno i kao ki~ma ~ove~anstva i wegova
stremqewa su od ogromnog ana~aja, a ne samo po wega, nego po
celo ~ove~anstvo uop{te.
Viju}i se pod istovremenom i besomu~nim udarima
zapadnog materijalizma i letargi~nog sawarewa istoka, Slovenstvo ~ini utisak da je u stalnom i neprekidnom uobli~avawu. Od kuda dolazi ono i {ta je wegova daleka pro{lost?
97
Ilija M. @ivan~evi}, "Novom Pokoqewu", Beograd, Izd. [tamparski

Zavod "Orao", 1934.
167

Sloveni nisu pisali svoju ranu istoriju... a strani
izvori jo{ na prvom koraku sre}u ih kao mnogobrojan narod...
Letopis Nestorov... Slovene je na{ao u Senaru kao neimare
Vavilonske Kule, etnolo{ki kao Jafetove potomke, a na
Balkanu ih je na{ao u prastara vremena... kao IliroSlovene...
Osim slovenskih letopisa... postoji i tzv. Bavarski
letopis, po kome su Sloveni do{li iz praotaxbine preko
ju`ne Rusije... Kraj osamnaestog i devetnaesti vek zainteresovani su neobi~no ìvo istorijom uop{te i istraìvawem
pro{losti Slovena i wihovog porekla. Oslawaju}i se najpre
na letopisnu kwièvnost i tradiciju, na Slovenskom jugu
stvorila se veoma zaslu`na istorijska {kola - Srpska, kako
bi se mogla nazvati po tome, {to su joj Srbi bili najizrazitiji
predstavnici, ili ju`noslovenska po tome, {to su je primili
gotovo svi istori~ari sa Slovenskog juga, ili, najzad,
autohtonisti~ka po tome, {to Slovene nalazi u davnim vremenima kao starosedeoce na Balkanskom Poluostrvu. Ova {kola
je smatrala da su oni narodi, koji su ìveli na dana{woj
slovenskoj teritoriji: Da~ani, Tra~ani, Iliri i svi ostali,
koji se spomiwu na Balkanu, u ju`noj Rusiji i u Sredwoj
Evropi, samo razna imena Slovena i wihovih plemena.
Indentifikuju}i Vinde, Vinide, Vende, Venete sa Herodotovim Sarmatima i Enetima i sa Homerovim i Cezarovim
Venetima, ova {kola je na{la Slovene ne samo na Balkanu i u
Centralnoj Evropi, ve} i u Italiji, na Pirinejima, u Bretawi,
Helveciji, Skandinaviji, gotovo u celoj Evropi. A oslawaju}i
se na onomastiku i filologiju, na{la ih je i u Severnoj Africi, Egiptu i Maloj Aziji. Najizrazitiji predstavnici ove
{kole su Jovan Raji}, Milo{ Milojevi}, Mavro Orbini,
Ka~i}-Mio{i}, Grubi{i}, Rakovski i dr. Ova {kola izvr{ila je ogroman uticaj i na ruske radnike na istoriji Slovenstva: Tati{~eva, Lamanskog, Boltina, Danilevskog i dr. A od
Poqaka pripadaju joj dobro poznata imena Adama Mickijevi}a, Surovjeckog, Leleveqa, Macjejovskog, Kle~evskog i dr.
168
ISTORIJA ISTINE
Me|u Slovacima i êsima istakli su se Papanek, [afarik i

dr.
Protiv ove {kole pojavila se kao reakcija nema~ka
berlinsko - be~ka {kola, koja danas trijumfuje na svim na{im
katedrama istorije i... stala je na gledi{te da se Sloveni
imaju traìti kao "varvari" na onim mestima na kojima ih je
ozna~io gotski kalu|er Jordanis u {estom veku, a wihovo nadirawe na Balkan ima da se ra~una od Justinijanova dolaska
na presto, posle godine 527. Prema ovome, teza o autohtonosti Slovena i tzv. autohtonisti~ka {kola imaju otpasti
i naseqavawa dana{we slovenske postojbine ima da se shvati
kao predodre|eno kretawem Huna i wihovom propa{}u.
Ali, nema~ka {kola pala je u jo{ ve}u gre{ku pridruìv{i se drugim letopisima, koji se ne mogu uzeti kao ta~ni i
nepristrasni izvori za slovensku istoriju zbog toga, {to su
verski i nacionalno pripadali onim taborima iz kojih se na
Slovene gledalo krvavim o~ima...
Prema filolo{kim pretpostavkama Nemci su stali na
nepozitivisti~ko gledi{te da su Arijevci podudarni sa Germanima. Ovim nema~kim tvr|ewem Slovenstvo je potiskivano
iz indoevropske grupe, wegova se pro{lost ponovo obavijala
tamom, a ono i wegova stara kultura imali su da se potraè
negde me|u Mongolo-Tatarima...
...Ali, kao {to se izvor tzv. indoevropskih jezika nalazi u slovenstvu, tako se prvi, za sada, poznati arijanski obi~aji nalaze o~uvani u Vedama... a obi~aji drevnih Slovena,
ukoliko su poznati, zabeleèni ili ina~e o~uvani, podudarni su sa obi~ajima iz vedske i gotovo vedantske kwièvnosti, iz ~ega izlazi da su i Vede i Vedanta, kao prva poznata
arijanska predawa, tvorevina Slovena kao nosilaca arijanizma, kao naroda koji je arijanizovao i tzv. indoevropsku
grupu.
...Indi ni sami ne misle da su Vede wihov proizvod,
ve} da su ih dobili od bogova, posredstvom mudraca, koji su
bili "Mantridra{}a"...
169
170
DRUGA SIRBIJA
Gorwi Misir
2261-2052.
god.pre Hr.
Dowi Misir
1730-1520.
god.pre Hr.
3500 god
pre Hr.
NOVA
SARBARSKA
Indijski
okean
2650 god
pre Hr.
U vreme
Hristovog
ro|ewa
3060. god
pre Hr.
BELA SRBIJA
VELIKA SRBIJA 1500.god pre Hr.
Yyy-Yy vek pre Hr. DA^KA SRBIJA
SERBANIJA
yy vek pre Hr.
KA
VK
AZ
3000god
pre Hr.
ATLANTSKI
OKEAN
Severni ledeni okean
yy
H i m a
l a j i
INDIJA
yyy
3200.god
pre Hr.
SIRBIDIJA
ili
SIRBIRIJA
ili
SIRBIJA
Sl. 13 - Karta Laonika Halkokondila, Atiwanina

na kojoj su predstavqene seobe Srba kroz milenijume
ISTORIJA ISTINE
Istorija slovenstva time prestaje da bude istorija naroda ili rase, koja se ima smatrati kao udaqena od kulture
za ~itave vekove i prostore, naprotiv, kao istorija naroda,
koji je dao re~, Vede i Vedantu, ona postaje op{ta istorija".
Gr~ki istori~ar, Laonik Halkokondilos, Atiwanin,
tvrdio je u svojoj, ve} citiranoj kwizi - istoriji da su "Serbloi" ili "Tribaloi", "najstariji i najmnogobrojniji narod na
zemqi" (za koju je on tada znao). Tada Halkokondilo ni jednog
trenutka nije izrazio dvoumqewe za svoju tvrdwu na osnovu
koje prilaèmo kartu kretawa seoba kroz milenijume, koju je
pseudonauka germanske berlinsko-be~ke {kole uspela potpuno da odbaci. Na osnovu te karte je i bilo mogu}e kasnije
objasniti poreklo Germana na evropskim prostorima, jer su,
ve{to manipuli{u}i podacima iz we, ve} pomenuti pseudonau~nici uspeli da napi{u neku novu, svoju istoriju koja se
"ima smatrati jedinom istinom".
Posebno treba podvu}i, a u tome se slaù mnogi autori, da su Skiti, navodno, bili iranskog porekla(?)! Istori~ari se zaista nisu trudili da saznaju ko su bili Skiti i
odakle su do{li. Wihovu pojavu nauka odre|uje na 750. do
700. godinu pre Hrista dokumentuju}i to zakqu~kom: Skiti
su potisnuli Kimere (Kimerijance) do Male Azije. Ali o
ovakvoj migraciji nema ni pomena u persijskim i kineskim rukopisima. Skitima se, nesumwivo, priznaje poreklo, ali im
istovremeno oduzimaju svi kvaliteti wihove rase i civilizacije. Skiti su bili nomadski narod Srba, iz dalekih stepa
koje se danas nalaze u Rusiji. âk i u wihovom imenu treba
traìti wihovo srpsko poreklo a ne, kako neki nau~nici tvrde, da su bili neprosve}eni Persijanci. Wih ti isti nau~nici opisuju kao plavooke i plavokose, {to samo potkrepquje
gluposti aqkavog odra|ivawa posla koji se nije direktno wih
nau~nika ticao. (Persijanci - Iranci, pa jo{ plavokosi i
plavooki!)
"Kurgani su omogu}ili da se s velikom precizno{}u,

rekonstrui{e ìvot skita~kog naroda. Naravno, rasko{ni
171

zlatni ukrasi, kao oni koji su otkriveni 1971. godine kod
Tovste u Ukrajini, nisu bili dostupni svim Skitima. Siroma{ni nomadi su bili sahrawivani u obi~nim mogilama, bez
gotovo ikakvog pokopanog inventara. Te razlike u na~inu sahrawivawa ukazuju na za~etke dru{tveno-imovinskog raslojavawa. Zato, kad Herodot kaè da su Skiti bili "neizmerno
bogati" on ima u vidu plemenske poglavice i "carske Skite".
Ti imu}ni nomadi nastojali su da ovekove~e , pre svega, scene iz svakodnevnog ìvota. Umetnici, od kojih su mnogi
bili gr~kog porekla ili su koristili tehnike razvijene kod
Grka, postepeno su prihvatili ove realisti~ne motive, zapostavqaju}i one plemenite izvu~ene iz mitologije.
Tako se na ~uvenom pektoralu Tolstaja Mogila, rasko{nom adi|iru pre~nika 30 sm, vidi pastir koji muze ovcu.
Na istom predmetu, nedaleko od pastira, dva mu{karca obra|uju komad ov~je koè. To su, bez sumwe, slobodni qudi: wihovo oru`je, luk i strela, leè na dohvatu ruke. Strele su u
bogato ukra{enom tobolcu, ~iji su primerci ina~e pronalaèni u kurganima. Golih prsiju, mi{i}avi, otkrivaju svoj
antropolo{ki izgled: to su Evropqani, mnogo bliì nama nego klasi~nom gr~kom modelu. Ako tome dodamo wihovu kovrxavu kosu i - kako Herodot kaè za Skite iz gorweg toka
Volge - "veoma plave o~i i crvenu kosu", onda moèmo zamisliti da su Skiti fizi~ki prili~no sli~ni na{im savremenicima iz Sredwe Evrope: ni potpuno plavi kao Nordijci, ni
crnoputi kao Mediteranci.
Qudi koje su nam predstavqali gr~ki umetnici mora
biti da su bili me{ane krvi - {to se moè objasniti wihovim
stalnim preme{tawem - ali su u svakom slu~aju bili bliski
tipu modernog Evropqanina i bez ikakvih vidqivih mongoloidnih tragova..." 98
Me|utim, poznato je istoriji, da su Skiti bliski srodnici Sarmata. Jo{ i stari Grci su znali za postojawe dve
98
172
"Galaksija", br. 100, avgust, 1980. godine, str. 46.
ISTORIJA ISTINE
Skitije: Velika Skitija (Skufija), koja se nalazila na prostorima Ukrajine i Mala, koja je zauzimala prostor dana{we
Dobruxe. Navodno je 400 godina pre Hrista iz Azije do{ao
narod Sarmata i poveo rat protiv Skita koji je trajao do 179.
godine pre Hrista. Razbijeni Skiti su se rasturili. Jedni su
pobegli na Krim i, spojiv{i se sa Sarmatima, nazvali se
Toroskitima.
Sl. 14 - Nomadi i ratnici u metalnom oklopu: Skiti su imali pravilne

crte lica i nosili su dugu kosu, bradu i brkove; nosili su kratke
~izme, {iqate kape i bili naoruàni ma~em, lukom, tobolcem i sekirom
ili kopqem
173

Malu Skitiju, koja je bila na teritoriji dana{we Rumunije, 339. godine pre Hrista uni{tio je Filip yy, otac
Aleksandra Makedonskog. Skiti su ostali samo u centralnoj
Rusiji gde su se jednim delom stopili sa osvaja~ima. Oni
najuporniji su se tokom yy veka pre nove ere povukli na Krim,
gde su, zahvaquju}i prvenstveno trgovini, osnovali svoju
prestonicu Neapolis (Neapoq). Kona~no, 106. godine pre nove
ere, Eupator Mitridat, kraq Ponta, uni{tio je posledwe
ostatke skitske civilizacije ~ije je ime ostalo zabeleèno
samo u kwigama i legendama.
Najva`nije u svemu ovome, zbog ~ega i navodimo ove podatke, je da su i Kimeri i Skiti i Sarmati govorili jednim
istim jezikom, koji nije imao ni{ta zajedni~ko ni sa indijskim,
ni sa turskim, ni sa persijskim.
Na prostorima dana{we Rusije ìveli su Anti, Roksolani, Jazigi, Alani (za koje istori~ari smatraju da su kasnije naselili Francusku!?), ali nau~nici nigde ne pomiwu
ime Srba ili bar Slovena. To je ona kineska politika kojom je
trebalo potirati sve {to je bilo prethodno i promeniti mu
ime, toponime a o obi~ajima naroda da i ne govorimo.
Gote predstavqaju kao sna`nu imperiju koja se prostirala od Dona do Tami{a. To omogu}ava da Nemci produè
svoju istoriju za oko pet vekova kada se formira dràva na
teritoriji dana{we Nema~ke koja je zagor~avala ìvot Slovenima (Srbima). Pouzdano se zna da su Goti formirali dràvu na zemqi koja je pripadala Srbima. Geti ili Goti su
formirali dràvu u ono vreme koje je bilo povoqno i pogodno da se stvori narod mnogobrojan i borben. Me|u wima dosta
je bilo i pla}enika Sarmata, Kelta, Helve}ana i drugih koji
su ìveli od ratova. Slovenski deo tih novih naroda
(Roksolani), koji je bio homogen, uputio se ka zapadu stvoriv{i bazu Ostrogota, dok je druga polovina, koju su sa~iwavali Gali, Germani i Alani, nazivana Vizigotima.
Huni koji su preplavili ~itavu Evropu i uni{tili
Rimsko Carstvo, u istoriji su predstavqeni kao varvari. Ne
174
ISTORIJA ISTINE
zna se ta~no odakle su do{li, kojim su jezikom govorili. Bili
su "olujni narod" koji je odigrao va`nu ulogu u Evropi
izme|u 375. i 455. godine posle Hrista.
U yY i Y veku posle Hrista, mongolski narod nomada na
svojim brzim kowima krenuo je u veliki pohod na Evropu, naro~ito u Y veku, pod vo|stvom Atile, (istorija ga je nazvala
"Bi~ bo`ji"). Kada je krenuo u pohod na Rimsko Carstvo,
poveo je sa sobom i Srbe iz Panonske nizije, iz Panonije koja
je postojala jo{ za vreme Aleksandra Make-donskog. Za te
Srbe se znalo da su dobro govorili gotski, hunski, a
me|usobno su se sporazumevali na svom "varvarskom" jeziku.
Kako su Huni do{li do Balkana? Pre{li su Volgu,
predvo|eni Balamirom, i 405. godine, pobediv{i Gote, pre{li Karpate. Wihov vo|a Atila je formirao imperiju na tlu
dana{we Ma|arske. Atila je pot~inio ~itav Balkan, do Kipra, a zatim 452. godine i Italiju. U Rimu je, zapleniv{i ogromno bogatstvo, zakqu~io mir sa papom. Posle Atiline smrti 453. godine, Huni su bukvalno nestali bez traga, bez dokaza o wihovom nestanku. Smatra se da je Atilin grob na mestu
koje se nalazi na dnu korita reke Tami{.
I, kao zakqu~ak, jo{ samo par navoda. Naime, prema
Nestoru âsnom Kijevskom, Srbi starosedeoci, koji su u balkanske zemqe, ili kako su tada govorili -"hemske", do{li
3000 godina pre Hrista, primili su hri{}anstvo od Apostola
Pavla i wegovog u~enika Andronika. Wega je Apostol Pavle
prvi poslao u Panoniju i Iliriju da krsti tamo{we Srbe, s
obzirom da ime Sloven tada nije ni postojalo. To pokr{tavawe se dogodilo u y veku posle Hrista.
Germani su svim silama i na najbrutalniji na~in germanizovali sve {to se dalo germanizovati pod izgovorom hri{}anstva. Tada su se po~ele javqati podele po verskoj osnovi i
pokatoli~eni brat je podigao ruku na brata u ime svog hri{}anstva. Velika srpska svetska dràva je nestala i ta tendencija je nastavqena. "Zavadi pa vladaj!" je moto za rastu175

rawe svih ve}ih zajednica naroda, posebno srpskog naroda. O
primerima iz na{eg vremena ne}emo govoriti.
"...Istori~ari jo{ uvek lutaju i sukobqavaju se u
mi{qewima, odakle su Srbi do{li na Balkansko poluostrvo?! Svi istori~ari, otkako je nametnuto i usvojeno
tendenciozno germansko berlinsko-be~ko u~ewe o Slovenima,
idu pogre{nim putevima i ne mogu iza}i na pravi put sve
dotle, dok ne uzmu u obzir celu srpsku istoriju, koja je pre
posledwe neznatne seobe, trajala hiqadama godina, o ~emu u
ovoj studiji ima prili~no sabranih dokumenata... 99
"... Sorabi, prastari Indoevropqani, pre nego {to im
se jezik razvio u pet osnovnih grana: slovensku, germansku,
romansku, gr~ku i persijansku. Dok je jezik bio blizak, svi su
se zvali op{tim imenom - Sorabi. Kada se izdvojila germanska grupa jezika, Sorabi su ih po~eli nazivati Nemcima
(jer su bili nemi za wih, nisu se razumeli vi{e, a sebe Slovenima po{to su slovili - razumevali i daqe - slovili istim
jezikom. Taj proces se odigrao negde oko Yy veka na{e ere,
kada se gubi op{ti naziv "Sorabi" ~ak i za Slovene, ali
zadràvaju to ime jedino budu}i Srbi, kada se dvoslo`ja
SO-RAB gubitkom samoglasnika "O" i "A" stapaju u jednu
re~ - SRB, Srbi..." 100
99
Olga Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, IPA Miroslav, Beograd,

1993, kw. 1, str.63.
100

176
ISTORIJA ISTINE
GLAVA yH
PISMO
amo pismo i wegova istorija predstavqaju posebno poglavqe u odre|ivawu ta~ne istorije nekog naroda, pogotovu ako taj narod nije usvojio tu|e pismo ve} ima svoje sopstveno. A da bi se sve to moglo saèti u jednu jedinstvenu celinu, moramo se prvo prisetiti onih istorijskih argumenata
koje nam je do sada nudila istorija.
U~ili smo u prvim susretima sa istorijom da je prvo
pismo bilo feni~ansko. Da li je ba{ tako? Da bi do{li do
preciznijih podataka o starosti pisma, koje je za nas Srbe
itekako va`no, u daqem izlagawu prikaza}emo argumentovane
~iwenice o redosledu stvarawa prvih slova i o interpretaciji prvog pisma.
Hrabanus Mavrus (776 - 856) je 847. godine napisao
delo "De inventione linguarum ab Hebrae usque Theodiscam et
notis antiquis" gde je naveo filozofa Etika, koji je po narodnosti bio Skit, i gde je na{ao slova pomenutog filozofa.
Istorija kaè da je Etik bio Sloven, a mi kaèmo Srbin (jer
tada Sloveni jo{ nisu ni pomiwani u istoriji), da se rodio u
Istoriji i da je u prvoj polovini yY veka na~inio slova za
slovensko (?) pismo, ali da ta slova nisu bila sli~na gla177

goqi~kim. Etik je bio ugledan nau~nik svoga vremena i poznato je da je Jeronim prevodio wegovu kwigu o kosmografiji.
Da su Srbi imali svoju azbuku moèmo saznati i iz @itija
Svetog Jovana Zlatoustog 389. godine, gde se kaè da Skiti,
Tra~ani, Sarmati, Indijci i "svi oni koji ìve na kraju sveta, prevode Re~ Bo`ju na svoje jezike", pi{u}i veoma sli~nim,
skoro istim slovima.
U mesecu junu, 1976. godine, u blizini Tel-Aviva, u
mestu Izbet Sarta, u iskopinama koje su vr{ene u slojevima
zemqe iz doba Filistinaca, prona|ena je glinena plo~a, na
kojoj su bila urezana azbu~na slova koja su se razlikovala od
svih drugih pisama koja su do tada bila poznata. Slova su
bila iznena|uju}e sli~na gr~kim slovima. Napisana su u pet
redova, pisana sa leva na desno. Prva ~etiri reda pisana su
na nekom nesemitskom jeziku. Pretpostavke nau~nika su da je
to mo`da bio filistinski, ali po{to se do danas nije utvrdilo kojim su jezikom govorili Filistinci, napisani tekst
jo{ nije preveden. Me|utim, peti red sadrì potpunu azbuku
od 21 slova i praznog mesta gde bi trebalo da se nalazi slovo
"M". Zbog filistinske keramike prona|ene zajedno sa glinenom plo~icom, pretpostavqa se i starost: oko dvanaest vekova pre Hrista.
[vajcarski egiptolog Eduard Navil (Eduard Naville) je
na iskopinama, koje je vr{io na tridesetak kilometara od Kaira, u ru{evinama palate Ramzesa yyy, otkrio na zidovima palate, koji su nekada bili ukra{eni bojenim gle|osanim plo~ama, da su one uglavnom predstavqale cve}e. Neke od wih su
nosile i naziv Ramzesa yyy. Ali, {to je naj~udnije, na wihovim
zadwim stranama bili su urezani neki znaci koji su verovatno predstavqali imena radnika i zidara koji su radili
plo~e. Naravno, ti natpisi su bili urezani pre pe~ewa gline.
Ta "gr~ka" slova Velikovski je smestio u ~etvrti vek pre
Hrista i predstavio ih na slede}i na~in:
C
178
ISTORIJA ISTINE
Treba napomenuti da Grci u svom alfabetu nemaju
slovo S kako je na natpisu napisano. Nikada ga nisu ni imali.
Onda je jasno na ~ija slova li~i natpis od deset slova, me|u
kojima moèmo na}i srpsku re~ koja simboli~no ozna~ava
spajawe - MOST.
Komentari{u}i ovakav stav Velikovskog, ve}i broj
nau~nika, me|u kojima i Jirgen [panut 101, bio je kategori~an
u tvrdwi:
"Gr~ka slova na plo~icama palate Ramzesa yyy, u yY veku
pre Hrista, to je nemogu}e!".

