Visoka poslovna kola

strukovnih studija
Novi Sad

KARAKTERISTIKE I VRSTE AKCIJA

Profesor:
Milo Dragosavac

Student:
Darko otra
127/12FR

Novi Sad, 2014. Godina

UVOD............................................................................................................................................................. 1
1. KARAKTERISTIKE AKCIJA .................................................................................................................... 2
2. DELOVI AKCIJA................................................................................................................................... 3
3. IZDAVANJE AKCIJA............................................................................................................................. 4
4. PRENOS AKCIJA ................................................................................................................................. 6
5. CENA AKCIJA...................................................................................................................................... 7
6. VRSTE AKCIJA .................................................................................................................................... 7
6.1. Akcije na ime i akcije na donosioca............................................................................................ 8
6.2. Akcije prve emisije i akcije sledeih emisija ............................................................................... 9
6.3. Redovne akcije i prioritetne akcije ............................................................................................. 9
6.4. Akcije za ulog u naturi i akcije za ulog u novcu ........................................................................ 10
6.5. Privremene i stalne akcije ........................................................................................................ 10
6.6. Akcije bez prava glasa i akcija sa pravom glasa........................................................................ 11
6.7. Uitnike akcije ........................................................................................................................ 11
6.8. Otovrene i zatvorene akcije ..................................................................................................... 11
ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 12
LITERATURA ................................................................................................................................................ 13

UVOD
Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije
akcija nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile
rezervisane samo za one imune. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja
kredita, emitovali su potvrde (pretee akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje skupih
putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee dananjih akcionara, postali i vlasnici robe koja
treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju oekujui dobar
poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak. Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain
finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company
davne 1553 godine. Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain
finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je The East Indian Company.Do irenja
akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske revolucije, kada
su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzea u
industriji, to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj, rudarstvo, finansije. Jedan
od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje
manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi
finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je to se akcijama premoava vremenski period
od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogunost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika
akcija je u tome to kupovinom kupujem i udeo u vlasnitvu firme sa svim rizicima i
benefitima ali bez nae direktne odgovornosti. Takoe akcionari nikako ne mogu izgubiti vie
od onoga to su uloili, za razliku od duga gde je dunik odgovoran celom svojom imovinom.
Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a akcionarska
drutva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije.
Zatvorena akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje
ogranienja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze
otvorena akcionarska drutva gde ne postoji ogranienje u prometu i njihovim akcijama se
slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tritu. Jedan od razloga dominacije
akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan sa ivotnim vekom vlasnika, to
je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea. Takoe i laki pristup finasnijskom
tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo odravanje i rast.

