VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU
Nastavni predmet:

PREDUZETNITVO

Studijski program:

Inenjerski menadment

Modul:

Raunarstvo

Razvoj preduzetnike ideje za

Providni mobilni telefon
-seminarski rad-

PREDMETNI NASTAVNIK:
dr Robert Molnar

STUDENT, Br. indeksa:

Nenad Ludoki, 21/12

Zrenjanin, maj 2014. godine

Zadatak:
Razviti preduzetniku ideju do nivoa prezentacije potencijalnom investitoru.
Rad treba da sadri sledee elemente:
1. Rezime
2. Uvodni deo
3. Analiza trendova
4. Identifikacija problema/potrebe kupaca
5. Generisanje inovacije
6. Pronalaenje poslovnog modela
7. Procena trita
8. Procena nefinansijskih resursa
9. Procena finansijskih resursa
10. Izvori finansiranja
11. Odrivost poslovne ideje
12. Zakljuak
13. Literaturni izvori
14. Internet izvori

Rezime
Svi korisnici mobilnih telefona su bar jednom iskusili da im baterija na mobilnom
telefonu iscuri, a da nemaju kako da je dopune, ili kada proe ivotni vek baterije i kada
moraju da kupe novu da se neprijatno iznenade cenom.
Ekoloki svesni korisnici brinu i o tome od kojih je materijala ta napravljeno, ta je u
tu svrhu iskorieno i na ta moe da utie kada ureaj postane elektronski otpad. Materijal
od kojeg je napravljen telefon ima uticaja i na to koliko je ureaj izdrljiv, tj. kakve uslove
moe da izdri, a da nastavi da radi bez problema.
Reenje ovih problema moe biti providan mobilni telefon, od pleksiglasa, materijala
koji je bezbedan po okolinu i dokazano otporan na vremenske uticaje na dui vremenski
period. Ovaj mobilni telefon bi koristio silver - oksid bateriju, koja omoguavaju dug rad, a
ije je punjenje zamiljeno korienjem UV zraka, to spreava da se baterija isprazni, ali se i
tedi energiju.
Ureaj bi bio baziran na Android i/ili Windows Phone platformi koje se najbre
razvijaju i koje su poznate najirem krugu potencijalnih korisnika.
Do sada jedini pokuaj reavanja ovog problema je bio od strane kompanije LG, pre
nekoliko godina, ali bez puno uspeha.
Stepen inovativnosti je visok, a samim tim je neophodan i dobar tim inenjera iz
oblasti dizajna, elektronike, elektrotehnike i programiranja kako bi se inovacija realizovala.
Uzimajui u obzir statistike podatke o tome koliki procenat stanovnitva koristi
raunar i mobilni telefon, procenjuje se da bi ova inovacija bili dobro prihvaena zbog
upotrebe sline tehnologije, kao i zbog jednostavnosti korienja.

Uvod
ovek je drutveno bie i nalazi se u drutveno-organizovanom sistemu, pa iz tog
razloga ne moe biti samo pasivni posmatra napretka civilizacije. Meutim, razvoj oveka
kao pojedinca, diktara drutvo koje kreira potrebe i norme pojedinaca.
Inovacija koju u prikazati u ovom seminarskom radu zasnovana je na, u dananje
vreme, iroko rasprostranjenim pametnim telefonima (eng. smartphone), od kojih veina
funkcionie na nekom od etiri najpopularnija mobilna operativna sistema: Android, iOS,
Windows Phone i Symbian. Za realizaciju ovog projekta, ukljuuji tekue trokove i plate
radnika za prvih godinu dana, bilo bi nam potrebno oko 39500, koje bi nastojali da
obezbedimo iz sopstvenih resursa i fonda za inovativnost.
Tabela 1 - Prikaz poetnog kapitala i ulaganja u proizvodnju u toku prve godine
Poetni
kapital