To je izazvalo po~etak re{avawa velike zagonetke.
Tako je Flanders Petri (Flanders Petrie) izneo hipotezu da su
i sami Egip}ani imali ovaj sistem pisma, premda su u to doba
jo{ uvek pisali svojim hijeritskim, ili hijeroglifskim pismom. Me|utim, [panut je naglasio da se ta slova nikada i
nigde ne pojavquju u egipatskim natpisima, ili u wihovim
tekstovima na papirusu. Zato je to mi{qewe odba~eno. [panut je za Velikovskog tvrdio da svoju tezu utvr|uje izvrtawem
istorijskih ~iwenica, u ovom slu~aju pomerawem za osam
stotina godina napade naroda sa mora na Egipat.
[vajcarski arheolog Navil 102 takozvanom "gr~kom
problemu" dodaje i jedan novi - "persijski problem", navode}i da je isti tip plo~ica kojima je oblagana palata Ramzesa
yyy, prona|en, i to u mnogo ve}em broju, u Persiji. Za Grke se
zna da su se u Egipat naselili tek za vreme Psametika, a to je
bilo u Yyy veku pre Hrista (to potvr|uje i Herodot koji je
posetio Egipat u Y veku), dok su Persijanci u Egipat do{li
101
Jirgen [panut, "Filistinci i azbuka", pog. br. 13, str. 169.
102
Griffith in Naville. The Mound of the Jew, p. 41. and p.6. His autority is T. H.
Lewis. Transactions of Biblical Archeology, VII 1881 (1882), 188, Lewis.
179

tek u drugoj polovini Yy veka. Odatle ih je proterao Aleksandar Veliki 103, 332. godine pre Hrista.
U vezi sa svim prethodno navedenim, postavqa se pitawe: kako to da u Gr~koj ili Maloj Aziji nisu prona|eni natpisi sa "gr~kim" slovima iz Hyyy ili Hyy veka pre Hrista? Kada
se tome doda jo{ malo "misterije", onda je zbrka kompletna.
Naime, francuski istraìva~ Rober [aru (Robert Charroux) u delu "La livre de mystere inconnu", {tampanom u Parizu 1969. godine, navodi feni~anskog istori~ara San~onijaton-a. Taj je bio savremenik Trojanskog rata i ostavio je
svedo~anstvo o postojawu, jo{ u wegovo doba, jednog starog
hrama u zemqi, koju su kasnije naselili Feni~ani. U tom
hramu, San~onijaton je video zlatne plo~ice na kojima su bile urezane re~i tek kasnije stvorenim "feni~anskim pismom", i wemu nepoznatim jezikom. [aru je naveo te re~i, uz
komentar:
"sveop{ti jezik, za nas danas izgubqen"
Evo kako ih je on naveo, uz prevod wihovog zna~ewa
na francuski jezik:
103
Uo~i polaska na osvajawe Azije, mladi car Aleksandar yyy Karanovi}

(Karanides), progla{en Veliki, odrào je pripremni sastanak vojnih, gra|anskih i
verskih prvaka u Peli, po~etkom prole}a 334. godine pre nove ere. Na tom skupu
Aleksandar je izloìo razloge vojnog pohoda na Persiju, wegove namere i
opredeqewa u vezi sa osvajawem Azije. Tada{wa persijska dràva se prostirala
od reke Inda do Dardanela i Libije i od Aralskog jezera do Jemena. Aleksandar je
izjavio da }e on slediti put i primere boga Baka koji je ranije i{ao u osvaja~ki
pohod u Aziju. Uz to je dodao da se on smatra Bakovim naslednikom. Kod starih
Srba bog Bak je smatran najve}im u rangu bogova, iznad kojih je bio samo vrhovni i
nevidqivi Bog. Bogu Baku su prino{eni bikovi na `rtvu i on je oli~en u liku bika.
Srbi su ga zvali Bak, Rimqani su to ime izgovarali kao Bakus a Grci kao Bakhos.
Majka Bakova je bogiwa koja je oli~avala zemqu i zvala se doslovno Zemqa.
Me|utim, Grci su ovome bogu dali ime - Dionizos, {to je spoj od dva imena: Dios Bog, i Niza - mesto Bakovog ro|ewa (Ni{). Bilo je vi{e starih gradova sa imenom
Niza, u Evropi, Aziji i Africi, svuda gde je bilo verovawe u boga Baka ili svuda
gde su Srbi bili prisutni.
180
ISTORIJA ISTINE
Mama = mere,
Dama = maitresse de la maison,
Deva = une divinite,
Div = un dieu
Naàlost, samo nepoznavawe srpskog jezika moglo je da
bude razlog onog [aruovog komentara. Jer, te re~i se ni do
dana dana{weg nisu promenile ni za nijansu i ~uvaju se u
srpskom jeziku, gde svako zna wihovo zna~ewe.
Ovde treba skrenuti i pa`wu da slova koja smo napred
naveli, a koja su prona|ena na kerami~kim plo~icama Velikovskog, imaju jednu malu "nepravilnost" u odnosu na gr~ki
jezik. Naime, bez obzira koliko ta slova podse}aju na slova
gr~ke azbuke, jedno slovo ih razlikuje od we, a sva navedena
slova su indenti~na slovima na{e dana{we azbuke. Grci
nemaju slovo "S" kako je napisano na kerami~koj plo~i.
Umesto wega, da su to gr~ka slova, bilo bi gr~ko slovo "".
To govori da su navedena slova sli~nija sa slovima predhri{}anskih Srba, koja niko i ne uzima u razmatrawe. Zato i
govore o jeziku "za wih danas trajno izgubqenom", a nikome
nije "palo na pamet" da pomo}u ovog, na{eg srpskog jezika
protuma~i navedene re~i. Drugo, nikome nije palo na pamet da
potraì ta slova, ~etiri puta ponovqena na srpskom grbu,
jo{ iz najranijih vremena.
Moramo ponovo da se vratimo Sinajskom poluostrvu i
lokaciji jezera Serbon. Da ponovimo pri~u. Posle propasti
vladavine Srba u Egiptu, jedan deo wih se utopio u mo~varnom, poluisu{enom, peskovitom jezeru koje je dobilo ime
Serbon. Zarobqenici su bili primorani na teàk rad u
rudnicima bakra i na palatama Ramzesa yyy. Najpoznatiji rudnik bio je Timna. Nalazio se blizu Akabskog zaliva. Upravo
po zidovima rudnika bila su urezana "gr~ka slova" ("rune").
I uglavnom svi ti nalazi datiraju period od Hyyy do H veka pre
Hrista. Tako|e, na oko 30 km ju`no od Gezera, iskopane su
urne sa istim "gr~kim" slovima (Hyy vek pre Hrista), a sam
181

Gezir su zauzeli Filistinci u Hyy veku pre Hrista i od wega
napravili svoju tvr|avu. Svi nalazi u okolini, po~ev od komadi}a pe~ene keramike do nadgrobnih plo~a, uvek su nosili
iste oznake koje, naravno, ni do danas nisu de{ifrovane.
Na|eni su i poklopci sarkofaga u Libanu, opet ukra{eni
"gr~kim" slovima. Jirgen [panut tvrdi da su Feni~ani
preuzeli "Sinajsko" pismo i od wega napravili svoje. Daqe,
[panut navodi da su na Sinajskom poluostrvu (na kome se
"slu~ajno" nalazi jezero Serbon), jo{ od Yy milenijuma bili
izgra|eni pomenuti rudnici bakra u oblasti Timne i od tada
je tamo izgra|eno oko 5.000 tunela na povr{ini od oko 60 km2.
[to je jo{ interesantnije, u tom podru~ju je prona|eno oko
11.000 natpisa na istom jeziku, koje su tu ostavili robovi koji
su bili prinu|eni da rade u najteìm uslovima. Bilo je tu crteà, hijeroglifa, slova nepoznatog porekla, pa i slova filistinskog pisma sa takozvanim "gr~kim slovima". Najzad,
[panut, kao da sam postavqa pitawe i odmah daje i odgovor:
"Na pitawe, od koga su Filistinci primili slova,

postoji samo jedan odgovor: Filistinci su to pismo, pogre{no nazvano "feni~ansko" ili "gr~ko", doneli iz wihovog
zavi~aja, oko 1.200 godina pre Hrista..."
[panut je u daqem razmatrawu veliku pa`wu posvetio
"runama" to jest pravolinijskim slovima za koje mnogi nau~nici misle da poti~u tek iz vremena oko 200 godina pre Hrista. Me|utim, [panut navodi podatke da su rune u oblastima
severnog mora postojale i mnogo ranije. Kao potpora toj
tvrdwi, brojni su nalazi grobova i spomenika sa natpisima sa
"gr~kom slovima". Takozvanim "umbrijskim runama" u Toskani, veoma su sli~ne rune u Liguriji i u gorwoj Italiji, kao i
prototirenska, etrurska, oskijska, faliscijska, arhajskolatinasta i latinska slova. Zatim, na padinama i u uvalama
Kamonike (Camonica - a mi mislimo da je to neka na{a
Kamenica) nalazi se "prerunsko pismo severnog porekla", o
~emu [panut kaè:
182
ISTORIJA ISTINE
"...mno{tvom znakova u vidu pisma na posu|u isto~nonema~ka, ilirske kulture bronzanog perioda...", pa s tim u
vezi navodimo citat Olge Lukovi} Pjanovi}: 104
"...Neupu}eni ~italac sasvim sigurno ne}e znati {ta je

to "isto~nonema~ka, ilirska kultura..." No, pre veoma kratkog obja{wewa u odnosu na tu kulturu, da spomenemo da [panut, kao najstariji predmet ove kulture navodi jedan bronzani
brija~ iz drugog milenijuma pre Hrista. Stil runa na tom brija~u, odre|en je tvrdim materijalom, na kome su mogle da se
urezuju samo prave crte. J. Brensted (J. Brnsted) je, doznajemo
daqe, 1962. godine objavio tekst i komentar o runama, koje je
prona{ao na {est mesta u Danskoj. Napomiwemo pri ovome, da
se poluostrvo Danska, u davna vremena nazivalo srpskim imenom, poput jezera Serbon na karti u delu Imanuela Velikovskog. Od tih severnih, nekada silno rasprostrawenih tzv.
balti~kih Srba, do danas je preìvelo samo jezgro Srba Gorwe i Dowe Luìce u isto~noj Nema~koj. Bri{u}i wih,
istrebqewem i germanizovawem, agresivni do{qaci Nemci,
malobrojni u po~etku, brisali su sve tragove wihovog boravka u krajevima koje su silom otimali, tamane}i ìteqe starosedeoce na najstra{nije na~ine, o ~emu postoji dokumentovana
literatura. Germanizacija je obavqena tako sistematski da
izvesni nau~nici tvrde da su 75% dana{wih Nemaca pogermaweni Sloveni (Srbi, prim. autora). U ovakvim slu~ajevima
mi izraz "Sloven" nerado upotrebqavamo budu}i da on tada
nije ni postojao..."
Najgore je {to [panut i ostali nau~nici potpuno izbegavaju da upotrebe ime Srbi, pa ~ak i Sloveni. Tako }e svaki
istori~ar, koji te stvari poznaje, mo}i da brani ove istorijske ~iwenice, protive}i se ~ak i [panutovim izjavama koji
izgleda izbegava da nam kaè ovu istorijsku istinu. On po104
Olga Lukovi} Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji", kw. 3 str.176., IPA

183

miwe "germanske pretke" koji su jo{ 3.000 godina pre Hrista
ostavili rune po svojim velikim kamenim grobovima u ju`noj
[paniji, Portugalu, Bretawi i zapadnoj Nema~koj, a ustvari
govori o nekada{wem srpskom stablu. On je u nekim tvrdwama
i{ao i daqe navode}i da su rune postojale ranije, pri kraju
diluvijalne ere, kada su po pe}inama nalaène rune na kamenu belutku. Najva`nija otkri}a koja potkrepquju ove tvrdwe
su otkri}a u Mas d'Azil-u u blizini Arijeà. To se dogodilo
u Glozelu, 1924. godine i u wemu je mno{tvo znakova pisanih
"gr~kim slovima", filistinskim ili sinajskim pismom.
Svi koji su pisali o Srbima, imali su sigurnu bazu za
uverewe da su dana{wi Srbi, koji su nosili razna imena,
ne{to nazivaju}i sebe prema pokrajinama koje su naseqavali,
a ne{to prihvataju}i imena {to su im drugi nadenuli, pa su
samim tim pravili veliku zbrku oko svoje istorije. Bili su
starosedeoci na ogromnim prostranstvima na kojima su
nalaèni tragovi wihovog ìvqewa kroz razna pisana dokumenta u vidu raznih znakova. Ti znaci urezivani su tvrdim
predmetom na raznim povr{inama, po~ev od kamena belutka, pa
preko glinenih plo~ica do raznih drvenih da{~ica. Ti znaci
su imali izgled onoga {to nau~nici nazivaju "runama".
Na osnovu svih dosada{wih svedo~anstava, sa
sigurno{}u moèmo da utvrdimo da su u istoriji nekorektno
predstavqeni Pelazgi (Pelasti, Belasci) bili niko drugi do
pravi Srbi. A ba{ to, pelazgijsko pismo se pomiwe u anti~koj
Gr~koj iz koga je najverovatnije nastao gr~ki alfabet. Radi se
o glagoqici.
U srpskom jeziku za alfabet postoji i jedan drugi,
pravi naziv - azbuka. No, i glagoqica i }irilica (azbuka)
predstavqaju dva razli~ita oblika srpskog pisma. Posmatraju}i glagoqicu i rune i glagoqicu i }irilicu, potrebno je
ustanoviti i {ta je od ~ega starije. A ako se svemu tome doda
i staro etrursko pismo, pa vin~ansko pismo...?
184
ISTORIJA ISTINE
Sl. 15 - Karta Serbinskog jezera
Etrurski tajanstveni narod, koji je sebe nazivao Ra{anima (podaci sa pro~itanih tekstova), naseqavao je od H do yy
veka pre Hrista veliki deo Apeninskog poluostrva. Severni i
centralni deo nudi tragove wihove sjajne civili-zacije sa
185

mno{tvom materijalnih dokaza (hramovi, posu|e, grobnice,
sklupture i pismo), ali su ih nadiru}a plemena sa juga (Latini i Albani) potisnula i savladala uglavnom ubijaju}i mu{ko
stanovni{tvo i porobqavawem èna i dece. @ene i deca su
pretopqeni u romansko stanovni{tvo. Novi latinski upravqa~i su potpali pod uticaj etrurske kulture, usvajaju}i i
ra{ansko pismo koje je bilo poznato u staroj otaxbini
Etruraca Lidiji (Qudeji) i Likiti. Tamo se kasnije poznato
etrursko pismo nazivalo SRBICOM. Etrurci su pisali sa
desna u levo i to je predstavqalo nepremostivu te{ko}u u
de{ifrovawu wihovog pisma. Tek, osamdesetih godina pro{log veka, Svenson (Svetislav) Bilbija, ~uveni ameri~ki
etrurkolog srpskog porekla, uspeo je, zahvaquju}i prvenstveno poznavawu srpskog jezika, da otkrije tajnu etrurskog pisma
{to je i objavio u kwizi "Indoevropski jezici i etrursko
pismo" koja je izdata u îkagu, 1985. godine. Prema jednoj tezi
Svensona BilbijeRa{ani (Ra{~ani, Rasci, Trsci, Tirseni Etrurci), su naselili prostore Apeninskog poluostrva (dana{we Italije) posle pada Troje, odnosno posle egzodusa nad
wima u Hyyy veku pre nove ere. Morali su da se povuku pod
najezdom Helena, i u Maloj Aziji i na zapadnom delu Balkanskog poluostrva. Napomiwemo i to da se Troja prostirala
od Male Azije do Jadranskog mora. O sme{tanju Troje u dolinu Neretve pisao je meksi~ki filolog Roberto Salinas
Prajs...
Evi jo{ nekoliko primera uporednih zajedni~kih re~i,
ovoga puta etrursko i srpsko pismo gde ima oko 2500 istih
re~i:
rasna
rasan,
ratum
rat,
ranem
ranim,
tui
tu,
ves
ve{,
kuikna
ku~ka,
cena
cena,
186
ISTORIJA ISTINE
cale
kop
utar
vune
rad
zar
}ale, otac,
kopile,
putar
vuna,
rad,
àr itd.
U Milanu je 1987. godine obrazloèn sistem pisma

podunavske civilizacije, uz veoma bogatu dokumentacionu
gra|u, i ono je, prema svom najbogatijem nalazi{tu, dobilo
naziv vin~ansko pismo. Od tada je vin~ansko pismo, za koje se
zna da je nastalo u Yy milenijumu, u{lo u sve zna~ajne atlase
sveta i enciklopedije i ono postaje predmet izu~avawa na
svim univerzitetskim katedrama Evrope. Tako sada, hronologija pojave pisma, posle navedene dopune glasi:
1. Protopismo Lepenskog Vira
2. Vin~ansko pismo
3. Sumersko u Mesopotamiji
4. Protoislamsko
5. Protoindijsko
oko
6. Kinesko
7. Egipatsko
8. Kritsko
9. Hetitsko
8000-6000 godina pre Hrista

3100 pre do 75 posle Hrista
2200 godina pre Hrista
1300 godina pre Hrista i traje
3000 pre do 400 posle Hrista
Diodor Sicilijanski je pisao (ìveo u vreme Hristovog ro|ewa) u svojoj "istorijskoj biblioteci" da su najstarije mitolo{ke pri~e, koje se odnose na Amazonke, Atlante i
Argonaute, preuzete od epskih pesnika, Homerovih savremenika, koji su svoje pesme pisali na pelazgijskom jeziku i
veoma starim pismom. Pri tome je naveo Orfeja. Po wemu, Orfej je prethodio Homeru i, kao i Homer, jedno vreme proveo u
Egiptu. Emil Birnuf pak tvrdi da je Orfej ìveo nekoliko
vekova pre Homera i da je pisao jezikom, po kome se ne bi dalo
187

zakqu~iti da se sluìo i pisao jezikom Grka, niti da je pripadao gr~kim precima. Orfej je, tako|e pogre{no interpretirano ime od strane Grka. Jer Orfej = Orfeo, zna~i
"Or-beo" - Orao - Beli; Beli Glasnik, Beli Orao, a to je u
stvari pelazgijsko ime.
Interesantno je navesti jo{ neka obave{tewa o
tra~kom kraqu, pesniku, peva~u i mudracu, Orfeju, sa~uvana u spisima Dionisija Sicilijanskog, po kome ne moèmo sa
sigurno{}u da tvrdimo da je Orfej bio samo mitsko, izmi{qeno lice. Jer u svojoj kwizi yY, gl. 25, Dionisije sa Sicilije pi{e:
"Orfej je bio Tra~anin (ne Grk - primedba). On je svojim poznavawem pevawa i poezije nadilazio sve qude, o kojima
je sa~uvano se}awe. Sastavqao je slavne pesme i osobito divne po skladnosti stihova. U tom je pogledu dostigao takav
stupaw, da mu je pripisivana mo} da je lepotom svojih pesama
delovao na ìvotiwe, pa ~ak i na drve}e. Po{to je mnogo vremena posvetio u~ewu, odlikovav{i se posebno poznavawem
teologije, Orfej je otputovao u Egipat, gde je stekao jo{ veliki broj novih znawa. Zahvaquju}i svemu tome, on je postao najslavniji ~ovek svoga vremena, kako svojom teologijom tako i
svojim doktrinama o misterijama, a ujedno je bio najve}i pesnik i muzi~ar doba u kome je ìveo..."
Na osnovu obilne bibliografije na|ene kod Euripida,
Aristofana, Pauzanije nastoji se da se izvuku najprecizniji
zakqu~ci o ovom tra~kom ili, kako kaè Jovan Dereti} u
tomu y svoje "Istorije Srba", gde je posvetio celo jedno
poglavqe Orfeju nazvav{i ga "Orfej i wegovo delo", ra{kom kraqu. On je upalio "lu~ misterija", "uspostavio ~i{}ewe od grehova", "prona{ao kako se le~e bolesti", dok je svojom muzikom sa lire zanosio qude, krotio divqe zveri.
Orfej je bio veliki prosvetiteq koji je qude u~io ratarstvu,
upotrebi biqa, ve{tini pisawa, mudrosti vere i lepoti qubavi. Po Dereti}u, Orfej je "div stvarala{tva", koji je ro|en izme|u Olimpa i reke Strume, kao sin kraqa te oblasti,
188
ISTORIJA ISTINE
pa je i sam postao tra~ki kraq. Orfejevi preci su bili iz
Kikona, je predstavqen je u ra{kom odelu koje se sastojalo od
lisi~je {ubare, dugih ~izama, duge ko{uqe i kabanice.
"Jo{ pre Orfeja, Srbi su verovali u jednog vrhovnog
Boga... a posle Orfeja ovo verovawe je bilo zvani~no i jedino... Prete~a Svetog Pisma bila je Orfejeva Sveta Istorija,
napisana na metalnim plo~icama koje su ~uvane u nekom hramu
na planini Balkanu". 105
Naàlost, i Orfeja kao i Aleksandra Velikog dana{wa istorija ubraja u Grke. Da li }e se ikada iskoreniti ovakvo iskrivqeno razmi{qawe i u~ewe, istorija }e da pokaè.
Jer, Diodor sa Sicilije kaè: "Tako|e se tim pelazgijskim
jezikom sluìo Orfej i Pronapid, Homerov u~iteq."

Da je gr~ki jezik izmeweni, da ne kaèmo izobli~eni
srpski jezik, moè da posluì i bele{ka Herodotova koji u
kw. y, gl. 58. kaè da je gr~ki jezik nastao i uvek upotrebqavan zajedno sa pelazgijskim. A taj isti pelazgijski narod
ìveo je, pre dolaska Grka, u celoj Gr~koj, tiho i mirno,
bave}i se zemqoradwom... Poznato je da su se Grci nau~ili
zemqoradwi od wih (Pelazga), kao i da su sa divqewem
pisali o pelazgijskim putevima, kanalima... Pelazgi su poznavali preradu metala, wihovo dobijawe. Nau~ili su i arhitekturu, pa se name}e zakqu~ak da su Pelazgi Grcima zaista
bili pravi u~iteqi koji su ih nau~ili i pismu najsli~nijem
wihovom. âk je i red slova kod gr~kog pisma ostao isti kao
kod pelazgijskog. Da to pismo nije wihov (gr~ki) ni feni~anski izum najjasnije govori ~iwenica da zna~ewe slova kod
wih ne zna~i ni{ta osim utvr|enog redosleda nabrajawa
slova, dok nazivi slova drevne srpske glagoqice, pelazgijskog
pisma, a i }irilice, predstavqaju ~itav jedan moralno-filozofsko-verski sistem, uz glavne i jasno izraène principe
svakodnevnog ìvota.
105
JovanDereti}, "Istorija Srba", Tom y.
189

Veoma je va`no napomenuti i slede}e: "Prva slova srpske azbuke u sebi nose i posebnu misti~nu simboliku vezanu
sa religijom za srpski rod i samo pismo kojim je srpstvo
odràno. Slovo A, srpske azbuke zna~i Ja (kako kaè R.
Borisavqevi} u svom "Prasrpskom re~niku" a` ili az ili as
- ego, je Prvi Tvorac); slovo B - Bog (buk - deus - Bog Sveznaju}i); slovo V - (vedi - vitus - vidi) VID, pa bi se zna~ewe
prva tri (opet tri) slova azbuke mogla protuma~iti kao Ja
(sam) Bog Vid". 106
Kroz srpsku prastaru azbuku izraèna je cela filozofija srpskog naroda: wegov odnos prema Bogu, prema qudima koji su wegova bra}a - Sorabi, kao i prema zemqi, majci
hraniteqki... Taj drevni narod Srba, sre}an i miran, ìveo je
hiqadama godina, sve dok se nisu pojavili oni koji nisu
po{tovali osnovne duhovne vrednosti, kojima je srpski narod
skr{en a velika Srbija od Baltika do Egeja rastrgnuta i raspar~ana. Za Nemca zna~ewe wegovih a, be, ce, de; Engleza - ej,
bi, si, di, ili Grka - alfa, beta, gama delta, ne predstavqa
apsolutno ni{ta, osim pukog obeleàvawa, dok je u srpskoj
azbuci svako slovo ìvotna filozofija i svako slovo ima
svoje li~no metafizi~ko zna~ewe, koje stopqeno u zajednicu,
koju nazivamo azbuka, predstavqa filozofiju ìvota srpskog naroda.
Duboka je starost pisma. U to smo nepokolebqivo ube|eni. Bilo kako da je ono kroz istoriju i razne manipulacije
nazivano, prvo pismo nisu napravili Feni~ani, kako nas istorija u~i, ve} prvo pismo koje je dato ~oveku poti~e od Srba.
Se}amo se, da smo jo{ u detiwstvu u~ili {ta je glagoqica.
Sumwamo da bi neko mogao danas da nam ispri~a ne{to vi{e o
tome osim da je to neko staro pismo koje su nam kasnije
106
Olga Lukovi} Pjanovi}, "Srbi... narod najstariji" kw. 3. str.176., IPA

190
ISTORIJA ISTINE
pretvorili u }irilicu. U najkra}em bi se definicija
glagoqice uglavnom svodilo na to.
Radi se o pismu, jo{ od vremena starih Pelazga iz kog
je kasnije napravqen gr~ki alfabet. Naziv pisma dolazi od
starog pojma za re~ - glagol, pa je logi~no glagoqica bila
pojam o ne~em ili nekom ko govori - glagoqi, glagoqiti =
govoriti, a to je skup slova kojima moè da se prenese ìva
re~. Na slici br. 14 prikazan je jedan stariji oblik glagoqice. 107
Sl. 16 - Stariji oblik glagoqice
Nama se ~ini, na osnovu istorijskih argumenata, da je

poreklo azbuke tesno vezano za srpski narod. Naravno, to je
"berlinsko-be~ka" {kola uporno odbijala. Po|imo od same
~iwenice, vezuju}i stvari neumitnom hronologijom doga|awa,
da su stare Rg-Vede (Rigveda) pisane jezikom koji su mnogi
nau~nici prihvatili kao sanskrit. Ako se uporede re~i
sanskritskog jezika i na~in pisawa "Velesove kwige", pro107
Clem. Grubissich, "In originem et historiarum alphabetici slavonici glagolitici...

