Politiki ivot

O Jugoslaviji, Srbiji, Miloeviu i Kosovu (I)

Borisav Jovi
etvrtak, 03. april 2014.

Borisav Jovi (1928) predsednik Predsednitva SFRJ u vreme

kada su se sve institucije u nekadanjoj dravi pa i ta najvia,
Predsednitvo raspadale. ovek koji je bio jedan od najbliih saradnika Slobodana Miloevia na
poetku njegovog vrtoglavog uspona krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, predsednik SPS, i
ovek koga je Miloevi smenio bukvalno usput, na Kongresu SPS pod takom "razno", uz komentar
da zavrimo to, pa da idemo da popijemo neto.
Iako se od tada povukao iz aktivnog politikog ivota (jedini kratak pokuaj povratka bio je novembra
2000, kada je podrao osnivanje Demokratske socijalistike partije Milorada Vuelia, ali od toga nije
bilo nita), Jovi je i dalje prisutan u javnosti kroz svoje knjige i povremene intervjue. Poslednja knjiga
koju je objavio Zato bih utao rasprodata je za svega nekoliko dana i, iako pokriva period jo od
detinjstva pa do dananjih dana, viena je kao jo jedan znaajan testament vremenu koje je iza nas,
a pre svega devedesetim godinama, dogaajima i linostima koji su obeleili krvav kraj jugoslovenske
bajke.
U razgovoru za Novu srpsku politiku misao, koji se vodio u Srpskoj kafani u Beogradu, potpuno
otvoreno i direktno, Jovi je odgovorio na brojna pitanja od perioda poetka raspada Jugoslavije,
preko devedesetih pa sve do vlade Aleksandra Vuia i onoga to nam predstoji.
SRBIJA IZ TRI DELA
Nova srpska politika misao: Koji dan u Vaoj karijeri pamtite kao posebno upeatljiv?
Borisav Jovi: U jednom danu (28. marta napomena NSPM) 1989. godine usvojili smo amandmane
na Ustav SR Srbije, ime je ujedinjena Srbija, a nadlenosti su vraene Srbiji. U tom istom danu, na
istoj sednici, izabran sam za lana Predsednitva SFRJ. Ovo drugo je, naravno, manje bitno.

Sa stanovita onoga ta smo mi doiveli krajem 20. veka, srpskom narodu bi bilo
mnogo povoljnije i lake da je umesto Jugoslavije stvorena neka vea srpska drava.
Mislim da ne bismo uli u ove konflikte jer Hrvati i Slovenci ne bi bili u toj dravi, a svi
ostali su hteli da ive sa Srbima. Sa tog stanovia, srpskom narodu bi bilo lake.
Danas se misli da je neko, odozgo odreivao ko e da ue u Predsednitvo SFRJ. Ne. Postojala je
procedura kao to postoji danas. Ne zna se da se lanom predsednitva SFRJ dolazilo izborom i to na
tajnom glasnju. Tome bi prethodilo biranje tri kandidata od nekolicine kandidovanih. Potom bi usledio
izbor lana predsednitva SFRJ tajnim glasanjem vie lanova Skuptine Srbije. Kada sam ja postao
lan predsednitva, kandidati pored mene bili su Aleksandar Bakoevi, predsednik Skuptine grada
Beograda i Slobodan Unkovi, koji je bio rektor Univerziteta. Ja sam dobio preko osamdeset odsto
glasova. Verovatno je preovladalo to to sam u tom periodu bio dosta aktivan.
Vi se pominjete kao najglasniji zagovornik ustavnih amandmana i kao najistrajniji borac da se
oni uvedu u ustav.
- Bio sam predsednik Skuptine Srbije i predsednik Ustavne komisije i najvie sam na tome radio,

uloivi sve od sebe. injenica da su sve te ustavne promene prole bile su za mene ogromna
satisfakcija.
Da li su amandmani na ustav Srbije bili odraz nekakve slutnje srpskog rukovodstva da se neto
u Jugoslaviji kuva, te da onda Srbija prva krene u reforme i utvrivanje svoje pozicije? Da li
su amandmani na Ustav Srbije raeni sa sveu da Slovenci i Hrvati pripremaju neto svoje?
- Ne. Glavni razlog iz kojeg smo krenuli u ustavne promene leao je u zloupotrebi ustavnih prava od
strane Kosova i Metohije u smislu ignorisanja prava Srba i praktinog progona srpskog naroda.
Vojvodina i Kosovo su formalno bili u sastavu Srbije, ali su jedino grb, zastava i himna bili zajedniki.
Sve ostalo se zaustavljalo na granici pokrajina, ukljuujui i policiju, sudstvo, teritorijalnu odbranu,
kolstvo, zdravstvo...

