Biblioteka

Minut
Kwiga devedestdeveta

Urednik
Predrag Markovi

Oprema
Duan evi

edomir Anti

Kratka
istorija Srbije
1804-2004.
Tree, izmeweno izdawe

Beograd
2009.

 Stubovi kulture

Na koricama:
Srpski princ na asu,
fotografija s poetka XX veka

Mojoj Ivani

umesto uvoda
Naslov je udo. Ako ga izaberete loe,
vaa kwiga, i pored stotina stranica teksta,
zbog samo nekoliko rei lako moe izgubiti
svaki smisao. Da ne govorimo o prodaji kwige
sa naslovom Popularni i kratki pregled istorije novovekovne i savremene Srbije u kratkim
priama i sa odabranim izvorima. Korektnosti
radi, u podnaslovu bi vaqalo navesti i da je
ovaj Pregled napisan bez kritikog aparata,
jer loe bi bilo pomisliti da su metodoloki
ispravno saiwenw sinteze "nepopularne".
Poto se dui naslovi po pravilu skrauju,
Pregled bi, ako je suditi po naslovu i po prvom
utisku, verovatno privukao veinom qude koji
se ne oseaju dobro ili su bolesni.
Tree izdawe Kratke istorije Srbije 1804.
do 2004. unekoliko je izmeweno u odnosu na prethodna dva izdawa iz 2004. i 2005. godine. Usvojio sam rezultate novih istraivawa recimo,
kad je re o broju iseqenog srpskog stanovnitva
iz Kosovskog vilejeta tokom razdobqa od 1878. do
1912. godine ili o proceni broja rtava terora
komunistikih vlasti 1944. godine. U pojedinim sluajevima precizirao sam pojedine iskaze.
Moda je najznaajnija, mada simbolina, ona izmena koja je u posledwem poglavqu predstavila
dogaaje izmeu 2004. i naeg vremena.

Ova kwiga naii e na opravdane kritike broj

nih mojih dobronamernih kolega. Sam naslov moe
da opstane samo u jednom svom delu: kwiga koja je
pred vama ne zadovoqava kriterijume istorijske
sinteze, nije do kraja metodoloki izgraena, i,
razume se, nije celovita, dok su wena struktura i
hronoloko odreewe nedovoqno jasni. Pitawe je i
da li je predmet wenog zanimawa iskquivo Srbija,
budui da je nemogue dati celovitu sliku srpske
istorije 19. veka, ukoliko za predmet nemamo srpski
narod, dok je tokom 20. veka Srbija bila svega osam
naest godina nezavisna, dvadeset tri godine nije
postojala, dok je pune ezdeset tri godine u mawoj
ili veoj meri bila nesamostalna. Dakle, od itavog
naslova neupitan je samo pridev kratka. Dunost
istoriara uvek sam razumevao kao dvostruku. Za
razliku od mnogih drugih naunika, istoriari
imaju dunost da se bave i naukom i prosvetom.
Ne postiji nauka u kojoj vie qudi poneto zna,
o kojoj je toliko se mnogo govori u dokolici i o
kojoj toliko qudi bez zazora daje odlune i konane
sudove. Kad god jedan narod zapadne u krizu, pojave
se lani proroci. Poto je prolost u sutini
sve to znamo o budunosti, wihov rad se preteno
zasniva na wenom neprekidnom prilagoavawu.
U Srbiji su i daqe prisutne duboke ideoloke
podele, a desetine pseudoistoriara, jedno vreme
podravani od zvanine drave, objavquju vie
tomne kwige, u tiraima viestruko veim od bilo
kog naunog dela, u kojima dokazuju da su stolea
kritike istoriografije bila plod smiqene za

vere, dok je srpska istorija najvelianstvenija i

uzbudqivija od najboqe bajke. Upravo zato, isto
riari ne smeju ostati zatoenici visokih kula od
slonovae iskquivo nadvijeni nad minucioznim
istraivawima tema koje su od velikog znaaja
za nauku, ali koje iroka publika po pravilu ne
ita.
Ova kwiga je moj dug istoriji koju sam stu
dirao sa velikim zadovoqstvom i u ije su me tajne
uvodili ugledni, vredni i dobri profesori. Ipak,
ona je i mali deo duga prema mom narodu. Istorija
je umetnost predstavqawa istine i u svemu tome
forma ne bi trebalo da bude kquna prepreka. Vo
leo bih kada bi ova kwiga podstakla nekoga da se
zainteresuje za nau istoriju i pone uporno i
oprezno da ita velika dela nae istoriografije
i, naravno, istorijske izvore.
edomir Anti