disqusitio populorum septentrionalum...", Veneti, MDCCLXVI
191

fesora dr Radivoja Pe{i}a, 108 svakom pa i neupu}enom }e
pasti u o~i da je i jedno i drugo pisano takore}i istim
"slovima". Protopismo Lepenskog Vira staro je od 8.000 do
6.000 godina pre Hrista, a Vin~ansko pismo 5.300 do 3.200
godina pre Hrista. A pismo je ne{to zajedni~ko {to su zadràli qudi koji su krenuli u seobe. To zajedni~ko je ta sli~nost pisama Lepenskog Vira, Vin~e i sanskrita, a kasnije
sumerskog, filistejskog (feni~anskog) pisma pa zatim runa,
alfabeta, latinskog i na kraju }irilica. Zna~i samo je jedna
zajedni~ka osnova modifikaovana, dogra|ivana i svaka nova
verzija je dobila svoje novo ime, a onda je po~ela borba za
primat - ko je najstariji, istovremeno negiraju}i pravo tvoraca prvog pisma na verodostojnost.
U nastavku, na sl. 15, prikazujemo jednu sveobuhvatnu
tabelu pisama koja smo uspeli da sakupimo oslawaju}i se na
razli~ite izvore. Objediwujujemo ih na jednom mestu zbog
preglednosti, ne pretenduju}i na savr{enost i jedinu ta~nost.
Napred smo pomenuli i "Velesovu kwigu" o kojoj smo
du`ni da kaèmo i neku op{irniju re~. "Velesova kwiga"
predstavqa jedan od veoma starih dokumenata srpske (kako
Radivoje Pe{i} kaè - slovenske) literature. Ne}emo citirati detaqe iz ovog dela. Ostavqamo ~itaocima da sami pro~itaju, a mi }emo se osvrnuti na neka na{a zapaàwa o woj.
"Velesova kwiga" je dokument zabeleèn na brezovim
da{~icama, me|usobno povezanim. Obuhvata period ìvota
plemena od pribli`no 650 godina pre Nove ere, zakqu~no sa
posledwom ~etvrtinom devetog veka posle Hrista. Iz @itija
Svetog Jovana Zlatoustog 389. godine posle Hrista kaè se
da su Skiti, Tra~ani, Sarmati i Indijci prevodioci re~i
bo`je na svoje jezike. Mo`da treba navesti da je "Velesova
kwiga" posve}ena Bogu Velesu ali da je zasada najstariji pi108
Radivoje Pe{i},"Velesova kwiga", prevod i komentari, izdawe "Pe{i} i

sinovi", Beograd, 1997.
192
ISTORIJA ISTINE
sani dokument iz navedenog perioda o qudima koji su ìveli
oko reka Dwepra, Dona i Volge. Ti qudi su bili Srbi i to
onaj severni krak koji je krenuo sa talasom seoba iz drevne
Indije.
Sl. 17 - Uporedna tabela vin~anskog, feni~anskog,

etrurskog, velesovog, runskog, glagoqice,
gr~kog i }irili~nog pisma
193

No, da se vratimo jo{ jednom glagoqici kao osnovi postanka pisma i da zanemarimo sve one ve{te manipulacije oko
tvorca prve azbuke, prvih slova i prve pismenosti.
O~igledno je da je raznim manipulacijama istina zaobi|ena, a zatim se kao "tvorci" azbuke pojavquju Friàni,
Frigijci ili Feni~ani. Ko su oni bili? Feni~ani su u svet
nekih novonastalih civilizacija doneli pismo koje su prvi
stvorili Srbi naseqeni u dolini Inda, a o kojima su i Vede
pripovedale.
Franciskus Marija Apendini (Franciscus Maria Appendini) je jo{ pre Siprijana Robera napisao predgovor za Stuli}ev re~nik, daleke 1806. godine.
"Izumiteq pak glagoqske azbuke, koja je, kaù, nastala od tra~ko ilirskog naroda, postupio je tako da imena ilirskih slova, slede}i jedno za drugim izraàvaju neku misao i
savr{eno obuhvataju smisao re~i; dok kod drugih azbuka ni
naziv slova niti wihov red ma {ta zna~e... Tvorac glagoqske
azbuke pojavio se u tra~kom, ili frigijskom narodu..."
Ako uzmemo u obzir da su Friàni Tra~ani, koji su
jednom davno oti{li sa Balkana u Malu Aziju, onda je logi~no
da se azbuka pojavila kod Tra~ana. Daqe, Apendini kaè:
"...Ime stvaraoca stare glagoqske azbuke nije nepoznato... Ina~e, frigijska slova bila su starija od Herakla, pa
~ak i Egipta, o ~emu izve{tava Herodot kod Klementa Aleksandrijskog; veli naime Klement: "Herodot kaè, da je Herakle, po{to je bio prorok i poznavalac prirodne nauke, prihvatio od Atlanta Varvarina Friànina stubove sveta"
Prema tome, Feni~ani nisu bili narod koji nije imao
nikakve veze sa Srbima. Oni su deo Srba, a pismo koje su izumeli samo je preno{eno sa kolena na koleno. Ume}e i poznavawe starog srpskog pisma, kojim je jo{ u Vedama obja{weno
srpstvo uop{te, upravo je potvr|ivalo napred pomenutu srpsku prosvetiteqsku misiju. Ali, zapadna nauka, nama se ~ini
namerno, izbegava da pomene ime Srbi, namerno izbegava da
do|e do re{ewa zagonetki zapisanih jo{ u predhri{}anskoj
194
ISTORIJA ISTINE
istoriji pomo}u srpskog jezika. Ve{to se {pekuli{e kojekakvim jezicima pa ~ak i nekim ju`noafri~kim, samo nikako da
im na um "padne" srpski. A sve te "misteriozne" stvari, ili
bar ve}ina od wih, sa~uvane su do danas u srpskom jeziku
potpuno nepromewene. Da je u srpskom jeziku sadràno ne{to
vi{e od pukih re|awa slova i re~i, najre~itije nam govori
stara srpska azbuka - glagoqica - ~ije je zna~ewe pojedinih
slova jedna filozofija ìvota utkana u neuni{tivost, a
mo`da je to i razlog ve~nosti, srpskog naroda.
Zbog toga i prikazujemo, ba{ tu, srpsku azbuku, sa zna~ewem pojedinih slova i na~inom za u~ewe prave ìvotne
filozofije kroz jednu vrstu molitve:
A
B
V
G
D
E
@
S
Z
I
I
J
K
L
M
N
O
P
R
S
T
OY
A
B
V
G
D
E
@
S
Z
I
I
J
K
Q
M
N
O
P
R
S
T
U
az (as)
buk
vedi
glagoqe
dobro
est
ìveti
sila
zemqe
isa
i
(ie)je
kako
qudi
mislite
na{
on
pokoj
reci
slovo
tvrdo
uk
Prvi Tvorac
Bog Sveznaju}i
vidi
re~i
dobre
On jeste
ìva
sila
zemaqskog
prostora
i
zna
kako
qudi
misle
na{
O~e Nebeski (Boè)
svemira
reci
slovo
potvrdnog
u~ewa 109
109
Po re~niku prasrpskog "Jezika Majke", Ruìca M. Borisavqevi},

Tuma~ewe slova glagoqice
195

Prema Ruìci Borisavqevi}, tekst azbuke bi izgledao
ovako:
"Prvi Tvorac, Bog Sveznaju}i vidi re~i dobre. On

jeste ìva sila zemaqskog prostora i zna kako qudi misle.
Na{ O~e Nebeski Svemira reci slovo potvrdnog u~ewa".
Smatramo da je svaki komentar ovde izli{an, ako se
uzme u obzir da su slova u jednom prirodnom skladu i da
predstavqaju veliku ìvotnu mudrost -molitvu.
Mili} Stankovi}, ~uveni slikar "Mili} od Ma~ve",
kontraverzna li~nost, ugra|ena u sva wegova likovna dela,
svojom je ekscentri~no{}u (mi smatramo - pozitivnom), ustalasao prvo politi~are i zagovornike raznih ideologija a zatim i stru~wake na poqu lingvistike, filologije i filozofije svojim smelim i pronicqivim tuma~ewima pojmova u
srpskom jeziku:
"AZ je prvi znak za glas "A" (od JA, JAZ) u srpskom i

svim slovena~kim pismima, nazvanim azbukom. Az je ja i ozna~ava jedninu prvog lica (ja, stanovnik), dok se uzvi{eni ~in
jednote, u onomatopeji razvu~enog "a" odnosilo na boànstvo: Ja-a-a Prvotvorac, Bog Sveznaju}i. U daqem razvoju
pojma az, uticalo je razmnoàvawe stanovni{tva, pa je na az,
dodat sufiks za mnoìnu "i": az, azi (stanovnici), budu}a
mnoìna za prvo lice - mi (mi stanovnici). Svakako da }e
stanovnici Azi prozvati svoje zemqi{te na kojem ìve sa
Azija, dodavawem sufiksa ja na osnovu Azi, kao {to se to
redovno ~ini u srpskom jeziku (Srbi-ja, Rusi-ja, Indi-ja,
Liki-ja, Lidi-ja, tj. Qudija). Kod Rusa je ~esto ènsko ime
Asja, {to }e re}i Azija. Po{to su prvi Indoevropqani naseqavali Podunavqe i Malu Aziju, to je pojam za stanovnike
Aze, pre{ao na naziv wihove zemqe u kojoj su ìveli, a
kasnije i na ~itav kontinent Aziju." 110
110

196
ISTORIJA ISTINE
GLAVA H
SRPSKI BOGOVI I RELIGIJA
azumqivo je da boànstva u srpskoj istoriji imaju daleko

duù tradiciju i vremensko trajawe nego {to se do sada
o tome govorilo. Religija je u ìvotu starih Srba bila veoma
zna~ajna. Wenim nepoznavawem pokazujemo da o svojoj istoriji
ne znamo ni{ta osim nekih istrgnutih suvoparnih i jasno dirigovanih konstatacija. [ta to zna~i? Odgovor je da se u
dana{wici ne snalazimo, da lutamo, jer se drevno, arhai~no
doba proteè do danas, a mi toga nismo ni svesni.
U osnovnim postavkama, srpska religija ima dosta
sli~nosti sa hri{}anstvom: jednobo{tvo, a ne politeizam kako se misli, vera u Trojicu, besmrtnost du{e, zagrobni ìvot. Istovremeno, drevnoj srpskoj religiji svojstvene su posebne crte, koje je izdvajaju iz drugih religija i ~ine je osobenom. Srbi nikada nisu sebe smatrali produktom bogova, ve}
bo`jim potomcima. îwenica da su smatrani Dajbogovim unucima, odre|ivala je prirodu odnosa prema Bogu, {to bi zna~ilo da se pred svojim praocem (a ne tvorcem) nisu uniàvali
i ulagivali, ve} su se, uz uvaàvawe wegove nadmo}i, ose}ali prirodno i u srodstvu sa wim.
197

âk i u nekim starim srpskim pesmama, koje su se prenosile sa kolena na koleno, ~esto se moè na}i àl za pro{lim ìvotom, vera u zagrobni ìvot. Te pesme su pune sete,
ali i uzvi{enosti i dostojanstva koga ne poseduje nijedna poznata kwièvnost. Srpska majka prekliwe svoga sina da ne
govori neistinu, ~ak i po cenu ìvota. Ona ~estita svom sinu
prve rane dobijene u ratovima. Koliko je hrabrosti bilo potrebno da se izgovore takve misli? To je zapisano u predawima preno{enim sa kolena na koleno.
Otuda i nepostojawe hramova za molitvu i milost
bogova. Bogu, koji se nalazio svuda oko wih, obra}alo se
direktno. Posebna mesta za molitve postojala su samo u ciqu
zajedni~ke molitve a ne zbog toga {to su smatrana posebno
svetim. Stari Srbi su smatrali da se Svarog, najve}i srpski
bog, javqa u tri osnovna vida: Jav, Prav i Nav.
Jav je predstavqao vidqiv, realan, materijalni svet.

On predstavqa zemaqsko bitisawe, ~ovekovo postojawe u
zemaqskom ìvotu i opredeqewe budu}nosti du{e posle
smrti. Kao su{ti, suptilni svet, on je i sam nebeski svet, iz
koga se pod raznim imenima javqaju bogovi. To su otac neba
Svarog, Dajbog, Perun i drugi. To je i velika bogiwa Mater
Slava.
Nav je svet onostran, nematerijalni, svet mrtvih. U wemu du{a prebiva saglasno ~ovekovim delima u zemaqskom
svetu. Du{a ~oveka, koji se odvojio od moralnih na~ela, osu|ena je na ve~no stradawe i udaqena je od du{a wegovih predaka, da se s wima nikada ne sjedini. O tome brine Marmora
ili Mara, vladarka Nava. Verovawe u Nav odràno je do
dana{wih dana.
Prav je istina ili zakon Svaroga, koji upravqa ~itavim
svetom. U Pravu se odre|uje sudbina qudi i ozna~avaju budu}i doga|aji. Prav je savet i sud bogova.
198
ISTORIJA ISTINE
Religija starih, drevnih Srba je, kako je re~eno, monoteisti~na. Me|utim, prisustvo drugih bogova, nikako nije naru{avalo princip monoteisti~nosti. Kao {to hri{}anstvo
pored Tvorca priznaje Bogorodicu, an|ele, svece i apostole i
kod drevnih Srba postojali su drugostepeni bogovi, koji su
odraàvali mno{tvo prirodnih sila. No, nad wima svima vladala je jedna jedina, svemo}na sila, oli~ena u Bogu, dok su svi
drugi bogovi bili samo wen odraz.
Ideja o Trojici, koja je stvorena kod predarijevskih
naroda, prisutna je i ovde. Vrhovni Bog zvao se Triglav, {to
je trebalo da ozna~i trojedinstvo. Prisutna je svojevrsna analogija: jedan Bog, ali u tri lica.
U isto vreme, religija starih Srba je bila panteisti~na, bogovi nisu razdvajani od prirodnih sila. Svako doga|awe u prirodi predstavqalo je ispoqavawe sveprisutnog
Boga. Svetlost, muwe, toplota, ki{a, izvor, vatra, reka, vetar, drvo, sve {to je odraàvalo ìvot. @ive}i u potpunom
skladu sa prirodom, Srbi su sebe smatrali wenim neraskidivim delom i potpuno se sa wom stapali u jedan stvarno
harmoni~an sklad.
Nasuprot Grcima i Rimqanima, religija Srba je u veoma maloj meri personifikovala svoje bogove. Na wih nisu
preno{ene qudske osobine, niti su predstavqani kao nadqudi. Srpski bogovi se nisu ènili, nisu imali decu, nisu
se sukobqavali ve} su prvenstveno bili simboli prirodnih
pojava, koje su na ~oveka delovale bilo dobro, bilo lo{e.
Religija Srba je bila religija radosti. Praznici ìvih
kao i svi pomeni organizovani za mrtve, uvek su obeleàvani
gozbama, da}ama, raznim takmi~ewima, pesmom i igrom. Svoj
filozofski stav prema svetu, jasno su iskazivali svojim
stavom prema odnosu izme|u Dobra i Zla. Pored Belih, postojali su i Crni bogovi. Vodilo se ra~una da Beli bog ne bude
nikad pobe|en od strane Crnog. Znamo da Normani i Alani
prinose qudske `rtve dok Srbi, kao unuci Dajboga, taj pri199

mer ne mogu slediti. U to ime, oni su bogovima zahvalni na
istinskoj veri i prinose im `rtve u vidu plodova svoga rada.
Molitve su upra`wavane tri puta dnevno: ujutro se molilo
Perunu, u podne Horosu (Suncu), a uve~e Dajbogu.
Avran (Javoruna, Varuna) - boànstvo koje deluje uvek

i svuda. On je vrhovni davalac i odràvalac ìvota, on je
Dajbog, ili kod balti~kih Venda - Podaga.
Brama - (kod Srba "Brama") su vrata za nebo i tesno

su vezana za Ogweboga (Agnija, Peruna, Jarila, Dajboga i
Horosa). Kroz Bramu dolaze do Vi{we svi oni koji su
dostojni bo`je qubavi.
Veles - (Nebeski Pastir, Bog plodnosti i roda). Bio je
poznat i pod imenom Apulo - Apolon, kao Bog svetlosti. Peva~i, muzikanti i enahari su se nazivali "Velesovim unucima".
Lepe ve{tine bile su pod za{titom Nebeskog Pastira, koji je
terao zvezdana stada i oblake, jer Veles nije bio samo za{titnik stada zemaqskih, ve} i stada nebeskih.
Vid - (Svetovid, Za{titnik) - sun~ano boànstvo kod

svih Srba. Aleksandar Makedonski 111 je dao slobodu svojim
ratobornim "kosiocima" (ratnicima koji su vozili borbena
kola sa srpovima). Od Aleksandra oslobo|eni Srbi, postali
111
Aleksandar je za sve vreme svog pohoda na Indiju ukazivao, a to potvr|uju

i ~iwenice da je bio jo{ jedan veliki pohod, posle onog Bakovog, tako|e od Srbije
do Indije. I ovaj drugi pohod, vodio je, opet prema narodnom predawu, jedan drugi
bog jer se smatralo da takav podvig ne moè da izvr{i obi~an ~ovek. Taj drugi,
veliki vojvoda se na srpskom jeziju naziva Serbon. Grci ga zovu Herakles, a
Rimqani Herkules.
I Aleksandar je, kao wegova dva prethodnika, bio progla{en prvo bo`jim
sinom, pa zatim i bogom. Plutarh kaè da je sasvim izvesno, {to zna~i da su i
wegovi savremenici u to verovali, da Aleksandar vodi poreklo od Heraklesa,
preko svog pretka i rodona~elnika dinastije - Karana, i od junaka Ahila preko
svoje majke Olimpije, ro|ene Eaki} (gr~ki Eakides).
200
ISTORIJA ISTINE
su panovi, ili gospodari svoje zemqe, koja se ubrzo prozvala
Panonijom, zemqom panova, ili srpske gospode, ili jednostavno zemqom gospodara Boga Vida. Kod svih srpskih naroda
bogovi su isti {to dokazuje wihovo eti~ko i versko jedinstvo. Bog Vid je onaj koji daje uvide i prosvetqewe. Wegov
simbol je rog pun medovine (svetog nektara, ambrozije, koji
pomaè ulazak u sfere svetlosti i pro{irewe svesti). Wegov kontinuitet je Sveti Vid - Vidovdan. Wegova ìvotiwa je
kow, a sveto drvo lipa.
Vid je pagansko boànstvo pa hri{}anski apostoli,
oba brata iz Soluna, ]irilo i Metodije, kao i wihov davni
prethodnik, tako|e svetiteq i jedan od najzna~ajnijih rimskih
crkvenih otaca, sveti Jeronim. Niko od wih ne bi na prvo
mesto, ili na ma koje mesto u azbu~nom nizu, stavio jednog
mnogoboà~kog boga, posebno s obzirom na wihove vrlo
zna~ajne uloge u krilu crkve.
Vi{nu - (Vi{wi u direktnom je zna~ewu te re~i). On je

sa Perunom (Varunom) ~uvar nebesa, budu}i da je nebo iznad
svega vidqivog, samim tim je i Vi{wi. To je bog ~uvar i
za{titnik svetova. Vi{nu leì nepomi~an na hiqaduglavoj
kobri, koja pliva po savr{eno mirnom moru mleka. Ova zmija je
Ananta, odsustvo vremena, "ve~nost". U Rgvedama Vi{nu je,
kako izgleda, Bog Sunca koji sa "tri koraka meri nebeske
prostore" (Rgveda y. 154).
U srpskom skupu bogova kao i u vedizmu on je iznad
svega vidqivog i nevidqivog.
Irij - (Raj. Livade boga Svaroga). Kelti su raj nazivali Eriu (u predelu Tara), a na{a Tara predstavqa kraj u
kome ìve ere.
Jaro - simbol mladosti, prole}a, setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupawe. Biqke - sve {to se seje s prole}a - jaro ìto.
201

Koleda - (Bog novog perioda, ili kruga, ili kola).
Prino{eni su mu plodovi zemqe i sopstvenog rada: seme, plodovi, mleko, cve}e, ìr, a u posebno sve~ane dane (kao {to je
Bela nedeqa) i jagwad. Bela nedeqa je utvr|ena u spomen
Karpatskoj gori - danu odlaska sa Karpata. Kod Srba, Bogu
Kolendi, kasnije Koledi, posve}ivane su sve~anosti u
trajawu od 7 - 10 dana (pred novu godinu), pevane su posebne
pesme u wegovu ~ast, koje su nosile i danas nose nazive "koleda" ili "koledarske pesme". Razlog tih sve~anosti je bio
zavr{etak godine, po~etak duèg dana i novog ciklusa godi{wih doga|awa.
Mater Slava (Mater Sva, Mater Sva Slava), velika

bogiwa, kosmi~ka majka, predstavqena u obliku ptice {arenog perja duginih boja. Ona ogla{ava po~etak pohoda i daje
savete ratnicima za vreme bitke. Ona im iz roga nudi ìvu
vodu, poginule vodi u raj i peva pobedni~ke pesme. Materisvani kod Vedejaca.
Ogwebog (Agni kod Vedejaca) - on u vidu i liku Svaroga prima sebi qudski rod pa je zato probeì{te roda i
~uvar Nava.
Perun (Bog groma i ki{e, Razgraditeq u smislu pro~i{}ewa i stvarawa podloge za novo i vi{e, Varuna kod
Vedejaca) - Bog koji je bio okruèn herojima palim na poqu
slave. U vreme nesre}e, ratova i krvi, Perun leti sa svojom
kowicom 112 junaka u pomo} Srbima. Ma~ Peruna (Indre), tako112
Stari Srbi su verovali da Sunce jezdi nebeskim svodom na belom kowu.

