Godina TII.

TJ

ZAOBEBU,

1. SEPNJA 1885.

Broj

VIESTNIK
HRVATSKOGA

ARKEOLOGIKOGA DRUTVA.
Prvo odkrie predhistorikih grobja od ara
u Hrvatskoj.
(Sa tablom.)
Slavno poznati iztraitelj predhistorikih starina Dr. Ingvald
Undset u svom djelu Das erste Auftreten des Eisens in Nord-Europa
(Deutsche Ausgabe von J. Mestorf. Hamburg 1882, p. 32) veli o
vanosti grobja od ara: Im mittleren Europa haben wir noch
eine Fundgruppe aus der lteren Eisenzeit zu nennen, die fur den
in vorliegendem Buehe behandelten Gegeustand gewissermassen die
wichtigste ist. Dies sind die Grber, welche mit dem Namen Urneni'elder, UmenfriedMfe, bezeichnet werden.
ini se, da izhodite ovih grobja od ara ima se traiti u
junom dielu srednje Evrope; ali po dosadanjih iztraivanjih u
ovom pogledu ne daje se za sada tono ustanoviti, u kom jim kraju
ote zemlje prava koljevka. Dr. I. Undset u pomeuutom djelu str.
327 misli, da ta grobja stoje u tjesnom odnoaju sa onimi, ako i
raznoga naina, sjeverne Italije, te o njihovom izhoditu kae ovako:
>Als eiue Moglichkeit kann man hinstellen, dass die Begrbnissweise der Urnenfelder sich von Sudosten iiber Ungarn nach den
osterreiehischen Landen ausgebreitet hat, siidwrts nach Norditalien,
und iiber Mhren-Bhmen nach Nordeuropa. Diese Bewegung kann
indessen nicht mit der ersten Verbreitung der Bronzeeultur znsammen fallen. Cm sich davon zu uberzeugen, bedarf es nur eines
Blickes auf den unvermittelten Uebergang von der reinen Bronzezeit in Norditalien (in den Terramaren und Pfahlbauten) zn den
Urnenfeldern (wie z. B. Villanova). Mglich ist es indessen, dass
diese Bewegung noch innerhalb der Grenzen der Bronzezeit statt5

66
gehabt, dass man mit der Zeit noch erkennen wird, dass die ltesten
Urnenfriedhfe in Mitteleuropa der lezten Peride der Bronzezeit
angehren, aber in den siidlichen Theil, wo das Eisen so fruh auftritt, schwer nachweislieh sind. So, wie das Material bis jetzt vor
tins liegt, rcheint, wie bereits S. 42 gesagt, ein Zusammenhang
von Siiden und Norden am meisten bemerkbar; von der norditalischen
Eisenzeit durch das Gebiet und die Periode der Hallstattcultur in
die nordeuropische Bronzezeit. U opisu pako tih grobita od ara
veli dalje (p. 32): Einer der sdlichsten der bis jetzt bekannten
Priedhfe dieser Art und der am sorgfltigsten untersuchte und am
besten beschriebene ist der von Maria-Rast in Steiermark, 1 akopreni poznaje i ono kod Cirknica u Kranjskoj. 2
Po Undsetu dakle izhodite groblja od ara imalo bi se traiti
juno od tajerske i Ugarske, gdje die Gebiete nacb Siidosten
volleuds noeh ganz unbekannt sind, emu odluuo protuslove predhist. sbirke u zagrebakom i biogradskom muzeju. Odavlen bio bi
se taj obiaj postupno pruio preko Kranjske, tajerske, Austrije,
Ugarske s Erdeljom, te Moravske, eke, lezke i prave Poljske kroz
cielu sjevernu Njemaku do Odre, gdje su i jamano takova grobja
iz najmladje dobe. Drugdje jim po svjetu do danas nema traga.
Nama je pako koncem prologa svibnja polo za rukom odkriti
u Hrvatskoj oko Ozlja dva grobja ove vrsti, koja bi po svom polo
aju bila i najjunija; te evo kako.
God. 1879 pribiraju muzelne spise starije od g. 1867, kada
je ovaj zakonom ustrojen bio, naidjosmo na kra ko izviee poslano
ondanjoj priv. muz. upravi od gosp. Hermana Bu.ana, u kom ju
obavieivao, da je njeki seljak, u to je orao na Treerovakom
polju nedaleko od Ozlja (onda vlastelinstvo g. Josipa Sokaca, a sada
veleu. gosp. Dra Ante Jordana odvjetnika u Karlovcu), nabasao
na lonce ili are, u kojih su se nale kosti, pepeo i ponjekoji pred
meti od mjeda. Uvidivi, da se tu radi o prvom odkriu grobja predhistorikog od ara, nepoasismo asa, da se o istinosti te viesti
osviedoimo, te se umah obratismo na gosp. Mihovila Markovia
1