Da li su Kralj Aleksandar i Pai greili... Mnogi misle da jesu, i ja sam sklon tome...
Poto su Albanci imali vekovnu ideju da etniki oiste Kosovo i stvore sopstvenu dravu, tada je na
delu bila velika zloupotreba u odnosu na prava Srba. Recimo, neko naini nekakav prekraj ili zloin
na raun Srba, to se stavi u fioku. A nema pravo da se ali republikom sudu. Krajnja pravna
instanca za Srbe bila je iptarska. Dakle, jednostavno su bili nemoni. To je dovodilo do masovnog
bekstva Srba, pa i njihovog masovnog protesta. Morali smo da reagujemo i zato smo predloili
amandmane na ustav.
O tom stanju se raspravljalo na Centralnom komitetu SKJ i doneta je rezolucija CK SKJ da treba
preduzeti hitne mere da se deavanja na Kosovu zaustave. Dakle, ustavni amandmani nisu odraz
puke volje samo Srbije. Zapravo, Srbija je od saveznih organa bila ovlaena da donese mere koje e
dovesti do promena. Bilo je potrebno da Srbija povrati nadlenosti kako bi spreila dalja krenja prava.

Koje nadlenosti?

- Sudske, policijske, ali i kolske. Recimo, na Kosovu su u kolama uili po knjigama koje su dobijali iz
Albanije, na iptarskom jeziku. To nije bio program koji je postavljalo Ministarstvo prosvete Srbije.
Tako je u tim knjigama stajalo da je Srbija najvei neprijatelj albanskog naroda na KiM.

Vreme devedesetih je bilo takvo da onaj koji je jai dri i vrti manjeg kao ribu na udici
vrti te i vue sve dok te ne upeca. Mora da se brani dok te ne uhvati, a kad te uhvate
gotov si.
To je trajalo 15 godina od Ustava 1974. Pri tome, imajte na umu da su te 1974. doneti i nov savezni
ustav, kao i nov Ustav Srbije. To znai da je za tih 15 godina 15 generacija uilo da im je Srbija
neprijatelj. Kako onda moemo da oekujemo da ljudi koji su deceniju i po tako kolovani posle rade
za nau zemlju? Zato je jedino reenje bilo da se izmeni ustav i Albancima ostave nadlenosti koje po
prirodi stvari pripadaju nacionalnim manjinama.
Koje su to nadlenosti?
- Da imaju pravo da koriste svoj jezik, da imaju informativnu slubu, da se institucijama obraaju
svojim jezikom, da imaju kolstvo na svom jeziku, ali po programu koji Srbija odreuje. Mi smo u zakon
uveli da se u programe nacionalnih manjina u kolama uvode i elementi istorije tih manjinskih naroda.
KAKO SE "DOGODIO" MILOEVI
Kako je mogue da tadanja politika elita u Srbiji i u Jugoslaviji dozvoli da, eto 15 godina,
Albanci ue iz udbenika u kojima stoji da su im Srbi najvei neprijatelji? Pri tome, Vi ste naveli
samo jedan od niza primera. Kako je mogue da je u jednoj ozbiljnoj dravi a tvrdilo se da je
ta Jugoslavija bila ozbiljna deava tako neto?! Nije li to pokazatelj totalnog nemara, pre
svega od strane srpskog politikog rukovodstva, kako prema sopstvenom narodu, tako i prema
vrednostima koje su tada vaile u SFJR?
- Sigurno su zakazali i elita i institucije. Ali, ni po Ustavu Jugoslavije, ni po bilo kom drugom propisu,
Srbija nije bila obavezna da pokrajini da takva prava. To je bila isto politika volja srpskog
rukovodstva i to samo oni mogu da odgvore.
Pa da li ste ih pitali? I Vi ste sedeli sa njima.
- O tome se stalno razgovaralo, ali nikada nisu rekli zato je bilo potrebno da daju pokrajinama pravo
da budu tutori nad Srbijom, pa da Srbija ne moe da menja ustav bez njihovog glasa?! O tome e se
raspraviti u istoriji.

Sistem je trajao dok je Tito bio iv i dok je funkcionisao jednopartijski sistem. Sve je
funkcionisalo kako-tako, sa velikim mukama, bez progresa, sa sistemom koji je bio nula.
To se trpelo sve dotle dok nisu poele da se pojavljuju otvorene ideje i postupci za
rasturanje Jugoslavije.
injenica je i to da, kada se videlo da je nastupio potpuni haos u dravi, CK Jugoslavije zauzeo je stav
da to mora da se promeni. Srpsko rukovodstvo je i tada spavalo i nije nita preduzelo. I kad je
Miloevi progovorio na Kosovu polju i poruio Srbima da ne idu i da e ih drava zatititi, onda su u
Beogradu preko Dragie Pavlovia kojim je upravljao Stamboli, hteli da Miloevia iskritikuju, pa
moda i da ga skinu. Zato je Miloevi dao toliko obeanja i da li su ona bila prazna to pitanje je

dovelo do Osme sednice. Miloevi se pozvao na odluku Centralnog komiteta.