Taj sun~ev beli kow se zvao Hors i to je ime prisutno u sredwevekovnom srpskom i
ruskom jeziku. Ponekad je taj kow predstavqan sa krilima. Persijanci su imali
boga Sunca - Horu a u Egiptu se nazivao Horus. To je bog Sunca, ratnik
predvoditeq na kowu predstavqen kako ubija zmiju. U hri{}anstvu je to Sveti
\or|e. Iz ovoga zakqu~ujemo da je Misirski (Egipatski) Horus, isto {to i srpski
Hors i u Misir je donet u vreme vladavine Hiksosa.
202
ISTORIJA ISTINE
zvani Ma~-Izvor donosio je pobedu nad neprijateqem. Poginule u boju Perun je primao u redove svoje besmrtne kowice,
stavqaju}i ih na bele kowe i daju}i im Isvarogov ma~. Perun
je sveprisutan, kad grmi zna~i da je "Perun ovde". Perun kao
za{titnik zemqoradnika i pastira, daje travu, ki{u, grom,
snop, hrast, hleb. Dolaze}i u pomo} tokom boja, on nikad ne
podsti~e ubijawe kao takvo, jer srpski vitezovi pred svojom

vojskom u boj polaze na samo`rtvovawe, a ne na ubijawe.
Wegovo sveto drvo je hrast (Zapisi koji se i danas po{tuju).
U Hri{}anstvu ga nastavqa Sveti Ilija.
"Varuna se uzdiè do oli~ewa vrhovnog ~uvara i
zakonodavca, pa po prirodnom i lakom putu prelazi u ~uvara

reda i zakona, moralnog i kosmi~kog , kraqa bogova i qudi u
mitskom shvatawu. Zvawe kraqa bogova davano je kod starih
Arijevaca na istoku samo Varuni i Suriji. Varuna je bog neba
na kome ìve svi bogovi, a nebo je tvrdi svod, nepomi~ni, to
jest, tvr|ava i utvr|eni dvorac bogova gde kraquje Varuna,
kao oli~ewe vrhovnog ~uvara - neba tvr|ave, reda i poretka.
Utvr|eni dvor, zamak ili sli~na tvr|ava je u starom srpskom
jeziku nazivana - var. ûvari tvr|ave su vari ili varda. Otuda poti~e ime Varuna, ~uvara nebeske tvr|ave. Mi obi~no kaèmo ~u - var ne~ega, sli~no kao ~o - ban. Srpska re~ varda se
pro{etala kroz strane jezike i vratila nama kao gvardija ili
garda. 113
Pomenimo jo{ jednog od velikih srpskih bogova. To je
Div koji je najverovatnije bio prvo i jedino boànstvo. Div se
pojavquje svuda gde je bilo Srba. Ovo su ime Indusi (odnosno
Arijevci) pomiwali Diaus ili Divas, Grci su ga zvali Zeus,
Latini kao Dius (Dius - pater je Nebo - otac, odnosno Jupi ter).
112
Anti~ka Srbija, Jovan I. Dereti}, "Sardanija", Beograd, 2000., str. 56.
203

Prija (Freja) - prijateqsko boànstvo koje je oko sebe
rasipalo blagoslov, odlikuju}i se osobitim sjajem, lepotom i
mudro{}u. Vedsko ime je Priya, a predstavqa bogiwu qubavi,
za{titnicu devi~anstva i plodnosti, kojoj odgovara latinska
bogiwa Venera.
Prostor (Bog teritorije, prostora) - iz zahvalnosti
prema wemu, nazvano je po jednoj verziji staro jezero
Sarbonis, {to bi ra{~laweno trebalo da zna~i Sarb-ON-is.
Sarb se odnosi na Srbe, ON treba da zna~i on - Bog. Smatra
se da je Bog Prostor Srbima pokazivao put u neprekidnim
kretawima. Bio je wihov vodi~. ûvao ih je od neprijatnih
situacija, pri nesnalaèwu na nepoznatim terenima.
Radgost (Bog gostoprimstva). - Izraz po{tovawa
svakog qudskog bi}a. Kult putnika namernika. Simbol su mu
hleb i so.
Svarog (Stvoriteq, Dajbog, Svebog, Nebo, Apsolut,
Svarun, Prabog, Staribog, Svevid ili Vi{wibog, Isvara kod
Vedejaca) - stalni Bog, koji deluje u svako doba. On je praded
ili praotac vaseqene. Srbi su sebe smatrali "unucima
Dajboga". Svarog ~ini osnovno trojstvo sa Perunom i Svetovidom. Svarog je, kaè predawe, u neko davno doba i{ao sa
qudima kao obi~an smrtnik, putuju}i od mesta do mesta i
prou~avaju}i ìvot qudi. On je qudima ostavqao poruke i
pouke, urezuju}i pismena (slova) u koru drveta. Tako je
stvorio pismo. To pismo su mogli ~itati samo u~eni qudi,
proroci i sve{tenici. Kasnije je Svarog, nau~io slovima
svoga sina Peruna ili Gromovnika, koji je tako|e preru{en u
smrtnika obilazio qude. Dajbog je tako|e Bog sveta, smisla i
misli; zakona harmonije, ustrojstva i svetlosti koji su
neraskidivo povezani sa posve}ewem, razumom i mislima.
204
ISTORIJA ISTINE
Semik (Soma ili [oma kod Vedejaca) - boànstvo

posve}eno svetom pi}u.
Slava (bogiwa Zemqa). Poqe slave je isto {to i poqe

zemqe. Slava, kao dan slave u Srbiji, zna~i opredeqewa bogovima od kojih se ne traì mnogo. I Vedejci su slavili Slavu, ku}nog boga, koja se tradicijom prenosila sa generacije na
generaciju.
Smurgl - za{titnik ogwi{ta i duhova predaka. Isto~nik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i po{tuju. Simbol
mu je ogwi{te ogra|eno sa ~etiri kremen kamena, izme|u kojih
je ravnokraki krst, a sve to zatvoreno u rombu koji karakteri{e krov (ili krugu, mogu}a varijanta srpskog simbola sa
ocilima, rastavqeni krug na ~etiri ocila, koja su se
vremenom okrenula).
Stribog (Bog vetra), doletao je na poqe slave i
zapahwuju}i lica rawenih, olak{avao im posledwe ~asove
ìvota. Krv je napajala zemqu i zato je zemqa gde je prolivena
srpska krv, postajala srpska zemqa.
Triglav (vrhovno trojstvo, Sveta Trojica), sastavqen
od tri lika u jednom bogu: Svaroga - Stvoriteqa, Svetovida Za{titnika i Peruna -Razgraditeqa. (Biste sa likom Triglava nalaène su u Bretawi, predstavqene tamo{wim ìteqima kao kultni lik neke keltske sekte!).
U smislu shvatawa Triglava, na vrhu celokupnog skupa
bogova nalazio se Svarog, koji je sa Perunom i Svetovidom
~inio prvu trijadu, za kojom se nalazio par Belobog Crnobog, pa nova trijada: Horos, Stribog i Veles. Stalnu
borbu Beloboga i Crnoboga odozgo je nadzirao Svarog, a iz
spoqnog kruga na wih su motrili Horos, Stribog i Veles.
Time je Veles dobio i veliku ulogu u odràvawu ravnoteè
sa dva aspekta - materijalnog i duhovnog.
205

Horos (Surija) - dva imena za Boga Sunca, Sunce kao
izvor ìvota, veoma po{tovano. Horos u Egiptu, Surija u
Indiji, Sinovi sunca. Horos ili Horus, bog svetlosti i
sunca.
Napitak sura, surija, surjana - predstavqa napitak u
direktnoj vezi sa somom ili {omom iz "Veda". O kakvom se napitku radi, kad se zna da je u Vedama predstavqao boànstvo? Podaci o tome dolaze iz najdubqe arijevske pro{losti.
Stabqike some (ili {ome) su potapane u vodu i pritiskane
kamewem. Posle ce|ewa natopqenih stabqika, kroz ov~ju vunu, koja je sluìla kao sito, u dobijeni sok su dolivani voda,
mleko i je~am, ~ime je otpo~iwao proces vrewa. Dokazano je da
je kao rastiwe za spravqawe ovog napitka, sa dva razli~ita
imena, soma ili sura, bila konopqa, efedra, pa ~ak i biqka
muhomor. Soma ili sura je simbol trave, toplote, ìve vode,
a istovremeno i simbol ukqu~ivawa u ìvot bogova koji ìve
na nebu oko Svaroga. Soma, sura, haoma je pi}e koje daje ìvot, zdravqe, ~ak i besmrtnost.
îslobog (Bog broja i mere). Bog koji brine o kosmi~kom redu. Simbol mu je mandala koja se sastoji iz geometrijskih oblika kao osnove savr{enstva i harmonije. Saznawe
da su osnovna tajna svih nauka: broj i mera.
Sli~nost narodnih obi~aja i gatawa kod Srba i Indusa
je velika, kao {to je stara i pradavna srpska vera sli~na sa
indijskom. Brama, Vi{nu i [iva imaju svoga dvojnika u srpskom Bogu Triglavu.
Badwak u Srbiji se nekada davno proslavqao i u
Indiji, a koren mu je u kultu Boga Agni (Vede), tojest Boga
ogwa - vatre. Ovo je verovatno najstariji obi~aj koji se,
istina, u novo doba hri{}anstva vezao za novu religiju Srba.
Kako u ìvotu, tako i u pismu, prva misao posve}ena je
Bogu. Druga misao se odnosi na najve}i dar koji je Bog
206
ISTORIJA ISTINE
podario ~oveku i izdiè ga iznad svih drugih ìvih bi}a, a
to je re~, sposobnost govora i sporazumevawa, samim tim i
sposobnost razmi{qawa i stvarawa. Ona predstavqa spokoj,
jer donosi unutra{wi mir, ali i radost jer olak{ava odnose
me|u qudima. A ~ovek, ispuwen spokojstvom, oplemewen
lepom re~ju, koju prati uzvi{en ose}aj pripadnosti jednoj
produhovqenoj zajednici, drì do svoje re~i koja mora biti
~vrsta. Iznad svega, kao kruna stoji ~ak i Sveto trojstvo
prvih slova Srpstva - azbuke: AZ (JA) - BOG - VID. Ja koji sve
to vidim - ~ujem - ose}am, pa, u skladu sa tim, i znam, a to je
ono saznawe o okruèwu u kome je zemqa. Sve dotle dok ~ovek bude po{tovao zakone, svojom mi{qu, delima i re~ju, koje
je Bog stvorio i nad kojima bdije, sve }e biti dobro. Ako se
odstupi, ~ove~anstvu preti duhovni pad i put bez povratka.
Religija je ostala. Prihvatila je Hri{}anstvo
kao najbliù religiju, kao filozofiju du{e i realnog ìvota. Mnogi paganski praznici iz davnina prisutni su i danas,
po~ev od termina (Jaro) pa do praznika (Vidovdan, Sveti
Ilija). Srpska religija dokazuje svoju starost ba{ u pore|ewu sa Vedama, kao najstarijom religijom, jer sli~nost ~ak i
u nazivima u svakom slu~aju nije proizvod slu~ajnosti ili
podudarnosti. A re}i }emo, jo{ jednom; srpska Slava se slavi
jo{ samo kod Srba, povla~e}i za sobom korene i ostavqaju}i
tragove duboko, duboko u istoriji staroj nekoliko hiqada
godina.
Moramo da obratimo pa`wu i na slede}e ~iwenice,
vezane za dana{wu religiju i ne{to mnogo dubqe, {to stara
srpska religija nosi. O ~emu se radi?
Srbi su jedini narod koji Boga vezuje za zemqu a ne za
nebo. Zemqa ra|a plodove, ona je sa nama i u nama. Otud je i
Bog stalno sa nama i u nama. Lipa je sveto drvo kod Srba, a
drvo je Zapis. Zapis je centar jedinstva, spajawa duha sa svetovima. Zapis dolazi od pisati, zapisivati. Zapis ~uva tajnu,
on je nemi svedok doga|awa. Zapis je centar, drvo zapisuje,
drvo je pismo. ôvek mu se vekovima klawa. Drvo je u stalnoj
207

svetlosti. Ono nikad nije u senci. Drvo-Zapis je sveto mesto hram. Emituju}i energiju drvo-Zapis je centar, ono je drvo
ìvota i ra|awa.
* * *
U staroj Atlantidi, po Platonovim pri~ama, organizacija grada je bila u obliku jednog ili vi{e koncentri~nih
krugova koji su bili me|usobno podeqeni pravim ukr{tenim
putevima po sredini. Ovakav na~in je predstavqao sklad
izme|u Zemqe i boànstava na woj. ôvek je bio sredina,
karika koja je povezivala svu filozofiju jednostavnosti
ìvota na zemqi.
a)
b)
v)
g)
d)
|)
e)
`)
Sl. 18 - Razvoj prastarog krsta, prastari simbol koji se kasnije ponovo

pojavio na praistorijskim krugovima i `rtvenim blokovima, pone{enog
iz Lepenskog Vira pa preko Atlantide i Indije do dana{wih dana,
sme{ten u grbu Srbije
Krug, kao savr{eni geometrijski oblik, predstavqao je

jedinstvo, sveukupno zaokruèwe sjediwavawa sa Bogom, i
prave linije koje su predstavqale ~oveka, u isto vreme su
zna~ile postojawe ìvota na sve ~etiri strane sveta. Iscrtavawe kruga predstavqalo je u isto vreme i sloènost i
jednostavnost, zaokruìvawe celine. Nije li cepawe spoqnog
kruga ovakvog krsta simbolizovalo tragediju koja je zadesila
Atlantidu? Nije li "razarawe" kruga krsta simbol i trajno
zabeleèn pomen na tragi~no razarawe Atlantide i uni{tewe
jedne napredne civilizacije...?
208
ISTORIJA ISTINE
Tragova srpskog osnovnog simbola, krsta sa ~etiri
ocila nalazimo i na podunavskoj grn~ariji ~ija se starost
procewuje na oko 8.000 godina pre Hrista (sl. 17).
Prave linije su predstavqale jednostavnost, filozofiju jednostavnog na~ina ìvota, ali i komplikovanost u
izgradwi skladnosti i harmoni~nog sjediwavawa sa okruèwem. Krug je predstavqao kru`ni ciklus ìvota, kretawe
u duhu boga Kolede, ciklus kretawa i ciklus obnavqawa.
Sl. - 19. Detaq sa podunavske grn~arije, stare oko 8.000 godina koji
pokazuje dana{wi srpski simbol - krst sa ~etiri ocila
U vidu ovog na~ina obeleàvawa, mnogi stari gradovi

i naseqa su pravqena od nekoliko pojaseva ne{to iz
bezbedonosnih razloga a ne{to i zbog ekonomskih prilika,
naro~ito u Novoj Sarbarskoj i u Mesopotamiji. U centru su
ìveli imu}niji, kasta bagata{a i sve{tenika a prema obodi209

ma, zemqoradnici, trgovci, sto~ari i vojnici-straàri. U samom centru ovakvog naseqa, uzdizala se velika gra|evina koja
je bila i svetili{te i centar svega {to se de{avalo, gradski
trg, centar, kome se moglo pri}i samo u posebnim, naro~ito
verskim prilikama i obredima (prino{ewe darova bogovima
itd.).
***
Zaratrustina religija je u persijskom narodu vi{e
poznata kao Zadusi. I Persijanci, kao i Misirci obra}ali su
se svojim umrlim precima u vreme Zadu{nica kao i ve}ina
evropskih naroda, kao i Srbi koji na grobovima predaka
redovno jedu i danas. Zadu{nice ili Zadusi su sjediwavawa
ìvih i mrtvih. Zato i kod Mi{iraca, Persijanaca i Srba,
postoji kult groba, gde se ~ak grade i posebne prostorije u vidu gra|evina - zdawa, kao {to kasniji srpski manastiri predstavqaju memorijalne spomenike u kojima je sahrawivan donator (kao uostalom i faraoni u egipatskim piramidama).
Danas, u Iranu ìvi preko tri miliona qudi, pristalica Zaratrustine religije i u~ewa. Ina~e, ve}ina Iranaca
je preobra}ena u islam izme|u yH i Hy veka, kada su im Arapi
nametnuli i arapska imena. Indoevropski Persijanci su narod arijevskog porekla, sa nekoliko slojeva civilizacije. U
vladaru - {ahu Rezi Pahlaviju 114 videli su spasewe svoje
stare religije Zadusi, kulture i slave. Ina~e {ah, Reza Pahlavi bio je veoma u~en ~ovek a izme|u ostalih zanimqivosti,
u svojoj biblioteci, koja je zapaqena nakon wegovog svrgavawa
114
Saif Haziz, jedan od zetova {aha Reze Pahlavija, ina~e profesor-etimolog sa Teheranskog univerziteta, je 1973. godine posle boravka u Jugoslaviji,
izdao kwigu "Civilizacija govorewa preko persijskog i srpskog jezika" i pod tim
imenom bio je uveden predmet u svim sredwim {kolama.
210
ISTORIJA ISTINE
sa vlasti, na kartama ime Jugoslavija, svuda je bilo zameweno
sa Srbi-stan (?!).
[ah je sa svojim u~enim qudima, nau~nicima bio pred
ciqem da dokaè da je kolevka indo-evropqana bila linija
Baskija - Etrurija - Podunavqe - Mala Azija - Mesopotamija Iran - Severozapadna Indija. Stara persijska vera Zadusi
imala je tri osnovna verska i ìvotna ne~ela: dobro pona{awe, dobro govorewe i dobro delo (opet broj tri). Kerdar
zna~i delo a "serdar" kod Srba je bio onaj glavni koji mora
~initi dobra dela, stare{ina...
211
212
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Hy
GEOGRAFSKI NAZIVI
ore}i se za ideju srpstva, tvrdimo da geografski nazivi

mnogih gradova, ili bar jednog broja wih u Evropi, u svojoj dalekoj istoriji, u svojim prvobitnim nazivima, imaju iskqu~ivo srpska imena ili srpske korene. Me|utim, osvajawem
teritorija od strane osvaja~kih naroda, pre svih, Germana,
direktno, ali i indirektno, ti nazivi su potpuno i{~ezli, a
ono {to je ostalo, tako je izokrenuto da ih je veoma te{ko
prepoznati. Mi smo ovde èleli da prikaèmo samo neke od
naziva vezanih za toponime, neke geografske pojmove, ali ima
i skupina naroda kojima su imena promewena. Narod Borusi
se, na primer, do skoro javqao u Nema~koj da bi na vol{eban,
tendenciozan na~in to ime bilo promeweno u Prusi, {to je
kasnije bilo oli~eno u velikoj pruskoj imperiji.
Nije bezna~ajno pomenuti ni podatak koji se odnosi na
okolinu Bodenskog jezera. Naime, severno od Bodenskog jezera, pa sve do Dunava, nalazila se provincija Vindelicia sa
prepoznatqivim korenom u svom nazi-vu "vind", za koji znamo
da je bio op{te ime za Srbe, kako su ih stranci nazivali.
Glavni grad te pokrajine bio je Augusta Vindelicorum, sada{wi
Augsburg. Kroz tu oblast je proticala reka Licus, pa je
213

ra{~lawen i preveden naziv glasio: "Vindi (ili Vendi) koji
ìve uz Liku".
Bodensko jezero se ranije nazivalo Lacus Veneticus Jezero Veneta.
Ti isti Vindi ili Vendi, ili Veneti dali su ime pokrajini Veneto u Italiji ~iji je grad Venecija, {to samo
potvr|uje da su i sa ju`ne i sa severne strane Alpa ìveli
Srbi.
[to se ti~e zamena izme|u gr~kog i srpskog jezika, moèmo re}i da su one bile stalne, skoro kao pravilo u iskrivqivawu pojedinih naziva i imena i ti nazivi kao takvi postoje
jo{ uvek. Gr~ki Tibareni su srpski Ibarani i po wima je
nastalo ime Iberija, isto kao i ona mala u podno`ju Kavkaza
tako i ona velika - [panija. Iberijsko poluostrvo je dobilo
ime po reci Iberisu, Iberu, odnosno - Ibru. Ime Ibar nosi
reka u Srbiji. Staro ime reke Marice u Bugarskoj je - Ibar, a
grci izgovaraju kao Hebros.
Tako|e, neverovatno je koliko imena ima u nazivima
gradova u Kini, Iraku, Iranu, Portugalu... koja u svom korenu nose srpski naziv - ime. To je samo deo dokaza o rasprostrawenosti SRPSKOG imena po celom svetu, naro~ito
Evropi. A {ta je sa onim drugim nazivima koji nose srpski
pe~at u svom imenu, koje su strani osvaja~i nespretno
prevodili i time pokazali svoju nedore~enost i siroma{tvo
duha.
"Sisirba, pars Ephesi, a Sisyrbe Amazone. Gentle

Sisyrbites"
"Sisirba, Deo Efeza, po Sisirbi Amazonki. Pleme
Sisirbites"
âk ni ovaj zapis Ptolomejev, koji je potvrdio Stefan
Vizantijski, nije bio slu~ajan. Jer, na prostoru dana{we
Turske jo{ od starih vremena, kada Turska jo{ nije ni
postojala, nalazi se reka Sarbat, koja se uliva u zaliv grada
214
ISTORIJA ISTINE
Smirne. Otkuda ova reka u Maloj Aziji, otkuda Amazonka
Sisirba? No, ako bi se samo i malo upustili u ovaj problem,
to bi nas odvelo odve} daleko. Stoga, samo jo{ jednom da
pomenemo Ptolomeja i wegove karte sveta i kako je on zami{qao svet. U wegovoj kwizi yy. gl. 15. pisao je o Dowoj
Panoniji - ("Pannonia Inferior") i spomenuo ime Serbition, Serbicion, verovatno i jo{ neka imena, kao nestala
Srbica, ime koje se veoma ~esto ponavqa... Ovaj slavni Serbicion u Dowoj Panoniji podvla~i tvrdwu Siprijana Robera
da je Dunav ustvari "praslovenska reka". Tu se nalaze jo{
imena Valina, Sirota... Naàlost, kao da je bila praksa da,
ako se pi{e o nekoj istini koja se ti~e Srba, to nije "prava
nauka". Takve stavove odobravaju svi oni koji su uqezi na
drevnim srpskim teritorijama i svi oni to zdu{no
pozdravqaju.
Prikazujemo, u slede}em prilogu, samo nekoliko ise~aka iz karata gde se pomiwe re~ ili koren re~i Srbi.
Portugalija
Etiopija
215
Kina
ê{ka
Engleska
(pogledati spisak gradova)
216
[panija
ISTORIJA ISTINE
Nema~ka
Poqska
Iran
Indija
Mesta {irom sveta sa osnovicom srpskog imena: 115

- Sibri
- Sirbis
- Srbin
- Sarbi
- Sarbi
- Sabri
- Subri
- Subri
115
Pakistan;
Thuringia, Germany;
Czech Republic;
Nigeria;
Romania (javqa se na ~etiri
mesta);
Iran;
Latvia;
Ghana;
Microsoft, Encarta World Atlas, Edition 1998.
217

- Srbica
- Srbljani
- Srbac
- Sibir
- Sibir Perm Province,
- Srpci Mogila
- Sibin
- Srb
- Serba
- Serba
- Serbo
- Sorab
- Sorab
- Sorab
- Sorab
- Sarab
- Sarab
- Sarab
- Sirab
- Surab
- Surab
- Sirab
- Serebrovo
- Serby
- Serby
- Srby
- Sarb
- Serba
- Serban
- Serban
- Serban
- Serbin
- Serbin
- Serbka
- Serbow
218
FYRO Macedonia;
FYRO Macedonia;
Bosnia and Herzegovina;
Yakutia, Russia;
Russia; (javqa se na dva mesta);
FYRO Macedonia;
Myanmar;
Croatia;
Ethiopia;
Sichuan Province, China;
Ethiopia (javqa se na ~etiri mesta);
India;
Iran;
Afganistan;
Pakistan;
Afganistan (javqa se na dva mesta);
Iran (javqa se na osam mesta);
Yemen;
Azerbaijan;
Iran;
Pakistan;
Oman;
Irkutsk Province, Russia;
Legnichie Province, Poland
Odessa Province, Ukraina;
Zhytomir Province Ukraina
Saudi Arabia;
Northern Areas (disputed);
Afyon Province, Turkey;
Bingol Province, Turkey;
Yozgat Province, Turkey;
Krasnodarskiu Territory, Russia;
Texas, United States;
Odessa Province, Ukraina;
Gorzow, Poland;
ISTORIJA ISTINE
- Serpa
Beja, Portugal;
- Sorbas
Andalucia, Spain;
- Serbadi
Ethiopia;
- Serbino
Pskov Province, Russia;
- Serebrya
Vinnytya Province, Ukraina (javqa
se na dva mesta)... i tako do broja 257?
Napomiwemo da ovo nije kona~an broj. Ovo su uglavnom
ve}a mesta. A {ta je sa malim mestima, naseqima, selima?
U slede}em pregledu dajemo kratak prikaz pozna-tijih
gradova i reka sa nekada srpskim imenima:
Amsterdam
Slovengrad, stari naziv grada u Holandiji.
Belic
Grad u Nema~koj; Belikin.
Benares
grad Varawski, grad vranih, ili crnih qudi.
Ber|ansko
grad uz obalu Azovskog mora.
Be~
Viden - srpski raniji naziv.
Brandenburg
grad u Nema~koj, ranije se zvao Branibor.
Bodensko jezero Lacus Veneticus - jezero Veneta (Srba).

Vandeja
Elba
Elbasan
Gordoserba
Vandeja u Francuskoj, uspomena na Armorikanske Venede, uni{tene pod latinskim ma~em.

reka u Nema~koj, Laba, Lab; Rimqani su je
zvali Alba.
Grad u Albaniji, turski naziv, ranije se zvao
Kowuh.
grad kod Nise.
219

Grreben
Danska
Diòn
Greben, grad u Nema~koj i - Bosni.