10

BICENTENARIA
(dvovekovqe)
Kada su 2. februara 1804. (po starom kalendaru)
srpske stareine na zboru u Oracu odluile da
pod Karaorevom komandom podignu ustanak, zapo
elo je novo doba za srpski narod i itav Balkan.
U prvim mesecima Ustanka stvorena je prva srpska
drava posle 15. veka. U godinama tekog ratovawa
ponovo su se javili snovi o obnovi carstva, da se
ne ugase sve do stvarawa jugoslovenske drave. Sa
Prvim srpskim ustankom zapoela je Srpska revo
lucija: velika politika, socijalna i civilizacij
ska promena oko ije hronologije istoriari nisu
saglasni, ali je izvesno da je za trideset i pet godi
na od paaluka sa periferije Osmanskog carstva
Srbija postala prva balkanska drava sa ustavom,
zakonima, modernom dravnom upravom i elitama
spremnim da slede uzore velikih evropskih drava.
Sama Srbija postala je uzor drugim balkanskim nar
odima, pre svega Grcima i Bugarima.
itav 19. vek proao je u nastojawima da Srbija
postane istinski nezavisna drava. Borba za nezavis
nost podrazumevala je ostvarewe preduslova koji su
po pravilu inili Srbiju nemirnom dravom iji
se razvoj inio isuvie spor. Srbija je od 1804. do
1918. vodila osam ratova. Od toga je samo u tri ula
svojom voqom, iz etiri rata izala je kao pobednica,

11

u jednom se sporazumela, dok je tri puta bila po

raena. Ako izuzmemo Drugi srpski ustanak, srpska
ratovawa su uglavnom bila Pirove pobede: ako bi
vojniki pobedila, bile bi joj ili uskraene ratne
tekovine, ili bi wen narod toliko stradao da se rat
dalekoseno pokazivao kao koban. U Prvom srpskom
ustanku poginuo je svaki peti stanovnik Srbije, a
u Prvom svetskom ratu ak svaki drugi mukarac u
zemqi. Srbija je teila velikim evropskim uzorima,
borba za osloboewe i ujediwewe naroda voena je
kako bi Srbija izala na more i postala dovoqno
velika i bogata da postane ravnopravna sa ostalim
razvijenim evropskim dravama. No, kako je Srbija
sve do kraja 19. veka bila mala i siromana zemqa
okruena monim neprijateqima, ona nije mogla da
ostvari nacionalno ujediwewe u vreme i na nain
na koji su to uinile Italija i Nemaka. Mada je
Srbija bila mala, a etiri petine wenog stanovnit
va ivelo od poseda povrine mawe od pet hektara,
weni politiari znali su za vrednost obrazovawa
zbog ega 1904. godine jedva nekoliko procenata pro
fesora Beogradskog univerziteta nije bilo kolova
no u inostranstvu. Zvanina Srbija je htela da se
industrijalizuje, ali je izgradwu eleznice morala
da prepusti stranim investitorima, pa i tada umalo
nije sama bankrotirala, dok je regulacija renog ko
rita Dunava dovela u Srbiju parobrode, oteravi sa
ove reke monu srpsku flotu od sto pedeset brodova
koji su u tom asu trenutno zastareli. Zato je poet
kom 20. veka jedva svaki hiqaditi stanovnik Srbije
radio u industriji.