Prema mom miljenju, lini animozitet Stambolia i tenja da on bude taj koji e da vodi glavnu re oko
toga na Kosovu doveli su do sukoba.
Znai, sve je poelo unutarsrpskim sukobom, i to ba na pitanju Kosova?!
- Srpski sukob je poeo zbog surevnjivosti imeu Stambolia i Miloevia, ko e da bude prvi. Tada su
napali Miloevia da su njegova obeanja na Kosovu bila prazna. Ja sam bio lan Predsednitva CK
Saveza komunista i mislio sam da je potrebno da predsednitvo zauzme stav jer ne mogu da napadaju
predsednika CK, a on (Miloevi napomena redakcije) ima podlogu u odluci CK.

To nam nije trebalo i sve je moglo da se izbegne samo da je Stamboli imao vie takta i pokuao da
smiri situaciju.
OSMA SEDNICA I POLITIKE GREKE
Osma sednica?
- Na Osmoj sednici svet koji je doao listom nije bio protiv Stambolia, niti za Miloevia, ve da se
rei to pitanje sa Kosovom. Samo zbog toga to je Miloevi stao na stranu pristupa da se intenzivno
radi na reavanju krize na Kosovu, on je pobedio Stambolia. Ali, zahvaljujui tome dolo je do velikog
rascepa.

Sistem je trajao dok je Tito bio iv i dok je funkcionisao jednopartijski sistem. Sve je
funkcionisalo kako-tako, sa velikim mukama, bez progresa, sa sistemom koji je bio nula.
To se trpelo sve dotle dok nisu poele da se pojavljuju otvorene ideje i postupci za
rasturanje Jugoslavije.

Posle su usledile ustavne promene 1989. Od tada, pa narednih 10 godina, mi smo manje-vie drali
stvari na Kosovu, sa nekim grekama za koje je moda bilo bolje da se nisu ni desile.
Koje su to greke?
- Nismo uspeli da iptare uvuemo u vlast. Po mom dubokom ubeenju, dva razloga su za to. Prvi
razlog jeste Miloevieva osionost. Ne moe da hapsi Azema Vlasija koji je istaknuta linost kod
Albanaca, pa se ispostavi da on nije kriv. Pa onda dovede drugog, pa i njega smeni...
Drugo, Srbi na Kosovu nisu hteli da pristanu da se donese bilo kakav propis po kojem e iptari imati
odreeni uticaj i udeo u vlasti. To jednostavno nije mogue, jer odreen koliinu vlasti mora da im
da!
ta su vam rekli kosovski Srbi na te komentare?
- Oni su rekli: Nama je ovako fino. Pa, jeste. Ali, gde e to da zavri? Videli smo... Drali smo
pravosue, policiju... ali je to malo po malo opadalo. Nije vren nikakav zloin nad njima, ve smo
jedino poinili politike greke.
SRBI SU HTELI DA POPRAVLjAJU JUGOSLAVIJU
Da li ste i kada poeli da razmiljate o tome da je Jugoslavija moda greka za Srbe?!
- Moda je tada bilo previe rano da se na taj nain razmilja. Ali, ve je moglo da se razmilja posle
ustava Srbije iz 1974, da je to bila velika greka. Tada su Vojvodina i Kosovo potpuno nepotrebno
dobile dravne nadlenosti, a srpsko rukovodstvo je dozvolilo da Srbija bude iz tri dela. To je
podrazumevalo i tri glasa u saveznoj skuptini kada god su bila kritina pitanja, pokrajine su bile
protiv Srbije.
Koja pitanja su bila kritina?
-U Saveznoj skuptini kritino pitanje je bilo donoenje budeta. U njemu je nakritinije bilo pitanje
koliko treba izdvojiti za nerazvijene krajeve. Naravno da je Kosovo uvek bilo protiv nas i trailo da se
da to vie. Ako su se neke beneficije davale poljoprivredi, nismo se oko toga mnogo sukobljavali, ali
je Vojvodina imala nekoliko ispada.
Ne seam se da je bilo sluajeva da je Srbija neto zahtevala, a da su pokrajine na naoj strani. Mi na
to nismo mogli da raunamo.
Da li ste moda tada poeli da razmiljate da neto nije u redu sa Jugoslavijom?
- Kada je donet Ustav 1974. godine, meni je bilo jasno da jugoslovenska ekonomija ne moe da
funkcionie. Da je Jugoslavija greka, o tome tada nisam mnogo razmiljao jer sam mislio da je Ustav
greka.