1. KARAKTERISTIKE AKCIJA
Akcije predstavljaju vlasniku hartiju od vrednosti, poto predstavljaju udeo akcionara u
vlasnitvu akcionarskog drutva. Naime, kao to je poznato, ukupan kapital preduzea, podeljen
je na odreeni broj akcija i svaki vlasnik koji ih poseduje, vlasnik je srazmernog dela datog
preduzea. Nekada su se akcije i fiziki tampale, meutim danas je to veoma redak sluaj.
Najvei broj akcija sada se nalazi u elektronskom obliku, a vlasnik poseduje jednostavnu potvrdu
na kojoj se nalaze podaci o datoj akciji kao i o samom akcionaru. Proces dematerijalizacije akcija
zahvatio je gotovo sva trita kapitala, to u mnogome smanjuje trokove emisije, ali i samog
rada sa akcijama.
Jedna od najznaajnijih karakteristika akcija, koja je donela veliku prednost korporativnog
vlasnikog oblika u odnosu na druge, jeste ograniena odgovornost vlasnika. Naime, vlasnik
udela u akcionarskom drutvu u sluaju gubitka ili poslovnog neuspeha kompanije, ne moe
izgubiti vie od onoga to je uloio u kupovinu datih akcija. Pored ove veoma znaajne
karakteristike, akcije svojim imaocima donose jo veliki broj prava, to ih bitno razlikuje od
drugih finansijskih instrumenata.
Sama sutina posedovanja akcije lei u injenici da je njen vlasnik ujedno i vlasnik srazmernog
dela preduzea ije akcije poseduje. Ova injenica mu daje pravo kontrole koje se sastoji u pravu
glasa na skuptini akcionara, odnosno vlasniku akcija omoguuje da uestvuje u izboru
menadera koji ulaze u rukovodee organe akcionarskog drutva. Samim tim, akcionar posredno
rukovodi preduzeem i tako utie na budue poslovanje kompanije, to moe doneti rast cena
akcija, ali i veu dobit. Deo dobiti koja nastane u preduzeu deli se meu akcionarima, a
srazmerno njegovom udelu. Ovo pravo na deo dobiti akcionarskog drutva nije nita drugo do
pravo na dividendu. Ipak, ovo pravo se ne mora uvek ostvariti, jer ponekad preduzee moe
odluiti da ne isplati dividendu, ve da taj iznos dobitka reinvestira u preduzee, u elji da u
buduem periodu ostvari jo veu dobit.
Akcionarska drutva svoj kapital mogu uveavati i putem emisije novih akcija. U tom sluaju
postojeim akcionarima se nudi da ostvare svoje pravo pree kupovine novoemitovanih akcija.
Kako bi sauvali svoj vlasniki udeo, potrebno je da dokupe srazmeran udeo u novoj emisiji
akcija, pa im se omoguava da taj proces urade pre ostalih zainteresovanih lica, i esto po nioj
ceni. Da bi akcionar zadrao isti vlasniki udeo kao i pre emisije, on mora da dokupi onoliki broj
akcija koliko iznosi njegov udeo u postojeoj vlasnikoj strukturi, pa tako, ukoliko je on do sada
imao 1% vlasnitva, prilikom emisije novih 10.000 akcija, da bi sauvao isti udeo, akcionar mora
da dokupi 100 akcija (1% od 10.000). Akcionar moe i da ne iskoristi ovo pravo, ali e se tada
njegov vlasniki udeo smanjiti.
Prilikom steaja ili likvidacije preduzea, vlasnik akcija ostvaruje pravo na srazmeran deo
steajne ili likvidacione mase. Meutim, pre vlasnika obinih akcija, na ovu masu pravo
ostvaruju vlasnici obveznica i preferencijalnih akcija, pa se tako moe desiti da vlasnik obinih
2

akcija ne ostvari ovo pravo, ali bi on trebalo unapred da bude svestan ovog rizika. Takoe,
akcionar ima pravo uvida u osnovne poslovne rezultate akcionarskog drutva, ali ovo pravo ipak
nije neogranieno, kako bi se preduzee sauvalo konkurentsku pozicija preduzea, koja moe
biti ugorena objavljivanjem svih svojih poslovnih rezultata.
Karakteristika koja je akcijama dala, moda, primat na finansijskim tritima jeste pravo na
njihov transfer, odnosno slobodnu prodaju. Akcionari, najee, svoje akcije mogu prodavati bez
ikakvih ogranienja, bilo kad i bilo kome. Ovo pravo ini akcije vrlo likvidnim finansijskim
ulaganjem, omoguavajui brz ulazak i brz izlaza iz odreenih vlasnikih pozicija. Postoje,
meutim, i zatvorena akcionarska drutva, kod kojih ovo pravo moe biti malo sloeniije, poto
je za prodaju svojih akcija potrebno dobiti odbrenje menadera ili pak skuptine akcionara.