12

Srbija je u neprekidnim nedoumicama i sa naj

veim rtvama i odricawima na posletku uspela da
postane ujediniteqka jugoslovenskih naroda. Ipak,
cena za to bila je previsoka. U tek ujediwenoj zemqi
demokratske ustanove male i jednonacionalne srp
ske drave obesmiqene su nacionalnim podelama,
a uvek siromano seosko stanovnitvo postalo je
u proseku jo siromanije i nemirnije. U dubini
jugoslovenskog drutva vladala je napetost, a kada
je ta velika i vienacionalna drava 1945. godine
bila obnovqena, izvrena je jedna duboka i razorna
revolucija u kojoj je cvet politikih, naunih i
kulturnih elita bio uniten, prognan ili mar
ginalizovan. U vreme najveeg evropskog i svetskog
ekonomskog napretka iz pedesetih i ezdesetih go
dina 20. veka socijalistika Jugoslavija je uspela
da prevede u grad veinu seoskog stanovnitva i da
se industrijalizuje, ali zato nije elela da uspo
stavi trinu ekonomiju koja podrazumeva i demo
kratske ustanove u politici. Zato se i dogodilo
da u asu kada se Istona Evropa demokratizovala,
Srbija tako neto vie nije iskreno elela. Ra
tovi, socijalistiki eksperiment i izolacija iz
devedesetih godina liili su je velikih tewi
iz prolosti i obrazovanih elita koje su je nekada
vodile putem napretka. Poetkom 21. veka u Srbiji
su stasavale prve generacije posle 1804. koje su u
proseku bile mawe obrazovane od svojih roditeqa.
Danas, u vreme kada se ini da su nastupajue de
cenije izvesne, strah od budunosti je neprekidno
prisutan u svim slojevima naeg drutva.

13

SRBIJA I VELIKE SILE

1804-2004.
Sudbina Srbije je od vremena wene najranije
istorije zavisila od Velikih sila. Wena samostal
nost se irila uporedo sa poveavawem broja Veli
kih sila koje su se otimale o prevlast u Evropi.
Kada je u plamenu srpskih ustanaka iz 1804. i 1815.
stvorena nova srpska drava, weno obnavqawe nije
bilo mogue protiv voqe Velikih sila. Tako je Pr
vi srpski ustanak izbio u trenutku kada je itava
Evropa bila na milosti nepobedivih Napoleonovih
armija, to je Austriju onemoguilo da otea stva
rawe srpske drave, a Rusiju nagnalo da je podrava
slabei tako novog francuskog saveznika, Sultana.
Drugi srpski ustanak, koji je izbio u vreme tra
jawa Bekog kongresa, zavrio se uspostavqawem
autonomije upravo zahvaqujui iwenici da su usta
niki emisari u Beu uspeli da zadobiju podrku
Ruskog cara. Razdobqe Srpske revolucije (18041835) i vreme postojawa autonomne kneevine (do
1878) nikako nije bilo obeleeno samo ratovawem.
Srbija se razvijala i ila ka nezavisnosti pre
svega zahvaqujui iwenici da su wene politike
elite poznavale odnose meu Velikim silama i bile
u stawu da uz wihovu pomo ili pristanak ostvare
svoje ciqeve.
Velike sile, koje su se do Prvog svetskog rata
sve od reda nalazile u Evropi, nisu imale rauna

14

da pomau tewe za stvarawem moderne srpske dra

ve. Austrija i Osmansko carstvo pribojavali su
se srpske iredente, Rusija se pomaui borbu za
osloboewe balkanskih naroda u stvari udaqila
od vekovima eqenog Carigrada, dok su Francuska
i Velika Britanija imale mnogo interesa da slabo
Osmansko carstvo opstane. U takvim prilikama
srpska nastojawa nailazila su na brojne prepreke.
Svih pet ratova to ih je Srbija vodila tokom 19.
veka zavrili su se porazima ili tek deliminim
uspehom, ali je Srbija ipak neprekidno napredo
vala. Knez Milo je poslao ak devet deputacija
(poslanstava) u Carigrad. Kako je izgledala borba
srpskog vladara za proirewe autonomije wegove
drave, svedoi anegdota prema kojoj je jedan os
manski paa, dok su zajedno plovili preko Zlatnog
roga, spomenuo kako je sam bio rawen u jednoj od
bitaka sa Srbima nata mu je srpski knez odgovo
rio kako e ruku koju je ranio, bude li prilike, i
pozlatiti. Srbija nije ula u Rusko-turski rat iz
1829. ni u Krimski rat 1853-1856, a posledica takve
wene politike bili su proirewe autonomije i
weno kasnije meunarodno priznawe. Kada je 1862.
nastala kriza oko osmanskih garnizona u srpskim
gradovima, kneevska vlada nije imala zvanine
diplomatske odnose niti sa jednom Velikom silom,
ali je wena misija upuena u London uspela da za
samo nekoliko meseci pridobije velike simpatije,
vie poslanika u Parlamentu i ak objavi neko
liko kwiga o srpskom pitawu.