Kad je Miloevi progovorio na Kosovu polju i poruio Srbima da ne idu i da e ih

drava zatititi, onda su u Beogradu preko Dragie Pavlovia kojim je upravljao
Stamboli, hteli da Miloevia iskritikuju, pa moda i da ga skinu. Zato je Miloevi dao
toliko obeanja i da li su ona bila prazna to pitanje je dovelo do Osme sednice.
Ta stvar je krenula 60-ih godina, kada je u velikoj meri vrena koncentracija kapitala. Sva preduzea

su plaala odreenu kamatu na osnovna sredstva koja su bila dravna i sve je ilo u Centralni
investicioni fond. Te pare su deljene ili na republike, ili na odreene objekte u republikama. Oko toga je
bilo dosta svaa. Da bi se to prenebregnulo, ukinut je Centralni investicioni fond. Ipak, pare su
uzimane preko Fonda za razvoj novac su dobijali nerazvijeni krajevi, a mi (Srbija napomena
redakcije) nije mogla nita sem da se okrene inostranim kreditima.
Ta likvidacija Centralnog investicionog fonda i postavka u Ustavu SFRJ da nijedna odluka ne moe da
bude doneta bez saglasnosti svih est republika dovela je do uspostavljanja sistema dogovaranja u
prethodnom postupku. Prvo se ilo na neke komisije u SIV, pa u Skuptini... Dakle, da bi se bilo ta
dogovorilo u Jugoslaviji, bila je potrebna ogromna procedura i silne komisije. Bukvalno si morao krv da
propljuje da bi se neto dogovorilo. Onda se videlo da Jugoslavija ne moe da opstane.
Zato?
- Nema instrumente da donese bilo kakvu odluku ekonomske prirode. Drugo, nije imala sredstva za
intervencije. Tree, Jugoslavija nije imala sopstvene prihode za budet, niti federacija moe da propie
bilo kakav porez. Tada se videlo da federacija ne moe da funkcionie, ve da ako joj bilo ta treba
onda mora da moli republike. Sa druge strane, republike su morale da plaaju porez na dobit za
ukupan prihod svih u federaciji. To je znailo da ak i ako nema dobit, mora da plati porez na taj
ukupan prihod.

Srpski sukob je poeo zbog surevnjivosti imeu Stambolia i Miloevia, ko e da bude

prvi. Tada su napali Miloevia da su njegova obeanja na Kosovu bila prazna.
Sistem je trajao dok je Tito bio iv i dok je funkcionisao jednopartijski sistem. Sve je funkcionisalo
kako-tako, sa velikim mukama, bez progresa, sa sistemom koji je bio nula. To se trpelo sve dotle dok
nisu poele da se pojavljuju otvorene ideje i postupci za rasturanje Jugoslavije.
Kao jedan od vanih uesnika u deavanjima u Jugoslaviji u to vreme posle 1974, da li je kod
Vas, ali i kod drugih ljudi u srpskom rukovodstvu, postojala ili poela da se razvija ideja da bi
Srbija trebalo da gradi svoj sopstveni put nezavisno od drugih?
- Nije se razmiljalo na taj nain tada. Re je o tome da je ceo srpski narod bio zarobljen situacijom iz
koje ne moe da izae sa takvom idejom. Normalni put srpskog naroda bio je da tu Jugoslaviju
popravlja jer je on i stvorio. Ako je srpski narod poloio tolike rtve i iao putem stvaranja zajednike
drave i ako je to ve uinjeno vraanje nazad bilo bi ponitavanje svih tih rtava. Dokle god je bilo
mogunosti da se te stvari poprave i da ta drava funkcionie, nije bilo mesta za neku drugu ideju.
Kada ste shvatili da nema popravke Jugoslaviji?
- Kada je doao viestranaki sistem u kome su u Hrvatskoj i Sloveniji pobedile secesionistike partije
koje su imale programe otcepljenja od Jugoslavije. Moramo imati u vidu da je Jugoslavija stvorena
dobrom voljom njenih naroda i ona ne moe biti ponitena. Ali, ako neko dobrovoljno ue, moe i
dobrovoljno da izae i to je pisalo u svim naim ustavima. Meutim, problem je nastao onda kada je
pravo naroda na samoopredeljenje transformisano u pravo republike. Time je poniteno pravo srpskog
naroda van Srbije na samoopredeljenje. To je sredinja taka jugoslovenskog problema. Nije
jugoslovenski problem bio otcepljenje nekih naroda, ve nasilno otcepljenje uz ugroavanje prava
drugih.