2. DELOVI AKCIJA
Svaka akcija sastoji se iz dva dela :

Plata
Kuponskog tabka

Oni se mogu izdavati zajedno ili odvojeno jedno od drugog, kupon predstavlja samostalnu hartiju
od vrednosti, ali je u odnosu na plat sporedna hartija od vrednosti. Kada se prenosi deonica
prenosi se i kuponski tabak, odnosno neiskorien broj kupona na kuponskom tabku. Kuponi
uglavnom glase na donosioca, ali se mogu izdati i na ime.
Plat akcije se sastoji od :

Firmu i sedite emitenta

Oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije
Oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije
Redosled emisije
Ukupan obim emisije
Nominalnu vrednost akcije i broj akcija
Ime kupca akcije ili oznaku na koga akcija glasi
Prava iz akcije
Mesto i datum izdavanja akcije
Faksimil potpisa ovlaenog lica emitenta i peat emitenta.

U pojedinim zemljama je dozvoljeno izdavanje akcija na kojima nije naznaena nominalna

vrednost. Takve akcije mogu da glase na odreeni udeo u preduzeu i zovu se kvotne akcije.
Akcija glasi na ime i kad je akcionar u drutvo uneo ulog u stvarima ili pravima. Sve akcije iste
serije moraju da glase na isti nominalni iznos. Akcije narednih serija mogu se izdavati na istu
3

nominalnu vrednost kao i osnivake kako bi se zadrao isti odnosi u raspodeli dividendi i
upravljanju drutvom. To e biti sluaj kad preduzee dobro posluje pa je trina vrednost akcija
vea od nominalne. Takoe na akcijama narednih emisija mogu biti naznaene vee nominalne
vrednosti, ali one i u tom sluaju daju ista prava akcionarima.
Kuponski tabak se sastoji od :

Firmu i sredite emitenta

Oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda isplauje
Redni broj kupona za naplatu dividend
Godinu za koju se dividenda isplauje
Faksimil potpisa ovlaenog lica

3. IZDAVANJE AKCIJA
Osnovni kapital (osnovna glavnica) akcionarskog drutva je unapred utvren iznos potrebnih
sredstava za osnivanja i poslovanje akcionarskog drutva, koji se pribavlja izdavanjem i uplatom
akcija.
Akcije se mogu izdavati u dva sluaja:

Prilikom osnivanja drutva osnivai mogu da otkupe odmah sve akcije koje ine osnovnu
glavnicu drutva stimulativno osnivanje. ei je sluaj da fizika ili pravna lica koja
ele da osnuju akcionarsko drutvo upute pozi zainteresovanim licima da prijave i upiu
akcije sukcesivno osnivanje.
U toku postojanja drutva

Odlukom o izdavanju akcija posebno se utvruju:

Firma i sredite eminenta

Ukupan obim emisije i broj akcija
Nominalna vrednost akcije
Vrsta akcija
Nain objavljivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija (prospekt)
Vreme i nain plaanja
Prava i obaveze i moment njihovog ostvarivanja
Nain isplate dividende i snoenja rizika
Rok i nain povraaja uplaenih sredstava i nain obeteenja u sluaju da emisija ne
uspe ili da emitent odustane od emisije

Javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) sadri sledee obavezne elemente:
1) Osnovne podatke o eminentu
4