Ob ovom pisali su: A. Milliner: Der Urnenfund bei Maria-Rast

in Steyermark (Mittheil. d. Centralcomm. f. Erforsch. u. Erhalt. d. Kmistu. h8tor. Denkm. I. 59. G Wurmbrand. Compte-rendu du Congrs
de Budapest p. 279. Das Urnenfeld v. Maria-Rast (Arch. f. Anthrop. XI.)
2
Mittheil. d. anthrop. Gesellsch. in Wien. VIII. p. 137 podnaslovom:
Kine heidnische Uineiigrabstatte bei Zirknitz in Krm" od Deschmana.

67
upnika n Ozlju, molei ga, neka nas o tom to tonije obaviesti,
ali nedobismo odgovora. Isto tako zaludna bjahu naa kasnija izpitivanja ustmena i pismena o istom predmetu do konca prologa
travnja. U to doba dodje u nau pisarnu, da arkeol. muzej razgleda,
gosp. Juro Kamenar nar. zastupnik za ondjenji kotar. Uputivi ga
o stvari, zamolismo ga, neka na svom povratku kudi izpita onenje
starije seljake i samoga sadanjega vlastelina u Treeroveu, jeda li
znadu to o onom odkriu grobja od ara, i ima li mu traga jo
danas. Do malo danah povrati se g. Kamenar u maz. pisarnu, i
obaviesti nas, da se je sastao sa g. Jordanom, i da mu je ovaj
rekao, da je sam na svom imanju u Treeroveu prigodom ovogo
dinjeg oranja opazio tri are, u kojih se nalo njeto zavojene ice
od bakra i dosta kosti, te da bi i njemu veoma drago bilo, kad bi
zem. muzej onamo odaslao vietaka, da ono zemljite znanstveno
iztrai, a da e mu on rado pruiti svu moguu pripomo.
Uz tako ugodne viesti pohitismo nmah u Karlovac (21 sb.),
gdje nas Dr. Jordan usrdno primi i povede u Treerovac (V. tab.
VI, br. 1). Treerovac je ogromno ravno polje, sa sjevero-iztone
strane Kupom opasano, iza koje se na toj strani diu na blizu sve
naokolo breuljci umami i vinogradi ureeni. I juno-zapadna strana
toga polja obkoljena je breuljci lozom i umami zasadjenimi, ali na
daleko. Dvorac pako Dra Jordana die se ponosito na veoma ugod
nom poloaju uz Kupu. Zemlja je sva puka ilovaa, te jedva na
dva metra dubljine naidjosmo na prinu. U riedko da se gdjegdje
koj kameni u njoj pomoli, te nigdje ni traga kamenitoj ogradi
oko ara kao inudje.
Grobite (A) lei po prilici 200 m. daleko od Jordanova dvorca
(B) uz cestu, koja polazi od istog dvorca napram zapadu, te siee
polje na dvoje.
Akoprem bjae nam za sada zadaa samo osvjedoiti se o bi
vanja onoga grobita, da pako u sgodnije vrieme uputimo sustavno
njegovo izkapanje, nita ne manje i n ovom pokuaju gledali smo
se drati po koliko mogue naina, kojim se vladaju strukovnjaci
u slinih radnjah, sliede navlastito metodu rabljenu od grofa
Wurmbranda u izkapanju slinog grobita u junoj btajerskoj (Le
Ghamp funrare de Maria-Rast en Stirie. - Conipte rendu du Congrs de Budapest 1876, I. 2 7 9 - 3 0 3 ) .
Jo iste veeri, kad dodjosmo u Treerovac (a sunce ve za
padala), pohitismo sa dva teaka na oznaeno nam mjesto, i srea
*