Planirani
kapital

Profit

39500

39500

Zahvaljujui velikom broju korisnika ovakvih ureaja irom sveta, ali i tedenciji
mnogih da prate tehnike inovacije iz razliitih razloga, oekuje se veliki profit, zavisno od
toga sa kojim bi proizvoaem bio sklopljen ugovor za masovnu proizvodnju.
Preduzetnitvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje
poslovanja preduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti. Ono
je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i delovanja - razvija kreativnost, pospeuje
raanje ideja i obogauje ljudske potrebe.
Preduzetnitvo ima za glavni cilj stvaranje nove vrednosti pokretanjem i razvojem
novih preduzea i predstavlja bitan faktor proizvodnje, tako da je teko zamisliti razvijeno
drutvo bez ljudi koji vode i organiziraju ekonomski ivot. Preduzetnitvo ukljuuje sve
delatnosti usmerene na ulaganje i kombinaciju potrebnih resursa, irenje na nova trita,
stvaranje novih proizvoda, novih potroaa, novih tehnologija i tehnolokih reenja.
Preduzetnitvo je u neposrednoj vezi sa raspoloivim resursima, jer od raspoloivih resursa,
ljudske kreativnosti i inovativnosti, zavisi nivo proizvodnje odreenih proizvoda i usluga, kao
i nivo zadovoljenja ljudskih potreba. Moderna definicija preduzetnitva opisuje
preduzetnitvo kao sposobnost kretanja i stvaranja vizije praktino ni iz ega, kao ljudski i
kreativan in, kao primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili organizacije.
Najvanije prednosti preduzetnitva:

prilika za kreiranje vlastite sudbine - posedovanje sopstvenog preduzea omoguava

preduzetnicima nezavisnost;
prilika za razliitost - preduzetnici pokreu vlastito poslovanje, jer vide priliku za
stvaranje razliitosti u stvarima vanim za njih;
prilika za postizanje sopstvenog punog potencijala preduzetnicima njihov posao
postaje instrument za igru i samodokazivanje;
prilika za ubiranje visokih profita - iako novac nije primarna vodilja veine
preduzetnika, profit koji oni svojim poslovanjem mogu ostvariti predstavlja vaan
motivacioni faktor;
prilika za doprinos drutvu i priznanje za vlastite napore - vlasnici preduzea esto su
meu najuglednijim lanovima u svojoj zajednici.
3

Analiza trendova
Ova inovacija se, pre svega, zasniva na pametnim telefonima sa mobilnim
operativnim sistemima. Razvoj ovih operativnih sistema je nezadriv jer je dobar deo open
source to znai da je sam po sebi besplatan i da svako moe da uestvuje u njegovom
razvoju, to je od neprocenjivog znaaja za budunosti ove vrste sistema.
Pametni telefon (engl. smartphone) je mobilni telefon koji objedinjuje mogunost
linog digitalnog pomonika (engl. personal digital assistant, PDA) i mobilnog telefona. Ovi
ureaji obino imaju ekran osetljiv na dodir visoke rezolucije, kao i internet pregleda koji
mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice, zatim GPS navigaciju, Wi-Fi
i mobilni irokopojasni pristup.
Operativni sistemi koji su zastupljeni na ovim ureajima su: Android, Windows
Phone, iOS, i dr.1
Analizom okruenja (subjektivno miljenje) bie obuhvaeno:
1. razvoj tehnologija - tehnologija je nastala kao posledica olakavanja osnovnih
ljudskih poslova;
2. ekspanzija raunarske opreme raunari i mobilni telefoni;
3. ekspanzija ureaja sa mobilnim operativnim sistemima ureaji bazirani na
mobilnim operativnim sistemima kao to su Android, Winodws Phone, iOS, Symbian
itd.
1. Razvoj tehnologije
Tehnologija je koncept, kojim se neka vrsta koristi znanjem o alatima i zanatom, te
kako to utie na mogunost te vrste da kontrolie i sebi prilagodi svoju okolinu. U ljudskom
drutvu, to je posledica razvoja nauke i inenjerstva, iako su neke tehnologije napredovale i
pre razvoja ova dva koncepta. 2
Striktna definicija je eluzivna, to znai da se moe odnositi na materijalne objekte,
kao to su maine, hardver ili alati, ali se moe odnositi i na ire teme, kao to su sistemi,
metode organizovanja i tehnike. Termin se moe primenjivati generalno ili na specifine
oblasti, kao to su medicinska tehnologija ili vrhunska tehnologija.
Ljudska rasa je prvi susret sa tehnologijom imala kada je poela sa pretvaranjem
bogatih prirodnih resursa u jednostavne alate. Praistorijsko otkrie mogunosti kontrolisanja
vatre je povealo koliinu raspoloivih izvora hrane, a otkrie toka pomoglo je ljudima u
kretanju. Tehnoloka otkria, kao to su tamparska presa i Internet, sruila su sve barijere u
komunikaciji i na taj nain omoguila ljudima da komuniciraju jedan sa drugim na globalnom
nivou.
Tehnologija je uticala na drutvo na mnoge naine, i pozitivno i negativno. U mnogim
drutvima, tehnologija je uticala na razvoj naprednijih ekonomija, kao to je dananja
globalna ekonomija, te je omoguilo izdvajanje elitne klase. Meutim, mnogi tehnoloki
procesi proizvode nus-produkte, koji uzrokuju zagaenje, cprljenje prirodnih resursa, kao i
poremeaj Zemlje i ivotne sredine.
1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon, Internet izvor, 14.05.2014. god.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Tehnologija, Internet izvor, 14.05.2014. god.