2) Podatke o emisiji, poslovnoj i razvojnoj politici emitenta

3) Podatke o mestu u roku trajanja upisa
4) Osnovne bilansne pokazatelje
5) Miljenje ovlaenog ravizora
6) Broj reenja nadlenog saveznog organa (komisije) odobrenja za emisiju
7) Podatke o emisiji (namena i obim emisije, broj, vrsta i nominalna vrednost emisije, rok upisa i
kupovine, uslovi za vraanje uloenih sredstava ako emisija ne uspe ili emitent odustane,
posebna prava imaoca hartije). Nakon javnog poziva vri se upis, uplata i izdavanje akcija.
Rok za upis akcija ne moe biti dui od tri meseca od poetka upisa. Ako se akcije koje su
pozivom ponuene ne upiu u iznosu od 50%, izdavalac je duan da vrati upisnicima uplaene
iznose sa kamatom. Eminent moe da u roku od trideset dana od dana kad je dobio dozvolu za
emisiju odustane od nje, zbog izmenjenih okolnosti.
.
Akcije se uplauju u novcu, a odreen broj se moe uplatiti i u stvarima i pravima. Nenovani
ulozi se unose u imovinu drutva do njegove registracije, a novani od 50% do upisa u registar, a
ostatak najkasnije za dve godine.
.
Procenu vrednosti uloenih sredstava i prava vri ovlaeni procejniva, a ako ta vrednost ne
prelazi minimalan novani iznos osnovnog kapitala ulog procenjuju osnivai.
Kad akcionari isplate akcije pristupa se njihovom tampanju i izdavanju. Danas se sve vie
primenjuje praksa da se akcije ne izdaju u formi pisane isprave. Pri tome, pod uslovom da je
overena od strane banke, potvrda ima znaaj isprave o vrsti, broju i nominalnoj vrednosti akcija
koje je akcionar stekao upisom i uplatom. Potvrda u ovom smislu nije hartija od vrednosti.
Akcionarsko drutvo koje izdaje potvrdu i banka koja je overava odgovaraju za tanost podataka
navedenih u njoj.
Prema kupcima kojima je emisija namenjena, emisija moe biti: javna (eksterna) i privatna
(interna)
Javna emisija se vri upuivanjem javnog poziva graanima i pravnim licima da svoja
raspoloiva finansijska sredstva pod najpovoljnijim uslovima usmere, kupujui akcije, u razvoj
emitenta.
Privatna emisija je iskljuivo namenjena zaposlenima kod emitenta. Njen osnovni cilj, pored
priukupljanja dodatnih sredstava i korienja poreskih olakica, je poveanje motivisanosti
zaposelnih. Ovaj program ukljuivanja radnika u suvlasnitvo u firmi je poznat pod nazivom
ESOP (Employee Stock Ownership Plan), svoju ekspanziju je doiveo osamdesetih godina pre
svega u Americi.
.

4. PRENOS AKCIJA
Akcije se mogu nai u pravnom prometu od trenutka upisa akcionarskog drutva u sudski
registar pa do njegovog brisanja iz registra. Prodaja se moe vriti po nominalnoj vrednosti
akcija, iznad ili ispod nje, u zavisnosti od kretanja ponude i tranje.
Akcije koje glase na donosioca prenose se prenose se prostom predajom iz ruke u ruku. Akcije
koje glase na ime prenose se indosamentom, s tim da prenos mora biti ubeleen u knjigu
akcionara koju vodi drutvo. U odnosu prema akcionarskom drutvu prenos akcije na ime
dejstvuje od asa upisa u knjigu akcionara.
.
Prenos akcija se moe ograniiti ili usloviti davanjem saglasnosti, na osnovu zakona, statuta ili
ugovora.
Statutom moe biti ogranien prenos akcija na ime. Moe biti odreeno da akcionar koji eli da
otui akcije mora prvo da ih ponudi drugima akcionarima. Ili, prenos se moe izvriti samo na
ona lica za koja je upravni odbor drutva dao saglasnost, ime odbor kontrolie ko postaje
akcionar. Za akcije koje je akcionar primio na osnovu nenovanog uloga moe biti odreeno da
se mogu prenosit posle odreenog vremena. Na ovaj nain drutvo izbegava opasnost da ulog u
stvarima koji je unet u drutvo bude precenjen, a da on otui takve akcije pre nego to se pokae.
Ogranienja povodom prenosa akcija moraju biti naznaena na samo akciji. Pravo na prenos se
ne moe naknadno iskljuiti statutom. Prenos se moe izvriti neposredno ili uz posredovanje na
tritu.
Statutom se moe utvrditi obaveza da lanovi uprave drutva poseduju odreen broj akcija koje
su deponovane u drutvu sve dok imaju svojstvo lana uprave. Svrha uvoenja ovakvih
garancijskih akcija je da se drutvo obezbedi od eventualnih tetnih radnji koje po njega mogu
da preduzmu imaoci ovih akcija. U sluaju da teta nastupi usled radnji koje je preduzeo lan
uprave drutva, drutvo ima pravo da proda garancijske akcije i iz ostavrenih sredstava namiri
pretrpljenu tetu.Statutom se mora odrediti rok u kome drutvo, odnosno akcionari moraju
izjaniti o zahtevu za prenos, kao i o nainu na koji e biti utvrena cena akcija.
U mnogim zemljama su posebno sankcionisani sluajevi kad u prenosu akcije uestvuje neko
lice koje zna poverljive podatke o poslovanju drutva i zahvaljujui njima dolazi do akcija
jeftinije (ovde se radi o tzv.insajder trgovini insider trading).