Staro ime dràve je Danija i jo{ starije
Srbica.
Grad u Francuskoj, ranije se zvao Devin.
Jitland
Serbon(land), poluostrvo u Balti~kom moru,
Kleben
ju`ni deo pripada Nema~koj a severni Danskoj, reka Elba ga odvaja od kopna.
Hlebena, grad u Nema~koj.
Kor~a
Grad u Albaniji, nekada{wi naziv Gorica.
Ksantos
Sirbis, reka u Gr~koj (Strabon).
Lajpcig
Lipiska, stari naziv grada u Nema~koj.
Libek
Qubica, stari naziv grada u Nema~koj.
Lion
Grad u Francuskoj, staro ime Lugdunum.
Loara
Reka u Francuskoj - staro ime Dunav.
Marica
Reka u Bugarskoj; raniji naziv - Ibar.
Old Sarum
-Grad u Engleskoj; Serben-grad (lat. Sorbio-
dunum.
Niza
Staro ime grada Ni{.
Po
Reka Eridanos - gr~ki naziv za reku Rodana.
Rasa
Ra{ka, pritoka reke Marice u Bugarskoj.
Rajna
Savremeno ime reke Rene koje je pak postalo

od imena Rodne.
220
ISTORIJA ISTINE
Rona
Rodanija, Rodana ili Rodna - staro ime reke u

Francuskoj.
Salisbury
Serpa
Witts Serberiam - raniji naziv grada u Engleskoj.

reka koja se uliva u Volgu.
Serblia
grad na tesalskoj Bistrici.
Serbuhov
varo{ica i srez u moskovskoj guberniji.
Serbija
Sirbirija,
Sirbija
Serbica
predeo na zapadnoj strani Kaspijskog jezera u

Debrenskom kraju.
dràva u centralnoj Aziji, po woj nazvan
Sibir.
grad u severnoj Gr~koj
Serbinum
po Ptolomeju.
Serfixe
Turski naziv za grad koji se zvao Srbica.
Servitium
Srbac, Serdika, Sardika, grad u Bosni.
Srbica
Reka u Mesopotamiji.
Strazbur
Brodnica, staro ime grada u Francuskoj.
Turn-Severin
grad u Rumuniji nazvan po Srbima Severanima.

staro ime Rodanija.
Francuska
221
222
ISTORIJA ISTINE
GLAVA Hyy
DANAS
ko sa dana{we distance posmatramo kompletnu problematiku o kojoj pi{emo, ne moèmo da se otmemo mu~nom
utisku zbog na{e (srpske) potisnutosti sa mesta starih civilizacija. Ovo je na{ skroman doprinos potrazi za istinom.
Wemu nedostaje ozbiqnije izu~avawe. O~ekujemo da se toga
lati neko kompetentniji od nas, daleko upu}eniji u istoriju
srpske pro{losti. Da nepobitne ~iwenice dokumentuje. To u
nama budi nadu - ne da postanemo gospodari sveta oslawaju}i
se na svoju starost, nego da zauzmemo svoje pravo mesto u
zajednici naroda.
Jer su ~ak i na{i qudi podlegli uverewima da smo
bezna~ajni, qudi mawe vrednosti. Neprijatno se ose}amo {to
pripadamo srpskom narodu. To je stra{no. Ne okrivqujemo
samo druge. Dobar deo krivice leì i u nama samima. Previ{e poverewa u iskrenost qudi i nedostatak samopouzdawa
izvanredna su podloga za "kvalitetne" manipulacije. Posledica toga je gubitak svesti o svom poreklu, o gu{ewu nacije, o
gubitku identiteta. Kako objasniti da smo svetskoj kulturnoj
i umetni~koj ba{tini podarili relativno veliki broj veli223

kana u odnosu na mali broj Srba koji danas ìve na prostorima Evrope, ali i {irom sveta.
Ne èlimo da se bavimo politikom. Ona je toliko
bezna~ajna u sferi vremenskih intervala u kojima se doga|ala u pore|ewu sa istorijom, dalekom, dalekom, daqom od
praistorije. Vera u neko sasvim druga~ije sagledavawe stvarnosti, vera u svoj rod treba da nam bude vodiqa na putu ka
budu}nosti kojoj idemo. Ne smemo se predati trenutnim razo~arewima i trenutnoj radosti. Treba da se izdignemo iznad
toga i svakog dana, sumiramo {ta smo uradili. Treba da upitamo sebe: {ta smo tog dana u~inili za srpstvo, {ta nismo,
{ta moèmo i {ta ho}emo da uradimo? Ne treba da se
pla{imo. Treba da ignori{emo "naredbe" drugih. Mi smo
previ{e ponosan narod da bi smo trpeli nare|ewa. Ali treba
samo jednu, naizgled bezna~ajnu, sitnicu uraditi, makar to
bilo i razmi{qawe o tome koliko volimo {to smo Srbi,
koliko volimo svoj narod, koliko volimo Srbiju. Ne treba
prihvatati frazu da smo mi Srbi takvi kakvi jesmo (u lo{em
kontekstu, svakako), i da se tu ne moè ni{ta u~initi. Ne
slaèmo se s tim. Ne slaèmo se ni sa neargumentovanim veli~awem svoga naroda. Treba samo biti u slu`bi istine i
sagledati pravu istoriju istine, a ne onu koju nam daruju politi~ari kroz razne pamflete i kojekakva politi~ka obe}awa.
Prvo, Srbi nisu. "takvi kakvi jesu"; takvima ih prave
oni koji nisu Srbi. Drugo, Srbi nisu prevaranti, nepouzdani, neradnici, Srbi su previ{e iskreni i na sve zlurade
manipulacije odgovaraju pra{tawem, uzdiù}i se u tim
trenutcima i iznad sebe samih. Ne moèmo se spu{tati na
nivo pojedina~nih slu~ajeva, kojih ima u svakom narodu. Treba biti realan. Sve` primer je Amerika. Uzeli smo je za
primer jer najupe~atqivije pokazuje ono na {ta èlimo da vam
ukaèmo. U svetu, SAD predstavqaju velesilu. Standard,
lep ìvot, provodi, ispuwenost doga|awima, napredak u svim
sferama dru{tvenog ìvota, ali i mukotrpan rad. Takvo
224
ISTORIJA ISTINE
dru{tvo, koje je svoj razvoj po~elo pre tri veka, uz jednu
neverovatnu zahuktalost, neverovatnom brzinom je stiglo do
vrhunca svoje mo}i. Da ne nabrajamo sve dobre stvari koje su
se dogodile i doga|aju u Americi. Pojedine generacije Amerikanaca proìve svoj vek a ne uvide blagodeti tako brzo
stvorene civilizacije. Neke generacije iz tog blagostawa ne
uspeju da sagledaju mra~nu stranu i cenu takvog razvoja.
Industrijska ekspanzija, razvoj novih tehnologija,
te`wa i neprekidna trka za prosperitetom nemilosrdno gutaju sve {to im se na|e na putu. Taj surovi sistem pomalo je
po~eo da smeta i wima samima. Generacije i generacije Amerikanaca su vaspitavane da svoju zemqu vole iznad svega. Svaka
ameri~ka porodica, sa izuzetnom ~a{}u i ponosom, za svoj
dràvni praznik isti~e dràvnu zastavu, sa posebnim pijetetom se odnosi prema nacionalnim herojima, dràvnosti
Amerike, himni, jer to je ne{to iznad svega. Naravno, i dràva je preuzela brigu o svakom svom gra|aninu. Vlada brine
o ìvotu svakog Amerikanca bilo gde u svetu da se nalazi.
Takva idila izme|u dràve i gra|ana traje.
Me|utim, nije sve tako lepo kao u bajci. Najve}i
poroci i problemi su ro|eni ba{ tamo gde je ro|eno i blagostawe. Amerika vi{e nije obe}ana zamqa sa aspekta trajawa
duèg od jednog qudskog ìvota. To su uvideli i Amerikanci; jedna novostvorena nacija koja je preotela dràvnost
od starosedelaca i koja je stvorena me{avinom raznih drugih
nacija. Opasnost po celu dru{tvenu zajednicu po~ela je od
razbijawa najosnovnije }elije zajednice - porodice. Sada
imamo primer da Amerikanci, koji su "probali sve u ìvotu", poku{avaju na silu da se vrate porodici. Koliko }e uspeti u tome ostaje drugima da provere. îni se da zahuktalost po~iwe da stagnira i da ustupa mesto nekim drugim
vrednostima, koje su bile zanemarene. Prepotentnost, oholost, bahatost, potcewivawe drugih, mawih naroda, izgleda
da }e, u neko vreme, koje mi sigurno ne}emo do~ekati, biti
oru`je koje }e uni{titi naciju bez korena. Jer, prizna}ete,
225

koreni ameri~ke civilizacije su veoma plitki i nejaki da
nose teret koji im je natovaren.
A gde smo mi? I kod nas se stvorio utisak, zahvaquju}i "propovednicima" i "zagovornicima" takvog razmi{qawa da je sve tu|e boqe, vrednije, naprednije. Da li se kod
nas moè uo~iti briga za razvijawe ose}awa o privilegiji
pripadawa srpskom narodu. Jer, posle samo jednog dela, od
obiqa materijala koji postoji o istoriji srpskog naroda, koji
smo naveli u ovoj kwizi i ~iji nastavak se mora detaqno
prou~iti, vidi se da je stvarno privilegija biti Srbin. Kada
se u sredwem veku na srpskim dvorovima cara Du{ana jelo iz
zlatnog i srebrnog posu|a, kada su se napitci ispijali iz
srebrnih i zlatnih pehara, ve}ina tih danas "civilizovanih"
naroda vodu je pila direktno sa reka, iz me{ina, a hranu jela
rukama. Mnogi od wih to i danas rade. Neprekidno ponavqawe jedne laì, veli~awe ne~ega {to nije stvarno veliko,
predstavqa}e veliki problem za proboj istine. Tu je, ponovi}emo, i veliki broj na{ih qudi, razli~itog obrazovawa koji }e nipoda{tavati i negirati vrednosti svog naroda ili
bezvoqno predavawe uz obrazloèwe da smo bezna~ajni.
Nisu Srbi pokvaren narod. Ne treba prema pojedincima
koji drsko, neargumentovano i nasilno name}u svoju voqu
drugima poravnavati sve Srbe. Srbi su naivan narod. Sa puno
poverewa prilaze ~oveku podlih namera koji, koriste}i
wihovu naivnost, uspeva da ovlada wima i nametne im svoju
voqu. Metodom stalnog ponavqawa, usa|uju mu ose}aj krivice, nesposobnosti, zaostalosti, nerazvijenosti, inferiornosti u odnosu na druge. Srbi moraju jednom za svagda da
shvate ko su im prijateqi a ko neprijateqi. Mi{qewa smo da
je Srbima nametnut ose}aj netrpeqivosti i nesloge, a to je
veoma jako oru`je za ovladavawe drugima. Srbima se stalno
nametao ose}aj pripadnosti ideologijama i negirawa porodice, tradicije i istorije. Srbi moraju svoju dràvnost izdignuti iznad svakodnevnih doga|awa u politici, ekonomiji,
i qudima. Srbima treba usa|ivati ose}aj pripadnosti srp226
ISTORIJA ISTINE
skom narodu, srpskoj dràvi, ali ne raznim proklamacijama i
dekretima, ve} vaspitawem i op{tom kulturom. Tada se ne}e
doga|ati da nam polovina qudi ima jedno shvatawe a druga
polovina drugo o nekom problemu i da se "ponosimo" {to smo
tvrdoglavi, da je nemogu}e sa nama raditi. I da je na{e najja~e
oru`je inat (glupost). A niko nije ni poku{ao da u interesu
Srpskog naroda stvarno ujedini Srbe, ne samo zarad svojih,
li~nih interesa. To mora da se promeni.
Moramo sami da shvatimo da sami sebi moèmo da
pomognemo i da ne idemo na samouni{tewe. Ne smemo da se ponosimo `rtvama u sukobima koje su nam drugi nametali. Mrtvi heroji ne sluè biolo{kom opstanku. Treba ~uvati mladost a ne uni{tavati je. Ne smemo dozvoliti drugima, po{to
su sve poku{ali, da nas biolo{ki uni{te. Svojom mudro{}u,
svojim dostojanstvom, svojom pame}u moramo vaskrsnuti
ponovo u diva me|u narodima i sa~uvati na{e najvrednije
potencijale. Ne smemo dozvoliti da se na{i qudi svuda u
svetu ose}aju otu|enim i odstrawenim iz Srpstva. Samo }e
tako ime Srbi ponovo zauzeti svoje mesto.
Ako nemamo se}awe, ili ne znamo svoju istoriju,
nemamo ni pro{lost, a bez nade, nikada ne}emo imati budu}nost! Na{im mladim generacijama treba vratiti veru u Srpstvo i predstaviti im pravu i neiskrivqenu istoriju.
"...I dok s jedne strane imamo falsifikatore i protagoniste tih falsifikata, s druge strane imamo gomilu stru~no jalovih, koji tako|e, svojim zapawuju}im neznawem poku{avaju da unesu pometwu, kako bi se negirawem svega, ukqu~ili u tokove nauke. Sluè}i se politi~kim smicalicama,
mnogi nosioci nau~nih kompetencija kod nas sputavaju i daqe
svaku novu nau~nu misao, svaki novi korak koji nas pribliàva istini i koji nas pribliàva indentitetu. Oni su
stvorili nepodno{qivu stvarala~ku klimu koja je iz zemqe
prognala mnogo nadarenog sveta. Takve nosioce kulture i
nauke, koji su kao politi~ki podobni zauzeli vode}a mesta u
kqu~nim institucijama nauke i kulture, trebalo bi upravo
227

prognati iz tih institucija, ako èlimo da se na{i prognani
umovi vrate svome ogwi{tu, ako èlimo da imamo nauku i
kulturu. I danas su poznate mnoge li~nost iz tog sveta nauke
i kulture koji svoja neznawa i svoju nenadarenost brane
preko medijskih institucija ucenama, pretwama, peticijama,
kao u vreme cirkularnih pisama ideolo{kih komisija, zloupotrebqavaju}i institucije koje su svojevremeno uzurpirali svojom politi~kom odano{}u reìmu. [tete koje nanose
te garniture mo}nika su neprocenqive za na{u nauku i
kulturu u svetu, te{ko ih je sprati u neko dogledno vreme.
Mladim generacijama je nu`no ukazati svako poverewe
i preporu~iti im da ne slede primer svojih u~iteqa. To je
tragi~no, ali to je sudbina na{ih mladih nara{taja u oblasti
nauke i kulture, u svim oblastima ìvota...
... Agitarsi su u~ili svoje zakone pevaju}i. Civilizacija danas i na nekada{wem istoku i na nekada{wem zapadu
ne u~i zakone, ona ih svakodnevno konstrui{e i ru{i u isto
vreme da bi ih ponovo konstruisala. Agitarsi su bili boànsko pleme na Balkanu koje je ìvelo u harmoniji ba{ kao i
Pelazgi koje je Homer opevao tako|e, kao boànstvene. Na
temeqima tih civilizacija izrasla je slovenska civilizacija,
ali ona je zapostavila svoje institucije, svoje zakone i
znawa..." 116
Neverovatno da je u "sazrevawu" dana{weg sveta sazrevalo neznawe, mewawe istorije i pokr{tavawe istine. Tako se trag srpstva gu{io i brisao svuda gde je raznim politi~kim manipulacijama bilo potrebno to uraditi. I na ovim
na{im prostorima su se, u ime jugoslovenstva, Srbi izja{wavali kao Jugosloveni. A gde je Rumunija danas kada se zna
da je u woj samo u pro{lom veku milion qudi pisalo }irilicom? Na starim kartama se nalaze brojna romanizovana imena koja se lako prepoznaju kao srpska. A kada bi se detaqno
116
228
Radivoje Pe{i}, Zavera poricawa, "Pe{i} i sinovi", Beograd, 1996
ISTORIJA ISTINE
ispitale Bugarska, Nema~ka, Engleska, Francuska - ona pogotovu, zbog problema Kelta i Srba, jer sve vi{e se zagovara
teza o starosti Kelta i kako su Kelti tvorci skoro svih
toponima na ovim na{im prostorima. A niko nikada nije hteo
da poku{a da sve to pogleda malo druga~ije, pa da, na primer,
keltski jezik i keltske nazive u Francuskoj i Engleskoj posmatra sa aspekta srpskog jezika! Jer, Kelti su na ovim
prostorima boravili u y milenijumu pre Hrista. Nije li logi~no da su tu zatekli stanovnike, Srbe, ili Pelazge, kako
ho}ete, i da su od wih nau~ili ne{to? Kolika bi samo bila
kwiga koja bi sadràvala toponimiju i hidronimiju onih
prostranstava koja je pomiwao Pikte kada je pisao o narodu
razgranatom od Indije do krajweg zapada Evrope?!
Ako se danas upitamo, {ta se moè zakqu~iti, ili da
li smo bogatiji ili siroma{niji za jedno novo saznawe, verovatno }e se odgovor sam po sebi nametnuti. Samo je jedno sigurno a to je nada da }emo kod ~itaoca uspeti da probudimo
radoznalost ili ~u|ewe i nevericu, ~ak i neslagawe, pa mo`da i revolt, bunt. Te{ko se odri~emo navika da razmi{qamo
druga~ije od na~ina koji nam je naturan godinama. Stoga, poku{ajmo da sve gledamo na jedan druga~iji na~in. Ili, po|imo od
jednog prostog pitawa: A {ta ako je sve ili veliki deo ovoga
istina? Da li }emo po~eti da razmi{qamo na drugi na~in i
da na drugi na~in vidimo istoriju?
"Jedno je izvesno; gr~ko-rimska tiranija je stanovni{tvo Balkana jo{ od prehri{}anskih vremena davila u krvi i
pqa~kala do koè. Uz navo|ewe podataka poraza, Tit Kaintije Flaminije je porazio 200. godine pre Hrista tra~ko-makedonsko-akarnanski savez i uz opqa~kano oru`je i ratnu
opremu, ogromne koli~ine zlatnih i srebrnih statua, vaza i
raznih predmeta je bilo opqa~kano i izgubqeno zauvek. Isto
se to dogodilo i 168. godine tako|e pre Hrista kada je rimska
vojska pod upravom Paula Emilije i Pidne ponovo putukla
Tra~ane (Ra{~ane) i Makedonce. Sve ovo navodimo zbog onih
koji }e se zapitati gde su ta umetni~ka i materijalna dobra
229

balkanskih Srba, prvenstveno. Tamo, na{ je odgovor, gde po~ivaju temeqi velike Rimske imperije." 117 Osvr}u}i se na te
pqa~ke, Ilija @ivan~evi} kaè:
"... ovaj krvavi rimski cirkus, izvo|en pomo}u gladne

najamni~ke vojske, pqa~ka{a, grekulusa i drugih uhoda, traje
vi{e vekova - sve dotle dok se Balkan ne pretvori u zgari{te,
pusto poluostrvo, poluostrvo bede i smrti, za{to je uglavnom Gr~ka odgovorna, jer je ona dovela Rimqane na Balkan. A
savez Gr~ke i Rima protiv Balkana, nije bio slu~aj..."
Jedno je sigurno. Veliki mudraci Rimske imperije, a
kasnije i rimokatoli~ke crkve posejali su seme sumwe koje je
kasnije postalo tvrdwa, op{te prihva}ena konstatacija, kojom
su Sloveni do{li na Balkan u Yyy veku posle Hrista, u vidu
varvarskih plemena koja su ONI uspeli da pokrste, da civilizuju. Boè, koliko im samo dugujemo, ina~e bismo jo{ uvek
bili divqaci koji bi se kretali u hordama, ìveli po {umama
i hranili se divqim ìvotiwama ili mo`da jo{ uvek skupqali vo}e ispod drve}a! A mi to sve prihvatamo }utke i tako
u~imo na{e mlade generacije.
E, vreme je da se po~ne razmi{qati druga~ije. Ne}emo
ih ruìti, ne}emo nikome misliti zlo, samo, }emo o sebi
po~eti da razmi{qamo druga~ije. Hvala im na trudu, ali
istoriju }emo u~iti sami, na osnovu argumentovanih ~iwenica i dokaza, ne moraju nam je oni predstavqati. Po{tova}emo svoje tradicije, obi~aje, svoju veru, ali i ono {to je od
postanka civilizacije u nas ugra|eno - ponos. Ponosni smo
{to smo Srbi, jer na tom mestu, na osnovama istorije ~ove~anstva, bez obzira koliko su drugi hteli da ga zauzmu,
rezervisan je prostor za nas i utisnuto je na{e ime. Treba
samo stati na pravo mesto, bez stida, bez straha, ponosno i
dostojanstveno. Sa ponosom, prvo moramo pokazati nama, koji
sumwamo, nama koji smo pogre{no vaspitavani, da smo veliki
narod, da mi nemamo prin~eva na belom kowu, vitezova poput
117
230
Diodor Sicilijanski, kwiga HHHy., gl. 10
ISTORIJA ISTINE
kraqa Artura, mitskih heroja... I ne treba nam. Ceo srpski
narod svi su vitezovi, prin~evi, mitski heroji.
"...les Serbes se croient tous gentilhommes. Je demandais a

ces paysans s'il y a des nobles parmi eux? Oui, me repondaientils, nous le sommes tous!..." 118
"...Srbi se smatraju svi plemi}ima. Pitao sam te
seqake, da li me|u wima ima plemi}a? Da, odgovarahu mi
oni, mi smo svi plemi}i!...
Ovo je samo jedna anegdota Siprijana Robera o Srbima,
koju je on zabeleìo po{to je dugo vremena proveo me|u
Srbima, sa wima ìve}i na selu, prou~avaju}i kulturu, obi~aje, tradiciju Srba. Zbog toga i traìmo da svi po~nemo da
razmi{qamo o svemu {to nije u~iweno za proboj prave istine.
A ako smo uspeli da nekoga zaintrigiramo napred napisanim,
sigurni smo da mu ne}e biti te{ko da u bibliotekama, u razgovorima o temi - Srbi, pored ovih upije i mnogo novih
informacija. Jer samo pravim informacijama moè se saznati prava istina.
118
"Le monde slave", Tome II, c. 6. Cyprien Robert
231
232
ISTORIJA ISTINE
PRILOG y
ONI KOJI SU PISALI O SRBIMA
-Vibius Sekvestor (Vibius Sekvester), latinski geograf koji je pisao u Italiji (Galiji), i za koga se smatra da je
ìveo izme|u Y i Yyy veka posle Hrista.
-Veltman, ruski istori~ar, izdao kwigu "Atila i
Rus".
-Davorin @unkovi} - slovena~ki nau~nik "Seoba
naroda - skup ratnih pohoda", napis u vojnom ~asopisu
Kraqevine Jugoslavije, za mesec april 1931. godine.
-Diodor Sicilijanski, gr~ki istori~ar, koji je ìveo
oko Hristovog ro|ewa. Bio je pisac "Istorijske biblioteke",
jedne vrste op{te istorije, u kojoj ima podataka i o srpskim
zemqama anti~kog doba.
-Emil Birnuf (Emile Burnouf) - ~uveni pisac "Eseja o
Vedama".
233

-Jovan Raji}, jedan od prvih srpskih istori~ara, autor
dela "Istorija raznih slovenskih narodov, nai-pa~e
Bolgarov, Horvatov i Serbov", iz 1794.
-Josif Dobrovski, ìveo je od 1753 - 1829. godine,
nazvan "ocem slavistike".
-Konstantin Nikolajevi}, srpski istori~ar;
-Konstantin Yyy Porfirogenit, vizantijski car u
razdobqu od 954.-959. godine. Bio je savremenik srpskog
vladara âslava. Ratovao protiv Ma|ara i Arabqana, posle
~ega se posvetio kwièvnosti i istoriji. U wegovim spisima
ima vesti o doseqavawu Srba na Balkansko poluostrvo, {to
veliki broj istori~ara uzima kao po~etak srpske istorije, a
{to isto tako veliki broj ne prihvata. Osim dela "O
upravqawu carstvom", napisao je i biografiju cara Vasilija
y, koji mu je bio ded.
-Marko Porcije Katon, ìveo od 232 - 147. godine pre
Hrista. Bio je rimski dràvnik i besednik, koji se istakao
borbom protiv luksuza, korupcije i zavo|ewa gr~kih obi~aja
u rimskom dru{tvu. Sa~uvana je samo wegova rasprava "O
zemqoradwi".
-Mavrikije, vizantijski car, koji je vladao od 582 - 602.
godine posle Hrista. Kao energi~an ~ovek za vreme svoje
vladavine mnogo je u~inio za utvr|ewe vizantijskih poseda u
Italiji i Africi. Me|utim, kao velika tvrdica, izazvao je
protiv sebe opoziciju. Wegova vojska se 602. godine pobunila,
krenula za Carigrad, svrgla ga sa vlasti i ubila.
-Nestor âsni Kijevski, ruski letopisac, najstariji
slovenski hroni~ar.
234
ISTORIJA ISTINE
-Nikola Toma{i}, (Nicolo Tomaseo), veliki italijanski pesnik, mislilac i filolog.
-Ovidije (43. g. pre n. ere do 17. ili 18. godine posle
Hrista). Veoma plodan pisac. Novembra 8. godine posle
Hrista nare|eno je da ode u izgnanstvo i da mora da se nastani u Tomima (dana{wa Konstanca na Crnom moru) gde je
nau~io jezik Tra~ana, na kome je ~ak i pisao neke od svojih
stihova.
-Plinije, Mla|i (Plinius), bio stilista i pomod-ni
pisac, sestri} Plinija Starijeg koji je stradao 79. godine
posle Hrista, za vreme erupcije Vezuva. Plinije se u svojim
pismima prepiske sa Trajanom osvrnuo na savremeno dru{tvo;
u desetoj kwizi prepiske prvi put se pojavquje pravni slu~aj
hri{}ana.
-Siprijen Rober (Cyprien
profesor slavistike (yH vek).
Robert),
francuski
-Strabon, ìveo od oko 63. godine pre do 19. godine

posle Hrista. Bio je geograf i u tom svojstvu je proputovao
Egipat. U delu "Geografika", (17 kwiga) sabrao celokupno
tada{we znawe o zemqi i poznatim oblastima.
-Tomo Mareti}, poznati slovenski filolog i lingvista, 1894. godine izdao delo "Slaveni u davnini".
-Herodot - gr~ki istori~ar (484-425. godine pre
Hrista).
235
236
ISTORIJA ISTINE
PRILOG yy
POPIS NARODA
e moèmo a da ne poku{amo da na bilo koji na~in damo

odu{ka svojim dubokim razmi{qawima, svom ponosu zbog
svog porekla,, èqi da pokaèmo, ne strancima, ve} na{em,
srpskom narodu, koliko je velika gra|evina koju smo
sagradili svojim postojawem, u koju je ucrtana mo`da kolevka
ove civilizacije. I zbog toga ne treba traìti autora tekstova koji slede; on se zna. To su SRBI...
îtali smo mnoge autore koji su pisali o ovoj stvari.
Ima i neta~nosti kojima nas obasipa na{e okruèwe. Pojavquje se mnogo imena naroda koji su ìveli ili ìve na ovim
na{im dana{wim prostorima. Nekima od wih se manipuli{e
na razne na~ine. Po~ev od prisvajawa wihovih imena, pa do
prisvajawa i wihovog porekla, i mesta gde su ìveli, pa i
vremena wihovog postojawa na odre|enim prostorima. Iz tih
razloga, dajemo kratak prikaz naziva tih naroda, wihovog
porekla, kretawa kroz istoriju i vremena bitisawa na
odre|enim istorijskim prostoriima.
Trudili smo se da imena pore|amo po azbu~nom redu,
radi lak{eg pronalaèwa u jednom ovakvom prikazu, bez
tvrdwi da je to krajwi spisak.
237