15

U srpsko-turskim ratovima 1876-1878 Srbija

nije imala mnogo sree: u prvi rat je ula prerano,
a u drugi prekasno; i dok su je u prvom od potpu
nog poraza jedva spasile Velike sile, u drugom joj
Rusija nije dala prilike da iskoristi sve tekovine
pobede, koju je ova Velika sila smatrala pre svega
svojom. Velika istona kriza (1875-1878) otvorila
je vreme u kom je Balkan postao stalna pozornica
na kojoj se odvijao tihi evropski sukob. Kako je to
lucidno primetio Roxer Midlton, stabilnost i
napredak Velikih sila esto je bilo mogue obja
sniti wihovom sposobnou da izvezu svoje krize.
Velika istona kriza pokazala je kako ravnotea
izmeu Velikih sila moe zavisiti od opstanka
Osmanskog carstva, zaposedawa Kipra ili Bosne
ili Grdelike klisure ija budunost i jednog Bi
zmarka moe da iznervira. Sa sticawem nezavis
nosti 1878. Srbija je vie nego ikada pre postala
politiki i ekonomski upuena na Austro-Ugarsku
u iju je interesnu sferu upravo bila ula. Vero
vatno je razdobqe izmeu 1878. i 1903. bilo najdue
vreme postojane spoqne politike. Meutim, tada
kada je Evropom zavladao mir, a Srbija ula u
vreme borbe za parlamentarnu vladu, wena spoqna
politika je vie nego ikada zavisila od vladara.
Dva posledwa Obrenovia bila su podlona iznad
svega svojim vie nego nepredvidivim udima, tim
udima oni sami nisu vladali, ali su zato na wih
esto uticali poslanici Velikih sila.
Srpski diplomatski kor bio je malobrojan i
siromaan, ali su ga naroito krajem 19. veka, i

16

nili veliki qudi. Diplomate male Srbije znale

su da privuku dobronamernu pawu inostranstva.
Pre 1914. Srbija nita nije inila bez sporazuma
sa nekom od Velikih sila: za zamisli Garaanino
vog Naertanija Britanci su po wegovoj eqi
znali ve devet godina po wegovom nastanku, mnogo
godina pre nego to je za wega doznala zvanina
Srbija, dok ga je zloglasnim uinila austrougarska
propaganda tek u narednom veku. Srpske diplomate
bile su cewene zbog svog obrazovawa i odanosti:
ustavobraniteqski prvak Avram Petronijevi je
tako bio vie cewen u Carigradu nego u Beogradu,
dok su note Jovana Marinovia na francuskom iza
zvale divqewe jednog Gorakova. Godine 1903. u
Srbiji je promewena dinastija a vojska se domogla
velike moi, ali je zemqa bila u stawu da odoli
u tri teka diplomatska rata. Tako su u zavaenoj
Evropi ije su Velike sile nastojale da izbegnu
poetak svetskog rata, srpski politiari uspeli da
u dva carinska rata zadobiju mnoge prijateqe, meu
kojima ak Nemaku, dok su iz Aneksione krize
(1908-1909) znali da se na vreme povuku i prihvate
sve wene posledice. Kada su 1912. vojske balkan
skih drava pole u rat sa Osmanskim carstvom,
taj je rat pripremqen pridobijawem Francuske i
Rusije, privlaewem francuskog kapitala u Srbiju
i ak kontaktima sa uticajnim francuskim mason
skim loama.
Srbija je iz dva balkanska rata izala kao
najmonija drava Balkana. Takav poloaj doveo
ju je u novi sukob sa Austro-Ugarskom koji je tada