5. CENA AKCIJA
Cena akcije je osnovni i najvaniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog drutva, jer
njeno kretanje pokazuje uspenost i trino vrednovanje poslovanja korporacije. istovremeno je i
najbitniji pokazatelj za potencijalne investitore kada se odluuju za ulaganje na berzi. Kroz cenu
akcije i njene promene u odreenom vremenskom intervalu, saznaje se sve to je od znaaja za
ocenu kvaliteta poslovanja, efektivnost i efikasnost upravljanja. Zato postoji prirodan interes
akcionara, menadera i zaposlenih da cene akcija rastu i ostanu to due na visokom nivou.
Nominalna vrednost akcija se odnosi na vrednost po kojoj akcionarsko drutvo odlui da
emituje svoje akcije i ona se uglavno odreuje odlukama upravnog odbora. Nominalna vrednost
jedne akcije pomnoena brojem emitovanih akcija daje prvi element akcijskog kapitala
njegovu nominalnu vrednost.
.
Knjigovodstvena vrednost akcija ona je raunska kategorija i menja se tokom vremena u
zavisnosti od promena osnovnih bilansnih kategorija. Dobija se prostim deljenjem ukupne
knjigovodstvene
vrednosti
akcijskog
kapitala
i
broja
emitovanih
akcija.
Trea i ujedno najvanija vrsta vrednosti akcija je njihova trina vrednost ili cena. Trina
cena je ona cena koja se formira na sekundarnim tritima akcija kroz odnose ponude i tranje.
Trina cena je cena po kojoj se obavljaju kupoprodajne transakcije izmeu kupaca i prodavaca
akcija. Ona je podlona estim fluktuacijama i menja se ne samo iz dana u dan, ve esto i iz
asa u as. Na visoko efikasnim finansijskim tritima cena akcija reaguju na sve promene iz
poslovnog okruenja, promene u poslovnoj politici i slino. Neki od najvanijih faktora koji
mogu uticati na kretanje cena akcija su: poslovni rezultati preduzea, kretanje tranje, kretanje u
grani delatnosti i ukupnoj privredi, opti ekonomski faktori, politiki dogaaji i itav niz drugih.

6. VRSTE AKCIJA
Akcionarska drutva mogu izdavati vie vrsta akcija. Poto je broj vrsta akcija veliki
vrimo njihovu grupaciju na bazi 8 osnovnih kriterijuma:
1) S obzirom na nain odreenja imaoca akcija :

Akcije na ime
Akcije na donosioca

2) S obzirom na vreme kada su akcije izdate :

Akcije prve emisije

Akcije sledecih emisija

3) S obzirom na obim i vrstu prava koja na osnovu akcije ima njen imalac :

Redovne akcije
Prioritetne akcije

4) S obzirom na prirodu uloga :

Akcije za ulog u naturi

Akcije za ulog u novcu

5) S obzirom na nain uplate :

Privremene akcije
Stalne akcije

6) S obzirom na postojanje prava glasa :

Akcije sa pravom glasa

Akcije bez prava glasa

7) Akcije koje nastaju prilikom smanjenja glavnice :