Naziv naroda
Agatirsi
Adigejci
Anti
Baski
Belegeziti
Bereziti
Boemi
Budini
Borusi
Karakteristike
- Jedan od naziva za Ra{~ane, Rasene Rasce, Race,
Rase. Herodot nije znao da objasni poreklo Agitarsa, iako je bilo zapisa koji su napisani vin~anskim
pismom. Ime koje im je nadenuo Herodot od "agi";
"agia", {to zna~i "sveti", nije moglo da ozna~ava
ni{ta drugo do veoma mudrih, prosve}enih qudi
koji su znali tajnu pisma.
- Narod koji je ìveo na Kavkazu i koji je ostavio
veoma lepe legende o Nartima, narodu veoma sli~nom prastanovnicima na podru~ju Like.
- Deo starih Srba, kao {to su bili Sloveni, a ne
kao {to se u~i da su Anti stari Sloveni jer su po
starosti isti, mla|i od Srba.
- Etni~ka grupa koja ìvi u [paniji. Nomadi koji
ìve na krajwem severoistoku Azije, na poluostrvu
ûk~en, govore jezikom sli~nim baskijskom.
- Jedno od srpskih plemena koja su 587. godine
napadala Solun da bi ga osvojili od Grka.
- Staro pleme Srba koje je naseqavalo Moravsku (u
dana{woj ê{koj).
- Jedno od plemena Srba nastaweno u Moravskoj;
nisu bili isti sa Boemima.
- Staro srpsko pleme sa Krita koje se nije me{alo
sa me{tanima. Posle seoba na sever, nastanili su
se na obalama Balti~kog mora. Pre 150 do 200 godina, ime im je "slu~ajno" i lagano pre{lo u Prusi.
Brigi, Frigi,
Friàni
- Pomiwe ih Herodot (Y vek) u svojoj "Istoriji";

Platon u "Kratilu" tvrdi da mnoge gr~ke re~i vode
poreklo od frigijskog jezika.
Vali
- Plinijeva tvrdwa da "oko Azovskog mora ìve

Orinei, Vali, Srbi..."
- Nema~ki naziv i uop{te uobi~ajen naziv u zapadnoj
Evropi za Srbe. Svi stranci Srbe su nazivali Vendima ili Venetima.
Vendi, Veneti
238
ISTORIJA ISTINE
Vikinzi
(Normani)
Gagauzi
Gali
Gepidi
Goti
Dalmati
Dardanci
Drevqani i
Poqani
Dragovi}i
- Divqi pqa~ka{ki narod koji je lutao Evropom, a

posle èstokog sukoba kod Novgoroda bili razbijeni. Po jednom predawu, kod Novgoroda su imali
oko 10.000 `rtava. Izgleda da je to bio zadwi
napad, jer su kasnije wihove aktivnosti bile okrenute uglavnom prema zapadu. Od dvadesetak
kraqeva "otvorenih mora" spaslo se samo dva ili
tri, a izgubili su i svoje brodove "drakare".
- Staro plemensko ime Bugara.
-Potomci Veneta (Venda), naseqavali centralnu
Evropu.
- Narod naseqen u Meziji (severnoj Bugarskoj) na
po~etku nove ere.
-Laonik Halkokondilo i Ludvig Tubero tvrde da su
Grci i Rimqani Srbe nazivali Gotima. Gotsko more
je ustvari Azovsko more. Gotska imperija se u yyy i
yY veku prostirala od Tami{a do Dona. Jasno je da
su svoju imperiju formirali na zemqi koja je pripadala Slovenima. Prodor Gota na podru~je Volge ,
Visle i Dunava, u periodu od 353. - 378. godine
posle Hrista, opisuju se kao prodor [ervinga
(Servinga). Bili su veoma mo}an narod, koji je vladao 100 godina, (od 270 - 370), pod vo|stvom Teodorika Velimirovi}a, koji }e kasnije, kad do|e na
podru~je dana{we Nema~ke promeniti u Teodorik
ili Teodorikus ili ga sasvim germanizovati u Didrih odnosno Odoaker. Ovaj Odoaker, koji je gradio
hram u Raveni i dvorce u Nema~koj, u nema~kim
pisanim izvorima vodi se kao Theoderich, odnosno
germanski kraq Odoaker (Odoaker).
- "Dalmatinci i dana{wi Slavonci, isto tako kao i
Raguàni Po svakoj istoriji i iskustvu su Sloveni
srpskog stabla" - [afarik
- Narod koji je ìveo na Karpatima i na Dwepru.
Drvqani su ìveli u {umama, a Poqani u poqima.
Zbog toga {to im poqa nisu obezbe|ivala dovoqnu
za{titu, Poqani su bili boqe organizovani u
vojnoj odbrani. Zajedno su organizovali Kijevsku
Rusiju.
-Jedno od srpskih plemena koja su napadala Solun
da bi ga osvojili od Grka.
239

Enetoi
Etrurci
Iliri
Japodi ili
Japigi
Kalabri
Kaukonci,
Ka{ubi
Kelti
Kimerci
Kostobici
240
- Stanovnici zapadnog Balkanskog poluostrva, oko

po~etka nove ere.
-Jedan od naziva za Ra{~ane, Rasene Rasce, Race,
Rase. Raseni (Etrurci) doìvqavaju svoj veliki
procvat na po~etku y milenijuma pre Hrista. Sa
flotama Feni~ana i Grka dràli su prevlast u
plovidbama Sredozemnim morem.
- Srbi doseqeni na Balkan mnogo pre Hrista, od
kojih je jedan deo nosio ime Iliri a drugi Tra~ani
(Ra{~ani, Raseni). Ilirski jezik je bio, u stvari,
stari srpski jezik.
- Naseqavali su Balkan, Apeninsko Poluostrvo i
Malu Aziju. Na Balkanu su naseqavali podru~je
Like
- Narod koji je osnovao Kalabriju, poreklom iz
Sanxaka. Kalabrosi - Svira~i. U primorskim mestima Devije, Veste i Varena Srbi su ìveli u takozvanim bratstvima. Na ovim podru~jima i danas
ìve daleki potomci Mili}a, Anti}a, Pa{trovi}a,
Pe{i}a, Markovi}i, Vu~ini}i, An|eli}i itd.
- Dardanci, Kureti, Teukri. Potomci Pelazga.
- Ogranak velikog slovenskog stabla, naseqavali
su u najstarijim vremenima celu niziju du` Balti~kog mora, izme|u Odre i Visle.
- Potomci Veneta (Venda), narod koji je ìveo u
ju`nom Velsu i Bretawi; par vekova pre Hrista
okupirao prostor Balkana i budu}e Rimske Imperije. Na na{im prostorima postoji mnogo tragova
wihovog boravka.
- Postoje tri verzije vezane za ovaj narod, o kome se
ne zna ba{ mnogo. Kimerijci su narod koji je ìveo
u Ukrajini, potisnut od Skita u Yyy veku pre n. ere,
Kimeri - locirani na levoj obali Elbe i Sumeri,
civilizacija Mesopotamije izme|u 4000 i 3000. god.
pre Hrista.
- Narod koji je ìveo na Dwepru (stari naziv Dwepra je Neura) i wegovim pritokama. Kostobici su
uglavnom bili sto~ari. U tim krajevima su ìveli u
drugom a mo`da i u tre}em milenijumu pre Hrista
kako je govorio Ptolomej.
ISTORIJA ISTINE
Kri}ani
Kurgani
Langobardi
Quti}i ili
VarjaziOboriti
(bili su to
najverovatnije
balti~ki
Vendi)
Marjani
Meoti
Mezijci, ili
Mezejci
Mitani
- Civilizacija stvorena na Kritu. Posle propasti

srpskih naseqavawa Doweg Egipta, jedan deo Srba
je naselio Krit i u me{awu stanovni{tva stvorena
je nova nacija, Jelina dana{wih odnosno anti~kih
Grka (od 2500 do 1000 godina pre Hrista).
- U jugozapadnom delu dana{we Rusije, pet hiqada
godina pre Hrista, ìveo je narod Kurgana. Po
tehnici zidawa, kasnije su im bili sli~ni Mikenci
i Etrurci. Zna se da je prvi talas wihovih seoba
prema jugozapadu Evrope krenuo oko 4200 godina
pre Hrista (do{li su do dana{we Gr~ke), drugi
talas je krenuo ono 3500 godina pre Hrista i {irio
se do Krita (oko 2800. godine), a na zapadu se
{irio sve do Elbe (Labe), Rajne, Visle i daqe do
Skandinavije.
- Stari stanovnici sredwe Evrope, na po~etku nove
ere. Naseqavali su, naj~e{}e, oblasti ispod Alpa
i severne Italije.
- Stari stanovnici sredwe Evrope na po~etku nove
ere, ìveli uglavnom na jugu, i gravitirali su
poqskim zemqama, gde su i po jeziku bili bliski
mesnom stanovni{tvu. Nije osnovano smatrati ih
Normanima, jer su bili Sloveni, a od Normana su
preuzeli samo vojnu organizaciju.
- Potomci Veneta koji su ìveli na zapadnom delu

Balkanskog Poluostrva i severoistoku Apeninskog
Poluostrva.
- Skita~ki narod koji je ìveo na obalama Azovskog
mora, koje se nekada nazivelo Meotsko more.
- Mezejci ili Meziji ili Mezapi su narod koji je
naseqavao Balkansko Poluostrvo, Malu Aziju i
Apeninsko Poluostrvo.
- Kraqevstvo koje se nalazilo isto~no od Eufrata,
otprilike tamo gde je dana{wa Jermenija. Etni~ki i
po dru{tvenom ure|ewu, ovo kraqevstvo je pripadalo Huritima i cvetalo je izme|u 1500 - 1365.
godine pre Hrista.
241

Narti
Neuri
Orinei
Pelazgi,
Pelasti,
Belasci
Polomi,
Poloni
Ra{ni, Raseni
Sabini
Sagudati
242
- Prastanovnici koji su naseqavali Liku, u ~ijim

su pe}inama na|eni tragovi postojawa koje je
datirano unazad na oko 15 000 godina.
- Narod koji je ìveo na Dwepru (stari naziv
Dwepra je Neura) i wegovim pritokama. Neuri su
se uglavnom bavili zemqoradwom i u tim krajevima
su ìveli u drugom a mo`da i tre}em milenijumu
pre Hrista, kako je govorio Ptolomej.
- Plinijeva tvrdwa da "oko Azovskog mora ìve
Orinei, Vali, Srbi..."
-Po Herodotu, u "Istoriji", najstariji stanovnici
Balkana i Male Azije. Pelasti ili Pelazgi su dali
svetu pismo a ne Feni~ani, jer su Feni~ani primili pismo od naroda Pelazga. Metalne plo~ice pisma
su se nalazile u pe}inama i u nekim manastirima na
planini Balkanu. Plutarh navodi Pelazge kao
prethodnike Etruraca na Apeninskom poluostrvu.
U HYyyy veku pre Hrista helenizirali su ih Heleni.
Pelazgion je bio sveti hram Pelazga, da bi ga
Heleni sru{ili takore}i celog i u Yy veku pre
Hrista na wegovim temeqima sagradili ~uveni
Partenon. Pelazgi su bili prvobitni stanovnici
Gr~ke i Italije... Pre{av{i Dunav prodrli su na
Balkansko poluostrvo; isto~na grana je bila u
Gr~koj, a zapadna grana u Italiji. Wihov dolazak je
zabeleèn oko 2.000 godina pre Hrista ali je
mogu}e da je bilo vi{e seoba.
- Pleme Srba u jugoisto~noj Evropi, najverovatnije
preci dana{wih Poqaka.
- Etrurci su sebe uvek nazivali Rasi, Raseni, Ra{~ani; isto kao {to su Srbi nazivani Raci, Rasci,
Rasi. Narod koji je ime dobio po reci Rak{i u
Indiji koja ozna~ava crvenu boju; Ustvari reka Rak{a je dobila ime po stanovnicima Ra{anima, Rasenima, Rasima. U Vedama je opevana reka Rasa u jednoj od himni posve}enoj rekama. Crveni Srbi su u
Rusiji ìveli sve do H veka.
- Jedan ogranak srpskog naroda na Apeninskom
Poluostrvu.
ISTORIJA ISTINE
Sarmati
Sati}i
Srbi
Skiti
- Jedno od imena za Srbe. Prema nekim istori~arima, narod koji je "do{ao iz Centralne Azije
307 godina pre Hrista i koji je posle rata dugog 200
godina pobedio ratoborne Skite 179. godine pre
Hrista. Skiti, koji su se bavili zemqoradwom, izbegli su na Krim gde su se spojili sa Sarmatima, sa
kojima su se sporazumevali istim jezikom - praslovenskim.
-Sirbi, Sorabi, stanovnici Sibirije (dana{weg
Sibira), Sjurb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Sebrin, Sevr, Sibrin, Serb, Servin, Srb, Sarbati, Sarmati,
Zeriuani, Sarmati, Servoi, Serbli, Srbqi, Spori. Pomiwu ih Ptolomej, Tacit i Plinije.Srbima su
se nazivali svi Sloveni koje su zapadni susedi nazivali Vendi (D. Kau{anski). Srbi (Hiksosi) iz
severne Afrike, posle gubitka rata protiv Amozisa y pretvorili su se u domorodce, dok je jedan
deo propao po mo~varama i terenu, po kojima je i
prastaro jezero Sarbonis (Sirbonis) dobilo ime...
- Nauka odre|uje pojavu Skita izme|u 750. i 700.
god. pre Hrista. Po svoj prilici Skitima se priznaje poreklo, ali im se istovremeno oduzimaju svi
atributi wihove rase i civilizacije. Dakle, smatraju se neprosve}enim Persijancima, ali bi barem
tipom morali biti sli~ni wima. Karakteri{u se
kao plavokosi i ri|okosi qudi sa plavim o~ima
{to i nije opis iranskog tipa. Teza jedna kaè, da
su bliski srodnici Sarmata. Grci su znali za postojawe dve Skitije. Velika Skufija (na jugu Ukrajine) i Mala Skufija (dana{wa Dobruxa). Grci
koji su pisali istoriju nisu se trudili da jasnije
razdvajaju narode. "Skutaima" nazivani su svi varvari sa severa, koji su se obla~ili u koù i krzno.
Po istoriji koja kontradiktorno sudi o Skitima,
koja u jednom trenutku Skite smatra primitivnim i
zlim nomadima, nemilosrdnim prema neprijatequ a
u drugom ih predstavqa kao zemqoradnike koji su
dobavqali p{enicu za gr~ke gradove, da su imali
sopstvenu umetnost i kulturu itd.
243

Sumeri
Tirseni,
Tirsi
- Narod ~ija je civilizacija imala svoj pravi procvat 4000. i 3000. godine pre Hrista, doseqen iz
oblasti oko reke Ind u zapadnoj Indiji.
- Jedan od naziva za Ra{~ane, Rasene Rasce, Race,
Rase za koje se smatra da su direktni potomci Agitarsa. Ustvari, samo ime im je nadenuo Herodot
iako nije znao da objasni wihovo poreklo.
Tra~ani
- Grci, Stari Grci su veoma te{ko izgovarali Raseni, Ra{~ani, Raci pa je od tog lo{eg "lomqewa"
jezika nastalo Tra~ani. Jedan od naziva za Ra{~ane,
Rasene Rasce, Race, Rase.
Feni~ani
- Narod koji je ìveo uz isto~nu obalu Sredozemnog mora. Za wih se smatra da poti~u sa obala
Persijskog zaliva i da su se na obalu Sredozemnog
mora (otprilike tamo gdr se nalazi dana{wi Liban, deo Izraela i deo Sirije) naselili oko 3000
godina pre nove ere. Tu su osnovali gradove Sidon
i Tir. Wima se pripisuje zasluga da su prona{li
prvo pismo, koje su kasnije unapredili Grci. Me|utim, Feni~ani su doneli pismo iz svoje postojbine u Persiji, a tamo su to pismo nau~ili od
Srba koji su naselili Persiju za vreme seoba iz
Indije. Feni~ani su dobili ime prema gr~koj re~i
koja ozna~ava boju purpurno i crveno. Ove boje su
bile statusni simbol, a Feni~ani su ih najvi{e
upotrebqavali. Zna~i, postavqa se pitawe, nisu li
Feni~ani ipak bili deo Srba koji su "slu~ajno"
dobili ime zbog crvene boje (opet crvena boja?!).
Sva superiornost, koja je pripisivana Feni~anima,
samo je neve{to baratawe istorijskim ~iwenicama,
jer ta~no je da su Feni~ani poznavali obradu metala, graditeqstvo, pa ~ak i obradu stakla koje su
dobijali od belog peska iz mora.
Filistejci
- Jedan ogranak Srba izbeglih iz svoje daleke postojbine u zapadnoj Indiji koji je naseqavao oblast
dana{weg Bliskog istoka. Filistejci su kao i Hananci ustvari ogranak Pelazga jer im je jezik me|usobno bio veoma sli~an, ~ak indenti~an.
244
ISTORIJA ISTINE
Heleni
Hetiti
Hititi
Hiksosi
Hirkani
Cirkasi
- U prvoj polovini yy milenijuma, Heleni su iz svoje

postojbine preko Crnog Mora i Balkana, moravskovardarskom dolinom naselili dana{we teritorije
Gr~ke gde su se suo~ili sa Mikenskom civilizacijom u procvatu. Tada je do{lo do wihovog susreta
sa Pelazgima, ~ije su istorodnike ve} susretali na
svom putu. Susret sa starosedeocima wihove nove
domovine, nadahnuo ih je da zapo~nu sa stvarawem
svoje civilizacije koja }e nekoliko stole}a kasnije
doìveti vrhunac svog procvata odre|uju}i svetu
kategorije mi{qewa, su{tinu intelektualnih oru|a i na~ela morala.
-U yy milenijumu napustili svoju postojbinu i krenuli na jug i naselili se na predelu Male Azije gde
su postali vladaju}a sila. Nema odgovora na pitawe gde je bila prvobitna postojbina Hetita. Zna se
samo da su stigli sa severa, najverovatnije iz Podunavqa mada ima tvrdwi da su do{li sa severo
istoka. Jezik Hetitaje, potvr|eno je, bio jedan dijalekt indoevropskog jezika, koji se nazivao "luvijanski" a koji je bio veoma sli~an feni~anskom, i
vukao korene iz starog sumerskog jezika. Staro hetitsko carstvo je trajalo od 1650. do 1450. pre Hrista.
- Deo naroda Srba koji se odvojio od Sarbarske
dràve i krenuo ka severnoj Africi. Nomadski
narod protiv koga je Amozis y osniva~ HYyyy dinastije, podigao ustanak. Posledwi ustanak je doneo
slobodu Egip}anima, posle srpske vladavine koja je
trajala od 1730-1580. godine pre Hrista.
- Stanovnici Hirkanije (Hyrcania), nekada{wi
naziv za predeo Azije, koji se protezao jugoisto~no
od Kaspijskog, odnosno u davnini Hirkanskog mora,
ili jezera. To je bila oblast okruèna planinskim
vencima punim tigrova, nastawena, kako obave{tavaju evropski istraìva~i, surovim narodom
koji se ubrajao me|u najratobornije i najsmelije...
- Narod koji je dugo vladao nad Egiptom i Sirijom,
pod imenom Srba, potomci starih Sarmata, koji su
ìveli na obalama Hirkanskog mora.
245
246
ISTORIJA ISTINE
PRILOG yyy
SPISAK VLADARA
u novoj eri
(Vizantijsko carstvo)
Ime
vladara
Godina
vladawa
Konstantin y
Konstancije
Julijan
Jovijan
Valens
Teodosije y
Arkadije
Teodosije yy
Markijan
Lav y
Lav yy
Zenon
Vasilisk
Zenon (drugi put)
Anastasije y
324-337
337-361
361-363
363-364
364-378
379-395
395-408
408-450
450-457
457-474
474-?
474-475
475-476
476-491
491-518
247

Justin y
Justinijan y
Justin yy
Tiberije i Konstantin
Mavrikije
Foka
Iraklije
Iraklona
Konstans yy
Konstantin yY
Justinijan yy
Leontije
Tiberije yy Apsimar
Justinijan yy (drugi put)
Filipik Vardan
Anastasije yy
Teodosije yyy
Lav yyy
Konstantin y
Lav yY
Konstantin Yy
Irina
Nicifor y
Stavrakije
Mihailo i Rangabe
Lav Y
Mihailo yy
Teofilo
Mihailo yyy
Vasilije y
Lav VI
Aleksandar
Konstantin Yyy
Roman i Lakapin
Roman yy
248
518-527
527-565
565-578
578-582
582-602
602-610
610-641
641
641-668
668-685
685-695
695-698
698-705
705-711
711-713
713-715
715-717
717-741
741-775
775-780
780-797
797-802
802-811
811-?
811-813
813-820
820-829
829-842
842-867
867-886
886-912
912-913
913-959
920-944
959-963
ISTORIJA ISTINE
Ni}ifor yy Foka
Jovan i Cimiskije
Vasilije yy
Konstantin Yyyy
Roman yyy Argir
Konstantin yyy i Mihailo yY
Mihailo Y
Zoja i Teodora
Konstantin yH Monomah
Teodora
Mihailo Yy
Isak i Komnin
Konstantin H Duka
Roman yY Diogen
Mihailo Yyy Duka
Nicifor yyy Votanijat
Aleksije y Komnin
Jovan yy Komnin
Manojlo y Komnin
Aleksije yy Komnin
Andronik y Komnin
Isak yy An|eo
Aleksije yyy An|eo
Isak yy (drugi put)
Aleksije Y Murzufl
Teodor y Laskaris
Jovan yyy Duka Vatac
Teodor yy Laskaris
Jovan yY Laskaris
Mihailo Yyyy Paleolog
Andronik yy Paleolog
Andronik yyy Paleolog
Jovan Y Paleolog
Jovan Yy Kantakuzin
Aleksije yY An|eli
963-969
969-976
976-1025
1025-1028
1028-1034
1034-1041
1041-1042
1042-?
1042-1055
1055-1056
1056-1057
1057-1059
1059-1067
1068-1071
1071-1078
1078-1081
1081-1118
1118-1143
1143-1180
1180-1183
1183-1185
1185-1195
1195-1203
1203-1204
1204-?
12o4-1222
1222-1254
1254-1258
1258-1261
1259-1282
1282-1328
1328-1341
1341-1391
1347-1354
1354-1376
249

Andronik yY Paleolog
Jovan Yyy Paleolog
Manojlo yy Paleolog
Jovan Yyyy Paleolog
Konstantin Hy Dragas Paleolog
1376-1379
1390-?
1391-1425
1425-1448
1449-1453
LATINSKO CARSTVO U CARIGRADU