6a
nam se umah prijatno izkae. Uz prvo odvaljenje zemlje na pol
metra dubljine pokaza se prva grobna ara, a malo kanje jo jedna.
Kopalo se zatim jo tri dana sa est teaka na dan, te se odkrilo
u sve 46 grobnih ara. Teake veleduno izplatio je sam Dr. Jordan
kao dar nar. zem. muzeju. Hvala mu najtoplija.
Ono 4(5 grobnih ara izkopalo se na etverokutnom prostoru
dug. 0.21 m. a ir. 0.11 1 ^ m. (V. tab. VI, br. 2). Ove are nisu
bile sustavno namjeene, t. j . u redovih i na istoj daljini kao na
pr. u Libochowanu u Ceskoj (V. Das Urnenfeld v. Fr. Heger. Mittheil.
der anthropol. Gesellschaft in Wien. XIII. Bd. 1883, p. 180), dali
neuredno kako na pomenutom grobitu Maria Mast u dolnjoj ta
jerskoj (l. c). Nadjosmo dvie, jedna do druge; tri na pravi trokut
priredjene, jedna od druge pol metra daleko; a bilo jih, koje su kao
osamljene stajale, daleko od drugih do pet metara; ali se.tu nalo
odlomaka, iz kojih se zakljuiti daje, da jih i tu njegda bilo, te da
jih plug odvalio i unitio. Sve su naaste upravno poloene; ni jedna
strovaljena; ni jedna da je leala pod drugom. Istu neurednost opa
zili smo i glede dubljine. Obino su leale pol metra duboko, ali
njekoje i do metra, a njekoje pako i mal ne uz povrje zemljita,
dapae od njekojih nadjosmo samo dolnju polovicu, budu gornju
odnio sobom plug.
Vei dio tih ara imae svoj pokrovac. etiri od njih imale
su za pokrovac plou od pjeskulje etverouglastoga naina; jedna
pako dvostruku takovu plou; ostale bile su ^okrite preokrenutom
zdjelom, koja je slazila do pola grla. Osim ovih zdjela nali smo u
samoj ari vieputa jo drugu pomanju aru i kadkada izpod ove
jo jednu oblastu zdjelicu. Samo u jednom sluaju pokazala se je
takova pomanja arica vani do velike are. Uzami u raun i ove
arice i zdjele, moe se slobodno rei, da se je na onom razmjerno
malenom prostoru izkopalo do 130 komada.
Poto je zemljite, gdje lei groblje, kroz eielu godinu vie ili
manje poplavljeno, toga radi i are su s te neprestane vlanosti
silno stradale. Odkrivi j i h , lasno jih moe osamljiti te njihova
formu i veliinu opredjeliti, ali im jih takne, da jih od nutarnje
zemlje oslobodi ili da jih prenese, uz svu uloenu pomnju i opre
znost na topa radu razstave se ipak u nebrojene komade. 1 Toga radi
1
Isto tako 86 dogodilo u izkapanju grobja od ara blizu Cirknica u
Kranjskoj. O tom pie Dr. K. Deschmann : In Folge der grossen Bodenfeuehtigkeit waren die ohnehin ineist in Scherben zerfalleuen Gefaswnde

69
nije nam polo za rukom ni jednu o velikih ara spasiti od pro
pasti. Ponjeto sreniji biasmo u to se tie pomanjih ara i zdjela.
Ove, nalazei se osim n jednom sluaja u nutrnjosti velikih ara,
ili na uu preokrenuto na mjesto pokrovea, te tako ponjeto obra
njene od neposredue vlanosti, nisu onoliko trpile, kao velike are,
te tako mogli smo spasiti od ovih u cielosti ili u poveem dieln
14 komada i donieti u muzej, naime 7 arica i 7 zdjela i zdjelica
razne veliine i oblika.
TJ velikih arah do polovice njihove visine nali smo ostanke
izgorielih tjelesa mal ne sve povapljene, a urajeane s ugljenom i
pepelom. Isto takovimi ostanci nali smo mal ne pune i arice
nadjene u utrobi velikih ara, te kadkada i same zdjele ondje sprem
ljene, tako da nebi neopravdano bilo pomisliti, da je vie izpaljenih
ljeina od doraslih i djece u jednoj velikoj ari sahranjeno bilo. Njekoliko put zdjelice nadjene sn u unutranjosti kao i na uu preokre
nute, te niim neobtereene. Ziveu uz svu pomnju na to uloenu
nenadjosmo ni traga, a isto tako ni jantara, zlatu, srebru ili eljezu.
Od bronza nali smo samo: jednu jegln nepopunu, njekoliko podvostrnenih ica i ulomak cievi od zavojite ice (V. tab. VI, br.
31, 8, 6). Jo smo nali pet skroz probuenih preljenica (fusajuole)
dvojakog oblika, naime etiri na nain cunja sa jaruicom na osno
vici, a jedna kao od dva cunja sastavljena (V. tab. VI. br. 32, 33).
Niemu drugomu nigdje ni sjenke.
Na blizu vel. ara, najvie pol metra daleko, vele esto prika
zalo bi se ognjite, gdje se ljeina izgorila; dapae ovo nam bjae kao
pokaz, da se na blizu nalazi ara, te da se i opreznije radnja nastavi.
Iz ovoga je sasvim jasno, da se je izpaljivanje obavljalo na samom
grobju. Dva tri puta nale su se dapae are na samom garitu.
Do sada neopazuje se velike razlike u formi izkopanih posuda.
Ove sve mogu se razdjeliti na velike i male are, te tako na velike
i male zdjele. Velike are su sve po prilici forme kakove su nacr
tane pod br. 3 i 4 table VI. Od 46 komada jedva dvie imale su
po dvie ruke protivno poloene o boku (tab. VI, br. 25, 26). U
stark durchweioht, manche zerflossen in einen thonigen Brei, und es war
nicht mSglicb, eine einzige ganze Urne herauszuheben oder aus den Fragmenten zu reconstruiren. Besser erhalten waren die kleinen tbnernen Geschirre, meist in der Form von Schalen and Bechern, von denen fast immer
ein Stuck, zuweilen sogar zwei in den mit Erde und verbrannten Knochen
vollgefiillten Urnen vorkamen" (Mittheil. d. anthrop. Gesellscbaft in Wien,
1878, p. 139).