Uitnike akcije

8) S obzirom na nain koji preduzee moe izdaze akcije da plasira na tritu :

Otvorene akcije
Zatvorene akcije

6.1. Akcije na ime i akcije na donosioca

Podela je izvrena s obzirom na nain odreenja imaoca akcije. Prava iz akcije na ime
pripadaju licu ije je ime naznaeno na akciji. Prava iz akcije na donosioca pripadaju licu koje
dri akciju. Ova vrsta akcija se emituje zbog lake pokretljivosti, odnosno, prenosa iz ruke u ruku,
ali one nose i rizik da se, u sluaju gubitka hartije gubi i pravo iz nje. Prema zakonu akcije
moraju da glase na ime ako su izdate pre plaanja celokupnog nominalnog ili vieg emisionog
iznosa, ili u sluaju upisivanja akcija sa zakljuenim ugovorom o sporednim inidbama.
Odlukom o izdavanju akcija moe biti odreeno da kupac ima pravo da bira da li e mu drutvo
izdati akciju na ime ili na donosioca. Takoe je predvieno da imalac akcije na donosioca moe
da zahteva od drutva da mu tu akciju zameni za akciju na ime, a imalac akcije na ime za akciju
na donosioca. Mogue je da akcionarsko drutvo itda i tzv. meovite akcije koje glase na ime, ali
kuponi za naplatu dividende glase na donosioca.

6.2. Akcije prve emisije i akcije sledeih emisija

Ova podela izvrena je s obzirom na vreme kad su akcije izdate. Akcije prve emisije
izdaju se prilikom osnivanja akcionarskog drutva. Ove akcije se nazivaju jo i osnivakim.
Akcije sledeih emisija izdaje ve osnovano akcionarsko drutvo, radi poveanja svog
osnovnog kapitala. Akcije prve emisije koje je AD izdalo akcionarima pre nego to su isplatili
nominalnu vrednost. Za izdavanje akcija (druge, tree) emisije, drutvo mora da pribavi
dozvolu posebne komisije. Zahtev za izdavanje mora sadrati: podatke o izdavaocu, o emisiji,
poslovnoj politici izdavaoca, miljenje nadlenog lica o bonitetu izdavaoca. Na taj nain se prua
zatita kupcima. Akcinarsko drutvo moe da povea svoj osnovni kapital izdavanjem akcija ako
je nominalna vrednost svih ranije izatih akcija u celini uplaena. Imalac osnivake akcije moe
imati pored osnovnih i neka posebna prava, pravo prvenstva upisa akcija novih emisija, pravo
imenovanja prvih lanova uprave, pravo na prioritetne akcije.
6.3. Redovne akcije i prioritetne akcije
Ova podela se vri o obzirom na obim i vrstu prava koja na osnovu akcije ima njen imalac.
Prilikom osnivanja akcionarskog drutva prvo se izdaju obine akcije i one predstavljaju
osnovno vlasnitvo drutva. Obine (redovne) akcije daju akcionaru pravo na:

Dividendu
Pravo na uese u upravljanju drutva
Pravo na deo likvidacione mase ili steajne mase.

Vlasnici obinih akcija direktno uestvuju u uspehu i neuspehu drutva. Kada drutvo ostvaruje
uspeh vlasnici obinih akcija direktno uestvuju u uspehu i neuspehu drutva. Kada drutvo
ostvaruje uspeh vlasnici obinih akcija ostvaruju korist kroz poveanje dividendi i vee cene
akcija na tritu, ako se opredele da ih prodaju. Oni se korienjem prava upravljanja i prava na
uee u viim zaradama odriu prava prvenstva u naplati fiksne dobiti u korist vlasnika
povlaenih akcija. Obine akcije nemaju rok dospea. Obine akcije se mogu podeliti na akcije:

Klase A
Klase B

Akcije Klase A daju pravo na dividendu ali ne i pravo glasa na period od pet godina. Ove akcije
emituju male kompanije koje ele da dou do eksternih izvora sredstava i za njih su
zainteresovani mali akcionari koji nisu zainteresovani za upravljanje AD. Akcije Klase B ostaju
kod izdavaa i daju im pravo glasa i pravo na dividendu tek nakon to preduzee pone da
ostvaruje prhod. Akcije Klase B su osnivake akcije. Akcionarska drutva izdaju povlaene
akcije nakon to su izdala obine akcije.