2. Ekspanzija raunarske opreme

Razvojem raunarskih komponenti i tendencijama za njihovu upotrebu u
svakodnevnom ivotu, kako privatnom tako i poslovnom i drutvenom, jasno je da su
raunari postali neophodni jer u mnogome olakavaju svakodnevne aktivnosti. Osim
raunara, veliki deo trita danas dre mobilni telefoni i tableti koji se uvek mogu nai pored
krajnjeg korisnika.
Na slici 1 je prikazano koliko korisnika u Republici Srbiji koristi mobilne telefone 3, a
na slici 2, koliko korisnika koristi raunare i Internet 4.

Slika 1 - Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i ureaja

Slika 2 Prikaz informacija o broju domainstava koji koriste raunar i Internet

http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i ureaja, 14.05.2014. god.

http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o domainstvima koja koriste raunar i Internet, 14.05.2014. god.

3. Ekspanzija ureaja sa mobilnim operativnim sistemima

Pod terminom pametni ureaj se podrazumevaju ureaji kao to su tableti i mobilni
telefoni koji su bazirani na operativnim sistemima kao to su: Windows Phone, Android, iOS,
Symbian, itd.
Windows Phone
Windows Phone je mobilni operativni sistem kompanije Microsoft i naslednik je
Windows Mobile operativnog sistema. Za razliku od prethodnika, ciljno trite Windows
Phone-a su potroai, dok su kod Windows Mobile sistema ciljno trite bili poslovni
korisnici.
Sam sistem izaao je poetkom 2011. godine, iako je prvobitno izlazak bio planiran za
kraj 2010. godine. Trenutno aktuelna verzija ovog operativnog sistema je Windows Phone 8
koji se pojavio na tritu 2012. godine, kao naslednik operativnog sistema Windows Phone
7.5, a koji je bio zasnovan na zastareloj Windows Mobile platformi, za razliku od Windows
Phone 8 koji ima istu osnovu kao i PC ekvivalent.
Jedna od prednosti ovog operativnog sistema je ploasti interfejs, preko koga korisnici
na vrlo jednostavan nain mogu upravljati veinom funkcionalnosti na svom telefonu.
Interfejs je veoma promenjiv i prilagodljiv, korisnici mogu podesiti boju pozadina ploica,
njihovu veliinu i raspored. Korisnici mogu dodavati nove widgete, foldere, aplikacije i
predefinisane funkcionalnosti, a broj aplikacija koje se mogu preuzeti sa zvaninog Store-a
se iz dana u dan poveava.

Slika 3 Logo Windows Phone operativnog sistema

Slika 4 Izgled ploastog Windows Phone 8 interfejsa

6

Android
Android je operativni sistem zasnovan na Linux jezgru, prvenstveno dizajniran za
mobilne ureaje sa ekranom osetljivim na dodir. Android je razvila istoimena kompanija
(eng. Android, Inc.), a koju je kasnije kupio internet gigant Google. Prvi Android telefon je
prodat u oktobru 2008. godine.
Korisniki interfejs Androida je zasnovan na direktnoj manipulaciji objektima na
ekranu, korienjem ulaza u vidu dodira koji odgovraju pokretima u realnom svetu. Android
dozvoljava korisnicima slobodno ureivanje poetnih ekrana preicama do aplikacija, koje se
mogu slobodno preuzeti sa Google Play-a.
Android je operativni sistem otvorenog koda dostupan pod Apache licencom koja
doputa slobodnu izmenu i distribuciju softvera od strane proizvoaa ureaja,
telekomunikacionih operatera i programera entuzijasta. Android, takoe, ima veliku
zajednicu programera aplikacija, koje proiruju funkcionalnost ureajai najee se razvijaju
u programskom jeziku Java.
Android je trenutno najrasprostranjeniji operativni sistem za pametne telefone, najvie
zahvaljujui popularnosti meu tehnolokim kompanijama koje zahtevaju gotove, jeftine,
prilagodljive i lake operativne sistema za svoje visokotehnoloke ureaje. Svoju primenu
Android je pronaao i kod televizora, igrakih konzola, digitalnih kamera i slino.