Ali, ako ste videli da se nacionalistike tendencije razvijaju u Sloveniji, da se hrvatski

nacionalizam istakao u vreme MASPOK-a i da je nastavio da tinja, kako objanjavate onda to da
su Srbi i Srbija, kako se ima utisak, potpuno nespremno doekali procese koji su poeli 1990?
- Nisu nas iznenadili. Stali smo na potpuno logian stav: ako hoete da izaete idite, ali ne moete
da povuete za sobom i teritorije srpskog naroda. Problem je u tome to Srbija nije bila ta koja ima silu
da stane i kae odavde ne moete dalje.
Ko je imao tu silu?
- Tu silu je imala Federacija. Ali, ona je bila tako skrojena da ne moe tu odgovornost da sprovede.
Poznato je da su u to vreme Slovenci i Hrvati ve intenzivno u inostranstvu lobirali za svoje
aspiracije. Da li mislite da je i Srbija trebalo da postupi isto i vie se angauje na
meunarodnom planu?
- Takva pitanja su logina sa dananjeg stanovita. Ipak, svaku poziciju bi trebalo razumeti u kontekstu
dogaaja koji su se desili. Svaki pokuaj da se naknadnom pameu da formula kako bi bilo bolje,
moe da izgleda logino. Ipak, ako bismo se stavili u kontekst tadanjih dogaaja, onda bi bilo jasnije
da li je Srbija to mogla ili ne da uradi.

A kakvi su bili tadanji dogaaji i vreme?

- To je bilo vreme kada Jugoslavija vie uopte nije bila interesantna ni za Zapad, ni za Istok, kao
nekakva brana. Pad Berlinskog zida, ujedinjenje Nemake, slabljenje i poetak rasprada SSSR,
apsolutno su stvorili takvu situaciju u svetu da za Jugoslaviju niko nije bio zainteresovan.

Na Osmoj sednici svet koji je doao listom nije bio protiv Stambolia, niti za Miloevia,
ve da se rei to pitanje sa Kosovom. Samo zbog toga to je Miloevi stao na stranu
pristupa da se intenzivno radi na reavanju krize na Kosovu, on je pobedio Stambolia.
Drugo, poraeni u Prvom i u Drugom svetskom ratu su bili zainteresovani da se poniti ratna istina i da
se vrati prethodno stanje. To su hteli iz ekonomskih, strategijskih, politikih i osvetnikih razloga. Zato
su stali na stranu onih koji ele da rasture Jugoslaviju.
Trea stvar unutar Jugoslavije su sazrele secesionistike snage u Sloveniji i Hrvatskoj koje su po
svaku cenu elele da se odvoje i koje su na neki nain imale ustavnu podlogu da se ponaaju skoro
kako su hteli.
etvrto ak ni vojska nije imala jasan stav ta je trebalo da radi, a ni Predsednitvo nije moglo da
utie.
I jo jedno srpski narod u Jugoslaviji nije imao jedno rukovodstvo. Srbi su imali jedno rukovodstvo u
Srbiji, u Bosni drugo, a u Hrvatskoj je njihovo rukovodstvo bilo utopljeno u hrvatske institucije.
Da li ste ovo to sada kaete znali i tada kada se sve deavalo, ili je ovo naknadna analiza?
- To je bilo oigledno tada. Ja sam razgovarao i sa Buom, i sa Miteranom, i sa Gorbaovim, i sa
Kinezima i svima. Pokuao sam da objasnim da uzurpacija prava srpskog naroda u Hrvatskoj i
otcepljenje sa njihovim teritorijama dovode do rata.

Dakle, naa strategija se svodila na ubeivanje kroz pregovore?