Baludin y Flandriski
Henrik Flandriski
Petar Kurtene
Jolanta
Robert Kurtene
Balduin yy Kurtene
Jovan Brien
1204-1205
1206-1216
1217-?
1217-1219
1221-1228
1228-1261
1231-1237
EPIRSKA DESPOTOVINA
Mihailo y
1204-oko 1215
Teodor
oko 1215-1224
(krajem 1224 ulazi u Solun, kruni{e se za cara)
CAREVI, ZATIM DESPOTI U SOLUNU

Teodor
Manojlo
Jovan
oko
Dimitrije
(pada pod vlast nikejskog carstva, 1246)
250
1224-1230
1230-oko 1238
1238-1244
1244-1246
ISTORIJA ISTINE
EPIRSKI DESPOTI
Mihailo yy
oko
Nicifor y
Toma
Nikola Orsini
Jovan Orsini
Ni}ifor yy
Regentkiwa Ana Paleolog pada pod vlast
Vizantije
Regentkiwa Ana Palolog - Kantakuzin
pada pod vlast Stefana Du{ana
1237-1271
1271-1296
1296-1318
1318-1323
1323-1335
1335-134o
134o
1348
BUGARSKA
Prvo bugarsko carstvo
Asparuh
Tervel
???
Sever
Kormisos
Vineh
Telec
Sabin
Umar
Toktu
Pagan
Telerig
Kardam
681-702
702-oko 718
oko 718-725
725-740
74o-756
756-762
762-765
765-767
767-?
767-772
772-?
oko 772-777
777-803
251

Krum
Dokum,
Omurtag
Malomir
Presijan (mo`da identi~an s prethodnim)
Boris Mihailo
Vladimir
Simeon
Petar
Boris
803-814
814-?
814-831
831-836
836-852
852-889
889-893
893-927
927-969
969-972
Drugo bugarsko carstvo

Asen y
Petar
Kolojan
Boril
Ivan Asen yy
Koloman Asen
Mihailo Asen
Konstantin Tih
Ivajlo
Ivan Asen yyy
Georgije y Terter
Smilec
Caka
Teodor Svetoslav
Georgije Terter
Mihailo Sisman ([isman)
Ivan Stefan
Ivan Aleksandar
Ivan Sisman
Ivan Stracimir
252
1186-1196
1196-1197
1197-12o7
1207-1218
1218-1241
1241-1246
1246-1257
1257-1277
1278-1279
1279-128o
1280-1292
1292-1298
1299-?
1300-1322
1322-1323
1323-133o
1330-1331
1331-1371
1371-1393
136o-1396
ISTORIJA ISTINE
MAKEDONSKO CARSTVO
Samuilo
Gavrilo Radomir
Jovan Vladislav
976-1o14
1014-1015
1015-1018
253
SRPSKI KNE@EVI
- Vi{eslav (mo`da Vojislav) - prvi po imenu poznat srpski

vladar, koji je po svoj prilici vladao posledwih decenija Yyyy
veka (oko 780).
- Radoslav (sin kneza Vi{eslava)

- Prosigoj (sin kneza Radoslava)
- Vlastimir (sin kneza Prosigoja) - prva jasnija istorijska
li~nost iz sredine yH veka. Za vreme wegovo i wegovog sina
Mutimira, Srbi su pod wegovom vla{}u uspe{no odbijali
napade Bugara - uspe{no je sa wima ratovao tri godine i uspe{no ih suzbio oko 850. godine. Imao je tri sina: Mutimira,
Strojimira i Gojnika.
- Mutimir (sin kneza Vlastimira - oko 891) - nastavio je

uspe{no rat sa Bugarima. zajedno sa svojom bra}om. Stawe po
Srbiju se naro~ito pogor{alo kada je na bugarski presto do{ao wihov najsposobniji vladar Simeon (893-927), koji se
posle pobede nad Vizantincima krunisao za cara, (913) verovatno "Bugara i Grka" - on se smatrao osniva~em tzv. i bugarskog carstva. Posle smrti Vlastimira, bra}a su otpo~ela i
me|usobnu borbu za vlast, {to je srpsku dràvu znatno oslabilo. Kao pobednik iz ove borbe iza{ao je Mutimir, koji je
oslabqen gra|anskim ratom postao vazal Vizantije - dobio je
od vizantijskog cara Vasilija y (867-886) potpunu samoupravu, ali je od wega zahtevao da ceo srpski narod prevede u
hri{}anstvo.
254
ISTORIJA ISTINE
- Prvoslav (Pribislav 891-892) - sin kneza Mutimira; zbacio

ga sa prestola wegov brat od strica Petar Gojnikovi} 892.
godine.
- Petar Gojnikovi} (892-917) - sin Gojnikov, bratanac kneza

Mutimira. Posle gra|anskog rata me|u bra}om (iz koga je kao
pobednik iza{ao Mutimir), Petar je pobegao u Hrvatsku,
odakle je uz pomo} Vizantije proterao Prvoslava. Ratovao je
spretno sa pretedentima koji su uz pomo} Bugara hteli da mu
preotmu vlast (894 i 896). Posle ovoga utvrdio je svoju vlast
u Bosni i u Neretvi. U wegovo vreme bugarski car Simeon,
posle velike pobede nad Vizantincima kod Anhijala (917) napao je Srbiju. Simeon je na prevaru uhvatio Petra i odveo ga u
Bugarsku, gde je ovaj umro u zato~eni{tvu. Mutimirov sin
Bran neuspe{no je poku{avao da ga zbaci (895/6).
- Pavle Branovi} (917-920) - sin Branov, unuk Mutimirov. Na

vlast u Srbiji ga doveli Bugari - bio ugarski vazal, vladao je
tri godine.
- Zaharije Prvoslavqevi} (Pribisavqevi}) (920-oko 924) na vlast ga doveli Bugari zbaciv{i Pavla Branovi}a, ugarskog vazala. Na wega je Bugarski car Simeon poslao vojsku
(jer je s wim bio âslav, pretedent na srpski presto. Knez Zaharije je 924. godine pobegao u Hrvatsku, a Bugarska ponovo
osvaja srpske zemqe.
- âslav Klonimirovi} (927/8-oko 950) - ìveo je na bugarskom dvoru u Preslavi. Posle smrti bugarskog cara Simeona
(27. maja 927) pobegao u Srbiju gde se uz pomo} Vizantije
u~vrstio na vlasti. U wegovo vreme pored Srbije, sa krajem
oko Tuzle i gorwe Bosne, u sastav srpske dràve su ulazile
i Travunija i Dukqa. Poginuo je u borbi protiv Ma|ara (oko
950. godine). Posle smrti kneza âslava Klonimirovi}a,
srpska dràva se raspala i potpala pod vlast Vizantije.
255
DUKQA - DO H veka. - ZETA OD Hy - Hyy veka.

Jovan Vladimir
Stefan Vojislav
Mihailo
Konstantin Bodin
oko
od
kraj H v. - 1016
oko 1040 - oko 1052
1052 - oko 1o81,
1o77 kraq
oko 1081 - oko 1101
DUKQANSKA (ZETSKA) DINASTIJA

od druge polovine H v.? - 1118
Petar
knez, yH ili H v.?
Jovan Vladimir
knez, kraj H v. - 1016)
Dragomir brat ili stric Vladimirov
(?)
Stefan Vojislav
knez oko 1040-oko 1052)
Radoslav
(?)
Mihailo
knez, oko 1052-1077 (kraq-1081)
Ko~apar
kraq ?-oko 1102)
Branislav
(?)
Grube{a
(?)
Konstantin Bodin
(?)
Petrislav
(?)
Dobroslav Vladimir
kraq oko 1081- 1101
(upravqao Ra{kom oko 1101 (kraq oko 1102-1114)
\or|e
kraq, oko 1114-1118
256
ISTORIJA ISTINE
RA[KA
Vukan
veliki ùpan, oko 1083 - oko 1114
Hronologija daqih velikih ùpana je nesigurna. Najzna~ajniji

su:
Uro{ y
Uro{ yy,
Desa,
Zavida,
Tihomir,
Stefan Nemawa
veliki ùpan, 1166 - 1196,
Stefan Nemawi} (prvoven~ani), veliki ùpan, 1196-1217,
kraq 1217-1228
Stefan Radoslav
kraq
1228-1234
Stefan Vladislav
kraq
1234-1243
Stefan Uro{ y
kraq
1243-1276
Stefan Dragutin
kraq
1276-1282
Stefan Uro{ yy Milutin kraq
1282-1321
Stefan Uro{ yyy De~anski kraq
1321-1331
Stefan Uro{ yY Du{an
kraq
1331-1345,
car od
1345-1355
Stefan Uro{ Y
car
1355-1371
suvladar Vuka{in Mrwav~evi} kraq
1366-1371
Lazar Hrebeqanovi}
knez
1371-1389
Stefan Lazarevi}
knez
1389-1402,
despot
1402-1427
\ura| Brankovi}
knez
1427-1429
despot
1429-1456
Lazar Brankovi}
despot
1456-1458
257
OSMANLIJSKI SULTANI DO OSVAJAWA CARIGRADA

Osman
Urhan
Murat y
Bajazid y
Mehmed y
Sulejman
Musa
Murat yy
Mehmed yy Osvaja~
258
(1288-1326)
(1326-1362)
(1362-1389)
(1389-1402)
(1402-1421)
(1402-1410
(1411-1413)
(1421-1451)
(1451-1481)
ISTORIJA ISTINE
PRILOG yY
ISTORIJSKA GEOLOGIJA - STRATIGRAFIJA
PREKAMBRIJSKA ERA
(PREKAMBRIJUM)
Prekambrijum je najstariji odeqak Zemqine istorije

koji je trajao duè od ostalih, a zapo~eo je onda kada se formirala prva Zemqina kora. Kada se to dogodilo, ne zna se
ta~no jer se ta granica stalno pomera sve daqe i daqe u
pro{lost. Ranije se uzimalo da su najstariji delovi Zemqine
kore nastali pre dve milijarde godina. Me|utim, radiolo{ka
prou~avawa nekih stena iz biv{eg SSSR-a pokazala su da ima
kristalisanih stena starijih i od 3,5 milijarde godina, a
mnogi smatraju da je prva Zemqina kora formirana pre 5-6
milijardi godina. Prekambrijum je trajao od 5 milijardi
godina do 600 miliona godina.
Prekambriji pripadaju najstarije stene predstavqene
debelim kompleksom kristalnih {kriqaca i sedimenata probijenih intruzivima. One su sna`no ubrane i najve}e rasprostrawewe imaju u uko~enim jezgrima kontinenata. Okeani i
atmosfera su stari 4 milijarde godina. Uop{te je prihva}eno
da je sastav vode okeana ostao isti od wenog formirawa.
Znatno pre nas, izme|u -1 milijarde godina i -600 miliona go259

dina je Lipalien, doba mora sa stromatolitima. U Edikarienu, pojavquju se prve odre|ene faune: meduze, sun|eri,
arhajski bronhopodi i tako daqe. Lipalien predstavqa
zavr{ni period prekambrijuma. U Lipalienu su se pojavile
prve jedno}elijske alge. Prekambrijum se deli na tri perioda
i to:
- ARHAIK je najstarija perioda prekambrije. Dowa wegova
granica je nepoznata. Gorwa granica arhaika obeleèna je
obi~no velikom diskordinacijom prema proterozoiku, ili je
prelaz postepen. Mislilo se da za vreme arhaika nije bilo
ìvog sveta, ali su prona|eni ostaci jedno}elijskog organizma ~ija se starost procewuje na 3,1 milijardu godina. U sastav
arhajske periode ulaze uglavnom stene velikog kristaliniteta i to su razni varijeteti gnajseva, mika{ista, amfibolita, amfibolitskih {kriqaca, zatim mermeri i kvarciti.
Najstarije arhajske stene imaju veliko rasprostrawewe i ima
ih skoro na svim kontinentima.
- PROTEROZOIK. U proterozoiskim stenama su prona|eni
brojni fosilni ostaci algi, gqiva i mineral izolovanih bakterija. Pored sna`no metamorfisanih stena javqaju se mestimi~no malo izmewene sedimentne stene, kao {to su: konglomerati, pe{~ari, kvarciti, argilo{isti, kristalasti kre~waci i dolomiti. Zna~ajno rasprostrawewe imaju magmatske
stene: dijabazi, bazalti i trahiti. Na Balkanu proterozojske
stene se javqaju na Rodopima, srpsko-makedonskoj masi, pelagonijskom masivu i karpatsko-balkanskom luku.
- RIFEJ. U rifeju je registrovano prisustvo vi{e}elijskih
organizama: crva, sun|era i tako daqe, koji pokazuju izvesne
sli~nosti sa trilobitima. U mla|im odeqcima rifeja je registrovano prisustvo ostataka najprimitivnijih vi{e}elijskih
ìvotiwa. Rifej je izra|en od filita, mika{isa i sericitskih {kriqaca.
260
ISTORIJA ISTINE
PALEOZOJSKA ERA
(PALEOZOIK)
Paleozoik je trajao oko 330 miliona godina. U tom

vremenu se nataloìo debeli kompleks sedimenata, formirane su znatne mase magmatskih stena, odigrale su se dve ortogeneze i formirala se zna~ajna leì{ta mineralnih sirovina. @ivi svet je predstavqen brojnim i raznovrsnim organskim grupama. Veliki broj organskih ostataka omogu}io je podelu paleozoika na 6 perioda: svaka perioda se deli na gorwu, sredwu i dowu epohu.
- KAMBRIJUM. U kambrijskim morima ìveo je brojan i raznovrsni organski svet. Najzna~ajniji su trilobiti, prvi graptoliti i meku{ci. Pored algi i bakterija, u kambrijumu se
javqaju i predstavnici koji ukazuju na razvoj kopnene flore. Pretpostavqa se da su u ovoj periodi na severnoj hemisferi
postojala tri kontinenta ~iji obim nije potpuno utvr|en. Izme|u kontinentalnih blokova nalazili su se veliki ali relativno plitki okeanski baseni. Smatra se da se ve} u kambrijumu, na prostoru izme|u [panije i jugoisto~ne Azije,
prostiralo Sredozemno more ili Tetis. Utvr|eno je da se za
vreme kambrijuma odvija veliki deo bajkalske ortogeneze, jedne od najsna`nijih ortogeneza u istoriji Zemqine kore. Magmatski pokreti su predstavqeni vulkanizmom, koji je ograni~en uglavnom na geosinklinalne oblasti. Trajao je od -600
do -500 miliona godina.
- ORDOVICIJUM. Organski svet u ordovicijumu je jo{
raznovrsniji nego u kambrijumu. Kre~wa~ke alge imaju {iroko
261

rasprostrawewe. Na kopnu su ve} postojale neke papratolike
biqke. U ìvotiwskom svetu se i daqe razvijaju trilobiti i
brahiopodi, na|eni su prvi predstavnici tetrakorala, {koqki, puèva, glavonoàca, xinovskih rakova i graptolita. Naro~ito su zna~ajni graptoliti, koji imaju {iroko rasprostrawewe i veliki zna~aj kao karakteristi~ni fosili. Iz
ordovicijuma poti~u i prvi sigurni ostaci ki~mewaka, predstavqeni starim bezvili~nim ribama.Trajawe od -500 do -425
miliona godina.
- SILUR. Organski svet silura i daqe se usavr{ava, a pojavquju se nove zajednice. Od biqaka su jo{ uvek najva`nije
alge. Pojavili su se bodqoko{ci, puèvi, {koqke, a od ki~mewaka ribe oklopwa~e, u slatkovodnim basenima, i ajkule u
morima. Raspored kopna i mora nije se bitno promenio. Krajem
silura do{lo je do prvih sna`nih pokreta dok su sna`na ubirawa pri kraju silurske epohe uslovila i jake magmatske pokrete. Silur je trajao od -425 do -400 miliona godina.
- DEVON je period koji je veoma zna~ajan zbog razvitka riba i
prve ìvotiwe sa ~etiri noge. Svi ovi prvi vodozemci, ihtiostegide, koji dostiù i metar duìne, poti~u iz pe{~ara devona Grenlanda. U devonu se pojavquju i prvi vodozemci,
mnogi kopneni organizmi, slatkovodne ribe i krupni rakovi.
Raspored kopna i mora u devonu bitno se razlikuje od rasporeda kopna u siluru. Severnoatlansko kopno osetno je uve}ano kaledonskim ubirawem a Ekvatorijalno - Gondivana
obuhvata centralnu Afriku, Ju`nu Indiju i Australiju. Izme|u wih se ve} sasvim jasno prostirao Tetis - prastari
okean - koji se sastojao iz dva dela: Sredweevropskog-mediteranskog i Himalajsko-ju`noazijskog.
Magmatizam je bio aktivan tokom ~itavog devona. Devon
je perioda koja se karakteri{e prisustvom leì{ta bakra,
gvo`|a, (hematit i siderit), zatim nafte, gasa, ugqa, boksita, soli, gipsa i drugog. Devon je trajao od -400 do -350
262
ISTORIJA ISTINE
miliona godina. S druge strane flora se oboga}uje.
Likopside i stenofile se umnoàvaju, a pojavquju se i
paprati. U atmosferi ima dovoqno kiseonika.
- KARBON. U ovom periodu najzna~ajniji je razvoj kopnene
flore sa svojim predstavnicima (lepidodendron). Od ìvotiwa su prisutni korali, cefalopodi i ki~mewaci. U karbonu je stvoreno 50% svetskih rezervi kamenog ugqa. Uporedo sa postankom ugqa formirala su se i leì{ta nafte,
leì{ta boksita i sedimentnog gvo`|a, gipsa i soli. Ova
perioda je trajala oko 60 miliona godina. U toku karbona izvr{ene su zna~ajne promene u rasporedu kopna i mora na Zemqi. Jo{ od doweg karbona po~iwe veliko nadirawe mora.
Docnije, u toku karbona, nasta}e veliki orogeni pokreti koji
}e dovesti do stvarawa hercinskih venaca. Morski prostor
nastavqa svoju evoluciju. Kontinentalni prostor se znatno
oboga}uje. Biqe, koje je raslo pod drve}em u {umi, skrivalo
je dotle nepoznatu faunu: buba{vabe, zrikavce, skakavce,
xinovske viline kowice. Ribe se nalaze u izobiqu u rekama i
baru{tinama. U karbonu su se pojavili i prvi gmizavci direktno proiza{li iz jedne grupe riba krosopterigija. Karbon je
trajao od -350 do -280 miliona godina.
- PERM. Od biqnog sveta u morima su ìvele razne kre~wa~ke alge koje su dale materijal za izgradwu permskih kre~waka. I{~ezavaju krupne papratwa~e i pojavquju se prve golosemewa~e. Od ìvotiwa se pojavquje cotylosaur. Za vreme
ove periode, nastala su zna~ajna nalazi{ta gvo`|a, olova,
bakra, cinka i retkih metala. Klasi~no je razvijen u Isto~noj
Evropi i na Uralu. Perm je trajao od -280 do -230 miliona
godina
263
MEZOZOJSKA ERA
(MEZOZOIK)
Mezozoik je trajao 160 miliona godina i to od -230 do 70 miliona godina. On se jo{ naziva i sredwa era Zemqine
geolo{ke istorije. Organski svet mezozojskog perioda o{tro
se razlikuje od paleozojskog i kenozojskog perioda. Mezozoik
je era gmizavaca. Sna`no se razvijaju glavono{ci (amoniti i
belemniti), heksakorali, puèvi, {koqke, a na kopnu preovla|uju ~etinari. Tek krajem mezozoika pojavquju se prve
biqke cvetnice. Granicu izme|u paleozoika i mezozoika karakteri{e izumirawe starih papratwa~a, nestajawe paleozojskih korala, brahiopoda, cefalopoda, trilobita i zna~ajno opadawe zna~aja paleozojskih riba i vodozemaca.
- TRIJAS. U kopnenoj flori Trijasa dominiraju primitivni
~etinari. U marinskoj flori ~este su marinske alge koje su
dale materijal za gradwu kre~waka. Od ki~mewaka, u morima
su ìvele ajkule. Pojavile su se i prve ko{qoribe, kao i
prvi predstavnici marinskih gmizavaca. Zna~ajna je i pojava
prvih sisara.Trijas je trajao od -230 do -180 miliona godina.
Na severnoj hemisferi postojalo je Severnoatlansko kopno i
Angara u ~iji je sastav ulazio veliki deo Severne Amerike,
Grenland, Balti~ki {tit.
Klima u mezozoiku je bila topla, sa mnogobrojnim crvenim slojevima i naslagama soli, gipsa, anhidrita i kalijumovih soli. Na kontinentima klima je bila topla sa sklono{}u ka suvoj klimi. U trijasu se pojavquje i prva skrivenosemenica, jedna vrsta palme, prona|ene u Koloradu. Fauna
slatke vode sadrì ribe plu}a{ice ili dipneuste. Vodo264
ISTORIJA ISTINE
zemci se umnoàvaju i na Madagaskaru je prona|ena prva
àba. Gmizavci dobijaju zna~aj. Ima rinocefala, gu{tera,
korwa~a sa zubima i prvih dinosaura koji su uo~qivi zbog
svoje osobene gra|e: duga~ak vrat, duga~ak rep i veoma mali
mozak. Jo{ su zna~ajniji terodonti, gmizavci sa sisarskim
zubima.
- JURA je dobila ime po terenima Jure, posebno {vapske Jure,
gde su bile utvr|ene mnogobrojne zone sa amonitima. Najzad se
primetilo da facije u Engleskoj i Francuskoj nisu bile iste
ali su im paleontolo{ke zone bile veoma sli~ne. Facije su u
stvari vrlo razli~ite, ali se zapaàju tamni laporavi
kre~waci u dowoj juri (ili lijasu). Amoniti se nalaze u svim
marinskim facijama i oni sluè za izdvajawe mnogobrojnih
paleontolo{kih zona. Krinoidi su uvek u obiqu, kao i
pravilni jeèvi (Cidaris), a pojavquju se i nepravilni jeèvi.
Na kopnu, vodozemci se povla~e, ali me|u gmizavcima
dinosaurusi postaju ogromni. ûveni Doplodocus dostizao je
25 m duìne. Brontosaurus je imao 18 m i teìo oko 35 tona.
Brahiosaurus je dostizao i do 50 tona. Sva ova bi}a su bili
bezazleni biqo`deri koji su postajali lak plen drugih,
mawih ali meso`dera. Jurski gmizavci su po~eli da osvajaju
vazduh sa jednim ve}im brojem lete}ih vrsta. To su bili
lete}i gu{teri (Pterosauria).
Jo{ u juri pojavquju se neobi~ne ptice, saurure, koje
pokazuju mnogo karakteristika gmizavaca, ali koje su imale
krila sa perjem. To su arheopteriksi Salenhofena. One su
imale pozubqene vilice, ali su, letele veoma te{ko. Najzad,
u juri se pojavquju prvi neodre|eni sisari. Prvi je Morganucodon iz Velsa koji je bio veliki kao pacov. Drugi je
ne{to kasnije prona|en, Triconodon, koji je dosezao veli~inu
ma~ke. Jura je tra-jala od -180 do -135 miliona godina.
Paleografski lik Zemqine povr{ine za vreme ove
periode, znatno je izmewen. Nekada{we kopno Gondivana vi{e
ne postoji kao jedinstveni kontinent. Afri~ko-brazilsko
265