Slika 5 Logo Android operativnog sistema

iOS
iOS je mobilni operativni sistem kompanije Apple. Provobitno je razvijen za iPhone,
a kasnije i za iPod Touch, iPad i Apple TV.
Apple ne dozvoljava pokretanje iOS sistema na hardveru proizvoaa. Od 01.
septembra 2010. godine, App Store tj. online prodavnica aplikacija, sadri vie od 250.000
aplikacija za iOS koje su preuzete vie od 6,5 milijardi puta.
iOS je baziran na Apple OS X, operativnom sistemu, koji je paziran na sistemu
Darwin BSD i stoga pripada grupi juniksolikih operativnih sistema.

Slika 6 Logo iOS operativnog sistema

Symbian
Simbijan je operativni sistem specijalno dizajniran za mobilne telefone, sa svim
dodatnim bibliotekama i alatima. Naslednik je Psionoves serije operativnih sistema EPOC i
radi iskljuivo na ARM procesorima.
Veinski vlasnik ovog operativnog sistema je finska kompanija Nokia, a koristi se
uglavnom na telefonima osrednjeg kvaliteta.
Snaga ovog operativnog sistema lei u njegovoj funkcionalnosti, kao i mogunosti
preuzimanja aplikacija koje korisnik lako prilagoava svom ureaju i ukusu.

Slika 7 Logo Symbian operativnog sistema

Identifikacija potreba/problema kupaca

Okruenje u kojem ivimo je dinamiko i menja se u zavisnosti od mnogih direktnih i
indirektnih faktora, to uzrokuje pojavu problema koji direktno zavise od okruenja.
Razvijenjem civilizacije dolazi se do oseaja gubljenja granica drava, ali samim tim i
potrebe zadravanja identiteta kako na individualnom nivou tako i u irem okruenju.
Napredniji tehnoloki ivot i vei zahtevi potroaa diktiraju razvoj tehnike i samu
potrebu istog u svakodnevnom ivotu.
Glavni problem
Svi korisnici mobilnih telefona su bar jednom iskusili da im baterija na mobilnom
telefonu iscuri, a da nemaju kako da je dopune, ili kada proe ivotni vek baterije i kada
moraju da kupe novu da se neprijatno iznenade cenom. Osim toga, ekoloki svesni korisnici
brinu o tome od kojih je materijala ta napravljeno, ta je u tu svrhu iskorieno i na ta moe
da utie kada ureaj postane elektronski otpad. Materijal od kojeg je napravljen telefon ima
uticaja i na to koliko je ureaj izdrljiv, tj. kakve uslove moe da izdri (kia, niske i visoke
temperature i slino), a da nastavi da radi bez problema.
Reenje problema
Reenje ovih problema moe biti providan mobilni telefon, od pleksiglasa, materijala
koji je organsko jedinjenje, a samim tim bezbedan po okolinu. Pored toga, dokazano je
otporan na vremenske uticaje na dui vremenski period, a uz to ima i odlinu otpornost na
veinu hemikalija. Ovaj mobilni telefon bi koristio silver - oksid bateriju (bateriju za runi
sat), koje omoguavaju dug rad, a kada doe vreme za zamenu, viestruko su jeftinije od
baterija koje su trenutno u upotrebi. Osim toga, ovaj ureaj je zamiljen tako da koristei
neku vrstu solarnog panela, prikuplja UV zrake i konstantno puni bateriju. Time se izbegava
da se baterija isprazni, ali se i tedi energija koju inae koristimo za gotovo svakodnevno
punjenje baterija na savremenim mobilnim telefonima.
Korisnici mogu biti svi ljudi, bez obzira na starosno doba i prethodno iskustvo u
korienju mobilnih telefona bilo koje generacije.
8

Generisanje inovacije
Do sada nije objavljeno nijedno reenje koje bi reilo ove probleme. Neto slino je
pokuala kompanija LG, pre nekoliko godina, ali ne ba sa puno uspeha. Meutim, to reenje
je, zbog svoje prozirnosti, vie bilo orijentisano ka atraktivnosti iako je i u ovom sluaju
kuite veim delom bilo izraeno od metala.
Na slici 8, prikazan je predloeni dizajn providnog mobilnog telefona. Na prototipu
postoje delovi koji jo uvek nisu u potpunosti providni, poput baterije, memorijske kartice i
neke elektronike, meutim i te komponente su osmiljene tako da budu praktino nemogue
za uoavanje kada kroz njih proe struja.