.70
jednoj te ruke stajale su vodoravno, te kroz nje polazio je sve
naokolo kao pas; u drugoj komice a bez pasa. O boku njekojih
vel. ara a i manjih mjesto ruka bjahu unjasti kukovi jedan prama
drugomu, od 2 do 4 (br. 7). I jedna arica je nadjena sa rukom
komice (br. 14). I zdjele su njekoje sa malom rukom pri uu
samo na jednoj strani. Ta ruica ili stoji komice (br. 15) ili vodo
ravno (br. 17, 28). Te ruice sluile su u toliko samo, da se kroz
nje povue konac za visenje. Na tri pomanje zdjele nalazi se i prava
ruka, koja se die iznad povrja posude (br. 16). Dvie su od ovih
oblaste. Jedna pako zdjela pokazuje se osobitog naina, naime kao
od dv$ usjeena cunja sastavljena, gornji vei dolnji manji kao
podnoje (br. 19). Jedna zdjela ima na uu dvostruki kuk (br. 20).
U velikih arah promjer na trbuhu obino daleko je vei nego
je njihova visina (br. 3). Jedna je na pr. imala prom er na trbuhu
0.62, na dnu 0.15, na uu 0.25 m., doim njezina visina bjae
samo 0.36. Bilo jih i sa promjerom na trbuhu 0.70. Samo u riedko
promjer na trbuhu bjae manji od visine. Jedna je bila vis. 0.70
sa promjerom 0.50 m. I arice i zdjele su razne veliine, kako je
ve oznaeno na tabli.
Glede dna nali smo samo u jednoj vel. ari, gdje je dno
dubasto, t. j . ugiblje se prama unutranjosti, u ostalih se pokazuje
vodoravan i bez podstavka. Tako isto i u aricah; jedna sama
(br. 10) ima izvana na dnu jamicu, iznutra unjasti kuk, a tri
maleni podstavak (br. 7, 12 i 14). I njeke zdjele nose unjasti kuk
iznutri (br. 16, 20), a njekoje maleni postavak (br. 17).
Nema velike razlike u tvari, od koje su ove posude sastav
ljene. Sve su od proste ilovae pomjeane sa zrnci od bjelutka, to
se veleesto opazuje u posudah iz kamene dobe. Kadkada unutra
njost je bolje nego vanjtina izgladjena. Boja je obino naravna,
zagasita; ali vie put ili samo nutrina, ili i spoljanost crno au
zamazane. Sve su ove posude napravljene rukama, te su veoma
debele, a sama debljina u pojedinih nije uviek ista. U riedko da je
koja bolje od druge izradjena, o kojoj bi se sumnjati dalo, da je
sastavljena pomou ma kojeg uztroja bud i prvotnoga naina. Izpeene su pako ili na suncu ili na otvorenom ognju; jedva da je koja,
o kojoj bi se pomisliti moglo, da je izpeena u surovo izgradjenoj
pei, jer nijedna nije dosta tvrda ili da bi se na udarac oglasila.
Velike are nemaju nikakova ukrasa, osim pasa, kako smo ve
opazili, o boku. Zarice pako i zdjele mal ne sve su ukraene rtami
i