Povlaene (prioritetne) akcije daju njihovom imaocu odreena prioritetna prava u odnosu na
imaoca obine akcije. To su:

Pravo prvenstva naplate dividend

Naplate iz ostatka likvidacione ili steajne mase.

Dividende na povlaene akcije su uglavno unapred garantovane i izraavaju se u procentima od

nominalne vrednosti akcija. S obzirom na fiksni prinos (dividendu), koji se izraava kao kamata,
ove akcije u velikoj meri lie na obveznice. Imaoci prioritetnih akcija mogu imati pravo
predlaganja i imenovanja odreenog broja lanova upravnog i nadzornog odbora. to im
omoguava uticaj na voenje poslova drutva. Po pravilu vlasnici prioritetnih akcija nemaju
pravo glasa to je kompenzovano time to dobijaju fiksnu dividendu bez obzira na uslove
poslovanja drutva i pravo prvenstva isplate dividende. Prioritetne akcije se mogu izdavati
priliko osnivanja drutva ali se uglavnom izdaju kad se donese odluka o poveanju osnovnog
kapitala. Prioritetne akcije mogu biti:
1) Kumulativne - daju imaocu pravo u sluaju kad akcionarsko drutvo ne ostvari u jednoj
godini dovoljnu dobit za isplatu zagarantovane dividende, razliku naplati iz dobiti
ostvarene u narednoj ili narednim godinama.
2) Participativne - daju imaocu ne samo pravo na zagarantovanu dividendu nego i pravo da
uestvuje u raspodeli preostale dobiti drutva, na isti nain kao i imaoci obinih akcija.
3) Zamenjive - daju pravo akcionaru da moe da konvertuje svoju povlaenu akciju u
obinu akciju, i na taj nain stekne glasako pravo.

6.4. Akcije za ulog u naturi i akcije za ulog u novcu

Podela je izvrena prema prirodi uloga. U osnovi nema bitnih razlika izmeu ove dve
vrste akcija. Ali, statutom drutva moe biti predvieno da se akcije uplaene u stvarima i
pravima (tzv.uitnike, vezane) mogu izdati samo kao akcije na ime, ili da se ne mogu prodavati
do isteka odreenog roka potrebnog da se izvri procena uloenih prava i stvari.
6.5. Privremene i stalne akcije
Podela je izvrena s obzirom na nain uplate, tj.da li se sredstva uplauju odjednom ili u
ratama. Kupac dobija privremene akcije ako izvri uplatu u ratama. Ovakva akcija se povlai i
zamenjuje stalnom akciom kada njen imalac uplati ukupan iznos svog udela. Privremene akcije
glase na ime, upisuju se u knjigu akcionara i njihov se prenos moe usloviti saglasnou uprave
ili pravom pree kupovine drugih akcionara. Kada kupac izvri uplatu celokupnog iznosa svog
udela odjednom radi se o stalnim akcijama.