Slika 8 Predoloen dizajn providnog mobilnog telefona

Na slici 9 je prikazano kako providni mobilni telefon izgleda tokom korienja, a na
osnovu nje moemo da vidimo i to da se korienje providnog mobilnog telefona ne razlikuje
od korienja trenutno aktuelnih pametnih telefona.

Slika 9 Izgled providnog mobilnog telefona prilikom korienja

9

Stepen inovativnosti je visok, a samim tim neophodan je dobar tim inenjera kako bi
se inovacija realizovala. Potrebni su strunjaci iz oblasti dizajna, elektronike, elektrotehnike,
programiranja.
Tim elektroniara i elektrotehniara bio bi zaduen za elektronske komponente, koje
zbog svoje specifinosti predstavljaju centralni deo inovacije. Programeri bi bili zadueni za
softverski deo inovacije tj. za prilagoavanje sistemske platforme potrebama naeg ureaja,
kao i za pisanje aplikacija, a plan je da ovaj ureaj bude kompatibilan sa svim aplikacijama
koje se trenutno mogu preuzeti sa Store-a ili Google Play-a, zavisno od platforme koja se
koristi. Dizajneri bi bili zadueni za dizajn naeg ureaja, jer u danaenje vreme, dizajn
igra jako veliku ulogu prilikom kupovine ureaja, posebno kod onih kupaca koji se manje
razumeju u tehnologiju.
Poto ovakvih proizvoda nema na tritu, ne postoji razliitost.
Tehnoloka ema
Software

Interfejs,
software

Slanje
SMS

Providni mobilni
telefon

Korisnik

Software

Odlazni
poziv

Slika 10 - Tehnoloka ema providnog mobilnog telefona

Uz pomo ove tehnoloke eme vidimo da se funkcionisanje providnog mobilnog
telefona ne razlikuje on naina funkcionisanja redovnog mobilnog telefona. Korisnik
koristei interfejs i ugraeni softver alje poruke i kreira odlazni poziv.

Pronalaenje poslovnog modela

itav poslovni poduhvat je podreen proizvodu koji odgovara na problem koji ima
korisnik. Odgovori na projektovana pitanja e nam dati jasnu sliku naeg poslovnog modela.
Pitanja na koja trebamo da odgovorimo su:
ta je P/U?
Proizvod u naem sluaju je providni mobilni telefon koji se od obinog mobilnog telefona ne
razlikuje po nainu funkcionisanja, ali se razlikuje po materijalu koji se koristi za izradu,
nainu reagovanja na izloenost razliitim vremenskim uslovima, bateriji koju koristi, nainu
punjenja, kao i ceni zamene odreenih komponenti.
Kako e se isporuivati kupcima?
Proizvod bi se isporuivao kupcima kroz ve razgranatu mreu prodavnica mobilnih telefona
i opreme, putem internet i slino.
Da li postoje eventualne pratee usluge?
Od pratee usluge predvieno je redovno odravanje softvera u ureajima.
Kako e se razvijati poslovanje?

10

Poslovanje e se razvijati u pravcu plasmana to kvalitetnijeg proizvoda na trite, uz

otvorenu mogunosti sklapanja ugovora sa nekim od najpoznatijih proizvoaa mobilnih
telefona.

Procena trita
Potencijalni korisnici bi bili svi ljudi, bilo kojeg starosnog doba. Za poetak, nae
aktivnosti u vezi promovisanja ureaja bi bile iskljuivo okrenute korisnicima sa teritorije
Republike Srbije, a u saradnji sa nekim od velikih proizvoaa mobilnih telefona postoji
mogunost globalne promocije.
Na slici 11 prikazan je ukupan broj stanovnika na teritoriji Republike Srbije 5, koji
predstavljaju potencijalne korisnike, a u tabeli 2, prikazan je broj stanovnika starosnog doba
od 12 do 60 godina koji bi bili najverovatniji korisnici, iako smo svedoci da u dananje vreme
mlae generacije sve ranije kupuju prve mobilne telefone.