71
ravnirai ili na pokos, na oblk, na kut i trokut. Sva je dakle
uresba strogo geometrick, a izvedena je mal ne izkljuivo crtkanjem.
Medju arami nije se do sada nala nikakova ljeina nesagana.
Bilo bi prerano govoriti sada o dobi ovoga grobja, poto se
ovo naim p ikuajem jedva naelo, a tko zna, ;.oliko se protee
i iri, te koliko predhist. blaga jo tu lei zakopano. Iz ovoga
medjutim, to pred oi imamo, dalo bi se ipak ne bez temelja nagadjati, da zasjeca najmanje u zadnje bronzeno doba. Ako je tako,
neme se nikako prepisati celtiskomu narodu, koj se je stoprv po
etkom IV stoljea prije Isukarsta u ove strane preselio. Mi i ovdje
drimo, da se ove starine moraju svakako prepisati ilirskomu na
rodu japudskomu, poto su onda Japudes ove strane obitavali. Drago
nam ovdje navesti, to glasoviti strukovnjak i duboki poznavatelj
ovih naih strana grof Wurmbrand, razLa o njekih oblika n posudah izkopanih na slinom grobju u Maria-Rast {Compte rendu du
Gongrs de Budapest 1876, I, 297) o tom pie: Mais ne serait-il
pas possible que les descendants de ces aborigenes de lllyrie dont
Justin fait mention, ces Japodes et les autres aborignes de lllyrie
avec lesquels les Celtes taient autrefois souvent en relations belliqueuses, que ces descendants, dis-je, aient garde leurs formes caractristiques et trs-pratiques pour les vases et que nous en trouvious encore du mme style Maria-Rast?.
A ovo nae grobje u mnogom se pribliuje onomu u MariaRast odkritu, o em emo, kad nam jo vie gradiva bude pred
oim stajalo, potanko razloiti.
Ali to nije jedino grobje, koje smo na naem izletu u Treerovac odkrili. Gori pomenuti Herman Buan u istom dopisu na
upravu narodnoga muzeja dodavao j e , da se lonci slini onim u
Treerovcu nalaze jote i iznad Ozlja u Poljicih ne daleko crkvice
sv. Florijana na zemlji gospodtine Thurn-Taxis, koju tei ozaljski
nadlovac g. Jali. Da se i o toj viesti osviedoimo, prodjosmo u
drubi Dra Jordana u Ozalj do g. Jalia, koj nas prijateljski primi
i pogosti, ua em mu liepa hvala. Nadodje malo kasnije i g. Juraj
Kamenar iz Vrhovca, da nam svoju velevrednu pripomo prui. Po
Jaliu on sam je prisustvovao tomu odkriu oko 35 godina prije,
kadno se ondje razirivala i popravljala glavna cesta u smieru, da
bude laglje sai u dolinu, u koju se ona iz obuhe spua. Po nje
govom kazivanju odkrila se je tada na malom prostoru mnoina
velikih ara m ostanci upaljeni ljeina, koje bjahu priredjene na

72
redove etvrt metra daleko jedna od drage, te mal ue svaka je
ara nad sobom nosila pomanja ara i zdjelicu poloenn na nain
poklopca. Bez asa asiti, zamolismo g. Jalia, da nas prati do svoje
zemlje, i da nam priskrbi njekoliko teaka, po kojih bi pokuaj
namah obaviti mogli. Jali rado pogodi naoj elji. Uz prvo odkapanje zemlje sa strane pomenute ceste pokaza se jedna ara, a do
mala jo tri druge, ali i ovdje kao u Treerovcu sve etiri odoe
u sjaset komada ne s vlanosti zemljita, dali s toga, to je njegda
uprav tuda polazila pomenuta cesta. Dalje nije se kopati moglo za
sada radi ita, koje se na onom zemljitu bujno razvijalo. U jeseni
i ovdje emo radnju nastaviti, te je nade, da emo nai are u
boljem stanju, poto ovo grobje lei na visoini.
Na junom obronku ove visoine nalazi se otvor jedne pilje;
u koju se lasno ulazi. Ima po sriei veliku okrugljastu dvoranu
(promj. 7 m.) veoma nizku, dva hodnika i jednu provalu nizbrdo.
Dali smo kopati u srie dvorane i u jednom hodniku. U hodniku,
gdje je pazio g. Iv. Muha ozaljski uitelj, bje nadjen 1 m. duboko
zub od Ursus Spelaeus; doim u dvorani ilovaa zapremala je do
1.50 m. duboko, zatim prina 0.30, pak debeli pjeak 020, a na
pokon ivac kamen. Ovdje e po naoj molbi nastaviti kopanje pomennti g. Muha.
S. Ljubi.

Starobosanski nadpisi u Stonu.

Svadja se: IC XC 6(POMOHS),X 6(IH$AH VVHHH mopuqb OE^A

c(i6)Toro IleTpa ^a(^anAHb) pas cite. Gita se: Jesus Hstos f Jeromonah