1

Strukturna semantika. De Sosirova osnovna i najoptija postavka

o znaenju jeste da da svaka re ima odreenu semantiku vrednost.
Znaenje jedne rei je relaciono: moe se odrediti samo u odnosu prema
drugim recima u okviru jednog semantikog polja kome pripada. Njegov
poznati primer je iz francuskog i engleskog jezika: mouton u francuskom
pokriva isto pojmovno polje kao sheep i mutton u engleskom (a u
srpskom su to ovca i ovetina), te to pokazuje da ak i kada prevedemo
francuski izraz na engleski jezik, njegov prevodni ekvivalent nema istu
vrednost kao originalna re. Za znaenje je dakle, bitno odrediti
paradigmatske i sintagmatske odnose u koje ulazi sa drugim recima.
Na primer. Leksema pas je u odnosu inkompatibilnosti
(kohiponimnosti) sa leksemama sa maka, mi, kamila, dok su nazivi:
koker spanijel, labrador, pekinezer hiponimi te lekseme. S druge strane u
odnosu prema kuja, kue ima razlikovnu komponentu "uzrast", "pol", a
mogu ponekad i sinonimno biti upotrebljene. Zatim rei rep, apa i si. su
meronimi (ponekad se koristi i termin partonimi) u odnosu na psa a
ivotinja, sisar, ivo bie su hiperonimi u odnosu na psa. Jedno leksiko
polje potom moe biti deo nekog ireg leksikog polja. Na
sintagmatskom planu re pas kolocira sa lajati, cvileti, moe biti deo
frazeologizama kao to su umoran kao pas, pasji ivot, itd.
Leksiko polje deli konceptualno polje izmeu svojih lanova.
Pretpostavka je da je konceptualno polje u potpunosti podeljeno
leksemama koje pripadaju leksikom polju, da je u celosti pokriveno,
nema praznina. Stoga, jedna leksema, ako je deo vie leksikih polja, ima
razliite semantike vrednosti. Tako plava boja u okviru leksikog polja
boja ima jednu vrednost, odreenu odnosom prema crvena, bela itd. U
okviru semantikog polja "boja kose" je u polju koje pokrivaju i rei:
crna, smea, ria, kestenjasta. To znai da u ovom dugom leksikom
polju plava pokriva "svetlu/utu" boju, jer su druge boje pokrivene
smeim, crnim, riim.
Drugo, odreeno konceptualno polje moe biti na razliite naine
"izdeljeno" leksemama u razliitim jezicima, tako da u prevodu ne moe
uvek da se nae ekvivalent. Takav je Sosirovom primer francuskog
mouton. Ili na primer, uncle u engleskom moe da se prevede jednom
leksemom ujak, ali to nije "taan", "precizan" ekvivalent.