Slika 11 Prikaz ukupnog broja stanovnika na teritoriji Republike Srbije koji su potencijalni
korisnici ureaja
Tabela 2 Prikaz broja stanovnika starosnog doba od 12 do 60 godina
Broj stanovnika starosnog doba od 12 do 60 godina
Ukupan broj stanovnika

4.663.248
7.291.436

63,95%
100%

Na slici 11 vidimo da bi najverovatnije najvei deo korisnika naeg ureaja bio

starosnog doba izmeu 12 i 60 godina. To su ljudi koji su od velikog znaaja za razvoj ovog
ureaja, jer osobe od 12 godina esto poinju sa korienjem mobilnih telefona, dok korisnici
preko 60 godina zaostaju za razvojom tehnologije ili gube interesovanje za istom.
Iako je konkurencija na tritu mobilnih telefona veoma velika, naa inovacija bi ipak
bila prva te vrste. Meutim, za oekivati je da bi se nakon odreenog vremena sigurno
5

http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz ukupnog broja stanovnika po starosti, Internet izvor, 14.05.2014. god.

11

pojavila neka firma ili pojedinac koji bi proizvodio ureaj isti ili bar slian naem, to bi onda
predstavljalo direktnu konkurenciju, jer danas tehnologija, a posebno oblast mobilnih
telefona napreduje bre nego to iko oekuje.
U dananje vreme je neophodno da firma ima inovativan pristup kako bi opstala na
tritu, jer je samo novim, inovativnim proizvodima mogue privui kupce, koji su
neophodni za opstanak na tritu. Na slici 12 su prikazani statistiki podaci o uspenim i
naputenim inovacijama, kako za celu teritoriju Republike Srbije, ali i po regionima. 6

Slika 12 Statistiki prikaz inovativnosti u Republici Srbiji

Prema statistikom podacima koji su prikazani na slici 13, a koji se odnose na
prosene zarade po regionima u Republici Srbiji 7, moe se zakljuiti da bi veina stanovnika
mogla da priuti sebi providni mobilni telefon, jer je po poslednjim merenjima prosena
zarada u Republici Srbiji od 30.000 RSD do 46.000 RSD u zavisnosti o regiona.

Slika 13 Prokaz prosenih zarada u Republici Srbiji po regionima

6
7

http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o inovacijama po regionima Republike Srbije, 14.05.2014. god.

http://www.cekos.rs/, Prikaz proseka plata po Regionima za odgovarajui mesec, 14.05.2014. god.

12

Procena nefinansijskih resursa

U ovom delu govorimo o resursima koji se koriste u proizvodnji naeg ureaja,
njegovoj ugradnji i odravanju. Sve to mislimo da nam je potrebno za odlino poslovanje i
delovanje na tritu prikazaemo u tabeli. Meutim, to nije konaan prikaz, jer ukoliko doe
do vee potranje za proizvodima, to uzrokuje zapoljavanje vie radnika i vee angaovanje
ostalih resursa itd.
Tabela 3 Prikaz nefinansijskih resursa
Prikaz odgovarajuih resursa
Prikaz u intervalu od 5 godina

Tehnoloka sredstva

Upravljanje ljudskim
resursima

Ostali resursi

II

III

IV

Poslovni prostor

Vozilo

Softver

Serveri

tampai

Raunari

12

12

14

Direktor

Elektrotehniari / elektroniari

Programeri

Dizajneri

Dobavljai

Reklame

U tabeli 3, vrednosti su izraene u komadima. Na osnovu datih vrednosti, moemo

stvoriti sliku o tome u kojem pravcu bi se kretao razvoj proizvoda, kao i koji bi se resursi
koristili u procesu proizvodnje u narednih 5 godina.
Iako u timu postoje programeri koji sami razvijaju softver, u tabeli se moe videti da
se kao resurs navodi softver. Pod tom stavkom se podrazumevaju Android i/ili Windows
Phone platforma na kojima se zasnivaju aplikacije koje razvijaju nai programeri, kao i
softver koji se koristi u tu svrhu.

13

Procena finansijskih resursa

Ovom tabelom prikazujemo finansijski deo, odnosno ukupnu cenu resursa koji su
neophodni za uspenu proizvodnju ureaja. Kao to se moe videti u tabeli 4, u prvoj godini
za realizaciju projekta, tekue trokove i plate radnicima, potrebno nam je oko 39.500.
Tabela 4 Prikaz finansijskih resursa
Prikaz odgovarajuih resursa
Prikaz u intervalu od 5 godina