kopno u juri potpuno se odvojilo na Australo-Indo-Madagaskarsko, koje se daqe deli na dva dela, tako da na istoku
ostaje Australijsko kopno, a na zapadu Indo-madagarskarsko.
U tom delu raskomadane Gondivane, formira se Indijski
okean. Za vreme jure u Evropi i daqe postoje tri vodene oblasti. Jedna obuhvata sredwu i zapadnu Evropu (Sredwoevropsko more), druga Ju`nu Evropu (Tetis-geosinkinala) a
tre}a Isto~nu Evropu (Ruska platforma).
Gorwa jura se druga~ije naziva malm, sredwa doger a
dowa lijas.
- KREDA je dobila ime po kredi, faciji rasprostrawenoj u
Zapadnoj Evropi. Sa biolo{ke ta~ke gledi{ta, isti~e se plankton koji izgra|uje glavni deo krede. Me|u {koqkama postoje
one koje se pri~vr{}uju za tle, kao rudisti, koji izgra|uju
velike banke. Nerineje su me|u puèvima naj~udnije. Me|u
glavono{cima, amoniti su izuzetno mnogobrojni, ali se degeneri{u i i{~ezavaju na kraju periode, kao i belemniti. Drugi
beski~mewaci nastavqaju sa evolucijom. Ribe sve vi{e li~e
na dana{we. Morski gmizavci su u povla~ewu; pleziosauri i
mozozauri is~ezavaju na kraju krede.
Na kontinentima dolazi do velikog razvi}a skrivenosemenica, cvetnih biqaka i, u isto vreme, pojavquju se prvi
leptiri. Xinovski dinosaurusi iz jure smawuju svoju zapreminu i potpuno i{~ezavaju. Lete}i gmizavci dostiù svoj maksimum sa Pterandonom ~iji je raspon krila bio oko 8 metara.
Wih prate ptice sa zubima (kao Ichtyornis), zatim ptice bez
zuba, savremenog tipa.
Sisari se odràvaju, ali su i daqe malog rasta. To su
kqunari, torbari i neki placentalni (vi{i) sisari.
Na kraju paleozojske ere ve} konstatovano je naglo izumirawe (trilobiti, graptoliti i dr.). Na kraju mezozojske
ere, to jest na kraju krede, i{~ezavaju potpuno amoniti, belemniti, rudisti, dinosaurusi i lete}i gmizavci. Ova nagla
i{~ezavawa nisu u potpunosti obja{wena. Pretpostavqaju se
266
ISTORIJA ISTINE
mogu}e promene klime, ali se one pokazuju na kontinentima i
u okeanima svih oblasti zemqine kugle. Kreda je trajala od 135 do -70 miliona godina.
267
TERCIJARNA ERA
(KENOZOIK)
Tercijarna era ili kenozoik trajala je oko 70 miliona

godina, od -70 do -2 miliona godina. Deli se na dva sistema:
paleogen ili numulitik koji je trajao od -70 do -25 miliona
godina i neogen koji je trajao od -25 do -2 miliona godina.
Po~etak kenozoika jasno je ocrtan velikim promenama u
organskom svetu. U kenozoiku se razvijaju sisari, naro~ito
vi{i sisari i ptice. Od marinskih organizama karakteristi~ni su foramineferi, puèvi i {koqke od kojih mnoge
postoje i danas. Na kopnu preovla|uju cvetnice a javqa se
ve}i broj insekata. Kenozoik se deli na dve periode: paleogen ili numulitik i neogen.
- NUMULITIK je dobio ime po mno{tvu numulita u morskim
sedimentima. Ovi foraminiferi nisu ìveli u kredi, a
i{~ezli su na kraju paleogena. To su ìvotiwe toplog mora.
Numulitik se deli na dve grupe: eocen, u bazi; karakteri{e
se svojim numulitima, i oligocen, u vrhu; sastoji se od me{avine numulita i lepidociklona.
U celini, u ovoj eri morska fauna se znatno razlikuje
od one iz krede, jer nema vi{e amonita, belemnita, rudista,
velikih morskih gmizavaca. Kontinentalna fauna je bez dinosaurija (meso`dera i biqo`dera), a sisari imaju veliki
razvoj.
Numulitik predstavqa gorwu epohu paleogena.
- EOCEN. Jo{ pre eocena, koji je trajao oko 20 miliona godina,
u paleocenu, vidi se veliki broj sisara sa arhai~nim oso268
ISTORIJA ISTINE
binama, za koje se ne zna odakle su, jer se malo zna o wihovim
krednim precima. U eocenu, novi talas pokazuje osobine dana{wih redova: papkari, lihoprsti kopitari, slepi mi{evi,
kitovi, sirene itd. U samim ovim redovima nalaze se familije znatno individualisane koje imaju predstavnike u dana{woj fauni kao {to su jeèvi i ze~evi. Docnije nastaje preobraàj sisara u celini. Oni su rezultat evolucije, migracije,
adaptacije ili i{~ezavawa. Eocen je sredwa epoha paleogena.
- OLIGOCEN. U po~etku oligocena jo{ postoji stara tropska
flora, koja se postepeno gubi, a umesto we u Evropi se pojavquju, biqke karakteristi~ne za dana{wu floru Kine, Japana
i zapadne oblasti Severne Amerike. Klima postaje znatno
umerenija. U oligocenu postoje ista ona mora koja su postojala i u eocenu
Dakle, u toku paleogena (numulitika) pojavquju se
preci dana{wih ìvotiwa. Primati predstavqaju naro~iti
interes. Najstariji od svih primata jo{ postoji. To je Tupaia
minor, koji ìvi u Isto~noj Aziji. On pokazuje me{ovite osobine bubojeda i polumajmuna. Stari polumajmuni su mnogobrojni u eocenu Evrope i Severne Amerike. Zna se da mnogi od
wih ìve i daqe na Madagaskaru. Neki od prvih polumajmuna
se nalaze u oligocenu. To su vrlo nepotpuni ostaci o kojima
se uvek moè diskutovati.
Tetis je bio u regresiji i {irio se u vidu moreuza i
zaliva u ju`nom delu sada{we Evrope. Po obimu, sveden je
skoro na granice dana{weg Sredozemnog mora.
Oligocen je dowa epoha paleogena.
- MIOCEN je stariji odeqak neogena u kome su nastale
krupne promene na Zemqinoj povr{ini u vezi sa sna`nim
izdizawem Alpskog orogena. Ovi pokreti izazvali su velike
promene u rasporedu kopna i mora. Oblik Evropskog dela starog Sredozemnog mora - Tetisa, umnogome se izmenilo u odnosu na oblik iz paleogenih epoha. Flora miocena se kara269

kteri{e ja~im razvitkom biqaka, koje danas ulaze u sastav
flore Kine, Japana. Miocenska kopnena fauna odlikuje se
naglim razvitkom tankoprstih papkara i pojavom prvih surla{a. Ostali ki~mewaci su zastupqeni krokodilima, pticama i ribama.
Tetis - Sredozemno more, prostiralo se od Atlanskog
okeana do Indomalaje, sve do polovine miocena. U drugoj
polovini miocena, i Tetis se kida na dva dela: isto~ni i zapadni.
- PLIOCEN. U starijem pliocenu, marinska fauna li~i na
faunu dana{weg Sredozemnog mora, procenat dana{wih vrsta pewe se na 95%. U toku pliocena klima je umereno topla sa
osetnim zahla|ewem prema zavr{etku pliocena.
U pliocenu se u~vr{}uju naslage sa oblucima ro`nica, zrnima kvarca, fragmentima vodeni~nog kamena, uklopqenim u crvenoj glini.
Pliocen je dowa epoha neogena.
- KVARTAR je tre}a perioda kenozoika. Obuhvata period od
oko jedan milion godina. Podela kvartara na pleistocen (ili
diluvijum) i holcen (aluvijum) izvr{ena je prema procentu
recentnih ìvotiwskih vrsta. U woj su dominirala dva glavna doga|aja: glacijalna katastrofa i evolucija qudskog roda.
Kvartar je geolo{ka epoha kao i druge ali sa izvesnim specifi~nostima: tu }e se videti marinske transgresije i regresije, kontinentalne naslage, tektonske i vulkanske pojave.
Tamo }e se na}i ne samo fosili ve} i zanatski proizvodi,
delo praistorijskih qudi.
- PLEISTOCEN, ili Diluvijum ili ledeno doba, karakteri{e se op{tim zahla|ivawem, koje je dovelo do pojave velikih ledni~kih masa u oblastima u kojima ih ranije nije bilo i
pojavom do sada, najstarijih poznatih qudi, dalekih predaka
(dana{weg) ~oveka.
270
ISTORIJA ISTINE
Po~etkom pleistocena konture Evrope bile su veoma
sli~ne dana{wim, mada su u pojedinostima postojale krupne
razlike. Evropski kontinent je bio ne{to ve}i, a dana{wa
britanska ostrva su bila spojena sa Evro-Azijom. Umesto
Egejskog mora, po~etkom kvartara postojalo je kopno Egeida.
Korzika, Sardinija i Elba ~ine jedinstveno Tirensko kopno.
Znatni delovi Ape-ninskog poluostrva bili su pod morem.
Kolebawa za vreme pleistocena postoje i u atmosferi, pa
jaki vetrovi iz podru~ja zahla|ewa odnose u stepske krajeve
znatne koli~ine pra{ine od koje nastaje les. Evropu naseqavaju severni jelen ili irvas, los, mamut, runasti nosorog,
bizon i dr.
Krajem plestocena gle~eri su se po~eli povla~iti u
dana{we svoje granice. Od tog vremena po~iwe posledwa dana{wa epoha Zemqine istorije u kojoj geografski
klimatski i biolo{ki odnosi, imaju sve vi{e dana{wu sliku.
Smatralo se da je Australopithecus najstariji ~ovek
na|en u kvartarnim sedimentima. Ispitivawa paleontologa u
Africi pokazala su da ima i starijih predstavnika. U
naslagama kod Olduvaja na|ene su ~equsti, zubi, kosti ruku
i nogu Homo Habilis. Utvr|eno je da je ovaj najstariji predstavnik qudskog roda ìveo pre 2.300.000 godina. Ovim je
dokazano da je starost kvartara znatno starija nego {to se
mislilo. Najstariji pra~ovek Evrope - Homo heidelbergensis
ìveo je pre 530.000 godina za vreme me|uledenog doba Ris Virm i u virmskom ledenom dobu ìveo je Homo neanderthalis,
~iji su ostaci na|eni na vi{e mesta u Evropi.
Fauna sisara poznata je na osnovu o~uvanih fosila u
treseti{tima, aluvijonima, ponekad i u ledu. Od 69 poznatih
vrsta, 15 je potpuno i{~ezlo sa povr{ine Zemqe kao {to su
mahairodusi i mamuti.
271
POSLEDWIH 30 000 GODINA PRE NA[E ERE
Posledwih trideset hiqada godina pre na{e ere privla~e veliku pa`wu, jer su mogle biti odre|ene sa velikom
ta~no{}u zahvaquju}i ugqeniku 14. Sa druge strane, sedimentne naslage su boqe sa~uvane i uo~qivije a iznena|ewe je
{to se vidi veliki broj klimatskih oscilacija uz sumwu da ih
ima i vi{e.
- Paleolit (Staro kameno doba) po~iwe od neandertalskog ~oveka (od -150 000 do - 35 000 godina pre na{e
ere). Oko -30 000, mi smo u inteligenciji Virm yyya - virm yyyb.
To je kraj musterijena i neandertalskog ~oveka.
- Musterijen, od 50.000 do 30.000 godina;
- [atelperonski period, oko 35.000 godina pre nove
ere;
- Oriwasijen ili oriwa~ka epoha, oko 30.000 godina
pre nove ere;
- Gravetijanska epoha, od 27.000 do 20.000 godina;
- Solisterijska epoha, od 20.000 do 13.000 godina;
U ovo vreme pojavquju se prve industrije gorweg paleolita Homo sapiens: oriwak i perigordien. Homo sapiens, se
pojavio pre 35000 godina pre na{e ere, {to je pouzdano utvr|eno. Za razliku od kori{}ewa neobra|enog kamena, Homo
272
ISTORIJA ISTINE
sapiens ve{to koristi obra|eni kamen, delove kostiju i
kompletira lova~ka oru|a.
Paleolit se deli na {est epoha:
- [elska epoha;
- A{elska epoha;
- Mustijerska epoha;
- Solitrejska epoha;
- Oriwa~ka epoha i
- Magdalenska epoha (15.000 - 8.000)
- Neolit (Mla|e kameno doba - izme|u 8000 i 4000
godina pre Nove ere). Ovo doba vi{e pripada istoriji nego
praistoriji. Traje do ~asa kada su metalne alatke zamenile
kameno oru|e. Karakteristika ovog doba je usvajawe novog
na~ina ìvota, zbog promena klime.
Kao posledica promene klime, koja nastaje u posledwem me|uledni~kom dobu (u Starom svetu po~iwe u yH milenijumu) zavr{ava se Magdalenska epoha koja je trajala od -15
000 do -8 000 godina pre na{e ere, koja je predstavqala vrhunac i svr{etak paleolitskog doba.
Tada su qudi gla~ali i bu{ili kamen, podizali prve
gradove i naseqa na koqu. bavili se zemqoradwom i sto~arstvom. Pojavquje se i zemqoradwa u Siriji, Mesopotamiji,
Anadoliji, Iranu i Jugoisto~noj Evropi.
Kameno doba sej avqa se u dve epohe:
-Mezolit (sredwe kameno doba 8.000 - 4.000 godina pre

Hrista) i
-Mikrolit (oko 4.000 do 3.000 godina pre Hrista).

- Bakarno (eneolit) doba nastalo je u Anadoliji u sedmom milenijumu pre nove ere, u yY milenijumu se pojavquje u
273

Evropi, Egiptu, da bi se (bakarno doba) u yY pojavilo u
Indiji i trajalo je do tre}eg milenijuma, kada prelazi u
bronzano doba.
- Bronzano doba. Pojavquje se faza starijeg bronzanog
doba u periodu od 3.000 - 2.200. godine pre Hrista i faza
bronzanog doba (-2300 do -1200 god pre nove ere) doba koje
po~iwe oko 2500 godina pre n. ere nastaje u Anadoliji,
Mesopotamiji, Siriji, Indiji, Egiptu.
- Gvozdeno doba (od Hyy do Yy veka pre nove ere).
274
ISTORIJA ISTINE
LITERATURA
-Franciscus Maria Apendini: De praestantia et vetustate linguae illuricae... ad
Joachimun Stullium Illyrici lexici auctorem, 1806.
- Mili} Stankovi}, Sa ku}i{ta do dvora Ufici, Izdawe autora:
Mili}evo zdawe na Zvezdari, "Zov nepoznatog", Beograd, 1985.
-Milan Budimir, O srpskom imenu u klasi~nim tragovima, Glas Srpske
Akademije nauka, Odeqewe literature i jezika SSHHHYy, Nova serija,
kw. 4, Beograd, 1959.
-Ami Boue: La Turquie d'Europe, Paris, 1840. (vol. I-IV).
-Emile Birnouff: Essai sur le Veda, Paris, 1863.
-Jovan Cviji}: La Peninsule Balkanique-Geographie Humaine, avec 31 cartes et
croquis la texte, Libraire Armand Colin, Paris, 1921.
-Ciprien Robert: Les Slaves de Turquie, leur avenir, leur progres... 1844.
-Ciprien Robert: Le monde slave, son passe, son etat present et son avenir,
Passard Editeur, tom. I et II, Paris, 1852.
-Jovan Dereti}: Istorija Srba, Nica, 1975.
-Sebastiano Dolci, F.: De Illyricae linguae vetustate et amplitudine, Disertatio
historico-chronologico-critica, Venetiis, MDCCLIV.
- Robert Charroux, "Le livre des monds oublies", Paris, 1965.
- Robert Charroux, "La livre de mystere inconnu", Paris, 1969.
-Nenad Q. \or|evi}: Istorija Srba kroz dinastije, Prvo izdawe
Srpskog Narodnog Univerziteta "L. Kosti}", Milvoki, 1968.
-Nenad \or|evi}: Etrurci ili Ra{ani, Izdawe Srpskog Narodnog
Univerziteta "L. Kosti}", Milvoki, 1969.
275

-Klem Grubissich: In originem et historiam alphabetici slavonici glagolitici
disqusitio populorum septentrionalum... Venetiis, MDCCLXVI.
-Olga Lukovi}-Pjanovi}: Srbi... narod najstariji, IPA Miroslav,
Beograd, 1993.
-Laonici Chalcocondylae Atheniensis: Historiarum Libri decem, interprete
Conrado Clausero Tiguriano, Parisiis, MDCL.
-Sima Lukin-Lazi}: Srbi u davnini, Srpska kwiga za narod (sveska y),
Zagreb, 1894.
-Milojevi} S. Milo{: Odlomci istorije Srba... sveska y i yy, Dràvna
{tamparija, Beograd, 1972.
-Mavro Orbini: Il regno de gli Slavi, Pesaro, MDCI.
-Arthur Antony Macdonell: A Vedic Reader for Students Oxford University
Press. Madras - Delhi - Bombay - Calcutta. 1917., 1951., 1976
-Arthur Antony Macdonell: A practical Sanscrit Dictionary, with
transliteration, accentuation, and etymological analysis, Oxford University
Press, 1924.
-Jan Kolar: Der Einfluss des slawischen auf das Italienische. Archiv fr die
slawische Sprache, April, May, 1843., pp 252. 256.
-Porfirogenit: De Administrando Impero, Corpus Scriptorum Byzantinae editio
emendatior... consilio G. G. Niebuhrii, C. F. Instituta auctoritate Academiae
Litterarum Regiae Borussicae, Constantinus Porfirogenitus, Volumen III.
Bonnae, MDCCCXI.
-Homer: "Ilijada", Matica Srpska, Novi Sad, 1965.
-"Glasnik jugoslovenskog profesorskog dru{tva", kwiga HYy, sv. 9.,
Beograd, 1936.
-Milan Ka{anin: Srpska kwièvnost u sredwem veku, Prosveta,
Beograd, 1975.
-Plinije: Naturalis Historia, knj. III, IV, VI.
-Op{ta enciklopedija "Larousse", "Vuk Karadì}", Beograd, 1973, tom I i III.
-Carl von Czoering, Etnographie der Osterreichischen Monarchie, Wien,
Band I., 1857. Die Chronik von bhmen von Cosmos von Prag, Berlin, 1923.
276
ISTORIJA ISTINE
-Oto Muk - Tajna Atlantide, Zajedni~ko izdawe Izdava~kog zavoda
Jugoslavija, Izdava~ke radne organizacije "Prosveta", Beograd, 1980.
-Dragoslav Srejovi}, Lepenski Vir, Beograd, Izdawe Srpske kwièvne
zadruge, 1969. godine.
-Dragoslav Srejovi}, Qubinka Babovi}, Lepenski Vir - vodi~, Beograd,
Izdawe Narodni muzej, 1982. godine
-Adolphe Pictet: Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs, Essai
de Paleontologie linguistique, Tome I. et II, Paris, 1877.
-Otto Hanisch: Mazdaznan - Rassenlehre, Los Angeles - Leipzig, 1933
-Biblija, prevod \ura Dani~i},
-Pierre Lhande, Distionaire basque-francais, Paris, 1926
-"Slawische Alterhmer", I Band Leipzig, 1843.; II Band Leipzig, 1844.
-Tacitus, Germania, 43.
Radivoje Pe{i},"Velesova kwiga", prevod i komentari, izdawe "Pe{i}
i sinovi", Beograd, 1997.
Ruìca M. Borisavqevi}: Po re~niku prasrpskog "Jezika Majke",
Tuma~ewe slova glagoqice.
Microsift, Encarta World Atlas, Edition 1998.
Radivoje Pe{i}, Zavera poricawa, "Pe{i} i sinovi", Beograd, 1996
-Strabon: Geographia, V
-Ruìca Borisavqevi}, "Bele{ke",
-"Ratnik" za mesec april 1931. godine, strana 41 do 67.
-Griffith in Naville. The Mound of the Jew, p. 41. and p.6. His autority is T. H.
Lewis. Transactions of Biblical Archeology, VII 1881 (1882), 188, Lewis.
-Ilija M. @ivan~evi}: "Novom pokoqewu", Beograd, Izd. [tamparski
Zavod "Orao", 1934.
277

-Ilija M. @ivan~evi}: Kelti i Srbi, Glasnik jugoslovenskog
profesorskog dru{tva, kw. HYy, sb. 9, Beograd, 1936.
-Jurgen Spanuth: Die Phillister, das unbekannte Volk, Lehrmeister und
widersacher der Israeliten, Otto Zeller Verlag, Osnabrck, 1980.
-Paul Joseph Schaffarik: Slawische Alterhmer, Deutsch von Mosig
Aehrenfeld, herausgegeben von Heinrich Wuttke, Band I (1843), Band II
(1844), Leipzig.
-Louis Renou: l'Historie de la langue sanscrite, Lyon-Paris, 1956.
-Vibius Sequester: De fluminibus, fontibus, lacubuis, gentibus, etc., adn. Solino,
Pisauri, 1542.
-Elsa Kristenssen: Antropologists link Sumerians with prehistoric IndoEuropeans , "The Spotlight" February 1., 1982, pp. 6.-8
-Nach Piette, aus Behn, Vor-und Frhgeschichte, Wiesgarden", 1948.
-The Penguin Atlas of Ancient History, Penguin Book LTD, 1967., England.
-Bulletin des Sciences Historiques, Antiquites, Philologie, Tome IV., 1825. p.
396.-397.
Fragmente zur Geschichte der Vlker ungarischer und slawischer Zunge...
von Gregor Dankowsky, Erstes Heft, Presburg, 1825.
278
ISTORIJA ISTINE
279
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
94 (=163.41)
811.163.41 (091)
MARJANOVI], Srbislav S.
Istorija istine: Srbi do po~etka nove ere
/ Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}. Kru{evac: S. Marjanovi}: S. Nikoli}, 2002
(Beograd: Agena; Kru{evac: Vesi}). 280 str.:
ilustr. 19; 21 cm
Tira` 300. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst. Bibliografija: str. 275 - 278.
ISBN 86-903703-0-7
1. Nikoli}, Slobodan D.
a) Srbi - Poreklo b) Srpski jezik - Istorija
COBISS-ID 101457932
280

Istorija Istine

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Istorija Istine

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Ne mogav{i nikada da se prikqu~im onima koji su

izgubili svaku veru, pa i veru u svoj Srpski Narod, uvek i

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

O ^EMU SE GOVORI U OVOJ KWIZI

Srbi milenijumski narod

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

SRBI, MILENIJUMSKI NAROD

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

mali smo potrebu da na ovaj na~in iska`emo svoj revolt,

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

ama istorija kao nauka o qudskom dru{tvu treba pre

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"...Iz Makedonije i Anadolije male grupe qudi dopiru

Op{ta enciklopedija "Larousse", "Vuk Karaxi}", Beograd, 1973, tom yyy,

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Sl. 1 - Zapisi o "prstastim" perjanicama na glavama ratnika, ili perastim,

Na Kritu, u periodu od HYy veka pre Hrista, ra|a se

Kao "uspomena" na period vladavine Hiksa (Srba) i Arse, danas Egip}ani

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"Ju`ni Sloveni imaju kao i Ma|ari svoje glavno

Mazdaznan - Rassenlehre, Otto Hanisch, Los Angeles - Leipzig, 1933.

Sl.2. - Pravci po~etka prvih seoba u periodu od 20 000 do 15 000 god.

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"Zemqa je nekada bila slobodna i bez granica te su

Tabula Peitingeriana - Pejtingerova karta koju je uradio kosmograf

latinskim, ili gr~kim: pa kojoj qudskoj rasi su mogli da

se raseqava i naseqava Evropu, zatim Malu Aziju i kona~no

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"Lepenski Vir na ovoj skici simboli~no predstavqa

"Ima pisaca, kao {to je vizantijski car Konstantin

Slaveni u davnini, Zagreb, 1894., s. 72.-73.

"...Mnogi nema~ki i ruski istori~ari se sla`u da je

Isto kao 8, str.24.

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"Istovetnost Lu`i~kih Srba i balkanskih Srba nije

"Prvo op{te ime svih Slovena bilo je Serbli, {to

"Rod Tribala, (Srba), na celoj zemqi je najstariji i

Josif Dobrovski je nazvan "ocem slavistike". Doprineo je bu|ewu

O. Lukovi}-Pjanovi}, Srbi... narod najstariji, kw. 1, str.41.

Carl von Czoering, Etnographie der Osterreichischen Monarchie, Wien, Band

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

ek, i da nismo `eleli, morali smo da ponovimo navode

"Lepenski Vir na ovoj skici simboli~no predstavqa

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Sl.3. - Izgled Lepenskog Vira u vreme istra`ivawa 13

-Dragoslav Srejovi}, Qubinka Babovi}, Lepenski Vir - vodi~,

Sl.4. - Shema modularnog svetili{ta sistema

\erdap, kao zna~ajno mesto postojawa civilizacije, do

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

"Na{i najboqi arheolozi su se posvetili Egiptu i

Videti Prilog yY.

Dr Dragoslav Srejovi}, Lepenski Vir, Srpska kwi`evna zadruga,

\erdap sa svojom kulturom bi najverovatnije jo{ dugo bio van dometa

se nova dimenzija op{te istorije umetnosti i otkriva se

"...Kada je re~ o manifestacijama duhovne kulture koja

Srbislav S. Marjanovi}, Slobodan D. Nikoli}

Iz predgovora "Velesove kwige", Radivoja Pe{i}a, koji je dao dr Radmilo

"Pre skoro 5.000 godina narod, koji je `iveo u

Samo skre}emo pa`wu na povezanost paqewa sve}a pri verskim obredima

Antropologists link Sumerians with prehistoric Indo-Europeans , "The Spotlight"

February 1., 1982., pp. 6.-8.