2
Tree, promena semantikog potencijala jedne lekseme u
istroijskom razvoju jezika (zaetnik takvih semantikih analiza Jost Trier)
znai da e se znaenje neke druge lekseme u okviru istog polja smanjiti,
poveati, izmeniti, to jest vrednost drugih leksema nee nuno ostati
ista.
Interesovanja za leksika polja u antropolingvistici. I evropski i
ameriki strukturalisti u osnovi polaze od injenice da iz beskraja naeg
iskustva, sveta koji nas okruuje mi apstrahujemo zajednike elementa,
obeleja i svrstavamo ih u odreenu pojmovnu kategoriju, a to je tipino
"praeno" jezikim izrazima, recima, itd. (Dodue, kakav je tano odnos
izmeu pojma i jezikog izraza je i dalje predmet diskusija u nauci).
Takoe u obe strukturalistike struje smatraju da je ta jezika
kategorizacija sveta oko nas stvar drutvene konvencije (uglavnom
nesvesne), te su jeziki i kulturno razliite u razliitim jezicima i
kulturama. Drugim recima, struktura leksikog polja je zavisna, i
posledica je drutvenih i kulturnih okolnosti.
Drugi pristup, od esdesetih godina dvadesetog veka, nakon dela
Berlin-a and Kay-a Basic Color Terms (1968), jeste univerzalistiki, i
poiva na idejama generativnog pristupa jeziku. Po ovoj struji, smatra se
da postoje zajedniki elementi u svim jezicima i kulturama. U
antropologiji kullture se tako kae da je kultura "kognitivna organizacija
materijalnog sveta" (Tvler 1969:3), odnosno da postoje univerzalni
principi, zajedniki svim ljudima sveta, koji su u osnovi organizacije
kulture u umovima ljudi. Ovi logiki principi, a ne materijalni fenomeni
su pravi predmet prouavanja, smatraju zastupnici ovog usmerenja.
Razlog interesovanja za konceptualna, semantika polja u jeziku jeste
ideja da jezike kategorije predstavljaju najtransparentniji vodi kroz
kulturne kategorije, a klasifikacije koje izvorni govornici jednog jezika
stvaraju jeste njihovo nastojanje da uvedu red u svoje doivljeno
iskustvo. Otuda interesovanje za narodne klasifikacije, taksonomije,
odnosno prikupljanje svih rei koje se odnose na neko semantiko polje
odnosno semantiki domen.
Cilj je formulisati eksplicitna formalna pravila o semantikim
obelejima koja su usnovi narodne klasifikacije i koje e biti takva da je
na osnovu njih moi predvideti ispravna klasifikaciona reenja.
Uroeni i univerzalni perceptualni i kognitivni principi su u osnovi
organizacije ovih biolokih pojava, nezavisno od kulturne medijacije.

Ljudi se raaju bioloki programirani da stvore bioloku klasifikaciju na

osnovu prirodnih slinosti i razlika koje postoje u tom svetu. Postoji
uroena zainteresovanost za grupisanje biljaka i ivotinja - najvanijih
distinktivnih segmenata prirode oko oveka.
Klasifikacije u oba pristupa (i onom koji istie razliitosti u
kulturama i jezicima i onima koji tragaju za zajednikim) poivaju na
kontrastima i inkluziji kao osnovnim odnosima. Uglavnom se u vie
antropoloki usmerenim radovima govori o taksonomiji, dok se sline ili
iste pojave u lingvistikim radovima uvrtavaju u optu kategoriju
hiponimije, tj. hijerarhijske organizacije leksikog polja.

Struktura narodnih biotaksonomija. Univerzalna ogranienja

strukturiranja taksonomija, za etnobioloka znanja - znanja o
ivotinjskom i biljnom svetu, mogu se ilustrovati nalazima B. Berlin-a o
taksonomskim
nivoima. 1
Etnobioloke
klasifikacije
karakterie
taksonomska struktura koja ne sadri vie od 6 meusobno iskljuivih
nivoa. Najvii nivo je "jedinstveni zaetnik", najoptiji termin, ili
"kraljevstvo", "carstvo", na primer, biljka ili ivotinja. Takvi opti termini
ne postoji u svim jezicima. Zatim slede takse "oblika ivota". Nakon
najoptijeg - ivotinja specifinije su, rei koje pripadaju nivou - "oblik
ivota": ptice, ribe, zmije itd. Njih u jeziku obino ima oko deset do
petnaest, i obino ih govornici, kada ih odreuju, definiu malim brojem
osobina: Ptice imaju krila i lete. Na jo niem, specifinijem nivou su
taksoni sa velikim stepenom raznolikosti kao to su nojevi, paunovi,

U prirodnim naukama ima i vie nivoa i naravno, drukija je hijerarhizacija i nazivi

biljaka i ivotinja. Naveemo najvie zbog naziva 9 nivoa u biolokim naukama:

carstvo - regnum
tip organizacije/stablo - phylum
odeljak/koleno divisio/cladus
razred classis
red o r d o
porodica familia
rod g e n u s
vrsta species
podvrsta - subspecies