Tehnoloka
sredstva

Upravljanje
ljudskim
resursima

Ostali resursi

II

III

IV

Poslovni prostor

2400

2400

2400

2400

2400

Vozilo

2000

2000

3500

3500

3500

Softver

600

400

400

400

400

Serveri

2000

2000

3000

4000

4000

tampai

900

900

900

900

1200

Raunari

3000

4000

6000

6000

9000

Direktor

6000

6600

7200

9600

10800

Elektrotehniari /
elektroniari

7200

8400

20160

21600

30000

Programeri

8400

19200

26400

27600

36000

Dizajneri

3600

3900

8000

8300

8600

Dobavljai

2400

2700

5800

6100

6400

Reklame

1000

2000

2000

3000

4000

Ukupno

39500

54500

85760

93400

116300

Izvori finansiranja
Prilikom odabira naina za obezbeenja neophodnih novanih sredstava mora se
obratiti panja na stabilnost itavog projekta, ali i na likvidnost, ime bi se izbeglo neeljeno
propadanje posla. U ovom sluaju nain finansiranja je sledei:

Stimulisanje samozapoljavanja = 6*1400 = 8400;

Sopstvena sredstva = 6*1500 = 9000 (razni oblici kapitala);

Program sufinansiranja inovacija = 22100;

Program sufinansiranja inovacija namenjen je da pomogne preduzeima koja se bore
da obezbede znaajna finansijska sredstva za razvojni ciklus i pokrivanje visokih
8
trokova za prenos istraivanja u komercijalno odriv proizvod.

http://www.inovacionifond.rs/, Fond za inovativnu delatnost,Internet Izvor 14.05.2014. god.

14

Izvori finansiranja

Stimulisanje
samozapoljavanja

21.27

Sopstvena sredstva

55.95
Program sufinansiranja
inovacija

22.78

Grafik 1 Izvori finansiranja

Prema nainu finansiranja moemo videti da sa minimalnim sopstvenim sredstvima
ne moemo realizovati inovaciju. Od programa za sufinansiranje inovacija bi traili oko
22000 kako bi bilo mogue realizovati inovaciju. Taj iznos, u kombinaciji sa ostalim
izvorima finansiranja, bi bio dovoljan za prvu godinu poslovanja na tritu. U toku te prve
godine, aktivno bi se reklamirali i bili prisutni na sajmovima gde bi ljudi mogli da vide
inovaciju. Takav tip investiranja se naziva ventura kapital, jer bi vei deo novca u projekat
bio uloen od strane investitori.

15

Odrivost poslovne ideje

Pod informacionim tehnologijama podrazumevamo razvoj, dizajn, implementaciju,
kao i podrku i upravljanje raunarskim informacionim sistemom, a naa inovacija tei
upravo ka IT oblasti.
Tabela 5 - Rizici koji predstavljaju na program su prikazani u sledeoj tabeli

Rizik

Strateki
Pojava
konkurencije
Strateki
Slabo
prihvatanje
inovacije od
strane
korisnika
Eksterni
Kanjenje
dobavljaa
tehnike robe

Strategija
ublaavanja

Manja
potranja
naeg
proizvoda

Bolji
marketing,
povoljniji
uslovi

mala

srednja

mala

mala

Manja
potranja
naeg
proizvoda

Prezentacija
inovacije na
sajmovima
tehnologije,
reklamiranje

velika

srednja

srednja

srednja

Kanjenje u
proizvodnji

Postojanje
minimalnog
lagera

srednja

velika

velika

srednja

Kvalitetan
menadement,
integralna
razvojna
funkcija

srednja

srednja

srednja

srednja

Kanjenje u
proizvodnji

Postojanje
minimalnog
lagera
proizvoda

srednja

srednja

srednja

srednja

Ugroavanje
procesa
repodukcije

Traenje
stratekog
partnera

srednja

srednja

srednja

srednja

Operativni
Loa
Ugroena
organizaciona egzistencija
struktura
Interni
Nedostatka
ljudstva za
predvien
obim posla
Finansijski
Nedostatak
finansijskih
sredstava

Uticaj na
objektivno Verovatnoa Efektivnost Ukupna
promenljive nastajanja ublaavanja ocena
indikatore