- Naa pozicija je bila da im kaemo da ne bi trebalo to da podravaju. Sa druge strane, meunarodni
faktor nije hteo ni da pomisli da razgovara o pravu srpskog naroda u Hrvatskoj, ve o pravu Hrvatske.
To je direktno protiv ustava SFRJ, ali i Povelje UN koja se temelji na pravu naroda na
samoopredeljenje. Drugo, nije se smelo dozvoliti da Hrvatska silom vri secesiju. To je razlog da
drava intervenie ali nije.
Zato?
- Zato to je vojska imala pogrean stav. Oni su rekli: Mi ne moemo da se stavljamo na stranu
jednog naroda srpskog, pa na to dodaju mi smo duni da branimo celu Jugoslaviju i ne damo niko
da izae iz nje. Ja sam imao stotinu sastanaka sa Kadijeviem na tu temu. Govorio sam mu: ovee,
Hrvati i Slovenci po Ustavu imaju pravo da izau, ali ne da ugroavaju pravo Srba.
Prema mom miljenju, Jugoslavija bi bila u potpuno drugoj meunarodnoj poziciji da je javno
proklamovala da je nama Povelja UN iznad svega. Time bismo se zatitili principom Povelje UN
pravo naroda na samoopredeljenje.
Ako je naa strategija sve vreme bila da se pozivamo na meunarodno pravo i Povelju UN u
vreme kada se cela meunarodna postavka u svetu rui, kakav je efekat toga?!
- Nije stvar u tome ve, da li je Federacija trebalo da intervenie na nasilje Hrvatske. Mi smo bili
miljenja da je vojska trebalo da intervenie tako to bi Hrvate spreila da Srbe silom izvedu, a ako
Hrvati hoe da idu neka idu. Sa druge strane, vojska je imala stav mi neemo da se meamo, ve
samo da uvamo spoljanje granice.
Za nas i za Srbe van Srbije je bio spas da ime Jugoslavija jo opstane, da imamo neko pravo da ih
branimo kao zajednika drava. Da je Srbija ostala sama, onda bi raspad Jugoslavije po
Karingtonovom planu pobedio, a mi bismo bili agresori tamo. Neki su zastupali samostalan put Srbije,
neki ak i u srpskoj vladi, ali je on bio neizvodljiv.
JUGOSLAVIJA SRPSKA GREKA ILI NE?
Ove godine se navrava 100-godinjica izbijanja Prvog sv. rata koji je
za nas znaajan jer je okonan srpskom pobedom i stvaranjem
Jugoslavije. Iz dananje perspektive, imajui u vidu sve to je bilo do
sada, da li smatrate da je Jugoslavija bila srpska greka, ili neto
dobro za Srbiju i Srbe?
- Neka to ocenjuju istoriari. Sa stanovita onoga ta smo mi doiveli krajem
20. veka, srpskom narodu bi bilo mnogo povoljnije i lake da je stvorena
neka vea srpska drava. Mislim da ne bismo uli u ove konflikte jer Hrvati i
Slovenci ne bi bili u toj dravi, a svi ostali su hteli da ive sa Srbima. Sa tog
stanovia, srpskom narodu bi bilo lake. Da li su Kralj Aleksandar i Pai
greili... Mnogi misle da jesu, i ja sam sklon tome... Ali, sa stanovita onoga
ta smo mi proli krajem 20. veka, srpskom narodu bi bilo mnogo lake da toga nije bilo.
Da li Vam se ini da Srbiji nedostaje nacionalna politika i nacionalni program, kako sada, tako i
ranije?

- Srbija dugo nema viziju ta hoe. Meutim, Srbija ima sasvim dovoljno intelektualne snage da stvori
viziju za dui rok, sa jasno definisanim ciljevima. Naalost, niti nai politiari, niti nae nacionalne
institucije koje bi trebalo da pomognu naciji da sagleda kuda svet ide ne rade to dovoljno.

Kada se sagledava raspad Jugoslavije i formiranje slike o srpskoj krivici, esto se govori i o
tome da srpska strana nije vodila dovoljno rauna i nije bila dovoljno angaovana na medijskopropagandnom planu?!
- Ta stvar se stalno prepriava. To ima znaaj, ali je pitanje da li je to moglo. Na sluaju Jugoslavije
dolo je do sudara interesa velikih sila. Za nas je u tom trenutku velika sila bila Evropa na elu sa
Nemakom. Amerika nije mogla protiv toga nita, a i nije imala neki naroiti interes ni da nas brani,
mada ni da nas napada. Svi su se prikljuili Nemakoj od Kine, preko Amerike do Rusije. Zato?
Zbog ekonomskog interesa!
A jesu li jugoslovensko rukovodstvo ili srpska strana pokuali da uhvate taj prikljuak sa
Nemcima?
- Pa kako smo mogli, kada su oni traili da se rasturi Jugoslavija i da se srpsko pitanje ne priznaje.
Nai pokuaji bili su na stanovitu da se uvae interesi srpskog naroda, to oni nikako nisu hteli.
Stoga, da smo i milione potroili na medijsko propagiranje, to nita ne bi vredelo. Propaganda samo
prati silu i interes. Onaj ko ima vei silu, njemu je lake propagandu da organizuje. Onaj ko je minoran,
kao to je Srbija bila, on je rtva, bez obzira na propagandu.
DEVETI MART
Da je Miloevi pao 9. marta, da li bi se neto promenilo kada je o Srbima i Srbiji re?
- Pa pogledajte ko bi doao onda?! Vuk Drakovi. Posle 9. marta nastao je glavni problem sa
Jugoslavijom. Ne zaboravite da je Vuk propagirao ee stvari od Miloevia, da je propagirao eu