papagaji. Taj sledei nivo je "generiki nivo", koji je sredini, centralni

nivo, sa najveim brojem taksona, tj. rei kad je u pitanju jezik, sa obino
do 500 lanova. Oni su najvaniji jer: predstavljeni su prostim
leksemama, lekseme su najfrekventnije u upotrebi, deca ih naue rano, i
informanti ih se najlake prisete. Jo neke generike lekseme su: vrabac,
maka ili eukaliptus ili vrba u okviru nadreenog "oblika ivota" drvo
koje opet pripada kraljevstvu "biljaka".
Mogue je da generiki takson bude neposredno, direktno
povezan sa "jedinstvenim zaetnikom". Tako recimo octopus, koji jeste
ivotinja, ali nije riba, nema nadreeni nivo pre jedinstvenog "kralja",
bar kada je u pitanju narodna klasifikacija.
Dok je izmeu lanova nivoa "oblika ivota" mogua velika
raznovrsnost, smatra se da je generiki takson poput pas relativno
homogena celina, odnosno da svi lanovi dele vie zajednikih osobina,
mada ima i drukijih miljenja.
Generiki taksoni su obino "monotipini", to znai da su krajnji
termini u hijerarhiji, i nisu nadreeni drugim specifinijim lanovima.
Ipak ima i izuzetaka, pogotovo ako se dopusti da kombinacija vie rei za
nazive bude uvrtena u hijerarhiju narodne taksonomije. Primer iz
engleskog jezika je eucolyptus koji u australijskom engleskom ima
"subgenerike" (to je etvrti nivo) lanove: snow gum, blue gum, stringy
bork, yellow box, itd. Izuzeci postoje, naravno i primer je recimo engleski
naziv dog, sa brojnim "vrstama pasa"; interesantno je objanjenje: razumljivo je, "zbog duge istorije odgajanja i dranja pasa", da taj
generiki izraz ima mnoge jo specifinije izraze.
Najnii i u jezicima sveta najree ostvaren nivo je varijetalni nivo.
Prema Berlinu, generiki nivo predstavlja "delimino predvidiv
skup biljaka i ivotinja koje su najosnovnije bioloke pojave lako uoljive
u svakom posebnom habitatu, te se njihovi primerci jasno istiu na
horizontu bioloke stvarnosti, i logino je pretpostaviti da e biti
imenovane u jeziku" ("figurativelv crving out to be named")
Varijanta
univerzalistikog pristupa je teorija
prototipa.
Kategorije, pojmovi su nekada nejasno razgranieni, neki primerci su
tipini za celu klasu, fokalni, a drugi su na granici sa drugim kategorijama
(klasama). Znaenje se ne definie osobinama nekog referenta, ve
kognitivnom shemom u ijem centru je tipini primerak. Na primer, re
bachelor u engleskom moe se opisati sledeim osobinama: "unmarried
male human." Ali poto i Papa i 55-godinji ovek u komi od svoje 10-te

godine takoe zadovoljavaju taj opis, a ipak nismo skloni da ih

nazovemo "neoenjenim mukim osobama", ini se da ta obeleja
(unmarried male human) ne mogu biti sutina znaenja jednog termina.
Prototip se ini boljim objanjenjem znaenja generikih taksona - oni
predstavljaju kognitivne fokalne take ljudskog mehanizma procesiranja
sveta oko sebe.
Drugi autori su tvrdili da stvari nisu tako jednostavne, jer na
primer, u engleskom tree, uvrteno u nivo "oblika ivota", bar sa
psiholoke take gledita - po tome to se ee upotrebljava, najlake
je se ispitanici prisete, i prva koju deca naue, ima bolji status nego
generike rei: pine, oak, itd. Jedno objanjenje moe biti da moderni
urbani stanovnici i ne razlikuju vrste drvea, te im optija re tree
postoja bitnija. A to opet reflektuje uticaj sociajalne sredine a ne
biolokih uslovljavanja?
Naveden je i primer watam jezika, u kome leksema padoij "tree"
takoe znai "wood" prema funkciji koju ima u ivotu ljudi. (Slino kao u
srpskom). Stoga se priznaje da znaajnost, istaknutost neke pojave
(biljke, ivotinje) odslikava ne samo bioloke, ve i kognitivne i kulturne
potrebe oveka.