17

neminovno vodio u rat. Sam Pai je, meutim,

poputao ultimatumu Austro-Ugarske sve dok nije
postao siguran da e Antanta zatititi Srbiju. Is
tina, Pai je tokom Julske krize 1914. bio vie
zauzet izbornom kampawom, ali su i tri prijateq
ske Velike sile sticajem okolnosti od reda ostale
bez poslanika u Beogradu pred sam poetak rata.
Tokom rata Srbija je uspela da i pored najteih
stradawa pridobije naklonost mnogih evropskih
drava. Vieni srpski naunici Stanoje Stano
jevi, Jovan Cviji i Quba Stojanovi zastupali
su po nalogu Srbije wene interese sa katedri u
Sankt Petersburgu, Kejmbrixu i Sorboni.
Kada je 1918. osnovana Kraqevina Srba, Hr
vata i Slovenaca, inilo se da je prolo vreme
mukotrpnog preivqavawa drave okruene nena
klowenim Velikim silama. Srpski politiari su
pamtili kako je kongres u Parizu 1856. reavao
sudbinu Srbije bez wenog znawa i nisu zaboravili
kako je Jovan Risti 1878. u Berlinu ostavqen da
eka u hodniku ispred sale u kojoj su o granicama
na koje je trebalo da se vrate pobednike srpske
armije pregovarali oni koji nisu ratovali. Upravo
zato je Nikola Pai pustio da ga u predvorju ho
tela, u kom je srpska delegacija boravila za vreme
pregovora o miru 1919, neko vreme eka Dravni
sekretar SAD lino.
Velika i vienacionalna jugoslovenska dra
va pronala je posle 1919. mir sa susedima, od
kojih je, osim Italije, odreda bila vea. Cena mira

18

bio je gubitak unutraweg spokoja. Jugoslovenske

vlade su se mewale vrtoglavo, u proseku skoro dva
puta godiwe. Velike sile su uticale na odluku o
poloaju i ureewu takve drave: bila je unitarna
zato to niti jedna drava oko Nemake nije bila
federalna, ostala je tradicionalni politiki
saveznik nezainteresovanog Zapada i u situaciji
u kojoj je postala ekonomski satelit Treeg rajha.
Mala Antanta i bezuspeni eksperimenti sa Bal
kanskim paktom samo su prikrivali iwenicu da
je Jugoslavija usamqena i duboko podeqena drava.
Zato je i bila najvea rtva Drugog svetskog rata
na Balkanu. Kada je posle okupacije i revolucije
jugoslovenska drava obnovqena kao komunistika,
nala se sada na granici podeqene Evrope. Pod
eqena jo na Jalti, ona je ve 1948. izabrala da bude
neutralna, na taj nain vezavi svoju sudbinu za
blokovski svet. Iako zavisna od SAD i Sovjetsk
og Saveza, socijalistika Jugoslavija stvorila je
sopstveni program svetske politike poznat kao
nesvrstanost. Istorijski izvori govore da je ne
siguran poloaj Jugoslavije bio vie nego jasan
savremenim tvorcima svetske politike. Tako je u
razgovorima Hruova i Josipa Broza 1961. prvi
ustvrdio kako e sa padom zida koji upravo u to
vreme podelio Berlin propasti i Jugoslavija, dok
je drugi pravdao osnivawe organizacije nesvrstan
ih kao jedinu mogunost da socijalizam prodre u
zemqe kakve su Egipat ili Indija.
Tako je u oima Velikih sila pretvarawe
Srbije u Jugoslaviju ovu dravu, koja je esto bila

19

izvor nemira, uinilo mestom nemira. Kada se ta

drava raspala 1992, Srbija je ponovo postala re
metilaki faktor u sasvim drugaijem odnosu sna
ga. Srpske politike elite u proteklih petnaest
godina nisu znale nita drugo do da pokuavaju
da obnove politiku koju je vodila socijalistika
Jugoslavija, pritom su bile nesvesne iwenice da
su za nae vreme korisnije pouke iz 1815. nego iz
1945. godine.

20