borbu za interese Srba. Bilo ko da je tada doao na elo Srbije nije mogao da ne bude na strani
interesa srpskog naroda, koji je bio ugroen do krajnosti. Ako bi neko doao i kazao Nemcima sve u
uiniti ta hoete bio bi obeen na sred Terazija. Ima neto to je po nagonu nemogue izebei.
Miloevi je bio vrlo sposoban politiar koji je umeo da se sa Zapadom jako dugo rve i nosi, pa je to
njima dojadilo. Oni su ga potovali ali su u jednom trenutku rekli reiemo ga se. Sa druge strane,
moda da je bio neko drugi on bi krenuo da se dogovori sa Zapadom i popusti pred njima ali bi ga
srpski narod kaznio.
Vau prvu knjigu o raspadu Jugoslavije poklonili ste Miloeviu sa posvetom junakom
srpskom sinu. Da li i danas to mislite?
- Treba da uzmete u obzir vreme kada se to deavalo. To je bilo 1992. godine, kada Miloevi jo nije
iskazao greke koje mi danas znamo. To je bilo vreme kada se estoko borio za interese srpskog
naroda. Na kraju krajeva, ja sa njim do tada nisam imao nikakve konflikte. Imali smo skoro jedinstven
stav po pitanju promene ustava, jedinstven stav u kadrovskoj politici i odbrani srpskog naroda. Ja
mislim da je to vreme kada je on dao svoj puni doprinos Srbiji.

Nije jugoslovenski problem bio otcepljenje nekih naroda, ve nasilno otcepljenje uz

ugroavanje prava drugih.
Posle toga sam napisao knjigu Od Gazimestana do Haga, u kojoj je reeno sve ta mislim o
Miloeviu. Od tada pa nadalje su se deavale brojne greke koje je on pravio i u pogledu stvaranja
Jugoslovenske levice i davanja vlasti svojoj eni, i u pogledu kriminala koji se okupio oko njega.
Da li su nas Miloevi i njegovi postupci vie kotali u raspadu Jugoslavije?
- To je previe hipotetiko pitanje. Da je bio neko drugi moda bi bio jo raviji. Miloevi je bio previe
samouveren i drzak u donoenju odluka.
Ali, nije realno tako posmatrati stvari. Dokaz tome je Vens-Ovenov plan. Miloevi je bio uporan u
stavu da je to spas za srpski narod, ak je uveo sankcije na Drini Srbima jer su to na Palama odbili. Da
je to bilo usvojeno, danas ne bi bilo Republike Srpske. Taj plan je predviao da Bosna bude jedna
drava sa okruzima u kojima bi vlast imao onaj ko ima veinu, ali bez zajednikih veza na centralnom
nivou.
Zato je Miloevi tako forsirao taj plan? Niko ovde to njemu nije odobrio. Dva su razloga. Prvi je da
Srbija nema vie novca da pomae Srbe u BiH. Drugi razlog je da se Miloevi pokae pred svetom
kao neko ko je vleikoduan. Pa ne moe to da radi!
DEJTON USPEH AMERIKE SILE I BORBE SRBA U BOSNI
Kako gledate na Dejton?
- Dejton je realan odraz snaga ta jeste i ta je moglo da se uradi. Pre tog sporazuma imali smo est
planova i nijedan nije bio usvojen. Samo je Srbija, u ime Srba, usvajala svaki plan, dok su svi drugi
odbijali. Samo kada su Amerikanci predloili, a to je bio Dejton, stvar je mogla da legne. Amerikanci su
ovako rezonovali: ako Jugoslavija ve mora da se rastura, hajde da vidimo ta emo mi dobiti.
Amerikanci su imali interes da budu to blii Kaspijskom moru i izvoritima nafte i gasa. Bilo im je
potrebno da NATO reorganizuju i pomere ga ka istoku.

Posle 9. marta nastao je glavni problem sa Jugoslavijom. Ne zaboravite da je Vuk

propagirao ee stvari od Miloevia, da je propagirao eu borbu za interese Srba.
Bilo ko da je tada doao na elo Srbije nije mogao da ne bude na strani interesa
srpskog naroda.
Ja sam sve te informacije imao, ali dabe. Amerikanci nisu hteli nikakav plan da usvoje dok oni nisu
nainili sopstveni plan. Dakle, nita nije moglo da bude uraeno dok Amerikanci nisu nali sebe u
tome i nametnuli svoje reenje. Miloevi je znao ta e biti i sa njim i sa srpskim narodom ako se to
ne usvoji. Zato je na sebe uzeo da prihvati ono to srpski narod moda i nee. Dali su nam Republiku
Srpsku i vie od toga nije moglo.
Prema tome Dejton je maksimalno to smo mogli da dobijemo. Ali Dejton nije uspeh Miloevia jer je
on bio za Vens-Ovenov plan. Dejton je uspeh amerike sile i rezultat borbe srpskog naroda u Bosni.
MILOEVI U RAMBUJEU NIJE IMAO IZBORA - PONEO SE DOSTOJANSTVENO
Posle Dejtona Zapad je Miloevia predstavljao kao fatora stabilnosti na Balkanu pa su ga
posle 1997. pustili niz vodu i doli smo do 1999. Da li mislite da se agresija NATO mogla izbei,
ili da se sve to doeka drugaije?
- Miloevi nije mogao drugaije da postupi. Re je o aktu protiv meunarodnog prava. Amerika je
procenila da je njoj potrebno da spoji Evropu sa Grkom, Turskom, sve do Kaspijskog mora.
Makedoniju ve dre, Albanija je kontrolisana i mi smo im bili jedina crna nepovezana taka. Zato su
oni traili da na Kosovu naprave baze. U Rambujeu je uslov bio da im dobrovoljno damo slobodan
prolaz preko nae teritorije, a da ne odgovaraju nita. To bi znailo da u jednom trenutku mogu da
ponu da hapse sve po Srbiji, pa i Miloevia. Kada to ima pred sobom, jasno je kakva je njihova
elja i ta hoe od tebe. Miloevi je reagovao dostojanstveno, kako je jedino mogao.