10

6.6. Akcije bez prava glasa i akcija sa pravom glasa

Akcionarsko drutvo moe da izda takve akcije koje akcionarima ne daju pravo da
uestvuju u upravljanju drutvom (prioritetne akcije mogu biti bez prava glasa). Imaoci ovih
akcija imaju samo pravo na dividendu i deo steajne ili likvidacione mase. Ovakve akcije se
izdaju kad drutvo eli da obezbedi dodatna sredstva ali da ne povea broj akcionara koji imaju
pravo upravljanja drutvom. Ali, ako se dividenda ne isplati ovim akcionarima na vreme oni
dobijaju pravo glasa sve dok ona ne bude isplaena.Nominalna vrednost akcija bez prava glasa
ne moe da prelazi 49% osnovnog kapitala. Prema nekim stranim pravilima postoji i mogunost
da drutvo izda i akcije koje daju pravo na vie glasova nego obine. Na ovaj nain osnivai
akcionarskog drutva sebi mogu da obezbede vee mogunosti za upravljanje drutvom od onih
koje im priradale srazmerno kapitalu koji su uloili u drutvo. Nae pravo ne dozvoljava
izdavanje ovih tzv.pluralnih akcija.
6.7. Uitnike akcije
Ove akcije se izdaju kad dolazi do smanjivanja osnovne glavnice drutva, pri emu se
jedan broj akcija povlai i njihovim imaocima isplauje nominalna vrednost akcija. Ako je
berzanska vrednost ovih akcija vea od nominalne, njihovim imaocima se za tu razliku u
vrednosti izdaju uitnike akcije, koje im daju pravo na izvestan udeo u dobiti drutva, ali tek
posle podmirenja imalaca drugih akcija. Ove se akcije mogu izdavati i trim licima kao naknada
za usluge koje su za potrebe akcionarskog drutva vrili; lanovima drutva kad je ono ostvarilo
ekstra dobit; radnicima u cilju njihovog motivisanja.
6.8. Otovrene i zatvorene akcije
Podela je izvrena prema nainu na koji preduzee moe izdate akcije da plasira na
trite.
Otvorene akcije su predmet ponude i tranje na tritu kapitala bez predhodnih uslova
prodavaca ili preduzea u pogledu kupca.
Akcije su zatvorene ako ih preduzee nudi i prodaje samo poznatim kupcima, prema tome kako
je zabeleeno na omotu akcije ili prema upisu u knjigu akcionara.

11

ZAKLJUAK
Kupovina, prodaja, kao i bilo koja druga radnja sa akcijama kao i bilo kojim drugim
HOV predstavlja sutinu ekonomije i zahteva od nas da imamo reenje kljunog problema: Kako
stvoriti bogastvo? Dok radimo sa akcijama (ili HOV uopte) mi ne moramo da mislimo da li su
nam radnici motivisani, da li e kamion hladno-valjanog lima doi na vreme ili kada emo
popraviti krov na naoj hali. Sve je to vano za preduzee i to od nas zahteva da imamo
menaderske / poslovodne sposobnosti. Ali dok sedimo za radnim stolom, gledajui u brojne
izvetaje sa berze na monitoru naeg raunara mi upoljavamo svo nae struno znanje i
ekonomsku logiku u poslu stvaranja bogastva. Tako da razlika izmeu onog ko se obogatio na
berzi i onog ko je sve izgubio je u znanju u informaciji u ekonomskoj logici.
Na kraju citirao bih velikog amerikog finansijera Bernara Barua koji moe biti dragocen, a
posebno za one koji od trgovine hartijama od vrednosti oekuju brzu i veliku zaradu :
Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da biste prouili ceo istorijat i pozadinu trita i
sve glavne kompanije ije su akcije na listingu, tako paljivo kao to student medicine prouava
anatomiju ako moete da uradite sve to, i pored toga imate dobre ivce kao veliki kockar, esto
ulo poput vidovnjaka i hrabrost lava imate male anse.

12

LITERATURA
1. Prof.Dr Branko Vasijijevi: Osnovi finansijskog trita
2. Prof.Dr Dragan . Vuini : Finansijski Menadment, Contact Line Beograd, 1995
3. Diplomski rad: Neboja Danilovi, tema : Akcije
4. Diplomski rad: Elenora Viatoris, tema: Akcije i njihova cena
5. Diplomski rad: Ivana Teofilovi, tema: Akcije

13