Rezultati
na koje utie

Kako su u dananje vreme na tritu mobilnih telefona najzastupljenije platforme kao

to su Android i Windows Phone, izlazna strategija za na proizvod bi teila upravo ka tim
platformama jer one mogu da donesu i najvei profit, naravno, uz konstantno usavravanje
kako samog proizvoda tako i prateeg softvera.
Jedna od karakteristika dananjeg drutva je postepeno ekoloko buenje tj. razvijanje
svesti o ouvanju ivotne sredine. Iz toga razloga je jako bitno koje materijale koristimo za
izradu novih proizvoda, a na proizvod, providni mobilni telefon, je upravo takav, sastavljen
od prirodno razgradivih materijala kao to je pleksiglas i za punjenje baterije koristi UV zrake
iz atmosfere umesto elektrine energije. Kada se sve to uzme u obzir, zajedno sa inovacijom
koju nosi sa sobom, proizvod bi trebalo da se bez problema dobro pozicionira na tritu.
16

Uzimajui u obzir injenicu da je novim, malim, kompanijama jako teko da uspeju

na tritu na kojem posluju giganti kao to je to sluaj sa tritem mobilnih telefona, naa
strategija tokom prvih 5 godina na tritu bi bila da pronaemo stratekog partnera u liku
nekog od prepoznatljivih brendova kako bi bili uspeniji i kako bi imali vie sredstava za
plasman novih proizvoda na trite.

Vlasnika struktura

44.06
Osnivai

Investitori

55.94

Grafik 2 - Prikaz vlasnike strukture programa

17

Zakljuak
Moja inovacija, providni mobilni telefon, je zasnovana na Android i Windows Phone
platformi, na osnovu ega zakljuujemo da se po svojoj funkcionalnosti ne razlikuje od
ostalih mobilnih telefona. Ono to je izdvaja od drugih i to je ini inovacijom su materijali
od kojih se izrauje. Osnovni materijal koji se koristi je pleksiglas, koji je organska materija,
to znai da je razgradiv pa ne predstavlja opasnost po ivotnu sredinu kao ostali materijali.
Osim toga, providni mobilni telefon umesto standardnih, litijum jonskih, baterija koristi
silver oksid baterije tj. baterije koje se ugrauju u rune satove, koje su viestruko jeftinije
od redovnih baterija. Jo jedna od prednosti ovog proizvoda je to to se baterija puni preko
solarnog panela korienjem UV zraka iz atmosfere. Sve navedeno, ini to da je providni
mobilni telefon atraktivan za korienje i ekoloki bezbedan po okolinu.
Na osnovu statistikih podataka koji su izneti u radu, videli smo da mobilne telefone i
raunare poseduje velika veina stanovnitva, posebno u starosnom dobu od 12 do 60 godina,
iako smo svedoci da se donja granica iz godine u godinu pomera. Zakljuak koji se izvodi na
osnovu tih podataka je da e velika veina stanovnita bez ikakvih problema prihvatiti
inovaciju ove vrste.
Ovaj proizvod je namenjen svim ljudima, a pre svega onima koji vole da prate
tehnoloke inovacije i ija je ekoloka svest na viem nivou.
Tokom prvih nekoliko godina proizvodnje naeg proizvoda, oekujemo dobar profit,
ali i ponudu za strateko partnerstvo sa nekom od vodeih kompanija na tritu mobilnih
telefona kako bi se proizvod bolje rangirao na tritu i kako bi nam se otvorili novi fondovi
za razvoj drugih, ekoloki bezbednih, a inovativnih tehnologija.

18

Literatura
1. Molnar R., Osnovi preduzetnitva, VTSS, Zrenjanin, 2009.god;
2. Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih
tehnologija u Srbiji, 2013.god;
3. Republiki zavod za statistiku Srbije, Trendovi, 2012.god.
Internet izvori
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon
http://sh.wikipedia.org/wiki/Tehnologija
http://www.bastabalkana.com/2013/01/operativni-sistem-i-saveti-o-operativnim-sistemimaza-mobilni-telefon
http://sh.wikipedia.org/wiki/Windows_Phone
https://blog.telekom.rs/tehnologija/windows-phone-8/attachment/01-3/
http://www.winbeta.org/sites/default/files/logo-windows-phone-8.png
http://sh.wikipedia.org/wiki/Android_operativni_sistem
http://blog.appliedis.com/wp-content/uploads/2013/11/android1.png
http://sr.wikipedia.org/sr-el/IOS
http://www.vdmi.nl/sites/vdmisite.s1.aegirhost.nl/files/ios-logo.jpg
http://sr.wikipedia.org/sr/Simbijan
http://android-telefoni.com/wp-content/uploads/2013/01/SymbianOSmrtav1.jpg
http://cdn.ndtv.com/tech/images/gadgets/transparent-phone-635.png
http://gentlemint.com/media/images/2012/02/19/46377bae.jpg.505x650_q85.jpg

19