Dejton je maksimalno to smo mogli da dobijemo. Ali Dejton nije uspeh Miloevia jer je
on bio za Vens-Ovenov plan. Dejton je uspeh amerike sile i rezultat borbe srpskog
naroda u Bosni.
Nemoj niko da se zavarava i podlee prostim pitanjima i prostim odgovorima. Odgovori se moraju
davati samo u skladu sa vremenom koje je bilo. Vreme devedesetih je bilo takvo da onaj koji je jai
dri i vrti manjeg kao ribu na udici vrti te i vue sve dok te ne upeca. Mora da se brani dok te ne
uhvati, a kad te uhvate gotov si.
Miloevia ne branim, ali smatram da se u deavanjima u Rambujeu, kao i ovde u vreme
bombardovanja poneo dostojanstveno.
NIKAD VIE U ZAJEDNIKU DRAVU SA HRVATIMA
Kakvi bi, prema Vaem miljenju, trebalo da budu budui odnosi izmeu Srba i Hrvata?
- Ni oni, ni mi ne moemo da pobegnemo sa ovog prostora. Odnosi bi trebalo da budu korektni, sa
pogledom u daleku budunost. Mislim da apsolutno nikada ne bi trebalo biti u nekoj zajednikoj dravi
jer je iskustvo pokazalo da to nije dobro. Ako budemo zajedno u EU, to je neto sasvim drugo.
Prema mom miljenju, ta nacionalna ili nacionalistika strana stvari izmeu nas i Hrvata nee biti

zaboravljena ni za narednih sto godina.

Shodno tome, trebalo bi biti vrlo osetljiv i oprezan sa obe strane, da bi se moglo iveti normalno. Treba
gledati u budunost jer ne vidim da bi se to od Jasenovca pa do onoga to se sada deava moglo
prevazii. Mi treba poslovno da radimo kao dobri susedi, nita vie.
O MILOEVIU - INTELIGENTAN, HRABAR I OSION
Kako biste Vi definisali Miloevia?
- Miloevi je istorijska linost koja je obeleila kraj 20. veka u Srbiji i Jugoslaviji. Pored toga to je
radio u interesu srpskog naroda, pravio je i velike greke, kao i svaki dravnik u naoj istoriji.
Koja je bila Miloevieva najvea prednost, prema Vaem miljenju?
- On je vrlo inteligentan i hrabar.
A najvea slabost?
- Imao je fiks ideju da e veito biti biran i da moe da radi ta hoe. Smatrao je da e narod veito da
ga bira, a iz toga se ulazi iz greke u greku. Recimo, on je umeo esto da donese kardinalne odluke a
da nikoga ne konsultuje. Posle se to pokae kao greka, i ta onda?!
Moete li da navedete neki primer?
- Recimo, doneo je odluku da se raspie nacionalni zajam od koga e drava navodno uzeti dve
milijarde maraka. Ja ga pozovem i pitam ko mu je to sraunao, pa kako e to skupiti. On mi kae
Boro, skupiemo to, a ja mu odgovaram: Slobo, dve milijarde maraka ne moemo da pokupimo pa
taman da pobriemo sve ambare to Srbi imaju. Na kraju, prikupljeno je 120 miliona maraka. Jo gore
od toga nije stvoren nikakav sistem na ta e to da se upotrebi.
Drugi sluaj preko noi je doneo odluku da prekinemo svu saradnju sa Slovencima. Ja sam tada bio
na Zlatiboru i zovem ga usred noi i molim da to promeni. Pa samo je Crvena zastava nabavljala 180
delova za vozila u Sloveniji! To e nas da kota! Ali, ne, nije imalo efekta.
KO JE OD SRPSKIH POLITIARA TRAIO NASTAVAK BOMBARDOVANjA SRBIJE?
- ak su, na nau bruku, neki politiari koji su bili mnogo cenjeni traili da se dalje bombarduje zemlja
sve dok Miloevi ne padne. Po mom miljenju, to e na kraju da se vrati i da se pie o tome. Sada je
moda jo rano.
Na koga mislite?
- Na inia, ali ne samo on. Tu su bili i ukanovi i drugi.
(Razgovarali Milan Dini i ore Vukadinovi)